PARALELNI CIKLUSI

UGLJENDIOKSIDA NA
ZEMLJI
Prof. dr Ivan Gržetić,
Univerzitet u Beogradu – Hemijski fakultet

grzetic@chem.bg.ac.yu & www.chem.bg.ac.yu

Beleške za predavanja: http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/

 SADRŽAJ
„ UVODNE INFORMACIJE
„ PRVI CIKLUS: CIKLUS STENA
„ FIKSACIJA CO2 IZ ATMOSFERE
„ OSLOBAĐANJE CO2 IZ UTROBE ZEMLJE
„ TEKTONIKA, SUBDUKCIJA I VULKANIZAM
„ DRUGI CIKLUS: ŽIVOT NA ZEMLJI
„ FOTOSINTEZA, RESPIRACIJA I FOSILNA GORIVA
„ VEZA CIKLUSA STENA I FOTOSINTEZE
„ KAKO ČOVEK UTIČE NA RAVNOTEŽU CO2
„ POVRATNE SPREGE ILI UZAJAMNO-POSLEDIČNI ODNOSI
„ ZAKLJUČCI
Gržetić 2
 UVODNE INFORMACIJE

Gržetić 3
 Nastanak Zemlje i života na njoj
„ Zemlja je pre svega nastala diferencijacijom
materije koja traje od njenog nastanka, dakle,
poslednjih 4,5 milijardi godina, pa do danas.
„ Pretpostavlja se da se prvi život na Zemlji
pojavio pre oko 3,5 milijardi godina.
„ Na Zemlji postoji, tesna veza između živog i
neživog sveta – od momenta nastanka života
na Zemlji pa do danas evolucija Zemlje i
evolucija živog sveta neprekidno traju.
Gržetić 4
 Presek Zemlje

Zemljina kora, debela oko 40 km

Omotač, pretežno silikatnog sastava, debeo oko 2900 km,
Stopljeno gvozdeno jezgro i čvrsto metalno jezgro, debeli oko 5000 km.
Gržetić 5
 SASTAV ATMOSFERE

Gržetić 6
 Neki osnovni podaci

– Prečnik Zemlje = 12740 km

– Masa Zemlje ~ 6 * 1024 kg
– Masa atmosfere ~ 5.1 * 1018 kg
– 99% od celokupne mase
atmosfere nalazi se ispod ~ 50 km
Gržetić 7
 Globalni
ciklus
ugljenika
na Zemlji
„ Geološki rezervoar (učestvuje u veoma sporom ciklusu, ima oko
1,000,000 puta više C nego atmosfera)
75.000.000 tona C je zarobljeno u ugljenim hidratima
5.000 tona u fosilnim gorivima
„ Okeanski rezervoar
600 tona C na površini okeana i oko 36000 tona C u dubinama okeana
„ Zemljište kao rezervoar
1.500 tona C u zemljištu i tresetištima
„ Atmosferski rezervoar
775 tona C u atmosferi (0.037 % = 370 ppmv)
„ Biološki rezervoar
Gržetić 560 tona C u biota 8
 Globalni
ciklus
ugljenika na
Zemlji
„ Doprinos industrijalizacije atmosferi
5 tona C godišnje Od sagorevanja fosilnih goriva
1 tona C godišnje usled prenamene prerijskog zemljišta i spaljivanja tropskih
šuma
„ Potrošnja C iz atmosfere (ovim se uklanja ½ ukupne količine C u atmosferi)
2 tone C godišnje se potroše za život u površinskom delu okeana
1 ton C godišnje se potroši za biljke i žive organizme u zemljištu
„ Godišnji ciklus (Potrošnja za biljni svet)
122 tona C godišnje za potrebe života u okeanima (da nije ovoga koncetracija C
u atmosferi bi dostigla 700 ppmv)
100 tona C godišnje za zivot na kopnu
Gržetić 9
 Prvi ciklus
– CIKLUS STENA –
ciklus neorganskog
ugljenika
TRAJE POSLEDNJIH 4,5 MILIJARDI GODINA
Gržetić 10
 CIKLUS STENA NA ZEMLJI
RAZGRADNJA
Ako se pođe od ZEMLJINE KORE

“Hatonovog ciklusa”
STVARANJE STENA I EROZIJA I PRENOS
Zemlje koji globalno ZEMLJINE KORE DO MORA
opisuje uticaj toplote na
evoluciji Zemlje može se
reći da je dominantan
proces koji karakteriše STVARANJE
promene na Zemlji
VULKANIZAM TOPLOTA SEDIMENATA

„ciklus stena“. Ovaj

ciklus utiče na nastanak
svih tipova stena na
Zemlji: KRETANJE KA POVRŠINI TEKTONSKI PROCESI
• Magmatske stene ZEMLJE SUBDUKCIJA

• Metamorfne stene
TOPLJENJE
• Sedimentne stene
Gržetić 11
 RAZGRADNJA ZEMLJINE KORE
-ULOGA CO2 NA POVRŠINI ZEMLJE-
„ Fiksacija CO2 iz atmosfere: Jedan deo CO2 iz atmosfere se
rastvara u vodi i učestvuje u procesima degradacije (razgradnje
ili alteracije) stena na kopnu. Ugljendioksid sa vodom daje
ugljenu kiselinu (H2CO3), koja reaguje sa stenama (magmatskim
i drugim) koje između ostalog sadrže Ca i Mg pri čemu, tokom
degradacije stena u prisustvu ugljene kiseline, pored ostalih,
nastaju krečnjaci CaCO3, MgCO3 i/ili (Ca,Mg)CO3 i silicijum
dioksid (SiO2). To se može opisati veoma uprošćenim
jednačinama:

CO2 + CaSiO3 = CaCO3 + SiO2

CO2 + MgSiO3 = MgCO3 + SiO2

Gržetić 12
 Fiksacije CO2 iz atmosfere

„ Fiksacija CO2 iz atmosfere:Degradacija stena

uz pomoć CO2 je jedan od značajnih procesa
fiksacije CO2 iz atmosfere, čija je značajna
posledica smanjenje sadržaja CO2 u atmosferi.
„ Sedimenti koji sadrže CaCO3, MgCO3 i SiO2
dospevaju vremenom erozijom i rečnim
tokovima do okeanskih basena i tu se talože.

Gržetić 13
 PRENOS DO
MORA - REČNI
NANOS
U delovima
morskog/okeanskog
priobalja na morskom
dnu nagomilavaju se
nanosi i sedimentni
materijali nastali
erozijom i degradacijom
kontinentalne kore koji
su tu dospeli rečnim
Gržetić 14
prenosom i bujicama.
 Erozija

Morski sedimenti
Gržetić 15
 TEKTONIKA PLOČA
Razlog da ciklus
stena postoji su
neprekidne
aktivnosti u i na
zemljinoj kori, kao
i njeno kretanje
koje je poznato kao
„tektonika ploča“.
Ploče plivaju na usijanoj magmi, a tokom tog procesa se
sučeljavaju i međusobno udaljavaju. Posledica ovih procesa
je da površina Zemlje nije uvek izgledala kao danas, niti su
kontinenti bili raspoređeni kako su sada raspoređeni. Stalne
turbulencije magme ispod površine Zemlje pomeraju s
vremenom ploče tako da se izgled Zemlje stalno menja.
Gržetić 16
 TEKTONIKA PLOČA

Vreme u milionima godina od pre 600 mio do danas

Gržetić 17
 PROCES SUBDUKCIJE

Tokom pomeranja ploča

neki delovi zemljine kore,
kao specifično teži,
najčešće morsko dno,
poniru pod kontinentalne
ploče (proces nazvan
subdukcija) i nose sa
sobom sve materijale kao SUBDUKCJA – PONIRANJE STARE
i sedimente koji su se OKEANSKE KORE POD
KONTINENTALNE PLOČE
zatekli na njihovoj (specifično teži pod specifično lakši
površini. materijal)

Gržetić 18
Subdukcijom u utrobu VULKANIZAM
Zemlje dospevaju i stara
okeanska kora i
sedimentni materijali. U CO2 CO2
dubini Zemlje ovi H2O
materijali se ponovo tope, H2O CO2
tako stopljeni sadrže dosta
vode i gasova koji kao
specifično lakši i ređi teže
da prodru na površinu
Zemlje kroz vulkanka
grotla. Kako se to odvija?

Gržetić 19
 TOPLJENJE
Oslobađanje CO2 iz utrobe Zemlje
„ Oslobađanje CO2: Ugljendioksid se, generalno govoreći,
razvio iz utrobe Zemlje i oslobođen je tokom intenzivnih
vulkanskih aktivnosti u prošlosti Zemlje. I danas se oslobađa
kroz vulkanska grotla, na mestima subdukcije ili u okeanskim
rifovima – na mestima nastanka nove okeanske kore.
„ Procenjuje se da se CO2 najviše razvija na mestima subdukcije
(podvlačenja stare okeanske kore pod kontinentalnu koru)
tokom metamorfnih procesa koji su posledica povećanog
pritiska i temperature gde se karbonati ponovo jedine sa
kvarcom i gde se odvija proces upravo suprotan razgradnji
(alteraciji) stena.

CaCO3 + SiO2 = CO2 + CaSiO3

Gržetić 20
 VULKANIZAM
Vraćanje CO2 u atmosferu
„ Oslobađanje CO2: Silikati kalcijuma (CaSiO3) se
vraćaju na površinu zemlje kroz vulkane, a CO2 se
vraća u atmosferu kao eksplozivno oslobađanje
gasova iz lave. Dakle CO2 učestvuje u velikom
ciklusu na Zemlji koji traje milionima godina.

Gržetić 21
 SMENA STARE KONTINENTALNE
KORE NOVOM
Proces nastajanja nove
okeanske kore, na mestima
označenim sa C. Materijal
zguljen sa stare okeanske
kore pridodat kontinentalnoj
kori, na mestima označenim
sa D, i materijal koji je
pridodat kontinentalnoj kori
vulkanskim aktivnostima, na
mestima označenim sa 6 i D,
nadoknađuje gubitke
kontinentalne kore koja 1. Astenosfera
nestaje subdukcijom. Time 2. Litosfera
se stalno održava 3. Kontinentalna kora
komplikovana ravnoteža 4. Okeansko dno
značajna za opstanak 5. Sedimenti okeakskih basena
6. Stopljena magma
zemljine kore.
7. Okeanska voda
Gržetić 22
A,B,C i D ukazuju na kretanje tektonskih ploča.
 SMENA STARE OKEANSKE
KORE NOVOM

Ovim procesom se stalno

održava komplikovana
ravnoteža značajna za
opstanak
okeanske/zemljine kore.
Gržetić 23
Ciklus stena utiče na sastav zemljine
atmosfere
Vrlo bitna činjenica je
da su procesi vezani
za ciklus stena uticali
i utiču na sastav
zemljine atmosfere.
Gledano kroz milione
godina koncentracija
CO2 u atmosferi
opada iako se u
ciklusu stena CO2
prvo fiksira, a potom
oslobađa.
Ko se umešao?
Gržetić 24
„ Prethodna priča o ciklusu CO2 na Zemlji koja
uključuje ciklus stena može se povezati sa
pričom o ciklusu CO2 u živom svetu.

Gržetić 25
 Dugi ciklus
– ŽIVOT NA ZEMLJI –
ciklus organskog ugljenika
TRAJE POSLEDNJIH 3,5 MILIJARDI GODINA
Gržetić 26
 ŽIVOT NA ZEMLJI
CH2O
„ Fiksacija CO2 iz atmosfere:
Autotrofni organizmi (alge i
biljke) zahvaljujući fotosintezi
tokom dana transformišu
ugljendioksid (CO2) i vodu uz
pomoć energije sunčeve
svetlosti (hν) u ugljene hidrate
(CH2O) i kiseonik.

CO2 + H2O + hν = CH2O + O2

Gržetić 27
 ŽIVOT NA ZEMLJI
Život na Zemlji
značajno utiče
na sastav
zemljine
atmosfere kroz
milenijume.
Sadržaj
kiseonika raste.
Gržetić Promena sadržaja kiseonika kroz milenijume 28
 ŽIVOT NA ZEMLJI
„ Oslobađanje CO2: Suprotan proces fotosintezi je
respiracija ili disanje (biljaka i životinja) tokom kojeg
se ugljeni hidrati transformišu u vodu i ugljendioksid
pri čemu se oslobađa energija.

CH2O + O2 = CO2 + H2O + E

Slična reakcija se odvija i

tokom požara kada sagoreva
organska supstanca.
Gržetić 29
 SUDBINA ORGANSKOG UGLJENIKA NA
POVRŠINI ZEMLJE
„ Fotosinteza na kopnu i u vodi je veoma značajan
proces. Globalno posmatrano na Zemlji svaki
ugljenikov atom fiksiran fotosintetskim procesom, a
koji nije potrošen kao hrana životinja, gljiva ili
bakterija, dospe kat tad umiranjem živih jedinki do
sedimenata.
„ Dugotrajnim i složenim procesima od ove istaložene
organske supstance mogu da nastanu fosilna goriva
(ugalj, nafta i zemni gas).
„ Svaki ugljenikov atom koji je deponovan u zemljinu
koru predstavlja gubitak CO2 za atmosferu, ali u isto
vreme dobitak O2.
Gržetić 30
 FOSILNA
GORIVA
Ovaj deo organske supstance je sklonjen i ne
troši se na ishranu životinja ili saprofitnih
organizama, dakle, ne učestvuje u respiraciji i
kruženju CO2 u prirodi.

Gržetić 31
 VEZA CIKLUSA STENA I
FOTOSINTEZE

Gržetić 32
 ∆[CO2] I VEZA CIKLUSA STENA I
FOTOSINTEZE
„ Iz svega proizilazi da je danas atmosferski CO2 rezultat
razlike koja se pojavila između količine CO2 koji je
oslobođen tokom magmatskih i metamorfnih procesa iz
ciklusa stena, odnosno respiracije organizama i
količine CO2 koji je potrošen za procese fotosinteze i
alteracije-degradacije stena koja se odvijala uz pomoć
rastvorenog CO2 u vodi.

∆[CO2], atmosferski = Oslobođen CO2, magmatizam i respiracija

- Fiksiran CO2, fotosinteza i alteracije
Gržetić 33
 Podela CO2
Celokupan ugljendioksid na i u Zemlji može se
podeliti na tri dela:

„Fiksirani CO2
„Oslobođeni CO2

„Atmosferski CO2

Gržetić 34
 KAKO ČOVEK UTIČE NA
RAVNOTEŽU CO2
„ Celokupna ravnoteža koja je odavno uspostavljena u
prirodi između oslobođenog, potrošenog i
atmosferskog CO2 danas najviše zavisi od dva
procesa: fiksacije – potrošnje CO2 tokom degradacije
stena i stvaranja krečnjaka i oslobađanja CO2 usled
antropogenog uticaja koje se ogleda u sagorevanju
fosilnih goriva koje ima za posledicu stvaranje CO2 i
dobitak energije:
CH2O + O2 = CO2 + H2O + E

Gržetić 35
 POVRATNE SPREGE
Sveobuhvatni ciklus
ugljenika traje, on
objedinjava paralelne
cikluse CO2 koji su
vezani za ciklus stena i
život na Zemlji. Ova
dva ciklusa su tesno
spregnuti i bitno utiču
na bilans CO2 na našoj
planeti.
Gržetić 36
 Uzajamno-posledični
odnosi - 1
„ Ako bi se procesi vezani za tektonske ploče ubrzali proces
oslobađanja CO2 u atmosferu bi se ubrzao, a ako bi se brzina
procesa potrošnje CO2 kroz fotosintezu i alteracije-degradacije
stena zadržala na istom nivou, došlo bi do nagomilavanja CO2
u atmosferi.
„ Posledica ovog nagomilavanja bi uticalo na klimu – došlo bi
do postepenog otopljavanje na Zemlji. Usled otopljavanja
hemijske reakcije bi s porastom temperature postajale
srazmerno brže. Sa porastom temperature na Zemlji rasle bi
brzine alteracijonih-degradacijonih procesa na Zemlji koji
inače fiksiraju/troše CO2, a njegova koncentracija u atmosferi
time opada.
„ Ovakav sled događaja kontrolisan je, dakle, negativnom
povratnom spregom. Kod neočekivanog porasta sadržaja CO2
procesi na Zemlji teže da ga smanje.
Gržetić 37
 Uzajamno-posledični odnosi - 2
„ Ukoliko bi se procesi vezani za tektonske ploče usporili i
proces oslobađanja CO2 u atmosferu bi se usporili.
Ukupan sadržaj CO2 u atmosferi bi se smanjio, srazmerno
bi se smanjila temperatura na Zemlji, a samim tim bi se
smanjile i brzine alteracijonih-degradacijonih procesa koji
srazmerno tome manje fiksiraju/troše CO2 iz atmosfere.
„ Posledica hlađenja površine Zemlje bi bila postepeno
povećanje sadržaja CO2 u atmosferi jer se sa padom
temperature svi procesi usporavaju, a time CO2 slabije
troši.
„ Kod neočekivanog smanjena sadržaja CO2
procesi na Zemlji teže da ga povećaju.
Gržetić 38
 Uzajamno-posledični odnosi - 3
Isti uzajamno-posledični odnosi važe i za fotosintezu.
„ Ako se potroši previše CO2 za fotosintezu i
alteraciju-degradaciju stena, klima na
globalnom nivou postaje hladnija jer nema
dovoljno CO2 u atmosferi da zadrži toplotu.
Posledica je da se procesi fotosinteze i
alteraciju-degradaciju stena se usporavaju i
sadržaj CO2 u atmosferi Zemlje postepeno raste.
„ Ovo se tumači kao posledica sprege između
ciklusa stena i života na Zemlji u
sveobuhvatnom ciklusu CO2 na Zemlji. Ma
kakav efekat se pojavio u prirodi koji utiče da
sadržaj CO2 u atmosferi, u velikim vremenskim
razmerama biljke, odnosno živi svet, takođe
bitno utiče na sadržaj CO2 u atmosferi.
Gržetić 39
 Uzajamno-posledični odnosi - 4
„ Ukoliko bi se fotosintetski procesi ubrzali iz nekih
razloga (na primer, zbog porasta temperature) više
CO2 bi se fiksiralo i više kiseonika bi se nagomilavao
u atmosferi. Ubrzanom fiksacijom CO2 više organske
supstance bi se stvaralo, a samim tim bi se više
organskog ugljenika s vremenom deponovalo u
sedimente od kojih inače nastaju fosilna goriva.
„ Fiksacija i deponovanje ugljenika u zemljinu koru
ima za posledicu zaostajanje više raspoloživog
kiseonika u atmosferi jer su ga biljke proizvele.
Gržetić 40
 Uzajamno-posledični
odnosi - 4
„ Sa porastom sadržaja O2 opasnost od požara u prirodi
raste1. Višak stvorene organske supstance u obliku
šuma i rastinja sklonom samozapaljivanju počinje da
se smanjuje kroz učestale požare što u krajnjoj liniji
utiče na obim fotosintetskih procesa, jer manje biljaka
znači i manje fotosinteze.
„ Kod neočekivanog porasta fotosintetskih procesa na
Zemlji zbivanja za Zemlji teže da ih suzbiju.
__________________
1: Kada bi koncentracija O2 u atmosferi bila 25%
procesi samozapaljivanja bi postali spontani.
Gržetić 41
 Uzajamno-posledični odnosi – 5-1
„ Biljke ujedno i pospešuju
procese alteracije-degradacije
stena, kako?
„ Ugljena kiselina ne nastaje samo
u interakciji atmosferskog
ugljendioksida i vode, već i u
zemljištu. Sadržaj CO2 u
zemljištu je daleko veći nego u
atmosferi. Respiratorni procesi
tokom degradacije organske
supstance dejstvom
mikroorganizama, gljiva i CO2
zemljišne faune značajno CO2 CO2
doprinose stvaranju CO2 u
zemljištu.
Gržetić 42
Uzajamno-posledični odnosi – 5-2
„ Što je više kopnenih fotosintetskih
organizama, veća je aktivnost u zemljištu,
samim tim više je CO2 u zemljištu, a to znači i
H2CO3, procesi alteracije-degradacije stena su
zastupljeniji i potrošnja CO2 raste.
„ I ovaj sled događaja je, dakle, kontrolisan
negativnom povratnom spregom. Kod
neočekivanog povećanja sadržaja CO2 u
zemljištu procesi u zemljištu teže da ga
smanje.
Gržetić 43
 PRVI ZAKLJUČAK
„ Konačno, dolazi se do prvog zaključka da od
života na Zemlji zavisi i njena atmosfera.

Možda je sada jasnije što neki smatraju da je

život poseban sistem koji je aktivan, koji je
izdvojen od svoje sredine time što nije
uključen u hemijske ravnoteže koje
preovladavaju u životnoj sredini. Zivot se
suprotstavlja ravnotežnim stanjima “u okviru
kojih se ništa ne menja”. Život tj. fotosinteza
je suprotan proces svim procesima koji se
odvijaju u neživoj prirodi.

Gržetić 44
 DRUGI ZAKLJUČAK
„ Da nema fotosinteze, sav kiseonik bi se već
odavno potrošio na oksidaciju mineralnih i
organskih supstanci na zemljinoj kori.
„ Sadržaj CO2 u atmosferi bi bio tačno
srazmeran onoj količini CO2 koji je oslobođen
u magmatskim procesima umanjen za onu
količinu koja je potrošena za procese
alteracije-degradacije stena. Ovakve ravnoteže
su vladale na Zemlji do pre 3,5 milijardi
godina, sve dok se nije pojavio život na
Zemlji.
„ Bez života na Zemlji ona bi
verovatno izgledala kao Venera,
s obzirom da je njena atmosfera
prepuna CO2.
Gržetić 45
 ULOGA ČOVEKA
„ Kako antropogeni uticaji mogu da se odraze na
dugoročni ciklus ugljenika na Zemlji?
„ Trenutno proizvedeni organski ugljenik
fotosintezom se najvećim delom troši za život
raznih organizama na Zemlji. Trošen je kroz
respiraciju životinja, gljiva i mikroorganizama.
Još uvek se neznatan deo tog ugljenika deponuje u
zemljinu koru. I to je za sada dovoljno jer to
ukazuje da se nivo O2 u atmosferi održava na
postojećem nivou i da se u sveukupnom
geološkom vremenu još uvek formiraju fosilna
goriva.
„ Ali, čovek se drznuo da fosilna goriva prekomerno
troši – sagoreva, a to stvara dodatne količine CO2.
Gržetić 46
 Promena koncentracije CO2 kao
posledica ljudske aktivnosti
„ Zemljina atmosfera se pretežno sastoji od: azota (78%),
kiseonika (21%) i ugljendioksida (0,??? %).
Evidentno je da se sadržaj CO2 menjao kroz vekove:
„ u XIX veku bilo ga je u proseku 0,0250 %,

„ u XX dostigao je koncentraciju od 0,0355 %, a

„ u XXI dostići će koncentraciju od 0,0500 %.

Gržetić 47
„ Ugljendioksid je između
ostalog nazvan i kao gas
staklene bašte, jer zadržava
CO2
toplotu Sunca i ne
dozvoljava joj da napusti
Zemlju. Ovo iz jednog
veoma prostog razloga,
molekuli CO2 imaju
apsorpcioni maksimum u
infracrvenoj oblasti –
apsorbuju toplotu.

Gržetić 48
 Ooo... ČOVEČE !

„ Sa porastom temperature usled porasta

koncentracioje CO2 u atmosferi ubrzavaju se
procesi na Zemlji – ima više fotosinteze, više
degradacije stena ... scenario iz uzajamno
posledičnih odnosa 4 i 5 se obistinjava.

Gržetić 49
 KONAČNI ZAKLJUČAK
„ Zahvaljujući prethodnim
saznanjima sve više se veruje
u naučnu hipotezu da na
Zemlji postoji toliko značajnih
i snažnih povratnih sprega
koje regulišu odnose između
žive i nežive prirode čime se
obezbeđuju svi potrebni uslovi
za život na Zemlji koje čovek
može samo kratkotrajno da
naruši, ali ne može da savlada
ili kontrološe.
Gržetić 50
 KONAČNI ZAKLJUČAK
„ Svi ovi procesi vezani za povratne sprege u
evoluciji Zemlje i njen opstanak su vrlo vrlo
dugi i pitanje je da li će ljudska vrsta uspeti sve
da ih dočeka i preživi.

„ Ova istina postaje predmet novih velikih

naučnih istraživanja koja se tek započinju, a
zbog svoje nesumnjive važnosti već ima,
uticaja ne samo na politiku, već i na religiju.
Gržetić 51
 HVALA NA PAŽNJI !

Gržetić 52