MATEMATICKI LIST ZA UCENIKE OSNOVNE SKOLESAVEZ DRUSTAVA MATEMATICARA, FIZICARA I ASTRONOMA JUGOSLAVIJE MATEMATICKI LIST za uéenike osnoyne Skole God. X, broj 4 (1975/76) Ialazi Sest puta godisnje IZDAJE DRUSTVO MATEMATICARA, FIZICARA I ASTRONOMA SR SRBIJE Beograd, Knez Mihajlova 35/IV, p. p. 728. Urednici: Platon Dimié (gl. ured.) i Miroslav Zivkovié (odg, ured.) Redakcioni odbor: Visnja Brkié-Devéié (Zagreb), Kosta Mijatovié (Sarajevo) Bogumila Kolenko (Ljubljana), Veliko Zivkovié (Titograd) Dusko Kovaéev (Skopje), Vladimir Stojanovié (Beograd) Sva prava umnozavanja, prestampavanja i prevodenja zadréava Drustvo matematiéara, fiziéara i astronoma SR Srbije Oslobodeno placanja poreza na promet na osnovu resenja Republitkog sekretarijata za kulturu SR Srbije br. 413-186-03 od 11. 1.1973. godine Sampa: Beogradski izdavatko-grafitki zavod, Beograd, Bul. vojvode Misia br. 17 Miroslav Zivkovié (Beograd) DEVETICNI OSTATAK I DEVETICNA PROBA Brojna osa skupa No savijena je visestruko u kruZnicu (sl. 1) tako da/se sa brojem 0 poklapa broj.9 i brojevi 18, 27, 36, ... koji su umnoéci broja 9, odnosno svi brojevi oblika (koji se mogu izraziti u obliku) 9-1, gde je ¢ prirodan broj. Ostali brojevi iz skupa No, tj. brojevi: 10, 11, 12, 13,517; 19, 20,21, 22, ...26; 28,-29, 30... odnosno 9-141, 9+ 142, 9-143, 9-14+4,... 9-148; 9-241, 9-242, 9-243, 9+24+4,... 9°24+8; 9-341, 9-342, 9-343, 9-344,... poklopi¢e se redom sa brojevima: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8. Prema prethodno- me postoji beskrajno mnogo prirodnih brojeva koji se poklapaju sa svakim od brojeva: 0, 1, 2, 3,... 8. Tako, na primer, sa brojem 4 po- kKlapaju se svi brojevi oblika 9- +4, gde je ¢ prirodan broj. Saglasno ovome, svaki broj oblika 9 - 1-++k, gde je k broj iz {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8} poklapa se sa brojem k. Kada se prirodni~broj a, s obzirom na navedeni postupak, po- Klapa sa prirodnim brojem k, tada se kaze: broj a kongruentan je sa brojem k po modulu 9; ovo se izrazava simbolima ovako: a=k (mod 9), a naziva se kongruencija po modulu 9. g 5 17, 10 ° 3. 1 n 6 15) 12 % 13 8 7 si.1 Sl. 2 Sliéno kongruenciji po ‘modulu 9 odreduje se i kongruencija po drugim modulima; tako, kada se brojna osa skupa No savije viSestruko u kruZnicu tako da se sa brojem 0 poklapa broj 5 i svi umnoSci ovog broja(sl.2), tada se odreduje kongruencija prirodnih brojeva po modulu 5. 97Prema usvojenome svaki prirodni broj a oblika 9-¢-+k, gde su tik. prirodni brojevi, kongruentan je sa kK po modulu 9; tj., ako je a=9-t+k, onda je a=k(mod9), i obratno, ako je a=k(mod9), onda je a=9-t+k. . Tako, zbog 32=9 - 3+5, vazi 32=5 (mod 9); ako je a=7 (mod 9), onda je a=9-t-+7, gde je ¢ prirodan broj. Osim ovoga je, na primer, Prema usvojenome: 21=21 (mod 9); zbog 21=3 (mod 9), vazi 3=21 (mod 9); zbog 21=12(mod9) i 12=3 (mod 9), vazi 21=3 (mod 9). Na ovim primerima ogledaju se slede¢a svojstva kongruencije za prirodne brojeve a, b i c u odnosu na koji bilo modul A (A je prirodan broj veci od 1): a=a (mod h); ako je a=b (mod h), onda je b=a (mod h); ako je a=b (mod h) i b=c (mod h), onda je a=c (mod h). Ova svojstva kongruencije odgovaraju osnoynim svojstvima jed- nakosti: refleksije, simetrije i tranzitivnosti. Od znataja je da se za dati viSeceifreni broj a, na primer a= = 2756, odredi broj iz {0, 1, 2, 3, . . . 8} sa kojim je broj a kongruentan po modulu 9. U vezi sa ovim vazi: Visecifreni broj a kongruentan je sa ostakom r koji se dobije de- ljenjem datog broja a brojem 9. Zaista, ako se broj a izrazi u obliku 9-t+r, 0 1)+2+7+5+6). Na osnovu ovoga i usvojenoga vazi: a=(2+7+6) (mod 9) odnosno 2 756=(2+7+5+6) (mod 9). Oro’ svojstvo omoguéava da se odredi, lako i brzo, deveti¢ni ostatak za svaki visecifreni broj. Tako, za a=2 756 vazi: 2 756=(2+ +7+5+-6) (mod9), odnosno 2 756=20 (mod9), a za broj 20 vazi 20=(2+0) (mod 9), odnosno 20=2 (mod 9). Prema ovome i svojstvu tranzitivnosti vazi 2756=2 (mod 9), Sto, prema ranijem, zati da je 2 devetitni ostatak za broj 2 756. Devetiéni ostatak nalazi primenu, pored ostalog, u proveravanju ratunskih operacija izvedenih sa viSecifrenim brojevima. Za proveravanje zbira od znataja je sledece svojstvo: ako a+-b=c, a=p (mod 9), b=q(mod9) i c=r(mod9), onda p+q=r (mod9). Zaista, za a=21 i b=35, njihov zbir c=56; prema ranijem: a=3 (mod 9), b=8 (mod 9), c=2(mod9), odnosno p=3, g=8, r=2. Medutim, ako c=3 (mod 9), onda a=9- m+-3; ako b=8 (mod 9), onda b=9-n+8. Prema ovome, a+b=(9-m+3)+(9-n+8), odnosno a+b=9- (m+n)+(3+8) ili c=9-(m+n)+(3+8). Na osnovu ovoga vazi: c=(3+8) (mod 9). Znog ovoga i zbog c=2(mod9), prema tranzitivnom svojstvu kongruencije, vazi: 3+8=2(mod9), odnosno p+gq=r (mod 9). Drugim retima, zbir devetiénih ostataka za sabirke kongruentan je sa devetiénim ostatkom za zbir. Pomoéu ovog mote se proveriti zbir dva ili vise brojeva. Tako, ako je tatno 6754+7967=14 721, odna mora biti zbir devetitnih ostataka za sabirke kongruentan sa devetitnim ostatkom za njihov zbir. Zaista: 6754=4 (mod 9), 7967=2 (mod 9), 14721=6 (mod 9) i 4+2=6 (mod 9). Ovakvo proveravanje zove se devetitno proveravanje jer je zasno- vano na svojstvima kongruencije po modulu 9. Deveticno proveravanje zbira nije potpuno (apsolutno) sigurno, mada u njemu uéestvuju sve cifre sabiraka i sve cifre zbira; razlog ovome je Sto ne vazi i obratno tj: ako p+g=r (mod 9), onda ne mora biti a+-b=c. Tako, na primer, ako u jednakosti 6 754+7 967=14721, koja je tatna, cifra jedinica i cifra desetica prvog sabirka uzajamno promene mesta, dobija se jednakost 6745+7967=14721, koja nije ta¢na, 99mada vazi: 6 745=4 (mod 9), 7 967=2(mod9), 14 721=6 (mod 9) i 442356 (mod 9). Za proveravanje proizvoda znatajno je sledece svojstvo: ako a+ b=c,a=p (mod 9), b=q (mod 9) i c=r (mod 9), onda p+ g=r (mod 9). Zaista, za a=21 i b=35, proizvod c=735; prema usvojenome: a=3(mod9), b=8(mod9) i c=6(mod9), odnosno p=3, g=8 ir=6. Medutim, ako a=3 (mod 9), onda a=9 + m+3; ako b=8 (mod 9), onda b=9-n+-8. Prema ovome a- b=(9-m+3):(9+n+8) ili, posle mnozenja, a:b=9-(9-m-n+8+m+3-n)+3°8, odnosno c= =9-(9>m-n+8+>m+3+n)+3-8. Na osnovu ovoga i usvojenoga vazi: c=3-8 (mod 9). No, zbog ovoga i zbog c=6 (mod 9), prema tranzitivnom svojstvu, vazi 3-8= =6 (mod 6), odnosno p+ q=r (mod 9). Drugim retina, proizvod deveticnih ostataka za ¢inioce kongruentan Je po modulu 9 sa deveticnim ostatkom za proizvod. Pomoéu ovoga moze se proveriti proizvod dva ili vise brojeva. Tako, ako je tatno 7345 -258=1 895010, onda mora biti proizvod devetiénih ostataka za Ginioce kongruentan po modulu 9 sa devetitnim ostatkom za _proizvod. Zaista: 7345=1(mod9), 258=6 (mod 9), 1895 010=6 (mod 9) i 1 - 6=6 (mod 9). Kao devetiéno Proveravanje zbira, tako i devetiéno proveravanje proizvoda nije apsolutno sigurno, jer ne vazi i obratno, tj.: ako je p* g= =r (mod 9), onda ne mora biti a+ b=c. Tako, na primer, nije tatno 25-12=201, iako je zbog 25= =7 (mod 9), 12=3 (mod 9) i 201=3(mod9), tatno 7-3=3 (mod 9). Zadaci 1. Odredi devetitni ostatak za: a) 7 453; b) 23 076; c) 109 316. 2. Proveri pomocu devetitne probe: a) 7453+9 728 =17 541; b) 23075+ + 421 784 = 444 859, 3. Proveri pomotu devetitne probe: a) 427-256 = 109 312; b) 632-27 =31 234 8 in Brower pomocu deveti¢ne probe: a) 37-24+273=1 161; b) 7845+ # 5. Proveri pomotu devetitne probe: a) 43,52 + 271,9 = 315,42; b) 72,34-531,2 = = 38 427,008. 100 AparonyS Manomesah (IIpanann) MEBYCOBHM OJHOC APHTMETH4UKE, TEOMETPHJCKE XAPMOHHJCKE CPEXWHE BA TO3MTHBHA BPOJA Y matemaruuxom stucty VIII,3 u3n0xew je TeoMeTpHjCKH HOKa3 0 MelycoSHoM o2HOCy apHTMeTH4Ke, reoMeTpHjcKe H XapMo- nujcKe cpeqMHe Ba No3HTHBHAa Spoja. Osye ce u3Hoce Wea anredap- cka oKa3a Te Be3¢. 1. Tlo nehunnnnjn je apuTmerauxa cpemuna A Spojesa a u b:A=2*2; reomerpujcka cpenuna G Spojesa a u b:G=Vab; x . 2 xXapMounjcka cpenuHa H Opojesa a u b: H= 11° ab Tloxazahemo HejeqHakocTH stb Vab> 57 T? Tj. AD>GSH. ats 3a Sun0 Koja Ba nMO3HTMBHa Spoja BaxkH HejeqHaKOCT: (a—6)?>0, jep je xsagpaT cpakor peanHor Spoja nmo3HTHBaH, OMHOCHO HyNa, ako je cam Spoj Hysa. V3 ope HejeqHakocTu, Nocne Keampupatha, obujaMo: @—2ab+b'>0. Tlonajyhu oSema crpaHaMa mocyenwe HejemHakocru 4ab, o- Sujamo: a?+2ab+b?>4ab, a onatse cnenyje peqom: (a+b >4ab, a+b>2Vab, **>Vab, 1. a) ADG. Ws wejemuaxoctu (1) cuenyje: 2 1 a+b Sab’ jep je a+ 540 u ab#0. Muoxehu zeny u necny Crpany nocnenme HejeqHakocTH NO3HTHBHHM Spojem ab, fobujamo: 2ab _ ab 2ab _Vab-Vab aeb Sap? HOH? TBS vas? 101omakme cienyje: 2 Ve. atb _ Ako ce Spojuian H HMeHHNaN pazsIOMKa Ha JeBoj CTpaHH oBe HejeqHakocTu nogene ca ab, nobuja ce 7p >» TH 2 11 a6 (3) AS>G2SH. 2. Tlonmasehu of seh Hapeyennx Aeunnynja apHTMeTHuKe, TeoMeTpujcke H XapMoHHjcKe cpeqHHe HMaMo: b’ — a = aot ia a ss _Wa- my >0= A>G; G-H-Vo— -Va 2ab Vab(a+b)—2V/ab-Vab TT “ate” atb . ab ‘ab (a—2 Vab + b) —Vb)? Vb Vab +b) _Vab Va—Vo) $0 OSH: a+b atb Tako NOHOBO Joma3HMO AO ABojHe HejeqHakocTH: AS>G2PH. Sanaun 1, Axo je a>0, onza je a+ 1>2Va. Joxazaru. 2. Axo cy a w 6 no3urHaHH Spojesu, NoKa3aTH HejemHaKOCTH: » 7 fia b) ab a z Tne je x nosHTHpan Gpoj. 1073. AytoByc je om Mecra A 40 Mecta B mimao npoceyHom Sp3uHoM on 60 KHIOMeTapa Ha caT, a y NospaTky of B no A uumao je npoceyHom Sp3mHom of 30 xsuloMerapa Ha car. a) Kommra je mpocesia Spsmma ayroSyca, paxyuajyhu nyrosane y o5a cmepa? 5) Axo 6x ce npocewna Spsuna ayrobyca mopehana 3a 25%, ona 6a nyTo- Bawe y 05a cmepa Tpajano 4 cata u 48 munyta. Konuxo je Mecro B ymameno on Mecra A? B) Ilo peay soxwe ayrobyc Ha nyty on A n0 B xpehe ce _mpocesom Sp3u- HOM o” 60 KHsOMerapa Ha caT, a y noBpaTky o B m0 A xpehe ce mpocesoM Op3uHom on 30 KuoMeTapa Ha cat. MehyTHM mo Aomacky y Mecto B, ayrobyc je 350r y3HMaia ropuea w3ryOuo 48 munyta. 3a KoAMKO mpoucHata ayTobyc Mopa nosehiata mpocewny 5p3uHy y mospatky 3 Mecta B, 2a Ou crurao y Mecto A no Peny Boxe? 4. Ha crpanmum AB xsaapara ABCD onabpata npouspomuy rauxy E. Cumetpana yraa CDE cexe crpaumuy BC y rayxu K. Tloxasata aa je AE + KC = DE. __ 5. Tat je pom6 ABCD ca tynum yrnom BAD x npasa n, y acto} pasuu, koja campan Taxky Bq HOpMasHa je Ha crpatuuy AB = a, IIpasa AD ceye npapy ny tauxu E, taxo ma je AE = 2a. a) Wspasynatu: yrmose, aujaronane u nospummHy pomba. 5) Wspasyara nospmmuy tena xKoje Hactaje obpramem pom6éa ABCD Oxo mpaze 7, ~ Alwjarowane nospumue w3pa3uTH y gyHKuAjH on a. Pemeta saqataka VII PA3PEX 1. Ms ocoBuna nemusocta pasmuxe Gpojesa saxmysyjemo a JOMHCHBAeEM tpeba na n05ujemo Spoj aemus ca 7, 8 4 9, 7). Spoj newuB ca 7-8-9 = 504. Oc- TaTak neseHa Spoja 623 000 ca 504 je 56, na Tpeba nonHcaTH (nonaTH) Spoj 448 wm 448 + 504 = 952, Ha taj Hau qodujamo Spojeve 623 448 u 623 952, Koja cy nemuaH ca 7, 8 u 9. _ 2 Yersopoumppenu (setseposuamenxactu) Gpoj je (1000a+105+c), a Spoj ca obpuytum undpama je: (1000c+1006+a), rae cy a, b, mc umdbpe. Pasnuxka opa pa Spoja je: 999a—90b—999c, urro MOxeMO HanHcaTH y OOmHKy: 9 (111a—105—11 1c). Ozanne BuaHMo a je opa pa3iKa jemuBa ca 9, HoK ca 111 Huje Denupa, 3270 wo je Spoj 106 mau on 91 u Huje nemue ca 111. 3. [la Sucmo noSunm xyS upapomuor Spoja tpeSa Spoj 21 noMHOxHTH ca n= 21k’= 441 k*, Tlomro je n yersopoumppex Spoj, saxmyyyjemo na je Spoj k wehu on 2 a Maru on 23. Uamehy 2 a 23 nocroja camo jeaax xy6 mpapoaxor Spoja. To je 23=8, ma je k=2. Cana nobujamo: 21n=21?k' =(21 - 2)'=42?. Tpa- ‘xKCHH NpHponHE Bpoj je Spoj 42. 108 4. Tpoyrao (rpoxyt) ABD moxemo nozemata Ha Wea Tpoyrma, AED a BDE, ca 3ajeqHHYKOM BHCHHOM Ap, Kao Ha cx. 1, Taxo fa je NOspuMHa npsor zea nyTa peha on nospuimHe apyror (AE ~ 2EB). Ha ncra wavau, npasom (npasuem) DF nonogenuMo Tpoyrao BCD. Cana je nospurma yersopoyraa (yetBepoxyta) BFDE jeanaxa nospummuama tpoyrnosa AED u CDF, na cy pase DE x DF tpaxene Tpape. Ca, 2 5. a) Tpoyrnosa CDE u CDM (cn. 2) nogynapum (cyxaanHm) cy, jep umajy a jeany 3ajenmrsxy crpanuuy (CD) a no jenny nozyzapHy cTpaHmuy CExCM= > , a 3axpahenm yraosu (Kom Temena C) cy 60°. Oryga cnenyje aa je DE~DM x na je XCDE~XCDM=30°. 3naun, yrao (xy) MDE uma 2-30°, oaHocno 60°. Ms nogyaapxocta ayxu (ayxua) DE x DM cnenyje aa cy noaymapHu yrnoBH DEM « DME. Kaxo je yrao MDE on 60°, cnenyje a cy a yrnosa DEM « DME no 60°. CaMuM THM, Tpoyrao DEM mopa Sura jenwaxocrpanwuan. 5) Tpoyrao CDM je nonosuna tpoyrna ACD, M3 nopzyaapHocra Tpoyr- P sosa CDE u CDM cnenyje na je: Py=2-> = P. 8) Tpoyrnosa MNC w ENC nonyzapua cy nonosaHa Tpoyrma BCE, na tpoyrnosu CEM u BCE uajy jeanaxe nospmmae. Tpoyrao ACD uma 2 nyta Behy om Tpoyrna BEC, na uma 4 nyta sehy nospummuy. Cremyje, Ha OcHOBy ytspheror nox 6, na sersopoyrao MCED uma 4 nyta Behy nospulaHy OX Tpoyrna ‘BEC, na tpoyrao MED uma nospurmmsy 3 nyta Behy on nospummHe Tpoyrna BEC. VIII PA3PEX, 1. Hexa cy 0, bx cy neTpine mopamome rommmims BOR? ¥.cynamme. Toons a MpBor MpesTHBaHba HMaMO HOBe KOJIHYHHC: Fa (S48) me Tlocne apyror npe- 2 3 saana Gube: — 4, z($e4)* [e+F($+4)] a nocne Tpeher npemmpassa: derkfe-dtol} G9) » ale) Cre one xommumHe cala 3HOce mo 9 muTapa, Ma B3 ycnoBa (yBjeTa): 3 fa +($+8)-2.noSujamo: Stb-12. Bamenmo oso y Tpehu yeno 9 na Remo aoburH: 75 (€+3)=9, eaaxne je ¢=7. Cana, xs mpsor yerona 2 1 A a 2 1 ral +b)|=9, roSujamo: 7 a+ (743)=9, ale z($ r )] aonjamo: a+ (7+3) onaKne je @ = 12, Yxynua xo! Bone je 27 nurapa, na je b=8. 2. Ms mpsor ycnona soBujamo: z=2x+2y, a u3 apyror: z=3y—3x. TMo- MHOXHMO Mppy jeqHaynny (jennayby) ca 3 w apyry ca —2, na noSujene jennaynne caBepemo (36pojumo). Jobujemo: z= 12x, ma, Kako je x mosMTHBaH Spoj, 3aKsby- uyjemo ma je z pehe on x. 3. a) Hexa je s yaanewocr on A no B, Bpese t, torpebno 2a ayrobye npete nyt ox A 0 Bm warpar, wsnocu: t= at “5 na je tpaxena npocesia Spsmna: Va2sitn2 sie 40 km/h. 5) Toehana Spsuua je 50 km/h, na je 25 50-4 , ofaKne je s = 120 km. B) Y nospatky, m0 peay BoxHe ayrobyc nyryje 4 yaca, na, s6or rySurKa 48 munyta, Tpeba ucTu nyT aa mpee 3a a aca, Tlorpebwa Sp3una je 120:3-=37,5 km/h. AyroBye tpeBa na noveha mpocexny Spauny y nosparky 3a YeTBPTHHY, OMHOCHO 3a 25%. 4. Ha npoayxerxy crpannue AB, w3a A, onpenumo taxxy EF, Taxsy aa je AF = KC (ca, 3). Momto je AD = CD, caenyje aa cy mpasoyran tpoyrsosa (upavoxyTu tpoxyra) ADF iu CDK nonynapun (cyknaaun), na je XADF~ XCDK. AKO ypeyeMo O3Haxy: < B+e= 180", SI. 2 Podto je «+8 += 180°, sljeduje da je ey ; Desanka Rogié, ué. VI, r. O8 ,,Lj. Maksi¢é“, Bioska D) Za uéenike VI i VIII razreda 3 326, Data je kvadratna tabela sa 100 polja (10 puta 10) u koji upisano 100 prirodnih brojeva. Svaki upisani broj predstavlja olneaiien sredirn i svojih susednih brojeva, Dokazati da su svi.brojevi u tabeli jednaki medusobno. __ Neka je s najmanji od svih brojeva iz tabele. On je dritmetitka sredina za najmanje 3, a najvise 8 brojeva iz tabele, Bez uticaja na izvodenje dokaza mozemo Pretpostaviti da je broj s iz unutrainjeg dela tabele i da je aritmetitka sredina za 8 susednih bro- jeva: a, b, c, d, e, f, g i h (vidi sl. 3). Tada je a+b t+et+d+e+figt+h=8s, odakle dobijamo: (a—s)+ + (6—3) + (C=) + (d—5) + (e—5) + (f—s) + (@—3) + +(h—s) =0. Kako je s po pretpostavci najmanji broj iz tabele, to nijedna od zagradenih razlika ne moze biti negativan broj. Posto je zbir ovih 8 nenegativnih brojeva jednak nuli, sljeduje da je svaka od zagrada jednaka nuli, sto je moguce samo ako su brojevi: a, bodefehis jednaki medusobno. ProSirujuci zakljutak na see tabele, zakljucujemo da su svih 100 prirodnih brojeva Resenje Redakcije 327. Dat je trapez ABCD sa osnovicama AB =12 iCD=8 CE=9 cm. Na visini CE date su tatke P i Q, koje dele dud (dutina) CE sort Podudarna (sukladna) dela. Kroz P iQ konstruisane su prave (pravci) p i q, Parale! osnovicama, Izraéuuati povrsine (plostine z jada eS Te Pe (plostine) delova na koje je trapez Neka je F tatka na osnovici, takva da je Setvorougao (Setverokut) AFCD ‘Niegova povrsina je 72 cm‘, Prave p i g dele ovu povediny an ic ~ oat u tabeli jednaki medusol 120 dela od 24 cm?. PovrSina trougla (trokuta) BCF je 18 cm*. Izratunajmo povrsine delova koje obrazuju prave pig u ovom trouglu. Prave p ig odsecaju od trougla BCF dva trougla CKL i CMN slitna trouglu BCF. CQ je trecina visine CE, pa je i odsetak KL trekina duti BF, tj, iznosi = em. Kako je CP=2CQ, 8 to je i MN=2KL, pa du MN iznosi e cm, Sada nepostedno dobijamo da je povrsina trougla CKL 2m? i povrsina trougla CMN 8cm*, Tako dobijamo da su povrsine delova na koje je trougao BCE pode- jen pravama pig: 2cm?, 6cm* i 10cm*, Samim tim, delovi trapeza ABCD iznose: 26 cm? (24 +2), 30cm? sl. 4 (2446) i 34cm? (24+ 10). Slobodan Krémar, ué. VII, r. OS ,,MoSa Pijade, Veternik E) Za uéenike VIII razreda 328. U jednoj osnovnoj skoli medu uéenicima koji su zavrsili VIM razred ima 58%, detaka. U gimnaziju se upisu 13 devojéica i 12 deéka, a svi ostali nastave da uée u tehniékoj skoli. Medu uéenicima upisanim u tehnitku skolu bilo je 60% deéaka. Koliko je deéaka i devojéica upisano u tehnitku skolu? Neka je VIII razred zavrsilo x utenika. U_tehnitku skolu upisalo se (x—25) vSenika. Prema datim uslovima imamo jednatinu: 0,58 x—12 = 0,60 (x—25), odakle je x= 150. U tehnitku Skolu je upisano 125 utenika, od Gega 75 detaka i 50 devojtica, ° vice Bojan Hyala, ué. VII, r. OS ,,Spomenik NOB“, Cerkno 329, Data je kocka ivice (brida) a cm. Neka je S jedno teme (vrh) te kocke. @) Izraéunaj povrsinu (oplosje) piramide éije su tri ivice one ivice kocke, koje polaze iz tatke S. . b) Odrediti odnos zapremina (volumena) pomenute piramide i preostalog dela kocke. a) Povriina piramide sastoji se od tri pravougla (pravokutna) trougla (trokuta) katete acm i jednakostranitnog trougla ABC, stranice a V2 (sl. 5): a 2 a pao 2 SV a, V3) cm*. 2 4 2 b) Za izragunavanje zapremine piramide uzi- mamo trougao ABS za osnovu (bazu), a CS za visinu: 1 @ 1 Zapremina preostalog dela kocke je: 5 7 Vin Zay pa je YyWanls5. Ivanka Jovanovié, ut. VII, r. OS ,,Vasa Pelagié«‘, Leskovac 121