Zaštita prirode i razvoj

vetroelektrana u Srbiji 1
 Ova publikacija je pripremljena uz podršku i doprinos Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine,
Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam,
graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode,
Prirodnjačkog muzeja i Srpskog udruženja za energiju vetra.

IMPRESUM

Naslov:
Zaštita prirode i razvoj vetroelektrana u Srbiji

Izdavač:
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Beograd, Srbija

Autori:
dr sc. Toni Safner, prof. biol. Jelena Likić, dipl. ing. Mirko Mesarić (Ires Ekologija)
dr. sc. Marin Miletić, dipl. ing. Siniša Knežević, mr. sc. Lovorko Marić (Energetski institut Hrvoje Požar)

Prevod:
Nives Papović Ivačković
2 Ljubica Gavanski

Štampa i dizajn:
Publikum, Beograd, Srbija

Decembar 2013. godine

Tiraž: 300

Stavovi izneti u ovoj publikaciji su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija
za razvoj (UNDP) niti Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).
Predgovor

Obezbeđivanje dovoljne količine energije je jedan od osnova ekonomije i preduslova blagostanja u zemlji. U
energetskom sektoru, razvoj obnovljivih izvora energije i povećanje njenog učešća u ukupnoj potrošnji energije
se nalazi visoko na političkoj agendi Srbije. U tom smislu, razvoj vetroelektrana može da donese brojne koristi
Srbiji, pre svega kroz obezbeđenje dodatnih izvora energije neophodnih za razvoj, ali i kroz smanjenje emisija
gasova staklene bašte, doprinoseći tako i borbi protiv klimatskih promena.
Istovremeno, Srbija je prepoznata kao jedan od centara biodiverziteta Evrope budući da predstavlja dom za
43,3% svih postojećih evropskih vrsta. Biodiverzitet i ekosistemi pružaju srpskom društvu vredna dobra i
usluge, uključujući sredstva za život, hranu, vodu i zdravlje, omogućavaju poboljšanu otpornost, očuvanje
ugroženih vrsta i njihovih staništa, kao i vezivanje i skladištenje ugljenika. Ovo prirodno bogatstvo je dragocena
zaostavština, ali i vredan ulog za dobrobit i razvoj kako sadašnjih, tako i budućih generacija.
Svaka intervencija koja podrazumeva promene u korišćenju zemljišta može imati uticaj na prirodu, na vrste
i njihova staništa. Da bi razvoj projekata vetroelektrana bio zaista održiv, potrebno je osigurati poštovanje i
drugih potreba, uključujući društvene, ekonomske i ekološke. Pažljivim i strateškim planiranjem sa ranim
uključivanjem relevantnih zainteresovanih strana može se doći do dobrih rešenja, i tako smanjiti negativni
uticaji intervencija na prirodu. Pored toga, velika je verovatnoća da će projekti koji poštuju ekološke standarde i
interese lokalnih zajednica biti lakše prihvaćeni, efikasniji i brže realizovani, što je od interesa i za investitore.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) podržava puteve održivog razvoja Srbije, koji poštuju šire društvene
potrebe i uključuju vrednosti biodiverziteta i staranje o životnoj sredini za dobrobit ljudi. Kroz realizaciju
3
programa i projekata, UNDP pomaže institucijama i stanovništvu Srbije da poveća kapacitete u cilju boljeg i
održivog upravljanja biodiverzitetom.
Cilj ove publikacije je da pruži okvir za integraciju principa zaštite prirode i biodiverziteta u razvoj vetroelektrana
u Srbiji. Publikacija uključuje pregled zakonodavnog okvira vetroenergetike i zaštite prirode, kako u Srbiji, tako
i u Evropskoj uniji, kao i preporuke i primere dobre prakse iz drugih zemalja.
Nadam se da će ova publikacija doprineti jačanju ekoloških standarda i unapređenju pozitivne komunikacije
između zainteresovanih strana procesa razvoja vetroenergetike u Srbiji.

Jürg Staudenmann
Zamenik stalnog predstavnika UNDP
4
SADRŽAJ

1. ZAKONODAVNI OKVIR VETRONERGETIKE I ZAŠTITE PRIRODE U EU I SRBIJI 6

1.1. Pregled zakonodavnog okvira u EU 7

1.2. Pregled zakonodavnog okvira u Republici Srbiji 12

1.3. Poređenje zakonodavnih okvira EU i Srbije 17

2. STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA VETROENERGETIKE U SRBIJI 20

2.1. Stanje i razvoj vetroenergetike u EU i Srbiji 21

2.2. Savremeni trendovi razvoja tehnologije za korišćenje energije vetra 24

2.3. Lokacije vetroelektrana u Srbiji 25

3. POTENCIJALNI UTICAJI VETROLEKTRANA NA ŽIVOTNU SREDINU, STANIŠTA I VRSTE 30

3.1. Stanje i perspektiva biodiverziteta u Republici Srbiji 31

3.2. Uticaji vetroelektrana na životnu sredinu, staništa i vrste 33

3.3. Uticaji vetroelektrana na ptice i slepe miševe 37

4. SOCIOEKONOMSKI OKVIR RAZVOJA VETROELEKTRANA 42

5
4.1. Investicije i profitabilnost projekata vetroelektrana 41

4.2. Uticaji vetroelektrana na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou 44

5. MATRICA USAGLAŠENOSTI ZAHTEVA ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH ZAHTEVA 48

6. DOBRA PRAKSA I MERE ZA UBLAŽAVANJE UTICAJA VETROELEKTRANA 52

7. MATRICA NEGATIVNIH I POZITIVNIH UTICAJA VETROELEKTRANA

I KATEGORISANJE PROJEKATA 58

8. PLAN ZA NADZOR UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 60

9. PREPORUKE 64

LITERATURA 67

PRILOG I: SPISAK VAŽEĆEG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE 69

Strateški dokumenti 69

Zakoni 69

Podzakonski akti 70

Međunarodne konvencije koje je ratifikovala Republika Srbija od značaja za zaštitu prirode 71

1.
zakonodavni OKVIR
vetroenergetike
i ZAŠTITe PRIRODE
u EU i Srbiji

1. zakonodavni OKVIR
vetroenergetike i ZAŠTITe
PRIRODE u EU i Srbiji
Na putu za dobijanje statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju, Republika Srbija je preuzela i veliki broj
obaveza i propisa iz oblasti energetike i zaštite prirode i životne sredine. Jedan od energetskih prioriteta na
nacionalnom i evropskom nivou je i razvoj obnovljivih izvora energije. Pri razvijanju planova za korišćenje
energije vetra, neophodno je, uz sprovođenje dobre prakse, striktno se pridržavati postojećih zakonskih
odredbi koje regulišu oblast zaštite životne sredine i prirode kako bi se uticaji navedene tehnologije na
životnu sredinu sveli na najmanju moguću meru.

1.1. Pregled zakonodavnog okvira u EU

Sprovođenje evropske politike zaštite životne sredine i prirode zasniva se na načelu prevencije i opreza i ima
za cilj da obezbedi visoke standarde kako bi doprinela opštem strateškom cilju održivog razvoja. Prirodna
sredina smatra se ključnim dobrom u privrednom i društvenom kapitalu pa se uporedo sa postizanjem tih
ciljeva nastoji integrisati zaštitu prirode u odgovarajuće politike EU u drugim oblastima među kojima su
najznačajnije poljoprivreda, transport, regionalni razvoj, energetika.

Energetika (proizvodnja, prerada i potrošnja energije) je oblast koja, osim što se smatra velikim zagađivačem
životne sredine, zauzima i važnu stratešku odrednicu razvoja ekonomskih politika EU. Kao primer može da
posluži Zelena knjiga Evropske energetske politike1 iz 2006. godine koja definiše strateške odrednice EU u
oblasti energetike među kojima važno mesto zauzima razvoj obnovljivih izvora energije (OIE).

Direktiva koja definiše celokupno oblast obnovljivih izvora energije, što ne znači samo proizvodnju električne
7
energije, nego i proizvodnju toplotne energije i sektor biogoriva, je Direktiva 2009/28/EZ o promociji
upotrebe energije iz obnovljivih izvora, i izmeni i delimičnom stavljanju van snage Direktiva
2001/77/EZ i 2003/30/EZ. Ona zadaje čvrste ciljeve i određuje proces praćenja ostvarenja tih ciljeva.
Direktivom se određuje cilj od najmanje 20% udela energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji do 2020.
godine, 10% udela obnovljivih izvora u sektoru saobraćaja do 2020. godine, obavezna izrada nacionalnih
akcionih planova za ostvarivanje nacionalnih ciljeva te povećanje udela OIE u sektorima grejanja i hlađenja,
električne energije i saobraćaja.
Uz razvoj sistema snabdevanja energijom, uporedo ide i razvoj propisa koji povezuju uticaj energetike sa merama
zaštite životne sredine i zaštite prirode predstavljajući tako važne odrednice EU legislative. Kao opšti strateški
cilj EU u oblasti očuvanja i upravljanja prirodnim resursima, može da se navede „unapređenje upravljanja i
izbegavanje preterane eksploatacije prirodnih resursa, polazeći od vrednosti koje obezbeđuje ekosistem“ [1].
Načela i prioriteti koji strateški utvrđuju politiku EU u toj oblasti su Akcioni programi EU. Trenutno je na snazi VII
akcioni program pod nazivom „Živeti dobro, u skladu sa mogućnostima naše planete” koji pruža okvir politike
zaštite životne sredine i prirode do 2020. godine. Navedeni akcioni program je usmeren na devet ciljeva i
prioriteta, i nadovezuje se na čitav niz strateških dokumenata i akcionih planova2.

1 Dostupno na http://ec.europa.eu/green-papers/ (pregled izvršen 16.10.2013.)

2 Izdvajamo: „Evropa 2020: strategija za pametan, održiv i inkluzivni razvoj”, „Paket za klimu i energiju EU”, „Plan za prelazak na ekonomiju sa
niskom emisijom ugljenika do 2050. godine”, „Strategija biodiverziteta EU do 2020. godine”, „Plan razvoja resursno efikasne Evrope”. Dostupno
na: http://eur-lex.europa.eu/ (pregled izvršen 16.10.2013.)
 Za oblast zaštite prirode, važno mesto zauzima EU Strategija biodiverziteta do 2020. godine (eng. 2020
Biodiversity Strategy for the EU3) koja definiše šest glavnih ciljeva kroz 20 akcija kako bi Evropska unija
dostigla zacrtane ciljeve zaštite biodiverziteta do 2020. godine. Strategija je u skladu sa obavezama
preuzetim u Nagoji u oktobru 2010. godine, u kontekstu Konvencije o biodiverzitetu, gde je usvojen paket
mera za rešavanje globalnog smanjenja biodiverziteta tokom narednih decenija.

1.1.1. Pregled najznačajnijih izvora prava EU iz zaštite prirode

U nastavku se nalazi pregled sa kratkim komentarima najznačajnijih izvora prava EU iz oblasti zaštite
prirode koji su posebno važni kod razvoja projekata vetroelektrana.
Direktiva o pticama i Direktiva o staništima
Direktiva o pticama i Direktiva o staništima predstavljaju suštinu EU zakonodavstva u zaštiti prirode. Ta dva
propisa zajedno postavljaju ambiciozan visoki standard očuvanja prirode za sve države članice EU.
Direktiva o pticama (Direktiva 2009/147/EZ o očuvanju divljih ptica, kodifikovana verzija
Direktive 79/409/EEC) ima za cilj da obezbedi zaštitu, upravljanje i kontrolu svih vrsta ptica koje žive
u divljini na teritoriji država članica Evropske unije, uključujući pri tom i jaja ovih ptica, njihova gnezda i
staništa kao i njihovu eksploataciju (čl. 1.). Države članice imaju obavezu da preduzimaju mere radi čuvanja,
održavanja i obnavljanja diverziteta i staništa za sve vrste ptica na koje se odnosi član 1., uključujući i
ustanovljavanje zaštićenih područja, upravljanje u skladu sa ekološkim potrebama staništa unutar i spolja
zaštićene zone, obnavljanje uništenih biotopa i stvaranje biotopa (čl. 3.). Specijalne mere zaštite za neke
vrste ptica određene su u Dodatku 1., uključujući i migratorne vrste. Ista Direktiva takođe zahteva od svih
8
zemalja članica EU da najvažnija područja za 194 ugrožene vrste i za sve ptice selice utvrde kao područja
Natura 2000, posebno vodeći računa o močvarnim područjima od međunarodnog značaja.
Direktiva o staništima (Direktiva 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa divlje faune i flore)
ima za cilj očuvanje biodiverziteta kroz očuvanje prirodnih staništa i divlje flore i faune na teritoriji država
članica EU. Cilj svih mera preduzetih u skladu sa ovom Direktivom je da se održi ili obnovi povoljan status
očuvanja određenih tipova staništa i vrsta životinja i biljaka (osim ptica) koje su ugrožene, retke, ranjive, ili
predstavljaju tipične karakteristike evropskih staništa, faune i flore. Ovi tipovi staništa i vrste su navedeni
u dodacima Direktive. Za tipove staništa koje se nalaze u Dodatku I, kao i za vrste iz Dodatka II Direktive
o staništima potrebno je da države proglase posebna područja za očuvanje staništa i vrsta (eng. Special
Areas of Conservation – SACs), na osnovu kriterijuma koji su navedeni u posebnom dodatku Direktive. Vrste
koje se nalaze u Dodatku IV ove Direktive zahtevaju strogu zaštitu vrsta na celoj teritoriji država članica
EU, dok vrste iz Dodatka V mogu biti predmet posebnih mera u cilju sprečavanja njihove prekomerne
eksploatacije.
Natura 2000 - ekološka mreža EU
U srcu gore navedene dve Direktive, leži stvaranje ekološke mreže očuvanih područja u celoj Evropi - mreže
Natura 2000. Svaka zemlja članica EU doprinosi ovoj mreži izdvajanjem najvažnijih područja za svaku
pojedinu vrstu i tip staništa naveden u odgovarajućim dodacima Direktiva. Nije propisan procenat teritorije
koju države trebaju da uključe u mrežu - on proizlazi na kraju iz postupka stručnoga vrednovanja kao
rezultat prostornog preklapanja svih područja izdvojenih za svaku pojedinu vrstu i tip staništa.

3 Dostupno na http://ec.europa.eu/environment/nature/biodiversity/comm2006/2020.htm (pregled izvršen 16.10.2013.)

U skladu sa Direktivom o pticama, za vrste ptica države proglašavaju područja posebne zaštite (eng. Special
Protection Areas - SPAs) koja direktno postaju Natura 2000 područja. Proces odabira i proglašavanja
područja u skladu sa Direktivom o staništima podleže proveri i odobrenju Evropske komisije. Ovaj proces
ima više faza tokom kojih predložena područja imaju različita imena, kao što sledi: „predožena područja od
značaja za Evropsku uniju” (eng. proposed sites of Community Importance - pSCI) kada država preda svoj
predlog Evropskoj komisiji; „područja od značaja za Evropsku uniju“(eng. sites of Community Importance
- SCI) nakon što su područja odobrena od strane Evropske komisije; i, konačno, „posebna područja za
očuvanje staništa i vrsta“ (eng. Special Areas of Conservation - SACs) nakon proglašavanja područja na
nacionalnom nivou uz obezbeđenje odgovarajuće zaštite u skladu sa Direktivom. I jedna i druga područja
(SPA i SAC) uobičajeno se pojednostavljeno zovu područjima Natura 2000, jer zajedno čine ekološku mrežu
EU Natura 2000.
Cilj očuvanja područja Natura 2000 postavljen je već u Direktivi o staništima: države članice dužne su da
održavaju trenutno stanje ciljnih vrsta i staništa, osim ako vlade nisu postavile neki stroži, ambiciozniji cilj.
Dosad je u ekološku mrežu Natura 2000 uključeno oko 26.000 područja4, što je čini najvećom mrežom
očuvanih područja na svetu. Važno je napomenuti da Natura 2000 ne zamenjuje nacionalne sisteme
zaštićenih područja nego ih na nivou Evropske unije nadopunjuje te se stoga često preklapa sa nacionalnim
mrežama zaštićenih područja, kao i nacionalnim ekološkim mrežama.
Ocena prihvatljivosti
Najvažniji mehanizam zaštite područja Natura 2000 mreže je postupak ocene prihvatljivosti planova i
projekata koji mogu da imaju uticaj na ta područja, uključujući strategije, planove, osnove, programe,
projekte, radove i aktivnosti. Uopšteno, ta bi ocena trebala da obezbedi očuvanje ciljnih vrsta i staništa 9
na Natura 2000 području, kao i to da celokupna mreža ostane neizmenjena i postigne svoj glavni cilj –
da efikasno doprinese očuvanju biodiverziteta u Evropskoj uniji. Obaveza ocene prihvatljivosti planova i
projekata koji mogu da imaju uticaj na područja Natura 2000 i sa njom povezani postupci propisana je
članovima 6(3) i 6(4) Direktive o staništima (92/43/EEZ). Član 6(3) propisuje ocenu prihvatljivosti; Član
6(4) objašnjava postupak ocene alternativnih rešenja, utvrđivanje „imperativnih razloga preovladavajućeg
javnog interesa“ (IROPI) i kompenzacionih mera.
Kada se predlažu novi razvojni planovi i projekti koji mogu da imaju uticaj na područja u okviru ekološke
mreže Natura 2000, odnosno na ciljeve očuvanja i celovitost ove ekološke mreže (što može da uključuje
osim razvojnih planova i projekata i značajne promene u dosadašnjim načinima korišćenja zemljišta unutar
i oko nekog područja Natura 2000 kao što je sadnja privredne šume ili pretvaranje livade u oranicu), oni
prolaze sledeći postupak ocene prihvatljivosti kako bi se ustanovilo može li dalji razvoj plana ili projekta da
bude dopušten ili ne:
Korak 1: Prva faza je da se ustanovi da li može plan ili projekat da ima značajan uticaj na vrednosti
područja mreže Natura 2000. Ukoliko je utvrđeno da uticaja neće biti, plan ili projekat može odmah da se
odobri, iako će se obavljati u okviru NATURA 2000 područja.
Korak 2: Ako, sa druge strane, značajan uticaj plana ili projekta na područje Natura 2000 mreže
ne može da bude isključen tada plan ili projekat prolaze postupak ocene prihvatljivosti. Ukoliko se
tokom ocene prihvatljivosti datog plana ili projekta utvrdi da postoji verovatnoća da dođe do značajnog
negativnog uticaja na ciljane tipove staništa i/ili vrste Natura 2000 područja, dati plan ili projekat ne

4 Dostupno na: http://ec.europa.eu/environment/nature/index_en.htm (pregled izvršen 16.10.2013.)

 može da bude odobren. U tom slučaju se od podnosioca plana ili projekta traži da promeni predloženi
plan, odnosno projekat, u cilju otklanjanja tih uticaja ili da razmotri alternativna rešenja koja ne bi imala
negativan uticaj na to područje. Na primer, to može da znači promenu trase predloženih saobraćajnih
puteva, tako da prolazi van područja Natura 2000.
Korak 3: Ako ne postoje alternativna rešenja, a plan ili projekat se smatra neophodnim, tj. ustanovljen
je preovladavajući javni interes, tada može da bude nastavljeno pod uslovom da su dogovoreni
odgovarajući kompenzacioni uslovi kojima se obezbeđuje povezanost i celovitost ekološke mreže Natura
2000. Kompenzacione mere uključuju na primer, određivanje ekvivalentnog područja na drugoj lokaciji
za vrste ili tipove staništa pod uticajem, ili uspostavljanje potencijalno jednako vrednih područja u blizini.
Evropska komisija treba da bude obaveštena o svim kompenzacionim merama koje su predložene za bilo
koje planove ili projekte odobrene u koraku 3 kako bi mogla da proveri da povezanost (koherentnost)
mreže Natura 2000 u celini nije narušena [2].
Postoji još jedna dodatna mera zaštite za planove ili projekte koji mogu da utiču na područje u kojem su
prioritetna staništa ili vrste, tj. one koje su posebno ugrožene ili osetljive. U takvim slučajevima, nosilac plana
ili projekta mora da pokaže da je plan, odnosno projekat neophodan iz razloga koji mogu da se odnose
samo na zaštitu zdravlja ljudi i javnu bezbednost, ili na uspostavljanje bitno povoljnijih uslova primarne
važnosti za životnu sredinu.
Odluke u vezi sa koracima 1 do 3, donose nacionalna merodavna tela u državi članici EU. Evropska komisija
– čija je dužnost da prati ispravno sprovođenje zakona EU – intervenisaće u vezi sa tim odlukama samo
ako postoji službena žalba protiv odluke koju je donela država članica ili ako predlog razvoja može da utiče
na prioritetne vrste ili tipove staništa.
10

Primer:
Pojedinačni slučaj - Ocena prihvatljivosti: „Medvědí skála” (Medveđa stena) projekat
vetroparka u severnoj Bohemiji, Češka Republika, 2007.

Velika međunarodna građevinska kompanija je zatražila dozvolu za gradnju vetroparka na visoravni

Krušné hory u severozapadnoj Češkoj usred prostranoga područja posebne zaštite (SPA) tetreba
ruševca (Tetrao tetrix). Predložene su tri opcije sa po 18, 16 i 12 vetrogeneratora. U skladu sa češkim
zakonom o zaštiti prirode, postupak ocene prihvatljivosti sprovele su dve samostalne skupine koje
je ovlastilo Ministarstvo zaštite životne sredine, a ishod je pokazao da bi zbog predložene lokacije
vetroparkovi sa po 13, 12 odnosno 10 vetrogeneratora imali značajan negativan uticaj na tetrebe, jer
je to mesto parenja ptica. Iz tog su razloga sve tri alternative bile neprihvatljive. Na zahtev investitora,
međutim, ovlašćene grupe su pomogle da se razvije nova alternativa sa 13 vetrogeneratora na
potpuno drugoj lokaciji. Glavna ocena otkrila je da bi pet vetrogeneratora imalo beznačajan negativan
uticaj. Investitor se složio sa alternativom, uspešno nastavio sa procenom uticaja na životnu sredinu.
Kako bi se ublažili beznačajni negativni efekti, investitor se obavezao da vrati vodni režim u 150 ha
degradiranih bara u početno stanje, nedaleko od mesta parenja tetreba (važno mesto za odmor) [3].
1.1.2. Pregled najznačajnijih izvora prava EU u oblasti zaštite životne sredine
U nastavku je pregled sa kratkim komentarima najznačajnijih izvora prava EU iz oblasti zaštite životne
sredine relevantnih za sektor OIE koji su posebno važni kod razvoja projekata vetroelektrana.

• Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu (Direktiva 2011/92/EU)

ima za cilj da uspostavi i dogradi sistem procene uticaja na životnu sredinu onih javnih i privatnih projekata
za koje se smatra da mogu da imaju značajne uticaje na životnu sredinu. Procena uticaja je zasnovana
na principu da se najbolja politika životne sredine sastoji od sprečavanja nastanka zagađenja i smetnji
na samom izvoru. Države članice EU obavezuju se da usvoje sve potrebne mere kako bi se obezbedilo
da određeni projekti, pre izdavanja saglasnosti, budu predmet procene sa stanovišta njihovog uticaja na
životnu sredinu. Opštom odredbom je određeno da su to projekti za koje se pretpostavlja da mogu da imaju
značajne uticaje na životnu sredinu na osnovu njihove prirode, veličine ili lokacije. Direktiva u čl. 4. upućuje
na Dodatke koji definišu vrste projekata za koje je potrebna procena ili odluka o potrebi procene uticaja na
životnu sredinu. Procena uticaja na životnu sredinu, vrši se kroz identifikovanje, opis i procenu direktnih i
indirektnih uticaja na ljudska bića, faunu, floru, zemljište, vodu, vazduh, klimu, predeo, interakciju među
ovim faktorima, materijalno bogatstvo i kulturnu baštinu (čl.3).
• Direktiva o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Direktiva 2001/42/EZ)
ima za cilj da postigne visoki nivo zaštite životne sredine i stvaranje uslova za uključivanje svih faktora
bitnih za životnu sredinu u proces pripreme i usvajanja planova i programa kada postoji mogućnost da
njihova realizacija izazove znatne posledice u životnoj sredini. Prema odredbama člana 2. Direktive, termin
“planovi i programi” se odnosi na planove i programe koje priprema, odnosno usvaja organ na nacionalnom, 11
regionalnom ili lokalnom nivou, ili koje nadležni organ priprema za usvajanje u odgovarajućem postupku.
Strateška procena se prilaže uz plan i program i obuhvata sve potrebne podatke, obrazloženja i opise u
tekstualnom i grafičkom obliku. Strateškom studijom se određuju, opisuju i procenjuju verovatno značajni
uticaji na životnu sredinu koji mogu da nastanu sprovođenjem plana ili programa uključujući varijantna
rešenja koja uzimaju u obzir ciljeve i obuhvat plana i programa.
• Direktiva o pristupu javnosti informacijama iz oblasti životne sredine (Direktiva 2003/4/EZ)
ima za cilj da garantuje prava pristupa informacijama o životnoj sredini koje se nalaze u posedu javnih
organa te ustanovljavanje osnovnih uslova i rokova za ostvarivanje tog prava.
• Direktiva o učešću javnosti u odlučivanju o pitanjima koja se tiču životne sredine (Direktiva
2003/35/EZ)
ima za cilj da olakša primenu obaveza koje proizilaze iz Arhuske konvencije stvaranjem osnove za učešće
javnosti u pripremi određenih planova i programa u vezi sa životnom sredinom i unapređivanjem učešća
javnosti, sa obezbeđivanjem mogućnosti za pristup pravosuđu kada su u pitanju aktivnosti vezane za
procenu uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu te sa izdavanjem dozvola u okviru
integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja.
• Direktiva o odgovornosti za štete u životnoj sredini (Direktiva 2004/35/EZ)
ima za cilj da uvede odgovornosti u vezi sa sprovođenjem preventivnih i remedijacionih aktivnosti podeljenih
između operatera i nadležnih organa u pogledu prevencije štete i remedijacije nakon što se šteta u životnoj
sredini dogodi.
 • Direktiva o proceni i upravljanju bukom (Direktiva 2002/49/EZ)
ima za cilj da definiše zajednički pristup namenjen prvenstveno izbegavanju, sprečavanju ili smanjivanju
štetnih delovanja usled izloženosti buci u životnoj sredini, uključujući smetnje izazvane bukom.

1.2. Pregled zakonodavnog okvira u Republici Srbiji

Republika Srbija je potpisivanjem „Ugovora o osnivanju Energetske Zajednice“ sa Evropskom zajednicom,

prihvatila pravila proširenja unutrašnjeg tržišta energije EU na svoj region i ispunjavanje uslova za
poboljšanje društvenog, ekonomskog i ekološkog standarda u regionu. Ugovor koji je stupio na snagu
01. jula 2006. godine („Sl. glasnik RS” br. 62/06), i čije sprovođenje je povereno Ministarstvu nadležnom
za energetiku, predstavlja ključni dokument između Srbije i EU u oblasti energetike te pokriva potrebne
reforme energetskog sektora za proces pridruživanja EU, pripremu energetskog tržišta za punu primenu
evropskih pravila i primenu direktiva EU, i učešće na jedinstvenom evropskom energetskom tržištu.

Jednako važno kao obaveza preuzeta u sklopu Energetske zajednice je poboljšanje stanja životne sredine,
povećanje energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih izvora energije u regionu. Posledice preuzetih obaveza
su razvoj alternativnih opcija za proizvodnju električne energije i davanje javnosti na uvid sveobuhvatni
Investicioni plan. Navedeno je osnov za sprovođenje javnih rasprava kod revizije prostornih planova i drugih
vezanih planskih dokumenata koji su doneti pre usvajanja Ugovora o energetskoj zajednici.

Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC), Kjoto protokol, Konvenciju
12 o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima (CLRTAP), i njen Protokol o dugoročnom
finansiranju programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u
vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP). Kao zemlja koja pripada ne-Aneksu I Kjoto protokola, Republika
Srbija se obavezala da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali bez određeno definisanih
ciljeva.

Izgradnja vetroelektrane i obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije u tim elektranama je

regulisano brojnim propisima Republike Srbije. Izvori prava Republike Srbije u toj oblasti mogu da se
podele u dve velike grupe propisa [4]

- prvu grupu čine propisi kojima se uređuje oblast izgradnje konkretnog energetskog objekta i način
dobijanja građevinske dozvole za ovakav objekat, kao i način utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu
i pribavljanje upotrebne dozvole samog objekta. Propisima kojima je uređena oblast izgradnje propisan je
postupak dobijanja lokacijske dozvole, građevinske dozvole i upotrebne dozvole, a planskim dokumentima
su definisani ciljevi prostornog planiranja i razvoja, odnosno prostornog uređenja5. Poseban značaj u ovoj
grupi propisa imaju propisi kojima se uređuje zaštita životne sredine i prirode kao i pravni status vetra i
voda6;

5 Izdvajamo: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, te podzakonski propisi
doneseni na osnovu ovih zakona.
6 Izdvajamo: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o integrisanom sprečavanju
i kontroli zagađenja, Zakon o vazdušnom saobraćaju, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o vodama, Zakon o šumama te podzakonski propisi
doneseni na osnovu ovih zakona.
 - u drugoj grupi su propisi koji se odnose na sticanje prava na obavljanje delatnosti proizvodnje
električne energije7.

Postupci koji se odnose na dobijanje raznih dozvola koje izdaju državni (upravni) organi i drugi postupci
neophodni za dobijanje prateće dokumentacije su upravni postupci, a rokovi za dobijanje ovih akata su
utvrđeni samim merodavnim propisom kojim je regulisan postupak dobijanja konkretnog upravnog akta.
U slučaju da ovi rokovi nisu utvrđeni konkretnim propisima, na rok za izdavanje konkretnog upravnog akta
se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku (“Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i “Službeni
glasnik RS”, br. 30/2010).

Ekološki ciljevi vezani za emisiju štetnih materija iz proizvodnje i potrošnje energije, sadržani su u energetskoj
politici Srbije. Uz to, određeni ekološki zahtevi navode se u zakonodavstvu koje se prilagođava evropskim
standardima, kao i u okviru obaveza predviđenih širim međunarodnim sporazumima.

1.2.1. Sticanje statusa povlašćenog proizvođača kod gradnje vetroparkova

Zakon o energetici iz 2011. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 57/2011, 80/2011 - ispr., 93/2012 i
124/2012) definiše zakonodavni okvir za obnovljive izvore energije (OIE) i u njemu su transponovana u
velikoj meri glavna načela iz Direktive 2009/28/EC kao što su podsticaji za proizvođače električne i toplotne
energije iz obnovljivih izvora i za proizvodnju biogoriva, definisanje povlašćenih proizvođača energije iz
obnovljivih izvora, uvođenje garancije porekla za proizvodnju električne i toplotne energije iz OIE. U januaru
2013. godine, Vlada je donela podzakonske akte predviđene Zakonom o energetici, primenjive kako na 13

sektor OIE, tako i na vetroparkove8. Kroz navedene akte su predviđeni kapaciteti podsticane proizvodnje
energije iz vetroelektrana podignuti na maksimalnih 500 MW snage do 2020. godine. Takođe je usvojen
i okvir za ugovor o otkupu električne energije od strane operatora sistema od povlašćenih proizvođača
električne energije iz OIE. Definisane su i Feed-in tarife za različite obnovljive izvore energije, u slučaju
vetroelektrana radi se o 9,20 €c/kWh.

Kako bi se u Republici Srbiji izgradile i koristile vetroelektrane sa statusom povlašćenog proizvođača,

neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1) pribavljanje energetske dozvole; 2) pribavljanje lokacijske
dozvole; 3) pribavljanje građevinske dozvole; 4) građenje objekta i 5) tehnički pregled objekta, pribavljanje
upotrebne dozvole, sticanje statusa povlašćenog proizvođača.

Veoma detaljan opis administrativne procedure za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne
energije korišćenjem energije vetra, dat je u publikaciji „Izgradnja postrojenja i Proizvodnja električne
energije u Vetroelektranama u Republici Srbiji - Vodič za investitore” [5].

7 Izdvajamo: Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2105. godine, Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije,
Zakon o energetici, podzakonski akti doneseni na osnovu ovih zakona i drugi propisi koji se odnose na energetske delatnosti, objekte i slično.
8 Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije („Sl. glasnik RS” br. 8/2013-4); Uredba o uslovima i postupku
sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije („Sl. glasnik RS” br. 8/2013-9); Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele
prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije („Sl. glasnik RS” br. 8/2013); Uredba o visini
posebne naknade za podsticaj u 2013. godini („Sl. glasnik RS” br. 8/2013).
 1.2.2. Zakonodavstvo u oblasti zaštite prirode

Sistem zaštite prirode u Republici Srbiji, kao i osnovna kategorizacija zaštićenih dobara, definisani su
Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09) i Zakonom o zaštiti prirode
(„Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10 i 91/10 - ispravka). Ovim zakonima se obezbeđuje ostvarivanje
prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini te izbalansiran odnos privrednog razvoja i životne
sredine u Republici Srbiji te se uređuju integralni sistem zaštite životne sredine, zaštita i očuvanje prirode,
biološke, geološke i raznovrsnosti predela životne sredine. Osim navedenim zakonima, zaštita prirode je
regulisana i podzakonskim aktima (uredbe, naredbe, pravilnici, rešenja o zaštiti prirodnih dobara), kao i
ratifikovanim međunarodnim ugovorima

Drugi relevantni zakoni u oblasti zaštite biodiverziteta obuhvataju: Zakon o strateškoj proceni uticaja na
životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni
glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09), Zakon o nacionalnim parkovima („Službeni glasnik RS”, br. 39/93, 44/93,
53/93, 67/93, 48/94, 101/05 i 36/09 – drugi zakon), Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010.
do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 88/10).
Zakon o zaštiti životne sredine postavlja osnovne principe zaštite i unapređenja prirode, donosi
kriterijume i uslove za održivo upravljanje prirodnim resursima i sredstvima te postavlja mere i uslove
zaštite životne sredine.
Zakon o zaštiti prirode uređuje zaštitu, očuvanje i unapređenje biološke (genetičke, specijske i
14
ekosistemske), geološke i raznovrsnosti predela, usklađivanjem ljudskih aktivnosti, ekonomskih i društvenih
razvojnih planova, programa, osnova i projekata sa održivim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih
resursa i dugoročnim očuvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnoteže. To mora da se obezbedi
utvrđivanjem i praćenjem stanja u prirodi te blagovremenim sprečavanjem ljudskih aktivnosti i delatnosti
koje mogu da dovedu do trajnog osiromašenja biološke, geološke raznovrsnosti te raznovrsnosti predela,
kao i poremećaja sa negativnim posledicama u prirodi. Divlje vrste koje su ugrožene ili mogu da postanu
ugrožene, a koje imaju poseban značaj sa genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog,
ekonomskog i drugih aspekta, štite se kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste. Lista
zaštićenih vrsta utvrđena je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta
biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS”, br. 5/10 i 47/11).
Područja koja imaju izraženu geološki, biološki, ekosistemski diverzitet i/ili diverzitet predela, mogu da se
proglase za zaštićena područja od opšteg interesa. Zakonom o zaštiti prirode i Uredbom o ekološkoj mreži
definisana je ekološka mreža kao skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskih ekološki značajnih
područja, koja biogeografskom zastupljenošću i reprezentativnošćui značajno doprinose očuvanju
biodiverziteta, uključujući i ekološki značajna područja Evropske unije Natura 2000.
Zaštićena prirodna dobra u Republici Srbiji su:
1) zaštićena područja (strogi rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, nacionalni park,
spomenik prirode, zaštićeno stanište, predeo izuzetnih odlika, park prirode);
2) zaštićene vrste (strogo zaštićena divlja vrsta, zaštićena divlja vrsta);
3) pokretna zaštićena prirodna dokumenta.
Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine definiše ciljeve u
oblasti zaštite biodiverziteta na nivou države u skladu sa nacionalnim potrebama i mogućnostima, kao i sa
obavezama koje Republika Srbija ima kao potpisnica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (biodiverzitetu).
Strategija je donesena na period od sedam godina (2011. - 2018.), a aktivnosti su definisane kratkoročno
sa periodom implementacije od 1-3 godine, srednjoročno 3-5 godina, dugoročno 5-7 godina i kontinuirano.
U Strategiji su definisana osnovna načela zaštite biodiverziteta u Srbiji, prepoznati su glavni faktori pritisaka
na biodiverzitet, te su opisani ciljevi i aktivnosti za njegovo očuvanje. U sklopu Strategije je donesen i
Akcioni plan za sprovođenje Strategije biodiverziteta Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine,
sa aktivnostima, nosiocima poslova i rokovima izvršenja, kao i mogućim izvorima finansijskih sredstava za
sprovođenje Strategije.
Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti 2001. godine, koja ima za cilj da očuva
biodiverzitet, održivo korišćenje komponenti biodiverziteta te pristup i pravednu podelu dobiti koje proističu
iz korišćenja genetičkih resursa. Republika Srbija priznaje i podržava globalne strateške ciljeve biodiverziteta
- Aiči ciljeve, usvojene na desetom sastanku država članica Konvencije održanom u oktobru 2010. godine u
Nagoji. Takođe, Republika Srbija je potpisnica i brojnih drugih međunarodnih sporazuma vezanih za zaštitu
i prirode i biodiverziteta: Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Konvencije
o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja,
posebno kao prebivalište ptica močvarica, Konvencije o zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa,
Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune – CITES [6].

1.2.3. Mere i uslovi zaštite prirode relevantni za razvoj projekta vetroelektrana 15

Prema Zakonu o zaštiti prirode nosilac projekta, odnosno pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje koristi
prirodne resurse, obavlja građevinske i druge radove, aktivnosti i intervencije u prirodi, dužno je da postupa
u skladu sa merama zaštite prirode utvrđenim u planovima, osnovama i programima i u skladu sa projektno-
tehničkom dokumentacijom, na način da se izbegnu ili na najmanju meru svedu ugrožavanje i oštećivanje
prirode. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice dužno je da po prestanku radova i aktivnosti izvrši sanaciju,
odnosno rekultivaciju.

Kada se vrše aktivnosti koje mogu da imaju uticaja na zaštićena područja i na prostor u okviru ekološke
mreže, kao što je navedeno u čl. 9. Zakona o zaštiti prirode, pribavljaju se uslovi zaštite prirode koje izdaje
nadležni Zavod za zaštitu prirode (u daljem tekstu: Zavod).

Akt o uslovima zaštite prirode, Zavod izdaje rešenjem. Ukoliko podnosilac zahteva u roku od dve godine od
dana dostavljanja akta ne otpočne radove i aktivnosti za koje je akt o uslovima zaštite prirode izdat, dužan
je da pribavi novi akt. Za prikupljanje i procenu informacija neophodnih za izdavanje akta o uslovima zaštite
prirode, plaća se naknada.

Na akt o uslovima zaštite prirode može da se izjavi žalba ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne
sredine u roku od 15 dana, a na teritoriji autonomne pokrajine, organu nadležnom za poslove zaštite životne
sredine autonomne pokrajine.
 Prema Zakonu o zaštiti prirode i Uredbi o režimima zaštite („Službeni glasnik RS”, broj 31/2012) na
zaštićenim područjima, postoji prioritetna zabrana izgradnje objekata za proizvodnju energije, shodno, u
zavisnosti od stepena režima zaštite:

1) na područjima režima zaštite I i II stepena ne mogu da se grade vetroelektrane;

2) na područjima režima zaštite III stepena – izgradnja vetroelektrana je dozvoljena, ali je ograničena
samo na izgradnju u značajno izmenjenim, antropogenim područjima u ivičnim zonama spoljašnjih
granica prostora sa režimom zaštite III stepena.

Planirane radove i aktivnosti, odnosno izvođenje projekta, nosilac projekta je dužan da pismeno prijavi
upravljaču zaštićenog područja, koji je u obavezi da ga upozna o mogućnostima za obavljanje istih, kao i
o daljoj proceduri.

Nadležne institucije mogu da daju saglasnost na projekat vetroelektrana, ako se ustanovi da isti neće
negativno uticati na integritet područja određenog za zaštitu. Ako je neophodno, mogu da se traže promene
predloženog projekta ili dodatni odgovarajući uslovi pod kojima taj projekat može da se realizuje. Uslove
zaštite prirode, kao i parametre za monitoring živog sveta, propisuje nadležni Zavod za zaštitu prirode.
Prema čl. 57 Zakona o zaštiti prirode, Vlada može, u skladu sa zakonom, da dozvoli radove i aktivnosti,
odnosno projekte iz oblasti energetike na zaštićenom području, ako se radi o projektima od opšteg interesa
i nacionalnog značaja.

16
1.2.4. Procena uticaja vetroelektrana na životnu sredinu
Set zakona iz oblasti zaštite životne sredine predviđa izradu procene uticaja planova i projekata na životnu
sredinu uz obavezno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode. U postupku pribavljanja građevinske dozvole, za
vetroelektrane snage 50 MW, obavezna je izrada Studije o proceni uticaja objekta na životnu sredinu, a za
vetroelektrane ukupne snage 1- 50 MW može da se traži izrada Studije o proceni uticaja objekta na životnu
sredinu kao što je određeno Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09,
36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. zakon)9, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik
RS”, broj 135/04 i 36/09) i Pravilnikom o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva
za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br.
69/2005 od 9.8.2005. godine). Iznimno se i za postrojenja snage do 1 MW može da traži procena uticaja
ako se radi o elektranama koje će se graditi u zaštićenom prirodnom dobru i zaštićenoj okolini nepokretnog
kulturnog dobra i u drugim područjima posebne namene. Republika Srbija je ratifikovala i Konvenciju o
proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (Espoo Konvencija) koja utvrđuje obaveze
država u pogledu obaveštavanja i međusobnog konsultovanja o svim većim projektima za koje se smatra
da imaju ili bi mogli da imaju značajan negativan uticaj na životnu sredinu druge države.

Nadležni organ u postupku procene uticaja vetroelektrane je Ministarstvo nadležno za životnu sredinu,
odnosno nadležni organ Autonomne pokrajine, ako se elektrana nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine.

9 Trenutno je na internet stranici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine postavljen nacrt Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zaštiti životne sredine koji se nalazi na javnoj raspravi (http://www.merz.gov.rs/lat/dokumenti/nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-
zakona-zastiti-zivotne-sredine)
Predmet procene uticaja projekta na životnu sredinu određuje se kroz dva akta: odluka nadležnog organa
kojom se određuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu i sama studija o uticaju
projekta na životnu sredinu. Detaljni pregled procedure procene uticaja vetroelektrana na životnu sredinu
u Republici Srbiji moguće je pronaći u dokumentu „Uputstvo za procenu uticaja vetroelektrana na životnu
sredinu10”[4].

Sektorske strategije, programi, planovi i osnove moraju, u skladu sa načelom integracije, da se usaglase
sa ciljevima sistema zaštite životne sredine11 i drugim republičkim, pokrajinskim i lokalnim planovima i
programima zaštite životne sredine (vazduh, voda, zemljište, otpad itd.).

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04 i 88/10) definiše
obaveze nadležnih organa Republike, pokrajine i lokalne samouprave da utvrde i procene potencijalne
znatne uticaje na životnu sredinu predloženih planova i programa, uključujući i prekogranične uticaje.

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS” br. 36/2009 i 88/2010), među ostalim
reguliše mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite u postupku strateške procene uticaja,
procene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad
postrojenja i aktivnosti.

Uz gore navedene Zakone, važno mesto kod postupka procene uticaja vetroelektrana na životnu sredinu
zauzima i pravo na pristup informacijama kako bi se obezbedilo pravo učestvovanja javnosti u odlučivanju
o stanju životne sredine u skladu sa odredbama Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u
donošenju odluka i pristupu pravosuđu u materiji vezanoj za životnu sredinu i njen Protokol o Registru
17
ispuštanja i prenosa zagađujućih materija - PRTR (Arhuska konvencija). Uz obaveze preuzete ratifikovanjem
ove Konvencije u Srbiji, na snazi je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Službeni
glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) koji obezbeđuje ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog značaja kojima raspolažu državni organi.

1.3. Poređenje zakonodavnih okvira EU i Srbije

Proces približavanja EU zemljama kandidatima otvara nove izazove u zaštiti životne sredine. EU zahteva
detaljno uređenje svih pitanja iz tog područja, uz brojne zakonske, administrativne i finansijske promene.
Istovremeno su potrebne i značajne promene u organizaciji ljudskih resursa u oblasti zaštite životne
sredine, a u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije. Dosadašnja iskustva upućuju na to da je
upravo približavanje politici i standardima zaštite životne sredine izuzetno zahtevno i složeno za zemlje
kandidatkinje zbog izrazitih razlika u dosadašnjim standardima, razlika u zakonodavnom i administrativnom
sistemu te u stanju životnu sredine. Harmonizovanjem pravnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine i
prirode sa propisima Evropske unije koje je u toku, u oblasti zaštite životne sredine i prirode uzimaju se u
obzir i primenjuju evropski i svetski standardi. Takođe, unapređenju i usklađivanju zaštite prirode doprinosi
i primena odredbi i principa međunarodnih konvencija čiji je Republika Srbija potpisnik.

10 Dostupno na: http://rs.westernbalkansenvironment.net/documents/uputstvopuvetroelektrane__jul_2010_latinica.pdf (pregled izvršen

16.10.2013.)
11 Izdvajamo: Strategija održivog razvoja Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 57/2008), Nacionalni program zaštite životne sredine („Sl.
glasnik RS”, br. 12/10), Nacionalna strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine („Službeni glasnik RS”, br. 29/2010)
 Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09) i Zakon o strateškoj
proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 88/10) prenose u pravni poredak
Republike Srbije standarde odlučivanja definisane Direktivom 2001/42/EZ i Direktivom 2011/92/EU. Nakon
stupanja na snagu Direktive 2011/92/EZ, u Srbiji se planira revizija Uredbe o popisima projekata koji
podležu proceni uticaja na životnu sredinu.

Republika Srbija sprovodi aktivnosti za uključivanje u evropsku ekološku mrežu Natura 2000, čiji je nosilac i
koordinator Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine. U cilju neophodnog jačanja kapaciteta
državne administracije, u Srbiji je realizovan Tvining projekat „Jačanje administrativnih kapaciteta za
zaštićena područja u Srbiji (NATURA 2000)”, u kojem su osim ministarstva nadležnog za zaštitu prirode
učestvovale i ključne institucije i organizacije iz oblasti zaštite prirode i relevatnih sektorskih oblasti. U planu
je nastavak aktivnosti za uspostavljanje mreže Natura 2000 u Srbiji uz podršku evropskih pretpristupnih
fondova - IPA 2012.

Zakonom o zaštiti prirode uveden je novi instrument u zaštiti prirode u Srbiji – ocena prihvatljivosti. Kao
tekovina evropskog prava, on predstavlja osnovni mehanizam zaštite evropske ekološke mreže Natura
2000. U zakonodavstvu Srbije, ocena prihvatljivosti je usko povezana sa ekološkom mrežom i služi
pre svega za očuvanje osnovnih vrednosti ekoloških značajnih područja koja su definisana Uredbom o
ekološkoj mreži. Nakon pristupanja Evropskoj uniji i nakon formiranja mreže Natura 2000 u Srbiji, određene
nadležnosti u kontroli sprovođenja postupka ocene prihvatljivosti imaće i Evropska komisija. Svako pravno i
fizičko lice može da uputi žalbu Evropskoj komisiji i pokrene preispitivanje odluke koju je donela nacionalna
administracija kroz postupak ocene prihvatljivosti. Takođe, za proglašavanje preovladavajućeg javnog
18 interesa za određeni projekat sa uticajem na područje Natura 2000 mreže, biće neophodno tražiti mišljenje
Evropske komisije. U Srbiji je u toku postupak izrade i usvajanja Uredbe o oceni prihvatljivosti, kojom će se
bliže odrediti primena ovog instrumenta u zaštiti prirode.

Po pitanju obnovljivih izvora energije, uz prihvatanje implementacije Direktive 2009/28/EZ, Srbija se

obvezala na dostizanje cilja od 27% energije iz OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. u odnosu
na 21,2% udela OIE u 2009. godini. Član 52. Zakona o energetici usvojenog 2011. godine propisuje
usvajanje Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije (NREAP), koji je Vlada i usvojila u junu
2013., zajedno sa revidiranim merama saradnje između država članica EU i Ugovornih strana Energetske
zajednice. Uz predviđenih 27,3% energije iz OIE u 2020. kroz NREAP se predviđa i povećanje količine
električnu energiju iz OIE na 36,6% koji bi trebali da budu proizvedeni iz dodatnih 1.092 MW snage
postrojenja koja koriste obnovljive izvore. Zakonski okvir za obnovljive izvore energije je podeljen među
nekoliko zakona i podzakonskih akata. Za sada nema naznaka da će biti usvojen poseban zakon koji bi
regulisao područje obnovljivih izvora energije, kojim bi se prenele sve obaveze iz Direktive 2009/28/EC.

Zakonom o zaštiti prirode i donošenjem podzakonskih akata izvršeno je usaglašavanje sa Direktivom

92/43/EEZ, Direktivom 79/409/EEZ (izmenjena Direktivom 147/2009/EEZ), Direktivom 1999/22/EZ i
Direktivom 83/129/EEZ (izmenjena Direktivom 85/444/EEZ i Direktivom 89/370/EEZ), Uredbom 3254/91/
EEZ, Uredbom 338/97/EZ i Uredbom 348/81/EEZ.

Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini i podzakonskim aktima implementirana je Direktiva 2002/49/
EZ o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini.
19
2.
stanje i perspektive
razvoja VETROENERGETIKE
u Srbiji

2. stanje i perspektive
razvoja VETROENERGETIKE
u Srbiji
2.1. Stanje i razvoj vetroenergetike u EU i Srbiji

Povećanje kapaciteta vetroelektrana u EU uzelo je značajnog maha počevši od 2000. godine.

Ukupni instalisani kapaciteti vetroelektrana u celoj Evropi krajem 2012. godine bliže se brojci od 110
GW. U 2012. godini premašeni su planovi zadani Planom izgradnje obnovljivih izvora energije –(NREAP)12
(ukupno gledajući članice EU) - planiranih 11,360 MW premašeno je za 2,9%. Navedena brojka uključuje
i vetroelektrane koje se nalaze na moru (eng. offshore) čiji razvoj postaje sve značajniji (9% svih novih
vetroelektrana koje su izgradjene u 2012. godini se nalaze van kopna, odnosno u moru).
Instalisani kapaciteti po pojedinim državama prikazani su na Slika 1. Svedeno na jednu godinu puna
(instalirana) snaga vetroelektrana dostupna je oko 25% vremena (ili drugačije rečeno - u proseku
vetroelektrana radi sa 25% instalisane snage). Prema [7], u 2012. godini, udeo električne energije
proizvedene vetroelektranama u EU iznosi oko 7%, dok ukupna instalisana snaga vetroelektrana čini 11,4%
ukupnih proizvodnih kapaciteta električne energije.

21

12 NREAP - National Renewable Energy Action Plan = Plan izgradnje obnovljivih izvora energije koje donose zemlje članice EU u skladu sa
Direktivom 2009/28/EZ
22

Slika 1. Ukupna neto snaga instalisanih vetroelektrana do 2012. (izraženo u MW) [7]
Prema izveštaju Evropskog udruženja za energiju vetra [8], bitan razvoj i iskorišćavanje vetro-energetskih
potencijala očekuje se u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Navedeni izveštaj deli budući razvoj na prvi,
drugi i treći talas prema sledećih 8 kriterijuma: (1) razvijenost tržišta električne energije, (2) postavljeni ciljevi
razvoja vetroelektrana, (3) mehanizmi potpore/podsticanja, (4) raspoloživi resursi vetra, (5) prisustvo u lancu
snabdevanja (eng. supply chain), (6) Finansiranje, (7) dobijanje dozvola (gradnja, priključak na mrežu...),
(8) elektroenergetska infrastruktura. Kao veoma bitni faktori navode se zakonska stabilnost, jasnoća i
jednostavnost postupaka dobijanja dozvola i sticanja prava na potporu (eng. support mechanisms), što je
usko povezano sa mogućnostima finansiranja.
U prvu grupu država uključene su relativno nove članice EU u kojima dolazi do razvoja, izgradnje i pogona
vetroelektrana. To su Bugarska, Mađarska, Poljska, Turska i Rumunija. U drugoj grupi nalaze se Češka,
Hrvatska i Ukrajina, a u trećoj grupi su Srbija, Slovačka, Slovenija i Rusija u kojima se razvoj vetroelektrana
tek nazire. Izveštaj analizira po istom modelu stanje u svakoj od navedenih država, a ustanovljeno za Srbiju
prikazano je u sledećoj tabeli (Tabela 1):

Tabela 1. Osnovne informacije o stanju vetroenergetike u Srbiji [8]

Tržište električne energije
Pristupni pregovori sa EU vode usvajanju ciljeva za obnovljive izvore energije i usvajanje sličnih
+
pravila tržišta koja vrede u zemljama članicama EU
Vetroenergetika u Srbiji
Privlačan (izdašan) sistem podsticaja (feed-in tariff) +
Sistem podsticaja ograničen je na 500 MW -
Trenutno je uočen interes za izgradnjom vetroelektrana kapaciteta 2,6 GW + 23

Potencijalne lokacije vetroelektrana

Srbija ima dobar vetropotencijal +
Zakonski okvir
Delimična neusklađenost legislative vezane za dobijanje prava za gradnju na lokaciji i legislative
-
vezane za obnovljive izvore energije - što rezultira zaustavljanjem projekata
Mogućnost prihvata vetroelektrana13
Procenjeno je da sistem može da primi 900 MW vetroelektrana, ali uz manje dorade u sistemu
+
i do 2000 MW

Jedna od ključnih prepreka za realizovanje projekta je zakonski okvir, odnosno njegova kompletnost i
jednostavnost. Prema informacijama iz Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), izrada celokupnog
paketa zakona i podzakonskih akata završava se tek ove (2013.) godine. Iako su osnovni zakoni usvojeni
još 2011. godine, većina podzakonskih akta neophodnih za sprovođenje zakona donesena je tek početkom
2013. godine. U julu 2013. godine izrađena je i verzija podzakonskih akata kojim se definiše Ugovor
o otkupu električne energije (PPA - Power Purchase Agreement), međutimu saradnji sa međunarodnim
institucijama (EBRD, IFC, OPIC) uočene su regulacione neusaglašenosti, koje trebaju da budu otklonjene u
narednom periodu.13

13 Tehnička mogućnost prihvata vetroelektrana vezana je za mogućnost operatora sistema da balansira promenljivu izlaznu snagu vetroelektrana,
obzirom da proizvodnja zavisi od trenutne brzine vetra na svakoj lokaciji. Ostali tehnički uslovi vezani za rad u nazivnim uslovima mreže, kao i
privremenim devijacijama napona i frekvencije, uglavnom više ne predstavljaju problem za današnju tehnologiju vetroagregata.
 Pored zakonskih prepreka za izgradnju same vetroelektrane, Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA)
navodi kao ostale prepreke:
• izgradnju priključka vetroelektrane (ko gradi, kako se rešava finansiranje izgradnje)
• veoma kratak rok predviđen za izgradnju vetroelektrane (2 godine), koji je uslov za zadržavanje
privremenog statusa povlašćenog proizvođača
• zakonom određeno sprovođenje procene uticaja na životnu sredinu (EIA - Environmental Impact
Assessment) tek nakon izdate lokacijske dozvole i nakon rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Takvi
uslovi razvoja projekata u Srbiji predstavljaju veliki rizik za investitore obzirom na velika prethodno
uložena sredstva u razvoj projekta, a uslovi projektovanja mogu bitno da se promene u fazi Procene
uticaja na životnu sredinu te mogu da projekat učine neprofitabilnim.
Prema informacijama od Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA-e), konačno uređenje kompletnog
zakonodavnog okvira očekuje se početkom 2014. godine.
Trenutna ograničenja ukupne snage vetroelektrana, čija proizvodnja planira da se podstiče, iznosi 500 MW
do 2020. godine.
Obzirom na navedene uslove postoji značajan raskorak između vetroelektrana u razvoju sa tehničkog
aspekta i sa aspekta dobijenih/važećih dozvola.

2.2. Savremeni trendovi razvoja tehnologije za korišćenje energije vetra

24
Tri su osnovne grupe u kojima se događa razvoj u vetroenergetici. Prva grupa odnosi se na ispitivanje i
modeliranje vetra, druga grupa na prognoziranje proizvodnje, a treća na same vetroagregate.
Usavršavanje prognostičkih alata i njihovo uklapanje u sisteme upravljanja proizvodnjom kako pojedinačnih
vetroelektrana, tako i celog elektroenergetskog sistema, predmet su daljeg razvoja. Precizne prognoze
proizvodnje i bolje uklapanje sistema prognoze u upravljanje ukupnim elektroenergetskim sistemom može
da doprinese povećanju prihvatljivog udela vetroelektrana, a bez velikih ulaganja u regulacione kapacitete
(tzv. brze elektrane).
Tehnologija vetroagregata doživela je veliki napredak u zadnjim decenijama. Dizajn najčešće varira po
pitanju generatora (sinhroni/asinhroni), prenosa snage na generator (direktno sa glavne osovine ili preko
reduktora) te smeštaja opreme (ispravljač, transformator - u gondoli ili podnožju, ili u slučaju transformatora
pored vetroagregata).
Kao što je rečeno, dimenzije vetroagregata rastu, tako da se javljaju ograničenja u transportu tako velikih
lopatica. Renomirani proizvođači nude kopnene (eng. onshore) vetroagregate u klasama snaga 1,x, 2,x i
3,x MW, a visine stubova sežu i do 140 m. Vetroagregati postavljeni u more (eng. offshore) nisu ograničeni
sa toliko uslova kao kopneni (buka, vizuelni uticaj), tako da se proizvode vetroagregati snaga do oko 8 MW
i prečnika rotora do oko 170 m.
U toku su i istraživanja u projektu UpWind gde je za cilj postavljeno osmišljavanje vetroagregata snage 20
MW sa prečnikom rotora oko 250 m, ali takve snage i veličine još nisu dostupne na tržištu.
Slika 2. prikazuje šemu tipičnog vetroagregata sa udelima pojedine komponente u ukupnoj ceni
vetroagregata [9].

Slika 2. Šema tipičnog vetroagregata [9] 25

2.3. Lokacije vetroelektrana u Srbiji

Prema zvaničnim podacima iz avgusta 2013. godine [10], u sistemu podsticaja prijavljeno je sedam
vetroelektrana (često ista vetroelektrana sa više faza izgradnje) od kojih je većina stekla tek status
privremeno povlašćenog proizvođača. Ukupna snaga razmatranih sedam projekata vetroelektrana je oko
50 MW.
Sa druge strane, renomirana institucija Evropsko udruženje za energiju vetra (eng. European Wind Energy
Association – EWEA) u svom izveštaju za Srbiju [8] navodi da je u planiranju ukupno 2600 GW projekata
vetroelektrana, i kao potencijalne lokacije navodi istočne delove Srbije: Stara Planina, Ozren, Vlasina, Rtanj,
Deli Jovan, Crni Vrh, planine Pešter, Zlatibor, Kopaonik, Divčibare, te Panonsku ravnicu.
Lokacije analizirane u studiji iz 2011. [11] su okvirno prikazane na sledećoj slici (Slika 3.). Prema istom
izvoru, 75% instalisanih kapaciteta vetroelektrana planira se u Vojvodini. Samo kompanije članice Srpskog
udruženja za energiju vetra - SEWEA-e, (ukupno pet kompanija) razvijaju projekte vetroelektrana ukupne
snage 750 MW na područjima opština Kovin, Alibunar, Kovačica, Vršac, Kula, Plandište i Veliko Gradište.
Prema javno dostupnim izvorima ([12], [13], [14]), u Srbiji postoji mnogo različitih projekata vetroelektrana,
međutim još se čeka na njihovu realizaciju. Ukupna snaga projekata vetroelektrana navedenih u izvorima
([12], [13], [14]), ide do 1500 MW.
 U svakom slučaju, interes i stranih i domaćih kompanija potvrđuje da postoji tehnički i ekonomski iskoristiv
vetropotencijal, a osnovni preduslov za realizaciju mnogih projekata je potpuno uređenje i prilagođavanje
zakonodavstva.

WPP P (MW) per phase

Bela Anta 120
Belo Blato 10.5 + 10.5
Bela Crkva 37.5 + 150
Bavanistansko polje 188
Čibuk 50 + 250
Dolovo 150 + 200
Golubac - Krivača 112.8
Košava 50 + 67
Šušara 60
Vršac 100 + 300
Žagubica 63
Vrška čuka 189
Čestobrodica 50 + 230
Inđija 20
26 Milevska 66
Verdenik 102

Slika 3. Vetroelektrane analizirane u 2011. godini [11]

U okviru analize vetroenergetike u Srbiji, izrađene su karte vetra [15]. Iako su karte relativno grube i
zasnovane na samo 10 m merenjima sa meteoroloških stanica i modeliranju u programu  za analizu i
primenu atlasa vetra (WASP-u)14, rezultati su indikativni za detaljnija istraživanja pojedinih lokacija. Primeri
karata vetra iz literature [15] i [16] prikazani su na sledećim slikama (Slika 4, Slika Slika 5.).

14 WASP - Wind Atlas Analysis and Application Program = Program za analizu i primenu atlasa vetra.

Slika 4. - Srednja godišnja brzina vetra (m/s) na 100 m iznad tla (AP Vojvodina) [15]

27

Slika 5.
Srednja godišnja snaga vetra na 100
m iznad tla u Srbiji. Žuto označene
tačke odnose se na neka od mesta sa
visokokvalitetnim merenjima. [16]
 Prikazana karta vetra Srbije (Slika 5) daje načelne smernice za istraživanje lokacija, no veoma mala rezolucija
rezultata ostavlja prostora za istraživanje u ostalim krajevima, konkretno na višim brdima i planinama izvan
područja označenog najtamnijom bojom, što je i pokazano visokokvalitetnim merenjima opisanim u [16]
(žuti kvadratići na karti). Od četiri takva merenja najveći vetropotencijal izmeren je na lokaciji Bosilegrad koja
se nalazi u delu karte označene generalno najnižim vetropotencijalom, što ukazuje da se pored regionalnih
“grubih” karata vetra pri odabiru treba osloniti i na iskustva sa terena. No svakako je za razvoj projekta
potrebno da se obave kvalitetna merenja na samoj lokaciji.
Imajući u vidu gore navedeno, kod procena lokacija koje vredi istraživati i razvijati, bitno je imati na umu da
ponekad i manje vetrovite lokacije imaju određene prednosti ukoliko su određeni uslovi izrazito povoljni, a
tiču se:
• jednostavnosti lokacije:
o po pitanju mogućnosti postavljanja visokih vetroagregata
o po pitanju pristupačnosti i jednostavnog transporta vetroagregata i lake izgradnje pristupnih
puteva unutar vetroelektrane
o po pitanju mogućnosti (brzine) rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na željenim lokacijama
o po pitanju postavljanja temelja
• blizine povoljne tačke priključka na elektroenergetsku mrežu
• minimalnih ograničenja vezanih za uticaje na životnu sredinu (vizuelni uticaj, buka, uticaj na staništa,
ptice, slepe miševe itd.) koja mogu da utiču na smanjenje broja vetroagregata i/ili na odstupanja od
energetski optimalnog rasporeda i/ili uslova rada.
Svi navedeni faktori mogu da imaju svoju ulogu bilo sa finansijskog, bilo sa vremenskog aspekta projekta.
28
Okvirni razmer troškova prosečne vetroelektrane dat u Tabela 2. ukazuje koje stavke, osim samog
vetropotencijala, je potrebno da se sagleda kod odabira lokacije (studija iz 2009. godine [17])

Tabela 2. Udeo pojedinih troškovnih stavki u tipičnom projektu sa 2 MW vetroagregatima [17]

Troškovna stavka Udeo u ukupnoj investiciji
Vetroagregat (bez radova) 75,6%
Priključak na mrežu 8,9%
Temelji vetroagregata 6,5%
Pravo na građenje (imovinsko-pravni odnosi) 3,9%
Interna mreža 1,5%
Konsultacije 1,2%
Izrada pristupnih puteva 0,9%
Upravljački sistem 0,3%
29
3.
potencijalni uticaji
vetroelektrana
NA životnu sredinu,
staništa i vrste

3. potencijalni uticaji
vetroelektrana NA životnu
sredinu, staništa i vrste
3.1. Stanje i perspektiva biodiverziteta u Republici Srbiji

Republika Srbija svojom površinom zauzima oko 2% kopnene površine Evrope, sa veoma velikim
biodiverzitetom (raznolikošću ekosistema, vrsta i genetskom raznolikošću vrsta). Na njenoj teritoriji može
da se pronađe [6]:
− 39% vrsta vaskularne flore Evrope
− 51% evropskih vrsta riba
− 49% evropskih vrsta gmizavaca i vodozemaca
− 74% evropskih vrsta ptica
− 67% evropskih vrsta sisara.
Ukupno je registrovano oko 44 200 taksona, a kako ti podaci nisu potpuni, procenjuje se da ih ima ukupno
oko 60 000. U tom broju se nalazi i velik broj regionalnih ili lokalnih endema, kao i vrsta sa međunarodnih
popisa ugroženih vrsta (IUCN liste). Crvene knjige ugroženih vrsta na državnom nivou postoje samo za floru
(Crvena knjiga flore Srbije I [18]) i dnevne leptire (Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije [19]), dok su knjige
za ostale grupe kičmenjaka još u izradi. U kategorijama zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta definisanih
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni
glasnik RS”, 5/10), ukupno se nalazi 868 zaštićenih i 1760 strogo zaštićenih vrsta.
Velika geografska raznolikost razlog je što su na teritoriji Republike Srbije prisutni i različiti ekosistemi,
od visokoplaninskih ekosistema do listopadnih hrastovih i bukovih šuma. U okviru projekta usklađivanja
31
nacionalnog sistema klasifikacije staništa sa međunarodnim sistemima, osmišljen je prvi integralni Sistem
klasifikacije staništa Republike Srbije kompatibilan sa EUNIS sistemom [20], a u toku je i izrada Klasifikacije
nacionalnih staništa.
Ovakvo bogatstvo biodiverziteta indikator je zdrave i očuvane životne sredine, i vredan izvor usluga ekosistema
na koje se naslanjaju i poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda, energetika, rekreacija i turizam.
U cilju očuvanja i zaštite biodiverziteta, područja sa izraženom geološkom, biološkom, ekosistemskom i/
ili predeonom raznovrsnošću mogu, na osnovu zakonske regulative, da budu proglašena za zaštićena
područja od opšteg interesa (u jednoj od sedam kategorija: strogi rezervat prirode, specijalni rezervat
prirode, nacionalni park, spomenik prirode, zaštićeno stanište, predeo izuzetnih odlika, park prirode).
Ukupna površina zaštićenih područja u Republici Srbiji iznosi 522.120 ha, odnosno 5,91% ukupne teritorije
(Slika 6. Karta zaštićenih područja u R.Srbiji, izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije, 2013). Ekološka mreža15
utvrđena je radi očuvanja biološke i predeone raznovrsnosti, odnosno tipova staništa od posebnog značaja
za očuvanje, obnavljanje i/ili unapređenje narušenih staništa i očuvanje određenih vrsta. Ekološka mreža
Natura 2000, koje obavezuje države članice Evropske unije da na svojim teritorijama obezbede adekvatan
status zaštite ugroženih vrsta i tipova staništa koji se nalaze u dodacima Direktive o pticama i Direktive o
staništima biće uspostavljena na teritoriji Republike Srbije do dana pristupanja Evropskoj uniji.

15 Uredba o ekološkoj mreži („Službeni glasnik RS”, 102/10).

 KARTA ZAŠTIĆENIH PODRUČJA I PODRUČJA U POSTUPKU ZAŠTITE

Legenda:
Državna granica
Ekološki značajna područja
Zaštićena područja
Područja u postupku zaštite

32

Zavod za zaštitu prirode Srbije - Beograd 2013.

Slika 6. Karta zaštićenih područja u R. Srbiji (izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije, 2013)
Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period 2011-2018 godine [6] je identifikovala glavne
pritiske na biodiverzitet, kao i direktne i indirektne faktore koji te pritiske uzrokuju a vezani su uz ljudsku
delatnost. Kao najvažniji pritisci, to jest simptomi degradacije biodiverziteta navedeni su:
− nestajanje i fragmentacija staništa
− degradacija staništa
− smanjenje populacija divljih vrsta
− zagađenje
− invazivne, alohtone vrste i GMO
− klimatske promene.
Izgradnja vetroelektrana, odnosno korišćenje energije vetra, ako se prilikom planiranja i izgradnje ne
pridržava smernica za zaštitu prirode, može da doprinese nestanku i fragmentaciji staništa, no u poređenju
sa konvencionalnim izvorima energije, na ovaj način se smanjuje zagađenje i usporavaju klimatske
promene.
Najveći broj trenutno pokrenutih projekata za izgradnju vetroelektrana, kao i onih koji se planiraju u
neposrednoj budućnosti nalazi se na području AP Vojvodine.
Područje AP Vojvodine je do pre otprilike 200 godina bilo prekriveno vlažnim staništima plavnih područja
velikih reka, dok su se na višim delovima nalazila stepska i slatinska staništa tipična za panonski region.
Izgradnja mreže kanala i hidromelioracija područja je dovela do snižavanja nivoa podzemnih voda i isušivanja
te povlačenja vlažnih staništa. Ritske šume hrasta lužnjaka zamenila je monokultura brzorastuće topole,
33
ostaci nekadašnjih stepa pretvoreni su u obradive površine, a slatine su pretvorene u ribnjake. Ove promene
su imale izrazite negativne posledice na biodiverzitet, te su neke vrste potpuno nestale sa područja AP
Vojvodine, dok se drugima brojnost znatno smanjila. Promena i nestanak staništa glavni je uzrok nestajanja
vrsta u ovom regionu.
Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva
(„Službeni glasnik RS”, 5/10 i 47/11), na području AP Vojvodine danas se nalazi 122 vrste vaskularne
flore, 166 vrsta ptica gnezdarica i 35 vrsta sisara sa popisa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta. Među
najugroženije vrste ptica sa ovog područja ubrajaju se orao krstaš (Aquila heliaca) sa 3-4 para, velika
droplja (Otis tarda) sa okvirno 20 jedinki i zlatovrana (Coracias garulus) sa 60-80 parova.
Osnovnu mrežu zaštićenih područja na području AP Vojvodine sačinjava oko 100 prostornih celina koje
obuhvataju otprilike 6% ukupne površine pokrajine, dok je većina ostalih površina pod poljoprivrednim
zemljištem ili pod urbanom infrastrukturom. Prioritet pri definisanju novih zaštićenih područja je zaštita
vodenih tokova obalnog područja, barskih i vlažnih površina, specifičnih zaslanjenih terena, preostalih stepa
i peščara, kao i zaštita šumskih područja.

3.2. Uticaji vetroelektrana na životnu sredinu, staništa i vrste

Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, poput vetra, smatra se ekološki prihvatljivijom od
proizvodnje iz klasičnih izvora poput termoelektrana na ugalj ili velikih hidroelektrana. Kako za svoj rad
ne koriste gorivo, vetroelektrane, za razliku od termoelektrana, ne doprinose povećanju emisija gasova sa
 efektom staklene bašte koji su jedan od glavnih pokretača klimatskih promena. Tokom rada, vetroelektrane
ne opterećuju životnu sredinu niti ispuštanjem drugih štetnih gasova poput ugljenik-monoksida, sumpor-
dioksida, kao niti mikroskopskih čestica koje u životnu sredinu ispuštaju ostale elektrane. Studija irske
mreže za snabdevanje električnom energijom [21] je pokazala da je korišćenjem energije vetra došlo do
smanjenja emisije CO2 od 0,33 do 0,59 tona po MWh u odnosu na korišćenje fosilnih goriva.
Ako pogledamo celi životni vek elektrana - od izrade delova elektrane, izgradnje, proizvodnje, snabdevanja
gorivom, upravljanja otpadom do dekomisije (razgradnje, eng. decommissioning) - tada se dobijaju rezultati
prikazani u sledećoj tabeli (Tabela 3.):

Tabela 3. Emisije zagađivača u zavisnosti od tipa elektrane [22]

TE TE Biomasa
Vetroelektrane TE Lingit Nuklearna Fotonaponska
  Ugalj NGCC16 CHP
CO2 8 836 1060 400 8 53 83
Metan 8 2554 244 993 20 100 119
NOx 31 1309 1041 353 32 112 814
VOC17 6 71 8 129 3 20 66
Čestice 15 147 711 12 17 107 144
SO2 32 1548 3808 149 46 0 250

34 Vetroelektrane mogu da se sastoje od velikog broja stubova sa generatorima i tako zauzimaju veliku
površinu, no samo mali deo te površine (oko 1%) je potpuno zauzet temeljima generatora, pristupnim
putevima i pratećim objektima, dok preostali deo površine ispod generatora može da se koristi za druge
aktivnosti poput poljoprivrede. Kako se najveći deo do sada planiranih vetroelektrana u Republici Srbiji
nalazi na poljoprivrednom zemljištu, i to uglavnom na zemlji u državnom vlasništvu, važno je znati da
blagovremenim planiranjem zemljište, na kojemu se nalaze vetroelektrane, može da se (i dalje) koristi i za
poljoprivrednu proizvodnju (i za ishranu stoke koja može da se navikne na ispašu u neposrednoj blizini, ili
čak i ispod generatora).
Negativni uticaji koje vetroelektrane mogu da imaju na staništa u blizini kojih se nalaze, a identifikovani su
Smernicama za izradu studija uticaja na životnu sredinu za vetroelektrane u Republici Srbiji [4] su:
− direktan gubitak staništa zbog izgradnje infrastrukture (poput temelja generatora, pristupnih puteva,
deponije materijala…)
− degradacija staništa usled promena ili narušavanja, posebno zbog narušavanja hidrološkog režima što
može da promeni nivoe podzemne vode ili snabdevanje staništa vodom (važno za tresetišta i vlažna
staništa)
− fragmentacija staništa i pojačani efekat ruba (otvara se više rubova)
− degradacija i gubitak staništa izvan same lokacije vetroelektrane do koje je došlo usled zagađenja,
erozije ili zbijanja tla na mestu izgradnje.16 17

16 NGCC - Natural Gas Combined Cycle = prirodni gas, kombinovani ciklus.

17 VOC - Volatile Organic Compound = isparljiva organska jedinjenja
Uticaji vetroelektrana na životinjske vrste (osim ptica i slepih miševa koji su zbog specifičnih uticaja obrađeni
u posebnom poglavlju), dešavaju se tokom faza izgradnje objekta i tokom rada elektrana. U fazi gradnje
dolazi do narušavanja staništa građevinskim radovima i bukom izazvanom transportom delova, zbijanja tla
i otklanjanja vegetacije. Ovi negativni uticaji su uglavnom veoma lokalizovani i kratkotrajni. Fragmentacija
i eventualni gubitak staništa zbog promena u prostoru izazvanih izgradnjom vetroelektrana može da ima
dugotrajniji efekat na pojedine vrste koje su osetljive na takav tip promena. Osim promene staništa, neke
vrste reaguju i na promene u životnoj sredini koje donosi rad vetroelektrana, a tu se prvenstveno misli na
buku, vibracije, rotacije generatora, kao i na samo prisustvo novih objekata u prostoru.
Emisije buke zavisne su od obodne brzine okretanja rotora, koja se povećava dužinom lopatica i brzinom vetra.
Granična brzina okretanja - za koju se daje podatak o maksimalnoj buci na visini 10 m iznad tla18 - po pravilu
zavisi od dužinee lopatica i kreće se od oko 14 rpm19 za rotore oko 115 m do oko 17 rpm za rotore prečnika
od oko 90 m - ograničenje je da obodna brzina ne prelazi brzinu zvuka, tj. projektuje se za brzine ispod 300
m/s. Maksimalna buka kopnenih vetroagregata na 10 m iznad tla (ispod vetroagregata) retko prelazi 108
dB. Svi renomirani proizvođači nude i razne opcije kontrole buke, s tim što uz niži nivo buke ide i niži nivo
proizvodnje. Međutim, pravilnim odabirom lokacije za vetroelektranu može se obezbediti emisija nivoa buke
koja je prihvatljiva za životnu sredinu. Takođe, zvuk vetra često sam po sebi maskira buku vetroelektrane.
Okvirni prikaz opadanja buke sa udaljenosti, te poređenje intenziteta buke sa drugim izvorima buke dat je
na sledećoj slici (Slika 7).

35

Slika 7. Opadanje buke sa udaljenosti od vetroagregata [23]

18 Visina od 10 m iznad tla ispod vetroagregata je standardizovani podatak koji se daje za svaki tip vetroagregata.
19 rpm - rates per minute = broj obrtaja u minutu.
 Svaki projekat vetroelektrane obično uključuje analizu širenja buke i projektom mora da se dokaže da je u
naseljenim područjima buka prihvatljivog nivoa, odnosno ispod zakonom određene granice.
Vetroagregati su visoki objekti, relativno malog volumena, ali ipak mogu da zaklanjaju svetlost, odnosno da
stvaraju senku u blizini. Kada su u pogonu može da dođe do neugodnog treperenja senke koje je uočljivo na
udaljenostima do 10 prečnika rotora. Ti efekti su najizraženiji u svitanje i sumrak. Odgovarajućim lociranjem
vetroagregata može se izbeći uticaj zasenčavanja i treperenja. Kako bi se izbegao negativan uticaj na
lokalno stanovništvo, preporučuje se da trajanje zasenčavanja na poslovnim i stambenim objektima u okviru
radijusa od 500 metara ne bude duže od 30 časova godišnje, ili 30 minuta dnevno (preporuka je zasnovana
na istraživanju organizacije za promociju korišćenja i snabdevanja energijom Predac, sprovedenom u Belgiji,
Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj [24]).
Vizuelni uticaj vetroelektrana u smislu uticaja na predeo je neosporan. Predeo je u Evropskoj Konvenciji o
predelu prepoznat kao vrednost i deo identiteta određene zajednice [25], a ista konvencija navodi potrebu
ocenjivanja vrednosti predela i uvođenje vrednosti predela kao kriterijuma kod donošenja prostornih planova
- koji sami po sebi omogućuju ili zabranjuju izgradnju vetroelektrana, a uticaj vetroelektrane bi trebao da se
vrednuje u fazi procene uticaja na životnu sredinu.
Vizuelni uticaj definiše se kao subjektivan i promenljiv u vremenu (stav posmatrača se menja); naglašava
se da i same vetroelektrane nisu stalan objekat u prostoru i da je njihovo otklanjanje nakon životnog veka
(otprilike 20 godina) izvesno [25]. Po pravilu se vizuelni uticaj deli prema zonama:
• 1. zona - vetroelektrane su vizuelno dominantne. Zona se kreće do oko 2 km oko vetroelektrane i
vetroagregati su jasno vidljivi (uključujući lopatice).
36 • 2. zona - vetroelektrane su vizuelno nameću. Zona se kreće od oko 1 km do oko 4,5 km oko
vetroelektrane. Lopatice vetroagregata se jasno vide (i kako se obrću), ali vetroelektrana nužno ne
preovladava u slici koju posmatrač vidi.
• 3. zona - vetroelektrane se vizuelno primete. Zona se kreće od oko 2 km do oko 8 km oko vetroelektrane.
Vetroelektrana čini manji deo ukupne slike predela i obrtanje lopatica se uglavnom vidi samo za vreme
dobre vidljivosti.
• 4. zona - vetroelektrana je unutar udaljenog predela. Zona je u udaljenosti većoj od 7 km oko
vetroelektrane. Vetroagregati su jedva vidljivi element u prostoru.
Vizuelni uticaj vetroelektrana može da bude izrazito negativan ako se radi o područjima koja se smatraju
pogodnim za razvoj turizma, jer u njima mogu da umanje primamljivost ponude koja je zasnovana na
očuvanom prirodnom predelu.
Osim samih generatora i prenosna mreža dalekovoda može da ima određene negativne uticaje na prirodne
vrednosti. Oni se najviše ispoljavaju kao negativni vizuelni uticaji jer se radi o objektima koji se u prostoru
ističu svojom veličinom, ritmičkim rasporedom i u kontrastu su sa okolinom. Što je taj kontrast u odnosu
na okolinu izraženiji, taj uticaj je jače uočljiv. Kako bi se umanjio ovaj uticaj, preporučuje se planiranje
vetroelektrana u blizini već postojećih dalekovoda, a sve potrebne nove komponente poželjno je planirati
izvan vizuelno atraktivnih područja, odnosno planirati njihovu izgradnju u blizini puteva ili industrijskih zona.
Fizičko zauzimanje staništa nije veliko za dalekovode i ima veći uticaj jedino tokom izgradnje.
3.3. Uticaji vetroelektrana na ptice i slepe miševe

3.3.1. Negativni uticaji vetroelektrana na ptice

Negativni uticaji na ptice se svrstavaju u četiri prepoznata tipa:
1) Stradanje usled kolizija (sudara) sa vetrogeneratorima
Stradanje ptica usled sudara je najintenzivnije u zonama u kojima se nalazi veća gustina ptica, kako
lokalnih populacija tako i jata u migracijama. Planinski prolazi ili delovi kopna oko vodenih površina,
zone uz plitke lagune, koridori između područja hranjenja ili gnežđenja posebno su ugroženi. Faktori
koji utiču na verovatnoću kolizije su: brzina i pravac duvanja vetra, temperatura i vlažnost vazduha,
vrsta leta (udaljenost i visina), doba dana, topografija terena; kao i vrsta i starost ptice i period
njenog životnog ciklusa. Rizik je najveći kada su uslovi za let najnepovoljniji te ptice lete na nižim
visinama. Osvetljenje vetroparkova ili pojedinih generatora može, pogotovo u lošim vremenskim
uslovima, da privuče ptice bliže generatorima i poveća rizik od stradanja. Vrste koje su najugroženije
od potencijalnih sudara sa generatorima ili priključnim vodovima kao sastavnim delovima
vetroelektrana, su ptice selice, velike grabljivice i ostale ptice koje koriste termale za kretanje [26],
prvenstveno zato što za staništa ili migracione koridore biraju zone sa visokim vetropotencijalom,
pogodne za iskorišćavanje energije vetra. Stradanje od kolizija se najčešće procenjuje prema broju
leševa stradalih ptica tokom monitoringa rada vetroelektrana, no ovaj metod može da dovede do
potcenjivanja efekta zbog toga što je leševe malih ptica pevačica teško pronaći, a lešinari ih brzo
odvuku iz zone monitoringa. Osim toga i mali mortalitet (mali apsolutni broj poginulih ptica po
37
generatoru po godini) može da bude veoma značajan negativan faktor za opstanak populacija nekih
vrsta, pogotovo retkih vrsta sa niskom stopom nataliteta i sporim dolaskom u polnu zrelost. Zbog
toga je pravilan odabir lokacija vetroelektrana, izvan područja važnih za ptice, ramsarskih područja
i ostalih međunarodno i nacionalno značajnih područja, te migracionih koridora, ključna mera za
sprečavanje ovog tipa negativnog uticaja.
2) Uznemiravanje i napuštanje staništa
Ovaj negativan efekat na pojedine vrste ptica dokazan je u radijusu od otprilike 600 m oko vetroelektrana,
a ogleda se u smanjenju korišćenja staništa ili potpune odsutnosti nekih vrsta ptica (npr. žutokljuni
labud Cygnus cygnus, velika carska šljuka Numenius arquata i lisasta guska Anser albifrons) iz zone
oko vetroelektrana. Uznemiravanje je izazvano bukom, izgledom i vibracijama samih generatora, kao i
aktivnostima vezanima za njihovu funkciju i održavanje. Pristupni putevi do vetroelektrana čine čitava
područja lakše dostupnima i tako povećavaju nivo uznemiravanja. Jačina efekta zavisi i od vrsta i
lokacija, kao i od količine sličnih staništa u blizini koja mogu da prihvate populacije koje odlaze. Iako
ovaj efekat za pojedini generator ili vetroelektranu može da bude ograničen na malu površinu, prilikom
procene jačine ovog uticaja treba imati na umu i kumulativne uticaje sa ostalim vetroelektranama ili
sličnim objektima u blizini.
3) Efekat barijere
Vetroelektrane koje se nalaze na migracionim koridorima ili između područja korišćenih za prehranu,
odmor ili gnežđenje mogu da predstavljaju barijere kretanju ptica. Umesto da lete između generatora,
neke vrste ptica (pogotovo močvarne vrste i selice) zaobilaze vetroelektrane ili lete na većim visinama,
 iznad dohvata elisa. Ovaj efekat može kratkoročno da bude pozitivan, jer izbegavanje vetroparkova
smanjuje rizik od kolizije, promene uobičajenih letnih ruta uzrokuju povećanje potrošnje energije i
vremena za migracije, što posledično može da ima negativan uticaj na parametre stanja populacija,
poput preživljavanja i reprodukcije. Intenzitet ovog efekta se kumulativno povećava u prisustvu
drugih vetroelektrana na istim migracionim koridorima, pa takvi kumulativni uticaji ne smeju da se
zanemare prilikom procena. Pravilan dizajn vetroelektrana, sa ispravnim rasporedom i poravnanjem
generatora može znatno da ublaži ovaj tip negativnog efekta.
4) Gubitak ili oštećenje staništa
Intenzitet ovog efekta zavisi najviše od količine zauzete površine koje su potrebne za vetroelektrane
sa pratećom infrastrukturom. Neplanski i nekorektno postavljena i izgrađena infrastruktura može da
dovede do gubitka staništa za gnežđenje ili ishranu nekih vrsta ptica. Ovaj efekat je posebno izražen
kod vetroparkova koji se planiraju na zemljištu pod prirodnim staništima. Kako su takva staništa
na području AP Vojvodine prisutna na malom udelu površine (oko 6%), nužno je da se izbegava
planiranje i izgradnja vetroelektrana na područjima koja se nalaze pod bilo kojim oblikom nacionalne
ili međunarodne zaštite.
Uticaj prenosne mreže dalekovoda na ptice može da bude značajno negativan ukoliko se prilikom njenog
planiranja ne pridržava standarda kvaliteta. Ovaj uticaj se ispoljava kroz sudare ptica sa slabo vidljivim
vodovima i strujne udare zbog loših izolatora na stubovima na koje ptice slete ili preblizu postavljenih
žica. Postavljanjem vodova izvan koridora za migraciju smanjuje se rizik od kolizija, a korišćenje kvalitetne
savremene izolacije eliminiše rizik od strujnog udara . Postavljanjem vodova pod zemlju potpuno se eliminiše
38 rizik od negativnih uticaja na ptice.
Na području AP Vojvodine, koja je zbog visokog vetropotencijala najzanimljiviji deo Republike Srbije za
izgradnju vetroelektrana, registrovano je preko 300 vrsta ptica od kojih se 206 nalazi pod nekim od režima
zaštite. Zbog toga su, uz slepe miševe, upravo ptice ključni ograničavajući faktor za planiranje vetroelektrana
na ovom području. U publikaciji „Uspostavljanje ekološke mreže u AP Vojvodini – pregled stanja, analiza
i mogućnosti” [26] identifikovano je 10 vrsta ptica za koje može da se očekuje izrazito negativan uticaj
nepovoljno postavljenih vetroelektrana, i koji može da dovede do značajnog smanjenja populacija, a čak i
do potpunog nestanaka nekih od njih:
1) Orao krstaš (Aquila heliaca) – Vrsta od velikog međunarodnog značaja, u Vojvodini gnezde 3-4 para na
području Fruške gore. Rizična je vrsta zbog male brojnosti, velikih lovnih teritorija, korišćenja termala
prilikom kretanja.
2) Orao kliktaš (Aquila pomarina) – Rizičan zbog male brojnosti (7-8 parova), velikih lovnih teritorija i
postojanja selidbenog koridora preko Vojvodine.
3) Crni orao (Aquila clanga) - Rizičan zbog velikog međunarodnog značaja, kritično male brojnosti,
velike lovne teritorije, korišćenja termala prilikom kretanja i velikog broja mladih i neiskusnih ptica na
migracijama i zimovanju.
4) Orao belorepan (Halieatus albicilla) – Rizičan zbog velikog međunarodnog značaja i velikog areala
kretanja odraslih i mladih ptica tokom cele godine.
5) Patuljasti orao (Hieraetus pennatus) – Rizičan zbog kritično male brojnosti (2-3 para), velikih lovnih
teritorija i korišćenja termala tokom leta.
6) Stepski soko (Falco cherrug) – Rizičan zbog velikog međunarodnog značaja, male brojnosti (otprilike 20
parova gnezdi u Vojvodini) i velike lovne teritorije.
7) Sivi soko (Falco peregrinus) - Rizičan zbog velikog broja neiskusnih jedinki tokom seobe i zimovanja
8) Velika droplja (Otis tarda) – Rizična zbog velikog međunarodnog značaja, kritično male brojnosti (manje
od 30 jedinki), sporog leta i velike telesne mase.
9) Crna roda (Ciconia nigra) i Bela roda (Ciconia ciconia) – Rizične radi korišćenja termala tokom leta.
Osim ovih vrsta, identifikovano je i 67 vrsta za koje postoji velika verovatnoća negativnih uticaja vetroelektrana.
To su: 2 vrste lunja, zmijar (Circaetus gallicus), 4 vrste eja, beloglavi sup (Gyps fulvus), 3 vrste jastrebova i
kobaca, 3 vrste mišara, 4 vrste sokolova, 41 velika vrsta vodenih staništa i 8 vrsta sova.
Dolina Tise, Fruška gora i dolina reke Save jedan su od najvažnijih migracionih koridora na Balkanu, koji
svake godine koriste desetine hiljada ždralova (Grus grus).
U sklopu istog dokumenta izrađena je i karta područja ugroženosti ptica od strane vetroelektrana u Vojvodini,
koja može da se koristi kao orijentir prilikom odabira lokacija za vetroelektrane (Slika 8). Područja označena
kao visokorizična bi trebalo da se izbegava, a velika je verovatnoća da će i institucije zadužene za zaštitu
prirode (Zavod za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode) da zaustave potencijalne
projekte u takvim područjima.

Legenda:
Područja visokih prirodnih vrednosti
- na kojima postoji velika ugroženost
ptica od postrojenja za korišćenje
energije vetra
Područja niske ugroženosti ptica 39
Migratorni koridori

Slika 8. Karta područja ugroženosti ptica od strane vetroagregata u AP Vojvodini [26]

Ovom kartom se iz razmatranja za izgradnju vetroelektrana isključuju područja koja čine ekološku mrežu,
kao i sva ostala područja pod međunarodnim i nacionalnim režimima zaštite, te područja sa velikom
gustinom ptica i svetski migratorni koridori.
 3.3.2. Negativni uticaji vetroelektrana na slepe miševe
Od negativnih uticaja vetroelektrana na slepe miševe, najveća se pažnja i prostor posvećuje stradanjima
usled kolizija sa elisama ili tornjevima generatora i barotraumi uzrokovanoj naglom promenom vazdušnog
pritiska u blizini obrtajnih generatora. Zbog relativno slabe reprodukcione stope i dugog životnog veka,
populacije slepih miševa su osetljive čak i na relativno malu dodanu smrtnost usled negativnih uticaja.
Sve Evropske vrste slepih miševa su na popisu dodatka II. Bonnske konvencije iz 2007. godine, dodatka
II (izuzev vrste Pipistrellus pipistrellus koja se nalazi u dodatku III.) Bernske konvencije iz 2007. godine, i u
dodatku IV Direktive o staništima.
Najveća stopa mortaliteta zabeležena je tokom kasnog leta tokom disperzija i migracija prema mestima za
prezimljavanje. Lokacije vetroelektrana na kojima je zabeleženo najviše stradanja su uglavnom one uz ivice
šuma, no kolizije su zabeležene i na otvorenim područjima. Široko je prihvaćena teorija da vetroelektrane
zapravo privlače slepe miševe zato što se u njihovoj blizini povećava broj insekata (privučenih svetlom i/ili
toplotom vetroelektrana) koji posledično privlače slepe miševe koji se njima hrane.
Do gubitka i narušavanja staništa slepih miševa može da dođe na lokacijama vetroelektrana koje se nalaze
unutar ili u blizini šuma, kao i na otvorenim područjima koje slepi miševi koriste za ishranu. Otklanjanje
stabala prilikom podizanja generatora ili izgradnje infrastrukture osim što smanjuje potencijalno stanište
slepih miševa, može da dovede i do novih linearnih elemenata predela koji mogu da privuku slepe miševe
da se hrane u blizini agregata.
Metodološke smernice za razmatranje slepih miševa u studijama uticaja na životnu sredinu [27] navode
40 sledeće moguće uticaje (Tabela 4.):

Tabela 4. Mogući negativni uticaji vetroelektrana na slepe miševe [27]

Uticaji tokom izgradnje vetroelektrana

Uticaj Lokalne populacije Populacije u migraciji
Gubitak staništa za lov zbog Slab do srednje jak uticaj, Slab uticaj
izgradnje pristupnih puteva, temelja zavisan od lokacije i prisutnih
i sličnog vrsta
Gubitak staništa za kolonije zbog Verovatno jak ili veoma jak Verovatno jak ili veoma jak
izgradnje pristupnih puteva, temelja uticaj, zavisan od lokacije i uticaj, moguć gubitak kolonija
i sličnog prisutnih vrsta koje se razmnožavaju
Uticaji tokom rada vetroelektrana
Uticaj Letnje populacije Populacije u migraciji
Emitovanje ultrazvuka Verovatno ograničen uticaj Verovatno ograničen uticaj
Gubitak površina za lov radi Slab do jak uticaj, zavisno od Verovatno slab uticaj tokom
izbegavanja površine vetroelektrane vrste proljeća, a srednje jak do jak
tokom jeseni
Gubitak ili premeštanje koridora Srednje jak do jak uticaj Slab uticaj
za let
Kolizije sa rotirajućim elementima i Slab do jak uticaj, zavisno od Jak do veoma jak uticaj
stradanja usled barotraume vrste
3.3.3. Kumulativni negativni uticaji vetroelektrana
Do kumulativnog efekta negativnih uticaja vetroelektrana dolazi kada se više takvih objekata nalazi na
relativno malom prostoru, ili su raspoređeni duž istog letnog koridora. Kumulativni efekti rezultat su
kombinacije pojedinačnih efekata pojedinih projekata (vetroelektrana ili drugih), i mogu da budu jači ili
slabiji od njihove jednostavne sume [28]. Tako na primer, prva planirana vetroelektrana u nekom području
može da uzrokuje slabu, ali sa obzirom na veličinu i kapacitet populacije, prihvatljivu smrtnost neke vrste
ptica. Uticaji ostalih vetroelektrana u istom području mogu da budu jednakog, ili čak slabijeg intenziteta,
međutim njihovo zajedničko delovanje može da premaši kapacitet populacije za obnavljanje i tako uzrokuje
njezinu propast. Ove efekte mora da se uzme u obzir prilikom izrade prostornih planova.
Od svih negativnih uticaja vetroelektrana, kumulativni efekti se (osim na povećanu smrtnost usled
povećanog broja generatora) ispoljavaju i za uticaje koji pojedinačno ne moraju da budu značajni, kao što
su uznemiravanje i napuštanje staništa, fragmentacija staništa i efekat barijere koji nizovi vetroelektrana
mogu da izazovu. U najgorem slučaju, propuštanje da se kumulativni efekti analiziraju prilikom planiranja
vetroelektrana ili u fazi studije uticaja na životnu sredinu, može da dovede do toga da se neko zaštićeno
područje potpuno okruži vetroelektranama koje bi pojedinačno bile prihvatljive za očuvanje biodiverziteta,
ali upravo zbog zajedničkog kumulativnog efekta mogu da imaju i pogubne uticaje.
Ispravno i kvalitetno strateško i prostorno planiranje koje već u fazi odabira potencijalnih lokacija za
vetroelektrane uključuje i njihove kumulativne uticaje kao parametar najefikasniji je način za izbegavanje
ovakvih negativnih uticaja na biodiverzitet.

41
4.
Socioekonomski
okvir razvoja
vetroelektrana

4. Socioekonomski okvir
razvoja vetroelektrana
4.1. Investicije i profitabilnost projekata vetroelektrana

Projekti izgradnje vetroelektrana su investicije koje se u višegodišnjem razdoblju pokazuju profitabilnim za

investitora putem sistema feed-in tarife (tarife podsticaja povlašćenom proizvođaču električne energije,
propisane od strane Ministarstva nadležnog za poslove energetike), koja je u ovom trenutku u Srbiji određena
na 0,092 €/kWh [5], i obezbeđena je na 12 godina ugovorom o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora.
Tačan period povratka investicije i tačke rentabilnosti zavisi od kapaciteta vetroelektrane, godišnje proizvodnje
(koja zavisi od kvaliteta vetra) i fiskalnim merama države u kojoj se vetroelektrana gradi. Osim troškova gradnje,
koji se procenjuju u proseku između 1300 i 2000 €/kW [29], troškovi konstrukcije variraju u zemljama poput
Srbije, gde se tržište za vetroelektrane tek počinje da otvara i gde procedure dobijanja svih potrebnih dozvola
mogu da budu dugotrajnije i skuplje od zemalja sa razvijenim tržištem vetroelektrana. Uspešne investicije i
blagovremeno puštanje u pogon prvih vetroparkova u Srbiji mogu da donesu dalju pozitivnu investicionu klimu,
a time i pojednostavljenje administrativnih procedura i smanjenje svih troškova vezanih za što bržu i efikasniju
implementaciju projekata u oblasti vetroenergetike.
Prednosti investiranja u izgradnju vetroelektrana su ti da su troškovi održavanja jedini značajni troškovi
nakon što je projekat u potpunosti realizovan. Usprkos tome, potencijalni neočekivani troškovi mogu da
nastanu i kod vetroelektrana i trebaju da budu uzeti u obzir već u početnim fazama projekta. Nenadani
troškovi mogu da nastanu putem eksternih troškova, uzrokovanih uticajem na životnu sredinu i biodiverzitet
u blizini vetroelektrana, te potencijalnim nezadovoljstvom lokalne zajednice u slučaju da se implementacija
vetroelektrane kosi sa njezinim ekonomskim ili socijalnim interesima. Na primer, ako se planira izgradnja
budućeg vetroparka na izrazito pošumljenoj površini, mogu se očekivati prigovori (i pre, a pogotovo posle 43
izrade studije uticaja na životnu sredinu, s obzirom da stanovništvo može da reaguje i nakon što je projekat
već prošao završnu fazu implementacije) od strane lokalnih zajednica, o znatnom povećanju troškova zbog
krčenja šuma.
Što se tiče broja zaposlenih, proces izgradnje vetroelektrane – zavisno od kapaciteta i veličine – može da
dosegne i do nekoliko stotina radnih mesta (za projekat od 100 MW brojka može da dosegne i do 300 radnih
mesta), a naknadno održavanje može da obezbedi do deset radnih mesta (uobičajeni broj je 3-4 radnika,
ponovo u zavisnosti od veličine i kapaciteta vetroelektrane). U praksi, najveći broj radnika na izgradnji ne mora
da bude iz lokalne zajednice, osim ako članovi lokalne zajednice sami ne krenu u projekat vetroelektrana i
investicije ili se putem organizovanih tela direktno uključe u projekat u njegovim ranim fazama.
Interes lokalne zajednice za vetroelektrane sa ekonomske strane je visok na političkom nivou – takse će
da budu plaćene od strane investitora lokalnoj zajednici (u ovom slučaju opštini) za korišćenje prostora.
Naknade su za sada definisane u Ugovoru o saradnji sa lokalnim samoupravama prema kojima deo
godišnjeg profita od vetroparka pripada opštini i ide direktno u budžet opštine. Na građanskom nivou
reakcije mogu da se kreću od stepena velike prihvaćenosti i podrške do dela građana koji će da budu
potencijalno najkritičniji, a to su vlasnici nekretnina (uglavnom domaćinstva) koje se nalaze na području
u blizini vetroparkova, ali samo u slučajevima ako su neposredno blizu instalisanih vetroagregata (manje
od 500 m), zbog potencijalne buke i (subjektivnog) narušavanja predela koji okružuje privatne objekte.
Iako vetroelektrane mogu u izolovanim slučajevima da uzrokuju negativne reakcije od strane lokalnog
stanovništva koje živi u neposrednoj blizini postrojenja, blagovremene konsultacije sa lokalnom zajednicom
i određivanje najmanje moguće udaljenosti vetroagregata od najbližih domaćinstava, su moguća rešenja.
 Interesi države su obuhvaćeni plaćanjem taksi za lokacijske, građevinske i ekološke dozvole te licence od
strane investitora, poboljšanjem drumske infrastrukture te doprinosom cilju 27 procentnog udela obnovljivih
izvora do 2020. godine u energetskoj potrošnji Republike Srbije, što konsekventno dovodi do poboljšanja u
politici životne sredine promovisanjem „zelene energije“ te do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene
bašte. Uloga države u investicijama projekata vetroparkova je važna i za dugoročnu profitabilnost i stabilnost
projekata u oblasti vetroenergetike. U slučaju nestabilnog tržišta, gde cena podsticaja često varira i pada, može
da se poveća skepsa kod potencijalnih investitora, utičući na smanjenje interesa. Sa druge strane, previsoka
cena podsticaja i nepripremljenost pri dodeljivanju subvencija za vetroenergetiku, u teoriji može da dovede
do problematičnih prenosa troškova na investitora, što bi uzrokovalo dalje probleme u investicijama i razvoju
vetroenergetike u Srbiji.

4.2. Uticaji vetroelektrana na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou

4.2.1. Način integrisanja vetroelektrana sa lokalnom zajednicom

Glavni socioekonomski faktori uticaja vetroelektrana na lokalnu zajednicu su, po Pradesu i Gonzalesu [30],
podeljeni na faktore životne sredine, psihosocijalne i institucionalne faktore.
Faktori životne sredine su:
− vizuelni uticaj
− karakteristike predela
44 − veličina i boja generatora
− jedinstvenost sa životnom sredinom
− dizajn vetroparka
− buka
− udaljenost generatora
− ekologija (biljni i životinjski svet sa naglaskom na ptice i slepe miševe).
Faktori životne sredine su poređani od najmanjeg potencijalnog utiska na lokalnu zajednicu do onih gde je
potencijalni rizik eksternih troškova za investitora veći. Što je veća udaljenost vetroelektrane od zaštićenih
područja i bogatih bioloških staništa (pogotovo ako se radi o prostoru gde žive zaštićene vrste), manja je
verovatnoća da će doći do protesta od strane organizacija za zaštitu životne sredine, negativne medijske
pažnje i širenja netačnih informacija o vetroparkovima. Ako se vetroparkovi razvijaju u blizini zaštićenih
područja, studija uticaja na zaštitu životne sredine treba da bude sprovedena uz što veće učešće lokalnih
nevladinih organizacija, a negativan uticaj na životnu sredinu pri projektovanju konstrukcije se smanjuje sa
što boljim izborom lokacije, tačnije sa onom lokacijom koja će u najmanjoj meri da promeni prirodni predeo
koji će da okružuje buduću vetroelektranu (krčenje šuma svedeno na najmanju moguću meru, lokacija sa
već postojećom ili delimično postojećom putnom infrastrukturomi slično).
Psihosocijalni faktori su:
− znanje i upoznatost sa projektom
− potencijalne koristi i gubici
− uticaji društvene mreže.
Transparentnost projekta, pogotovo u njegovim finansijskim i tehnološkim aspektima, je jedno od ključnih
podsticaja za što bolje upoznavanje sa projektom od strane lokalne zajednice, kako bi koristi i dobrobiti koje
donose vetroparkovi, kao što su zaposlenost i fiskalne subvencije, bili jasni, a potencijalni gubici ili jasno
definisani ili svedeni na najveću moguću meru. Uticaji društvenih mreža su jači kada se lokalno stanovništvo
udruži i organizuje u veće sindikate ili udruženja, čime njihov uticaj na razvoj vetroelektrana u odgovarajućim
lokalnim zajednicama može da bude veći i značajniji. To može da dovede i do pozitivne komunikacije
između investitora i lokalnih udruženja u razvoju projekta, izradi studija i relaizaciji projekta sa zvaničnim
odobrenjem od strane lokalne zajednice, sa sistematskom organizacijom sastanaka, seminara, radionica i
drugih metoda saradnji između investitora, predstavnika opštine i lokalnih nevladinih organizacija .
Institucionalni faktori su:
− učešće i angažman
− lokalno vlasništvo
− kampanje
Već pre pomenuto aktivno učešće i angažman putem lokalnih udruženja i kampanja može da dovede
do pozitivnih rezultata i izbegavanja konflikata između lokalnog stanovništva i investitora nakon izgradnje
vetroelektrane. Putem javno-privatnih partnerstva ili zakupom zemljišta privatnih, lokalnih vlasnika zemljišta
može da se poveća pozitivno prihvatanje lokalne zajednice, ako se njezini interesi zadovoljavaju i iz
ekonomske perspektive.
Uticaj vetroelektrana na zdravlje se poglavito odnosi na domaćinstva koja su smeštena neposredno blizu
vetroelektrana, gde bi stanovnici mogli da se požale na buku, svetlosne efekte nastale putem bljeska od
reflektovanja sunčevog svetla od lopatice propelera (eng. „blade glint“) i treperenja koje se periodično 45

pojavljuje kada propeler zasenčava svetlo okretanjima (eng. „shadow flicker“), te elektromagnetsko
zračenje. Uticaj na zdravlje može da bude subjektivnog karaktera (iritacija i nezadovoljstvo), a postoji i
potencijalni uticaj na količinu sna i problem sa koncentracijom te sluh u slučaju buke, iako dugoročni uticaji
na probleme sa sluhom nisu dokazani. Moderni vetroagregati smanjuju refleksiju sunčeve svetlosti, i time je
uticaj bljeska na ljude sve manji i manji. Postoje veoma male šanse za uticaj treperenja za ljude koji pate od
epilepsije. Svi ovi faktori dodatno mogu da se kontrolišu propisima najmanje udaljenosti vetroelektrana od
domaćinstva, izradom studije o proceni uticaja na životnu sredinu i drugim upitima koje bi lokalna zajednica
organizovano mogla da preda investitorima i članovima lokalne samouprave.

4.2.2. Uticaj na poljoprivredne i privredne aktivnosti

Gledano iz perspektive zaposlenosti, realizacija projekata uoblasti vetroenergetike stvara radna mesta.
Izgradnja jednog vetroparka može da zaposli više stotina ljudi. Međutim, učešće lokalne radne snage
zavisi od investitora, lokacije vetroparka i opštih ekonomskih uslova. Što je veći udeo lokalnih investitora
i projektanata koji su uključeni u projekat od samog početka, to je veća i verovatnoća da će lokalna
zajednica imati značajnu ulogu u izgradnji i daljem održavanju vetroparka. Ako se planira gradnja vetropark
na zemljištima blizu područja koja imaju turistički potencijal i za koje bi predstavljali moguću smetnju
(prvenstveno zaštićena područja), može da se računa na dodatno nepoverenje od strane lokalne zajednice.
Sa druge strane, vetroelektrane mogu da predstavljaju turistički potencijal u sklopu energetskog,
menadžerskog i ekoturizma, u slučaju da Srbija u budućnosti postane uzor drugim zemljama regiona čiji su
projekti u oblasti vetroenergetike još u najosnovnijim fazama.
 Projekti izgradnje vetroelektrana u fazi pre početka implementacije ne moraju u uobičajenoj praksi da
prolaze kroz proces prenamene zemljišta. Prihvatanje poljoprivrednika, šumara i stočara u oblasti instalacije
generatora zavisi od kapaciteta i broja vetroagregata, ali uticaj vetroelektrana na poljoprivredne prinose bi
trebao da bude minimalan ili nepostojeći. Poljoprivrednici koji su vlasnici zemljišta mogu od vetroelektrana
koje se razvijaju na njihovom zemljištu da ostvare dodatne zarade od zakupa zemljišta. Vetroelektrane
se uglavnom ne koriste za pumpanje vode, vodosnabdevanje i protivpožarne mere, iako i to postoji kao
mogućnost za privatnog investitora i vlasnika zemljišta na kojem se planira izgradnja vetroelektrane. Uticaj
vetroelektrana na šumarstvo može da ima određenu ulogu ako izabrana lokacija zahteva značajnu promenu
obližnjeg ekosistema sa uvođenjem i izgradnjom infrastrukture. Kako bi se bilo kakvi eksterni troškovi
vezani za uticaj vetroelektrana na lokalnu zajednicu u ekonomskom ili socijalnom smislu izbegli, uključivanje
lokalnih predstavnika u predstavljanje projekta pre početka izgradnje (radionice sa zainteresovanim
stranama, jednostavna dostupnost podataka i druge mere komunikacije i edukacije) je jedno potencijalno
rešenje. Prihvatanje lokalne zajednice u procesu realizacije projekta vetroelektrane se time razlikuje od
opšteg javnog prihvatanja na regionalnom i nacionalnom nivou, koja je pod manjim direktnim uticajem
(kako pozitivnim tako i potencijalno negativnim) projekata vetroelektrana.
Na nacionalnom nivou, Srbija je zacrtala cilj udela obnovljivih izvora u potrošnji električne energije od 27%
do 2020. godine. Vetroelektrane imaju sociopolitičku podršku u svrhu ostvarenja energetskih i klimatskih
ciljeva, a realizacija tih ciljeva će se ostvariti na najefikasniji način uz saradnju i uključivanje lokalne
zajednice.

46
47
5.
Matrica usaglašenosti
ZAHTEVA ŽIVOTNE SREDINE
i socijalnih zahteva

5. Matrica usaglašenosti
ZAHTEVA ŽIVOTNE SREDINE i
socijalnih zahteva
Fond za zeleni razvoj jugoistočne Evrope (eng. Green for Growth Fund, Sotheast Europe - GGF), pokrenut
je od strane Evropske investicione banke i Nemačke razvojne banke (KFW) kako bi pomogao zemljama
jugoistočne Evrope da se suoče sa izazovom prilagođavanja njihovih ekonomija održivijem osnovu. To je prvi
fond specijalizovan za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije u ovom delu sveta. Glavni cilj ovog
fonda je da se do 2020. godine dostigne smanjenje u potrošnji energije od 20% i/ili da se smanji emisija
ugljendioksida u atmosferu za 20%.
Jedno od područja u koje fond ulaže znatna sredstva je i izgradnja vetroelektrana kao obnovljivih izvora
energije, pri čemu je odlučeno da se sredstva iz fonda ulažu u projekte vetroelektrana snage do 30MW, koji
zadovoljavaju tehničke kriterijume fonda.
Prema zahtevima fonda u odnosu na zaštitu životne sredine i socijalni aspekt, objavljenim u dokumentu
„Green For Growth Fund, Southeast Europe - Environmental And Social Performance Requirements”20 [31],
sastavljena je Tabela 5. Kako bi se projekti uskladili sa dobrom praksom i odgovarali zahtevima održivosti
koji su uslov za finansiranje od strane fonda GGF, neophodno je da se procene rizici koji mogu da uzrokuju
određene aktivnosti povezane sa razvojem projekta za koji se traži finansiranje. Kao što je navedeno u
tabeli, najvažnije kategorije rizika su razvrstane kao parametri za koje se procenjuje rizik, prikazuje zahtev
fonda GGF za smanjenje rizika i mere koje moraju da se preduzmu.
Navedena tabela predstavlja primer zahteva sa kojim investitori mogu da se susretnu kod procene projekta
pri traženju finansijskih sredstava od strane finansijskih institucija iz EU.

49

20 Dostupno na http://www.ggf.lu/media/public/pdfs/downloads/es-performance-requirements/ggf-es-performance-requirements.pdf (pregled

izvršen 16.10.2013.)
 Tabela 5. Najvažniji parametri, rizici i mere za procenu projekta izgradnje vetroelektrana

Parametar Rizik Zahtevi Mere

Uticaj na prirodu Biodiverzitet Zakonodavstvo Izbegavanje
Staništa Održivost Minimalizovanje
Ptice Ublažavanje
Slepi miševi Kompenzacija
Zaštićena područja
Uticaj na životnu sredinu Buka Zakonodavstvo Izbegavanje
(izuzevši uticaj na prirodu) Vizuelni uticaj Nastanjena područja Minimalizovanje
Elektromagnetska Korišćenje zemljišta Ublažavanje
zračenja Tehničko rešenje Kompenzacija
Treperenje i Upravljanje otpadom
zasenčavanje
Gradnja pristupnih
puteva i prateće
infrastrukture
Radni uslovi Bezbednost na radu Zakonodavstvo Izbegavanje
Dobra praksa Minimalizovanje
Prevencija i edukacija Ublažavanje
Kompenzacija
50 Zagađenje životne sredine Vode Zakonodavstvo Izbegavanje
Tlo Dobra praksa Minimalizovanje
Upravljanje otpadom Ublažavanje
Dekomisija Kompenzacija
Zdravlje i bezbednost Nesreće Zakonodavstvo Izbegavanje
stanovništva Buka Dobra praksa Minimalizovanje
Elektromagnetska Prevencija i edukacija Ublažavanje
zračenja Kompenzacija
Treperenje i
zasenčavanje
Kulturno nasleđe Kulturna dobra Zakonodavstvo Izbegavanje
Tradicija Identifikacija i Minimalizovanje
inventarizacija Ublažavanje
Kompenzacija
Informisanje i uključivanje Interesne grupe Zakonodavstvo Izbegavanje
javnosti Lokalno stanovništvo Transparentnost konflikata među
projekta zainteresovanim
Uključivanje javnosti stranama
Socijalni efekti Lokalna zajednica Zakonodavstvo Izbegavanje
Interesne grupe Zapošljavanje Minimalizovanje
Turizam Ublažavanje
Kompenzacija
51
6.
dobra praksa i mere
za ublažavanje uticaja
vetroelektrana

6. dobra praksa i mere za

ublažavanje uticaja
vetroelektrana
Mere za ublažavanje negativnih uticaja vetroelektrana mogu da se podele u četiri kategorije:
1) Mere za potpuno izbegavanje negativnih uticaja
2) Mere za minimalizovanje snage, trajanja i intenziteta značajnih negativnih uticaja, koje moraju da se
primene u slučajevima kada negativne uticaje ne može da se izbegne
3) Mere za ublažavanje značajnih negativnih uticaja koje moraju da se primenjuju kada se ti uticaji ne
mogu niti izbeći, niti minimalizovati. U tim slučajevima je neizbežno da će do negativnog uticaja doći,
ali nastoji se da se ti uticaji ublaže sanacijom (npr. rehabilitacijom uništenog staništa, dohranjivanjem
i sl.)
4) Mere za kompenzaciju značajnih negativnih uticaja moraju se primeti kada te uticaje nije moguće
smanjiti. Cilj takvih mera je da se nadomestigubitak biodiverziteta nastao kao posledica negativnih
uticaja projekta.
Najbolji način za potpuno izbegavanje negativnih uticaja vetroelektrana je njihovo strateško razmeštanje
izvan potencijalnih zona gde bi do negativnih uticaja moglo da dođe, dakle prvenstveno izvan zaštićenih
područja, područja ekološke mreže (ili mreže Natura 2000) i područja važnih za ptice i slepe miševe.
To je moguće napraviti na nivou strateških procena uticaja zahvata na životnu sredinu za prostorne
planove i planove specijalnih namena (npr. Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije). Pri tome
se korišćenjem multikriterijumske analize (gde se, na primer, vetropotencijal i prisustvo infrastrukture
preklapaju sa osetljivim područjima), definišu područja različitog nivoa rizika. Takve procene omogućavaju
definisanje tzv. „zabranjenih“ (eng. „no-go“) zona u prostornim planovima za određene vrste projekata gde
njihovo planiranje nije moguće zbog nekih ograničavajućih faktora, kao i zona u kojima je smeštanje takvih
projekata poželjno. Takav pristup, osim što garantuje efikasnu zaštitu biodiverziteta, pomaže i potencijalnim 53

investitorima da jednostavnije odaberu povoljne lokacije za svoje projekte, za kojima koje će biti brže i
jednostavnije da dođu do potrebne dokumentacije (npr. rešenja o uslovima zaštite prirode od nadležnog
zavoda za zaštitu prirode). Pravilno planirani projekti imaju i manju verovatnoću osporavanja u fazi studije
uticaja na životnu sredinu, a može se očekivati i manji broj propisanih mera za ublažavanje uticaja.
 Primeri dobre i loše prakse kod planiranja vetroparkova u zemljama EU
Strateška studija lokacija za kopnene vetroelektrane u Škotskoj
Kao primer dobre prakse za planiranje vetroelektrana sa uvažavanjem principa očuvanja prirode navodi
se Strateška studija lokacija za kopnene vetroelektrane u Škotskoj iz 2009. godine [28]. Korišćenjem
sintetičkih mapa koje prikazuju osetljivost prostora na različite kriterijume životne sredine (važna
područja za rekreaciju i predeo, staništa važnih vrsta ptica, ostala važna staništa) napravljena je
podela teritorije na 3 zone osetljivosti. U zoni najslabije osetljivosti je i najmanja verovatnoća negativnih
uticaja vetroelektrana (ali treba uzeti u obzir kumulativne uticaje), u zoni srednje osetljivosti je izgradnja
vetroelektrana moguća uz dodatno planiranje i njihovo pažljivo razmeštanje u prostoru, dok je u zoni
najveće osetljivosti verovatnoća negativnih uticaja najveća, pa u ovim zonama treba da se izbegava
planiranje takvih objekata. Strateški planovi su često na veoma gruboj prostornoj skali pa postoji
verovatnoća da se i u zonama koje su proglašene kao zone niskog rizika pojave neki limitirajući faktori,
ali ta verovatnoća bi trebala da bude jako mala.
Studija uticaja na životnu sredinu za vetroelektranu Fužine
Studija uticaja na životnu sredinu za planiranu vetroelektranu Fužine 56 MW, na lokaciji Zvirjak u
Republici Hrvatskoj, u sklopu koje je rađena i Glavna ocena prihvatljivosti zahvata za ekološku mrežu,
dobila je 02. avgusta 2013. godine negativno rešenje Ministarstva zaštite okoliša i prirode Republike
Hrvatske zbog neprihvatljivosti zahvata za životnu sredinu i ekološku mrežu. Glavna ocena prihvatljivosti
tog zahvata za ekološku mrežu pokazala je da taj planirani projekat može da ima značajan negativan
54
uticaj na ciljeve očuvanja (prvenstveno ptice poput škanjca osaša, ždrala, beloglavog supa i surog orla i
nekoliko vrsta slepih miševa) i celovitost ekološke mreže (Rešenje Ministarstva zaštite okoliša i prirode,
Zagreb, 02. august 2013.).
Prilikom planiranja parka od 14 vetrogeneratora „Vrataruša“ iznad Senja, Republika Hrvatska,
potencijalni negativni uticaji nisu ispravno pretpostavljeni, pa sada ta vetroelektrana predstavlja izuzetnu
i trajnu opasnost po supove, jer se nalazi tačno nasuprot kolonijama na ostrvima Krku i Prviću, na vrhu
brda blagog nagiba, što je najveća opasnost za supove [32]

Negativan uticaj buke vetroelektrana na životnu sredinu može da se ublaži pravilnim razmeštanjem
generatora (daleko od naseljenih mesta, ili na zaklonjenim položajima) kao i korišćenjem tehničkih rešenja
za kontrolu buke (što često rezultira i smanjenom proizvodnjom).
Negativan uticaj treperenja i zasenčavanja na lokalno stanovništvo može da se izbegne planiranjem
vetroelektrana na mestima udaljenima od naselja, a preporučuje se da trajanje zasenčavanja na poslovnim
i stambenim objektima u okviru radijusa od 500 metara ne bude duže od 30 časova godišnje, ili 30 minuta
dnevno [24].
Uočeno je da negativni vizuelni uticaj vetroelektrana može da se ublaži na sledeće načine:
• svi vetroagregati su iste ili približno iste veličine
• boja je bledo siva ili bela
• vetroagregati imaju tri lopatice
• sve lopatice se obrću u istom smeru
• bolje je postaviti manje velikih vetroagregata nego više malih
• raspored u redovima (moguće je na ravnim terenima)
• korišćenje podzemnih kablova za internu mrežu
• smanjenje broja signalnih svetala potrebnih za aero-promet (postavljanje samo na izloženije
vetroagregate).
Mere za ublažavanje negativnih uticaja na ptice se planiraju za svaki sklučaj posebno, u zavisnosti od
lokacije i rizičnih vrsta na koje je uticaj moguć ili verovatan. Međutim, postoji nekoliko opštih mera koje
mogu da se na sličan propišu za gotovo sve projekte vetroelektrana.
Odabir lokacije za koju je rizik od negativnog uticaja na ptice mali, je najefikasniji način smanjenja negativnih
efekata. Raspored i orijentacija generatora unutar polja, na način da ne budu okomiti na glavne letne pravce
te obezbeđivanje „prolaza“ između grupa generatora u velikim poljima, može da pomogne u smanjivanju
broj kolizija. Takodje, potrebno je postavljati kablove izvan glavnih letnih pravaca, te ih označiti deflektorima
koji mogu da ih učine vidljivijima za ptice. Radovi prilikom izgradnje treba da se planiraju izvan osetljivih
sezona (gnežđenja). Bojadisanje elisa u kontrastne boje i noćno osvetljavanje može da učini agregate
nešto vidljivijima za ptice. Otklanjanjem objekata koji privlače ptice (npr. deponija, manjih vodenih površina,
poljoprivrednih kultura koje mogu da služe kao mesto za ishranu) iz površine vetropolja može da se smanji
njegova atraktivnost za ptice i tako smanji broj kolizija.
Radari za rano otkrivanje ptica, u kombinaciji sa sistemima za trenutno zaustavljanje elisa mogu da
doprinesu smanjenju smrtnosti od kolizija.
55
Još efikasniji od radara su savremeni automatski sistemi za nadzor koji omogućavaju detekciju ptica i
slepih miševa u preletu i automatsko preduzimanje mera za izbegavanje sudara u realnom vremenu.
Merama za ublažavanje negativnih uticaja vetroelektrana na slepe miševe, nastoji se smanjiti broj Stradanja
usled kolizija, kao i sačuvati migracione i letne puteve koje slepi miševi koriste tokom sezonskih ili dnevnih
migracija. One moraju da se planiraju zavisno od vrste i lokacije o kojoj se radi, no mogu se dati neke opšte
smernice.
Aktivnosti prilikom izrade objekata i prateće infrastrukture trebaju da se obavljaju tokom dana, kako se ne bi
remetile aktivnosti slepih miševa. Tokom tih aktivnosti potrebno je izbegavati nepotrebno otklanjanje drveća
i grmlja, osim ako to nije uključeno u mere za smanjenje smrtnosti slepih miševa.
Negativni uticaji mogu da se ublaže pravilnim raspoređivanjem generatora, i ustanovljavanjem „no-go“
zona. Kao što je ranije u poglavlju pomenuto, izbegavanje planiranja vetroelektrana u područjima sa velikim
brojem slepih miševa najbolja je mera zaštite od negativnih uticaja.
Smanjenje brzine rotora pri niskim brzinama vetra može da utiče na smanjenje broja stradalih slepih
miševa. Većina Stradanja se dešava pri niskim brzinama vetra (do 5-6 m/s), jer se aktivnost slepih miševa
drastično smanjuje po jakom vetru. Zaustavljanje rotora ili drastično smanjivanje njihove brzine kada vetar
dosegne kritičnu brzinu može da dovede do smanjivanja smrtnosti za 60-90%, sa zanemarivim gubicima
u proizvodnji na godišnjem nivou.
Blizina drumova i vetroelektrana može da dovede do povećane koncentracije insekata, plena slepih miševa,
u neposrednoj blizini generatora, što može da rezultira povećanjem mortaliteta. Mere smanjivanja površine
 pogodne za hranjenje slepih miševa u blizini generatora mogu da se propišu u takvim slučajevima kako bi
se ublažili negativni uticaji.
Svetla na vetroelektranama mogu da privuku insekte, ali i neke vrste slepih miševa (dok će neke druge da
privuku velik broj insekata) u njihovu blizinu i tako povećaju rizik od kolizije. Kako bi se ublažio ovaj negativan
uticaj, preporučuje se svetla na vetroelektranama povremeno paliti i gasiti te koristiti vrstu osvetljenja koja
manje privlači insekte.
Sve studije uticaja vetroelektrana na životnu sredinu trebale bi da uključuju propisivanje obaveze dekomisije
nakon prestanka korišćenja vetroelektrana. Preporučuje se da one obuhvate otklanjanje i zbrinjavanje
stubova, ograda, pristupnih puteva i ostalih objekata.
Prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, sve propisane mere za ublažavanje negativnih uticaja
potrebno je planski pratiti kroz duži vremenski period, uz odgovarajuću metodologiju, kako bi se procenila
njihova efikasnost.
Kompenzacione mere propisuju se kako bi se nadomestili nenadoknadivi gubici prouzrokovani nekim
planom ili projektom. One se propisuju za planove za koje je jak negativan uticaj neizbežan, no moraju da
se sprovedu radi preovladavajućeg javnog interesa. Cilj im je da obezbede integritet mreže Natura 2000, i
trebale bi da se odnose na nadomeštanje štete za konkretnu vrstu ili stanište za koje je procenjen negativan
uticaj. Ove mere bi trebale da počnu da se sprovode pre nego što dođe do očekivanog negativnog uticaja.
Za razliku od negativnih uticaja na staništa, kada može da se propiše nadomeštanje svakog izgubljenog
hektara hektarom odgovarajućeg staništa izvan zone zahvata, kompenzacione mere za stradanja je teško
56 odrediti. Jedan od mogućih načina je zaštita ili revitalizacija odgovarajućih staništa izvan zone uticajau cilju
stvaranja uslova za preseljenje ugroženih vrsta ili formiranja novog područja za ishranu. Za sada ima veoma
malo dostupnih podataka o uspešnosti sprovođenja kompenzacionih mera za projekte vetroelektrana.
57
7.
Matrica negativnih
i pozitivnih uticaja
vetroelektrana i
kategoriSANJE projekata

7. Matrica negativnih
i pozitivnih uticaja
vetroelektrana i
kategoriSANJE projekata
U ranijim poglavljima ovog dokumenta, opisani su najvažniji potencijalni pozitivni i negativni efekti
vetroelektrana na životnu sredinu, prirodu i društvo. Tokom izrade studije uticaja na životnu sredinu se
procenjuju efekti svih faza planiranih projekata, za što se u većini zemalja koristi prilagođena standardizovana
metodologija izrade matrice uticaja prema prilagođena standardizovana metodologija izrade matrice
uticaja prema Leopoldu i saradnicima [33]. Na taj se način procenjeni uticaji radi bolje preglednosti i
sistematizovanja mogu da predoče u obliku matrice (Tabela 6.) koja objedinjava procenjene uticaje svake
faze na različite sastavnice životne sredine, prirode ili društva. Takav pristup omogućava i da se na istom
mestu prikažu i na isti način vrednuju, uticaji na različite komponente životne sredine.
Primer takve matrice za projekte vetroelektrana dat je ovde, ali ona može, i treba, da se prilagodi specifičnim
zahtevima svakog analiziranog projekta.
Tabela 6. Procenjeni uticaji svake faze razvoja projekta na različite komponente životne
sredine, prirode ili društva
Korišćenje zemljišta

Klima/Emisija CO2eq
Lokalna ekonomija

Zagađenje životne
Kulturno nasleđe

Kvalitet vazduha

Zagađenje vode

Ostale životinje
Radna snaga i

Vizuelni uticaj
zapošljavanje

Slepi miševi
Degradacija
Bezbednost
građana

staništa
sredine

Ptice
Faza planiranja
izgradnje
Priprema
lokacije
Izgradnja 59
pristupnih
puteva
Izgradnja
priključne
infrastrukture
Podizanje
generatora
Izvanredni
događaji /
nesreće
Operativna faza
/ proizvodnja
struje
Dekomisija
i upravljanje
otpadom

Svaki od uticaja u matrici se u svakoj fazi ocenjuje ocenama od +2 (veoma pozitivan) do -2 (veoma
negativan), pri čemu Ø označava nepostojanje tog uticaja, a ? znači da ne postoji nemogućnost da se uticaj
proceni.
Postojanje uticaja koji su procenjeni kao izrazito negativni ukoliko se dati projekat realizuje na odabranoj
lokaciji može da bude ograničavajući faktor, i da dovede do odbijanja takvog projekta u predloženom obliku.
Tada je potrebno da se pristupi ponovnom planiranju ili definisanju mitigacionih ili kompenzacionih mera za
te uticaje kako se oni ublažili ili u potpunosti izbegli.
8.
Plan za nadzor
uticaja NA
ŽIVOTNU SREDINU

8. Plan za nadzor uticaja NA

ŽIVOTNU SREDINU
Kako bi se uspešno vrednovao kvalitet procena efekata vetroelektrana i predloženih mera za njihovo
ublažavanje ili otklanjanje napravljen tokom studije uticaja na životnu sredinu, obavezno je (prema Zakonu
o proceni uticaja na životnu sredinu) pratiti efekte na životnu sredinu i nakon puštanja vetroelektrane u
pogon. Podaci prikupljeni takvim praćenjem potrebni su i kako bi se dopunila postojeća znanja o pozitivnim
i negativnim uticajima vetroelektrana na prirodu, posebice na ptice i slepe miševe. Nova saznanja dobijena
iz tako prikupljenih podataka doprineće i poboljšanju kvaliteta budućih studija uticaja vetroelektrana na
životnu sredinu.
Kako bi bio efikasan i dao najpreciznije rezultate, program praćenja uticaja mora da se planira i sprovodi
ciljano, sa svrhom stvarne procene intenziteta odabranih najvažnijih uticaja ili mera njihovog ublažavanja.
On je obavezan, propisan u Studiji uticaja na životnu sredinu, mora da bude finansiran od strane investitora,
a sprovode ga ovlašćene stručne osobe – eksperti iz oblasti za koje se propisuje nadzor (najčešće su to
ptice i slepi miševi).
Najvažniji rezultati nadzora trebali bi da budu objavljeni javnosti, u obliku koji neće ugroziti investitora niti
otkriti osetljive podatke o životnoj sredini (npr. lokacije gnezda retkih i ugroženih vrsta), kako bi se na njih
moglo referisati prilikom izrada studija.
Metodologija za praktično sprovođenje nadzora vetroelektrana za negativne uticaje na ptice detaljno je
opisana u literaturi, a glavne smernice koje u nastavku prenosimo su opisane u dokumentu „Uputstvo
o metodama za monitoring populacija ptica u zoni kopnenih vetroelektrana” (eng. Guidance on Methods
for Monitoring Bird Populations at Onshore Wind Farms) koji je izradila škotska institucija za očuvanje
prirodnog nasleđa (Scottish Natural Heritage) [34].
61
Metode nadzora uključuju praćenje ponašanja i leta ptica u neposrednoj blizini generatora i traženje i
prebrojavanje leševa ptica nastradalih usled kolizija sa generatorima. Prebrojavanje leševa, odnosno
određivanje stope stradanja usled kolizije, služi kao direktna mera negativnog uticaja, parametar za procenu
rizika, ali i za razumevanje uslova životne sredine koji uzrokuju povećanje ili smanjivanje broja kolizija. Neki
od ograničavajućih faktora pri korišćenju ove metode su:
− kolizije su retki događaji, a nadzor nije konstantan, tako da je verovatnoća pronalaženja stradalih ptica
relativno mala
− stradale ptice mogu da padnu izvan zone pretraživanja, u slučaju da smrt ne nastupi trenutno (ako ih
generatori ozlede pa stignu izići iz zone)
− verovatnoća pronalaska stradalih ptica zavisi od terena i vrste ptica, pa podaci sa različitih terena se
ne mogu porediti
− razni lešinari (životinje) takođe mogu da budu privučeni velikim brojem stradalih ptica i da budu efikasniji
od nadzornika u njihovom pronalaženju i otklanjanju
Korišćenje dobro istreniranih pasa tragača povećava efikasnost traganja za nastradalim pticama jer
smanjuje vreme potrebno da pronađe leš, i povećava verovatnoću da će da ga pronađe.
Glavni cilj nadzora prebrojavanjem je da se ustanovi da li je nakon izgradnje vetroelektrane došlo do
uznemiravanja ili napuštanja područja od strane ranije prisutnih vrsta, praćenjem veličine populacije i
prostorne raspodele jedinki. Metode za prebrojavanje su slabog intenziteta jer je u kratkom vremenu (u
nekoliko izlazaka) potrebno da se pokrije velika površina.
 Promene u ponašanju ptica (promena visine i načina leta, promene u korišćenju prostora) prate se
praćenjem leta u zoni oko vetroelektrane.
Kako se bilo koji od ovih efekata ne bi pogrešno pripisao vetroelektrani, ako postoji neki drugi uzrok,
potrebno je tokom nadzora da se definišu i „kontrolna“ područja izvan očekivanog uticaja vetroelektrane na
kojima bi se paralelno radio nadzor.
Kod nadzora procenjenih efekata vetroelektrane na slepe miševe, situacija je slična kao i sa pticama.
Nadzor nastoji da se obavlja standardizovanom metodologijom propisanom od strane sporazuma UNEP
- EUROBATS [35] kako bi rezultati mogli da poređuju i udružuju radi procena kumulativnih efekata.
Podaci prikupljeni nadzorom imaju punu naučnu relevantnost samo ako se utvrdi i stanje pre izgradnje
vetroelektrane, odnosno ako se koristi takozvani BACI (uticaji pre i posle konstrukcije) pristup. Takođe,
kako bi se izdvojio efekat vetroelektrane od ostalih, potrebno je paralelno sa nadzorom vetroelektrane raditi
nadzor i na odabranoj kontrolnoj zoni sličnih karakteristika, ali bez očekivanog uticaja vetroelektrane.
Kvalitetan nadzor vetroelektrana trebao da prati sledeće četiri glavne grupe uticaja na slepe miševe:
− gubitak staništa
− stradanja
− migracije
− ponašanje.
Razvoj tehnologije je doveo do pojave novih mogućnosti za nadzor efekata vetroelektrana. Tako u svrhu
62
nadzora mogu da se koriste kamere sa senzorima za otkrivanje preleta i kolizija, radari za otkrivanje
pojedinih ptica ili jata, zvučne snimke za prebrojavanje i identifikaciju vrsta. Najnoviji automatski sistemi
za nadzor omogućavaju detekciju ptica i slepih miševa u preletu i automatsko preduzimanje mera za
izbegavanje sudara. Ovakvi sistemi nude stalan nadzor u stvarnom vremenu, automatsko generisanje
izveštaja i razmenu podataka, precizniji su od radara, jednostavniji za postavljanje i korišćenje. Međutim,
iako su sve jeftiniji, uvođenje automatskih sistema za nadzor još uvek znatno povisuje cenu investicije.
63
9.
PREPORUKE

9. Preporuke
U Republici Srbiji postoji dobar vetropotencijal za proizvodnju električne energije, što je uz privlačne sisteme
podsticaja, motiv za sve veći broj zainteresovanih investitora. Prema dostupnim podacima, na teritoriji Srbije
se planira izgradnja 2,6 GW vetroelektrana, od kojih je okvirno 75% na području AP Vojvodine. Delimična
neusklađenost zakonodavstva u vezi dobijanje prava za gradnju na lokaciji i zakonodavstva u vezi obnovljivih
izvora energije može da ima za posledicu zaustavljanje projekata. Smatra se da će usklađivanje regulative u
svrhu ubrzanja i olakšavanja pokretanja projekata biti završeno do početka 2014. godine.
Uz pozitivne pomake za razvoj projekata vetroparkova koji su ostvareni donošenjem podzakonskih akata
vezanih za Zakon o energetici, postoji još određeni broj prepreka investitorima koje usporavaju početak
realizacije velikih projekata vetroparkova. Uslov za zadržavanje privremenog statusa povlašćenog
proizvođača prema čl. 56. Zakona o energetici su izgradnja i puštanje u pogon vetroelektrane u roku od
dve godine od dana donošenja rešenja. Navedeno predstavlja veliki rizik za investitore jer trenutno nigde
zakonski nije predviđena situacija prirodne više sile, pa tako, ako se desi poplava ili zemljotres tokom
perioda izgradnje, investitor svakako gubi privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije
(PPP status) jer nije završio izgradnju u zakonom predviđenom roku.
Dalje, postojećim zakonodavnim okvirom zaštite životne sredine i prirode, određeno je sprovođenje
procene uticaja na životnu sredinu (EIA - Environmental Impact Assessment) tek nakon izdate lokacijske
dozvole. Takvi uslovi razvoja projekata u Srbiji predstavljaju veliki rizik za investitore jer je do tog trenutka
investitor već morao da izradi plan detaljne regulacije vetroparka, da reši sva imovinsko-pravna pitanja
na parcelama koja su mu potrebna te da uradi idejni projekat vetroparka što već zahteva velika uložena
sredstva. Pokretanje procedure procene uticaja na životnu sredinu nakon svih navedenih aktivnosti, a ako
ona bude odbijena ili se propišu mere koje uslovljavaju opsežnu promenu projekta, može projekat da učini
65
neprofitabilnim ili u potpunosti da zabrani izgradnju vetroparka na predloženoj lokaciji. Zato bi procena
uticaja na životnu sredinu trebala da dođe mnogo ranije u procesu, a svakako je preporučljivo da se to
uslovljava pre izdavanja Lokacijske dozvole.
Za vetroparkove za koje nije obavezna izrada procene uticaja na životnu sredinu, preporučuje se izrada Studije
ekoloških i socijalnih uticaja (vidi poglavlje 5.) koju u većini slučajeva zahtevaju međunarodne finansijske
institucije kako bi proverile da li predloženi projekti odgovaraju njihovim standardima održivosti.
Preporuka je takođe da se razjasne još neke trenutne prepreke u razvoju vetroparkova, kao što je mogućnost
investitora da samoi grade priključnu infrastrukturu. 
Transparentnost projekata je jedan od ključnih podsticaja za što bolje upoznavanje sa projektom od strane
lokalne zajednice, kako bi koristi i dobrobiti koje donose vetroparkovi kao što su zaposlenost i fiskalne
subvencije bile jasne, a potencijalni negativni aspekti jasno definisani i svedeni na najveću moguću meru.
Preporučljivo je ostvariti pozitivnu komunikaciju između investitora i lokalnih zainteresovanih strana tokom
procesa razvoja projekta, izradi studija i realizaciji projekta sa sistemskom organizacijom sastanaka,
seminara, radionica i drugih metoda informisanja i uključivanja javnosti u razvoj projekta.
Prilikom planiranja projekata vetroelektrana, neophodno je da se uzmu u obzir njihovi potencijalno
najintenzivniji negativni uticaji na životnu sredinu koji su vezani za emisiju buke, zasenčavanje i treperenje,
kao i negativan vizuelni uticaj na prostor. Zbog specifičnih i intenzivnih negativnih uticaja na ptice i slepe
miševe koji mogu da stradaju usled sudara sa rotirajućim generatorima, sve vetroelekrane trebaju biti
planirane izvan zaštićenih područja, područja ekološke mreže i drugih područja sa visokom koncentracijom
ovih vrsta.
 Kako bi se smanjila mogućnost sudara sa pticama i slepim miševima, preporučuje se rasporediti generatore
unutar polja na način da ne budu okomite na glavne letne pravce i obezbeđivati „prolaze“ između grupa
generatora u velikim poljima. Kablove se takođe preporučuje postavljati izvan glavnih letnih pravaca i
označiti ih deflektorima koji mogu da ih učine vidljivijima za ptice. Radove prilikom izgradnje preporučljivo je
planirati izvan osetljivih sezona (gnežđenja). Bojadisanje elisa u kontrastne boje i noćno osvetljavanje mogu
da učine agregate nešto vidljivijima za ptice. Preporučuje se da se iz područja vetroparkova uklone objekti
koji privlače ptice i slepe miševe, poput deponija otpada i vodenih površina.
Preporučuje se planiranje i uvodjenje mera za uklanjanje ili smanjenje negativnih uticaja već u fazi odabira
potencijalnih lokacija za vetroparkove, na nivou strateških procena uticaja na životnu sredinu. Tada se,
preklapanjem karata područja najvećeg vetropotencijala i karata područja ekološke mreže i zaštićenih
područja, mogu u prostornim planovima odrediti zone gde izgradnja vetroparkova nije preporučljiva zbog
određenih ograničavajućih faktora, kao i zone u kojima je poželjno smeštanje takvih projekata. Takav pristup,
može da zagarantuje efikasnu zaštitu biodiverziteta i pojednostavi odabir povoljnih lokacija potencijalnim
investitorima. Kod nepostojanja Planova sa tako definisanim zonama, dobrom praksom pokazale su
se konsultacije sa nadležnim zavodom za zaštitu prirode (Zavodom za zaštitu prirode Srbije, odnosno
Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode) prilikom odabira lokacija za postavljanje vetroelektrana.
Pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji i uvođenje Natura 2000 ekološke mreže, kao i osnovnog
mehanizma njene zaštite – ocene prihvatljivosti, trebalo bi da standardizuje i ubrza procese planiranja i
izgradnje vetroelektrana. U oceni prihvatljivosti se svi potencijalni negativni uticaji detaljno analiziraju, te
se za svaki pojedini cilj, za koji bi do negativnog uticaja moglo da dođe, propisuju mere za ublažavanje ili
66 kompenzaciju negativnih uticaja. Na osnovu ocene prihvatljivosti, nadležni organ može da izda saglasnost
za sprovođenje projekta ukoliko se pokazalo da on neće imati negativnih uticaja na definisane ciljeve
očuvanja. Ukoliko se pokaže da postoji velika verovatnoća da će realizacijom datog projekta doći do
značajnih negativnih uticaja, saglasnost se, već u ovoj fazi, može uskratiti. Preporuka je da se navedeni
mehanizam uvede i u Republiku Srbiju, a u tu svrhu je potrebno da se što pre kvalitetno definišu područja
zaštite i ciljevi očuvanja, edukuju eksperti, kao i da se ceo proces ugradi u zakonski okvir.
literatura

1 Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down
the Sixth Community Environment Action Programme
2 Sundseth K. 2011. NATURA 2000 u Hrvatskoj ed. DZZP, Croatia. www.natura2000.hr/UtilPages/
GetDBDocument.aspx?id=44; pregledano 16.10.2013.
3 Roth P., Venn., O. 2009. Natura 2000 and appropriate assement of Natura 2000 in Croatia, Državni
zavod za zaštitu prirode, Zagreb, http://www.Natura2000.hr/UtilPages/GetDBDocument.aspx?id=50;
pregledano 16.10.2013.
4 Simić D., Pullen V. 2010. Uputstvo za procenu uticaja vetroelektrana na životnu sredinu. UNDP
5 Lepotić Kovacević, B. 2013 Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne energije iz vetroelektrana –
Vodič za investitore, UNDP Srbija
6 Strategija biodiverziteta Republike Srbije za period 2011-2018. “Službeni glasnik RS”, br. 13/2011
7 EWEA. Wind in power - 2012 European statistics; February 2013
8 EWEA. Eastern winds - Emerging European wind power markets; February 2013
9 EWEA. Wind Directions; January/February 2007.
10 M
 inistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine; Registar povlašćenih proizvođača električne
energije; 01.08.2013. 67

11 Vattenfall Europe Power Consult GmbH, Electricity Coordinating Centre Ltd.; Serbia: Power Network
Analysis for Wind Power Integration; 2011 (autorima je dostupna samo prezentacija)
12 h ttp://www.solarnipaneli.org/energija-vetra/; nepoznat datum postavljanja vesti; pregledano
23.09.2013.
13 h ttp://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/217479/Investitori-cekaju-sa-vise-od-150-miliona-evra;
postavljeno 15.11.2010.,; pregledano 23.09.2013.
14 h ttp://www.windpowermonthly.com/article/1047398/serbian-developers-push-action; postavljeno
01.01.2011.; pregledano 23.09.2013
15 P okrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine Izvršno veće AP Vojvodine Novi Sad, Fakultet
tehničkih nauka Univerzitet u Novom Sadu; Atlas vetrova AP Vojvodine; Decembar 2008.
16 Verica Gburčik et al. Assessment of solar and wind energy resources in Serbia
17 EWEA; The Economics of Wind Energy; 2009.
18 S tevanović Vladimir (ur.) Crvena knjiga flore Srbije, Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike
Srbije
19 J akšić, P., 2003: Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije (Lepidoptera: Hesperioidea and Papilionoidea).
Zavod za zaštitu prirode Srbije. Beograd.
 20 http://habitat.bio.bg.ac.rs/stanista_srbije.htm, pregledano 16.10.2013.
21 Impact of Wind Generation in Ireland on the Operation of Conventional Plant and the Economic
Implications. ESB National Grid. February 2004
22 EWEA; Wind Energy - The Facts; 2009.
23 GE global research and National institute of deafness and other communication disorders. http://www.
gereports.com/how-loud-is-a-wind-turbine; pregledano 8.11.2013.
24 PREDAC. Spatial Planning of windturbines. Guidelines and comparisons of European Experiences. http://
www.cler.org/img/pdf/wp8_ang_guide.pdf,; pregledano 7.11.2013.
25 ETS 176 – European Landscape Convention, 20.X.2000, Firenca
26 Sabadoš, K., Panjković, B., ur. (2009) Uspostavljanje ekološke mreže u AP Vojvodini - pregled stanja,
analiza i mogućnosti, Izvešće. Novi Sad, Novi Sad: Zavod za zaštitu prirode Srbije
27 Paunović, M., Karapandža, B., Ivanović, S. 2011. Slepi miševi i procena uticaja na životnu sredinu –
Metodološke smernice za procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu
sredinu. Društvo za očuvanje divljih životinja „MUSTELA“, 1-142, Beograd.
28 Europaean Commision. 2011. EU Guidance on wind energy development in accordance with the EU
nature legislation
29 Millborrow, D. 2013. Wind energy costs bring more projects into profitability, http://www.
68 windpowermonthly.com/article/1168162/wind-energy-costs-bring-projects-profitability
30 Prades, A. i Gonzalez Reyes, F. 1995. Social perception of the risk.
31 Green for Growth Fund, Southeast Europe. Environmental and social performance requirements.
http://www.ggf.lu/media/public/pdfs/downloads/es-performance-requirements/ggf-es-performance-
requirements.pdf; pregledano 16.10.2013.
32 Centar za zaštitu ptica grabljivica Grifon. 2013. Procena stanja populacije beloglavih supova na području
ornitoloških rezervata na Cresu, Krku i Prviću, te na Plavniku u 2013.godini. Završno izvešće. Rijeka,
R. Hrvatska
33 Leopold, L. B., F. E. Clarke, B. B. Hanshaw, and J. E. Balsley. 1971. A procedure for evaluating
environmental impact. U.S. Geological Survey Circular 645, Washington, D.C.
34 Guidance on methods for monitoring bird populations at onshore wind farms. Scottish Natural Heritage.
2009. Guidance on methods for monitoring bird populations at onshore wind farms (Guidance note).
Scottish Natural Heritage, Edinburgh, Scotland.
35 Rodrigues, L., L. Bach, M.-J. Dubourg-Savage, J. Goodwin & C. Harbusch. 2008: Guidelines for
consideration of bats in wind farm projects. EUROBATS Publication Series No. 3 (English version). UNEP/
EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany
PRILOG I
spisak važećeg zakonodavstva republike srbije

- Ustav Republike Srbije

Strateški dokumenti:
- Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine („Službeni glasnik
RS“, br. 13/2011);
- Nacionalni program zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 12/10);
- Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine („Službeni glasnik RS”, br. 29/2010);
- Nacionalna strategija održivog razvoja („Službeni glasnik RS”, br. 57/2008);
- Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara („Službeni glasnik RS”, br.
33/2012);
- Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine („Službeni glasnik RS”, broj 44/05);
- Program ostvarivanja Strategija razvoja energetike Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 17/07).

Zakoni:
- Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 , 124/12);
69
- Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske Zajednice i Republike
Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike
Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na
Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija („Službeni glasnik RS”, br.
62/06);
- Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr.
zakon)21;
- Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10 i 91/10 - ispravka)22;
- Zakon o nacionalnim parkovima („Službeni glasnik RS”, br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05
i 36/09 – dr. zakon);
- Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04 i 88/10);
- Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04 i 36/09);
- Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS” br. 36/2009 i 88/2010);

21 Trenutno je na internet stranicama Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine postavljen nacrt Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zaštiti životne sredine koji se nalazi na javnoj raspravi (http://www.merz.gov.rs/lat/dokumenti/nacrt-zakona-o-izmenama-i-
dopunama-zakona-zastiti-zivotne-sredine)
22 Trenutno je na internet stranicama Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine postavljen nacrt Zakona o izmenama Zakona
o zaštiti prirode koji se nalazi na javnoj raspravi (http://www.merz.gov.rs/lat/dokumenti/nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-
zastiti-prirode)
 - Zakon o vodama („Službeni glasnik RS” br. 30/10 i 93/12);
- Zakon o šumama („Službeni glasnik RS”, broj 30/10);
- Zakon o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10);
- Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 41/09);
- Zakon o geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 44/95 i 101/2005);
- Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/2004,
54/2007, 104/2009 i 36/2010);  
- Zakon o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 73/10 i 57/11);
- Zakon telekomunikacijama („Službeni glasnik RS”, br. 44/2003 i 36/2006);
- Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, br. 119/12);
- Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US,
24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US i 50/2013 - odluka US);23
- Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”,
br. 88/10);

Podzakonski akti:

- Uredba o povlašćenim proizvođačima električne energije („Službeni glasnik RS”, br. 99/2009);
- Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i
70
kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije („Službeni glasnik”, br. 72/09);
- Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine („Službeni glasnik RS”, br.
72/09);
- Uredba o uslovima isporuke električne energije („Službeni glasnik RS”, br. 107/05);
- Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje može da se
zahteva procena uticaja na životnu sredinu, („Službeni glasnik RS” br. 114/2008 od 16.12.2008. godine);
- Uredba o ekološkoj mreži („Službeni glasnik RS”, broj 102/10);
- Uredba o visini naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz
vodotoka za 2009. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 27 /07);
- Uredba o režimima zaštite („Službeni glasnik RS”, br. 31/12);
- Pravilnik o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske
dozvole („Službeni glasnik RS”, br. 23/2006, 113/2008 i 50/2011)24;

23 Trenutno na internet stranici Ministarstva građevinarstva i urbanizma je postavljen nacrt Zakona o uređenju prostora i izgradnji koji se nalazi
na javnoj raspravi (http://www.mgu.gov.rs/lat/nacrt-zakona-uredjenje-prostora-izgradnja.php)
24 Trenutno je na internet stranici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine postavljen predlog Pravilnika o bližim uslovima za
izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole, kao i saglasnost za energetske objekte za koje se
ne izdaje energetska dozvola (http://www.merz.gov.rs/lat/dokumenti/predlog-pravilnika-o-blizim-uslovima-za-izdavanje-energetske-dozvole-
sadrzini-zahteva-i)
- Pravilnik o uslovima u pogledu stručnog kadra i načinu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje
energetskih delatnosti („Službeni glasnik RS”, br. 117/05, 40/06 i 44/06);
- Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 69/2005);
- Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja
studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 69/2005);
- Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu
sredinu, („Službeni glasnik RS”, br. 69/2005);
- Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni
glasnik RS”, broj 5/10 i 47/11);
- Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i
za zaštitu prioritetnim tipovima staništa, kao i mere zaštite za očuvanje tipova staništa („Službeni glasnik
RS”, broj 35/10);
- Pravilnik o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom
radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste („„Službeni glasnik RS”, broj 37/10);
- Pravilnik o specijalnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu I bezbednu
komunikaciju divljih životinja („Službeni glasnik” RS, broj 72/10);
- Pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije koja se podnosi u postupku za dobijanje vodoprivredne
saglasnosti i vodoprivredne dozvole („Službeni glasnik RS”, br. 3/78);Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja
registra zaštićenih prirodnih dobara („Službeni glasnik RS”, broj 81/10);
- Pravilnik o sadržini, načinu izrade, načinu vršenja stručne kontrole urbanističkog plana, kao i uslovima i 71
načinu stavljanja plana na javni uvid („Službeni glasnik RS”, br. 12/2004).

Međunarodne konvencije koje je ratifikovala Republika Srbija

od značaja za zaštitu prirode:
- Zakon o potvrđivanju Konvencije o biodiverzitetu („Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”,
br. 11/2001);
- Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije za zaštitu ptica („Službeni list SFRJ”, br. 6/73);
- Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja („Službeni glasnik RS -
Međunarodni ugovori“, br. 102/2007);
- Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa
(„Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 102/2007);
- Zakon o potvrđivanju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu
(„Službeni glasnik RS  - Međunarodni ugovori“, br. 102/2007);
- Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, sa dodacima „Službeni list
SRJ - Međunarodni ugovori”, broj:  2/97);
- Zakon o potvrđivanju Kyoto Protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime („Službeni
glasnik RS”, br. 88/2007 i 38/2009);
- Zakon o ratifikaciji Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača, sa prilozima I i II („Službeni list SFRJ -
Međunarodni ugovori”, br. 1/90);
 - Zakon o ratifikaciji Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima („Službeni
list SFRJ”-Međunarodni ugovori, br.11/86);
- Zakon o ratifikaciji Protokola uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velike daljine o
dugoročnom finansiranju Programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih
materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP) („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori“, br.
2/87);
- Zakon o ratifikaciji Konvencije o sprečavanju i kontroli profesionalnih rizika prouzrokovanih kancerogenim
supstancama i agensima („Službeni list SFRJ”-Međunarodni ugovori, br. 3/77);
- Zakon o ratifikaciji Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine („Službeni list SFRJ -
Međunarodni ugovori“, br. 8/74);
- Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br.
4/2011);
- Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na
pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 38/09) – tzv.
Arhuska konvencija.
- Uredba o ratifikaciji Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, posebno kao prebivalište
ptica močvarica („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori“, br. 9/77);
- Uredba o ratifikaciji Međunarodne konvencije za zaštitu bilja („Službeni list FNRJ - Međunarodni ugovori“,
br. 7/55);
- Montrealski protokol o supstancijama koje oštećuju ozonski omotač („Službeni list SFRJ - Međunarodni
72
ugovori”, br. 16/90 i „Službeni list SCG - Međunarodni ugovori“, br. 24/04);
- Konvencija o saradnji za zaštitu i održivo korišćenje reke Dunav („Službeni list SCG - Međunarodni
ugovori”, br. 4/2003).