Prof.

dr Guido Nonveiller

SE]ANJA
JEDNOG GRA\ANINA
DVADESETOG STOLE]A
SVEDO^ANSTVO O JEDNOM VREMENU

PRVA KNJIGA

Beograd, 2004
 IZDAVA^I:
Nade`da Nonveiller
Zemun, Nu{i}eva 2a
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
Zemun, Nemanjina 6 (za izdava~a: prof. dr Steva Bo`i}, prodekan)
Institut za za{titu bilja i `ivotnu sredinu
Beograd, Teodora Drajzera 9 (za izdava~a: dr Bo`idar Manojlovi}, zamenik direktora)
Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu
Beograd, Studentski trg 16 (za izdava~a: prof. dr Mirko Cvijan, dekan)
Entomolo{ko dru{tvo Srbije
Beograd, Studentski trg 16 (za izdava~a: prof. dr Miloje Brajkovi}, predsednik)
Izdava~ko preduze}e ''Beografik''
Beograd, Timo~ka 18 (za izdava~a: Vojislav Vladisavljevi})

IZDAVA^KI ODBOR:
Dr Ljubi{a Vasiljevi} (predsednik), prof. dr Radmila Petanovi}, prof. dr Radoslava Spasi},
prof. dr Smiljka [imi}, prof. dr Ivica Radovi}, doc. dr Aleksandar ]etkovi}

PRIREDILI I REDIGOVALI:
Nade`da Nonveiller, doc. dr Aleksandar ]etkovi}

LEKTURA I KOREKTURA:
Xx Yy 1, Xx Yy 2, Tijana @iki}

TEHNI^KO URE\IVANJE I DIZAJN KORICA:

doc. dr Aleksandar ]etkovi}, Marko Raleti}

KOMPJUTERSKI PRELOM I GRAFI^KA PRIPREMA:

Marko Raleti}

[TAMPA:
Izdava~ko preduze}e ''Beografik'', Beograd, Timo~ka 18

TIRA@: 400 primeraka

SPONZORI IZDANJA:
"SCP" d.o.o. Beograd, 27. marta 39
Dru{tvo za za{titu bilja Srbije, Zemun, Nemanjina 6

ISBN xx??? ???

2
 Napomene prire|iva~a
Guido je po~eo da pi{e ova se}anja znatno pre na{eg odlaska u Francusku 1992.
godine. Po povratku, sa prekidima, nastavio je mnogo intenzivnije da radi na njima. U
tom periodu definisana je struktura poglavlja, naslova i podnaslova, odnosno, skoro
kompletan sadr`aj, koji je postupno popunjavan, ali i prera|ivan. Najve}i deo tekstova
je ukucavan direktno u kompjuterske fajlove, u kojima je predvideo sve planirane
odeljke.

Veliki deo materijala njegovih se}anja, i svi terenski dnevnici iz predratnog perio-
da, ukradeni su na aerodromu u Zagrebu prilikom jednog od putovanja iz Trogira.
Dopunila sam ih delimi~no iz zabele`aka koje sam vodila na tra`enje na{e dece, kada
nam je, u ~asovima odmora, prepri~avao svoj `ivot.

Nade`da Nonveiller

........................... ................................ ............................. ......................... .......................

........................... ................................ ............................. ......................... .......................
........................... ................................ ............................. ......................... .......................
........................... ................................ ............................. ......................... .......................

dr Aleksandar ]etkovi}

III
 Predgovor
Prilo`ena knjiga nije ni dnevnik, ni roman, ni autobiografija, ni prosta meditacija,
ni istorijska studija, ni nau~na analiza, ni putopis, ali, kada po~ne da se ~ita, u svakom
od dvanaest poglavlja nalaze se delovi i pasusi koji bi fragmentarno mogli da se svrsta-
ju u jednu od navedenih knji`evnih formi.
U prikazivanju svih razvojnih faza osamdesetdevetogodi{njeg bogatog, razno-
vrsnog, sadr`ajnog i nadasve uspe{nog `ivota, Gvido nas je ovom knjigom proveo kroz
doga|aje, okolnosti i uslove kroz koje svaka li~nost na svoj na~in prolazi mo`da i nera-
zmi{ljaju}i {ta ga je sve u `ivotu snalazilo. Gvido je smogao snage da, u poodmaklim
godinama, rezimira svoj `ivotni put. Iako se i u ovim godinama bavio aktivnim nau~nim
radom, ipak je odvojio deo vremena da ne{to ka`e i o sebi i raznovrsnim okolnostima i
uslovima `ivljenja.
Svi oni koji su znali Gvida, mo`da i du`i niz godina, bez ove knjige slobodno mogu
re}i da ga uop{te nisu dovoljno poznavali. U nevezanim razgovorima sa njim, van
struke, {to se retko de{avalo, nismo ni naslu}ivali slo`enost njegovog `ivotnog puta.
Gvido je nerado govorio o tome. Razgovori su se uglavnom vodili o stru~nim temama.
Smatrao je da je to gubljenje vremena, razglabati o pro{losti, i da ima mnogo sadr`aj-
nijih tema koje se ti~u sada{njosti i budu}nosti. Mo`da prejako potiskivanje ovih tema
kasnije je i doprinelo da, u poznijim godinama, kada se sagledavaju me|e `ivota, pri-
stupi sre|ivanju "Se}anja" iz proteklog perioda. I kao {to je sve radio sistematski,
studiozno, uporno, intenzivno i predano, tako je pri{ao i ovom zadatku, da nam na oko
600 stranica prika`e svoj "Curriculum vitae".
Iako je Gvido u `ivotu bio realan planer svih poslova, jedino u ovom slu~aju nije
mogao da proceni svoje snage u zavr{etku ovako obimnog zadatka. Pored 600 strani-
ca prezantiranog priloga, smrt ga je spre~ila da doda sigurno jo{ neku stotinu strani-
ca nedostaju}ih "Se}anja", i to ba{ za period njegove najve}e posleratne aktivnosti.
Ovome su doprinele i nesre}ne okolnosti, da mu je deo rukopisa izgubljen u avionskom
prtljagu na relaciji Split-Zagreb. Jo{ je tu`nija stvar da je to povezano sa Splitom, gra-
dom u koji je bio posebno zaljubljen i koji mu je ostao u najboljem se}anju iz mlada-
la~kih 13 godina provedenih u njemu. Kao {to je obja{njeno u Napomenama prire-
|iva~a, pojedine, uglavnom manje delove nedostaju}eg teksta sastavila je ili dopunila
njegova supruga Nada, po se}anju na originalni (izgubljeni) rukopis i sa~uvane frag-
mentarne bele{ke.

V
 Prikazana su pasivna i aktivna "se}anja" za proteklih 89 godina veoma dinami~nog
`ivota, u kome je bilo velikih isku{enja, izazova, te{ko}a, uspona i zastoja, ali iznad sve-
ga i uspeha, li~nog zadovoljstva, dru{tvenog priznanja i rezultata koji su prevazilazili
na{e lokalne granice i pro{irili se na Evropu i ostale kontinente. Gvidova se}anja u ovoj
dvotomnoj knjizi prikazana su na oko 600 stranica veoma sitnog {rifta, {to ~ini obimnu
gra|u za koji je potrebno dosta vremena za i{~itavanje. U 12 poglavlja prikazanih hro-
nolo{kim redom, u svakome su verno odslikane sve aktivnosti po uzrastu autora i
vremenu de{avanja.
U poglavlju "Se}anja" iz detinjstva, vidimo kakve su sve bile te{ko}e i prepreke u
formiranju li~nosti koja je kasnije zadivila savremenike po ulo`enom trudu, upornosti i
istrajnosti u postizanju postavljenih zadataka. Sve te{ko}e i krize u `ivotu nisu ga depri-
mirale ni dovodile do o~ajanja ili depresije. Naprotiv, one su ga jo{ vi{e podsticale na
uporniji i istrajniji rad.
Detinjstvo i srednje{kolski period prikazani su na 80 stranica, a u njima se poseb-
no isti~u po~eci Gvidovog interesovanja za sakupljanje insekata. Ovoj prvoj ljubavi,
kasnije i strasti, insektima, u "Se}anjima" je posvetio 22 stranice, a ostao im je veran
do kraja `ivota.
Studentske dane u Zagrebu i Beogradu (1932-1937) prikazao je na 55 strana. U
ovom periodu je ve} postao entomolog-istra`iva~.
Period od 1937 do 1945. je jedino razdoblje kada mu entomologija nije bila u
prvom planu. Ovaj period je posvetio svojim revolucionarnim aktivnostima.
Posleratni period, 1945-1960, u ovoj knjizi je najskromnije prikazan, na samo 21
stranici. A ovo je bio period kada je sve svoje snage skoncentrisao na stru~na, nau~na,
obrazovna i organizaciona pitanja u slu`bi za{tite bilja. Ovo je bio period kada se ento-
molo{kim istra`ivanjima bavio kao "sporednom" delatno{}u, u "slobodnom vremenu".
To je bilo vreme kada su postavljani temelji struke za{tite bilja u na{oj zemlji, u ~emu
je Gvido imao zna~ajnu, odlu~uju}u ulogu. U ovom periodu stvarane su nove nau~ne
ustanove, poljoprivredne stanice, nau~ni i stru~ni kadrovi, novi nau~ni i stru~ni ~aso-
pisi, i sve ono {to je ovu struku dovelo do mederne i savremene poljoprivredne pro-
izvodnje. Da je Gvido uspeo da detaljnije prika`e ovaj period, bio bi to zna~ajan dopri-
nos boljem poznavanju istorije razvoja za{tite bilja u na{oj zemlji. Posle Gvida, mi
danas vi{e nemamo savremenike toga doba, koji bi kao on poznavali tada{nje prilike i
napore da se stvore temelji za ovo {to danas imamo u struci za{tite bilja.
Mo`da je najkompletnije opisan period od 1960-1975, prikazan u X i XI poglavlju,
na ukupno 200 stranica. Ovo je period od 15 godina provedenih u misijama u Africi.
Afrika mu je postala zlatni rudnik za sakupljanje i prou~avanje insekata. Iz Afrike je,
pri povratku u Jugoslaviju 1975. godine, doneo ogroman entomolo{ki materijal za dalja
prou~avanja. Ovaj materijal mu je poslu`io kao "sirovina" da plodno ispuni svoje
penzionerske dane.
U poslednjem, XII poglavlju, prikazane su Gvidove aktivnosti posle penzionisanja.
Ovih 27 godina, prikazanih na 107 stranica, bile su najplodnije godine Gvidovog nau-
~no-istra`iva~kog rada. Oslobo|en svih obaveza i drugih aktivnosti, najzad je mogao
da se "u miru" posveti prvobitnoj entomolo{koj ljubavi, zapo~etoj jo{ u svojoj dva-
naestoj godini, koja je istrajavala ~itavih 77 godina. U ovom poglavlju posebno je ista-

VI
kao napore da, posle povratka iz Afrike, na|e krov nad glavom gde bi nastavio zapo~eta
istra`ivanja. Po{to se nigde nisu na{le mogu}nosti i razumevanje za ovu pomo}, Institut
za za{titu bilja u Top~ideru je tada u~inio sve u okviru svojih mogu}nosti da mu iza|e
u susret. Ovo je svakako bila i zahvalnost za sve ono {to je Gvido u~inio za ovu usta-
novu. I tako se Gvido na{ao ponovo u ustanovi koju je osnovao 30 godina ranije, i sada
u njoj postao svakodnevni najrevnosniji radnik u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni,
do kasnih ve~ernjih ~asova.
Najzad je Gvido uspeo da, u penzionerskim danima, publikuje nekoliko hiljada
stranica iz svog dugogodi{njeg istra`iva~kog rada, i tako nadoknadi ono {to je propus-
tio dok se bavio drugim aktivnostima van u`e entomolo{ke struke. Po poblikovanom nau-
~nom opusu, Gvido je jedan od na{ih najplodnijih pisaca, sa oko 4.300 stranica nau~nih
radova, knjiga i monografija. Ako se ovome doda njegovo anga`ovanje na organizovan-
ju nau~ne i stru~ne slu`be na nivou biv{e Jugoslavije, onda ova "Se}anja" na 600 stran-
ica, iako na prvi pogled preobimna, ipak su nedovoljna za kompletno sagledavanje
`ivotne aktivnosti i jednog bogatog i sadr`ajnog rada u proteklih 89 godina.
Od stvorene zbirke, sa oko 450.000 primeraka insekata, opisao je 330 nove vrste.
Razni strani autori opisali su 21 vrstu insekata kojima su dali ime nonveilleri. Kako je
ljudski radni vek ipak ograni~en, to je i iza ovakvog entuzijaste, kao {to je bio Gvido,
ipak ostao ogroman jo{ neobra|eni entomolo{ki materijal. Ostalo je toliko materijala
da }e jo{ nekoliko budu}ih generacija mo}i da radi na njemu. Pitanje je samo da li }e
se u narednim generacijama na}i entuzijasti Gvidovog kova, {to }e pokazati vreme koje
je pred nama.
Nadam se da je ovim "Se}anjima" upotpunjena slika o jednoj izuzetnoj li~nosti. Na-
ma koji smo bili njegovi savremenici i kolege, posebnu ~ast ~ini mogu}nost da dopri-
nesemo posthumnom publikovanju ove knjige.

dr Ljubi{a Vasiljevi}

VII
 Sadr`aj

PRVA KNJIGA

Napomene prire|iva~a (Nade`da Noveiller i dr Aleksandar ]etkovi}) . . . . . . . . . III

Predgovor (dr Ljubi{a Vasiljevi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
I. Detinjstvo (1913-1926) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Poreklo porodice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Mostar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Körmönt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Be~ - prvi boravak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Povratak na Rijeku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Afera Danunzio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Po drugi put u Be~u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Najzad u domovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

II. Srednjo{kolac u Splitu (1926-1932) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Po drugi put menjam jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
@ivot u porodici i gradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Stan u [pinutu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Dugi Rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Velika realka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Po~eci interesovanja za entomologiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Prvi koraci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Poznanstvo sa Petrom Novakom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Pe}inska fauna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Dernek u Livnu 1927. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
Poljoprivredna entomologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Letnje entomolo{ke ekskurzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Veze sa inostranim entomolozima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Splitski skauti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

IX
III. Student revolucionar (1932-1937) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Zagreba~ko sveu~ili{te (1932-1934)
Studentski `ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Ferijalna praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
[kolska godina 1933/1934 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
^lan SKOJ-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Nova {kolska godina 1934/1935 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Proslava Oktobarske revolucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Policijski izgon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Nastavak rada na entomologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Beogradski univerzitet (1935-1937)
Studentski pokret u Zemunu od 1935. do 1937. godine . . . . . . . . . . . . . . 111
Aktivnost na polju entomologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Entomolo{ka laboratorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Univerzitetska domena Majdanpek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Druga neuspela ekskurzija na Durmitor, juli 1935. . . . . . . . . . . . . . . . 125
Aktivnost preko letnjeg raspusta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Homolje, maj 1937. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Diplomski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Studije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Ispiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Apsolventska ekskurzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
In`enjer agronomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

IV. In`enjer sta`ista (1937) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

V. Interbrigadista (1937-1939) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

VI. Logora{ u Francuskoj (1939-1943) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

VII. Borac u francuskom pokretu otpora (1943-1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

VIII. U diplomatskoj slu`bi (1944-1945) 1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

IX. U~esnik u izgradnji socijalizma (1945-1960) 4) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

X
X. Me|unarodni ekspert u Africi, prvi anga`man: Tunis (1960-1962) . . . . 271
Odlazak za Tunis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Office National de la vallée de la Medjerda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Prvi koraci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
Auto-hotel-restoran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
Mutilide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
Tuni`ani (susedi) 1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
Jugoslovenska kolonija 2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
Titova poseta 1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288
Do~ek Nove 1961. godine 1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288
Rat za Bizertu 1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288
Ponuda iz FAO 2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

--------------------------------------------
1)
Nedostaje, samo zapo~eto od strane Nade`de Nonveiller.
2)
Nedostaje, dodato od strane Nade`de Nonveiller.
3)
Samo zapo~eto, delimi~no dopunjeno od strane Nade`de Nonveiller.
4)
Samo zapo~eto, rekonstruisano i dopunjeno od strane Nade`de Nonveiller.

XI
 Uvod
Naslov nije slu~ajno izabran. Ro|en sam po~etkom druge decenije stole}a, koje se
upravo zavr{ilo. Period koji povezuje ta dva datuma, a pogotovo celo stole}e, pun je
sudbonosnih doga|aja od kojih je ve}ina potresla ceo svet, znatno vi{e i mnogo dublje
nego oni koji su se de{avali u pro{losti. Ja sam savremenik tih doga|aju, u nekima sam
bio aktivan u~esnik. Ceo moj `ivot, kao i onaj miliona drugih gra|ana ovog stole}a,
obele`en je ratovima, posleratnim reperkusijama, revolucijama i najzad kontrarevoluci-
jom koji su se odigravali tokom ovih decenija koje obuhvata moje kazivanje. Kako sam
rastao, do`ivljavao ono {to se de{ava, postepeno bio uvu~en u sukobe i rasplete, kako
sam ih ose}ao i reagovao na njih - deo je sudbine miliona gra|ana ovog stole}a. Moje
kazivanje jednog veoma sitnog ise~ka onog {to su oni do`iveli po raznim dr`avama i
raznim delovima sveta, prvenstveno u Evropi u razli~itim periodima tog stole}a, pred-
stavlja skromno svedo~anstvo jednog od njih.
Na samom po~etku ovog veka, odigrali su se burski ratovi, o kojima sam naravno
saznao mnogo kasnije. Oni nisu bili samo jedna od epizoda u kolonijalnim sukobima.
Oni su se duboko dojmili savremenika koji su ih jo{ dugo pamtili Neke od tih sam upoz-
nao i ~uo njihova kazivanja i komentare. Burski ratovi su bili od uticaja na politi~ka
opredelenja savremenika mnogo vi{e nego {to se to moglo naslutiti, u doba kada su se
Buri branili od engleskih zavojeva~a. Mnoge iluzije su tada nestale. To je bio po~etak
nekog otre`njenja o kolonijama i kolonijanoj politici velikih sila.
Zapo~eo je Prvi svetski rat. U`asna stradanja koja je on doneo milionima ljudi,
podjednako onima na frontovima tako i ljudima u pozadini, nezapam}eni gubici svih
zara}enih strana, razaranja svakovrsne prirode od kojih su u podjednakoj meri stradali
i pobednici i pora`eni. Sve je to dovelo do toga da se rodila parola: "Nikad vi{e rata".
Na `alost, vrlo brzo je potisnuta.
Tek sam bio ro|en, kada je rat po~eo, ali sam ranjen prilikom jednog bombardova-
nja i mogao sam da stradam, tako da sam u neku ruku indirektni u~esnik tog rata. Moja
u`a porodica nije imala nijednog ~lana u ratnim operacijama, ali je normalni porodi~ni
`ivot bio ratom duboko poreme}en.

1
 Tokom tog stole}a nastajale su i nestajale dr`ave. Gra|ani, ro|eni ni krivi ni du`ni
na teritoriji tih dr`ava sukcesivno su menjali ili im je menjano dr`avljnstvo. Bilo je
seljakanja iz jednog kraja u drugi, iz jedne zemlje u drugu, individualno i masovno,
dobrovoljno ili prisilno.
O ratovima da i ne govorimo. Najavila se zora bolje budu}nosti, pravednijeg,
humanijeg dru{tva, bez izrabljivanja i prisile, bez svakovrsnog tla~enja i izrabljivan-
ja,"des lendemains qui chantent" francuskih levi~ara, zatim postupnog odstupanja od
svega toga i na kraju izdaja, propast, bar privremena, onog u {ta su milioni ulagali svoje
nade, svoju snagu a mnogi i svoje `ivote.
Ono {to sam napisao ne sadr`i istorijski prikaz onog {to se de{avalo tokom protek-
lih decenija kroz koje sam prolazio. To je stvar istorijskih istra`ivanja. Ja sam ispri~ao
{ta sam radio i do`iveo u odre|enim istorijskim zbivanjima, kao svedok, a ponekad i
aktivni u~esnik na razli~itim mestima. O nekim pojavama i zbivanjima napisao sam i
{ta mislim o njima, kao u~esnik ili posmatra~.

2
V. Interbrigadista u [paniji
(juli 1937 - februar 1939)

151
 ada je jula 1936. godine u [paniji izbila pobuna jednog dela armije protiv legalne
K vlade predvo|ena fa{isti~kim generalima i otvoreno potpomognuta od Musolinija
i Hitlera, i kada je, posle nekoliko meseci ogor~enog otpora slabo naoru`anih jedinica
milicije, ~lanova sindikata i prvih bataljona republikanske armije, uprkos njihovog
herojskog otpora, pretilo da }e i Madrid, glavni grad Republike i sedi{te vlade, pasti u
ruke pobunjenika, Kominterna je pozvala antifa{iste celoga sveta da pohrle u pomo}
{panskoj Republici. Odaziv je bio veli~anstven. Prvi dobrovoljci koji su se organizo-
vano i masovno odazvali ovom pozivu i od kojih su obrazovane internacionale brigade,
stigli su decembra iste godine u [paniju i u~estvovali u uspe{noj odbrani Madrida. Ovaj
grad, tokom celog rata, nije pao u ruke fa{istima. Vremenom je bilo sve vi{e dobrovo-
ljaca, pa je posle prve jedinice internacionalnih dobrovoljaca, koja je nosila ime
Jedanaesta internacionalna brigada, redom osnovano jo{ nekoliko: Dvanaesta,
Trinaesta, ^etrnaesta i Petnaesta.
I Komunisti~ka partija Jugoslavije je organizovala odlazak u [paniju. Odlazili su
simpatizeri i antifa{isti, iz zemlje i inostranstva, i oni koji su se nalazili me|u mnogo-
brojnim ekonomskim emigrantima. KPJ se odazvala pozivu {panske Republike. U
[paniju je na taj na~in ukupno stiglo oko 1.600 jugoslovenskih dobrovoljaca.
Da se prikupljaju dobrovoljci za [paniju, saznalo se i u sredini u kojoj sam `iveo.
Naravno, sve je bilo krajnje konspirativno. Niti se znalo ko radi na tome, niti ko name-
rava da ode. Pretpostavljalo, se da na tome radi KPJ. Preko moje partijske veze i ja sam
se prijavio za odlazak.
To je bilo u prole}e 1937. godine. Taman sam diplomirao. Za odlazak u [paniju,
pored svih onih razloga koji su naveli stotine mojih sunarodnika i desetine hiljada
antifa{ista, skoro celog sveta da se pridru`e {panskom narodu u borbi protiv fa{isti~ke
pobune, imao sam jedan dopunski, li~ni razlog. Taj nisam nikome naveo i danas ga po
prvi put iznosim.
Po diplomiranju, marta 1937. godine, tra`io sam od partijske veze da me oslobodi
du`nosti sekretara partijske organizacije na Poljoprivredno-{umarskom fakultetu. Naveo
sam, da ovu du`nost treba da preuzme aktivan student sa fakulteta, a ne biv{i student, pa
makar se i posle diplomiranja jo{ nalazio na fakultetu. Posle izvesnog natezanja, moj
zahtev je prihva}en. Odre|en je novi sekretar, a ja sam dodeljen kao ~lan jednoj partijskoj
}eliji u Beogradu. Iz konspirativnih razloga, nije se znalo ko su ~lanovi te }elije, niti ~ime

153
se bave. Posle nekoliko sastanaka sam imao utisak da sam se vratio svojim tramvajd`i-
jama u Zagrebu. Do zla boga u~mala sredina. Tu ni{ta ne bih mogao da uradim. Ako
ostanem u toj sredini, pa makar po partijskom zadatku, posta}u kao oni, tipi~ni
malogra|ani. Nisam znao, {ta me je sna{lo. Vremenom sam prokljuvio da je jedan od
mojih novih partijskih drugova bio mali bankovni ~inovni~i}, a ostali ~lanovi }elije ljudi
istog, ili sli~nog profila. To je bila velika razlika, u svakom pogledu, u odnosu na sredinu
u kojoj sam `iveo i politi~ki delovao nekoliko godina. Smatrao sam za svoju du`nost
revolucionara, da nastavim zapo~etim putem, a ne da se zaparlo`im u toj malogra|anskoj
sredini. [panija }e mi pru`iti tu mogu}nost. U drugoj sredini, drugim sredstvima, ali
slu`i}e istom cilju. Karijera, stru~njaka tada u mojim o~ima nije imala prioritet.
Moja prijava je odmah prihva}ena. U isto vreme se prijavio i Gojko Bjedov, student
agronomije tre}e godine, ~lan iste partijske }elije, do mog odlaska sa Fakulteta. I njego-
va prijava je prihva}ena, pa smo se zajedno pripremali za odlazak iz zemlje. Kao i
mnogi pre i posle nas, nameravali smo da legalno otputujemo iz zemlje, koriste}i orga-
nizovano putovanje na Me|unarodnu svetsku izlo`bu, koja se u to vreme odr`avala u
Parizu. Posetu Parizu je organizovala turisti~ka agencija Putnik. Svake nedelje vozom
je odlazila ve}a grupa posetilaca na jednonedeljnu ekskurziju. Na put se odlazilo kolek-
tivnim paso{em o kome se starala agencija. Trebalo je samo predati dve fotografije,
popuniti neki formular i platiti odre|enu taksu.
Za tro{kove putovanja i boravka u Parizu, uz ulaznice za izlo`bu, trebalo je Putniku
platiti oko 1500 onda{njih dinara. Mo`da i ne{to vi{e. To je bila prili~na svota, ali ja
sam do potrebnog novca do{ao veoma lako. Iako sta`ista, kome je bila odre|ena
mese~na plata od 800 dinara (od toga je na ime poreza vlada zadr`avala 10%), tri mese-
ca nisam primio ni jedan jedini dinar. Svaki novi izdatak iz bud`eta, a novopostavljeni
sta`ista predstavljao je takvo novo optere}enje dr`avne kase, morao je, pre nego {to bi
moglo da se pristupi isplati, da dobije odobrenje tzv. Dr`avne kontrole. Ona je prove-
rila da li u bud`etskom planu za tu godinu ima predvi|enih sredstava za takav izdatak.
To je u proseku trajalo oko tri meseca. Za ta tri meseca, iako pla}en ~inovnik, nisam
primio ni prebijene pare. Kako sam diplomirao i postao sta`ista, otac je prestao da mi
{alje novac. Sre}om, uprava studentske menze je odobrila da na veresiju nastavljam da
se hranim u menzi, a i moj stanodavac je pristao da ~eka na kiriju dok ne primim
zaostalu platu. Upravo, kada je Putniku trebalo uplatiti odre|en iznos, dobio sam
tromese~nu platu. 3x720 dinara. U me|uvremenu, sam obave{ten da mi je odobren
paso{, pa je ugovoren datum odlaska iz Beograda. To je bila subota, 3 juli.
Odluka fakultetskog saveta da me izbace dobro mi je do{la. Lako sam objasnio svoj
odlazak iz Beograda. ^italac }e se setiti da sam svima saop{tio da polazim za Split, na
ferije kod oca, a na jesen u vojsku, jer sam izgubio mesto na Fakultetu.
Pre polaska, dobio sam od svoje beogradske veze adresu u Parizu koju moramo,
Gojko i ja, da potra`imo po prispe}u. Lozinka je bila "@evien demil". Nisam znao {ta
to zna~i, mada sam po srednjim {kolama osam godina u~io francuski. Sada znam kako
se to pi{e: "Je viens d’Emil". To smo dobro zapamtili, kao i adresu. Nikakve cedulje
nismo smeli da ponesemo. Na toj adresi }e se dalje starati o nama. Za na{ odlazak nije
znao niko sem na{e partijske veze. Trebalo je biti {to diskretniji, jer je jugoslovenska
policija, kao i policije svih evropskih zemalja, {to smo ve} znali, jurila sve potencijalne

154
dobrovoljce, nastoje}i da im spre~i odlazak u [paniju. Ipak je na `elezni~ku stanicu,
prilikom na{eg odlaska, do{la grupica od dva, tri druga i drugarice da se oprosti od nas
i da nam po`eli sre}an put. Iz stana sam oti{ao, a da se nikom nisam javio. Trebalo je
izazvati {to manje pa`nje!
U vozu smo pa`ljivo osmatrali da nema kakvih "sumnjivih lica" u na{oj blizini. Svi
su izgledali bezazleni putnici. Kao i mi, uostalom. Ujutro smo stigli u Zagreb. Na{
me|unarodni voz staje ovde pola sata, mo`da i vi{e. Izi{ao sam na peron da se malo
pro{etam, kad tamo iznena|enje! Vozom iz Splita za Beograd je putovao gosp. Petar
Novak. I on je si{ao da se malo pro{eta, pa se tako susretosmo, na obostrano veliko
iznena|enje. Ispri~ao sam mu, kao i svima do tada, da sam na putu za Split (on nije
proverio iz kakvog sam voza izi{ao), da idem kod oca, jer na jesen moram u vojsku.
Poverovao mi je i mi se dogovorismo da se uskoro, po njegovom povratku u Split, opet
sretnemo. Morao sam da budem {to uverljiviji. On je i{ao na nekoliko dana u Beograd,
na stru~ni sastanak. Kasnije sam saznao, da se u Beogradu susreo sa profesorom
Gradojevi}em kome je ispri~ao kako smo se sreli na zagreba~koj stanici i profesor mu
potvrdi moju pri~u. Po povratku u Split, susreo je uskoro na ulici mog oca, pa ga zapi-
ta za{to ga ne pose}ujem. Otac mu ka`e: "Pa Guido je u Zemunu, na Fakultetu".
Nastane velika pometnja. Nestade mu sin na putu za Split. Otac je preko zemunske poli-
cije poku{ao da sazna gde sam. Pisao je i profesoru Gradojevi}u. Svi su slo`no ponav-
ljali moju pri~u. To sam sve saznao posle o~eve smrti, kada sam u njegovoj ostav{tini
na{ao njegovu korespondenciju. Koliko god je to bilo nezgodno prema roditelju, morao
sam tako da postupim, jer na najmanji znak, policija je mogla da me iskrca iz voza.
No}u smo sre}no pre{li granicu, a time i opasnost od jugoslovenske policije. No,
trebalo se ~uvati italijanske. U Trstu voz stoji dosta vremena. Sa Gojkom sam po{ao da
se pro{etam gradom. Pri~ali smo na glas, kad nas neki mornari u italijanskoj uniformi
~udno pogleda{e. Kao da razumeju na{ jezik. Mo`da su to Istrani? Mi smo im se
obratili. Ali gde sme italijanski vojnik da progovori slavenski? Putuju}i kroz Francusku,
najzad smo se slobodnije ose}ali. To je bila zemlja Narodnog fronta. Sa papu~ice vago-
na, da nas drugi putnici iz Jugoslavije slu~ajno ne vide, mi smo radnike, koji su na pruzi
ne{to popravljali, kradomice pozdravljali uzdignutom {akom - antifa{i{ti~im
pozdravom. Ovi su nam veselo odzdravljali. Druga zemlja, drugi duh, nama nepoznat.
Bili smo sre}ni i razdragani. Ali i dalje krajnje oprezni i nepoverljivi prema saputnici-
ma. Jedan od njih se valjda jednako ose}ao kao i mi. Sedeo je u istom kupeu. Susreli
smo ga kasnije na istoj adresi na koju smo bili upu}eni. Nasmejali smo se nepotrebnoj
brizi. Sada je to bilo lako. Ali onda!
U Parizu nas je predstavnik agencije Putnik odveo u mali hotel. Tu smo prespavali
i sutradan, ne odve} rano, po{li smo na na{u parisku adresu. Znali smo ulicu i broj. Kad
tamo, iznena|enje. To je bio hotel. Kome da se obratimo u hotelu? Kakvu to {alu zbija-
ju s nama? Pitanja bez odgovora. Nije bilo druge, u|osmo u hotel. Stepenice su vodile
na prvi sprat, pravo u neku sobu, punu sobarica koje su tu sedele, pri~ale i smejale se.
Kad nas ugleda{e, nastade mir. Sve nas upitno pogleda{e. Kome da se obratimo? Opet
pitanje bez odgovora. Nismo imali izbora, pa rekoh, {to sam bolje mogao da izgovorim
"@evien demil". U me|uvremenu, nekako sam uspeo da odgonetnem da me {alje Emil.
Odgovor me zbuni. Jedna od njih, kao da se uop{te ne ~udi onom {to sam rekao, predu-

155
sretljivo re~e: "Emil nepala". To zna~i da nije tu. Ne tra`im ja njega, nego me on {alje.
Mo`da me nisu razmele, pa sam ponovio ono svoje, a jedna od njih ono {to sam ve}
~uo. Zna~i nije tu, pa upitah (naravno na francuskom, koliko sam mogao) a kada }e biti
tu. Tutaler, je bio odgovor. Brzo sam preveo na meni razumljiv jezik, a to je zna~ilo
(tout á l’heure), da se pominje sat (heure), ali nisam znao koji sat ili koliko sati. Opet
ponovim pitanje i dobijem isti odgovor. Vidimo da ne}emo ni{ta posti}i, pa odosmo
zbunjeni i zabrinuti. Ako je adresa pogre{na, {ta da radimo? U Beograd ne `elimo da se
vratimo, a kako ovde da na|emo vezu koju tra`imo? [etali smo se sat, dva po pariskim
ulicama, a po{to nismo imali drugog izbora, opet se vratismo do na{eg hotela. Tamo su
nas sobarice odmah prepoznale i nisu ni sa~ekale da im ne{to ka`emo, ve} nas jedna
odmah uputi u jednu sobu, sa napomenom, "Emilela" (Emile est lá =Tu je Emil). Zna~i
idemo kod Emila, a ne {alje on nas. Ko }e to razumeti? Ipak smo odahnuli sa
olak{anjem. Lozinka je bila dobra.
U maloj hotelskoj sobi je stvarno bio "Emil". Sedeo je za stolom. To je bio na{
zemljak, koji nam objasni da je njegov zadatak da prihvati sve dobrovoljce,
Jugoslovene, koji sti`u u Pariz i da se dalje brine o njima, kako bi stigli do [panije.
Morali smo da popunimo formular sa mnogobrojnim pitanjima, na koje je trebalo {to
detaljnije odgovoriti. Odakle smo, {ta smo, za{to smo odlu~ili da idemo u [paniju, ko
nas {alje i sve tako. Zatim nam re~e, da smo sada slobodni i da mo`emo da radimo {to
ho}emo. Mo`emo oti}i na Me|unarodnu izlo`bu ili sli~no, a on }e nam javiti u hotel
kada bude dobio nove instrukcije za dalje putovanje. Jo{ nam je preporu~io da se
vladamo neupadljivo.
"Emil" (nisam zapamtio koje mu je pravo ime), je kasnije i sam po{ao u [paniju.
Pro`iveo je rat, sve tegobe logorskog `ivota, vratio se u Jugoslaviju i pre`iveo Drugi
svetski rat, pa smo kasnije u Jugoslaviji imali prilike ~esto da se susre}emo na skupovi-
ma ~lanova Udr`enja biv{ih {panskih dobrovoljaca. Slatko smo se smejali mojoj
dogodov{tini prilikom dolaska u Pariz sa lozinkom "@eviendemil".
Sa Gojkom sam po{ao dakle da posetim Me|unarodnu izlo`bu. Najpre smo name-
ravali da pro|emo kroz sve paviljone, da bismo saznali {ta sve ima u njima, a kasnije
}emo detaljnije pregledati ono {to je najinteresantnije. Mislili smo, ima}emo dosta
vremena za razgledanje svega onog {to je zanimljivo. Prilaze}i izlo`bi, iz daleka
ugledasmo, desno od ulaza u izlo`beni prostor, impozantni paviljon Sovjetskog Saveza.
Visoko gore, streme}i napred sa uzdignutom rukom u kojoj se nalazio srp, a ~eki} u
drugoj, bio je jedan par, devojka i momak, simbol pobedonosnog hoda sovjetskih naro-
da u izgradnji socijalizma. Ovaj spomenik Sovjetskog Saveza mogao je jo{ dugo posle
izlo`be da se vidi po ~asopisima i knjigama. [tampane su i po{tanske marke sa likom tog
paviljona. Od izlo`be nismo mnogo videli, ni zapamtili. Posetili smo je samog tog dana.
Pro{li smo sve na brzinu. Do odlaska iz Pariza, ima}emo vremena da sve potanko
prou~imo, mislili smo. Kao i ~esto u drugim prilikama, ~ovek snuje, a (poslovica ka`e)
Bog odlu~uje. U ovom slu~aju, to su bili organizatori na{eg putovanja. U hotelu nas
sa~eka obave{tenje da se hitno javimo "Emilu". On nam re~e, da uzmemo stvari i da
odmah odemo na odre|enu adresu. Pokupismo svaki svoj kofer~i} s namerom da
neprimetno izmaknemo iz hotela, te po`urismo pored recepcije. Ali neko ne{to povi~e
za nama. Pravili smo se da ne ~ujemo, ili da se to ne odnosi na nas. Ne}e valjda sada

156
neko, u zadnjem ~asu da nam omete put? Kasnije smo se setili da su u hotelu po svoj
prilici hteli, kada su videli da odlazimo s prtljagom, da im predamo bonove koje smo
primili od agencije i koje je trebalo predati hotelu kao dokaz da smo koristili njegove
usluge. Sada je bilo kasno. Ti bonovi su jo{ uvek kod mene. Kao uspomenana moje prve
pariske dane.
Na adresi, koju smo dobili, i gde smo stigli kasno uve~e, nalazio se, kako smo malo
po malo saznali, dom sindikata koji je slu`io za okupljanje dobrovoljaca pre njihovog
odlaska iz Pariza. Tu je sve vrvilo od ljudi svih mogu}ih nacionalnosti. Svi spremni do
odu u [paniju. Neverovatan prizor! Videli smo da nismo sami. Ima ih na desetine,
sigurno i vi{e. Nas dvojicu prihvati{e i pridru`i{e grupi drugih Jugoslovena. Tako je
obrazovano vi{e grupa od po pet ~lanova. Mene su odredili za vo|u jedne grupe. Svaki
od nas je dobio kartu za prevoz `eleznicom. Reko{e nam, da ponesemo samo
najnu`nije, samo mali prtljag. Neki su bili mnogo vi{e natovareni nego nas dvojica. Ne
znam {ta su mislili da ponesu u rat. Odvedo{e nas do `elezni~ke stanice. Trebalo je da
pro|emo jedan za drugim kroz odre|ena vrata koja su vodila na peron, da poka`emo
voznu kartu `elezni~aru, bez razgovora, i odemo do odre|enog perona, da potra`imo
voz i da sednemo u odre|eni kupe. @elezni~ar u prolazu nas i ne pogleda, kao ni na{e
vozne karte.
Pre nego {to }u da nastavim pri~u, moram da napomenem da sam za ono malo
vremena koje sam proveo u Parizu imao prilike da utvrdim svoje mizerno znanje fran-
cuskog jezika. Posle osam godina u~enja u srednjoj {koli, nisam mnogo znao. Napisao
sam pismo i hteo da ga po{aljem po{tom. Morao sam najpre da kupim koverat. To je
o~igledno francuska re~, mislio sam, pa sam u prvoj trafici tra`io, un couvert! @ena u
trafici mi se nasmeja u brk: "Pas ici", nema ovde! Sigurno nisam dobro izgovorio re~,
pa sam je bolje "francuzirao": une couverture, tra`io sam. Kao da sam ispri~ao najus-
peliji vic. Sada sam pokazao pismo, pa je najzad razumela. Une enveloppe, re~e i pru`i
taj nesretni koverat. Mnogo kasnije sam saznao u ~emu je bila gre{ka. Couvert je ono
{to u Dalmaciji, po italijanskom, zovu "po{ada", tj. no`, vilju{ka i ka{ika, kao i servije-
ta, uz tanjir, koje kelner u restoranu stavlja na stol kada ho}ete da poru~ite obrok. To se
u Francuskoj posebno pla}a, i ura~unava u cenu obroka. A, couverture je }ebe. Naravno
ni jedno ni drugo se ne prodaje u trafici.
Nisam bolje pro{ao ni u hotelu. Putnik nas je smestio u neki ni`e kategorije, gde ni
vode nije bilo u sobi. Od sobarice sam tra`io ne{to da bih mogao da se umijem. U
sli~nim situacijama kod nas se u to vreme koristio lavor. Opet francuska re~. Tra`im
dakle, lavor. Sobarica me pogleda. Nije znala o ~emu govorim. Poku{ao sam i ovde da
pobolj{am izgovor. Lavoire, rekoh. Tada je nastao smeh. Tek kada sam pokazao ruka-
ma da `elim da se umijem, rekla je, une cuvette i donela lavor. Lavor ne zna~i ni{ta, a
lavoire je prostorija u kojoj se pere ve{, ve{ernica. Kao {to je dortoir prostorija u kojoj
se spava - spavaonica, ili refectoir, gde se jede - trpezarija.
Kada smo u Parizu u{li u voz, nastavilo se na{e putovanje do [panije. Bilo je
neverovatno dobro organizovano, da smo naprosto bili zadivljeni. Sve konspirativno.
Tokom putovanja nam objasni{e za{to se tako postupa. Na kormilu dr`ave se nalazila
vlada Narodnog fronta, u principu prijatelj i saveznik {panske Republikanske vlade. Ali
je postojao dogovor o neintervenciji kojim je bilo zabranjeno pru`anje vojne pomo}i

157
[paniji. Francuska vlada je bila spremna da zatvori oba oka, u vezi sa odlaskom dobro-
voljaca preko njene teritorije. Ali to je trebalo da se obavlja {to diskretnije. Ako bilo ko,
bilo {ta uo~i i to prijavi, vlasti su bile primorane da interveni{u. U interesu je dakle svih
nas, da nas {to manje zapaze. Otuda krajnja konspirativnost. Ona je odli~no funkcionisala,
bar u slu~aju na{e grupe. ^uo sam da su i mnogi drugi uspe{no prevalili isti put.
U kupeu smo ve} zatekli druge putnike. Mla|i ljudi kao i mi. Putuju po svoj prilici
u istom cilju. Ali to se nas ne ti~e. Putovanje je trajalo celu no}. Ipak smo uo~ili, da
mla|ih ljudi nije bilo samo u na{em kupeu. U neko doba, hodnikom pro|e ~ovek, koji
pogleda u kupe, kao da proverava da li je sve u redu, a jedan od saputnika re~e, C’est
un responsable (to je odgovorni drug). Tu re~ sam od onda ~uo bezbroj puta. Njom se
ozna~avo drug zadu`en, odgovoran (responsable) za odre|eni zadatak. U ovom slu~aju,
valjda, za grupu koja je putovala na{im vozom. Ja sam bio "resposable" za na{u grupu
od pet dobrovoljaca. Izgledalo nam je, kao da je cela kompozicija puna dobrovoljaca. I
nismo pogre{ili. Nijedna kontrola celim putem. Kao da je cela kompozicija za nas.
Bilo nam je re~eno da u Alesu napustimo voz. Na peronu, kao da je sve bilo name-
njeno dobrovoljcima. Bilo je tu sijaset grupica od po petoro dobrovoljaca. Najpre smo
u punom stani~nom restoranu dobili doru~ak. Posle nas ukrca{e u nekoliko autobusa i
odvezo{e nekud. Sve je to obavljeno brzo i glatko. Putovali smo dosta dugo i stigli do
jedne velike gra|evine, nalik dvorcu. Potse}ao je na pariski dom sindikata. Tu smo
proveli ostatak dana, pa opet u autobus. Ali, pre toga smo morali da ostavimo sve stvari.
Nikakav prtljag. Samo ono {to se mo`e nositi u ruci. Ja sam poneo francuski re~nik, da
mi se na|e ako zatreba.
U autobusu nam s obrati ~ovek, tra`e}i "vo|e" grupa, pa svakome ne{to objasni.
Meni re~e da }emo si}i u Perpignanu, malom gradi}u na podno`ju Pirineja i da }e na{u
grupu ostaviti u jednoj ulici. Treba da idemo najpre levo, pa desno, do odre|ene
gostionice. Podeljeni u dve grupe, dvojica i trojica, najbolje svaka sa jedne strane ulice.
Polako, kao da se {etamo. U gostionici treba da na|emo slobodan sto i tu sednemo.
Ni{ta vi{e. Tako smo postupili. Nakon {to smo seli kako nam je bilo re~eno, pogleda-
smo se. [ta }emo sada? [ta nas je sna{lo? Ali jedna konobarica nam pri|e, kao da smo
stalni gosti i ponudi jelovnike. Nije bilo te{ko pogoditi da treba da ve~eramo. Bilo je
ve} dosta kasno, skoro no}. Ve~erali smo i kada je sve bilo gotovo, za svaki slu~aj smo
pitali {ta treba da se plati (svak je imao, jo{ od ku}e, ne{to sitni{a). Ali konobarica samo
odmahnu rukom. Sve je valjda bilo pla}eno. Odli~na organizacija, kao da je dobar deo
Francuske mobilisan da nam olak{a putovanje.
U to sti`e neki ~ovek i pravo se uputi za na{ sto. Opet "reponsable", pomislih. On
nam objasni da treba iza}i, pa odre|enim pravcem, najpre levo pa desno i stati na pred-
vi|enom mestu. Nai}i }e autobus, koji }e stati do nas. U njega treba da u|emo. Brzo se
izgubio. Mi smo postupili po direktivama i sve je funkcionisalo. Prava divota.
Autobusom smo po mraku dugo putovali, uglavnom uzbrdo. Na izlasku nam podeli{e
espardile. Prvi put smo tada upoznali obu}u koja }e dobro slu`iti sve vreme boravka u
[paniji. Cipele treba da ostavimo u autobusu, samo bi nam smetale, kao i sve ostalo.
Morao sam se najzad odvojiti i od svog re~nika. Tako su nas, malo po malo, po~ev{i od
Pariza, skoro neprimetno oslobodili svega onog {to smo na put poneli od ku}e. I
stvarno, ni{ta od onog {to smo poneli vi{e nam nije bilo potrebno. Uskoro sam razumeo

158
da bi i najmanji zave`ljaj~i} mogao da predstavlja veliki teret, koga bi se skoro svako
uskoro i onako potrudio da odbaci.
Bili smo u planini. No} je mra~na. Preporu~eno nam je da budemo tihi. Po~eo je
ilegalni prelaz francusko-{panske granice. Vodi~ nam je bio jedan jednoruki [panac.
Mlad ~ovek, koji je hodao na ~elu kolone, stalno nas po`urivao i tra`io najve}u ti{inu.
Nikakav glas, nikakva cigareta. Ni ka{ljanja. I{li smo uzanom stazicom. Nekad nije bilo
ni staze, samo kamenje i {iblje. Bilo je uspona, pa spu{tanja i opet uzbrdo. Celu no}
tako. Kad je svanulo, posle deset sati pe{a~enja, ~usmo, tu je granica.
Uskoro smo ugledali {panske grani~are. Nastade ljubljenje. Bilo je krajnje vreme.
Ja sam bio u relativno dobroj kondiciji, vi~an pe{a~enju i ovaj prelazak planine podneo
sam dosta dobro. Ali je me|u nama, u koloni od oko stotinjak ljudi, bilo mnogo njih
koji su jedva stigli do cilja. Naro~ito je slabe trebalo pridr`avati. Drugi bi se po mraku
spoticali i padali. Ipak se sve zavr{ilo u najboljem redu. Uskoro smo, silaze}i niz brdo,
nai{li na cestu. Ve} je uveliko bio dan. Na cesti su kamioni ve} ~ekali i posle dosta duge
vo`nje stigli smo u pove}i gradi}. Saznali smo da se zove Figueras. Ovde se jo{ iz sred-
njeg veka nalazila velika tvr|ava, koja je sada slu`ila kao kasarna. U nju se smestismo.
Tako smo Gojko i ja, koji smo 3. Jula po{li iz Beograda, ve} 11.-og, posle svega osam
dana, ve} bili na cilju. U [paniji. Rekordno putovanje.
Prizor u tvr|avi nas je podsetio na onaj u domu sindikata u Parizu. Ali je gu`va bila
znatno ve}a. Mislim da je bilo na stotine dobrovoljaca. Svi su pevali revolucionarne
pesme. Na svim jezicima. ^ak i iz doba ruske revolucije, koje sam sada ~uo po prvi put
i koje sam kasnije bezbroj puta pevao sa drugovima. Pevala se i poznata italijanska
"Bandiera rossa". Naravno i internacionala. Bilo je i pesama koje su pevali nema~ki
antifa{isti. ^uli smo sada i {panske, antifa{isti~ke pesme. Zidovi u svim dvoranama u
tvr|avi bili su ispisani revolucionarnim parolama, na raznoraznim jezicima. Svugde su
bili nacrtani amblemi komunista, srp i ~eki}, a visili su i mnogobrojni plakati sa motivi-
ma i parolama antifa{isti~ke borbe.
Dan, dva iza toga, ukrca{e nas u voz, pun dobrovoljaca. Ali sada vi{e nije bilo
konspiracije. Pevalo se i izvikivale su se parole. Svi su "visili" na prozorima. Prolazili
smo najpre kroz Kataloniju, a zatim kroz predele pune vo}njaka, najvi{e s mandarinom
i narand`om. Stanovnici naselja pored kojih smo prolazili, do~ekivali su nas, ma{u}i
maramicama i pozdravljali uzdignutom pesnisom, antifa{i{ti~im pozdravom, koji smo
ve} poznavali iz Francuske. Razdragano i sa odu{evljenjem su ispra}ali nove dobro-
voljce koji su dolazili da im pomognu u borbi i da poja~aju internacionalne brigade.
"Las Brigadas internacionales", udarne jedinice {panske republikanske armije, ve}
su bile proslavljene, naro~ito decembra prethodne godine u odbrani Madrida, i protek-
log februara u borbama na reci Harama (Jarama) kada su pora`ene Frankove jedinice
koje su poku{ale da preseku put Madrid-Valencija. U tim borbama, u kojima je ranjen
i Veljko Vlahovi}, u~estvovale su na strani Franka i regularne italijanske jedince, koje
su tako lo{e pro{le, da ih je Musolini povukao i nikad vi{e ih nije upotrebio na frontovi-
ma [panije. Uop{te su italijanski vojnici u imperijalisti~kim poduhvatima i pre
{panskog rata, imali veoma skromne rezultate. Ve}inu italijanskog naroda niko nije
uspeo da odu{evi za ratovanje. Italijanske armije su ve}inom pobrale poraze, kao u
~uvenoj bici kod Adua, godine 1884, kada su ih potukli Etiopljani.

159
 Italijanski antifa{isti, nasuprot tome, u XII internacionalnoj brigati "Garibaldi", bili
su odva`ni i hrabri vojnici. Na usputnim stanicama [panci su nam nudili ono ~ime su
raspolagali, uglavnom mandarine i drugo vo}e. Posle dosta duge vo`nje, stigli smo u
Albasete, u centralni deo [panije, gde se nalazila, kako smo saznali, baza
Internacionalnih brigada - njihov general{tab. Tu su nas rasporedili po nacionalnim
grupama i svakoga uputili u svoju jedinicu. Gojko i ja, kako jo{ nismo slu`ili vojsku,
morali smo najpre na kra}i kurs. To je bilo nedaleko. Iz na{eg konvoja, uputi{e ve}i broj
u istu jedinicu za obuku. Najvi{e je bilo Jugoslovena, koji su nekako stigli u isto vreme
kao i nas dvojica. Bilo je s nama Bugara i ^eha kao i dobrovoljaca iz drugih zemalja,
na primer jedan ili dva Albanca. Okupilo se stotinak regruta koje je trebalo nau~iti kako
da rukuju oru`jem i da dobiju osnovna znanja vojni~ke ve{tine. Razvoj u strelce, kopa-
nje zaklona, zauzimanje najboljih polo`aja za napad i odbranu i sl. Sve za mesec dana.
Baza se nalazila u ravnici La Mancha, proslavljena avanturama Don Kihota i njegovog
San~o Panse. To je aridno podru~je, bez {uma, ali `itorodno. Sada, meseca avgusta,
posle `etve, u nedogled su se pru`ale gole, ispr`ene povr{ine. Tu smo se mesec dana
preznojavali ve`baju}i na `ezi. Instruktor nam je bio mla|i oficir, Ma|ar, te{ko ranjen
u ruku u prethodnim borbama.
Imali smo i slobodnog vremena. Sa Gojkom i drugim zemljacima iz na{e ~ete za
regrute, {etali smo se po malom mestu. Tu je bila i pijaca. Odmah prvog ili drugog dana,
~uo sam od me{tana koji je hteo da kupi, ~ini mi se le{nike, da upita "kvanto kosta"? To
sam i ja razumeo. Taj isti izraz upotrebljavaju i Italijani. Posle sam uo~io, slu{aju}i
[pance, da u govoru upotrebljavaju iste re~i, sa druk~ijim izgovorom, kao Italijani.
Italijan ka`e (ta re~ je bila u svakodnevnoj upotrebi) "la gera" a [panac "la gvera", a
obojica pi{u "la guerra". Ako re~ ne li~i na italijansku, potse}ala me na francusku (ipak
sam iz {kole ne{to zapamtio). Za re~i: raditi, rad, Italijani koriste re~i: lavorare, lavoro,
a [panci, trabajar, trabajo, {to nema veze sa prethodnim, ali sam se setio francuskih:
travailler, travail. Analogan je i slede}i slu~aj. Za re~ isti (na primer, isti ~ovek), na ital-
ijanskom se ka`e, lo stesso, a na {panskom, el mismo. Na francuskom, le même.
Uo~io sam da }u sa lako}om savladati {panski jezik, setiv{i se bilo italijanskih, bilo
francuskih re~i, pa sam se potrudio da ga nau~im. Kupio sam re~nik, gramatiku i {to
vi{e se dru`io sa [pancima, a ovi, sigurno, najbolje govore {panski. Niko nije znao srps-
ki, a ni sa nema~kim ne bih vi{e postigao. Posle par nedelja, znao sam {panski. Ne kao
[panac, to nije mogu}e. Oni govore neverovatnom, skoro neshvatljivom brzinom.
Dobija se utisak da mozak ne stigne da kontroli{e {ta ka`u. Jezik sam od sebe, sve zna.
Ali sam vremenom savladao jezik, bar govorno. I naglasak im je poseban, a imaju i
glasove koje jedva da se mogu na}i u drugim jezicima - na primer kada izgovaraju: z
(li~i na engleski, th). Smatra se, da je {panski jezik savladao onaj koji ume pravilno da
izgovara upravo glas "z". Na primer re~ Zaragoza (grad u [paniji), ili zarzuela (vrsta
{panske operete). Da bi se izgovorio taj glas, treba na poseban na~in pritisnuti jezik uz
gornje zube. Nije ba{ lako, ~ak i ako imate odli~nog u~itelja (jo{ bolje, u~iteljicu).
Kada se zavr{ila na{a obuka, popesmo se u kamion koji je trebalo da odvede svakog
od nas u odre|enu vojnu jedinicu. Jugosloveni su bili upu}eni, kako smo saznali, u XV.
internacionalnu brigadu, u Bataljon "Dimitrov". To je bila jugoslovensko-balkanska
jedinica. Putovanje se oteglo. Mi u otvorenim kolima, po `ezi, stigosmo u Madrid. To

160
je ogroman grad, ali sada pun ru{evina od stalnih bombordovanja. Pro{li smo kroz
nekoliko ~etvrti, pa ga napustismo. [ofer je dobio pogre{ne informacije. Na{ bataljon
se nalazio na sasvim drugom mestu. Tako sam bio u Madridu, glavnom gradu zemlje
koju sam do{ao da branim, ali od njega sam video samo nekoliko ulica. Upoznao sam
ga tek mnogo decenija kasnije, posle Frankove smrti.
Najzad smo stigli i do na{eg bataljona, odnosno do XV brigade. Bilo je rano posle
podne. Na{li smo ceo bataljon postrojen. U punoj ratnoj spremi. Kako su nam rekli,
~ekalo se na kamione, pa da se ide na front. Najpre je novoprido{le dobrovoljce
pozdravio komandant bataljona, kapetan Sveta \or|evi} i po`eleo nam dobrodo{licu.
Onda su nas odveli na ru~ak. Video sam neverovatno obilje hrane, koje je ostalo po{to
su borci zavr{ili obrok. Onda nas rasporedi{e po jedinicama, kao popunu. Gojko i ja
dodeljeni smo prvoj ~eti bataljona. Zvala se "Matija Gubec". Bila je sastavljena od 4
voda po tridesetak vojnika. Sami jugoslovenski dobrovoljci i nekoliko Bugara. Malo po
malo, saznao sam da je tako bilo i u drugim ~etama. Samo je ~etvrta, mitraljeska, bila
sastavljena ve}inom od ^eha i Slovaka. Komandir na{e ~ete je bio poru~nik Mijat
Ma{kovi}, crnogorski student sa Beogradskog univerziteta. Posle sam saznao, da je bio
i pesnik. Politi~ki komesar je bio Jardas, koji je u [paniju do{ao iz Kanade.
Najzad stigo{e i kamioni, pokriveni ceradom. Ceo bataljon se ukrca. Sedeli smo ili
stajali, kako je ko stigao, ili hteo. Neko je uspeo i da se ispru`i. Putovali smo prema jugu.
Niko nije znao gde se ide. Vojna tajna! Pro{la je i cela no}. Sada smo imali prilike da
utvrdimo, kolika je teritorija {panske republike. U zoru kolona stade. Svi sko~i{e sa
kamiona da protegnu noge, a trebalo je zadovoljiti i druge potrebe. [etaju}i du` kolone,
pored kamiona, ugledah Vladu Popovi}a, koji je bio moja partijska veza u Beogradu.
Obojica smo bili krajnije iznena|eni. Nekoliko dana pre mog odlaska, susreo sam ga u
jednoj beogradskoj ulici. Pozdravili smo se i pitali za zdravlje i ja mu rekoh da se spre-
mam za koji dan u Split, a na jesen u vojsku, a on je isto tako nameravao da preko feri-
ja ode ku}i, u Crnu Goru, kako mi re~e. Obojica smo lagali, s istim ciljem. Takva su bila
pravila konspiracije. U jednom posleratnom filmu se pojavljuje po`areva~ki komunista
koji se sprema za [paniju, a to zna skoro celo mesto, pa i kafana. Licentia poetica!
Tokom dana smo stigli u Valensiju. Kolona je pro{la kroz grad i sve nas iskrca{e u
areni, kakvih ima po svim ve}im i manjim mestima u [paniji. U njima se vode borbe s
bikovima. To je nacionalna fe{ta [panaca. Po ~etama i vodovima smo raspore|eni po
stepenasto pore|anim sedi{tima. Ja sam se sa Gojkom nalazio u prvom vodu na{e ~ete.
Tu nam reko{e da prvi vod treba da izabere politi~kog delegata. Svaka jedinica, od ~ete
navi{e, po ugledu na Crvenu armiju, imala je politi~kog komesara koga je, kao i vojne
stare{ine, postavljala vi{a vojna uprava. U vodovima je istu du`nost obavljao politi~ki
delegat, koji je biran od strane boraca tog voda. Kandidate odre|uju borci, a u slu~aju
da ima vi{e kandidata, pristupa se glasanju. U na{ vod je, kao popuna, do{ao, u isto
vreme i iz iste jedice u kojoj je vr{ena vojna obuka, ve}i broj boraca. Nas, novajlija, je
bilo vi{e nego boraca koje smo ve} zatekli u vodu. Mi nismo poznavali nikog od onih
koji su ve} tu bili, a oni nikog od nas. Tek {to smo 24 sata bili zajedno, u kamionu, na
putu za Valensiju. Svaka grupa je istakla svog kandidata. Ja sam bio jedan kandidat
grupe koja je upravo pristigla kao popuna, a protivkandidat grupe starih boraca u vodu
je bio meni tada nepoznat i Peko Dap~evi}, koji se ve} nekoliko meseci nalazio u

161
bataljonu. Ve} sam rekao da je na{a grupa bila brojnija, pa sam ja izabran za politi~kog
delegata. Tako je po~ela moja karijera u {panskoj republikanskoj armiji, sa najni`im
zadu`enjem, bez ~ina.
No}u je nastavljen put. Najzad smo stigli do cilja. Odvedo{e nas u maslinjake. Njih
ima podosta u [paniji, pa nije bilo te{ko na}i jedan i za nas. Trebalo je da se zakamu-
fliramo, da nas neprijateljska izvi|a~ka avijacija ne bi otkrila. Nare|eno nam je da
iskopamo individulane zaklone, za svaki slu~aj. Sada smo najzad dobili oru`je. Iz
sanduka su izva|ene "vintovke", ruske pu{ke jo{ iz doba gra|anskog rata. Bile su
upakovane, dobro zama{}ene, radi za{tite. Svak je dobio municiju i ru~ne bombe.
Dana{nje generacije vojnih obaveznika mogu te{ko da zamisle neefikasnije individual-
no oru`je obi~nog vojnika tog doba. U pu{ci se nalazio {ar`er sa pet metaka. Posle
svakog hica trebalo je indivualno opet napuniti cev, jednostavnim pokretom ruke. Ali
je to zahtevalo vremena, ma koliko vojnik bio spretan i izve`ban. Posle je trebalo stavi-
ti novi {ar`er. Vatrena mo} jedinice, u pore|enju sa savremenim naoru`anjem pe{adije,
bila je dozlaboga slaba. Pravo ~udo, kako je uspela da ratuje.
Zatim nas upozna{e sa zadatkom jedinice. Bili smo na Aragonu, nedaleko od
Saragose, glavnog grada provincije koji se nalazio u rukama frankista. Spremala se veli-
ka ofanziva republikanske armije sa ciljem da se zauzme taj grad, ~ime bi se strate{ki
polo`aj Republike znatno pobolj{ao. U ofanzivi, reko{e, u~estvuju najbolje snage
Republike, uklju~uju}i i druge internacionalne brigade. Na{ bataljon "Dimitrov" je bio
u sastavu XV Me|unarodne brigade. Komandant brigade je bio general ^opi}, koji je
1921. godine, na prvim parlamentarnim izborima u tek nastaloj dr`avi, bio izabran za
narodnog poslanika na listi Komunisti~ke partije Jugoslavije. U [paniju je do{ao, kao
mnogi drugi jugoslovenski komunisti, iz Sovjetskog Saveza. Komandant na{eg
bataljona je bio ma|arski komunista, koga su zvali ^apajev. On je na tu du`nost
postavljen posle Svete \or|evi}a, koji je, kako se govorilo, bio preme{ten. U {tabu
brigade, kao i u bataljonu, bilo je mno{tvo Jugoslovena, koji su u [paniju stigli jo{ rani-
je i ve} u~estvovali u bitkama tokom prethodnih meseci. Ve}ina }e, po povratku u
Jugoslaviju, odigrati odre|enu ulogu u na{em narodno-oslobodila~kom ratu. Me|u
njima su, u na{em bataljonu, pored ve} pomenutog Peke Dap~evi}a, bili i Vlajko
Begovi}, Kosta Na|, Ivan Go{njak i drugi.
Na{ bataljon je trebalo da osvoji grad Quinto. Desno i levo su bile druge jedinice
koje su dobile zadatak da operi{u koordinirano sa nama. Ofanziva je po~ela rano u zoru
23 avgusta. Najpre smo od svojih polaznih polo`aja izvesno vreme napredovali po
ravnom terenu, obraslom retkim maslinjacima, ispresecanim zidi}ima i vinogradima.
Kada smo se dovoljno pribli`ili gradu, zna~i rovovima iz kojih su frankisti imali
zadatak da ga brane, nare|en je juri{. Pe{adija, raspore|ena kako to vojni~ka ve{tina
predvi|a, u strelja~kom stroju, sa uperenim, napunjenim pu{kama, poletela je napred,
ali nije stigla daleko. Zasula na{ je gusta vatra metaka, sigurno iz mitraljeza. Za ~as je
bilo mrtvih i ranjenih. Svi su polegli, iza mizernih zaklona, neravnog terena sa uzvisi-
nama od jedva par desetaka centimetara. Tek kad smo krenuli u juri{, videli smo pred
sobom, na par stotina metara, visok crkveni toranj. Do njega je bio brisani prostor, bez
ikakvog zaklona. Iz tornja je bljuvao mitraljez. Mo`da i nekoliko njih. A pucalo se
sigurno i iz rovova pred crkvom, na ulazu u grad.

162
 Malo po malo se saznalo, da je u tom prvom naletu, koji je trajao svega par minu-
ta, poginuo komandant ~ete Mijat Ma{kovi}, i da je te{ko ranjen politi~ki komesar ~ete.
Isto tako, ranjen je Kosta Na|, koji se po zadatku nalazio u {tabu bataljona, kod na{e
~ete. Pored mene, na metar, dva, poginuo je Gojko Bjedov, koji je kao naoru`anje dobio
pu{ko-mitraljez, ali iz njega nije uspeo da ispali nijedan metak. Stigav{i kao dobrovo-
ljac u [paniju, da u~estvuje u ratu na strani Republike, od rata nije do`iveo ni jedan jedi-
ni minut. Njegova smrt me je te{ko pogodila, jer sam s njim studirao, zajedno smo
doputovali, a ve} ga nema! Posle zavr{etka vojnih operacija kod Quinta, na Fakultet u
Zemun je upu}ena vest o njegovoj pogibiji. Usled zabune, tom prilikom je pomenuto i
moje ime, pa je na Fakultetu odr`an skup studenata u pomen dvojice drugova, studena-
ta agronomije, palih u [paniji, u borbi protiv fa{izma. Kasnije, u Francuskoj 1944.
godine, po oslobo|enju onog dela zemlje koji se grani~i sa [vajcarskom, bio sam
zadu`en da repatriram biv{e ratne zarobljenike, Jugoslovene, koji su iz Nema~ke ili
Italije prebegli u [vajcarsku, tamo bili internirani, a sada prelazili u Francusku. Svakog
sam pitao za ime i prezime, godinu ro|enja, ~in i zanimanje u civilu. Tako sam nai{ao
na jednog biv{eg studenta {umarstva sa Fakulteta u Zemunu. Pitao sam ga kada je studi-
rao i da li je ~uo za Kukca. Njega je znao svako, bio je odgovor. To sam ja, rekao sam
mu. Kako mo`e{ tako da la`e{, on je poginuo u [paniji, odbrusio mi je.
U ovom prvom naletu je bilo ranjenih, na sve strane. Do{lo je nare|enje, kojim je
samo prihva}ena situacija nastala na terenu, te je juri{ obustavljen. Kasnije se sazna-
lo, da }emo ga nastaviti uz pomo} tenkova ~iji se dolazak o~ekivao tokom prepodne-
va. Do tada je trebalo da svaki ostane na svome mestu. ^etni bolni~ari su za to vreme
poku{avali da pokupe i odvedu do previjali{ta {to ve}i broj ranjenika. Ja sam se negde
{}u}urio, nastoje}i da budem {to manji, sav upla{en od groznog prizora mrtvih i
ranjenih, pod utiskom smrada pu{~anog dima, ispe~en od sunca koje je tog kasnog
avgustovskog dana nemilosrdno peklo. Na bojnom polju zavlada je ti{ina. U neko
doba, ~uh glasove. Dvojica na{ih drugova su o~igledno u miru razgovarali, bilo o
~emu, kao da se ni{ta posebno ne de{ava. Veoma oprezno sam podigao glavu, koju
sam dosad ~uvao da je ne pogodi zrno. Kada tamo, ugledam dvojicu koji su mirno
sedeli na zemlji jedan pored drugog, s pu{kom me|u kolenima, kako se to vidi u
kaubojskim filmovima i kao da su kilometrima udaljeni od fa{ista. Kad oni tako
spokojno sede, sigurno je moj strah samo uobrazilja. I ja sam se okura`io i video kako
su u strahu velike o~i, a stvarna opasnost znatno manja. Od onda sam nau~io da se
slobodnije pona{am. Uostalom, novajlija se najvi{e upla{i od fijukanja metaka. Oni su
bezopasni. Oni prele}u borca i kada ih on ~uje, ve} su daleko odmakli. Metak koji te
poga|a, ne ~uje{. Samo ga oseti{ u svom mesu, ako spada{ u sre}ne ljude. Ostali su
tada ve} mrtvi ili onesve{}eni.
Tog jutra, dok smo ~ekali tenkove, nau~io sam jo{ jednu veoma korisnu stvar. Pred
nama, na brisanom prostoru, jecao je jedan ranjenik. Bolni~ari, preoptere}eni, nisu jo{
stigli da ga pokupe. Neko predlo`i, da poku{amo da ga izvu~emo i odnesemo na previ-
jali{te. Krajnje oprezno, da ne bi izazvali pa`nju mitraljezaca na tornju, ili drugih fa{ista
koji bi mogli da pripucaju. Dvojica drugova su mu se prikrali puze}i polako, i metar po
metar ga dovukli u zaklon. Tu je stavljen na }ebe, slobodnih nosila vi{e nije bilo. To je
bio Fadil Jahi}, iz Banja Luke, te{ko ranjen metkom koji mu je pro{ao od jednog do

163
drugog ramena. Bili smo nas ~etvorica. Svaki je uhvatio }ebe za jedan kraj i podigli
ranjenika. Tako smo se uputili u bataljonsko previjali{te, koje se nalazilo u jednoj
udoljici na kilometar-dva, za{ti}eno od vatre neprijateljskog oru`ja.
Previjali{tem je upravljao Vlado Popovi}, beogradski student medicine, koji je za
ovu priliku unapre|en u frontovskog lekara. Ovu je du`nost obavljao na najbolji
mogu}i na~in, i svi koji su pro{li kroz njegove ruke, mogu samo da ga pohvale. Nismo
odmakli ni polovinu puta, kad odnekud dolete zrno (mi ga naravno nismo ~uli) i pogo-
di jednog od nosa~a }ebeta u glavu. Iako je nosio {lem, od onih francuskih iz prvog
svetskog rata, zrno ga probi i u|e u glavu. Videla se mala rupa i kap krvi. To je bio
mladi slovenski drug. Pao je kao poko{en. On je ispustio }ebe, a Fadil jauknu od bola
kada ramenom udari o zemlju.
Nas trojica smo nastavili put, sre}no stigli do previjali{ta, i predali na{eg ranjenika
bolni~arima. Na povratku smo nai{li na na{eg mrtvog druga, pa jedan re~e da nije u redu
da ga ovde ostavimo da trune. Pokopati ga nemamo ~ime, ali odlu~ismo da }emo da ga
odnesemo do previjali{ta. Tu }e bolni~ari, kada stignu, mo}i da urade ono {to treba.
Tako smo i postupili, a bolni~ari obe}a{e da }e u~initi kako smo ih zamolili. Kao poli-
ti~ki delegat voda, morao sam da vodim evidenciju o mrtvim i ranjenim drugovima, pa
sam ga tako uneo u spisak poginulih na frontu kod Quinta, 23 avgusta 1937. godine, u
prvom juri{u. Vi{e vlasti stalno tra`e izve{taje i spiskove. On se stalno nalazio na njima.
Prepisivao sam njegovo ime iz jednog spiska u drugi. Sve dok nisam, mnogo meseci
kasnije, poslom posetio jednu od onih bolnica na morskoj obali u kojima su se le~ili
ranjeni drugovi iz na{ih jedinica. Kad tamo sretnem izme|u paviljona mog "mrtvog"
druga kako mi dolazi u susret. Nisam mogao da poverujem o~ima. Pogo|en u glavu,
ubijen, a sada se {eta. On mi je ispri~ao {ta se desilo. I on je to, tek malo po malo saznao.
Pa bio je mrtav!
Kada su stigli tenkovi, juri{ je obnovljen, sada s uspehom. Na{a jedinica je u{la u
grad. To je javljeno previjali{tu koje stalno prati prvu liniju, da bude {to bli`e. Vlada
Popovi} naredi da se {to br`e otpreme ranjenici, koji su se jo{ nalazili u previjali{tu,
kako bi se ovo premestilo. Pre toga moram da ka`em, da je sanitetska slu`ba u repub-
likanskoj armiji funkcionisala kao ni u jednom ratu do tada. Mnogi treba da joj zahvale
za `ivot i zdravlje. Pa eto i jedan "mrtav" drug. U previjali{tima, koja su se nalazila
blizu prve linije, pru`ana je najhitnija lekarska pomo} ranjenicima. Previjanje rana,
zaustavljanje krvarenja, injekcija protiv tetanusa, protiv bolova i sl. Od previjali{ta su
motorna ambulatna kola ve}eg ili manjeg kapaciteta, odvodila ranjenike u najbli`u
bolnicu, udaljenu nekoliko desetina kilometara, negde vi{e, negde manje. Tamo se
stigne za par desetina minuta. Vreme je u tim slu~ajevima odlu~uju}e. Tu je ranjenici-
ma pru`ana sva potrebna nega, vr{ene su operacije i sl.
Za vreme ratnih operacija, izme|u previjali{ta i bolnice, stalno su cirkulisale ambu-
lante. Kada je nare|eno preme{tanje bataljonskog previjali{ta i kada su svi ranjenici
otpremljeni, bolni~ari se seti{e mrtvog druga. Sada nije bilo vremena da se brinu o njemu
i da misle na njegov pokop. Strpali su ga u zadnju ambulantu. Kod bolnice ima i groblje,
pa }e ga osoblje tamo{nje bolnice sahraniti. Tako su razmi{ljali, ali to nikom nisu rekli.
Kada je ambulanta stigla u bolnicu, bolni~ari dotr~a{e da pomognu ranjenicima da iza|u.
Ko je mogao, sam je izi{ao, a ko je te{ko ranjen le`ao na nosilima, bio je iznet. Tako

164
nai|o{e i na na{eg druga, pa upla{eni ustanove da je izgubio svest. Brzo do doktora, valj-
da reko{e, a ovaj je uspeo da ga povrati u `ivot. ^ak mu ni mozak nije bio naro~ito
o{te}en, pa se vratio u na{u jedinicu i jo{ dugo smo prepri~avali kako je poginuo, i kako
mu je usled neobave{tenosti bolni~ara spa{en `ivot. Zahvaljuju}i doktorima, svakako.
Poginuo je kasnije na frontu kod Ebra. Iz ovog slu~aja sam izvukao pouku koje sam se
dr`ao u slede}im vojnim operacijama. Ona glasi da niko nije poginuo, dok se to nepobit-
no ne doka`e. Do tada svakom ranjeniku treba pru`ati maksimalnu pa`nju i negu.
Kako rekoh, najzad stigo{e tenkovi, ~uveni ruski T 14 (mo`da su nosili druge
oznake). Oni su svojim topovima za ~as razneli mitraljeska gnezda sa tornja crkve, kao
i sva ostala, koja su nam tog jutra nanela tolike gubitke. U|osmo u Quinto, presko~iv{i
fa{isti~ke rovove, sada napu{tene. Levo i desno od nas, na {irokom frontu, delovale su
druge jedinice. Quinto je ~uven po tome, {to je odolevao francuskoj opsadi, pa ni slavni
Napoleonovi generali nisu uspeli da ga osvoje. A eto, to je uspelo republikanskoj
Armiji, uz te{ke `rtve. Grad je trebalo o~istiti od neprijatelja. Na mesto Mijatovi}a,
komandu ~ete je preuzeo Ivan Go{njak. Ali i on je ranjen, te je njegovu du`nost preuzeo
neko drugi, koga se vi{e ne se}am. No, i toga su uskoro bolni~ari morali da odnesu.
Me|u ranjenicima je bio i Peko Dap~evi}, koji je preuzeo komandu.
Kad je grad najzad pao u na{e ruke, uputili su nas odmah dalje. Pobedonosne
jedinice ne treba da stanu. Trebalo je da osvojimo i grad Belchite. I njega smo osvojili
uz jo{ ve}e gubitke. Vo|ene su dugotrajne uli~ne borbe. Grad je bio opkoljen, pa fa{isti
nisu imali drugo, nego da se `ilavo brane. Uli~ne borbe su najkrvavije od svih bitaka.
Sa svih strana lete meci. Grad je trebalo osvajati ulicu po ulicu, a u svakoj ulici, ku}u
po ku}u i u svakoj ku}i jednu prostoriju za drugom. Pijucima bismo kopali rupe u zidu,
da pristupimo susednim prostorijama koje je neprijatelj branio. Ubacili bismo {to ve}i
broj defanzivnih bombi koje prilikom rasprskavanja obasipaju prostoriju nebrojenim
gelerima. Malo ko bi ostajao `iv kad bomba prsne.
Od jedne ku}e do druge, treba prolaziti dvori{tima ili ba{tama kojima su odvojene.
U jednoj od tih ba{ti sam stajao s pu{kom, vrebaju}i neprijatelja. U to mi pri|e drug
\ur|ev iz iste jedinice, a ja ga oterah. "Nemoj da stvaramo grupu, lak{e }e nas uo~iti,
pa nas ga|ati. Mo`da }e ga|ati tebe, a mene pogoditi". Ne}e, ka`e on samouvereno, ali
se ipak odmakne do jednog zida. U to ga pogodi pu{~ano zrno u rame, ali zrno iza|e i
udari u zid i rasprne se. Jedan komadi} me zaka~i, iako sam bio udaljen, i u|e u podlak-
ticu. Tu se jo{ uvek nalazi kao uspomena sa uli~nih borbi u Belchite-u. Mnogo godina
kasnije, u Beogradu, kada bismo negde zajedno sedeli sa drugarima, pri~ao sam kako
smo obojica ranjeni istim metkom, {to nam je malo ko verovao. Ali ja sam mogao da
poka`em "corpus delicti". Samo pipajte, rekao bih, ispru`iv{i lakat.
Najzad je pao i Belchite. Za to vreme smo ~uli, da se prema severu, u pravcu
Saragoze, bije bitka. Republikanska armija je poku{avala da probije fa{isti~ke linije.
No}u, kada se sve bolje ~uje, dopirao je do nas zvuk pu{~ane paljbe. Kao da tucaju
orahe, re~e jedan vojnik. Uskoro sve utihnu, kao kod nas, u Belchitu.
Republikanska armija je iscrpla snage i nije mogla da nastavi zapo~ete operacije.
Fa{isti su uspeli da odbrane Saragozu.
Koja je cena pla}ena za zauze}e Quinta i Belchite, mo`e se ceniti prema gubicima
moje jedinice. ^eta "Matija Gubac" je brojala, u punom sastavu, oko 120 boraca. Po

165
zavr{etku operacije, koja je trajala 15 dana, u ~eti nas je ostalo ta~no tri borca i 4
camilleros-a (nosa~i bolni~kih nosila). Pre ofanzive u svakom vodu ih je bilo po dvoji-
ca. Pored mene i tih bolni~ara, u ~eti se nalazio jo{ i beogradski student iz Prokuplja,
Vuk~evi} i Nemac Fritz. Ne znam kako se on zatekao u "Matiji Gubcu". Sva trojica smo
bili lak{e ranjeni, ali ne toliko da bismo morali napustiti jedinicu. Vuk~evi}u je metak
zaka~io ~elo, pro{av{i kroz {lem. Pored onog par~eta metka iz \urdevog ramena, imao
sam nekoliko komadi}a pleha iz jedne italijanske ofanzivne bombe, koji su se zabili u
vrat, ali koje sam s lako}om odatle izvadio. Ba~ena je na mene s jednog prozora. Fa{ista
nije imao ni{ta ja~e. Imao sam zavoj na tom mestu. I Fritz je bio negde lak{e ranjen.
Sli~na situacija je bila i u drugim ~etama bataljona "Dimitrov", kao i u ostalim
bataljonima XV brigade. Interesatno je podvu}i, da broj mrtvih nije bio veliki, pa se
ve}ina boraca, posle izvesnog vremena, vratila u jedinicu. Po zavr{etku operacija, dok
se oporavljeni ranjenici ne vrate, trebalo je razre|ene jedinice popuniti. Dobili smo veli-
ki broj [panaca, tako da smo uskoro imali jedinicu u punom sastavu. Od jugosloven-
sko-balkanske jedinice "Matija Gubec" postala je, bar privremeno, {panska ~eta, dok ne
do|e drugovi iz bolnica.
Posle ove, samo delimi~no uspele operacije na aragonskom frontu, nastao je dugi
period boravka u pozadini. Jedinica je izgubila skoro sav komandni kadar. U takvim
situacijama, onaj ko ostaje, mora da poslu`i kao popuna. Unapre|en sam u narednika i
postavljen za pomo}nika komandira ~ete. Komandir je tada bio poljski Jevrejin,
poru~nik Bron{tajn, koji je nekoliko godina pre rata emigrirao u Izrael, a odatle do{ao
u [paniju. Mislim da je sve do kraja rata ostao na toj du`nosti. Pre`iveo je sve posle-
ratne nezgode po francuskim logorima i posle Drugog svetskog rata, kao biv{i {panski
borac, po povratku u Poljsku, od tamno{nje vlade upu}en kao vojni ata{e u Beograd. Tu
sam ga jednog dana, oki}enog poznatom {arenom {apkom poljskih oficira (koju su
nasledeli jo{ iz doba Pilsudskog), susreo na Terazijama. Srda~no smo se pozdravili, ali
sam ga uskoro izgubio iz vida. Kada je u Barceloni slavljeno 60 godina slavne
opro{tajne parade koja je u oktobra 1938. odr`ana povodom demobilizacije interbri-
gadista, saznao sam od predstavnika interbrigadista iz Izraela, koji je poznavao
Bron{tajna, da ovaj `ivi u Skandinaviji. O~igledno, u Poljskoj nije hteo ili nije mogao
da ostane, a u Izrael, koji je bio u stalnom ratu jo{ od stvaranja dr`ave, nije mu se i{lo.
Jezgro na{e jedinice jo{ veoma dugo su ~inili [panci. Dru`enje sa njima mi je
omogu}ilo da usavr{im jezik. Pored toga, pozadinske aktivnosti vojnih jedinica, pred-
vi|ale su, pored ostalog, izdavanje zidnih novina. Deo ~lanaka bih sastavio, preveo na
{panski, a potom uz pomo} sekretara na{e ~ete, jednim niskim intelektualcem, jezi~ki
doterivao. Dr`ao sam i ~asove na {panskom, vojnog i politi~kog sadr`aja. Uostalom,
drugog kandidata za takve aktivnosti u ~eti nije bilo.
Jo{ moram da dodam, da {panski nije bio jedini jezik koji je u ovoj internacionalnoj
sredini slu`io za me|usobno sporazumevanje drugova raznih nacionalnosti. Veliki broj
interbrigadista, raznih nacionalnosti, do{ao je u [paniju iz Sovjetskog Saveza. Tamo su
se sklonili pred policijskim progonima kojima su bili izlo`eni u svojoj zemlji. Svi su oni
govorili ruski i najradije me|usobno nastavili da se njime koriste. Osim toga, u interna-
cionalnim brigadama nalazili su se mnogobrojni Rusi, kao dobrovoljci, borci protiv
fa{izma, koji su kao belogardejci ili njihovi simpatizeri, emigrirali posle Oktobarske

166
revolucije i od onda `iveli u raznim evropskim zemljama. Njima je emigrantski `ivot
o~igledno dosadio, bar ve}ini od njih, pa su do{li u [paniju da se iskupe za stare grehe i
tako eventualno izdejstvuju odobrenje od sovjetskih vlasti da se posle rata vrate ku}ama,
u domovinu, pa makar ona bila "crvena". Bi}e im kao ostalima, svakako bolje nego u
tu|ini. Ovi su se svima, ma ko to bio, obra}ali na ruskom. Ruski se ~uo, dakle, u svim
brigadama, i na sve strane, pa je uskoro postao mnogima familijaran, a nama, sa sloven-
skog juga, nije bilo ni malo te{ko da ga postepeno usvojimo. Nau~io sam dakle i ne{to
ruskog. Osim toga, me|u Jugoslovenima je bilo dosta drugova koji su do{li iz Sovjetskog
Saveza. Oni su izme|u sebe, po staroj navici, ponekad govorili na ruskom. Tako smo i
od njih zapamtili po koju re~. Kada im se neko ne bi posebno svi|ao, znali bi da ka`u,
svolo~. Kada bi diskutovali, ~esto bi zapo~eli sa, Ja dumaju…
Nau~io sam u [paniji jo{ jedan jezik. Ve} sam istakao oskudicu u kadrovima. Vi{i
{tab je u na{em bataljonu, prilikom popune, obrazovao ~etu u kojoj su se nalazili
isklju~ivo dobrovoljci iz ^ehoslova~ke. Me|utim, nisu na{li nijednog oficira te
nacionalnosti da ga postave za komandira. Na tu du`nost je do{ao jedan {panski
kapetan, a du`nost politi~kog komesara je tako|e poverena jednom [pancu. Oni nisu
znali ~e{ki, a vojnici ~ete kojima su [panci stajali na ~elu, tek pristigli u [paniju, nisu
jo{ poznavali njihov jezik. Kako da razumeju {ta im komandir ili komesar pri~a?
Na|eno je re{enje. Mene, narednika, postavili su za pomo}nika komandira ~ete, sa
zadatkom da obema stranama pomognem u me|usobnoj komunikaciji. Pomislili su, ve}
kada zna srpski, razume}e i ~e{ki. Ne{to sam znao iz tog jezika. ^etni po{tar je bio ^eh.
Veliki brbljivac, koji je samo znao svoj jezik i svima se u ~eti obra}ao na tom jeziku.
Popeo nam se na glavu svojim upozorenjima da moramo da kupimo "znamke", jer }e
nam se ina~e pisma vratiti "spa~ki".
Ne se}am se da li su me pitali mogu li da se primim navedene du`nosti. Dobio sam
postavljenje i obja{njenje {ta treba da radim. Nare|enje je nare|enje, ~ak i u republikan-
skoj Armiji i u internacionalnim brigadama. Bio sam naviknut da izvr{avam primljena
nare|enja i partijske direktive, ma koliko izgledale neobi~ne. To mi se veoma ~esto
de{avalo i ranije (setimo se zagreba~kih tramvajd`ija) a i kasnije. Na pomenutoj funkci-
ji u ~e{koj ~eti, ostao sam ~itavu godinu dana. Komandirove i komesarove govore ili
obja{njavanja, kao i naredbe prevodio sam vojnicima jedinice na ~e{ki, a kada su se
vojnici obra}ali svom komandatu ili politi~kom komesaru, pozivali su me da im
pomognem. Tako sam nau~io da govorim ~e{ki. Nije bilo prilike da u~im i da ~itam, {to
nije nimalo lako kod ovog jezika koji nije fonetski. Nikad nisam nijednog reda napisao
na tom jeziku. Ostao sam pravi analfabeta.
Ostatak godine je na{a brigada provela u pozadini. Odr`avana je obuka. Bilo je
povremeno i la`nih uzbuna, naro~ito no}u. Tokom no}i, pi{taljke bi zasvirale. Uzbuna!
[to br`e, u punoj ratnoj spremi, digni logor, sve spakuj u najve}oj brzini. Odlazi se na
front! Jo{ se ne zna gde, ali uskoro }e se znati. Po mraku, u najve}oj ti{ini, da neprijatelj
ne{to ne nasluti, cela jedinica je mar{irala u stroju. Oficiri na ~elu ili pored ~eta i vodo-
va. Svi stenju pod teretom, jo{ nedovoljno budni. Neki i zabrinuti. [ta li nas ~eka? Posle
sat, dva, stoj! Sve je ispalo u najboljem redu, ve`ba je uspela. Vra}amo se na spavanje.
Usred zime, decembra meseca, zapo~ela je velika republikanska ofanziva na
Teruel. Gle, a mi? Nismo mogli dovoljno da se na~udimo. Mo`da su nam namenili

167
ne{to drugo? Posle prvih uspeha republikanaca, protuofanziva frankista je sve
upropastila. Bilo je snega i mraza u toj planinskoj oblasti. Strahota za vojnike.
Krajem zime posla{e nas na jug, u Estramaduru. U jedno malo mesto, nedaleko od
frankisti~nih linija. U tom kraju nalazi se ~uveni rudnik `ive, Rio Tinto, jedan od
najve}ih u svetu. Nastavljen je pozadinski `ivot. Ali u znatno prijatnijoj klimi. Ujutro,
pre svih drugih obaveza, bio je blizu vode ~as gimnastike. Tu smo mogli odmah da se
i operemo. Vojnih ve`bi je bilo preko celog dana. U blizinu su doveli i brigadu u kojoj
se nalazio drugi jugoslovenski bataljon internacionalnih brigada "\ura \akovi}". S
njim do tada nismo imali veze, iako smo znali za njega, i oni za nas. Sada je trebalo da
zajedno obrazujemo posebnu brigadu. Dobila je ime 129 internacionalna brigada, za
posebne namene. [ta to zna~i u ratu, lako je zamisliti. Mo`da su nam namenili i pose-
ban zadatak na jugu? Od sada su Jugosloveni bili u istoj jedinici.
Jugoslovena je bilo i u jednoj antitenkovskoj jedinici. Jezgro te jedinice predstav-
ljala je grupa studenata koja je iz Praga do{la u [paniju. Kao i u drugim jedinicama, o
~emu do sada nisam pisao, i u 129 brigadi je postojala organizacija komunisti~ke parti-
je, koja je delovala polulegalno, konspirativno. Redovno su odr`avani sastanci, radi
pretresanja politi~ke situacije, politi~kog obrazovanja, novih zadataka za ~lanove parti-
je, ili su nam preno{ene direktive vi{ih organa. U brigadi je delovao poseban komitet
brigade. Kratko vreme sam i ja bio ~lan tog komiteta. Sekretar je bio Branko
Krsmanovi}, moj poznanik preko dopisivanja, iz Praga.
U vezi sa aktivnostima partijske organizacije, imao sam jedan neobi~an do`ivljaj.
Jednom sastanku, vi{e se ne se}am kada, gde i kakvim povodom je to bilo, prisustvovao
je drug iz Rusije. U republikanskoj armiji je skoro u svim vi{im jedinicama bio poneki
ruski instruktor. Bilo ih je mo`da i po partijskoj, a ne samo po vojnoj, liniji. Znam (to
sam saznao kasnije) da je bilo i kontraobave{tajaca. O njima su se posle rata pri~ale stra-
hote. Za vreme rata, u ni`im vojnim jedinicama, me|u obi~nim vojnicima, znalo se samo
za ono {to se odnosilo na vojne obaveze tih jedinica vojnika. Intrige i ratovi me|u
slu`bama, raznim strankama, me|upoliti~ka razra~unavanja i tome sli~no, vodile su se u
"vi{im sferama". Ni{ta mi u jedinicama nismo o tome znali, ni naslu}ivali. Bili smo
antifa{isti i vojnici Republike, "los hijos de Negrin", kako se ~esto govorilo. Istina,
pri~alo se i o trockistima. Da je taj i taj trockista. Ali po ~emu je trockista, to se nije
moglo saznati. Niti smo o tome vodili ra~una. Nije spadalo u na{u vojnu obavezu.
Pomenuti Rus je na partijskom sastanku, zna~i me|u ~lanovima partije koji su to
postali, jer su bili spremni da se bore za ciljeve partije i na sastanku se dogovaraju kako
da to ostvare u datom trenutku, odr`ao govor koji prili~i mitingu me|u gra|anima koje
treba pridobiti za odre|enu ideju, politiku ili akciju. Pitao sam se kakva je to bolj{evi~ka
partija kada se tamo odr`avaju takvi sastanci? Predpostavljao sam, da je on o~igledno
naviknut da u svojoj organizaciji tako nastupi. Ili nas tako podcenjuje da misli da mora
da agituje? Nisam imao odgovor na ovo pitanje. Nisam ni druge pitao, ali je to bila
ozbilja pukotina u mom verovanju u Sovjetski Savez.
Lepa priroda i prijatna klima u Estramaduri, kao i dovoljno raspolo`ivog vremena,
naveli su me da sakupljam insekte. Nabavio sam bo~ice, malo etera kao i ostalo {ta je
potrebno, pa sam po~eo da istra`ujem okolinu. Uspeh nije bio veliki, ali sam ipak
napravio malu zbirku tvrdokrilaca sa juga [panije. Moj interes za insekte je bio poznat

168
zemljacima. Najvi{e sam bio poznat pod imenom Kukac, nego Guido, ili Nonveje. ^ak
se posle rata, u Jugoslaviji, prepri~avalo me|u biv{im {panskim borcima, kako sam,
zanet sakupljanjem insekata i za vreme borbi, dok su drugi nastojali da {to bolje sakri-
ju glavu, ne bi li je za{titili od kur{uma, le`e}i iza zaklona prevrtao kamenje, da bih
na{ao nekog insekta. Kad smo iz Estramadure poslani na front, svoju zbirku sam pove-
rio bataljonskoj komori, koja se starala o vi{ku prtljaga. Ali u op{tem neredu, koji prati
svaku vojnu operaciju, sve je izgubljeno. To mi se desilo jo{ jednom, tako da iz [pani-
je nisam uspeo da donesem nikakav entomolo{ki materijal.
Prolazilo je vreme, a nikakvih znakova nije bilo da }emo biti anga`ovani u nekoj
vojnoj operaciji na ovom terenu. Front nije bio daleko, ali je sve bilo mirno. Zvuci even-
tualnih ~arki nisu dopirali do nas. Sredinom aprila saznalo se za veliku ofanzivu
Frankovih snaga na Aragonu. Malo po pomalo se naziralo, da fa{isti nameravaju da
prodru do mora i da tako teritoriju {panske republike preseku na dva dela, odvoji{i
Kataloniju od ostalih delova. Republika se uporno branila, ali joj nije uspevalo da zaus-
tavi napredovanje neprijateljskih snaga. Premo} u oru`ju je bila prevelika.
Dobili smo nare|enje za pokret. Cela 129. Brigada je upu}ena kao poja~anje na
aragonski front. Anga`ovana je 23. aprila kod mesta Morella da poku{a da se suprostavi
napredovanju frankista. Polo`aji su nam bili s oba strane cesta po kojoj je neprijatelj
nastojao da napreduje. Kasnije smo saznali da je to bila jedna marokanska jedinica. U
njoj su se nalazili "los Moros", kako su ih [panci zvali i koji su bili ~uveni zbog svoje
okrutnosti, ali i odva`nosti i ratobornosti. Strah i trepet {panskih boraca. Po na{im
polo`ajima su osuli paljbu. Prolazili su i neprijateljski avioni, pa se ~ulo kako negde
padaju bombe. ^ulo se i brujanje neprijateljskih tenkova. Valjda su napredovali na
susednom sektoru. Ratna buka je bila zaglu{uju}a.
Ja sam sa nekoliko drugova bio u zaklonjenijem mestu, pa nisam vidio nikakvog
neprijatelja. Njihovi polo`aji su bili iznad na{ih. Teren je bio nagnut, na obroncima koji
su se blago spu{tali prema morskoj obali, jo{ dosta daleko od na{ih polo`aja. Trebalo je
da {titimo cestu koja prolazi nedaleko od tih polo`aja, ukoliko bi se pojavila jedna
neprijateljska kolona. Zaklon nije bio tako dobar kao {to bi se moglo pretpostaviti.
Kur{imi su po~eli da padaju po nama. Bilo je ranjenih. Jednome sam upravo hteo da
pomognem, kada jedan metak udari u stenu nedaleko od mene, rasu se u bezbroj par~i}a
i - kako mi se ~inilo - svi su se okomili na mene. To je trajalo manje od deli}a sekunde.
Osetio sam udare po gornjem delu tela i krv mi pote~e, a ne{to me bocnulo u oko.
O~igledno, ranjen sam, ali jo{ `iv. Uostalom, znao sam po pri~anju drugih, da i te{ki
ranjenik u prvi mah ne oseti bol, dok mu je rana jo{ topla, kako se ka`e.
Nisam mogao da ocenim, dakle, kakve su prirode moje rane i {ta bi trebalo da
uradim. Da li da ~ekam da mi neko pomogne, ili da odem sam. Podigao sam se i gle,
nije mi bilo ni{ta! Ipak sam polako po{ao prema previjali{tu. Nisam bio sam. Kao i u
onom juri{u kod Quinta, na{a jedinica je imala bezbroj ranjenih. Bilo je i mrtvih. Video
sam kako le`e na zemlji. Ranjenici su, ako su mogli da se kre}u u koloni i{li u istom
pravcu kao i ja. Drugi su bili na nosilima Svi smo se trudili da koristimo zaklone koje
je pru`ao teren, da bi izbegli metke.
Kod previjali{ta je bio dr Me{terovi}, bataljonski lekar. On utvrdi da sam na vi{e
mesta ranjen u desnom ramenu, da imam nekoliko sitnih par~i}a po licu, u u{noj resici,

169
jedan se zabio u donju usnicu, a jedan me pogodio u oko. Na izgled ni{ta naro~ito
ozbiljno. Previli su mi rame. Par~i}e u licu nisu se usudili da diraju. Dobio sam injek-
ciju protiv tetanusa i upu}en u pozadinu, u bolnicu. Odatle sam poslat u Barcelonu, kod
specijaliste - o~nog lekara. Taj je napravio ~udo. Ranjeno oko je namazao kremom.
Morao sam vi{e puta da idem kod njega. Na kraju se ispostavilo da je oko, pod dejstvom
kreme, o~i{}eno. Ono par~e je nekako ispalo i nikakvih posledica nisam imao.
Par~e metka koje se zabilo u usnu su ostavili tamo. Se~enje, reko{e, radi va|enja,
napravilo bi jo{ ve}u {tetu. Ono mi je posle izvesnog vremena, mo`da je to trajalo i
godine, zaboravio sam kada, samo od sebe ispalo. Tkivo ga je istisnulo, ali je ostao beli
trag. A ono u uvu jo{ uvek nosim. Slo`eniji je bio slu~aj sa ramenom. Bio je pun ve}ih
i manjih gelera. Ono {to je bilo bli`e ko`i, lekar je pincetom povadio, a ono {to je bilo
dublje ostavio je. To mesto je puno `ila i krvnih sudova. Bolje ga ne dirati. Postupio je
ispravno. Danas se o`iljak jedva mo`e tamo prona}i. Prisustvo gelera u mesu ni~im se
nije odavalo. Vremenom sam zaboravio ovu o~igledno bezna~ajnu epizodu mojih ratnih
do`ivljaja. Tridesetak godina kasnije, u Kamerunu, vra}aju}i se sa terena, gde su me u
otvorenom d`ipu tukli vetar i ki{a, zabolelo me desno rame. Mislio sam od prehlade.
Oti{ao sam lekaru a ovaj me po{alje na rentgen. Tu utvrde da je sve u redu, sa
napomenom "il y des résonances métalliques". Prona{li su gelere koje sam odavno
zaboravio. Mo`da se neki od njih pomerio, pa dodirnuo `ivac, {to me je potsetilo na
Morellu. Dobio sam lek protiv bolova i sve je bilo u redu. Jo{ su me jednom zabolili
geleri. Opet posle dvadesetak godina.
Radi le~enja sam se zatekao u Barceloni. Bilo je tu jo{ i drugih boraca iz na{e
jedinice, s kojima smo se dru`ili, lutaju}i po gradu. Najvi{e sam bio u dru{tvu Koste
Na|a. On je mnogo pre mene do{ao u [paniju i u~estvovao je u svim bitkama u koji-
ma su bile anga`ovane Me|unarodne brigade. U svakoj je bio vi{e ili manje te`e
ranjen. Tako i ovog puta, kod Morelle. Uskoro je, kao rekovalescent, mogao da se
{eta po gradu. Nas dvojica smo obilazili male gostionice u luci gde su se, uz pi}e, po
op{te-mediteranskom obi~aju, po volji u manim tanjiri}ima besplatno slu`ile pe~ene
ribice, kuvane {koljke i morski ra~i}i, kikiriki i kojekavo drugo meze. To nam je
slu`ilo da se okrepimo, jer smo, kako smo govorili, koriste}i moji dalmatinski na~in
izra`avanja, "bidni" bili ranjenici. Nas dvojica smo i posle rata u Jugoslaviji, kada bi
se negde sreli, "bidni" morali da idemo negde da se okrepimo, kao u danima prove-
denim u Barceloni.
U to doba frankisti~ke armije su stigle do mora, prekidaju}i teritoriju republike i
njene armije u dva dela. I jugoslovenski dobrovoljci su se na{li podeljeni. Deo boraca
je ostao u centralnom delu, drugi su sa jedinicama u povla~enju stigli do Katalonije.
Novi front, prema Kataloniji, se ustalio na velikoj reci Ebro. Od jugoslovenskih i drugih
interbrigadista, kao i od {panaca dodeljenih radi popune, obrazovan je u Kataloniji
"Bataljon divizionario", za specijalne namene. Jo{ je nosio naziv "motorizovan". U ovaj
bataljon sam upu}en, kada su me lekari proglasili sposobnim za front.
Bataljon, u sastavu vi{e jedinice nalazio se na obali Ebra, uzvodno od samog grada
Tortosa. Grad je nedaleko od u{}a, sa obe obale reke. Most koji je spajao njegova dva
dela, le`ao je poru{en u vodi. Sam grad je bio pust, napu{ten od stanovnika.
Frankisti~ke jedinice su bile na desnoj obali reke, a republikanci na drugoj. Reka je na

170
tom mestu {iroka, dve do tri stotine metara, negde vi{e, negde manje i te~e kroz {iroku
pe{~anu ravnicu. Na{i rovovi su bili iskopani u pesku. Sloj peska je bio dubok i sabi-
jen, tako da su pored rovova mogli lako}om da se iskopaju prostrani zakloni za vojnike,
za njihov odmor i stanovanje - ~itavi stanovi. Iz obli`njeg, napu{tenog grada, dono{en
je name{taj, posteljina, }ilimi za pod i za oblaganje zidova da bi se prostorija za{titila
od peska. Imali smo kuhinje i trpezarije sa svim {to je potrebno za spremanje i servira-
nje hrane. Onaj koji je bio sklon luksuzu, donosio bi iz grada slike i ka~io o zid. Samo
struju nismo imali.
Dolina Ebra je bogato podru~je, u kome uspeva svakovrsno vo}e i povr}e. Bilo je
leto, ba{te i vo}njaci prepuni svega {to raste u ovom sredozemnom podru~ju. Zbog
neposredne blizine prve linije, osim vojnika, nigde nikoga. Stanovnici ovog kraja su
morali sve iznenada da napuste, kada se pribli`ila linija fronta. Sve je to sada stajalo
nama na raspolaganju. [panci luduje za kuni}ima. Njih je bilo u izobilju po ba{tama, u
posebnim odgajili{tima. Koko{aka i petlova isto tako. Nigde u `ivotu nisam jeo toliko
raznovrsnog vo}a i u tolikim koli~inama, kao tada.
Vojni `ivot, me|utim, u tim rovovima je bio te`ak i naporan. Vrebale su velike
opasnosti. Pri dolasku u novu jedinicu, saop{teno mi je da sam dobio ~in poru~nika i
postavljen za komandira jednog voda u na{oj ~eti navedenog bataljona. Vrhovni {tab
republikanske armije odvojio je za ovu prvu liniju na obali Ebra, koja se prote`e na vi{e
desetina kilometara, veoma mali broj jedinica. Svaka ~eta je trebala da ~uva stra`u na
jako razvu}enom sektoru, na~i~kanom potrebnim brojem stra`arskih mesta, dobro
zaklonjenim i utvr|enim i tako razme{tenim, kako bi u slu}aju napada sa druge strane
reke mogla da se brani na{a obala jakom vatrom iz raznog pe{adijskog oru`ja. pored
pu{aka smo imali mitraljeze i pu{komitraljeze.
Vojnici mog voda, kao i drugih jedinica na tom sektoru, smenjivali su se na
stra`arskim mestima, nadgledaju}i suprotnu obalu. Stra`arska slu`ba je naro~ito no}u
bila te{ka, puna neizvesnosti. Stra`arska mesta su se ve}inom nalazila po vi{e desetina
metara daleko jedno od drugog. Stra`ar je bio sam. Morao je da motri na reku. Nad
dolinom Ebra vladala je "mrtva ti{ina", kako se ka`e, ali varljiva. Ne zna se {ta nepri-
jatelj smera. Mi smo znali {ta bi mogao. Ono isto {to su i na{e jedinice izvodile. Ne
masovnu ofanzivu, niti lokalni napad, ve} malu diverziju, najopasniju za pojedinca,
naro~ito za usamljenog vojnika na stra`arskom mestu, daleko od susednog stra`ara i
mogu}e pomo}i.
Takvih diverzija bilo je nekoliko sa na{e strane. Ne mnogo, jer onda otpada izne-
na|enje, glavni preduslov za uspeh akcije. U ~eti nam o tome niko nije pri~ao, ali se
ipak malo po malo saznalo ko i kako ih izvode. Kanije, posle rata, detaljno su opisane.
Mala grupa od tri ~etiri posebno obu~enih, odva`nih drugova jedne mra~ne no}i, prepli-
vala bi reku na odre|enom mestu unapred izabranom zbog naro~ito povoljnog polo`aja
za izvo|enje akcije. Uniforme i oru`je, da se ne bi pokvasilo, preneli bi preko vode
sakrivene u unutra{njoj automobilskoj gumi. Raspored neprijatelja je bio poznat u
detalje. [unjaju}i se ve{tije nego indijanci, ~lanovi grupe bi se prikrali stra`aru ne~ujno
bi ga zgrabili i odvodili preko reke, istim putem kojim su do{li. Trebalo je da poslu`i
kao "`ivi jezik", da ispri~a kakvo je stanje kod njih, sastav jedinica, naoru`anje,
raspored utvr|enja i kojekave druge stvari.

171
 Ja sam no}u, radi kontrole i pru`anja podr{ke, morao ne~ujno da obilazim stra`are,
da ne izazovnem pa`nju suprotne strane. Dakle ti{e od indijanca. Ali sam morao paziti
da stra`ar ne pomisli da mu se pribli`ava neprijatelj. Sektor moje jedinice se protezao
na stotinu i vi{e metara. Vodio sam i smenu stra`e, naizmeni~no sa jednim
pomo}nikom. Kada bi se zavr{io jedan obilazak, uskoro je trebalo po}i na drugi. Tako
iz no}i u no}. Danju je slu`bovanje bilo manje naporno, nadzor nad rekom je mogao da
se obavi sa manjim brojem stra`ara. Mogli smo da se odmaramao, da spavamo i do
odemo po vo}e, kuni}e i koko{ke.
Posle izvesnog vremena, pozovu me u {tab jedinice i saopsti{e da me komanda
bataljona {alje na jednomese~ni kurs za usavr{avanje oficirskog kadra. Ovaj se odr`ava
u nekom gradi}u udaljenom od fronta. Posle kursa se vra}am u svoj bataljon.
Na ozna~enom mestu zatekao sam stotinak oficira, mladih kao ja, potporu~nika i
poru~nika, skoro svi [panci. Nastavu je dr`ao jedan jedini nastavnik, {panski major. To
je bila kurs kakvi se organizuju u vojnim akademijama, ali sa`et u mesec dana. Svi
polaznici kursa su bili stari ratnici, zna~i poznavali su ratnu praksu. Sada je trebalo to
u~rvstiti i dopuniti teorijom. O taktici i strategiji ratovanja manjih jedinica, o oru`ju i
njegovoj upotrebi, o sadejstvu raznih jedinica i raznog oru`ja. U u~ionici su bile
makete, reljefno prikazan teren, na kome smo se ve`bali kako izabrati najbolje polo`aje
za napad i odbranu, za napredovanje i sl. Tu sam nau~io kako treba izbegavati da se
eksploziv slu~ajno ne zapali "por sympatia". Eksplozija na jednom mestu mo`e izazvati
drugu, iako ovaj eksploziv nije u direktnom kontaktu sa onim na prvom mestu - napros-
to iz simpatije. To je neobi~na pojava. Na kraju kursa morali smo da pola`emo pismeni
i usmeni ispit i svako je dobio svedo~anstvu da je s uspehom apsolvirao kurs.
Ovaj kurs mi je po svoj prilici spasiao `ivot, kao i odluka komande bataljona da me
po{alje na usavr{avanje, kako bih mogao {to bolje da ratujem protiv fa{ista.
25. avgusta je po~ela velika, davno i pa`ljivo, ali u najve}oj tajnosti pripremljena
ofanziva republikanske armije. Poslednja u ovom ratu, kako }e se uskoro videti, kojim
je republika poku{ala da pobolj{a svoje pozicije.
Nekoliko jedinica republikanske armije je no}u na prepad pre{lo reku Ebro, znatno
dalje, uzvodno od polo`aja na kom se nalazila moja jedinica, ali je i ona u~estvovala u
tom napadu. Iznena|enje je bilo potpuno. Republikanci su na drugoj strani uspostavili
most i uspeli da napreduju u prvoj fazi operacije sve do Gandese, gradi}a na 15 km od
Ebra. Odbrana, iako iznena|ena u prvom naletu, brzo se sna{la. Frankisti su raspolagali
znatno ja~im snagama i boljim naoru`anjem, naro~ito {to se ti~e artiljerije, tenkova i
avijacije. Razvila se strahovita bitka, najkrvavija od svih dosada{njih. Teren je bio
te`ak, kamenit i mestimi~no brdovit. Od kamenja koje je prskalo na sve strane usled
artiljerijske paljbe i eksplozija avionskih bombi ubijeno je i ranjeno na tim mestima
mo`da isto toliko boraca koliko od samog oru`ja. Premo} frankista u svakom pogledu,
u ljudstvu i naoru`anju, je bila odlu~uju}a. Uz veoma velike gubitke pri napadu i
povla~enju, na{e jedinice su morale da napuste drugu obalu reke i time je bitka na Ebru
okon~ana.
U jedinicu sam vra}en po zavr{etku operacije. Zatekao sam `alosnu situaciju.
Veliki broj drugova je poginuo na Ebru, mnogi su bili po bolnicama da se le~e od
manjih i te`ih rana.

172
 Uskoro je nastala za nas i ostale interbrigadiste, neo~ekivano nova situacija.
Predsednik [panske republikanske vlade Negrin izjavio je na jednoj sednici Dru{tva
naroda, da }e sa fronta povu}i i poslati ku}i sve interbrigadiste i o~ekuje da to isto uradi
suprotna strana na kojoj su se nalazili pripadnici italijanskih i nema~kih oru`anih snaga,
naro~ito tenkovske i zrakoplovne jedinice. Taj gest {panske vlade je oberu~ke
prihva}en, sem od Nema~ke i Italije. ^ak je takozvani, po zlo poznati komitet za
"Neintervenciju", predvo|en Francuskom i Engleskom, predusretljivo imenovao
Me|unarodnu komisiju za nadgledavanja demobilizacije, sastavljenu od oficira
nezara}enih, neutralnih zemalja. Internacionalne brigade su uskoro povu~ene sa fronta.
Predale su oru`je i upu}ene su u kasarne u pozadinu. Svi Jugoslaveni koji su se zatekli
u Kataloniji na{li su se u jednom malom mestu na severu te provincije, nedaleko od
francuske granice. Nama su se posle izvesnog vremena pridru`ili Jugosloveni koji su do
tada bili u centralnom delu republikanske teritorije i koji su no}u, brodom, uz najve}u
opreznost, zbog mogu}eg napada neprijateljske aviacije, preba~eni u Kataloniju.
Sada je zapo~ela jedna od mnogobrojnih farsa kojima obiluje me|unarodna scena
novijeg vremena. Povla~enje interbrigadista sa frontova je prihva}eno, ali njihov
odlazak iz [panije je na svaki na~in onemogu}avan. Jednom smo kamionima odvedeni
na francusku granicu. Re~eno nam je da }emo mo}i da pre|emo u Francusku. Pratio nas
je André Marti, poslanik francuske komunisti~ke partije i ~lan njenog rukovodstva. On
je u [paniji bio komesar Internacionalnih brigada. Francuske vlasti nas nisu pustile
preko granice, pa smo se vratili u svoju kasarnu.
Po~eo je vi{emese~ni kasarnski `ivot. Vi{e nismo bili vojnici, ali smo u uniformi i
organizovani i `iveli kao vojnici, po vodovima, ~etama i bataljonima, sa svojim
stare{inama. Svaka nacija na drugom mestu. Bio sam odre|en da se staram za snabde-
vanje na{e jedinice. Moja du`nost se sastojala u tome, da svakog jutra kamionom odem
u mesto udaljeno nekoliko km. Tamo je trebalo da primim potrebne namirnice za taj
dan. To se odvijalo bez posebnih problema. Jednog dana, me|utim, ne{to mi se desi, {to
mi je poslu`ilo kao pouka za kasnije. Stignem jednog jutra u bazu za snabdevanje i tamo
mi izjavi{e da tog dana nema hleba. Nema hleba! [ta se tu mo`e? Ako nema, ne mogu
mi dati! Sednem u kamion kod {ofera i krenem da se vratim i da prenesem neugodnu
vest. Tog dana ne}emo mo}i drugovima da delimo njihov deo hleba.
Na pola puta sam se predomislio i vratio. Ne mogu valjda tek tako da se vratim s
obave{tenjem da nema hleba. Cela jedinica me o~ekuje i s pravom se nada da joj done-
sem hleb. Ne mogu ih izneveriti. Ne smem se zadovoljiti prostom izjavim intendanta
baze, koji mi je rekao: "Nema hleba", ko zna zbog ~ega i skinuo me s vrata, sretan {to
me se re{io. Neka se potrudi, kako zna, to mu je du`nost - ali ja moram do}i do svog
sledovanja. To se od mene o~ekuje. Zato sam postavljen na tu du`nost. Nisam obi~ni
dostavlja~, ve} snabdeva~. Vratio sam se dakle u bazu i tamo napravio pravi rusvaj.
Moram dobiti svoje sledovanje. Bio sam uporan i nisam hteo da prihvatim njihovo
obja{njenje. Rekao sam im da sam od svoje komande poslat po hleb i da nare|enje
moram da izvr{im. Bez hleba ne smem i ne}u da se odem odavde. Neka se sna|u kako
znaju. I dobio sam hleb. Ne znam kako su to izveli, to nije bila moja stvar. Videli su da
ne mogu da me se re{e, pa su na{li re{enje. Iz toga sam nau~io, da se za postizanje
odre|enog cilja ~ovek mora zauzeti, boriti, istrajno i energi~no i uspe}e u ve}ini

173
slu~ajeva. Ako se opredelio za taj cilj, ~ak i ako se do njega te{ko dolazi i ako u prvi
mah mo`e da izgleda da je svaki trud uzaludan. Zadatak mora da se izvr{i!
U oktobru je na{a jedinica pozvana da po|e u Barcelonu. Odr`ana je velika vojna
parada svih pripadnika biv{ih internacionalnih brigada.Opro{taj od [panije. [panska
vlada je htela od njih da se oprosti i da im se zahvali za pru`enu pomo} i solidarnost
koju su interbrigadisti pokazali, s oru`jem u ruci, u borbi {panskog naroda protiv
fa{isti~ke pobune. Cela Barcelona je prisustvovali opro{tanoj paradi. Dirljiv govor je
odr`ala ~lan rukovodstva {panske komunisti~ke partije, Dolores Ibaruri, "La
Pasionaria", legendarna li~nost {panskog radni~kog pokreta.
Usred zime, januara meseca, Franko je naumio da zada smrtni udarac republici.
Zahvalju}i i ovog puta svojoj premo}i, zapo~eo je ofanzivu s ciljem da zauzme
Kataloniju. Njegove jedinice, izda{no potpomognute italijanskim i nema~kim te{kim
naoru`anjem, do kojega legalna republikanska vlada nije mogla da do|e, u tome
spre~ena od "Komiteta za neintervenciju", nezadr`ivo su napredovale, osvajaju}i deo
po deo terena.
Tada je rukovodstvo biv{ih internacionalnih brigada odlu~ilo, da demobilisani
vojnici tih brigada, ako to prihvate, po drugi put pohrle u pomo} Republici u ovim
najte`im danima. Svi smo prihvatili poziv. Dobili smo oru`je, poznate "vintovke",
poneki mitraljez, organizovali se u jedinice. Na front smo stigli kad je ovaj bio
prakti~no u rasulu. Pora`ene i desetkovane jedinice republikanske armije su se
povla~ile pred naletom znatno ja~eg i dobro nauru`anog neprijatelja, podr`anog
tenkovima i avijacijom. Sa vojskom se povla~ila nepregledna masa civila, svih uzrasta,
u neverovatnom neredu i o~ajanju, koriste}i kojekakva vozila, ali ve}inom pe{ke. Svi
su stremili ka francuskoj granici, be`e}i od fa{ista.
Dobili smo zadatak da kao poslednja za{tita omogu}imo evakuaciju {to ve}eg broja
vojnika i civila. Dr`ali smo na svom sektoru, du` ceste koja vodi uz morsku obalu,
poslednju odbrambenu liniju, ali posebnom taktikom, izbegavaju}i nepotrebne gubitke.
Kada bi se pojavila neprijateljska jedinica, pripucali bismo iz svih oru`ja, kako bismo
ih zaustavili i prikovali, a zatim bismo se {to br`e i {to neprimetnije povukli do mesta,
na kome bismo postupili na isti na~in, usporavaju}i {to vi{e napredovanje fa{ista. Ta
taktika je dala o~ekivane rezultate, dosta skromne, istina, ali drugo se nije moglo ni
posti}i. Ove borbe za{titnice trajale su petnaestak dana. Imali smo male gubitke, pa su
ovih zadnjih dana boravka u [paniji poginuli i drugovi koji su ceo rat sre}no pre`iveli.
Ja sam pro{ao veoma lo{e. Pri dolasku na front, dobio sam uz oru`je, kao i mnogi drugi,
nove vojni~ke cokule. Stare su bile neuoptrebljive. Od dugog pe{a}enje u novim coku-
lama, koje se jo{ nisu prilagodile nogama, gaze}i po mokrom terenu, raskva{enom
zimskim ki{ama pod Pirenejima, ponekad i od snega, noge su dobile krvave plikove, da
sam jedva stigao do kraja ove kalvarije.
Devetog februara 1939. godine stigli smo do francuske granice. U stroju, pod
oru`jem, predvo|eni svojim stare{inama. Ne{to pre fa{isti~kih jedinica, koje su nas
proganjale, tako da smo ipak mogli u miru, dostojanstveno, da napustimo tlo [panije.
Bili smo deo pora`enog katalonskog dela {panske republikanske armije, ali nismo
sebe smatrali pobe|enim. I za vreme {panskog rata bili smo u jedinicama koje su pretr-
peli poraze, iza kojih smo se oporavili i pripremali se za nove okr{aje. Doga|aji proteklih

174
nedelja bili su za ve}inu od nas samo jedna od epizoda u `ivotu revolucionara. Borba }e
se nastavljati, na drugom mestu, u drugoj formi. Ona za nas nije prestala time {to smo sada
napu{tali [paniju. Gde }e to biti, u kakvoj }e se formi voditi, to niko nije mogao da zna.
Me|utim, bili smo spremni, da je prihvatimo, kao {to smo, pre toga, pohrlili u [paniju.
Dva dana su nedostajala, pa da se navr{i 19 meseci od dana mog prelaska granice
u suprotnom pravcu, 11. avgusta 1937. godine. Vratio sam se bez Gojka, koji me je
onda pratio, a u [paniji su za uvek ostali mnogobrojni drugovi koji su pre ili posle mene
stigli tamo sa istim ciljem. Ra~una se da je 50% jugoslovenskih dobrovoljaca poginulo
u borbama na raznim {panskim frontoma.
U [paniji sam stekao bogato iskustvo razne prirode, vojno i politi~ko, a i op{te ljud-
sko - u opho|enju sa ljudima raznih nacionalnosti, raznih politi~kih gledi{ta, raznog
mentaliteta, iako su svi s kojima sam se dru`io u [paniji bili zadojeni istom idejom kao
i ja. Upoznao sam donekle i [paniju, onoliko koliko se moglo iz vojni~kog stroja.
Zbli`io sam se sa {panskim narodom, bar sa onim delom koji su predstavljali vojnici
republike i civili podru~ja pod republikanskom vladom. Po{ao sam da kao vojnik, kao
i toliko hiljada drugih iz mnogih zemalja, skoro ~itavog sveta, u~estvujem u borbi protiv
nadiru}eg fa{izma. Ta borba je tada, u [paniji, do`ivela poraz, ali je na{a odluka da
pomognema [paniji bila ispravna. Pobeda Franka, izda{nog potpomognutog od Hitlera
i Musolinija, uz nedovoljnu materijalnu i podr{ku koja je u toku rata pru`ena legalnoj
republikanskoj vladi, o~igledno je predstavljala podstrek fa{isti~kim osvaja~kim
planovima. Nije pro{la nijedna godina, a zapo~eo je Drugi svetski rat, najkrvaviji u
istoriji ~ove~anstva. Redom su, za za~u|uju}e kratko vreme, napadnute i porobljene
skoro sve evropske zemlje od fa{isti~kih zavojeva~a Hitlera i Musolinija. Ova dvojica
su u [paniji stekli dragoceno ratno iskustvo, isprobav{i moderno oru`je, borbene
jedinice i savremenu ratnu tehniku i taktiku.
Da su u [paniji pobedile antifa{isti~ke snage, kojima su interbrigadisti - iako uzalud
- u tolikom broju pritekli u pomo}, doga|aji sigurno bi imali drugi tok od onog koji nam
je poznat.

175
Sl. 26. Putna isprava izdata "radi
posete Svetskoj izlo`bi u Parizu".

Sl. 27. Vojna legitimacija nternacionalnih brigada.

176
Sl. 28. Studentska legitimacija
Internacionalnih brigada.

Sl. 29. Potvrda o u~e{}u u [panskom gra|anskom ratu.

 Sl. 30. Potvrda o dobijanju ~ina
poru~nika u republikanskoj armiji.

Sl. 31. Potvrda o dobijenoj medalji Internacionalnih brigada (decembra 1938. godine).
179
Sl. 32. Potvrda o postavljenju za {efa sekcije III kompanije "Bataljona divizionario".
VI. Logora{ u Francuskoj
(februar 1939 - septembar 1943)

181
 a {pansko-francuskoj granici do~ekali su nas dana 9. februara 1939. godine mnogo-
N brojni uniformisani stra`ari iz zloglasne "Garde mobile". To su posebne policijske
jedinice Francuske, u crnim uniformama sa crveno oivi~enom {apkom, po kojoj se
razlikuju od `andermerije, ~ija je {apka obrubljena belo. @andarmerija vr{i policijsku
slu`bu van gradova, dok su prvo pomenuti odredi osnovani da bi {titili dr`avu od
subverzivnih akcija, da bi suzbijali demonstracije i uop{te {titili bur`oaski poredak.
Prvo smo morali da polo`imo oru`je. Odmah iza grani~nog prelaza ve} se nalazila
ogromna gomila svakojakog oru`ja - pu{aka, mitraljeza, pu{komitraljeza. Nije se moglo
ni razabrati {ta je tu sve le`alo. Pored te gomile su stajali gardmobilci i pazili da se ne{to
ne pro{vercuje. Kod nas nije bilo potrebno da interveni{u. Mi smo se disciplinovano
oslobodili svega onog {to bi moglo da poslu`i kao oru`je. Mislili smo da nam u
prijateljskoj Francuskoj ne}e trebati. Nemamo od ~ega da se branimo.
U stroju, kao da idemo na paradu i kao da nemamo za sobom dve nedelje te{kih
borbi, pod korakom, sa stare{inama pored nas, krenuli smo od granice. U isto vreme kao
i mi, granicu je pre{lo na desetine hiljada drugih vojnika, iz biv{ih internacionalnih
brigada i iz {panskih jedinica. Toga dana, a sigurno i pre i posle toga, na granici je bila
neopisiva gu`va a isto tako i neposredno iza nje, na francuskoj teritoriji. Bilo je vojni-
ka i civila. Kasnije se saznalo da je vi{e stotina hiljada [panaca napustilo teritoriju
Republike, be`e}i pred frankistima.
Stupaju}i disciplinovano, nismo znali gde treba da idemo, ni koliko daleko. Mo`da
je to neko znao, ili naslutio. Ja i moji drugovi pored mene to nismo znali. Bili smo disci-
plinovani vojnici, navikli da slu{amo nare|enja. Neko vodi ra~una o nama, zna {ta
treba. Ni odkuda nije dolazilo nikakvo obave{tenje, {ta }e sada biti od nas i da li se od
nas li~no ne{to o~ekuje. U proteklim danima, tra`eno je od nas da budemo za{titnica.
Izvr{avanju tog zadatka smo se predano posvetili. Uspe{no smo ga izvr{ili i sretno stigli
do granice. Da li se sad ne{to o~ekuje od nas? ^u}emo valjda uskoro. Stupali smo dakle
mirne savesti, idu}i za na{im stare{inama. Na ~elu kolone Jugoslovena nalazio se Kosta
Na|. Kasnije sam saznao, da ni on nije imao pojma gde se ide. Gardmobilci su pokazi-
vali pravac, bez ikakvih obja{njenja. I oni su pratili na{e kolone. Me|utim nije izgleda-
lo kao da nas sprovode. I{li smo dobrovoljno u pravcu koji nam je bio ozna~en. Bilo je
to po~etkom februara, podno Pireneja, vreme hladno, veoma vetrovito. Kao na{a bura
na jadranskom primorju, ili ko{ava u Beogradu.

183
 Stupanje se odu`ilo. Nije se video kraj. Nije bilo autobusa ili kamiona da nas negde
odvedu, ili neka `elezni~ka stanica gde bismo se ukrcali u voz. Po~eli smo da
razmi{ljamo {ta }e sada da bude od nas. Izgledalo nam je da je za nas povoljna okol-
nost {to smo pre{li u Francusku. Ovde je ve} godinama vladao Narodni Front. Istina,
nije bio naklonjen legalnoj {panskoj vladi po pitanju oru`ja, ali mi smo sada civili.
Neko re~e, mala je verovatno}a da }e nas smestiti u hotele. Toliko kreveta ne bi mogli
ni da na|u. Ne se}am se vi{e da li smo tog dana ukupno pre{li u stroju, diciplinovano,
deset, dvadeset ili vi{e kilometara. U svakom slu~aju, put se neverovatno otegao. I{li
smo od Pireneja prema unutra{nosti, put severa, du` morske obale.
Najzad nam reko{e: "Stoj!". Pored ceste, gde smo stali, sa desne strane, u nedogled
se otegla morska obala, {iroka, potpuno gola i ravna pe{~ana pla`a koja je na tom mestu
merila nekih dve stotine metara, mo`da i vi{e. Odatle se pru`alo Sredozemno more, u
istom pravcu, dokle god je okom moglo da se prati. Pla`u je od ceste odvajao visoki zid
od bodljikave `ice, u nedogled kao i sama obala i cesta pored nje. Ona je bila prepuna
gardmobilaca i vojnika, koje smo sada videli po prvi put i koji }e nam dugo vremena
od tada biti "verni" pratioci. To su bili crnci u plavim vojni~kim {injelima, kakve je
imala francuska armija za vreme prvog svetskog rata. Saznali smo, da se radi o
Senegalcima, pomo}nim jedinicama francuske armije. Dovedeni su tu da nas ~uvaju.
Stigli smo na ulaz u koncentracioni logor. Toga smo sad postali svesni sa
iznena|enjem i zaprepa{}enjem. Neki od nas osta}e u ovom i u nekoliko drugih logo-
ra, u koje smo postepeno preme{tani, pa ~ak i u nekim zatvorima, pune ~etiri i po
godine, kao {to je to bio moj slu~aj. Neki su ostali internirani sve do kraja rata, pet i po
godina.
Stigli smo u logor "Saint Cyprien". To je ime malog mesta, nedaleko od morske
obale. Druge kolone su produ`ile, kako smo kasnije saznali, pra}ene gardmobilcima, do
'
slede}eg mesta, na istoj obali. Zvalo se "Argeles-sur-mer". U toj koloni se na{la ove}a
grupa Jugoslovena. Oni su zatekli situaciju analognu na{oj i moje kazivanje o do`ivlja-
jima u logoru "Saint Cyprien" odnosi se u celosti i na njih.
Pri~a koja bi mogla da se ispi{e o francuskim koncentracionim logorima, u koje je
francuska vlada Narodnog Fronta strpala jugoslovenske antifa{iste, dobrovoljce iz
internacionanih brigada, kao i one iz mnogih drugih dr`ava, uklju~uju}i i {panske
vojnike izbegle na njenu teritoriju, je duga i sramotna za one koji su te logore smislili,
osnovali i godinama odr`avali. Literatura koja je o tim logorim do sada napisana i
objavljena skoro u svim zemljama, uklju~uju}i i Francusku, pa i kod nas, mo`e da
ispuni celu biblioteku. Ta pri~a je, dakle, ispri~ana i dovoljno poznata. Ko `eli, mo`e
lako da se upozna s njom. To }e olak{ati moje kazivanje o tom delu mojih se}anja.
Ograni~i}u se, stoga, na nekoliko naro~itih momenata iz tog perioda, na neke epizode
ili doga|aje kojih se bolje se}am ili koji mogu biti od interesa za ~itaoce, da bi mogli
sebi da predo~e kako sam proveo taj relativno dugi period, kako sam ga do`iveo i kako
sam se sna{ao u razli~itim situacijama koje su se u tom periodu smenjivale. To je za
mene svakako bilo najva`nije, kao i za svakoga od onih koji su se nalazili u istom
polo`aju kao ja.
Stra`a, gardmobilci, koji su nas do tada samo diskretno i skoro neupadlivo pratili,
stupili su sada u dejstvo. Naprosto su nas izru~ili, Jugoslovene i desetine hiljada drugih

184
vojnika, interbrigadista i [panaca, na golu pe{~anu pla`u, {ibanu ledenim februarskim
vetrom. Na njoj ni{ta nije bilo {to bi moglo da nam poslu`i kao zaklon, a mi, sem nekog
}ebeta, nekog {atorskog krila ili {injela, nismo imali ni{ta da se za{titimo. Stigav{i pravo
sa fronta, svi smo bili krajnje iznureni, mnogi vrlo iznemogli. Bilo je me|u tim hiljadama
vojnika i bolesnih i ranjenih. O~igledno, francuske vlasti su bile iznena|ene nepregled-
nim talasima civilnih i vojnih izbeglica koji su se pojavili na njihovoj teritoriji. Ni{ta nije
bilo pripremljeno da ih prihvate. Isto va`i i za stra`are. Razlika izme|u nas i njih je bila
u tome, {to smo mi bili iza `ice, a oni ispred nje i {to su mogli da odu gde ho}e, ako im
stare{ina to dozvoli, i da se negde sklone i zagreju. Za nas to nije dolazilo u obzir.
U razmaku od nekoliko decenija, danas, kada pi{em o dogadajima tih prvih febru-
arskih dana, te{ko je da se shvati, a jo{ te`e da se ta~no prika`e ono {to se desilo tada
sa nama.
Ukratko, najpre smo morali nekako da se zaklonimo od vetra i no}ne hladno}e. U
pesku, koji je dubok i dosta ~vrst, po~eli smo da kopamo pli}e ili dublje individualne
zaklone, rovove, ~itava skloni{ta, za{ti}ena }ebadima, {atorskim krilima ili ~ak ni~im.
Kako je ko umeo ili uspeo. Tako re}i preko no}i, iz nu`de, niklo je kilometrima dugo
naselje te ljudske bede. To je bilo u prvoj fazi. Zatim su stra`ari u`urbano po~eli da nam
doturaju daske i drugi materijal da sebi napravimo barake. Dolazili su da od drugova iz
na{ih redova obrazuju ekipe, ~itave kolone za prenos tog materijala. Istodobno su
gra|ene barake i ostale gra|evine koje su bile potrebne stra`arskim jedinicama. Ovde
je uvedena nova re~, sa posebnim zna~enjem - "organizovati". Kao {to je mnogo kasni-
je, za vreme zimske olimpijade u Sarajevu, u~esnicima sa svih kontinenata postala
familijarna na{a re~, sa posebnim zna~enjem "Nema problema". Sve }e da se re{i, ~im
se neki problem pojavi. Nabaviti ne{to {to je potrebno, od najsitnijih do najkrupnijih
stvari, na bilo kakav na~in, lukavstvom, kra|om ako treba (od neprijatelja, naravno).
Tako smo sebi "organizovali" barake. Na{e su bile gotove znatno pre, sa njihovim
materijalom, od onih namenjenih stra`arima. Ekipe bi odlazile, poslate od komande
logora, po materijal za `andarske barake, a materijal bi se na{ao u na{em logoru. Dok se
jedna baraka gradila za stra`are, dve bi bile gotove za nas. Interbrigadisti su bili sme{teni
za neverovatno kratko vreme. Izgra|ene su "nuzprostorije", barake za kuhinje. Dobili
smo i WC. Do tada smo morali nu`du da vr{imo na mestu gde se more spaja sa pla`om.
Tu su, nad talasima, bile postavljene duge grede na dva niska stubi}a. Tu smo polazili da
~u~nemo, paze}i da ne izgubimo ravnote`u i da ne padnemo u vodu. More i morske stru-
je bi odnosile ko zna gde sve nepotrebno. Nekima je to ~u~anje izgledalo neprikladno ili
neudobno, pa su poku{avali da se olak{aju na drugom mestu, kriomice. Ali je uvek bilo
nekog koji je pazio na takve koji kr{e disciplinu, pa se logorom orilo njihovo "a la
playa!" - na pla`u! Zna~i, ~u~ni kao i ostali. Jo{ dugo nam je u u{ima odzvanjalo to "a la
playa" i kada smo ve} imali bolje uslove. Ili je neko u {ali ponavljao tu opomenu.
Ostali smo organizovani po nacionalnostima, pod komandom svojih stare{ina.
Uspostavili smo svoju samoupravu. Tako je to ostalo za sve vreme na{eg boravka u
logorima. Francuske logorske vlasti imale su op{tu upravu nad logorom. Nismo dali da
se me{aju u na{ unutra{nji `ivot. Svaka nacionalna grupa je imala svog komandanta, a
svi internirci jednog zajedni~kog pretstavnika, kome su logorske vlasti morale da se
obrate, ako su imale ne{to da nam saop{te. To se pokazalo kao veoma zna~ajna ustano-

185
va, jer smo mogli da postupamo prema vlastima jedinstveno i organizovano, na smi{ljen
na~in, u zavisnosti od situacije. Veoma brzo se pokazalo, da su logorske vlasti, po
instrukcijama vlade, prema nama neprijateljski raspolo`ene i spremne da to i konkretizu-
ju nizom po nas veoma nepovoljnih, ~ak i neprijateljskih postupaka, pa smo ~esto bili
prisiljeni da branimo svoje interese. Francuski komandant logora je poku{avao, da ukine
ili bar na neki na~in da ometa ovu samoupravu, ~iji je zna~aj, koju je ona imala za nas,
uo~io i on, ali u tome nije uspeo. Ni on, ni mnogi drugi posle njega, u drugim logorima
nisu postigli bolje rezultate. Mi smo bili ~vrsti, jedinstveni i veoma disciplinovano smo
onemogu}avali razne manevre komandanta, kako ovog logora, tako i ostalih.
Moram potsetiti, da su francuske vlasti u logore strpale interbrigadiste iz onih
zemalja u kojima su vladali fa{isti~ki ili profa{isti~i diktatorski, reakcionarni re`imi.
Jugoslavija je bila jedna od tih zemalja. U te zemlje, njihovi dr`avljani, interbrigadisti,
nisu hteli ili nisu mogli da se vrate, a druge zemlje nisu htele da prime te biv{e borce
protiv fa{izma. Ni Francuska nije htela da im pru`i uto~i{te, ve} ih je internirala.
Francuski interbrigadisti, naprotiv, kada su pre{li {pansko-francusku granicu mogli su
slobodno da se vrate svojim ku}ama, kao i Belgijanci, Englezi, Amerikanci, interbri-
gadisti iz skandinavskih zemalja, itd. A isto tako i Jugosloveni, koji su kao ekonomski
emigranti `iveli u Francuskoj, Belgiji, Kanadi ili u drugim zemljama i odatle do{li u
[paniju. Oni su mogli da se vrate u te zemlje na osnovu svojih dokumenta, koja su im
do dolaska u [paniju omogu}avala boravak u njima. Meksikanska vlada je pru`ila azil
manjem broju interbrigadista kojima je pretila opasnost da budu internirani u
Francuskoj. Ona je primila i izvestan broj {panskih vojnika, koji su tako izbegli inter-
naciju. Svi ostali su zavr{ili u francuskim koncentracionim logorima.
Situacija u kojoj su se nalazili biv{i jugoslovenski interbrigadisti, sada internirani,
bila je dosta neobi~na. Jednim delom je to bila igra ma~ke i mi{a. Mi smo od francuskih
logorskih vlasti tra`ili da nas puste na slobodu, kako bismo mogli da se vratimo ku}i.
Oni su nam izjavili da tome ni{ta ne stoji na putu, ukoliko poka`emo ulaznu vizu
jugoslovenskih vlasti, koja bi nam omogu}ila da se po izlasku iz logora vratimo u
domovinu. Posle du`eg ili kra}eg boravka u [paniji, niko od nas nije imao va`e}e putne
isprave. Osim toga, ve}ina je do{la ilegalno do [panije, drugima su isprave istekle.
Kada smo od na{ih vlasti tra`ili da nam izdaju potrebne isprave kako bismo mogli da
se vratimo ku}i, re~eno nam je, da logorske vlasti treba najpre da nas oslobode. Da bi
nas pustile iz logora, francuske vlasti su sa svoje strane tra`ile da im poka`emo isprave
sa ulaznom vizom, a jugoslovenske vlasti su rekle da }e nam vize dati ako nas francuske
vlasti puste na slobodu. Pravi za~arani krug.
Zatim je jugoslovenska vlada postavila uslov za izdavanje viza: treba da potpi{emo
izjavu kojom se kajemo {to smo po{li u [paniju. To nije dolazilo u obzir. To su svi
odlu~no odbili. Sada je u Jugoslaviji nastupila dugotrajna akcija u kojoj su na{i roditelji
i prijatelji, postaknuti od ~lanova KPJ, tra`ili od vlade da se odobri povratak biv{im
{panskim dobrovoljcima, jer se nisu ogre{ili o zakone svoje zemlje. Rezultata prakti~no
nije bilo. Retki pojedinci me|u nama, koji su imali neke posebne veze, preko roditelja,
politi~ara i drugih, uspeli su da dobiju dokument koji im je omogu}avao da iza|u iz
logora i da se legalno vrate ku}i. Interesantan je slu~aj Vlade i Vladete Popovi}a.
Jednom od njih do|e takav dokument. Logorske vlasti ga pozovu i uru~e mu dokument.

186
On ode iz logora i vrati se ku}i. Tada se logorskim vlastima javi drugi Popovi} i doka`e
da su pogre{nom Popovi}u izdale dokument, ne proveravaju}i sve podatke. On je imao
dokaza da se dozvola za povratak odnosi na njega, a ne na onog koga su logorske vlasti
svojom gre{kom pustile da ode. Tako su obojica stigli u Jugoslaviju. Sve je naravno bilo
dogovoreno - "organizovano".
Dok se vodila bitka za povratak ku}i, `ivot u logoru se odvijao na na~in koji je
omogu}avao da se podnese internacija, logorski `ivot iza `ica i sve ono {to on donosi u
fizi~kom i psiholo{kom smislu. Organizovan je kulturni `ivot, imali smo peva~ki hor,
~asove za kulturno i politi~ko obrazovanje. Pisali smo pisma ku}i, roditeljima,
poznanicima i prijateljima, svojim drugovima. Mnogi su se bavili izra|ivanjem raznih
rukotvorina, bavili su se rezbarenjem, izradom skulptura od drveta i zemlje. Pred
barakama su se nizali ~itavi redovi spomenika. Ja sam izradio tka~ki stan u malom,
kakav je koristila teta Marija u Splitu i izradio mali }ilim. Prire|ivali smo izlo`be. Na
dan kada se 14. jula slavi francuski dr`avni praznik, iako internirani od francuske vlade,
organizovali smo uspe{nu paradu u znaku gesla francuske revolucije "Liberté, égalité,
fraternité". To je bilo i na{e geslo.
Jednog dana sve nas pokupi{e i odvedo{e u drugi logor. U "Camp de Gurs", daleko
od mora. Tu smo zatekli prostrane barake, u dugim nepreglednim nizovima, u nebro-
jenim redovima. Slika koja podse}a na one iz nema~kih koncentracionih logora. Tu je
bilo mesta za mnogo hiljada interniraca, interbrigadista i [panaca. Svi internirani
'
Jugosloveni okupili su se na istom mestu, oni iz logora Saint Cyprien i Argeles-sur-mer.
Organizacija je ostala ista. Predstavnik svih interbrigadista je bio Jugosloven Ljuba Ili},
po ~inu major ili pukovnik {panske republikanske armije.
Za to vreme dogodile su se zna~ajne stvari na me|unarodnoj sceni. Potpisan je
Minhenski sporazum, zatim je do{lo do an{lusa Austrije, pa do raspada ^ehoslova~ke i
do potpisivanja sporazuma Molotov - Ribentrop. On je izazvao veliku pometnju u svim
politi~kim krugovima, a pogotovo me|u komunistima. Za jugoslovenske komuniste,
me|utim, iako disciplinovani ~lanove partije, za interbrigadiste, fa{isti su u su{tini
ostali fa{isti, neprijatelji sveg naprednog, pa makar i Staljin potpisao sa njima pakt.
Najzad je Hitler napao Poljsku, a zapadne "demokratske" dr`ave, Francuska i Engleska
su objavile rat Nema~koj. Pre toga je Francuska, kada je pretila neposredna opasnost od
rata, pre Minhena, pozvala pod oru`je deo rezervista. No kada je ova pretnja, posle
Minhena, kako je izgledalo, ne{to splasnula, vratila je rezerviste ku}i. To se ponovilo
jo{ jednom. Francuski gra|ani su se u ~udu pitali, o ~emu se radi? Preti li rat od
Nema~ke ili ne preti? Kada je Nema~koj objavljen rat, izvr{ena je op{ta mobilizacija,
ali do rata ni tada nije do{lo. Francuski general{tab nije preduzimao nikakve vojne
operacije. Omogu}io je Hitleru da sve snage anga`uje na istoku. Samo ti nastavi u tom
pravcu. Mi ti ne}emo smetati ni ometati u tome, glasila je o~igledna poruka Hitleru. Svi
su mirno posmatrali kako Hitler kolje Poljsku. Kasnije mu se pridru`io i Staljin. Dok su
trajale operacije Nemaca protiv Poljske, Francuski vojnici su rat proveli planduju}i po
liniji Ma`inot. Zvali su ga ironi~no "Drôle de guerre" - ~udni rat! Objavljen je rat, a ne
ratuje se. Igrali su nogomet pred svojim linijama.
U na{em logoru, situacija, me|utim, nije bila nimalo "drôle". Logorske vlasti su
do{le na ideju da jednim udarcem ubiju dve muve. Da nas se re{e i da nas koriste.

187
Odlu~ile su da uzmu kao pretekst "ratne prilike" da bi nas poslali na front. Na{i pred-
stavnici su im izjavili da smo spremni da se francuskom narodu pridru`imo u borbi
protiv fa{isti~ke Nema~ke, ali kao ravnopravni vojnici. Kao {to smo ratovali u [paniji.
Odgovor komandanta logora je bio: Ni govora! Mi }emo od vas obrazovati radne ~ete
koje }e na frontu obavljati pomo}ne poslove - kopati rovove i utvr|enja, ~istiti minska
polja i tome sli~no. Mi smo to odlu~no odbili. Mi smo vojnici i ne prihvatamo takvu
poni`avaju}u ulogu u ratu. Komandant logora je ipak jednog dana poslao kamione i vod
gardmobilaca sa spiskovima za formiranje prvih radnih ~eta. Napravio je grdnu gre{ku,
{to se uputio najpre do na{ih baraka, do Jugoslovena. Mo`da je hteo da se sveti {to mu
je predstavnik interbrigadista, Jugosloven Ljubo Ili}, prkosio.
Pozva{e sve Jugoslovene da se postroje pred barakama. Bilo nas je nekoliko stoti-
na. Bilo je dosta kr{nih momaka. Stra`e sigurno ve} trljaju ruke. Bi}e to lepe ~ete. Mi
smo znali o ~emu bi moglo da se radi, kada su pozvali da se postrojimo i kada smo
videli kamione, pa smo bili spremni da se odupremo. Pasivnom rezistencijom, ali
odlu~no! Po~e{e da ~itaju imena sa spiska. Pozvani da iza|u pred stroj i da obrazuju
novi red. Oni ~itaju ime jedno za drugim, pa ~ekaju. Niko da mrdne. Uvide{e da ih
Ljubo nije prevario. Zar ovi da nam se suprostave? @andari nisu naviknuti na takvu
neposlu{nost. I to jo{ od strane logora{a. Na jedan mig stare{ine voda, trojica-~etvorica
gardmobilaca potr~a{e i dograbi{e prvog od na{ih do sebe, da ga silom odvuku u novi
stroj. Ali on se spusti na zemlju. Da ih bije, da ih udari nogom ili poku{a da se otme, ne
bi uspeo. @andari su uvek dobro uhranjeni, prave grmalije. On je instinktivno pru`io
pasivni otpor. Ipak su ga najzad nadja~ali i odvukli u kamion.
Onda dograbe slede}eg. Ceo vod se tako okomio na nas. Po trojica-~etvorica na
jednog. Mnogi su koristili pometnju, pa se vratili u barake. ^etvorka je po{la i po njih.
Ali ovde im je posao bio jo{ te`i. I mene su dograbili u baraci. Oni me vuku, a ja se
dr`im za noge kreveta. Pa kad me silom odvoje od jednog, obema rukama dohvatim
slede}u nogu. Tako do vrata barake. To je trajalo dosta vremena, dok me najzad nisu
izvukli. Nisu bolje pro{li ni sa drugima. Bilo je psovki i vike, ali nikog nisu udarili.
Jedva su uspeli da napune jedan kamion. Sigurno je neko izvestio komandanta logora
na kakav su prijem nai{li. Komandant logora je sigurno uvideo, da }e vojna komanda,
koja mo`da o~ekuje ~uda od radnih ~eta, od takve radne snage imati samo problema, a
nikakve koristi. Mo`da se posavetovao sa svojim pretpostavljenima. Do|e nare|enje da
se obustavlja regrutacija, a napunjeni kamion odvezo{e u neku udaljenu baraku, opko-
ljenu dugim nizom praznih baraka. Tu su nas zatvorili i dr`ali oko dve nedelje, samo na
hlebu, kao kaznu za neposlu{nost, daleko odvojene od svih ostalih interniraca.
Zatim su po~eli da nas pojedina~no zovu nekud i za kaznu da nas {i{aju i brkove da
briju, ali ih Ljubo Ili} upla{i. Na red je do{ao jedan drug Crnogorac, a Ljubo upozori
komandanta logora, da Crnogorci brk nasle|uju od dede i oca i da ga ~uvaju kao svet-
inju, a ko ga dirne, moraju da mu se osvete, kao za najte`u uvredu. I `ivot su spremni
da daju za brk. ^ak ni Turci, njihovi ve~ni neprijatelji, nisu se usu|ivali da im seku
brkove. Radije su Crnogorvima sekli glave. Komandant logora se mo`da upla{i, to ne
znamo, ali odustane i od {i{anja. Na ve{t na~in, prilago|eni situaciji, upornim i slo`nim
dr`anjem, uspeli smo da odbranimo svoj stav. Vlast je definitivno odustala da od inter-
brigadista obrazuje radne ~ete. Zato nas je jo{ vi{e omrzla.

188
 U to doba prestala je "drôle de guerre", a nastao pravi rat. Nisu ga povele Francuska
i Engleska, koje su ga objavile, ve} Hitler. Nije prihvatio mig da slobodno napreduje
prema istoku, ve} se okrenuo zapadu i za tren, kakav istorija ne pamti, progutao je celu
zapadnu Evropu. Polakomio se i na Englesku, ali je tu polomio dosta zuba i jedva
sa~uvao vilice, za slede}e obroke. One }e mu presesti, kako se pokazalo i ko{tati ko`e,
a ne samo zuba.
Nas su opet premestili u "Camp de Vernet" blizu gradi}a Pau, podno Pireneja. To
je bio naj~uveniji francuski koncentracioni logor. O prethodnim logorima, o onima na
pla`ama Mediterana se jedva ne{to pisalo - posle rata. Pa u njemu su bili interbrigadisti
i {panski republikanci. To isto va`i i za Gurs. U logoru Vernet je bio ogroman broj bara-
ka, velikih, sa le`ajima na dva sprata. Svaka je mogla da primi po dve stotine i vi{e
interniraca. Logor je bio podeljen u tri odelenja (quartier): A, B i C. Interbrigadisti su
bili u odelenju B. Tre}i (C), je bio namenjen kriminalcima i ostaloj sitne`i, kojih su
vlasti htele da se re{e, a nisu mogli da ih {alju na sudove. U odelenju "A" nalazili su se
elementi "indésirables" (nepo`eljni) koje francuske vlasti nisu htele da vide na slobodi,
pa su ih strpali u logor. To su bili ve}inom stranci, bez potrebnih papira, ili politi~ki
nepodobni, a nisu mogli da ih se re{e slanjem preko granica, jer su ove bile u rukama
neprijatelja. Bilo je u tom odelenju i francuskih dr`avljana, ve}inom komunisti i jevre-
ji. Posle rata se najvi{e pisalo o progonu i stradanjima Jevreja, pa je tako logor Vernet,
kao i mnogi drugi po Francuskoj sli~ne namene, ~esto pominjan. Stradanje samih
Francuza, njihove `rtve usled progona od strane vlasti u Vi{iju (banjski gradi} Vichy je
bio sedi{te kvislinske vlade mar{ala Petena) i okupatora, ~esto je dolazilo tek u drugi
plan. Interbrigadisti su manje pominjani. Posle rata je ~ak osnovano i po svoj prilici i
danas aktivno radi "Udru`enje prijatelja interniraca logora Vernet", najvi{e zbog
stanovnika odelenja "A".
Na{ `ivot u novoj sredini odvijao se kao i ranije, pod na{om samoupravom, ali je
re`im postao stro`iji. Svi smo, u redovima po trojica, radi prozivke, morali po tri puta
da se postrojimo svakog dana pred svojom barakom, ujutro, u podne i uve~e. Po spisku
koji je stra`ar donosio iz komande logora, prozivku je vr{io {ef barake, pod nazorom
stra`ara. Svaka baraka je imala svog {efa. Njega su birali internirci iz te barake.
Odredila bi ga u stvari partijska organizacija, a logorske vlasti potvrdile i priznavale.
One su samo preko {efa barake op{tile sa internircima. Svi Jugosloveni su bili sme{teni
u dve barake. U onoj u kojoj sam se ja nalazio, bila je i ve}a grupa Nemaca, da popuni
preostala mesta. [ef jedne barake je bio "^o~e", a ja druge. Kad mi je saop{teno da sam
izabran za {efa barake, pitao sam za{to su mene izabrali, a ima i Nemaca koji su po svoj
prilici, obzirom na ~inove koje imaju, mnogo sposobniji za tu funkciju nego {to sam ja,
odgovoreno mi je "U interesu na{e partije je da izgradi svoje kadrove". To obja{njenje
me je donekle iznenadilo, jer sam ga po prvi put ~uo, ali je ta~no. ^ovek se {koluje na
funkcijama koje obavlja.
Predstavnik svih interbrigadista u logoru Vernet, kao i ranije u Gursu, bio je Ljubo
Ili}. On je posle maturiranju u Splitu, do{ao u Pariz gde je zavr{io studije arhitekture.
Specijalizirao se za urbanizam i bio je |ak ~uvenog urbaniste Courboisier, koji je u tom
periodu revolucionirao koncepcije o izgradnji novih naselja. Ili} je i po zavr{enim studi-
jama ostao u Parizu i po onome, {to je znao i postigao, mogao je da se meri sa svakim

189
francuskim intelektualcem. O`enio se pari`ankom iz boljih krugova. Ona je jednom
do{la da ga poseti, u pratnji }erkice, pa sam ih tada video. Jedna se zvala Mireille. Ne
znam vi{e da li majka ili }erka. Majka je bila impozantna i lepa `ena. Posle ga je ostavi-
la. Ljubo je bio samouverena li~nost i mogao je s uspehom da se bori sa svakim koman-
dantom logora, oficirom gardmobilaca bilo kog ~ina. Funkciju na{eg predstavnika je
obavljao na zadovoljstvo svih nas. Naro~ito partijskog komiteta logora koji je od prvog
dana na{eg prolaska kroz bodljikave `ice, 9. februara l939. godine, bio - ilegalno
naravno - du{a svega onog {to se odnosilo na na{ `ivot.
@ivot u novom logoru je postao te`ak. Francuska je okupirana, pa su po~ele osku-
dice. Trebalo je {tedeti u svemu. Vlasti su najpre po~ele do {tede na nama. Nedeljama,
mesecima, glavni obrok su nam bili "topinambour". To su krtole koje se nalaze na
korenu biljke koja ima cvetove kao suncokret, samo veoma male. Kod nas je zovu
~igota i po svoj prilici malo ko zna da ima jestive krtole. U Francuskoj se u normalno
doba koriste za tov svinja. Postoji i recept u francuskom kulinarstvu "Canard aux
topinambours". Patka se pojede, a topinambur baci. Dobijali smo te barene krtole koje
imaju slatkasti ukus, a hranljiva vrednost nikakva, ili neznatna. Jelo je, zbog {tednje,
bilo skoro bez masti i mesa. Da bi se najeo, neko bi progutao sve iz tanjira, pa i vi{e,
ako je mogao. Nezgoda je bila u tome, {to je varenje izazivalo nadimanje. Pasulj, ~uven
po sli~nim posledicama, ne mo`e da se uporedi u tom pogledu sa topinamburom. Za
doru~ak smo dobijali neku mutnu mlaku te~nost koju smo najvi{e koristili za pranje
zuba. Nastala je glad. Glavni i skoro jedini izvor hrane je bio svakodnevni obrok od 250
gr hleba. Saznalo se, da neki internirci umiru od iznemoglosti i gladi. To je bio slu~aj
naro~ito u odelenju C, me|u "kriminalcima" koji se lako demorali{u i podlegnu pod
te{kim uslovima, koji su ih sna{li u logoru. Pogotovo, ako se radi o pu{a~ima, koji bi se
zbog jedne cigarete ili obi~nog ~ika odricali porcije hleba.
Kod interbrigadista takvih pojava nije bilo. Interesantno je pomenuti, da uprkos
dugogodi{njih te{kih uslova `ivota, kod nas nije bilo posebnih zdrastvenih problema.
Izreka zdrav duh u zdravom tel, ili obrtno, i ovde se potvrdila. Bili smo uvek vedrog
duha, visokog morala, nikad poti{teni. Smatrali smo, da smo internirani od neprijatelja
zbog svog u~e{}a u ratu protiv fa{izma, zbog koga smo bili ponosni i da moramo
nastaviti da se odupremo vlastima koje su nas zbog toga zatvorile i proganjaju nas. I
ovde smo se nalazili u borbenim redovima, pa je trebalo da se branimo, kao kad smo
bili na bojnom polju.
[to su Jugoslovenski interbrigadisti relativno dobro izdr`ali ovaj period po logori-
ma, imaju u velikoj meri da zahvale solidarnosti koja im je pru`ana iz zemlje i pomo}i
koju su odatle dobijali. U svim sredinama iz kojih su u [paniju do{li ili poticali dobro-
voljci, organizovano je masovno prikupljanje i slanje paketa hrane posredstvom Crvenog
krsta. U paketu nije smelo da se nalazi vi{e od 1 kg. Javili smo ku}i i drugovima da
po{alju koncentrovane namirnice, pasulj, slaninu, mast, projno bra{no, testeninu, pirina~
i sl. Malo po malo, taj pokret slanja paketa interbrigadistima je u Jugoslaviji, koja je jo{
bila po{te|ena od rata, postao neverovatno masovan, naro~ito krajem 1940. godine, u
Zagrebu, Beogradu i u mnogim drugim ve}im i manjim mestima Jugoslavije. U Vernet-
u je u to doba svakodnevno mogla da se vidi neobi~na slika. Kolona Jugoslovena koji su
pozivani u logorsku po{tu i tamo odlazili u pratnji stra`ara da prime paket ili pakete.

190
Paketi su slati na ime nekog od nas, po spiskovima koje smo slali u domovinu, bez obzi-
ra od koga dolaze. Pakete su dobijali drugovi koji nikoga od rodbine ili drugova nisu
imali u zemlji. Oni su bili namenjeni celoj Jugoslovenskoj grupi i sve bi se predalo u ruke
odre|enom drugu ili grupi drugova. Svaka baraka je imala svoju kuhinju i svog kuvara.
Od primljenih namirnica kuvali bismo povremeno, u zavisnosti od zaliha, izda{an obrok
za celu jugoslovensku grupu. Zvali smo ga "Comida nacional" - nacionalni ru~ak.
Naizmenice bi na na{ nacionalni obrok zvali, kao goste, u ime solidarnosti, grupu
Nemaca ili drugove iz drugih baraka, koji nisu imali odakle da dobiju takvu pomo} u
hrani. Tako je solidarnost iz Jugoslavije dobijala internacionalni karakter.
Zbog ovih i drugih ~injenica, zbog svoje organizovanosti i uspe{nom odolevanju
pritiska logorskih vlasti, jugoslovenska grupa je u logoru, od strane biv{ih interbri-
gadista, u`ivala poseban ugled i po{tovanje. Setimo se otpora prilikom poku{aja da nas
silom - ali bezuspe{no - odvuku u radne ~ete. Ovaj ugled se veoma dugo odr`ao i kasni-
je, pa ni hajka koju je kasnije na jugoslovenske komuniste organizirao Informbiro, nije
mogao mnogo da okrnji taj ugled, bar u o~ima biv{ih pripadnika internacionalnih briga-
da raznih nacionalnosti.
Organizovanost grupe jugoslovenskih dobrovoljaca i disciplina koja je vladala u
njoj, do{li su do izra`aja po jednom veoma va`nom i osetljivom pitanju. Kako se vrati-
ti u domovinu? Bilo je sve manje izgleda, da se to postigne na legalan na~in, preko fran-
cuskih i jugoslovenskih vlasti. Mnogi su zagovarali individualno be`anje. Logorski
komitet je to odlu~no odbijao. Bez sigurne i razgranate veze, koja bi prihvatila odbegle
logora{e van logora, pogotovo ako ih ima vi{e, koji nemaju novaca, ni papira, niti gde
da idu, be`anje bi predstavljalo avanturu koja mo`e da se zavr{i samo lo{e po onog koji
bi se u nju upustio. Neki se nisu slagali s tim stavom. O tome je u svojim se}anjima
pisao i Gojko Nikoli{. Ovom stavu partijskog komiteta ima da se, u najve}oj meri,
zahvali {to je veliki broj jugoslovenskih interbrigadista kasnije uspeo da se na organi-
zovan na~in domogne domovine.
Individualnog be`anja je ipak bilo, ali ne na slepo. Za vreme jedne od mnogobroj-
nih akcija pru`anja otpora logorskim vlastima (ne bih stigao o svima da pri~am), ove su
uhapsile dvojicu drugova, Lazu Latinovi}a i jednog slovenskog druga koga smo zvali
"Flores". Poslali su ih na sud, a ovaj u zatvor. Po{to su odle`ali kaznu koja im je
izre~ena, sud ih nije vratio u Vernet, gre{kom birokracije, ve} ih je uputio u drugi logor.
Tu se Laza setio da se obrati jugoslovenskom konzulu u Marselju, gosp. Gerasimovi}u
i tra`io od njega da izvu~e iz logora njega i Floresa, sa obrazlo`enjem da }e biti repa-
trirani. Generalni konzul Gerasimovi} je bio rodoljub i smatrao je svojom du`no{}u da
pomogne gra|anima zemlje koju je predstavljao, ma o kome se radilo. On je rado iza{ao
u susret molbi dvojice zemljaka, a logorske vlasti su bile sretne da se re{e nepotrebnih
usta. Ova dvojica su se tako na{la u Marselju, ali nisu oti{li u Jugoslaviju, ve} su po~eli,
po direktivi, da pripremaju teren za odlazak u domovinu jugoslovenskih interbrigadista.
Prvi koji su iz na{e grupe krenuli u tom pravcu je drugi Laza Udovi~ki i Franc
Rozman. To je izvedeno ve{to i uspe{no. Svakog jutra su dvojica logora{a sa kantama
za |ubre pod nadzorom stra`ara odvedeni do kapije a odavde do mesta gde bi izru~ili
sadr`inu kante. Pomenuta dvojica su jednog jutra iza{li sa kantama, a kada je pa`nja
stra`ara popustila, odmaglili su neprime}eni. Obukli su odelo koje su nosili u kantama

191
i tako produ`ili, te sretno stigli u Marselj kod Laze. Druga grupa su bili Peko Dap~evi}
i Fadil Jahi}. Koristili su istu varku.
Po~etkom 1941. godine do{lo je obave{tenje iz logorske uprave da }e logor uskoro
posetiti komisija ministarstva rada hitlerove Nema~ke. Dolaze da regrutuju kvalifiko-
vane radnike za nema~ku ratnu industriju. To nam je izgledalo neobi~no i skoro
neverovatno. Nemci znaju da se u logoru nalaze dobrovoljci koji su u [paniji ratovali i
protiv njih, a sada ho}e da zaposle svoje doju~era{nje ratne neprijatelje, ve}inom komu-
niste. Obja{njeno nam je iz logorske uprave, da to Nemci dobro znaju, ali da kod njih
vlada velika oskudica u radnoj snazi, pa bi stoga bili spremni da se koriste uslugama i
samog |avola, dodavali su sarkasti~no Francuzi. Ovi su, uprkos politike saradnje koju
je sprovodila njihova vlada, u dnu du{e ipak mrzeli "Boches". Osim toga, dodali su,
Nemci su izjavili da ako neko mrdne, Gestapo }e biti tu.
Logorski komitet na{e grupe svestrano je razmatrao pitanje, da li da se prihvati
ponuda za odlazak na rad u Nema~ku ili ne. Zaklju~ak je bio da je to jedinstvena prili-
ka da se na legalan na~in iza|e iz `ica. A onda da svako nastoji da se domogne
Jugoslavije. Treba dakle da se prijave svi oni koji po svojim kvalifikacijama, kao
stru~ni radnici, imaju izgleda da ih Nemci prime. Neka se prijave i drugi, ako im uspe
da se kod komisije pro{vercuju. Taj stav je svima odgovarao. Nisu imali nameru da se
prijave oni koji su mislili da im Gestapo, po bilo kakvoj osnovi, zbog funkcija u [pani-
ji ili boravka u Sovjetskom Savezu, ne}e gledati kroz prste. Takvih je bilo malo.
Najzad sti`e komisija, od nekoliko ~lanova. Za~udo, zapo~eli su rad upravo sa
Jugoslovenima. Mo`da je to puka slu~ajnost. Zatra`ili su nekog, da poslu`i kao
tuma~. Posle konsultacije sa sekretarom na{e partijske organizacije ja se prijavim.
Komisija je sedela za stolom, a ja sam stajao pored njih. Jedan po jedan od na{ih
drugova je ulazio. Pitali su ga za ime i prezime, godina i mesto ro|enja, zanat i gde
je radio. Nisu bili mnogo radoznali. Zadovoljavali su se prvim odgovorom i donosili
odluku. "Primljen", "Slede}i". Ja sam prevodio. To je trajalo nekoliko dana. ^udio
sam se kada je Mirko, student, izjavio da je metalski strugar i da je radio u
brodogradili{tu. Primljen je. Tako i mnogi drugi, kada su videli da sve ide glatko, da
se bolje nije moglo ni zamisliti. Ni u bioskop se ne bi lak{e u{lo, sa kupljenom kartom
ili bez nje. Odosmo za Nema~ku, reko{e mnogi, koji su ranije samo strepeli. Rade}i
danima uz komisiju, jedan od ~lanova komisije me upita za{to se i ja ne prijavljujem.
Ka`em im, da sam agronom, da nemam kvalifikacije za rad u industriji. Lako za to,
reko{e. Ipak se nisam prijavio.
Kad je iz prostorije u kojoj je radila komisija izi{ao poslednji Jugosloven koji je
hteo da se prijavi, najavi{e komisiji da se pred vratima nalaze Italijani koji ho}e da se
prijave. Komisija zatra`i da se pozove prevodioc. Ja sam jo{ uvek stajao pored stola gde
je zasedala komisija, pa im izjavim da govorim i taj jezik. Odli~no! Reko{e: "Neka u|e
prvi". Tako sam bio tuma~ celoj italijanskoj grupi. Zatim se pojavi{e ^esi i Slovaci. I
taj jezik razumem, rekoh. U logoru su na kraju mislili da sam ~lan komisije, pa su neki
brbljivci preda mnom poku{avali da se dodvore komisiji i u poverenju im sva{ta
napri~ali. Komisija je zavr{ila rad, oti{la sa svojim spiskovima i vi{e nismo ~uli za nju.
Francuski stra`ari su bili krajnje nezadovoljni i ozloje|eni {to smo se prijavili za rad u
Nema~koj.

192
 Jednog dana je do{lo do novog sukoba sa stra`arima, ne se}am se vi{e zbog ~ega,
pa je bilo i jurnjave po na{em odelenju. Dohvati{e nekolicinu i odvedo{e iz logora. To
je bio na{ komandant Ljubo Ili}, Franjo @ic koji je poku{ao da se odupre `andarima i
tako nastradao, zatim Rumun Herskovici i ja. Ljubu, jer je bio komandant interbri-
gadista, a mene kao {efa barake. Nikakvih drugih konkretnih razloga nije bilo. Valjda
osveta zbog nema~ke komisije. Mene, kao tuma~a, su po svoj prilici posebno uzeli na
zub. Kako je Rumun upao u na{e dru{tvo nismo mogli da odgonetnemo, a ni on.
Odvedo{e nas u istra`ni sudski zatvor u gradi}u Pau. Franju strpa{e u jednu }eliju a
nas ostalu trojicu u drugu, sasvim malu, u kojoj smo bili sami. Uskoro se pojavi branitelj
koji nam je odre|en po slu`benoj du`nosti. Od njega smo saznali da nas komandant logo-
ra optu`uje zbog uvrede ~asti ("outrage á commandant") koja mu je naneta kada je bio u
na{em odelenju. Izjavili smo advokatu, da to ne odgovara istini. Obe}ao je da }e nas bran-
iti na najbolji mogu}i na~in, ali da kazna nije velika. Za ovakav prekr{aj mo`e po zakonu
da se dobije najvi{e tri meseca zatvora. ^ekali smo da nas pozovu u sudnicu. Kao {to je
to u svim sudovima, tako se i ovde stvar otegla. Ja sam iskoristio priliku, pa sam u
zatvorskoj biblioteci nabavio francusku gramatiku i jo{ neke knji`ice, dela poznatih fran-
cuskih pisaca i po~eo iz temelja da u~im francuski jezik. Za ono nekoliko nedelja koje sam
proveo u samici sa Ljubom i Herskovi}em, savladao sam solidno tu gramatiku i nau~io je
kao bilo koji francuski |ak. Na `alost, nije bilo {tampnog francusko-srpskohrvatskog
re~nika, ali sam u na{oj }eliji imao `ivi. Nabavio sam svesku i od nje napravio re~nik.
Pored re~i koju ne bih jo{ poznavao ili ~iji smisao nisam shvatio, ispisao bih ono {to mi
je Ljubo govorio. On je svaku re~, svaki izraz, svaki obrt re~enice znao da mi objasni.
Tako sam, zahvaljuju}i gramatici iz zatvorske biblioteke, posu|enim knji`icama i Ljubu
Ili}u dosta solidno savladao gramatiku i mnoge tajne francuskog jezika.
Najzad nas pozva{e u sudnicu. Pro~itana nam je optu`nica, pa je svaki od nas dao
svoju izjavu. Sudija je sve to sa interesovanjem saslu{ao. Posle je re~ dobio na{ advokat.
Taj nas je osramotio. U najboljoj nameri, valjda, ali je ispalo da smo, suprotno optu`bi
koja nas je prikazala kao buntovnike, bili najodaniji ljudi logorskim vlastima. Svaki od
nas je dobio po tri meseca zatvora. Kao da se nismo ni pojavili pred sudom, niti imali
branioca. Sad smo napravili veliku gre{ku. Naravno da nismo bili zadovoljni presudom.
"U~injena nam je velika nepravda", suprotno onom {to se stvarno desilo. Nikad nismo
videli u krugu na{eg odelenja komandanta logora, a kamo li uvredili. Ulo`i}emo `albu.
Advokat nam re~e, da ima malo izgleda da apelacioni sud poni{ti odluku. Po svoj prili-
ci }e je potvrditi, ali ne mo`e da nam pove}a kaznu. Ni{ta ne}emo posti}i svojom
`albom, ali ni{ta ne}emo ni izgubiti. Taj advokat, izgleda, nije poznavao zakone.
Dok nije do{lo vreme da budemo pozvani pred vi{i sud, odveli su nas ~etvoricu u
Toulouse, gde se nalazilo sedi{te vi{eg suda i strpali u ~uveni zatvor "Saint Michel".
Kada sam kasnije posetio Tuluz i `eni pokazivao gde sam proveo nekoliko meseci,
saznao sam odakle zatvoru ime tog sveca. Zatvor se nalazi na periferiji grada, u velikoj
aveniji koja se zove "Boulevard Saint Michel". U tom zatvoru smo se nalazili u velikoj
zajedni~koj }eliji sa dvadesetak drugih zatvorenika koji su, kao i mi, zbog raznih razlo-
ga ~ekali na su|enje ili le`ali kra}e vremenske kazne zatvora.
Ovde sam video mnogo interesatnih stvari i, borave}i 24 sata dnevno sa
Francuzima, dosta saznao o njihovom mentalitetu. Jednog dana dovedu jednog

193
uhap{enika. Saznalo se, da je zanatlija, obu}ar, koga su uhvatili kada je upravo hteo da
ukrade pile. Tada je ve} vladala velika oskudica, naro~ito u gradovima. Jadan, kako se
ka`e, od sramote `iv da se pojede. Ovaj izraz odli~no odgovara onome {to smo imali
prilike da pratimo iz dana u dan. @ena mu je svakog dana donosila obilan ru~ak, a on je
kopnio kao da gladuje. Posle petnaest dana, koliko je bio u na{oj }eliji, bio je kost i
ko`a. Za takve prilike Francuzi ka`u: "Il se fais du mauvais sang" ({to bi otprilke
zna~ilo "dobio je pokvarenu krv", ili kako mi ka`emo: "`dere samog sebe"). Oni koji su
prona{li na{ i francuski izraz ni{ta nisu znali o fiziolo{kim procesima u ljudskom orga-
nizmu. Ali su pogodili ono {te se de{ava kada se neko prekomerno, stalno sekira. Lu~e
se u izobilju lo{i hormoni, valjda adrenalin. Suprotno tome, kada je neko sre}an, sav
sija, preplavljen je dobrim hormonima. Poznato je da se ka`e, kada se ugleda neka
devojka naro~ito lepog izgleda (ako to nije od {minke), sigurno je zaljubljena, zna~i
sre}na je. Zato pesimisti uvek lo{ije prolaze, u pogledu zdravlja, a optimisti prevare ~ak
i lekare.
Mi smo svakog jutra dobijali dnevni obrok hleba od 250 gr. Jedan od zatvorenika
bi odmah zauzeo mesto na jednom uglu zajedi~kog velikog stola i svojim o{trim no`em
po~eo da se~e hleb ravnomerno na tanke kri{ke, a ove na sitne kvadrati}e. Taj posao je
obavljao krajnje ozbiljno, pedantno, sa pa`njom. Pred njim bi se gomilala hrpa
kvadrati}a. Sve mrvice bi pa`ljivo primakao toj gomilici. To je trajalo podosta vreme-
na. Kada bi sve bilo gotovo, po~eo bi jednu po jednu kockicu da jede, opet pa`ljivo,
pedantno `va}e sa `arom. Tako je zadovoljstvo trajalo du`e. U toj aktivnosti bi mu
pro{lo skoro celo pre podne. Tako svaki dan.
Jedan drugi je vodio detaljno i slo`eno knjigovodstvo o vremenu provedenom u
zatvoru i o vremenu koje ima jo{ da odle`i. Imao je podebelu svesku i u njoj bele`io
raznorazne podatke na raznim stranicama, neke s po~etka sveske, neke s njenog kraja,
ali bi onda svesku okretao, kao da je tu po~etak. Vodio je ta~no ra~una o danima,
no}ima provedenim u zatvoru i o broju koliko jo{ treba da istraje na tom mestu. Nedelje
bi odvojeno zapisivao. Posebno bi knji`io koliko je ve} dobio i koliko jo{ ima da dobi-
je "jus", to je doma}i izraz za kafu koja se dobija za doru~ak i koja se ni ovde, kao ni u
na{em logoru, ni~im ne razlikuje od soka (neodre|enog sastava i porekla, tj. "jus"). Nije
mu smetalo {to se broj dana poklapa sa brojem njegovog "jus". Mo`da je jo{ ne{to
bele`io, da mu pro|e vreme, ali sam to zaboravio. U stvari, svaki od ove dvojice se
trudio da ubije vreme. Druge razonode ni aktivnosti nisu imali, ili nisu mogli da se sete.
Taj instinkt samoodr`anja im je pomagao. S nama je bio jedan visoki Nemac, Jevrejin,
koji je bio zatvoren ko zna zbog ~ega. Nije bio nimalo utu~en zbog le`anja u zatvoru.
Zabavljao je sve raznim dosetkama. Od njega sam ~uo interesatno obja{njenje za{to
zatvorenici, zadu`eni da nam donesu ru~ak, neki ~orbuljak, ponekad kasne. Ve}inom je
govorio na nema~kom. Meni li~no to nije smetalo. Obja{njenje je bilo: "Die Suppe ist
noch nicht weich gekocht" (supa jo{ nije dovoljno meka, treba jo{ da se kuva).
Dok smo jo{ le`ali u zatvoru u mestu Pau, Nemci su napali Jugoslaviju. U zatvoru
nismo primali novine, ali su nas stra`ari svaki dan obave{tavali o novostima. Rat u
Jugoslaviji nije trajalo dugo i uskoro do|e do kapitulacije. U zatvoru u Tuluzu saznali
smo za rat protiv Sovjetskog Saveza. To je za sve bilo veliko iznena|enje. I ovde su nas
stra`ari svesrdno izve{tavali. Mnogo su bili za~u|eni onim {to se doga|alo na frontovi-

194
ma Rusije, a u prvom redu lako}om kojom su, prema izve{tajima nema~ke komande,
njihove jedinice prodirale u sovjetsku teritoriju. Ljubo Ili} je u tim razgovorima nastu-
pao kao veliki strateg i obja{njavao stra`arima, stoje}i s njima u otvorenim vratima
}elije, su{tinu doga|aja, kako ih on vidi ili kako ih treba posmatrati i najavljivao skori
po~etak te{ko}a koje }e neminovno nastupiti za Nemce. Bio je pun optimizma, i
poku{avao da prenese deo toga i na ostale. Taj preokret povoljan po Sovjetski savez,
na`alost, nije nastupio dok smo bili u zatvoru.
Najzad je na{ slu~aj do{ao na red. Pozvani smo pred sud. Pojavio se i branitelj. Kao
{to nas je obavestio, sud je potvrdio presudu od tri meseca, s time da nam nije ura~unat
istra`ni zatvor. Branitelj je propustio da nas na to upozori. Istra`ni zatvor je trajao je tri
meseca. Morali smo po~eti iz po~etka, tako da smo kaznu od tri meseca ukupno odle`ali
dva puta. Po{to smo odle`ali i ta tri dopunska meseca, iz zatvora Saint Michel nas
po{alju u logor koji se nalazio blizu Tuluza. Tu smo ostali mesec dana. Ceo mesec
avgust. Glavna hrana tog letnjeg meseca u ovom logoru bio je paradaiz. Paradaiz ~orba,
zatim je dolazio varivo od paradaiza (meso nismo videli za tih mesec dana), zatim
paradaiz salata (bez za~ina) i petkom kao i nedeljom, kao poseban dodatak, pekmez od
paradaiza. Iz nekog i njemu samom neobja{ljivog razloga, Ljubo Ili} nije podnosio
paradaiz, ni u kakvoj formi. Tih mesec dana se odr`avao isklju~ivo dnevnim obrokom
hleba od 250 gr.
Posle rata sam ga u Beogradu ~esto pose}ivao, pa mi je ispri~ao kako je uspeo da
otkrije poreklo svoje averzije prema paradajzu. Nije on to sam otkrio, nego je oti{ao kod
psihologa. Ovaj je po~eo potanko da ga ispituje o svemu {to je do`iveo i tako saznao da
je Ljuba kao jedinac kod majke sisao do pete godine, a majka nikako da ga odvikne.
Neka baba, susetka, je posavetuje da nama`e dojke trulim paradajzom. Toj metod je
sjajno uspeo ali sa poznatim posledicama.
Najzad nas vrate u Vernet. Ovde smo zatekli velike promene. Logor je opusteo. Iz
Nema~ke su do{li izaslanici ministarstva rada i odveli sve, ko god je hteo da ode, bez
obzira na spiskove. Hitno im je trebala radna snaga. Od jugoslovenske grupe interbri-
gadista ostalo je desetak- petnaest drugova, uglavnom starijih, koji su u [paniju do{li iz
Sovjetskog Saveza i koji su se jo{ uvek nadali da }e ih ovaj repatrirati, kao {to im je to
bilo obe}ano od sovjetske ambasade u Francuskoj, a {to im je dosad stalno uskra}ivano.
Mo`da neki vi{e nisu imali iluzija, ali su mislili da je bolje ako ne odu |avolu u `drelo.
Postavilo se pitanje, {ta dalje? Sa domovinom, pod okupacijom, bila je prekinuta svaka
veza. Prestali su paketi. Situacija je bila crnja i neizvesnija nego ikada. Da se be`i? Ali
kako i gde da se ode? Tada pukne iznenadna vest. Pobegao je Ivan Go{njak. Malo po
malo se saznalo kako je to izveo. Smi{ljeno i strpljivo. Veza sa Lazom Latinovi}em u
Marselju je i dalje odr`avana. To mu je olak{alo odluku. Radio je van logora u
stolarskoj radionici. Bio je stolar po zanatu i prijavio se kada su `andari do{li u logor
da tra`e stolara. Jedan stra`ar bi ga ujutro sproveo do radionice i tamo predao stra`aru,
{efu radionice. Uve~e bi ga stra`ar opet vratio u baraku. Go{njak je bio miran, marljiv
i krotak radnik. U radionici su se svi privikli na njegovo prisustvo i slobodno kretanje
po njoj. Jednog dana je ispod logorske ode}e obukao svoje civilno odelo, i u momentu
nepa`nje odmakao iza barake, te za tili ~as, kako se ka`e, nestao. Niko ga vi{e nije
video, mada je odmah organizovana potera.

195
 Mi, koji smo se tada nalazili u logoru Vernet smo mislili, Go{njak nam je otvorio
put. Samo treba prona}i druge varijante. Go{njak je sretno stigao do Marselja. Odatle
je, preko Laze Latinovi}a, koji je uspostavio prihvatali{te - prvi punkt za odbegle
jugoslovenske interbrigadiste, nastavio za Jugoslaviju. Postojala je organizovana veza
do Zagreba, preko Pariza, gde je bio Laza Udovi~ki koji je bio uspostavio drugi punkt
- i Nema~ke, gde je delovao Flores. Ve}ina tih interbrigadista je na taj na~in, posle
odlaska iz logora i tobo`e da rade za Nema~ku ratnu industriju stigla u domovinu, upra-
vo kada je buknuo ustanak. Oni su odigrali veoma zna~ajnu ulogu u Narodno-oslobod-
ila~koj vojsci, na vojnim i politi~kim du`nostima. Pola biv{ih {panskih dobrovoljaca je
poginulo u borbama koje su se vodile u Jugoslaviji za vreme okupacije. Svaki ~etvrti je
postao general, a veliki broj je progla{en za narodne heroje. Na ~elu sve ~etiri armije
koje su dejstvovale u borbama za oslobo|enje Jugoslavije, nalazili su se generali, {pan-
ski dobrovoljci.
Postavlja se pitanje, ~ime su se odlikovali ovi dobrovoljci da bi mogli da odigraju
pomenutu ulogu u partizanskom ratu. Ne treba potceniti ratno iskustvo ste~eno u [pani-
ji. Me|utim, ono {to je zna~ajnije, nije ratna ve{tina ili neki uro|eni talent za partizan-
sko vojevanje kojim bi se ovi dobrovoljci istakli u odnosu na druge ~lanove parizanskih
jedinica, ve} borbeni duh koji su stekli u tom ratu, a pogotovu borave}i u logorima gde
su nau~ili da se organizovano, smi{ljeno treba suprostaviti svakoj nevolji. Nikad ne
treba klonuti, u sukobu s neprijateljem ne mo`e uvek da se pobedi, ali se i u velikoj
nevolji mo`e na}i neki izlaz i nastaviti borbu. Pou~no je, u tom pogledu, ono {to pi{e
Gojko Nikoli} u svojim se}anjima. Kada su, posle napada Nemaca na U`i~ku repub-
liku, partizanske jedinice, zajedno sa glavnim {tabom i Titom na ~elu, morale da se
povuku prema Zlatiboru, ovde je u nekom ~asu nastala pometnja. Nema~ki tenkovi su
nadirali i pretila je velika opasnost. Tada se Rankovi} obratio Gojku re~ima: "Reci, {ta
da se radi? Ti si [panac!".
I logorske vlasti su razmi{ljale kao i mi. Dosetile su se, da bismo mogli da sledimo
primer Go{njaka. Na{oj dosetljivosti ne}e mo}i da stanu na put. Jednog dana pokupe
skoro sve preostale interbrigadiste, od Jugoslovena do Nemaca, Austrijanaca i Italijana.
Sve`u po dvojicu lancima, ukrcaju u kamione i odvedu iz logora. Vernet nikad vi{e
nisam video. Vozom smo putovali dosta dugo, pod gustom stra`om. Civili su nas usput
gledali za~u|eno. Upravo je tih dana izvr{en desant saveznika u Severnu Afriku, pa su
Nemci, kao protivmeru, poslali svoje armije do Sredozemlja, te prakti~no zauzeli i
drugu polovinu, do tada "neokupirane" Francuske, kako se zvani~no zvala. Mi smo
putovali prema severu, a na cesti pored pruge, videli smo nema~ke motorizovane
jedinice kako hitaju u drugom pravcu. Bilo nam je te{ko i gadno. Od sada }emo se
nalazili pod vla{}u Hitlera. Na jednoj `elezni~koj stanici smo si{li sa voza, u{li u
kamione i malo kasnije su nas uveli u veliku zgradu usred grada.
Od tada smo tamnovali u zatvoru, u gradu Castres, koji le`i severno od Tuluza.
Ovde smo bili "au secret", tj. zvani~no smo i dalje boravili u logoru Vernet, gde nam je
bila adresa. Nismo nikom smeli da javimo gde se nalazimo. Obja{njeno nam je da je to
ura|eno kako bismo bili za{ti}eni od Nemaca. Uskoro se pokazalo da to nije istina.
Zatvor je bio klasi~nog tipa, kakav se vidi u ameri~kim filmovima, samo {to }elije
nisu bile kao pti~iji kavezi. Zatvor je imao prizemlje i dva sprata. U sredini, sve do

196
tavanice, nalazila se velika prostorija. Du` zidova, na ~etiri strane, bile pore|ane su
male }elije, za dva do tri zatvorenika. U njih se na spratovima ulazilo sa balkona koji je
sa suprotne strane ogra|en samo niskom `eljeznom ogradom, tako da je, kao u
ameri~kim filmovima, mogla da se vidi cela unutra{nost zatvora. U prizemlju, du`
jedne strane bile su pore|ane }elije, a sa druge velika zajedni~ka soba, kao dnevni
boravak. Izme|u njih se nalazila nekada{nja kapelica koja je sada slu`ila kao stolarska
radionica. Iz tog dela zatvora, u kome su se nalazile }elije, moglo se pre}i, kada bi se
otklju~ala velika gvozdena vrata, u nekoliko praznih dvori{ta ogra|enih visokim zidom,
sa bodljikavom `icom na vrhu. Ovde su nas izvodili u {etnju. Iz ovog dela jedna vrata
su vodila u drugi deo zgrade. Tu se nalazila kuhinja za zatvorenike, kancelarije za direk-
tora i administraciju, kao i sobe za stra`are dok nisu na du`nosti. Na svakom spratu
onog dela zatvora u kome su se nalazile }elije, po pravilu je de`urao po jedan stra`ar.
Nije imao oru`ja, a o pojasu mu je visio veliki snop klju~eva za }elije sprata za koji je
odgovarao. Smenjivali su se tri puta dnevno.
U zatvoru smo ve} zatekli neke stanovnike. Njih nismo videli i nikad nismo imali
prilike da bilo koga od njih sretnemo. Dr`ali su ih strogo odvojeno od nas, interbri-
gadista. Bilo bi suprotno na{em na~inu rada, vi~nih ilegalnosti, da nismo uspeli, malo
po malo, da saznamo ko su i da uspostavimo s njima bli`e veze. Ovo nam je bilo od
velike koristi, kao {to }e se uskoro videti.
Interbrigadiste su razmestili po }elijama u prizemlju, po trojicu. Bilo nas je oko
tridesetak. Tada sam bli`e upoznao one iz drugih nacionalnih grupa s kojima do tada
nisam imao bli`eg dodira. Bilo je me|u njima drugova, velike bud`e, {to bi se sada
reklo. Na primer Luigi Longo, ~lan CK Komunisti~ke partije Italije, jedan od dvojice
glavnih komesara Internacionalnih brigada. Drugi je bio André Marti, tako|e jedan od
najvi{ih funkcionera francuske komunisti~ke partije. On je, kao Francuz, bio na slobo-
di, dok je Luigi Longo, po dolasku na francusku teritoriju, kao i ostali interbrigadisti,
interniran i sve vreme, kao i mi, proveo u logoru. S njim je bio njegov zemljak Reale,
isto tako visoki funkcioner italijanske komunisti~ke partije. S nama su bila dva ~lana
CK Nema~ke komunisti~ke partije, Franz Dahlem i Wilhelm Rau. Bilo je jo{ nekoliko
Nemaca i Austrijanaca. Svi su oni bili na odgovornim vojnim ili politi~kim funkcijama
u odgovaraju}im italijanskim ili nema~kim internacionalnim brigadama. U nema~koj
brigadi nalazili su se i dobrovoljci iz Austrije.
Interbrigadisti su u zatvoru imali "povla{}en" polo`aj. Ujutro bi nam otvarali }elije,
tako da smo danju mogli slobodno da se kre}emo po celom prizemlju, da u|emo i da
iza|emo iz svojih }elija ili da vreme provedemo u prostoriji za dnevni boravak gde je
bilo mesta za sve nas. U toj prostoriji smo mogli da sedimo, da ~itamo, pi{emo, igramo
{ah ili druge igre. Neko je krpio svoje ko{ulje ili se bavio drugim poslom, da ubije
vreme. Ovde smo dobijali i obroke.
Uve~e bi nas u onom delu prizemlja koji se nalazi izme|u }elija i drugih, navedenih
prostorija, pore|ali u tri reda i prozivali prema spisku, proveravaju}i da li smo jo{ uvek
prisutni. Takav je propis. Posle prozivke, stra`ar bi proverio da neko nije u me|uvre-
menu pobegao (kuda i kako?), a zatim zaklju~avao po trojicu u njihovu }eliju. Ja sam
sve vreme proveo u }eliji sa Ljubom Ili}em i Vlajkom Begovi}em, koji se tada zvao
Stefanovi}. Ne znam kako sam dospeo u njihovo dru{tvo. Obojica su imali visoke

197
~inove u {panskoj republikanskoj armiji, a ja sam bio mali poru~nik. Mo`da je to bilo
u vezi sa mojim poznavanjem {panskog jezika, jer sam Vlajku za vreme dotada{njeg
logorovanja ~esto pomagao da dotera svoje tekstove. On je u tom periodu bio politi~ki
veoma aktivan i uvek pisao tekstove namenjene partijskom rukovodstvu logora. Mo`da
je hteo i dalje da me ima pri ruci.
De`urni stra`ari, njih trojica - jedan za svaki sprat - su se no}u nalazili na prvom
spratu u jednoj }eliji. Pretpostavka je bila da vreme provedu budni. Svaka dva sata
obilazili bi }elije, kako propisi nala`u i kroz prozor~e na vratima, koje bi samo tada
otvarali, proveravali da li je sve u redu. Kada bi neki stra`ar, u bilo koje doba dana ili
no}i trebao da op{ti sa nekim drugim stra`arom, van odeljenja u kome su se nalazile
}elije sa zatvorenicima, morao je da zvoni na vratima koja su to odeljenje povezivala sa
drugim delom zatvorske zgrade. Niti je on imao klju~ da ova otvori, niti su ona imala
bravu sa te strane. Tada bi neko sa druge strane otklju~ao vrata, da vidi o ~emu se radi.
Zna~i, da su na{i stra`ari bili zatvoreni kao i mi. Oni su ipak mogli posle isteka svog
de`urstva da odu, dok smo mi i dalje ostajali unutra. U zatvoru Castres smo ostali 18
meseci.
Mi smo sistematski prikupljali sve podatke kako bismo {to detaljnije upoznali kako
funkcioni{e zatvorski re`im. Ve} prvog dana na{eg dolaska u zatvor, obzirom na op{te
prilike, a posebno obzirom na novu situaciju u kojoj smo se na{li, doneta je odluka -
treba da se be`i! Naravno, tada jo{ nismo znali kako i gde da se be`i. Ali na tome smo
radili punih 18 meseci i najzad smo uspeli.
U prethodnom periodu, u logorima, mogli smo slobodno da se dopisujemo s kim
ho}emo. Ja sam redovno slao pisma sestri u Bakar kao i majci na Rijeku a one su mi se
uredno javljale. Poslao sam ocu nekoliko pisama, i on mi odgovarao. Jednom me je
prekoreo {to sam po{ao u [paniju. Eto {ta si zaradio, prebacio mi je, logor! U ostav{tini,
koju sam dobio posle njegove smrti, na{ao sam svoje pismo u kome mu odgovaram na
toj prekor - "Nisam po{ao u [paniju da zaradim zimski kaput, ve} da se borim protiv
fa{izma". Iz zatvora u Kastru mogli smo da op{timo samo sa naju`om porodicom.
Jednim pismom, jednom mese~no. Pismo se moralo predavati otvoreno direktoru zatvo-
ra valjda da ne bismo izdavali dr`avne tajne. On je ~itao i pisma koja su nama stizala.
Ja sam se iz zatvora redovno dopisivao sa gospo|om Podvoletzki. To je ~udna pri~a,
kako je do toga do{lo, a radilo se i o veoma neobi~noj gospo|i.
Gospo|a Podvoletzki je bila Francuskinja koja je ime dobila po mu`u ^ehu, ali je
bila udovica kada je po~elo na{e dopisivanje. U mestu St. Claude, department Savoie,
u Alpima, imala je krznarsku radnju. Njen {ofer, isto ^eh, je bio u [paniji {ofer jednog
na{eg jugoslovenskog oficira. Kada smo strpani u logor, ona se dopisivala sa tim
drugom, a povremeno mu slala i pakete. Po njegovom izlasku iz logora, predao je vezu
nekom drugom, a ja sam je dobio od njega. Gospo|a Podvoletzki je nastavljala da nam
{alje pisma i pakete. Stigav{i u zatvor, ja sam je predstavio vlastima kao svoju tetku, {to
je, obzirom na njeno slavensko ime, pro{lo bez te{ko}a. Ova razmena pisama, u po~etku
sasvim bezazlena, iz ~isto humanitarnih pobuda, bila je veoma korisna, a svima nama
je na kraju omogu~ila uspe{no izvedeno begstvo.
Moja razmena pisama je bila jedna od na{ih veoma retkih veza sa spoljnim svetom.
Odlu~ili smo, da poku{amo da je iskoristimo za na{e planirano be`anje. Centar za odgo-

198
varaju}e planove je bila soba u kojoj sam se nalazio sa Ljubom Ili}em i Vlajkom
Begovi}em. Ljubo je i ovde bio na{ predstavnik pred direktorom zatvora. Direktor je
bio posebna li~nost. Lukav i dvoli~an ~ovek, a sumnjali smo da zara|uje na na{oj hrani.
Da zadr`ava za sebe deo iznosa predvi|en od dr`ave za na{e izdr`avanje.
Gospo|i Podvoletzki sam pisao najobi~nije stvari o na{em svakodnevnom `ivotu.
Sasvim neutralno. [ta ~itam, da li imam pocepane ~arape i druge bazazlene stvari. Meni
je pisanje pisama na francuskom jeziku, kako sam rekao, bilo veoma korisno kao
odli~na prilika za ve`banje francuskog jezika. Ono {to sam joj saop{tavao moglo se
de{avati bilo gde. Bilo je zabranjeno navesti gde se nalazimo. Zvani~no smo i dalje bili
u logoru Vernet. Tamo nam je slata po{ta. Direktor je mogao sve da ~ita i da bude kraj-
nje zadovoljan sadr`ajem mojih pisama. Gospo|a Podvoletzki je me|utim saznala da
nismo u logoru. Nekako je na~ula da u logoru Vernet nema skoro nikoga od interbri-
gadista, pa ju je kopkalo, iz ~iste radoznalosti, da sazna gde se nalazimo.
Sadr`aji njenih pisama po~eli su da poprimaju ~udonovate obrte. Ne{to se krilo.
Krajnjim lukavstvom i domi{ljato{}u, kojeg se ni Mata Hari ne bi stidela, enigmatskim
jezikom, ali na izgled bezazlenim, ona mi je poru~ila da ispeglam pismo. Poruku smo
saznali, kada smo od gore prema dole pro~itali prvo slovo svakog reda. Ko zna koliko
puta nam je na taj na~in poslala poruku, dok je najzad nismo otkrili, jer nam je upalo u
o~i, da ono {to je morala sro~iti u pismu da bi sastavila poruku, nema mnogo smisla.
Kada smo ispeglali pismo, izme|u redaka se pojavila poruka ispisana rastopinom alau-
na (stipse). Ovo sredstvo, koje je imao svaki ko je brijao bradu, koristilo se u ono doba
za slanje tajnih poruka. Tako smo uspostavili tajnu vezu. Svako pismo, moje i njeno,
sadr`avalo je neke poruke. Tako je saznala gde se nalazimo, pod kakvim uslovima
`ivimo, koliko nas ima i {ta nameravamo. Njoj smo saop{tili na{u partijsku vezu u
Tuluzu, a njena pisma su nam slu`ila kao veza.
Ispri~ano u nekoliko redaka, ipak je veoma mnogo vremena pro{lo dok smo stigli
do ove situacije. @ivot u zatvoru se odvijao na izgled mirno, monotono. Danju smo
ve}inom sedeli u dnevnoj sobi. Me|u nama je bio Dr Edler, lekar iz Be~a. On je od ku}e
redovno primao mese~ni medicinski ~asopis. U njemu sam pored ~lanaka o mnogobroj-
nim pitanjima iz medicine, redovno nalazio i iscrpne prikaze o hormonima. To me je
zainteresovalo, pa sam u svesci sebi malo pomalo ispisao ~itavu enciklopediju o tim
veoma zanimljivim hemijskim jedinjenima. Tako mi je prolazilo vreme.
Bilo je i drugih aktivnosti. Jednog dana do|e direktor i ponudi nam mogu}nost male
zarade. Donese stare jutene d`akove koje }emo isparati a od tako dobijenih konaca
plesti |onove za espardile. Nije velika zarada, ali }emo, po njegovim re~ima, od toga
mo}i da kupimo, cigarete, vino i sl. u zatvorskoj kantini. Najpre smo hteli da odbijemo
ovu ponudu. To je robovski rad, za koji }emo dobiti pokoji franak, a on }e od toga da
zaradi, razmi{ljali smo. Onda smo prihvatili posao. Nekolicina je parala d`akove, dok
su drugi pleli debele konopce koji se na odre|en na~in savijaju, pro{iju i dobiju se nave-
deni |onovi. Jedan deo konopaca je slu`io u pomenutu svrhu, tako da smo s vremena
na vreme direktoru mogli da isporu~imo dobru koli~inu |onova. Me|utim, drugi, znat-
no ve}i deo je nestajao u na{oj }eliji, komandnom punktu za predstoje}e operacije. Od
njega smo pleli stepenice. Nekako smo uspeli iz kuhinje da ukrademo, neprimetno,
svakog dana po jednu cepanicu od koje bismo istesali popre~nu gredicu za na{e lestvice.

199
[irina im je bila nekih 20 cm. Njihova du`ina je vremenom dostigla izra~unatih
petnaestak metara. Krili smo ih u na{im slamaricama. No}u su nas `uljale, ali mi smo
bili spremni da trpimo i vi{e, samo da se domognemo slobode.
Kako je me|u nama bilo drugova koji su se razumevali u svakojake poslove, a nije
nedostajalo dovitljivaca da nabave sve {to treba, nekako nam je uspelo da napravimo
klju~. Prokljuvili smo da se istim klju~em otvaraju sve }elije, ~ak i vrata koja vode u
dvori{ta. Plan je bio da nam neko no}u, izme|u dva obilaska stra`ara, otvori }elije i
dvori{na vrata. Lestvice bismo prebacili preko zida. S druge strane, na ulici u ovo gluvo
doba no}i, neko bi trebalo da ih dr`i i da nas prihvati. Sve ostalo bi bila njegova stvar.
Isto tako jednostavno je prona|eno re{enje ko }e da nam no}u otklju~a vrata. Ivan
Kalafati} se javio kao dobrovoljac. Kada se nave~e prozivka zavr{i i kada svi, trojica po
trojica, ulaze u svoje }elije koje de`urni stra`ar, posle provere, jednu po jednu
zaklju~ava, postoji nekoliko sekundi kome{anja. Kalafati} }e to iskoristiti da se sakrije
u kapelici - stolarskoj radionici. No}u, najbolje posle obilaska stra`ara u 1 sat posle
pono}i, otklju~a}e nas, a otvoriti dvori{na vrata i nesta}emo preko zida zahvaljuju}i
na{im lestvicama, pre nego {to se stra`ari dosete da su }elije prazne. Da se ne bi primeti-
lo da ga nema u }eliji prilikom zaklju~avanja, njegov krevet je trebalo da bude tako
pode{en, kojekakvim stvarima, da je pri povr{nom pregledu ispalo da drug Kalafati} u
njemu ve} spava.
Dan, odnosno no}, za akciju je odre|en. Svi su bili spremni. Gra|anska odela pri
ruci. Prozivka je pro{la kao obi~no. Stra`ar je zaklju~ao sobu u kojoj se nalazio drug
Kalafati} u svom krevetu, ve} "u dubokom snu". Kada se zavr{ilo zaklju~avanje, a
stra`ar se udaljio da se popne u svoju sobu gde }e da de`ura preko no}i, nastade vese-
lje u na{oj }eliji. Valjda i u susednim. Uspelo je! Ve} smo mislili, odosmo iz Kastra.
Ali ne pro|e minut-dva, kada nastade kome{anje pred vratima susedne }elije. One
Kalafati}eve. Mi smo s strepnjom poku{avali, prema {umovima, da pogodimo o ~emu
se radi. Vrata se otvori{e, ~uli su se neki glasovi, pa vrata opet zaklju~a{e i nastade mir,
kao svake no}i. No}u, suprotno dogovoru, niko nije do{ao da nam otklju~a vrata.
Vratimo lestvice u slamarice, s velikim razo~arenjem. Ostajemo, dakle i dalje u
Kastru.
Ujutro smo saznali {ta se desilo. Za vreme prozivke, stra`ari na prvom i drugom
spratu, iz dosade, posmatraju {ta se de{ava u prizemlju. Jedan je primetio kako je
Kalafati} u{ao u kapelicu, a kasnije se setio da nije video kako iz nje izlazi, pa je na to
upozorio svog kolegu sa prizemlja. Ovaj je i{ao da to proveri i na{ao Kalafati}a u
radionici. Ovaj je imao pripremljen alibi. Mislio je na sve. Ka`e bezazleno da mu se
slomila noga na krevetu, pa je do{ao da iste{e drugu i pokaza stra`aru cepanicu na kojoj
je tobo`e upravo tesao. Ovaj se naljuti. Vi{e na sebe, {to mu je promakao Kalafti}, pa
odgura ovog do njegove }elije. Kada je po~eo da je otklju~ava, ona dvojica njegovih
cimera su imali prisebnost da rasture krevet i otklone lutku koja je tu le`ala, a Kalafati}
pokaza stra`aru kako mu je na krevetu tobo`e noga polomljena. Sve se na tome zavr{i
i niko u zatvoru i ne posumnja u ono {to smo te no}i spremali. Ko bi se toga setio, sem
nas? Ali nam je plan propao.
Nije nam nedostajala dovitljivosti, jer smo hteli po svaku cenu da se re{imo zatvo-
ra. Skovan je dopunski plan. Ako niko ne mo`e spolja da otklju~a vrata, za{to to ne bi

200
uradio neko iznutra, iz }elije? Ispri~ana ovako, stvar izgleda kao lo{ vic. Imali smo
lestvice. Njih moramo iskoristiti po bilo po koju cenu. Prona{li smo re{enje.
Po tom dopunskom planu izra|ena je najpre bu{ilica. Na odre|enom mestu treba
probu{iti rupu kroz debela drvena vrata. To nije lako, ali nije neizvodljivo. Bar nama.
Kroz tu rupu treba provu}i metalnu {ipku i na odre|enoj du`ini savijenu pod pravim
uglom. Ona }e poslu`iti da se podigne reza kojom je zatvoreno prozor~e na vratima.
Kroz otvoreno prozor~e neki dugoruki treba da provu~e ruku kojom }e, savijenom
prema klju~aonici, mo}i iznutra da otklju~a vrata. Samo prva. Kada on iza|e, ostala }e
otvarati normalnim putem, potom dvori{na i akcija se nastavlja zatim prema prvobit-
nom planu. To otklju~avanje je danju, kada niko ne gleda {ta se de{ava, izabrani dugaj-
ilija izve`bavao do iznemoglosti. Nije trebalo da kopa rupu jer je mogao da otvara
prozor~e koliko ho}e i da zatim ruku provla~i i ve`ba potrebne pokrete i proverava ono
{to bi no}u morao da uradi. Pokazalo se da je stvar izvodljiva. Stvar je poverena jednom
Nemcu, zaboravio sam njegovo ime. On je imao duge i vitke ruke. Njegova }elija je bila
do na{e, s druge strane od Kalafati}eve.
Odre|en je datum akcije. Od prvog poku{aja, pa dok se sve promislilo i pripremi-
lo, pro{lo je dosta vremena. Imali smo ga na pretek. Odre|enog dana, odnosno no}i,
ponovo izvukosmo lestvice iz na{ih slamarica i u ugovoreno vreme, odmah posle
oblilaska stra`ara, po~eli smo sa strepnjom da slu{amo, u{ima polo`enim na vrata, {ta
se de{ava u susedstvu. ^ulo se neko sasvim tiho, samo nama razumljivo struganje.
Trajalo je dosta dugo. Onda sve utihnu. Tako pro|e no}. Opet ni{ta. @alosni, morali smo
opet da sklonimo lestvice u slamarice.
Ujutro nam dugajila ispri~a {ta se desilo. Najpre je sve i{lo prema planu, glatko, kao
podmazano. Probu{ena je rupa, provu~ena {ipka, otvoren prozor~i}, provu~ena ruka,
stavljen klju~ u bravu i jednom okrenut. Ispostavilo se, da je klju~ u bravi bio dva puta
okrenut. Taj drugi pokret nikako da uspe. Klju~ se zaglavio, po svoj prilici gurnut je
iskosa u bravu. Prolazilo je vreme, do}i }e novi obilazak, a stra`ar }e zate}i na{eg
Nemca sa klju~em u ruci, klju~ u bravi, a ruku provu~enu kroz prozor~e. To ne sme da
se desi. Izmu~io se jadan Nemac, da izvu~e klju~ iz brave, a ruku kroz prozor~e, ali je
uspeo. Stra`ar za~udo nije zapazio rupu u vratima, a nije mu bilo neobi~no {to je na{ao
otvoreno prozor~e. Ni strugotinu na podu nije video. ^im su nam ujutro otvorili vrata,
strugotina je oklonjena, rupa u vratima zapu{ena hlebom a mesto nekako premazano da
se ne vidi da se razlikuje od ostale povr{ine. Sve smo tragove zameli. Opet je sve pro{lo
neprime}eno, ali nam je plan i ovog puta propao.
Izra|ena je nova varijanta. Za{to ne bismo poku{ali da podmitimo nekog stra`ara,
ili da ga zadobijemo za stvar pokreta otpora, o kome se ve} uveliko pri~alo. Kada bude
no}u de`uran, slu`beno }e nam otklju~ati vrata i zajedno s nama preko zida "odmagliti
u London". Zaslu`i}e orden od De Gaulle-a.
Zadu`en sam da "skuvam" nekog stra`ara. Dobro smo ih sve poznavali. Od po~etka
su bili s nama. Izbor je pao na nekog Alza{anina. Zvao se Berger. Iako germanac, mislili
smo da }e mo`da prihvatiti na{ predlog. Po~eo sam dakle da ga obra|ujem. Iz veoma
velike daljine. Mislim da sam po~eo od ju`nog pola. Samo oprezno! O ratu, o
Francuskoj, o De Gaulle-u, o pokretu otpora, o nama jadnima ovde, sa sasvim neizves-
nom sudbinom, a mogli bi biti veoma korisni i tome sli~no. Toliko ljudi se nalazi u

201
pokretu otpora. Imaju neverovatne uspehe, a bi}e ih jo{ vi{e. Sve jako uop{teno, kao
teoretski. On je slu{ao, odobravao. Vidim sla`e se. Deli moje mi{ljenje, teoretski, u
svemu. Tada sam pre{ao u drugu fazu. Bilo bi korisno ako bismo mogli i mi da se
pridru`imo onima koji se ve} nalaze u pokretu otpora, ili bar da se izmaknemo od opas-
nosti koja nam ovde preti. ^uje se, kako mnogi lako odlaze do Londona, u sigurnost. Tu
je postajao oprezniji. Ideja je lepa i primamljiva, ali je veoma opasna. Izgledi za uspeh
mali. Vidim da nije odu{evljen idejom koju je mo`da nazirao u drugom delu mog plana.
U dogovoru sa drugovima koje sam redovno obave{tavao kako napreduje ili zaostaje
moja misija, do{li smo do zaklju~ka da samo gubimo vreme. Po~eo sam mu odobravati,
da bih ga uspavao. Ima pravo, jo{ nije vreme, a i opasno je, itd. Odustali smo od njega.
Dok smo jo{ razmi{ljali da li bi mogli da na|emo drugog, povoljnijeg kandidata,
jedne no}i nastane pravi rusvaj u zatvoru. Neko tr~anje, neka vika. Otvarala su se vrata,
pa opet zatvarala. Ujutro se saznalo da je neko imao istu ideju kao i mi, ali je njegov
izbor bio sretniji. Jedan Francuz sa prvog sprata uspeo je da pridobije jednog od stra`ara
koji je te no}i, kada je bio de`uran, ta~no po na{em planu otklju~ao njegovu }eliju,
dvori{na vrata i nestao preko zida i obojica su odmaglili. Po svoj prilici jedan sau~esnik
ih sa~ekao pod zatvorskim zidom, na ulici. Istog prepodneva su sve brave promenjene,
mo`da su preduzete i druge mere. Ukratko, na{ klju~ i na{e lestvice su postale neupotre-
bljive.
Rekao sam da smo pri dolasku ve} zatekli neke zatvorenike. Malo po malo smo
saznali o kome se radi. Preko stra`ara, koji su brbljivi, prave se va`ni, ili nisu suvi{e krili
svoje antipatije prema re`imu na vlasti. Osim toga, ti zatvorenici su se {etali u istim
dvori{tima kao i mi, u drugo vreme, skriveni od nas. Uspeli smo da uspostavimo veze sa
njima, preko ceduljica ve{to sakrivenih u rupicama u dvori{nom zidu, a i drugim
na~inom koji nije ni meni uvek bio poznat. Sve je bilo konspirativno. Nisi smeo da zna{
ono {to se tebe ne ti~e. U zatvoru je bilo najvi{e Francuza, neke ~etvorke ili petorke koje
su slale vesti u London, a francuske vlasti ih otkrile. Vichy nije hteo da ih preda
Nemcima, niti da ih {alju na sud, ve} su ih ovde dr`ali "au secret" - sklonjene od sviju.
Mo`da su vlasti nameravale da se njima poslu`e u odre|eno vreme. Zvali smo ih
"radisti", (tj ljude koji rade sa radijom). Bilo je i nekoliko belgijskih oficira, koji su posle
poraza svoje armije prebegli u Francusku a ovde uhap{eni. I njih su francuske vlasti
dr`ale daleko od Nemaca i sudova. Saznali smo, da se po }elijama nalaze savezni~ki
avijati~ari koje su Nemci oborili a Francuzi prona{li pre Nemaca i doveli u Castres.
Doznali smo, malo po malo, raznim kanalima, da i gosti gornja dva sprata grozni-
~avo spremaju begstvo. Da su uspostavili veze sa svojim ljudima vani, na koje ra~unaju
u slu~aju da se domognu slobode. Po~elo je ~ak da se razmi{lja o nekoj koordiniranoj
akciji. Uspostavljene su veze i marljivo pripremljena velika zajedni~ka akcija.
Mi smo sve vi{e konkretizovali dalju aktivnost radi begstva. Gospo|a Podvoletzki
je tu odigrala odlu~uju}u ulogu. "Redovnim kanalom", tj. alaunom izme|u redova
mojih bezazlenih pisama o pro~itanim knjigama, dobili smo od nje adresu u Castres na
koju treba da se javimo ako nam uspe da pobegnemo iz zatvora. Adresu je dobila od
na{e partijske veze u Tuluzu. Opet samo ulica i broj, bez nekog imena, kao u mom
slu~aju u Parizu. Nije bilo ni lozinke. Predlo`io sam lozinku i poslao prvim pismom.
Glasila je "Laguêpe", (osa), jer sam posmatrao kako neka osa od blata gradi gnezdo u

202
na{oj }eliji. Do konkretnijih podataka o toj adresi smo do{li na neobi~an na~in, koji je
mogao i da omane, ali smo imali sre}u. Gospo|a Podvoletzcki nam je povremeno slala
pakete. Dobili smo kutiju prekrasnog pasulja. Da bi se dobro skuvao, treba preko no}i
da prele`i u vodi. Istresli smo ga dakle iz kese u lonac sa vodom. Jedno zrno, podeblje,
nije htelo da potone, ni kada smo ga gurnuli prstom. Neko ga izvu~e iz vode i vidi da
je kora pukla. Ispod nje izvu~e ceduljicu na kojoj se nalazio plan grada Castres i ucrtan
put koji treba slediti da bi se stiglo od zatvora do na{e adrese a da nikog usput ne pita-
mo za pravac. Odli~na ideja. Toga se mogla setiti samo gospo|a Podvoletzki ili neko
ko joj je dao takvu ideju. Da je bila tu, svi bismo je poljubili za ovaj poklon.
Morali smo da po`urimo sa na{im planovima. Jednog dana u zatvoru su se pojavili
civili, a direktor zatvora im preda Ljugi Longa, Reala i jo{ neke italijanske drugove.
Neko vreme iza toga drugi do|o{e po Franza Dahlem-a, Rau-a i druge Nemce od ve}eg
politi~kog zna~aja. Posle rata smo saznali da su prvi odvedeni na Liparske otoke gde je
Musolini dr`ao internirane dr`avne neprijatelje. Ti logori su bili znatno manje surovi
nego Hitlerovi, pa su svi do~ekali oslobo|enje. Longo je uskoro postao generalni sekre-
tar Komunisti~ke partije Italije, a Reale je u prvoj posleratnoj vladi Italije, u kojoj je
bilo nekoliko komunisti~kih ministara, bio ministar spoljnih poslova. Prvog maja 1945.
godine, na prolazu iz Beograda za Pariz, boravio sam jedan dan u Rimu, u na{oj
ambasadi. Kada su saznali da sam sa ovim ministrom proveo izvesno vreme u fran-
cuskom zatvoru, zamoli su me da ga posetim i zapitam koji je stav italijanske komu-
nisti~ke partije po pitanju Trsta, oko koga su se tada, a i kasnije lomila koplja. Nemce
iz Castra su zatvorili u jedan od zloglasnih hitlerovih koncentracionih logora, ali su i
oni do~ekali odlobo|enje i bili kasnije na visokim polo`ajima u Nema~oj demokratkoj
republici (DDR).
Cilj na{eg begstva, mislim na Jugoslovenske interbrigadiste, nije sada mogao da
bude isti kao ranije. Ranije smo be`anjem hteli da se dokopamo domovine. To sada vi{e
nije dolazilo u obzir. Ako se sada domognemo slobode, uklju~i}emo se u borbu koju
francuski narod vodi protiv okupatora. Isti nam je neprijatelj, svejedno gde se ratuje
protiv njega. Obzirom na ovaj cilj begstva, trebalo je izvr{iti izbor me|u zatvorenicima.
Ne mogu i ne treba da se priklju~e grupi odre|enoj za begstvo oni iz na{ih redova koji
iz raznih razloga ne}e mo}i ili ne}e hteti da se priklju~e aktivnoj borbi. U zatvoru je
bilo, me|u jugoslovenskim interbrigadistima, drugova koji su bili ve} u godinama i ne
bi izdr`ali te{ko}e ilegalnog ratovanja. Drugi su bili klonuli duhom. Bez dokumenata,
proganjani od vlasti kao odbegli zatvorenici, bez sredstava za `ivot i bez li~nih veza,
oni bi za ilegalne organizacije samo predstavljali teret jer bi ove morale da se staraju o
njihovoj bezbednosti, da im na|u siguran sme{taj i da se staraju o njihovom snabdeva-
nju, {to nije bilo nimalo lako pod uslovima kada je ishrana bila mogu}a samo uz
bonove. Mi nismo mogli francuske ilegalne organizacije da opteretimo takvim
zadatkom. Iz jugoslovenske grupe za bekstvo su odre|ena samo petorica. Ostali nisu ni
obave{tavani o na{im pripremama i nisu imali pojma {ta se sprema.
Sa ostvarenjem na{eg plana morali smo da `urimo iz jednog odre|enog razloga. Na
begstvo su se spremali, u dogovoru s nama, u koordiniranoj akciji, i francuski "radisti",
belgijski oficiri, kao i savezni~ki avijati~ari. Svi su oni (na meni nepoznat na~in) uspeli
da uspostave potrebne veze koje su trebale da im omogu}e begstvo i da ih prihvate po

203
izlasku iz zatvora. Stvar se zahuktala, pa sam ~uo od Vlajka da postoji ~ak i opasnost
od provokacije. Previ{e ljudi u zatvoru je znalo za na{ plan. Ni{ta konkretno se nije
znalo ili naziralo o nekoj pretnji, ali je trebalo da se ~uvamo. Zatvorsko osoblje sasvim
sigurno nije imalo pojma ni o ~emu, ina~e akcija ne bi mogla da se sprovede onako kako
je izvedena.
U najve}oj `urbi, zbog prete}e opasnosti od provokacije, odre|en je dan akcije.
Plan je bio krajnje jednostavan. [teta {to ga se ranije nismo setili. Po{to nam krivo-
tvoreni klju~ i lestvice nisu pomogle, niti sau~e{ni{tvo stra`ara, kako bismo iz zatvora
no}u nestali preko zida, odlu~ili smo da iz zatvora iza|emo na glavna vrata, usred dana.
To nije bilo mnogo te{ko izvesti, kako }e se videti, samo je trebalo sve dobro isplani-
rati i dobro obaviti.
Prozivka pred spavanje je svake ve~eri oko 7,30. Tada se svi interbrigadisti, posle,
jo{ {etkaju po prizemlju. Zgrada je puna `agora i `ivosti. Kao {to je ranije navedeno, po
jedan stra`ar de`ura na svakom spratu. Za svakog od njih je odre|ena grupa od 5
sna`nijih interbrigadista. Jedino oru`je je bilo }ebe i dosta kanapa. Po unapred
odre|enom planu, ta~no na sekund, svaka grupa bezbri`no ~avrljaju}i i {ale}i se, prib-
li`ila se svojoj `rtvi. Za ~as je }ebe bilo preba~eno stra`aru preko glave, i ~vrstim ruka-
ma petorice interniraca odvu~en u najbli`u }eliju. Tu su mu odmah zapu{ili usta,
pripremljenim konopcima vezali ruke i noge, a njega celog za krevet. Za tili ~as smo
bili gazde u ku}i. Stra`arima su oduzeti klju~evi }elija, pa smo po~eli da ih
otklju~avamo, onima koji su po dogovoru trebalo da be`e: Francuzima, Belgijanacima,
avijati~arima. Oni su u~estvovali u begstvu, ali je cela akcija izvedena od interbri-
gadista. Ostali, koji nisu bili na spisku za be`anje, su se nalazili u svojim }elijama i
ostali su tamo. Pojma nisu imali {ta se u zatvoru de{ava za to vreme. To je tako
pode{eno, kako niko ne bi mogao da ih optu`i za sau~e{ni{tvo
Sada je trebalo da se domognemo onih stra`ara koji su se u to doba, pred smenu
stra`e koja se obavlja u 8 sati uve~e, nalazili u drugom delu zgrade kako bismo i njih
sklonili i od njih preuzeli klju~eve od ulaznih vrata. Po predvi|enoj proceduri, jedan
interbrigadista zazvoni na vratima kao {to su to u raznim prilikam radili na{i ~uvari.
Nekolicina stanu uz vrata. Prvi se pojavio bolni~ar zatvora. ^ekali smo ga. Jo{ pre nego
{to je on mogao i{ta da primeti, neko ga pani~no upozori da je jednom zatvoreniku
pozlilo i da le`i u odelenju predvi|enom za takve slu~ajeve. Uslu`no i u najve}oj brzi-
ni, radilo se o `ivotu i ne slute}i ni{ta, bolni~ar se uputi, odnosno odveden je u tu pro-
storiju. I stvarno, tamo je na slamarici, na podu, le`ao jedan zatvorenik. Kada se
bolni~ar sagnuo da ga pregleda, iznenada nagrne nekolicina na njega da ga ve`u i da mu
zapu{e usta, ali na{ bolni~ar, iako onizak rastom, bio je sna`an mladi}, po zanimanju
nastavnik fiskulture. On sam je bio ja~i nego nekoliko nas zajedno. Nastalo je
neverovatno gu{anje, ali je ipak najzad savladan i le`ao je uskoro vezan, zapu{enih usta,
nepomi~an kao i ostali.
Kada je sve bilo mirno, ponovo se oglasilo zvonce. Sada je pojavio li~no direktor
zatvora. Njega prihvati na{ predstavnik, Ljubo Ili}, s kim je direktor stalno op{tio i
zamoli ga da do|e u njegovu }eliju, ima ne{to va`no da mu saop{ti. Ne slute}i nikakvo
zlo i ne obra}aju}i pa`nju na ostale, direktor je, sme{eci se, krotko gazio za Ljubom.
Bila je milina posmatrati tu grupu. U }eliji Ljubo zamoli direktora da sedne pa je po~eo

204
diplomatski, iz daleka da mu obja{njava, veoma sa`eto i brzo - nismo imali mnogo
vremena - kako se nalazimo u veoma opasnoj situaciji, da nam preti itd. itd., ukatko da
smo odlu~ili da napustimo zatvor, sa ili bez odobrenja. [ta je Ili} hteo da postigne ovim
pregovorima, ne znam, ali je direktor, bez re~i, slu{ao {ta mu se govori i najednom bez
uvoda, valjda kada je shvatio o ~emu se radi, po~eo iz sveg glasa, koliko ga grlo nosi-
lo, da se dere. U susednoj zgradi se nalazila `andarmerisjka stanica. Mo`da se nadao da
}e `andari ~uti i do}i da ga spasu. Sre}om za nas, oni ga nisu ~uli. I njega je spopala
grupa koja je do{la tobo`e da prisustvuje razgovoru. I on se za tili ~as na{ao na kreve-
tu. Dvojica-trojica su le`ali na njemu, jer je direktor sna`nim pokretima poku{avao da
se otme. Uspeli su da mu zapu{e usta i ve`u za krevet, ali kada su oni, koji su le`ali na
njemu da bi ga pridr`avali, hteli da ustanu, ispade da je za krevet bila vezana jedna
direktorova noga, a druga vezana noga je pripradala jednom od na{ih. U onoj `urbi je
do{lo do zabune. Trebalo je najpre odvezati jednu na{u nogu, pa ponovo vezati drugu
direktorovu.
Za to vreme, drugi su, uvek uz metod sa zvoncem, ispraznili drugi deo zgrade od
preostalih stra`ara i preselili ih u na{e }elije. Vezane i onemogu}ene da se oglase. Sve
je trajalo manje nego {to je potrebno da se ispri~a. Na{li smo klju~ glavnih vrata i sada
smo bili gospodari situacije. Istovremeno, druga grupa je iza glavnog ulaza sa~ekivala
stra`are no}ne smene. Ovi su pojedina~no, posle ve~ere, iz grada dolazili u zatvor da bi
u 8 sati uve~e preuzeli du`nost. Jedan po jedan bi zazvonio na vratima. Neko bi otvo-
rio vrata, a u mra~nom hodniku stra`ar bi upao u {palir interbrigadista koji su svakog
prihvatili i s njim postupali kao i sa prethodnima. Iznena|eni i krajnje za~u|eni, oni nisu
pru`ili nikakav otpor. I ovi stra`ari su se na{li u ponekoj }eliji, zapu{enih usta, vezani i
privezani za krevet. Neko je iskoristio priliku da stra`arima poturi, tobo`e da ne ~uju,
kako nas pred gradom o~ekuju kamioni sa naoru`anom pratnjom. Odosmo za London!
To se sve odigralo glatko, sjajno koordinirano - kao da je pre toga nebrojeno puta
izve`bano - i mnogo br`e nego {to smo mogli da zamislimo. Jedan od biv{ih zatvoreni-
ka je otvorio garderobu, gde su se nalazile na{e stvari. Svak se obukao kako treba. Ja
sam na{ao svoj mantil i francusku kapu, koju Francuzi zovu "berêt basque". Izgledao
sam sasvim pristojno i na ulici ne bih mogao nikome da skrenem pa`njui. To je bilo
va`no a to je va`ilo i za ostale.
Za sve ovo vreme, u zatvorenim }elijama su se nalazili svi oni koji nisu bili pred-
vi|eni za begstvo. Oni su na ve{t na~in navedeni u }elije i tamo ostali zatvoreni. Saznali
smo kasnije, da nisu ni{ta ~uli od onoga {ta se de{avalo za to vreme u zatvoru - sve se
odigravalo bez buke - i da ni{ta nisu ni slutili. Tek kada je, posle na{eg odlaska, nasta-
la uzbuna, saznali su da je broj zatvorenika znatno smanjem, bez zasluge zatvorskog
osoblja. Bili su krajnje iznena|eni. Jo{ vi{e nego stra`arsko osoblje.
Jo{ ranije je bilo dogovoreno da prvi odem iz zatvora i da, slede}i uputstva iz skice
godpo|e Podvolecki, po|em na ozna~enu adresu i da uspostavim vezu. Za mnom }e, u
malim razmacima, da slede ostali begunci. Kao znak da je vazduh ~ist, trebalo je pred
vratima adrese na koju smo se uputili da stavim ve}i kamen. Imali smo jo{ jednu adresu.
Na prvu, na moju adresu je trebalo da svrate trinaestorica drugova, a na drugoj ~etvorica.
^ekao sam spreman, sa mantilom preko ruke i sa nataknutom francuskom kapom
da mi se da znak za polazak, da me pusti da iza|em na ~ist vazduh. Pribli`avalo se

205
kriti~no vreme - 8 sati. Stvar se nepotrebno otegla, jer je nedostajao jedan od stra`ara iz
no}ne smene. Zbog ne~eg je zakasnio. Znali smo ta~no koliko je njih trebalo da zvoni
na vratima. Doneta je odluka. Treba bez odlaganja da po|em, opasnije je ne po}i
odmah, nego i dalje ostati u zgradi.
Otvori{e mi se vrata. Sada sam najzad video da je zatvor usred grada. Bio je 17.
septembar 1943. godine. Sunce u to doba godine u Francuskoj relativno daleko od hori-
zonta. Svetlost kao usred dana. Na ulicama retki pojedinci. Niko ne obra}a pa`nju {to
izlazim na zatvorska vrata. Ja sam, idu}i normalnim korakom ~oveka koji prolazi
ulicom svojim poslom, hteo da zamaknem, prema planu, iza prvog ugla, kad sretoh
onog zakasnelog stra`ara. Bio je to onaj Berger, s kim sam imao neuspele pregovore.
On pro|e na korak od mene. Ja ga u~tivo pozdravih. "Bon soir Monsieur". On mi
odgovori isto tako u~tivo "Bon soir Monsieur". Ko zna {ta je mislio. Mo`da da mi je
uspelo u onome o ~emu smo razgovarali. Nije va`no. Jo{ sam video, to me je ipak zani-
malo, da je produ`io prema zatvoru, kao da je susreo bilo kog kom{iju koga vidi svakog
dana. Kasnije sam saznao, da je pozvonio kao ostali, i pro{ao kao oni, bez problema
stigao do }elije koja mu je bila namenjena.
Kora~ao sam kroz grad, prema skici. Ose}ao sam se neobi~no. Na slobodi sam,
posle ~etiri godine i osam meseci provedenih iza `ice ili zatvorskih zidina. Gledao sam
oko sebe i ~udio se {to niko ne obra}a pa`nju na mene, odbeglog zatvorenika. Tako sam
pro{ao i pored kasarne. Tu je bila nema~ka stra~`a, a unutra su se muvali vojnici. Ni
njima nije ni na kraj pameti bilo da se osvrnu za mnom. ^udnovato, ali mi je to odgo-
varalo. Pro{ao sam ceo grad. Na{a adresa je bila na drugom kraju, na periferiji. Najzad
stigoh u tu ulicu. Levo i desno dugi niz niskih ku}ica, za jednu porodicu, po svoj prili-
ci, a iza njih su se nazirala stabla. Tu su valjda vo}njaci i ba{te. Ulica pusta, samo je
pored prvih ku}a stajala `ena sa detetom u ruci. Na{ao sam broj koji mi je bio nazna~en
i u|oh u ku}u. Odmah desno od ulaza soba i cela porodica upravo ve~erava. Brzo sam
ustanovio ko tamo sedi. Mu` od mo`da ~etrdesetak godina, `ena, jo{ mlada, neki stari-
ji ~ovek, valjda otac i jedno ili dva deteta, vi{e se ne se}am. Kome da se obratim?
Mla|em ili starijem? Istovetna situacija kao u Parizu. Ali sada mi je policija verovatno
ve} bila za petama ili ostalim odbeglim zatvorenicima. Zamolim mla|eg da do|e u
hodnik, pa mu rekoh, koriste}i predlo`enu lozinku, da me {alje "Monsieur Laguêpe".
Nikakvog "mosje lagep" ja ne poznajem, re~e mi onaj ~ovek. Ajme meni! [ta }u sada?
Rekoh mu, ostavimo sada mosje lagep, nego mi je neki zajedni~ki prijatelj preporu~io
da se javim na ovu adresu, ako mi ne{to zatreba. Pa sam eto stigao. Nikakvog ja mosje
lagep ne poznajem, ponovi on, ne obra~aju}i pa`nju na ono {to mu govorim. Mislio sam
mo`da nije on kome treba da se obratim, nego onaj stariji. Zamolim ga da njega po{alje
u hodnik. Ovaj je predusretljivo do{ao da vidi {to ho}u. Ponovila se ista pri~a. Odustao
sam od starog i opet pozvao mla|eg. Ali vi{e nije bilo vremena da se okoli{a i da se
taktizira. Slede}i begunac tek {to nije stigao. Ako nai|e i ne na|e kamen pred vratima,
produ`i}e i sve je propalo.
Rekoh mu dakle otvoreno, da sam upravo pobegao iz zatvora i da sam do{ao k'
njemu, jer mi je re~eno da }e on da me prihvati. To sam mu rekao sada na italijanskom,
jer sam iz prethodnog razgovora zaklju~io, prema izgovoru, da se radi o Italijanu, a ovi
ne mogu da sakriju svoj naglasak, ma kakav jezik govorili. To se, uostalom, odnosi i na

206
druge, Engleze, Francuze, [pance ili Ruse. Svako ima svoj specifi~ni na~in izgovaranja
nekih glasova. On me saslu{a, pa je valjda do{ao do zaklju~ka da sam ja taj koga, prema
dobijenim istrukcijam, ima da sa~eka. Ali nije bio sasvim siguran, pa mi se unese u lice
i prete}im glasom re~e: "Si sei u malscalzone" (pokvarenjak), ne}e{ `iv iz ove ku}e.
Odlanulo mi je. Zna~i adresa je dobra. A za "malscanzone" }emo lako. Rekoh mu dakle,
da brzo postavi kamen pred vrata koja otvorismo, a prvi upravo sti`e i odmah u|e u
hodnik. Zatim drugi, pa tre}i. On je upravo hteo da se ~udi i da protestira, pa koliko vas
je? kada zagrli slede}eg. To je bio na{ Istranin koji je u [paniji slu`io u italijanskoj
brigadi "Garibaldi". Odande su se poznavali i odmah prepoznali. Zna~i i on je biv{i
interbrigadista. Ipak je pitao, koliko nas je. Rekoh mu da trinaest treba da do|e na ovu
adresu, a ostali na drugu. On odmah posko~i. Ta druga ne va`i vi~e, pa dograbi bicikl i
ode da dovede i njih. Stvarno ih je na{ao negde na putu i prepoznao prema uputstvu koji
smo mu dali. Rekli smo da se me|u njima nalazi Ljubo. Uskoro smo svi bili na okupu.
Tako se sedamneastorica interbrigadista raznih nacionalnosti, me|u kojima je bio i
jedan [panac, na{lo kod tog italijanskog obu}ara. Smestio nas je u malu sobicu u kojoj
smo jedva imali gde da stanemo. Ona se nalazila u prizemlju, u zadnjem delu ku}e.
Prozor je vodio u ba{tu koja se grani~ila sa omanjom re~icom. Na{ doma}in opet sedne
na bicikl, da izvidi situaciju u gradu. Kad se vrati, re~e da u gradu vlada velika uzbuna.
Policajaca ima na sve strane. Upravo su legitimisali sve one koji su izlazili iz bioskopa.
To nas je za~udilo. Po bioskopima nas sigurno ne}e na}i. Zajedno s nama, bilo nas je
17 interbrigadista, pobeglo je oko 20 drugih zatvorenika. Kasnije smo saznali, da su svi
sretno izmakli poteri i da, kako izgleda, niko nije ni kasnije stradao, jer niko nije vra}en
u zatvor. Osim onog [panca iz na{e grupe. On je, kada je uspostavio vezu sa svojom
organizacijom, dobio zadatak da radi sa {panskim izbeglicama upravo u tom podru~ju.
Kada se jednom vozio `eleznicom, u vozu ga je prepoznao jedan stra`ar, uhapsio i
vratio u zatvor. Ni{ta drugo mu se nije desilo. Svi ostali iz na{e grupe do~ekali su
oslobo|enje na slobodi.
Tada nas je na{ doma}in obavestio da ima stalnu vezu sa organizacijom u Tuluzu i da
svakog petka, to }e biti upravo sutra, dolazi jedan drug da proveri jesmo li stigli iz zatvo-
ra. Trebalo je ~ekati sutra{nji dan. Za to vreme je `ena na{eg doma}ina, uz pomo}
kom{inice, mesila testo da svima ispe~e hleb. Kuvala je krompire a uspela je da nabavi i
koko{ke i da nas sve nahrani. To nije bilo nimalo jednostavno u oskudici koja je tada
vladala i kada su sve namirnice mogle da se nabave isklju~ivo na ta~kice. Osim toga,
morala je strogo da pazi da ne izazove sumnju pripremanjem mnogobrojnih obroka.
Policija po svoj prilici vreba na sve sumnjive znakove. Porodica koja nas je ugostila pra-
vila je prava ~uda u tom pogledu. Svaka im ~ast. Sutradan sti`e k nama najavljeni drug,
veza iz Tuluza. Ovaj nam objasni da }e odmah iz Tuluza poslati jednog druga da nas sve
slika, pa }emo dobiti legitimacije sa na{im fotografijama, te }emo mo}i da odemo odavde.
Dotle se treba strpiti. On je jedva oti{ao kada `ena na{eg doma}ina, sva usplahirana,
provu~e glavu kroz jedva ot{krinuta vrata i pro{apta: "Be`ite, mog mu`a su odveli na poli-
ciju", pa otr~i. Ove re~i nije jo{ ni izgovorila, a pola nas je ve} bilo sko~ila kroz prozor u
ba{tu i `urilo prema re~ici da pobegnemo od nove, neo~ekivane opasnosti.
Tu se pokazala solidarnost radnih ljudi. Prvi kom{ija i njegova dva sina dohvate
~amac koji su imali na obali pa bez re~i, veslaju}i neverovatnom brzinom i ve{tinom, sve

207
nas, u malim grupicama, prebace na drugu obalu. Nismo ni primetili odakle su se stvo-
rili da nam pomognu, ni kako su uop{te saznali da nam treba pomo}. Mi smo `urili da
se {to br`e i {to dalje odmaknemo od ku}e. Trebalo je negde da se sklonimo pa }emo
izvideti o ~emu se radi. I{li smo golom uzbrdicom koja se pru`ala odmah od re~ne obale.
Ve} je padao mrak. Nigde da na|emo mesto gde bi mogli da se sakrijemo. Samo njive,
ni najmanja ograda. Niko re~ da progovori, dr`ali smo jedan drugog za ruku da ne izgu-
bimo vezu. Ali uvek ima individualista, pa smo za ~as izgubili dvojicu. Odmakli su se
valjda pola metra i niko ih vi{e ni video ni ~uo. Kao da su propali u zemlju. Ali to smo
tek kasnije utvrdili, kada smo se prebrojavali. U mraku niko nije znao {ta se doga|a. Bila
je septembarska no}, bez ijedne zvezde. Najzad na|osmo zaklon, pa se tu zaustavismo
da se dogovorimo {ta }emo dalje. Odjednom neko {apnu "To su rovovi, ovde Nemci
dolaze na ve`banje". Stvarno smo se smestili u rovove. ^ak su na|ene i makete tenko-
va. Brzo smo se udaljili, ali uskoro stadosmo radi dogovora. Do{li smo do zaklju~ka da
ovde ne smemo da ostanemo, niti da budemo svi na okupu. Podelili smo se u tri grupe
po petorica, po nacionalnom sastavu. Bilo nas je 17, a dvojica su nedostajala, Ljuba Ili}
i onaj {panski drug. Neka svaka grupa na|e sigurno skloni{te. Potom mora da poku{a da
uspostavi izgubljenu vezu sa na{im obu}arom i drugovima iz Tuluza.
Vlajko Begovi}, Kalafati}, onaj Istranin i ja produ`ili smo, da na|emo makar
{umarak. Hodali smo stalno u istom pravcu, ali nigde pogodnog zaklona. Najzad
stignemo do neke re~ice. Tu su rasle vrbe, pojedina~no i u grupicama. Izabrali smo
jednu grupicu, pa smo se smestili izme|u drve}a, u malom udubljenju. Ve} je po~elo
da svi}e. Tu smo proveli dan. Du` obale re~ice su se nalazile njive sa repom i kukuru-
zom, livade i neobra|ene povr{ine. Nigde neka ku}a na vidiku. Nigde `ive du{e. To
nam je odgovaralo. Dru{tvo nam sada nije bilo potrebno. Nigde ni puta. Nije bilo ni
saobra}aja. Mi se nismo usudili da mrdnemo iz na{eg skloni{ta, iako smo bili gladni i
gledali one kukuruze. Posle podne nai|e ribolovac sa svojom trskom i sede uz obalu
ta~no pored na{e vrbe. Mi se sledismo. Ni ka{ljati nismo smeli. Tad se podigne na{
Istranin, otkop~a pantalone i pojavi se pred ribara. Zavr{io je nu`du, re~e, pa je tu ostao
da mu pravi dru{tvo, da vidi {ta }e da ulovi. Tako je odvratio pa`nju ribara od na{ih
vrba. Pri~ali su `ivahno i glasno i na kraju je ribar oti{ao. Zaboravio sam da li je ne{to
ulovio. Svi smo odahnuli s olak{anjem. Prvi mrak smo iskoristili za gozbu. Nekuvan
kukuruz uz sirovu repu, kao prilog. Nije bilo bog zna {ta, ali boljeg nije bilo na
jelovniku. Kalafati} ode po mraku da vidi {ta se zbilo sa na{im obu}arom. Ujutro se
vrati. Doneo je pregr{t novosti. Sretno je stigao do na{eg skloni{ta. ^udio se i sam kako
se sna{ao na nepoznatom terenu. Tamo su mu ispri~ali doga|aje.
Ispostavilo se da je ona `ena, koju sam zatekao na po~etku ulice, ostala na istom
mestu i videla kako svi ulaze kod na{eg majstora. ^ak da je dva puta biciklom odlazio
od ku}e. Ona je bila u zavadi s njim, ne znam zbog ~ega, pa je oti{la u policijsku stani-
cu, ali tek sutradan i saop{tila tamo da zna gde se nalaze teroristi za kojima policija
traga. I pomenula je na{eg doma}ina. [ef policije je postupio neprofesionalno. Da li se
upla{io terorista ili nije imao poseban interes da ih se dokopa, mo`da je simpatisao
pokret otpora, to nismo saznali. Poslao je dvojicu agenata da mu dovedu obu}ara (o
tome nas je, sva upla{ena, obavestila njegova `ena) i napao ga: "Znam da se kod tebe
kriju teroristi". Ovaj ga uveravao da je to ~ista la`. Neka do|e u ku}u da se uveri. [ef

208
policije je to prihvatio i stvarno utvrdio da je preveran od la`nog dostavlja~a. U ku}i
nije bilo ni traga terorista. Na tome se sve zavr{ilo. Kalafati} je jo{ saznao da }e drug
iz Tuluza tokom dana do}i do na{eg skrovi{ta radi daljeg dogovora. Treba stalno da
nadziremo reku, pa kada ga ugledamo, treba da bacimo kamen~i}e u vodu. On }e to da
vidi i do}i do nas. I on }e da baca kamen~i}e, kako bismo ga prepoznali. Kalafati} je
jo{ saznao da je na{ [panac, kada se u mraku odvojio od nas, naprosto vratio u grad.
Idu}i ulicom on je kroz otvoren prozor ~uo razgovor na {panskom. Ako su [panci, to
su republikanci, pomislio je, pa je u{ao u ku}u i pretstavio se. Svi su znali da policija
traga za odbeglim zatvorenicima. Primili su ga srda~no i ugostili. Poznavali su na{eg
obu}ara, pa jedan ode kod njega i javi: "Onaj paket koji si izgubio je kod nas". A obu}ar
mu odgovori: "Neka ostane gde se sada nalazi, dok mi ne bude potreban".
Kasnije smo saznali {ta se desilo sa Ljubom Ili}em. On je po mraku lutao po terenu,
dok nije pro{ao pored ove}e ku}e. Prozor je bio otvoren pa su se ~uli glasovi. To su bile
vesti na francuskom sa londonskog radija. To mora da su prijatelji, pomisli Ljubo i u|e
u ku}u. I on se bez ustru~avanja predstavi kao jedan od odbeglih zatvorika. Nastade
veselje. Uku}ani su taman sedeli za ve~erom. Imali su pe~enu patku. To je bilo selja~ko
imanje, koje nije poznavalo oskudicu. Ljubo se toliko najeo masne pa~etine da je
ozbiljno o{tetio jetru, {ta li, te imao skoro celog `ivota problema zbog toga. I on je
preko svojih doma}ina uspostavio vezu sa obu}arom.
Posle podne tog dana stvarno videsmo kako jedan ~ovek "diskretno", da nikome ne
upadne u o~i ide niz obalu, sagnut da ga ko ne bi video, ogledaju}i se oprezno levo i
desno i bacaju}i kamen~i}e. Tako smo uspostavili vezu sa Tuluzom. Slikanje ne dolazi
u obzir. Moramo sutra ujutro u Castres. Na ulazu u grad sa~eka}e nas jedan drug i
odvesti nas do `elezni~ke stanice. Se{}emo u voz, svaki na drugom mestu. U vozu }e
biti dvoje, jedan drug i jedna drugarica, naoru`ani, da nas {tite. Tako }emo sti}i u Tuluz
i dalje }e sve biti lako. Mi to nismo hteli da prihvatimo. "To je ~isti avanturizam", rekao
je odlu~no Vlajko. "Da se pojavimo na `elezni~koj stanici mesta u kom smo pre ~etiri
dana pobegli iz zatora"? Pitali smo ga za~u|eno. "To ne dolazi u obzir", bili smo
odlu~ni. Odgovor je bio isto tako odlu~an. "Druge alternative nema, a ovde ne mo`ete
ostati". Dakle prihvatili smo avanturu. Nismo imali izbora, ali smo imali sre}e. Ujutro
smo se, po mraku, na dogovorenom mestu, uz ugovorenu lozinki, sastali sa drugom koji
je do{ao po nas. Ja sam i ovog puta bio zadu`en da uspostavim kontakt. Kada smo
razmenili lozinke i pozdravili se, on me upita da li ho}u jedan revolver. "Kako da ne",
rekoh. "Ali nema municije", upozorio me. "Onda ga zadr`i", rado sam mu ga prepustio.
Pre nego {to smo oti{li do stanice, onaj drug nas odvede, to je ranije bilo dogovoreno,
na na{ zahtev, do jedne porodice simpatizera, gde smo se posle toliko dana obrijali,
oprali, o~istili obu}u, jedna drugarica nam je ispeglala ko{ulje i o~istila odela od blata
i suve trave. Tu nam se pridu`i Ljubo Ili} koga je doveo jedan drug.
Bio je uveliko dan, kada smo stigli do `elezni~ke stanice i odvojeno jedni od drugih,
~ekali da nai|e "Micheline", motorni voz od dva vagona koji u Francuskoj saobra}a na
kra}im prugama. Podozrivo smo posmatrali ostale ljude na peronu, da nije slu~ajno
ovde neki od na{ih stra`ara. Nismo videli nikog i niko nije obra}ao pa`nju na nas. To
nas je mnogo za~udilo. Zar ba{ niko da ne traga za nama? Zar su nas svi ve} otpisali?
Valjda su digli ruke od nas. Pa rekli smo da idemo pravo za London. Uto sti`e voz i mi

209
u|osmo, opet pa`ljivo posmatraju}i jedno po jedno lice. Ni{ta sumnjivo. U kolima je
trebalo da se nalazi na{a za{tita ali nas niko nije upoznao s njima. Bolje je i tako. Nije
isklju~eno da su i oni imali pi{tolj bez municije. Tako smo stigli u Tuluz. Tu me sa~eka
jedna drugarica i odvede kod jedne francuske porodice. I ostali iz na{eg voza su pojedi-
na~no do~ekani i negde odvedeni. Kasnije smo saznali, da su i ostale dve grupe sretno
uspostavile vezu i stigle u Tuluz. Tako se uspe{no zavr{ila na{a operacija.
Begstvo iz zatvora Castres je neosporno jedno od najspektakularnijih poduhvata
takve vrste za vreme nema~ke okupacije, mo`da ne samo u Francuskoj. Po priprema-
ma, organizovanosti i uspehu. Bez ikakve pomo}i spolja, osim {to smo raspolagali
adresama za prihvat, begstvo je dugo i detaljno pripremano, izvedeno na organizovan
na~in, veoma ve{to, izbegavaju}i provokacije i za relativno kratko vreme. Uspeli smo
da neutrali{emo celokupno osoblje zatvora, a da nije do{lo ni do kakvog incidenta, i
iza{li iz njega usred bela dana, neopa`eno, iako se zatvor nalazi u centru grada. Ukupno
je pobeglo 37 zatvorenika i niko nije pao u ruke poteri koja je odmah usledila. Na{e
drugove, koji su ostali u zatvoru, nisu mogli da optu`e, jer su ih zatekle zaklju~ane i
nisu imali pojma {ta se de{ava. Stradao je jedino direktor zatvora. Smenili su ga zbog
"nepa`nje". Kada je, posle iskrcavanja saveznika u Normandiji i njihovog nezadr`ivog
napredovanja prema Nema~koj, u ovom delu Francuske nastalo rasulo, jedna grupa iz
pokreta otpora je napala zatvor Castres i oslobodila sve zatvorenike, a stra`are i direk-
tora zatvorila u }elije. Tada je neko iz te grupe na{ao u sekretarijatu zatvora moje doku-
mente. Nekako je saznao da sam u Parizu i dostavio mi ih. Tako su opet u moje ruke
stigli kolektivni paso{ kojim sam otputovao za Pariz, moja vojna knji`ica iz Me|una-
rodnih brigada i drugi papiri.
Porodica u Tuluzu me srda~no primila. Niko me ni{ta nije pitao. Uku}ani su neusi-
ljeno ~avrljali. S njima sam jeo njihove obroke i tada upoznao neke od lokalnih jela i
obi~aja. Kada iz supe ka{ikom pokupe sav gusti{, dosipaju vino i nagnuv{i tanjir, popi-
ju svu te~nost direktno iz njega. Po prvi put sam tada jeo pasulj kuvan na tuluski na~in.
Zovu ga "cassoulet". Tu sam ostao nekoliko dana.
Sutradan po dolasku, ona drugarica koja je o~igledno bila zadu`ena da vodi ra~una
o meni, odvede me u robnu ku}u gde sam se slikao u automatu. Posle par dana dobio
sam legitimaciju sa mojom slikom. Sada sam bio legalizovan i mogao sam da radim {ta
ho}u. Prestao sam da budem logora{, internirani odnosno zatvoreni, nepo`eljni stranac,
koga niko vi{e nije mogao da prona|e, bar po ispravama i postao sam gra|anin
Francuske.
Po~elo je novo razdoblje u mom `ivotu, isto tako burno i neobi~no, ali sada uz
kudikamo ve}e opasnosti po mene.

210
 Sl. 33. Panorama logora u Gurs-u (1939. godine).

211
212
Sl. 35. Grupa logora{a, oko 1940. godine (ja sam pozadi, tre}i s leva).
 Sl. 34. Plan-skica logora u Gurs-u (1939. godine).

213
VII. Borac u francuskom pokretu otpora
(oktobar 1943 - oktobar 1944)

215
 olaskom u Tuluz, zapo~elo je novo razdoblje u mom `ivotu, kao i ostalih mojih
D drugova koji su sa mnom pobegli iz zatvora. Priklju~ili smo se francuskom pokre-
tu otpora, a to je i bio razlog i svrha na{eg bekstva.
U Tuluzu su nas prihvatili ~lanovi mesne organizacije Francuske komunisti~ke
partije koja je rukovodila odredima pokreta otpora, o kojima }u govoriti malo dalje.
Smestili su nas odvojeno jednog od drugog, kod porodice simpatizera kod koga smo
stanovali i hranili se, dok nismo upu}eni na zadatak koji nam je ova organizacija odredi-
la. Neke od svojih drugova sam ponovo video tek posle oslobo|enja.
Pre nego {to }u da ispri~am kako smo bili uklju~eni u aktivnost pomenutih odreda,
treba ukratko da iznesem, bez iscrpnog i kriti~kog razmatranja tog problema, {ta je bio
francuski pokret otpora ("la résistance"). U tom pokretu su u~estvovale najaktivnije
pristalice raznih politi~kih organizacija i tendencija, kao i pojedine grupacije veoma
razli~itih politi~kih orijentacija. Zajedni~ko im je bilo {to nisu prihvatali okupaciju i
nisu priznavali vladu mar{ala Petena (Petain) u Vi{iju (Vichy) koja je najaktivnije
sara|ivala sa Nemcima. Zajedni~ki cilj ovih organizacija i pojedinaca je bilo u~estvo-
vanje u borbi protiv okupacije i za oslobo|enje Francuske. Va`no mesto u tom pokretu
je pripadalo degolistima, pristalicama politike za koju se zalagao francuski general De
Gol (De Gaulle), koji je iz Londona rukovodio akcijama svojih istomi{ljenika. On je
pokrenuo ovu borbu protiv okupatora svojim pozivom od 18. juna 1940. godine.
Sve navedene organizacije i grupacije pojavile su se postepeno i delovale su vi{e ili
manje odvojeno, ali je bilo dugotrajnih nastojanja da se njihova aktivnost organizaciono
ili bar takti~ki objedini, pa je to na kraju dovelo do obrazovanja Nacionalnog saveta
francuskog pokreta otpora (Conseil national de la Résistance française = CNRF), sa
sedi{tem u Parizu. Kod ve}ine navedenih organizovanih u~esnika, ovaj otpor okupaci-
ji se svodio najve}im delom na prikupljanju obave{tenja o okupatoru, o njegovim akci-
jama, i slanja tih obave{tenja saveznicima u London. Bilo je i pojedinih sabota`a. Pored
toga, kada je Nema~ka od vlade u Vi{iju zatra`ila da joj uputi radnu snagu, veliki broj
onih koji su bili odre|eni da odu u Nema~ku, odmetnuli su se i sklonili se u "maki"
(maquis), obrazuju}i ve}e i manje grupe u brdovitim i {umovitim predelima prete`no
centralne i ju`ne Francuske. Ve}inom su to bili mla|i ljudi. Njihova osnovna aktivnost
i briga se sastojala u tome - ukoliko nisu bili napadnuti - da ostanu neprime}eni od vlasti
i od okupatora i da se odr`e, podr`avani od mesnog stanovni{tva koje ih je snabdevalo.

217
Ovi "makizari", kao i ostali u~esnici u pokretu otpora, prema zamisli De Gola i savezni-
ka kao i prema politici koju su oni zastupali, trebalo je da stupe u dejstvo, vojni~ki, kada
do|e do iskrcavanja savezni~kih vojski radi oslobo|enja Francuske i izvojevanja pobe-
de nad Nema~kom i Italijom. Do tada treba da se primire.
Komunisti~ka partija Francuske zastupala je sasvim drugu politiku. Ona se zalagala
za aktivnu borbu, protiv Nemaca i slugu okupatora iz Vi{ija, u svim mogu}im vidovi-
ma. U tu svrhu je od svojih ~lanova i simpatizera, kao i od drugih rodoljuba koji su pri-
hvatali takvu koncepciju otpora, obrazovala posebne borbene odrede, FTPF (Franc
tireurs et partisans français = Slobodni strelci i partizani Francuske). Aktivnost tih odre-
da se svodila u praksi najve}im delom na gradsku gerilu - preduzimanja manjih i ve}ih
akcija protiv pojedinih Nemaca i njihovih objekata, kao i protiv rukovode}ih i aktivni-
jih ~lanova paravojne organizacije francuske fa{isti~ke milicije. Osim toga, oni su vr{ili
sabota`e, naro~ito na `elezni~kim prugama i tome sli~no. Odredima FTPF priklju~ili su
se mnogobrojni stranci koji su `iveli u Francuskoj, a posebno mnogi [panci, biv{i
vojnici {panske republikanske vojske, kao i interbrigadisti koji su se zatekli u
Francuskoj.
Iz politi~kih razloga, Komunisti~ka partija Francuske je strance, koji su se
priklju~ili tim odredima, organizovala u posebne jedinice koje su imale svoje odvojeno
rukovodstvo, po vertikalnoj liniji, ali su dejstvovale u uskoj koordinaciji sa francuskim
odredima. Ovi odredi stranaca, zvali su se FTPF - MOI, prema "Main d’Oevre
Immigrée" (imigrirana radna snaga = inostrani radnici).
Odredi FTPF su bili organizovani na taj na~in, {to je cela Francuska bila podeljena
na vojne regione. od kojih je svaki obuhvatao oko 6 departmana. U svakom regionu je
dejstvovao {tab FTPF, a pored njega i {tab FTPF - MOI. [tabovi su bili sastavljeni od
tri ~lana: vojni komesar (komandant, koji je rukovodio akcijama), tehni~ki komesar
(koji se starao o naoru`avanju i svim ostalim tehni~kim potrebama odreda, uklju~uju}i
i izradu dokumenata) i politi~ki komesar (koji se starao o regrutaciji, o obezbe|ivanju
svega onoga {to je potrebno za `ivot odreda, finansije, ishrana, bezbednost, moral i
tome sli~no). Odredi su bili sastavljeni od 4- 5 ~lanova od kojih je jedan bio vo|a odre-
da. Stanovali su po pravilu u gradovima ili ve}im mestima, pod strogo konspirativnim
uslovima. ^lanovi odreda, iz konspirativnih razloga, po pravilu nisu dejstvovali u sre-
dinama iz kojih su poticali.
Francuska je, prema ugovoru o primirju sklopljenom sa Nema~kom, bila podeljena
na dva dela, na "Okupiranu zonu", sa Parizom kao centrom, i takozvanu "Slobodnu
zonu" u kojoj se nalazilo sedi{te vlade (u Vi{iju), ali gde je Lyon predstavljao glavni
ekonomski a donekle i politi~ki centar. Zato je i organizacija FTPF bila podeljena u dva
dela. U Lionu se nalazilo sedi{te glavnog {taba za Ju`nu Francusku, tj. za "Slobodnu
zonu". Razlike izme|u tih dveju zona su prakti~ki nestale posle iskrcavanja saveznika
u Severnoj Africi, jer su nema~ke jedinice okupirale i taj deo Francuske, ali je iz prak-
ti~nih razloga dotada{nja organizacija odreda zadr`ala prethodnu podelu, jer je ranija
"demarkaciona linija", koja je delila dve pomenute zone, zadr`ana i posle okupacije
ju`ne Francuske.
Kao {to sam ve} pomenuo, po mom dolasku u Tuluz o meni se starala jedna devo-
jka. Ona mi je posle nekoliko dana obezbedila legitimaciju, naravno na tu|e ime, u

218
kojoj je pisalo da sam ro|en u Rodezu, gradu na jugu Francuske. To me je dosta zabri-
nulo, jer Francuzi sa juga imaju veoma karakteristi~an naglasak, pa se, ~im bih progo-
vorio, odmah moglo uo~iti da nisam iz tog kraja. Ako uop{te bilo ko poveruje da sam
Francuz - obzirom na moje tadanje slabo poznavanje francuskog jezika. Ali ja nisam
mogao da uti~em na to kakve }u krivotvorene papire dobiti. Uru~ena su mi tada i druga
neophodna dokumenta, kao na primer potvrda da sam demobilisan (posle sklapanja
primirja) i da sam dobio predvi|enu otpremninu od 100 franaka. Najzad je devojka
donela voznu kartu s kojom treba da otputujem no}nim vozom za Lion (Lyon) gde treba
da stignem rano ujutro.
Istim vozom, ali u drugim kolima, putovao je i Ljubo Ili}. U Lionu je trebalo da
odemo u restoran `elezni~ke stanice. Tu }e da nas sa~eka drug koga Ili} poznaje iz
[panije i koji }e nam objasniti koje }e biti na{e du`nosti. Pre toga, u Tuluzu, niko nije
stupio u vezu sa mnom, da mi ka`e dobrodo{licu posle dolaska na sloboda, da porazgo-
vara sa mnom {ta }e biti od mene ili da me bar obavesti kakve planove ima organizaci-
ja sa mnom i da me eventualno pita sla`em li se sa tim planovima. Ne! Organizacija
koja nas je prihvatila posle na{eg bekstva, donela je odluku {ta treba da radimo, koje }e
nam zadatke poveriti i uputila svakog od nas na mesto koje mu je bilo odre|eno. Kakva
je ta odluka, to }emo blagovremeno saznati. Pri tome je pristupila veoma ekspeditivno.
Nije pro{lo ni dve nedelje od kada smo kro~ili preko praga zatvorskih vrata, a ve} smo
upu}ivani na du`nost koja nam je bila namenjena.
U Lion smo stigli u nedelju, 1. oktobra 1943. godine, oko 6 ili 7 sati ujutro i kako
nam je re~eno pre{li u restoran gde nismo nikog zatekli koji bi nam pri{ao, pa smo
odvojeno seli svaki za jedan stol. U o~ekivanju veze, poru~io je svaki od nas doru~ak,
kako ne bismo upali u o~i nekom policijskom agentu, kojih je sigurno bilo na
`elezni~koj stanici tog grada, drugog po veli~ini u Francuskoj. Pro{lo je ~etvrt ~asa i
nema nikog. Pro{lo je i pola sata, pa tri ~etvrti i najzad ~itav sat. Zabrinut kao i ja, Ljubo
je mimo svih pravila konspiracije i primljenih instrukcija pri{ao mom stolu da se
posavetujemo {ta da se radi. Ako veza ne do|e, nalazi}emo se u gadnom sosu. U Lionu
nikog ne poznajemo, a novac kojim bi mogli da kupimo kartu da bi se vratili u Tuluz
nisu nam dali. Uostalom, ni to nam ne bi mnogo pomoglo, jer iz konspirativnih razlo-
ga niko od nas nije zapamtio gde je stanovao, a nisu bile predvi|ene ni druge
mogu}nosti da uspostavimo izgubljene veze sa organizacijom. Na{li smo se u nezavid-
nom i opasnom polo`aju. Malo nas je umirivala ~injenica {to na izgled niko nije
obra}ao pa`nju na nas, kao da nije rat i okupacija i kao da nema ilegalaca i boraca
pokreta otpora. Policija i gestapo su na izgled bezbri`no spavali tog nedeljnog jutra.
Produ`ili smo ~ekanje, jer druge alternative nismo ni imali, iako je ilegalcima
zabranjeno da se na istom mestu zadr`e du`e vremena. Najzad, posle vi{e od 90 minu-
ta po na{em dolasku, u restoran, sav zadihan i unezveren, ne mare}i da ne upadne u o~i,
utr~i mla|i ~ovek u kome Ili} odmah prepozna {panskog borca iz Argentine koga je,
kako mu je i re~eno u Tuluzu, poznavao od ranije. On sedne za na{ sto pa poku{a da se
ispri~a. Stanuje u podrumu jedne ku}e u izgradnji na dalekoj periferiji Liona. Zakazav{i
sastanak sa nama, zaboravio je da je tog dana, bila je nedelja, autobus gradskog
saobra}aja dolazi do njegove periferije znatno kasnije nego radnim danom. Posle nas
povede u svoje skrovi{te, gde je stvarno trebalo da se putuje dosta dugo. Tu smo najpre

219
saznali kakve su nam funkcije namenili u odredima FTPF - MOI. Izgleda da je
rukovodtsvo ove organizacije smatralo da }emo kao komunisti i interbrigadisti, pro-
vereni, iskusni i osposobljeni ratnici (svi Jugosloveni iz na{e grupe su imali oficirske
~inove, od poru~nika do majora), biti od velike pomo}i odredima, pa su svakom iz na{e
grupe, kako sam kasnije saznao, dali veoma odgovorne funkcije.
Saop{teno mi je da sam odre|en za vojnog komesara (komandanta) u {tabu vojnog
regiona A, ~ije se sedi{te nalazilo u Sent Etienu (Saint Etienne). To je ve}i grad,
nedaleko od Liona, centar francuske industrije lova~kog oru`ja, bicikla i sa mnogobroj-
nim rudnicima uglja. Osim toga, tu se nalazi i ~vor `elezni~kih pruga koje vode u razne
pravce i povezuju grad sa drugim centrima Francuske, sve do Pariza. Drugi veliki grad
u tom vojnom regionu je Klermon Feran (Clermond Ferrant), centar industrije automo-
bilskih guma, a nedaleko, kod gradi}a Comentri (Commentry) se nalazi veliki broj
rudnika uglja. U svim pomenutim gradovima delovale su grupe FTPF - MOI kojima
sam trebao da budem komandant.
Postavljenjem na pomenutu du`nost na{ao sam se u neobi~noj i po mom mi{ljenju
za mene veoma nepovoljnoj situaciji. U logorima i u zatvoru, iz koga sam pobegao pre
svega 13 dana, proveo sam ~etiri i po godine. Za to vreme, zbog uslova pod kojima smo
dr`ani, naro~ito u zatvoru poslednjih 18 meseci, o prilikama u svetu i u Francuskoj bili
smo veoma povr{no obave{teni. Prakti~no, znao sam veoma malo o situaciji koja je tada
vladala u Francuskoj, u kojoj }u imati, na teritoriji pomenutog vojnog regiona, da
dejstvujem protiv okupatora i vlasti iz Vi{ija, prisiljen neosporno da svoj rad i akcije
podre|enih odreda prilagodim lokalnim prilikama. Osim toga, do tada nisam prakti~no
nijedan dan proveo na slobodi u Francuskoj, pa nisam skoro ni{ta znao o toj zemlji iz
li~nog iskustva, niti sam znao kako da se vladam ni kako da organizujem `ivot, a da ne
upadnem u o~i kao stranac i ilegalac. Najzad, francuski jezik sam tada znao veoma
slabo, pa ~im bih otvorio usta, odmah bi iskusniji policajac, a i drugi gra|ani s kojima
bih stupio u kontakt, utvrdili da sam stranac, a ne ro|en u Rodezu, kako je pisalo u
mojoj legitimaciji. Za mene je bila neobi~na i ~injenica, {to na teritoriji jednog vojnog
regiona treba da rukovodim ilegalnom organizacijom vojnog karaktera u kojoj prethod-
no nisam imao nijednog dana sta`a, a primiv{i du`nost komandanta nisam znao ni kako
je ona organizovana ni kako dejstvuje.
Sve sam to izneo argentinskom drugu, ali on mi saop{ti da je to partijska odluka i
da organizacija ima poverenje u mene. "Sigurno ~es se sna}i", re~e. "Uostalom",
dodade, "tu smo da Ti pomognemo". Ljubo Ili} je dobio veoma odgovorno zadu`enje.
To mi je saop{teno jer je bio moj pretpostavljeni. Imenovan je za komandanta odreda
FTPF - MOI u {tabu za Ju`nu zonu Francuske. Za ovaj zadatak je Ili} bio donekle
pripremljen jer je u [paniji, u ~inu majora, rukovodio odredima partizana, sastavljenim
od [panaca i interbrigadista, koji su delovali u pozadini neprijateljskih linija.
Iz gornjeg se mo`e zaklju~iti, bar donekle, pod kakvim okolnostima je {tab FTPF -
MOI bio prisiljen tada da radi, kada je tek odbeglim robija{ima poverio tako odgovorne
zadatke, za koje prakti~no ni~im nisu bili pripremljeni. Bar je to bio moj slu~aj.
Dan je pro{ao u razgovoru sa drugom koji nas je do~ekao. Obavestio nas je ukratko
o situaciji u Francuskoj i na frontovima i dao nam iscrpne podatke o organizaciji i
na~inu rada odreda FTPF i MOI.

220
 Tog dana smo od njega najzad ne{to saznali o borbi partizana u Jugoslaviji, o koji-
ma smo ranije samo na~uli, te imali o tome veoma {turu predstavu. Jo{ nam re~e, da
neki Tito rukovodi jugoslovenskim partizanima koji su se ve} proslavili i koji se
ponekad pominju u vestima sa frontova.

U Sent Etienu sam se najpre upoznao sa druga dva ~lana {taba. Iz konspirativnih
razloga, svaki ~lan {taba, kao i ~lanovi grupa, imali su ratno ime. Meni je saop{teno da
}u se zvati "Morel". Niko nije znao ko sam, odakle sam do{ao, kakvo mi je zanimanje,
ni koje sam nacionalnosti. To mi nije re~eno ni za ostale, ali sam postepeno doku~io
ne{to o njima. Komesar za tehniku je bio mla|i Poljak, po svoj prilici iz bli`e ili dalje
okoline Sent Etiena u kome je `ivela velika kolonija Poljaka rudara, kao, uostalom, i u
svim ostalim rudarskim krajevima Francuske. To sam zaklju~io po tome {to je on u
gradu imao mnogobrojne veze koje su mu omogu}avale da veoma uspe{no obavlja
svoje zadatke, da se snabde sa svim {to mu je bilo potrebno, naro~ito za izradu i
najslo`enijih dokumenata, kao {to je uverenje o naturalizaciji (dobijanju francuskog
dr`avljanstva). Zahvaljuju}i njegovoj ume{nosti, na{e grupe su uvek imale sve {to im
je bilo potrebno za izvo|enje predvi|enih akcija. Pred kraj mog boravka u Sent Etienu,
poginuo je od eksplozije u svojoj ilegalnoj laboratoriji prilikom izrade bombe. To se u
Francuskoj u na{im organizacijama de{avalo i drugim ~lanovima pokreta zadu`enih
istim poslovima. Tako je pod sli~nim okolnostima u Marselju poginuo Jugosloven,
{panski borac Koturovi}, po kome je posle oslobo|enja nazvana jedna ulica u tom
gradu.
Politi~ki komesar je bio Italijan od jedva dvadesetak godina. I on je po svoj prilici
bio iz istog grada, ili je ovde imao ro|ake ili poznanike, jer me jednom, protivno pra-
vilima konspiracije, poveo u jednu ku}u. Tu se kao posetioc zatekao jedan ^eh, pa se
pri~alo o jelima. Meni se izmakla primedba kako su odli~ne ~e{ke "knedli~ke", na{to
me ^eh, ~uv{i tu slavensku re~ usred Francuske, s ~u|enjem pogledao, ali nije ni{ta
rekao, a ja sam se ubudu}e pazio da ne upadnem ponovo u takvu neopreznu situaciju.
Mladi Italijan je bio veoma sposoban za du`nost koju je obavljao, pun inicijative po
pitanju akcija koje bi se mogle izvesti. On se svesrdno anga`ovao da se one s uspehom
sprovedu u delo. Preko mesne organizacije komunisti~ke partije imao je mnogobrojne
veze koje su nam omogu}avale da po raznim pitanjima dobijemo informacije
neophodne za izradu plana akcija i za njihovo izvo|enje. Mislim da je dobrim delom
zahvaljuju}i njemu, za relativno kratko vreme uspelo da se na{e grupe aktiviraju. Od
dve grupe, koliko ih je bilo u Sent Etienu u doba mog dolaska u taj grad, njihov broj je
spretnom regrutacijom novih ~lanova porastao na ~etiri. Pod uslovima okupacije i
stroge konspiracije koju je trebalo primenjivati, ne bi u tom gradu moglo da se organi-
zaciono upravlja ve}im brojem ekipa.
Sastanci na{eg {taba odr`avali su se isklju~ivo na ulici i to pojedina~no. Nikad vi{e
od dva ~lana nisu smela da se sastanu na ulici. To zna~i da smo stalno bili u pokretu.
Susreti bi se unapred ugovarali u ta~no odre|eno vreme i na odre|enom mestu, pa su ta
dvojica, koja je trebalo da se sastanu, dolaze}i iz suprotnog pravca, kao slu~ajno susre-

221
tali u prolazu, pozdravili se "iznena|eno" a zatim zajedno produ`ili da "malo popri-
~aju". Niko ne bi mogao da pretpostavi da su takvi prolaznici ustvari "teroristi" za koji-
ma stalno i sistematski tragaju francuska policija i Gestapo. ^injenica je, da niko od nas
nije stradao prilikom tih sastanaka. Za svaki slu~aj, unapred bi bio ugovoren i rezervni
sastanak, na primer sat kasnije na istom ili na nekom drugom mestu, kao i mogu}nost
da se jednom izgubljena veza ipak ponovo uspostavi. Ja sam imao vezu samo sa {efovi-
ma grupa, ostale ~lanove nisam poznavao niti je iko od njih znao za mene. To je bilo
pravilo, ali je bilo i neizbe`nih izuzetaka. Neki, koje }u navesti, mogli su da budu kobni
po mene.
Vezu sam odr`avao i sa vi{om komandom preko kurira ili jednog ~lana {taba koji
je dolazio u Sent Etien. Njemu sam predavao izve{taje i primao instrukcije i razna
obave{tenja. Ljubu Ili}a, neposrednog {efa, nisam nikad video za vreme dok sam obav-
ljao funkciju u Sent Etienu. Pored toga, bio sam u stalnom kontaktu sa svojim fran-
cuskim homologom, komandantom francuskih odreda FTPF u istom vojnom regionu,
radi koordinacija na{ih aktivnosti, razmene isksustva u radu i izve{taja o preduzetim
akcijama. Za vreme mog {estomese~nog boravka u Sent Etienu promenilo se vi{e
drugova na toj funkciji. Mo`da zbog toga, {to su bili manje upu}eni u metode ilegalnog
rada od nas, zbog hap{enja ili iz drugih razloga, dolazilo je do njihovog smenjivanja.
Pored dve grupe u Sent Etienu, koje sam tamo zatekao kada sam stupio na svoju
du`nost, u Clermon Feranu dejstvovala je jedna grupa, a jedna druga u rudarskom
centru Comentri, nedaleko od grada Monlisona (Montluçon), sedi{tu jednog depart-
mana. Vojni region A je obuhvatao, kao i ostali regioni, 6 departmana, ali u njima nisam
zatekao nikakve grupe FTPF - MOI, a ni kasnije ih nije bilo dok sam ostao na svojoj
funkciji. Jedan od tih departmana, sa sedi{tem u Orijaku (Aurillac), nalazi se u samom
centru Francuske. To je brdovit i {umovit kraj, u kome su se ve} tada nalazili mnogo-
brojni maki. Oni su kasnije odigrali zna~ajnu ulogu posle iskrcavanja saveznika i borbe
za oslobo|enje Francuske, ali u njima MOI nije imao nikakve grupe, tako da nikad
nisam bio u tom kraju. Pomenute grupe sam povremeno pose}ivao u vezi sa njihovim
aktivnostima, pa sam dosta ~esto putovao `eleznicom.
Po dolasku u Sent Etien morao sam najpre da na|em stan. Iz konspirativnih razlo-
ga za njega niko nije smeo da zna. Na{ao sam usred grada pristojno name{tenu sobu na
mansardi jedne vi{espratnice. Vlasnica sobe je bila gostioni~arka koja je u prizemlju
ku}e imala lokal. Dogovoreno je, da }u sam odr`avati ~isto}u i starati se o svemu
ostalom, tako da vlasnica ne bi imala prilike ni potrebe da pretura po mojim stvarima i
da sebi postavlja pitanje ~ime se bavim. Napomenuo sam joj, da sam tehni~ki crta~, bez
stalnog poslodavca, tako da sam mogao slobodno da se kre}em, da odem od ku}e i da
se vratim a da se niko ne zapita gde se to zadr`avam - ukoliko bi neko od uku}ana
obra}ao pa`nju na mene. ^ak sam nabavio dasku za crtanje, pa sam je povremeno nosio
po ulicama, `ure}i nekud zaposleno. Tako sam se nau~io da po gradu hodam brzim
korakom. Ta navika mi je ostala do danas. @ena mi je ~esto prebacivala da idem "kao
koza".
Grupe u Sent Etienu sam zatekao u nepovoljnom polo`aju. Vi{e puta su poku{avale
da izvr{e sabota`e na `elezni~kim prugama oko grada, ali su imale slabog uspeha.
Eksploziv koji su dobijali nije davao o~ekivane rezultate. Uzrok tome niko nije uspeo

222
da objasni. Nije moglo da se nastavi istom metodom, a odustati od sabota`a nije dolazi-
lo u obzir. Suprotno pravilima i primljenim instrukcijama, po kojima mi je bilo zabra-
njeno da li~no u~estvujem u akcijiama, odlu~io sam da prisustvujem poku{aju izvr{enja
sabota`e jedne grupe na pruzi, kako bih mogao da dobijem uvid u ovaj problem. No}u
smo se, zaobilaznim putem, zbog policijskog ~asa, privukli mestu koje je bilo unapred
odre|eno za postavljanje eksploziva. Grupa je pristupila radu na uobi~ajeni na~in.
Eksploziv je pri~vr{}en za jednu od {ina. Prilikom prolaza lokomotive, to~ak bi aktivi-
rao detonator koji je trebalo da izazove eksploziju i lom pruge. Po obavljenom poslu,
koji je vremenski pode{en prema podacima primljenih od `elezni~ara o ~asu prolaska
teretnog voza, sklonili smo se na mali obronak iznad pruge, gusto obrastao niskim
{ipkra`jem, kako bismo osmotrili o~ekivani u~inak. Voz je nai{ao, ~uo se podmukli,
slabi "bum" i ni{ta. Voz je stao, `elezni~ari su se oko njega uzmuvali da utvrde {ta se
desilo. Kako nisu utvrdili nikakvu {tetu, a mo`da nisu ni prona{li o ~emu se radi, voz
je produ`io dalje. Silaze}i niz obronak prema mestu "nesre}e", slabo smo procenili
strminu, pa smo se svi skotrljali niz nju. Ali bez {tete, osim ogrebotina. Na mestu gde
je bio postavljen eksploziv, bila su potamnela mesta i to je bilo sve.
Od drugih smo saznali da se sabota`e na `elezni~kim prugama veoma uspe{no
mogu izvesti ako se na odre|enom mestu, najbolje na jednoj okuci, a jo{ bolje u tunelu,
odgovaraju}im alatom odstrani nekoliko {rafova koji tra~nicu dr`e za pragove a zatim
se jakom metalnom {ipkom tra~nica odmakne prema vani. Lokomotiva }e prilikom
prolaza neizbe`{no odleteti u stranu, povukav{i i nekoliko od slede}ih vagona. Ubudu}e
su na{e ekipe primenjivale ovaj metod s veoma dobrim rezultatom. Kada je njihov broj
u Sent Etienu narastao na ~etiri, ponekad su iste no}i operisale sve ekipe na raznim
mestima, tako da je grad bio danima otse}en, jer direkcija `eleznica nije imala toliko
mehanizacije da sve {tete brzo otkloni.
Prebrodiv{i tako po~etne te{ko}e, na{e grupe su uspe{no izvr{avale i druge akcije.
Nave{}u samo neke od njih, a sli~ne su izvedene i na drugim mestima, jer su se ste~ena
iskustva razmenjivala izme|u {tabova posredstvom glavnog {taba za Ju`nu Francusku.
U po~etku su ~esto izvo|ene akcije protiv Wehrmaht-a u bioskopima. U gradovima
gde su Nemci imali garnizone, nema~ka komanda je za svoje vojnike rekvirirala posled-
nju predstavu u bioskopima. Tokom prethodne predstave, grupa od jednog ~lana odre-
da i dve devojke sela bi negde u salu. ^lan odreda, koji je sedeo izme|u devojaka na
fotelji, bi `iletom rasporio ko`nu prevlaku pod sobom, ugurao eksploziv sa detona-
torom, tempiranim tako da eksplozija usledi za vreme slede}e predstave, pa bi zasek-
linu za{io. Ova tehnika je imala dosta uspeha. U ve}ini slu~ajeva, eksplozije su
prouzrokovale ve}i broj `rtava, pa su nema~ke vlasti odlu~ile da se u takvim bioskopi-
ma vi{e ne daju predstave za gra|anstvo.
Ovakva akcija je u Sent Etienu izvedena pre mog dolaska, ali su tada Nemci ve}
preduzeli navedenu meru - zabranu predstave za civile. Trebalo je smisliti drugu meto-
du. I za nju smo saznali preko na{ih veza. ^lan na{eg {taba za tehniku izradio je te{ku
bombu od metalne vodovodne cevi i nabavio aparat kojim se iz daljine elektri~nim
putem izazove eksplozija. Bomba je postavljena po mraku uz trotoar ulice kojom su
nema~ki vojnici u stroju iz kasarne morali da pro|u da bi do{li do bioskopa. Elektri~ni
ure|aj je postavljen dosta daleko i povezan `icom sa bombom. Prilikom prolaska

223
nema~kog odreda, pritiskom na dugme aparata do{lo bi do eksplozije, koja bi prouzro-
kovala dosta {tete i `rtava.
Kori{}ene su i druge metode da bi se Nemcima dalo do znanja da su u nepri-
jateljskom okru`enju. Ja sam prilikom jedne posete svojoj grupi u Klermon Feranu,
posle odr`anog sastanka i u o~ekivanju polaska voza kojim bih se vratio u Sent Etien,
upravo ve~eravao u jednom malom restoranu, kada se ~ula jaka eksplozija posle koje je
odmah usledila u~estala pucnjava iz pu{aka. Kasnije se saznalo, da je ba~ena bomba na
kolonu nema~kih vojnika, koja je prolazila svakim danom ulicama grada iz kasarne u
bioskop. Ona je doletela sa ulice koja je vodila paralelno sa onom kojom je i{ao vod
vojnika, ali se nalazila nekoliko metara iznad nje. ^im je usledila eksplozija, vojnici,
koji po obi~aju (to se redovno mo`e videti u filmovima iz vremena okupacije) sa
pu{kama na "gotovs" sa obe strane radi obezbe|enja prate kolonu u mar{u, odmah su
nasumce otvorili vatru, {to je izazvalo paniku i dosta `rtava na ulici. A kada su Nemci
uo~ili da je bomba na njih ba~ena iz gornje ulice, radi odmazde su zapalili ku}e koje su
se nalazile na mestu odakle je, po njihovoj proceni, ba~ena bomba. Ovu akciju, koja je
imala veliki odjek, izveli su francuski odredi FTP koji su delovali u tom gradu.
Prirodno, na{a grupa u tom gradu o akciji nije bila obave{tena.
Da bi zagor~ili `ivot francuskoj fa{isti~koj miliciji i Gestapo-u i svetili se za zlodela
koja su njeni ~lanovi ~inili pokretu otpora i uop{te rodoljubima, dobili smo nare|enje
da fizi~ki uklonimo {efa milicije za departman, i vi|enije ~lanove te organizacije, ~ije
se sedi{te nalazi u Sent Etienu. Na{a obave{tajna slu`ba, u kojoj su predano radile
mnogobrojne devojke, prona{la je te ljude, utvrdila gde stanuju i gde rade, te kuda
prolaze da bi i{li na posao ili se vra}ali ku}i. Kada je prikupljen potreban broj
obave{tenja, jedna od devojaka koja je pratila te ljude, pokazala bi onog koga je prati-
la {efu grupe koja je dobila zadatak da izvede akciju i prenosila mu sva obave{tenja
prikupljena o njegovom kretanju. Na osnovu toga je izra|en detaljan plan po kome je
trebalo da bude likvidiran. Izabrano je pogodno mesto za izvr{enje zadatka. Tu su dvoji-
ca, naoru`ana revolverima, do{av{i biciklima na to mesto, trebali da ga presretnu. Na
izvesnom odstojanju od tog mesta, ispred i iza njega, nalazili su se na{i ljudi koji su
posle atentata imali da izazovu paniku i zabunu o tome u kom pravcu su atentatori
biciklima pobegli. Iznena|enje kojim je izveden napad, njegova preciznost i brzina,
ve{to izabran i izveden plan napada, doprineli su tome da su akcije takve prirode, uspele
bez `rtava sa na{e strane. Izveli smo nekoliko takvih likvidacija. [efovi fa{isti~ke mili-
cije, glavni cilj na{ih napada, bili su u Sent Etienu dovedeni do toga da `ive skoro u
ilegalnosti, kako bi izbegli opasnostima kojima su bili izlo`eni. S druge strane, uspesi
postignuti u ovakvim kao i u drugim akcijama, su unosili i pove}avali borbeno raspo-
lo`enje ~lanova grupe, {to je imalo i nepo`eljne posledice, jer je donekle doprinelo
opu{tanju i smanjenju opreznosti, {to je na kraju donelo do propasti na{e organizacije u
Sent Etienu. Ali o tome kasnije.
Problem u na{oj organizaciji, kao i u ve}ini grupa MOI, bilo je naoru`anje. Radilo
se o revolverima. Mitraljetke su se tek kasnije pojavile u okupiranoj Francuskoj.
Uostalom, pod tada{nim uslovima aktivnosti gradske gerile, drugo oru`je nije ni dolazi-
lo u obzir. Od vi{ih organizacija nije se mogao dobiti potreban broj revolvera, pa smo
morali sami da se naoru`avamo. To je izvedeno relativno lako i jednostavno. Glavni

224
izvor su bili francuski policajci. Obave{tajna slu`ba bi prona{la policajce koji bi posle
slu`be, krajem dana, odlazili ku}i, najpre tramvajem do poslednje stanice, a zatim pe{ke
kroz periferiju. Odre|enog dana, na{a grupa od 5 ~lanova ukrcala bi se sa izabranom
`rtvom u ista kola a po islasku na zadnjoj stanici dvojica bi na nekoliko koraka,
izme{ani sa ostalim putnicima, kora~ala pred njim, a trojica na istom odstojanju za njim.
Na pogodnom mestu, ona trojica bi mu pri{la pozadi, a ona dvojica spreda bi mu
prepre~ila put. Jedan od grupe bi mu {apatom naredio da stane i da se ne odupre.
Oduzeli bi mu revolver i naredili da ode ku}i i da se do ujutro ne javi nikom jer da }e
u protivnom da strada. Posle toga mo`e slobodno da se `ali kome ho}e. Nekad, kad nam
je trebala policijska uniforma, dobijali bismo je na isti na~in.
Do oru`ja se dolazilo i na druge na~ine. @ive}i u ilegalnosti, neprijavljeni policiji,
ili sa krivotvorenim dokumentima, ~lanovi na{e organizacije nisu mogli preko vlasti da
dobijaju bonove za ishranu, bez kojih se nisu mogle nabaviti osnovne prehrambene
potreb{tine, a nije se moglo jesti ni u restoranu. Tiketi su bili potrebni i za kupovinu
tekstila. Oni su deljeni po~etkom svakog meseca od strane op{tinskih vlasti u posebnim
uredima. Jedna od na{ih grupa je dobijala zadatak da upadne u taj ured i pokupi tikete
za potrebe na{e organizacije. Vi{ak je deljen stanovni{tu po po{tanskim sanducima.
Posle prvih akcija ove vrste, vlast je u te urede postavljala policajca ili naoru`anog
stra`ara. Me|utim, ra~unaju}i na dejstvo iznena|enja i anga`uju}i ve}i broj napada~a,
takav stra`ar se mogao lako razoru`ati. Tako smo i u ovakvim prilikam dolazili, pored
bonova, i do neophodnog naoru`anja.
Svi ~lanovi organizacije su primali mese~no odre|enu svotu novca koja im je
omogu}avala da obezbede ishranu, pla}anje tro{kova stanovanja, kao i za druge even-
tualne potrebe, na pr. za odevanje, pu{enje i sl. Samofinansiranje je bila jedina
mogu}nost da do|emo do potrebnih sredstava. O tome se starala vi{a komanda koja je
~as ovu, ~as onu organizaciju zadu`ivala da obezbedi potrebna sredstva. To je izvede-
no metodom koja je, po mom mi{ljenju, slu`ila kao uzor posleratnih "plja~ki" koje su
izvodili kriminalci razne vrste.
Po{to bi obave{tajna slu`ba sakupila potrebne podatke o tome ko, kada i kako
prevozi novac u ve}im iznosima, grupa koja je bila zadu`ena tom akcijom bi jednog ili
dva ~lana, obu~ena u policijske uniforme, sa znakom saobra}ajaca, postavila na
odre|enom mestu, zaustavila kola koja su prenosila novac tobo` radi kontrole ili u vezi
sa regulacijom saobra}aja. U kabinu zaustavljenih kola bi upali drugi ~lanovi, odgur-
nuli voza~a sa njegovog mesta, preuzeli volan i odmah krenuli van grada. Eventualni
naoru`ani stra`ari, zbog brzine kojom je ova akcija izvedena, nebi ni stigli da inter-
veni{u i ve} bi bili razoru`ani. Van grada bi {ofera i stra`are zate~ene u kolima iskrcali
pod pretnjom da moraju bar jedan sat da }ute.
Na tra`enje vi{e komande, na{e grupe su izvodile sabota`e na industrijskim objek-
tima i na rudnicima u Sent Etienu. Jedna od tih akcija na rudnicima izvedena je zajed-
ni~ki za odredima francuskih FTP, koje su ina~e operisale odvojeno od na{ih. U~e{}e
Francuza se odmah uo~ilo, jer je u doti~nom rudniku, kada su ga grupe anga`ovale za
tu akciju zauzele, da bi do{le do potrebne koli~ine eksploziva, sa rudarima odr`an
miting o potrebi borbe protiv okupatora i organa vlade u Vi{iju. Cela akcija, uklju~uju}i
i miting, izvedena je takvom brzinom, da je jedinica, koju je vlast uputila da interveni{e

225
posle uzbune, stigla kada vi{e nikoga od na{ih ljudi nije bilo na tom mestu.
Za uspeh akcije faktor iznena|enja igra veliku ulogu. Uz dobru pripremu i razpo-
la`u}i maksimalnim brojem obeve{tenja o konkretnom stanju na doti~nom objektu,
naro~ito o vrsti, ja~ini i rasporedu za{tite, akcija nije mogla da ne uspe. Na osnovu
iskustva ste~enog na tom poslu do{ao sam do zaklju~ka da nema te za{tite koju napa-
da~ ne bi mogao da neutrali{e ako postupa uzimaju}i u obzir navedene faktore. Mora
nastupati sa ja~im snagama nego {to raspola`e za{tita i eliminisati je ako zna ta~no gde
se nalazi i u ~emu se sastoji. U to sam mogao i li~no da se uverim, jer sam jednom
prilikom, prisiljen okolnostima, iako u suprotnosti, kako je ve} navedeno, sa primlje-
nim instrukcijama, li~no u~estvovao u jednoj akciji sabota`e. Do istog zaklju~ka su
do{le mnogo decenija docnije ameri~ke vlasti, kada je trebalo da se za{tite od
teroristi~kih akcija islamskih fundamentalista.
Uo~i 11. novembra 1943. godine, na godi{njicu dana kada je u Kompiegnju kod
Pariza 1918. godine potpisana kapitulacija Nema~ke, Francuska komunisti~ka partija je
objavila proglas pozivaju}i Francuze da taj dan obele`e sa "greve' générale insurection-
nelle" (generalni {trajk sa ustankom). Po mom mi{ljenju, obzirom na op{tu situaciju i
raspolo`enje koje je preovladavalo kod Francuza u ta doba, radilo se o nerealnoj paroli,
unapred osu|enoj na neuspeh. S tim mi{ljenjem su se slagali i ostali ~lanova {taba.
Me|utim, proglas je bio objavljen, pa smo odlu~ili da ga podr`imo svojim akcijama,
naro~ito ako bi do{lo do poku{aja organizovanja {trajka.
Odlu~ili smo da u Sent Etienu onesposobimo gradsku tranvajsku mre`u kojom radni-
ci odlaze na posao. Ukoliko gradski saobra}aj tog dana ne bi radio, radnici - bar u izves-
nom broju - sticajem okolnosti, ne bi mogli sti}i na svoje radno mesto. Odlu~ili smo da
izbacimo iz stroja glavnu trafostanicu iz koje se napaja gradska tranvajska mre`a.
Ra~unali smo, da tranvaji, bez struje, ne}e mo}i da saobra}aju. Odlu~eno je, isto tako, da
se tog dana onesposobe sve ili bar ve}ina `elezni~kih pruga koje povezuju Sent Etien sa
drugim delovima zemlje. Sve ~etiri grupe, koliko ih je tada bilo u tom gradu, bile su
anga`ovane za prekidanje `elezni~kog saobra}aja, pa je za izvo|enje sabota`e na trafo-
stanici bio slobodan samo jedan ~lan na{e organizacije. Re{io sam da sa njim obrazujem
grupu za dizanje trafostanice u vazduh. Ona se nalazila na periferiji grada, upravo u onom
delu u kome sam stanovao, pa sam mogao, po izvr{enom zadatku, a pre po~etka polici-
jskog ~asa, da se vratim ku}i. U blizini je stanovao i pomenuti ~lan organizacije koji je
trebao da mi pomogne. Na osnovu detaljnih obave{tenja koja smo prikupili preko na{ih
saradnika me|u tramvajd`ijama, znali smo gde se nalazi trafostanica i gde je obavezno
naoru`ano obezbe|enje, kako se iz ulice mo`e sti}i do trafostanice i koji su njeni vitalni
delovi koje treba onesposobiti. Sva obave{tenja su bila potkrepljena potrebnim crte`ima,
tako da je onaj, koji je imao da postavi bombu, znao ta~no kako }e se kretati po mraku i
kako da izbegne osvetljena mesta da bi ostao nezapa`en. Ja sam odlu~io da postavim
bombu na odre|eno mesto a pomenuti ~lan organizacije, jedan mla|i Italijan, dobio je
naoru`anje sa zadatkom da me {titi u slu~aju potrebe. Bomba je imala detonator koji je
bio tempiran tako da izazove eksploziju 20’ posle postavljanja, dovoljno vremena da se
mi udaljimo i stignemo na sigurno mesto pre nego {to bi se bomba aktivirala.
Nas dvojica smo se uputili na mesto gde se nalazila trafostanica pola sata pre
po~etka policijskog ~asa. Sve je bez te{ko}a izvedeno prema predvi|enom planu. Pro{lo

226
je 20 minuta i ve} smo bili dosta odmakli od tog mesta, ali eksplozije nema. Razo~arani
zbog neuspeha, }utke smo, usporenim hodom, nastavili put prema na{im stanovima,
kada se najzad ipak ~ulo "Buuuum". Zaokupljeni brigama nismo ni primetili da je
pro{ao policijiski ~as, pa sam, sretan {to nam je akcija uspela, poveo svog druga kod
sebe jer, zbog opasnosti da nai|e kontrola, vi{e nije smeo da se kre}e ulicama da bi
stigao ku}i. To mi se kasnije te{ko osvetilo.
Ranije prikupljena obave{tenja nisu sadr`avala podatak da se u slu~aju kvara na
trafostanici gradska tranvajska mre`a mo`e snabdevati iz drugih, rezervnih izvora, pa
smo ujutro bili iznena|eni kada smo videli da tranvaji normalno saobra}aju. Ipak je ve}
ranije za takav slu~aj bila predvi|ena rezervna akcija. Ona se sastojala u tome da se u
centru grada, gde se na jednom malom trgu ukr{taju mnogobrojne tranvajske pruge
eksplozivom sru{i stub koji dr`i elektri~ne vodove. To bi dovelo do du`eg prekida, jer
je trebalo podi}i stub ili koristiti pomo}ni stub i opraviti sve pokidane `ice. Jedna od
na{ih grupa se prema ranije primljenim instrukcijama odmah posle policijskog ~asa, jo{
u mraku, okupila oko izabranog stuba, pri~vrstila eksploziv za stub i aktivirala ga sa
kratkom zadr{kom. Uskoro je na malom trgu, okru`enom vi{espratnicama, odjeknula
stra{na eksplozija. Polomljena su sva stakla na okolnim zgradama, mnogi izlozi i vrata
na du}anima i na ku}ama su izba~ena iz okvira a stub je, kako je bilo predvi|eno,
sru{en, kidaju}i sve elektri~ne vodove koji su bili pri~vr{}eni za njega. Prekid
saobra}aja je bio dosta dug, pa smo tako ovom akcijom u~estvovali u proslavi dana
kada je u pro{lom ratu Nema~ka morala da prizna svoj poraz.
Uspeh ovakvih i drugih akcija organizovanih u tom periodu doveli su do toga, da je
na{a organizacija u Sent Etienu, na primer u toku meseca decembra, u proseku imala po
jednu akciju dnevno. To je bilo tri meseca posle mog preuzimanja komande nad grupa-
ma u tom gradu. Kasnije je aktivnost na{ih grupa ne{to opala, da bi krajem februara
do{lo do privremenog prekida.

Posle ovog sumarnog pregleda nekih od aktivnosti grupa FTPF-MOI u Sent Etienu,
izneo bih li~ne probleme.
Po izlasku iz zatvora, morao sam da prekinem svaku vezu sa gospo|om
Podvoletzki, koja nam je bila veza u zatvoru. Mislio sam, da je na neki na~in moram
obavestiti da je bekstvo uspe{no izvedeno, u velikoj meri zahvaljuju}i njenoj saradnji i
kakva je sada na{a situacija. Nije dolazilo u obzir da joj se pi{e, jer se moglo pret-
postaviti da se ona nalazi pod nadzorom policije obzirom na okolnost {to se dopisivala
s nama dok smo bili u zatvoru. Policiji nije trebalo da padne u ruke ni najmanji trag o
prebivali{tu ili aktivnosti bilo koga iz grupe biv{ih zatvorenika iz Kastra. Odlu~io sam
da je potajno posetim. Na put sam krenuo ve} u oktobru. Izabrao sam voz koji u Sent
Klud, gde je ona `ivela, sti`e u ranim jutarnjim ~asovima, dok je jo{ mrak, tako da sam
stigao pred njen stan u jednoj vi{espratnici, a da me niko nije video. Zakucao sam i ona
se uskoro pojavila na vratima. Odmah je pogodila o kome se radi, pa me pozdravila:
"Bon jour Guido" i uvukla me u stan. Iznena|enje je ipak bilo veliko, jer me o~igledno
nije o~ekivala, bar ne u tom momentu. Susret je bio srda~an i prijateljski. Madame

227
Podvoletzki je bila omanja, okrugla `ena, prijatne spolja{nosti i simpati~nog dr`anja.
Pre{la je srednje godine. Detaljno sam joj ispri~ao kako se odvijajala na{a avantura u
Kastru, kakva je bila njena uloga u planiranju i izvo|enju celog na{eg poduhvata.
Obavestio sam je, veoma uop{teno, ~ime se bavim i gde se nalazim, kao i gde su ostali
~lanovi na{e grupe Jugoslovena, onoliko koliko sam sâm znao i smeo da ispri~am.
Dogovorili smo kako da odr`imo vezu, da bi bar znala da sam `iv i zdrav. Bila je pre-
sretna, {to nam je akcija u Kastru uspela i {to se sada svi nalazimo na slobodi. Nave~e,
opet po mraku, vratio sam se na svoju du`nost.
Jednom smo je posetili nas ~etvorica (Begovi}, Ili}, Kalafati} i ja), i zajedno se
slikali. Mada je imala jedan krevet za dve osobe, svih petoro smo spavali u njemu.
Kasnije su nas Vlajkova Vica i moja Nada zadirkivale "Ko je spavao pored madam
Podvoletzki". Svi su odgovorili "Guido". "A ko je bio sa druge strane? Niste je valjda
stavili na ivicu kreveta?" Odgovor je opet bio "Guido".
Drugi problem su bile moje isprave. Naveo sam, da smo imali mogu}nost da
izradimo odli~ne la`ne isprave. Morao sam {to pre da se re{im li~ne karte u kojoj je
pisalo da sam Francuz. Obzirom na moji izgovor, smislio sam da izaberem ime koje
zvu~i kao da je francusko, kako bih mogao da pro|em {to nezapa`enije. Ali ukoliko bi
se primetilo to da nisam, mogao bih navesti da sam naturalizovan Francuz (da sam
odlukom vlade dobio francusko dr`avljanstvo), ali da sam po ro|enju Italijan, jer sam
se odli~no slu`io tim jezikom, i da mi je ime, po na~inu pisanja italijansko. U
"Slu`benom listu", gde se objavljuju odluke o "naturalizaciji" tra`io sam da li mogu
na}i takvu kombinaciju. I na{ao sam je. Bio je to Henrico Balan (Francuzi bi pisali
"Baland" ali izgovara se Balan), ro|en ..... u ..., naturaliziran dekreton broj ... od .... Taj
~ovek dakle postoji. To sam postao ja, pa je policija mogla da traga koliko ho}e, utvr-
di}e da imam odli~ne isprave. Tra`io sam od na{e tehni~ke slu`be, od onog Poljaka,
odgovaraju}u li~nu kartu i originalni dokument o naturalizaciji. Falsifikat je tako
uspe{no izveden, sa svim pe~atima i potpisima, da sem specijalne slu`be niko ne bi
mogao da posumnja u njegovu ispravnost. Pored toga, imao sam urednu (originalnu =
falsifikovanu, ko bi se sna{ao?) potvrdu o mestu stanovanja kao i o zaposlenju, tako
da sam prilikom rutinske kontrole mogao da pro|em. Za vreme godinu dana aktivnos-
ti u okupiranoj Francuskoj, samo sam dva puta morao da se legitimi{en i oba puta je
'
utvr|eno da sam "en regle", kako ka`u francuske vlasti, tj. da imam uredne isprave.
Imati dobre isprave, zna~ilo je `iveti i raditi u donekle redovnim uslovima, a sve osta-
lo zavisilo je u dobroj meri o pridr`avanju mera predostro`nosti kao i o ume{nosti i
snala`ljivosti u uslovima okupacije i strogog policijskog nadzora. A trebalo je imati i
sre}u.

Ekipe u drugim, gore navedenim mestima na podru~ju mog delovanja, sem u Sent
Etienu, su bile manje aktivne a broj~ano se nisu pove}ale. ^ak je do{lo do nezgoda
tako da je, na primer u Clermon Feranu, aktivnost zamrla dok sam bio na du`nosti u
vojnom regionu A. U tom mestu sam jednom skoro nastradao, zbog svoje neopreznos-
ti i nepridr`avanja pravila pona{anja u uslovima ilegalnosti. To se desilo ovako.

228
 Prilikom jednog od sastanaka koji sam imao sa vo|om jedine tamo{nje grupe FTPF
- MOI, on me odveo svojoj ku}i. Nalazila se na periferiji grada gde su bile male
prizemne porodi~ne zgrade, okru`ene ba{tama. Ulica, u kojoj se nalazila ku}a u kojoj
je `iveo sa majkom (otac mu je bio u nema~kom ratnom zarobljeni{tvu), koso se
spu{tala prema centru grada. Kada sam slede}i put do{ao u to mesto, umesto vo|e grupe
sa~ekao me jedan ~lan grupe s obave{tenjem da je ovaj pre par dana, prilikom vra}anju
ku}i zakasnio, pa ga je policijska patrola uhapsila, izvr{ila premeta~inu u ku}i. Ne
na{av{i ni{ta, ipak ga je zadr`ala u zatvoru. Za nas je to hap{enje bilo nezgodno i zbog
toga {to se kod njega, u {upi, dobro sakriven, nalazio celokupni materijal. Oni se spre-
maju da ru~nim kolicima po|u do njegove ku}e, kako bi taj materijal spasli.
^lanovi grupe su bili dosta utu~eni zbog hap{enja svog vo|e. U `elji da im malo
pomognem i da ih ohrabrim, predlo`io sam da u~estvujem u planiranoj akciji preuzi-
manja navedenog materijala. Dogovoreno je, da }e se ~lanovi grupe, sa pripremljenim
ru~nim kolicima, zakloniti u blizini ku}e svog druga, dok im ne dam znak, a ja }u
uspostaviti vezu sa njegovom majkom i ugovoriti odvo`enje materijala. Do{ao sam do
kapije ba{te i pri{ao ku}i. U prolazu sam primetio bicikl naslonjen uza zid pored ulaza
u ku}u, ali nisam odmah poklonio dovoljno pa`nje tom detalju. Zakucao sam na vrata.
Posle izvesnog vremena ~uo sam korake, ali umesto da mi otvori ulazna vrata, majka
vo|e grupe se pojavi na prozoru sobe koja se nalazila pored hodnika u koji su vodila
ulazna vrata ku}e. Video sam da je sva upla{ena. Istog momenta sam potr~ao prema
izlazu, a ve} su se za mnom otvarala vrata ku}e i ~uo sam glasove: "Arrête, salaud"
(stani, baraba, bitango). Iz sve snage sam poleteo niz ulicu, zaboraviv{i na bicikl koji bi
mi dobro do{ao pri begstvu, da sam ga dohvatio. Njega su zaboravili i moji gonioci.
Bilo ih je dvojica, kako sam ocenio prema glasovima i koracima koji su odjekivali za
mnom. ^ak se ~uo i jedan hitac iz pi{tolja. Ali bio sam mlad, a u strahu su noge duge i
br`e. Za ~as sam umakao za nekim ~o{kovima, za{ao u predeo sa re|im ku}ama, rasu-
tim me|u vinogradima, zasa|enim na jednoj blagoj strmini.
Ne ~uv{i vi{e nikakve {umove za mnom, utr~ao sam u jedan vinograd i sakrio se
pred zatvorenim vratima sa dubokim okvirima koja su vodila u prostoriju prokopanu
kroz zemlju. Smatrao sam da sam ovde privremeno donekle zaklonjen. Na jednoj ogra-
di u blizini video sam jednog petla, pa sam smatrao da }e mi on najaviti ako se neko
pribli`i, jer }e onda po svoj prilici pobe}i. Ali on se dugo vremena mirno {epurio na
svom mestu, ~e{kao u{i i ~istio svoje perje, vra}aju}i mi polako samopouzdanje. Tek
sada sam postao svestan opasnosti kojoj sam izmakao i glupom postupku koji sam
mogao skupo da platim. Odlu~io sam, da sa~ekam mrak i da onda oprezno odem do
`elezni~ke stanice i da se vratim u Sent Etien. Dugo vreme - stvar se dogodila u ranim
poslepodnevnim ~asovima - sam proveo posmatraju}i petla, a svakih pola sata, gleda-
ju}i na sat, palio sam po jednu cigaretu (tada sam pu{io). Tako sam najzad do~ekao no},
stigao bez prepreke do stanice i "vratio se ku}i".
Druga nezgoda iz koje sam se tako|e sretno izvukao, desila mi se krajem februara
1944, kao posledica jedne zamke u koju su upale dve na{e grupe prilikom izvo|enja
jedne akcije.
Ve} sam napomenuo, da su neke grupe, ohrabrene uspesima i sprovedenim akcija-
ma po~ele da se pona{aju dosta slobodno i kako se pokazalo, suvi{e samopouzdano, a da

229
na njih u tom pogledu niko nije uspeo da uti~e u dovoljnoj meri. Isplanirana je akcija da
se odstrani novopostavljeni vo|a fa{isti~ke milicije za departman u Sent Etienu. Po
uhodanoj praksi, devojke iz na{e obave{tajne slu`be su, prema ve} isprobanoj metodi,
prikupile potrebne podatke o njegovom boravku i kretanju. Me|utim i pomenuta milici-
ja je ne{to nau~ila iz ranijih dogadajaja, pa je ne{to naslutila i ve{to pripremila zamku u
koju su upale grupe koje su posle potrebnih priprema trebale da izvedu akciju. U onom
delu grada, u kome je bilo predvi|eno da se izvede, do{lo je do sukoba, op{te pucnjave
i neverovatne jurnjave, delom i po krovovima. Neki ~lanovi su stradali na licu mesta,
drugi su uhap{eni, ostali se razbe`ali. [tab je morao hitno da raspusti organizaciju jer se
nije znalo ko je sve ugro`en. Nisam znao {ta se desilo sa onim mladim Italijanom s kojim
sam izveo sabota`u na trafostanici i koga sam posle toga poveo u svoj stan. U stan iz
opreznosti nisam smeo da se vratim. Sent Etien nisam smeo da napustim, jer sam dobio
zadatak da uspostavim novu organizaciju od ~lanova koji bi mi postepeno bili upu}eni
iz drugih krajeva. Stoga sam morao da ostanem u Sent Etienu jo{ mesec dana posle ovog
doga|aja. Nalazio sam se u velikoj opasnosti, a uslovi `ivota su se jako pogor{ali.
Pre svega, nisam imao predstavu ko je sve pao policiji u ruke, da li je neko od njih
znao ne{to o meni, o mom izgledu itd., kao i to {ta je policija mogla da sazna o na{oj
organizaciji. Mogao sam da pretpostavim da policija traga za mnom, pa sam morao
hitno da preduzmem neophodne korake. Najpre sam na{ao novi stan. Ispalo je da to nije
tako jednostavno, za kratko vreme - u toku jednog dana. To je bila mala soba u
prizemlju dvori{ne zgrade kod nekog Jermenina. Soba se nije mogla grejati, a i jedini
prozor je imao polomljena stakla kroz koja je vejao sneg tih februarskih dana. U Sent
Etienu, podno planine Puys, zima je o{tra i duga. Od ode}e sam raspolagao samo onim
{to sam tog dana imao na sebi. Sneg je padao, ulice su bile pune izga`enog mokrog
snega. Bio sam mokar od glave do ~arapa, a nikakve presvlake nisam imao, niti nova-
ca da ne{to nabavim. Sve mi je ostalo u stanu, u koji nisam smeo ni da zavirim. Uve~e
sam morao ~arape i ko{ulju da slo`im pod madrac, ne bi li se do jutra malo osu{ili.
Morao sam da promenim izgled i da nabavim nove legitimacije koje bi odgovarale
izvr{enoj promeni (vidi fotografiju). @eleo sam da na slede}em sastanku proverim da li
sam u tome uspeo. Na uobi~ajeni na~in sam se u odre|eno vreme pribli`avao ugo-
vorenom mestu, kome je sa suprotne strane ve} prilazio drug s kojim je trebalo da se
sretnem. On me je o~ekivao, ali je mirno pro{ao, ne obra}aju}i pa`nju na mene. Morao
sam da ga pozovem, pa se u prvi mah za~udio ko ga to zaustavlja. Nije me uop{te
prepoznao, zbog promene mog izgleda.
U stan nisam smeo da se vratim, jer da je neko (to je mogao da bude samo onaj
mladi Italijan) upozorio policiju na stan, onda sigurno u njemu sada sede dvojica poli-
cajaca i vrebaju na moj dolazak. Odlu~io sam da ~ekam du`e vremena. Ra~unao sam s
time da }e pa`nja eventualne zasede vremenom popustiti. Ocenio sam da bih posle
mesec dana mogao da posetim svoj stan. Sa drugom iz vi{eg {taba koji me je dr`ao na
vezi i dolazio povremeno u Sent Etien (bio je to neki interbrigadista, Rumun) i s kojim
sam se ve} ranije dogovorio kako da postupimo, po{li smo prema mom stanu ujutro
rano, odmah po zavr{etku policijskog ~asa, kada dokoni ljudi jo{ spavaju. Ra~unao sam,
ako je zaseda u sobi, ona u to doba ne o~ekuje nikoga. Ako je klju~ sobe iznutra u bravi,
odmagli}u pre nego {to iko oseti da sam pred vratima. Ako klju~a nema u bravi, vide}u

230
odmah, ~im otklju~am i otvorim vrata, da li ima nekog u sobi, pa }u ga zaklju~ati i
pobe}i. Tako sam i postupio. Otklju~ao sam dakle stan i na{ao sam ga onako kako sam
ga pre mesec dana napustio. Niko u me|uvremenu nije dolazio. Zna~i, nije bilo nikakve
opasnosti. Ali vi{e opreznosti je bolje nego premalo. To sam znao iz li~nog iskustva.
Vlasnici sobe, koja je mo`da zapazila da me dugo nema, objasnio sam da sam iznena-
da morao da otputujem zbog smrtnog slu~aja.

Najzad je vi{i {tab do{ao do zaklju~ka da sam zadatak u Sent Etienu izvr{io i
povukao me u Lion gde sam postavljen za ~lana {taba FTPF - MOI za Ju`nu
Francuskoj. U tom {tabu kao komandant u to doba bio je Ljubo Ili}, pa sam tako imao
prilike ponovo da se sretnem s njim. U Lion je tada iz Marselja preme{ten i Stefanovi}
(Vlajko Begovi}) koji je dobio funkciju politi~kog komesara u tom {tabu, pa smo se nas
trojica iz }elije u Kastru opet na{li na okupu.
U {tabu sam odre|en za instruktora za organizaciju i rad "Patriotske milicije" ju`ne
Francuske. Ova milicija je, po zamisli Komunisti~ke partije Francuske, imala da slu`i
kao rezerva za FTPF. Iz redova te milicije regrutovali bi se, prema potrebi, novi ~lanovi
FTPF. I "Patriotska milicija" je, kao i FTPF, imala paralelnu organizaciju za ~lanove
koji nisu Francuzi. U svakom vojnom regionu Ju`ne Francuske postojao je poseban
{tab, a jedan ~lan tog {taba je bio zadu`en za "Milices patriotiques". Ja sam sa koman-
dantom tog {taba odr`avao vezu, radi dogovaranja o radu. U praksi, radilo se o vojnim
regionima ~ije se sedi{te nalazilo, sem u Lionu, jo{ i u Tuluzu i u Marselju. Povremeno
sam odlazio u te gradove na sastanke. Po prirodi moje nove du`nosti, imao sam malo
neposredne veze sa akcijama koje je preduzimala na{a organizacija. U tome mi je pro{lo
slede}ih {est meseci sve do oslobo|enja ovog dela Francuske.
Ali `ivot ilegalca nije bio bez opasnosti svakojake prirode. Lion je predstavljao
centar politi~ke i vojne aktivnosti svih mogu~ih u~esnika u pokretu otpora, o ~emu sam
u to doba mogao samo da naslutim prema {turim informacijama koje bi se pojavljivale
u {tampi ili na radiju, o aktima sabota`e i uspesima vlasti da ih suzbiju i kazne. O pra-
vim razmerama tog otpora, njegove organizacije i broja u~esnika, saznalo se tek posle
oslobo|enja Liona, kada su se u javnost iz ilegalnosti pojavile kao gljive posle ki{e
mnogobrojne organizacije. Mo`da su se pojavile i neke organizacije koje su tek tada
"nastale", koriste}i konjukturu u tom pogledu.
U Lionu, kao i u drugim gradovima pa i manjim mestima, ~esto su se organizovale
racije. Policajici u uniformi i civilu pregradili bi neku ulicu i sve prolaznike legitimisali,
tragaju}i za onima nisu imali uredne isprave. Te racije su organizovane i zbog toga da
bi se pokupila mla|a radna snaga radi slanja u Nema~ku, jer vlasti na obi~an na~in nisu
mogle da udovolje zahtevima koje su im u tom pogledu upu}ivali Nemci. Ako bi neko,
pribli`avaju}i se agentima i policiji, uo~io da }e upasti u raciju pa bi poku{ao da napravi
"levo krug", agenti u civilu, pome{ani me|u ljudima na ulici, upu}ivali bi ga prema
kordonu radi legitisanja. Promene koje bi neminovno nastale u normalnom odvijanju
saobra}aja na ulici usled postavljanja policijskog kordona uo~ili bi prolaznici ve} iz
daleka. To nije moglo da promakne ni izve`banom oku ilegalca. Idu}i ulicama grada ja

231
sam uvek veoma pa`ljivo posmatrao promet koji se odvija i u vi{e navrata sam blago-
vremeno uo~io da se ne{to doga|a, tako da mi se nikad nije desilo da me policija na
ulici legitimi{e. Imao sam veoma dobre isprave, ali nikad se ne zna.
Jednom, idu}i ulicom sa drugom s kojim sam se upravo sastao, i kretao pravcem
koji vodi prema groblju, na osnovu navedenih znakova, blagovremeno sam u daljini
uo~io policijiski kordon. Nastaviti se nije smelo, a vratiti se bilo je isto tako riskantno,
zbog eventualnih agenata koji su sigurno motrili na prolaznike. Nai{av{i upravo na
radnju u kojoj se prodavalo cve}e namenjeno izradi venaca za groblje, uvukao sam svog
druga u radnju, kupio na njegovo ne malo iznena|enje saksiju sa cve}em, iza{ao iz
radnje i po{ao u suprotnom pravcu od onog u kome se nalazila policija, {to nije nikom
moglo da izgleda neprirodno. Drugu sam rekao da se okrene, pa je tek onda uo~io
kakvoj smo opasnosti izbegli.
U gradu sam ~esto koristio tranvaj. U to doba tranvaji nisu imala zaklu~ana vrata,
pa se moglo u njih uskakati i iskakati i za vreme vo`nje. Ja sam redovno stajao kod
prednjeg ulaza i motrio na ulicu, kako bih, u slu~aju opasnosti, mogao blagovremeno
da pobegnem.
U toku {est meseci boravka u gradu legitimisan sam samo jednom, ali to nisam
mogao da izbegnem. Nalazio sam se u kolima prigradske tramvajske linije, koja je vodi-
la u daleko predgra|e. Na jednoj stanici u|o{e policajci u civilu. Nastao je `agor, jer su
oni odvodili neke ljude iz kola u malim grupama i dr`ali ih pod prismotrom. Kad poli-
cajac nai|e do mene, zatra`i dokumenta koje sam ve} dr`ao pripremljena u ruci - li~na
karta, potvrda o boravku i sl. On to sve pogleda, pa upita "A potvrda o zaposlenju?". To
sam u brzini zaboravio u d`epu. Predusretljivo je izvadim i pru`im mu. On pogleda,
uporedi adresu na mojim dokumentima koje je dr`ao u ruci, pogleda me i do{av{i po
svoj prilici do zaklju~ka da sam osoba vredna po{tovanja i po svoj prilici od ugleda -
uvek sam bio besprekorno obu~en, ~ak i sa kravatom (koju ina~e ne podnosim) - vrati
mi dokumenta, ni{ta me ne upita, ~ak se i zahvali. Kasnije sam shvatio, da je policija
tra`ili ljude bez stalnog zaposlenja ili ljude neke odre|ene katogorije radi slanja u
Nema~ku. Osobe zadr`ane na toj stanici, dok je jo{ trajao pregled, bu~no su protesto-
vale, ali im to nije pomoglo. Video sam ih kako stoje u grupi kada je tranvaj produ`io
a ja prolazio pored njih.
U tom periodu sam svega jo{ jednom legitimisan. Bilo je to u vozu za Marselj. Ni
to se nije moglo izbe}i. U vagon u|o{e gestapovci, ali oni za nas nisu bili opasni jer su
se slabo razumeli u francuske isprave.
Kada sam preme{ten u Lion, na{ao sam stan pored `elezni~ke pruge u maloj ulici,
sa niskim ku}ama i malo stanovnika. S nekim susedima sam se sticajem okolnosti upo-
znao, ~ak sam ponekad i pozivan na pi}e. Pri tom sam smislio na~in stanovanja koji bi
mi pru`ao ve}u sigurnost. Uzeo sam ve}i name{ten stan, jer sam se predstavio kao
o`enjen ~ovek sa dvoje dece. Me|utim, porodicu sam privremeno smestio kod ro|aka
u selu zbog opasnosti od bombardovanja, kojima je Lion bio povremeno izlo`en od
strane saveznika. Amerikanci su ve}inom dolazili danju, lete}i visoko iznad oblaka i
bacali bombe koje su nasumce padale po gradu. Engleska avijacija je pa`ljivije birala
ciljeve, kako se smatralo i kako se pri~alo. Ona je dolazila no}u, lete}i ne{to ni`e uprkos
`estoke protiv-avionske paljbe. Bacala bi najpre svetle}e rakete sa padobranima. Ali i

232
ova bombardovanja su nanosila {tete i prouzrokovala `rtve, uglavnom kod civilnog
stanovni{ta.
Po pri~anju moje supruge, to je bio slu~aj i u na{oj zemlji. Savezni~ki "junaci" su
sa visine od 10 km bacali "tepih bombe" i prouzrokovali strahovite `rtve i {tete kod
civilnog stanovni{tva, dok su nema~ki objekti - mostovi i pruge, ostajali netaknuti.
Uostalom, to se ponovilo i 1999. godine, kada su zlo~inci NATO 78 dana bombardovali
i ubijali uglavnom civile i ru{ili civilne objekte, mada su imali "pametne" projektile.
Prilikom jednog od tih bombardovanja stradala je i ku}a u kojoj sam stanovao.
Drug Vlajko Begovi} je ~esto dolazio kod mene. Upravo sam pre toga nabavio radio-
aparat, kako bih mogao da slu{am vesti koje je eomitovao London. Bilo je strogo
zabranjeno slu{ati te vesti, pa je bilo veoma te{ko do}i do radioprijemnika. Ipak mi je
to nekako uspelo. U stanu sam na{ao pogodno skrovi{te - mali plakar iznad kuhinjskih
vrata - gde sam ga skrivao, naro~ito kada bih odlazio od ku}e, da u slu~aju premeta~ine
ne bi bio na|en. Bilo je to jednog prepodneva - upravo smo slu{ali vesti, kada je zasvi-
rala sirena za uzbunu, koja je najavljivala vazdu{ni napad. Nedaleko od mog stana
nalazila se ove}a poljana gde su bili iskopani rovovi koji su mogli da poslu`e kao
zaklon u slu~aju bombardovanja, jer je samo direktan pogodak mogao da izazove `rtve.
Ja sam se tamo redovno sklanjao. Tako sam postupio i ovog puta, a Vlajko je ostao jo{
par ~asaka pre nego {to je mogao i on da se skloni.
Tog prepodneva je bombardovana pruga upravo u predelu gde sam stanovao. Kada
je zavr{ena uzbuna, u neizvesnosti, {ta }u zate}i u stanu, krenuo sam prema njemu. U
mojoj ulici je bio veliki kr{. Jedna od bombi je pogodila ku}u nasuprot onoj u kojoj
sam boravio, ali su i u toj ku}i sva stakla popucala, vratnice i okviri prozora su str{ali
iz svog polo`aja. Ulazna vrata u stan nisam mogao da otvorim - bila su potpuno
iskrivljena, pa sam u{ao kroz jedan polupan prozor. Moj stan se nalazio u prizemlju.
Police u kuhinjskom plakaru su se sru{ile, polomiv{i sve tanjire. Meni je tog momen-
ta bio najva`nje gde se nalazi radio, da bih ga sklonio pre nego {to ga neko uo~i, jer je
sada u stan mogao da ulazi ko god je hteo. Ali radija nigde. Valjda ga je Vlajko sklo-
nio. Ipak nigde nisam mogao da ga otkrijem. Najzad sam uo~io jednu cedulju koju je
Vlajko napisao: "radio crevet". Vlajko nije najbolje znao francuski, pa sam time obja-
snio {to je bilo gre{ke u pisanju. Trebalo je da bude "radio crevé" = radio je crko.
Pretpostavljao sam je stradao kao moji tanjiri i da ga je Vlajko, po{to je neupotrebljiv,
bacio da ga neko ne bi na{ao. To mi je bilo `ao, jer sam jedva do{ao do tog aparata, a
dosta sam i platio za njega. Kako je bilo vreme ru~ku, a znao sam gde se Vlajko hrani,
oti{ao sam u doti~ni restoran i stvarno na|em ga za stolom, pa sednem do njega.
Vlajko je video je da sam neraspolo`en, pa me upita za razlog. Ka`em mu da mi je `ao
{to je propao radio. "Nije, sakrio sam ga u krevetu". U brzini je re~ pogre{no napisao
(creve), otuda nesporazum.
U rutinskim aktivnostima je prolazilo vreme, kada je 6. juna sve iznenadila vest da
je po~ela dugo o~ekivana i ve} odavno najavljivana invazija Francuske. Savezni~ke
vojske su se iskrcale u Normandiji. Ushi}enje je bilo veliko kod svih. Grozni~avo su svi
iz dana u dan pratili vesti o borbama i napredovanju savezni~kih jedinica, o~ajni~kom
ali bezuspe{nom otporu Wehrmacht-a. Aktivirao se francuski pokret otpora, nikle su
borbene jedinice, poja~ane su njihove akcije. I na{a MOI je intenzivirala svoje udare

233
protiv Nemaca i francuskih vlasti, {to je izazvalo poja~ane mere represije policije i
Gestapoa. Jednog jutra na jednom trgu u Lionu rani prolaznici su s jezom zapazili mrtva
tela grupe talaca koje su Nemca za odmazdu zbog neke sabota`e te no}i streljali i kao
opomenu ostavili da celog dana le`e na zemlji.
Borbene aktivnosti s obe strane, na frontu i u pozadini, su jo{ vi{e porasle kada se
jedna jaka savezni~ka jedinica iskrcala na jugu Francuske i po~ela nezadr`ivo da napre-
duje prema severu. To je dalo poleta raznim u~esnicima u pokretu otpora. Doga|aji koji
su obele`ili ovaj period rata u tom delu Francuske u dovoljnoj meri su poznati iz vesti
objavljenih iz tog doba kao i iz opisa {tampanih kasnije o svemu onom {to se tada
de{avalo. Ja sam iz neposredne blizine bio svedok mnogih doga|aja o kojima je re~, a
u nekima u izvesnoj meri i sam u~estvovao. Ni FTPF-MOI nije ostajala po strani,
naro~ito u Lionu.
Savezni~ke trupe su se ve} pribli`avale gradu, kada se iz jednog u po~etku beza-
zlenog sukoba izme|u na{ih grupa i naoru`anih stra`ara nekog objekta, razvila op{ta
pobuna u Lionu. Ona je prerasla u oru`ani sukob ve}ih razmera. ^ak su grupe
naoru`anih ~lanova pokreta otpora raznih organizacija zauzele predgra|e Villeurbaine.
Oni su na op{tini istakli degolisti~ku zastavu i stvorili kratkotrajnu oslobo|enu teritoriju
u kojoj su po~ele da se legalizuju razne do tada tajne organizacije, grupe i pojedinci u
ube|enju da je do{ao kraj nema~koj okupaciji u tom mestu. Vo|stvo pokreta otpora u
Lionu otposlalo je delegaciju saveznicima koji su se nalazili na nekoliko desetina kilo-
metara od grada s pozivom da po`ure napredovanje i potpomognu akciju boraca u gradu.
Me|utim, ponovilo se ono {to se desilo ranije kod Var{ave. Akcija u Lionu nije bila
isplanirana od savezni~ke komande, ve} je nastala spontano, kao rezultat odu{evljenja
naroda usled lo{e ratne sre}e Nemaca i u nadi u skoro oslobo|enje. Iz straha od even-
tualnih politi~kih posledica po unutarnje odnose u Francuskoj, pomenuta komanda je
htela da oslobo|enje, makar i jednog dela teritorije okupirane Francuske, bude deo
njenih jedinica a ne pokreta otpora, a pogotovo ne onog dela otpora koji se nalazio pod
uticajem Komunisti~ke partije, pa nije iza{la ususret molbi delegacije, ve} je "po
obi~aju demokratije" mirno dopustila da Nemci likvidiraju "ustanak". Nai{li su nema~ki
tenkovi i topovi uz pratnju pe{adije. Pokret otpora svojim pi{toljima i ponekom pu{kom
nije mogao da im se suprotstavi, tako da su za tili ~as barikade u pomenutom delu grada
bile raskr~ene a njihovi branioci rasterani. Neki su u me|uvremenu ve} bili obukli
uniforme i zaka~ili ~inove. Sada su jo{ br`e morali da ih sakriju.
Ratne operacije su me|utim nastavljene. Mnogobrojne nema~ke jedinice su se u
neredu povla~ile sa juga. Sve su morale da pro|u kroz Lion. Bilo je neopisivih i ranije
nezamislinih prizora. Nemci su koristili sva mogu}a saobra}ajna sredstva, do bicikla,
pa ~ak i konja, samo da {to pre odmaknu prema severu, u grupama i pojedina~no.
Mnogi su se umorno vukli pe{ke kroz grad. Tranvaji u Lionu ve} danima nisu
saobra}ali. Da bismo mogli od jednog da stignemo do drugog dela grada, na zakazane
sastanke, mnogi od nas su koristili bicikle. Ja sam od jednog suseda posudio bicikl a
prilikom prolaza ulicom, kojom su se kretali nema~ki vojnici, jedan od njih, koji je
pe{a~io, uhvati se za volan moga bicikla u nastojanju da mi ga otme. Tog momenta sam
imao u vidu samo ~injenicu da moram da vratitm pozajmljen bicikl. Nastalo je ko{kanje
izme|u mene i njega. ^ak su se neki prolaznici ume{ali i poku{ali da me za{tite i da

234
odgurnu Nemca. Ali on je bio naoru`an, pa sam pomislio "pametniji popu{ta". Smatram
da nikad nisam mudrije pustupio nego u tom slu~aju. Uostalom, setio sam se "sila Boga
ne moli". Zar da stradam sada pred sam kraj rata i to na glup na~in. Kada sam ispri~ao
susedu {ta mi se desilo, rekao mi je da mi poklanja bicikl ve} i zbog poku{aja {to sam
sâm, nenaoru`an, hteo da se oduprem nema~koj ja~oj sili.
Tih dana sam imao jedan neobi~an susret. U gradu je vladala relativna ti{ina u
pore|enju sa ratnom bukom koja se ~ula prethodnih dana. Mi smo nastavili sa svojom
aktivno{}u. Idu}i na neki sastanak prema periferiji grada, najednom sam ugledao na
jednom raskr{}u kako se pojavljuje neko ~udovi{no prevozno sredstvo koje je polagano
napredovalo. Ono je bilo nisko, kratko, otvoreno, sa ~etiri vojnika u {lemovima i sa
pu{kama. Pogodio sam, nije bilo ni{ta drugo do prethodnice neke savezni~ke jedinice
koja je ulazila u grad. Odmahnuli su mi na pozdrav i nestali u obli`noj ulici. To je bio
moj prvi susret sa saveznicima. Sedili su u Jeep-u koji }e se proslaviti u ovom ratu.
Utvrdilo se, da su se Nemci blagovremeno povukli, digav{i prethodno u zrak sve
mostove na rekama Ron (Rhône) i Son (Soane) koje proti~u kroz Lion.
Lion je bio oslobo|en, ~ak i pre Pariza. Nastala je neopisiva, neobi~na situacija. Iz
ilegalnosti, stvarne ili izmi{ljene, ~esto i la`ne, pojavile su se sada u javnosti nebrojene
organizacije, grupe i pojedinci, Svi su sada tvrdili da su stekli zasluge u borbi protiv
okupacije i za oslobo|enje Francuske. S ~udom sam se pitao, a i mnogi drugi, kako je
tolika masa "résistants" mogla toliko dugo da deluje i da opstane u uslovima okupacije
i neverovatne policijske represije. Ovo se desilo i kod nas, pa je posle rata Tito rekao:
"Da sam imao toliko boraca u ratu, koliko sada ~lanova Saveza boraca, pobedio bih tri
Nema~ke".
Sada je najzad do{lo vreme da i mi iza|emo iz ilegalnosti. Kako sam bio ~lan
"Patriotske milicije", to sam postavljen za delegata te organizacije u Odboru depart-
mana koji je upravljao svim poslovima za koje je pokret otpora bio zainteresovan. U
tom odboru su bile zastupljene sve organizacije koje su u~estvovale u pokretu otpora.
^lanovi vojni~ki organizovanih grupa tog pokreta, me|u njima i FTPF i MOI, grup-
no su pre{li ili su bili primljeni u FFI (Forces Française de l’intérieur = Unutra{nje
vojne jedinice), za razliku od francuskih vojnih jedinica koje su se borile u sastavu
savezni~kih armija i iskrcale se u Francusku prilikom invazije.
Bili smo uniformisani i tada su svi pri{ili svoje ~inove na osnovu dekreta koji su
dono{eni tom prilikom. Kako sam u [paniji imao ~in poru~nika, to sam dobio ~in
kapetana FFI i odgovaraju}u legitimaciju. Komunisti~ka partija Francuske je iz ilegal-
nosti iza{la veoma oja~ana zbog svog stava prema okupatoru i svoje politike aktivne
borbe protiv njega. Bila je dobro organizovana i u`ivala veliki ugled. Zastupala je
gledi{te da u~esnici pokreta otpora treba da zauzmu najodgovornije funkcije u organima
nove dr`avne uprave, sve do seoskih op{tina. ^lanovi Patriotske milicije su imali da
obavljaju policijske funkcije. Tako sam i ja dobio odgovaraju}u uniformu i na{ao se u
neobi~noj ulozi kapetana francuske `andarmerije. Nenaviknut na takvu ulogu, s
~u|enjem bi video kako me vojnik na ulici strogo pozdravlja, a u{av{i u sobu gde sam
u~estvovao na sastanku, do mene brzo pri|e poru~nik da pozdravi starijeg od sebe i da
salutira vojni~ki. To mi nije odgovaralo, pa sam veoma brzo pre{ao u civile. Tih dana je
u Lionu organizovan veliki miting na kome je gra|anstvu trebalo da se istaknu zasluge

235
pokreta otpora u borbi za oslobo|enje zemlje kao i o budu}im zadacima. Od mene je
tra`eno da na mitingu govorim u ime Patriotske milicije kao i o zadacima njenih ~lano-
va u oslobo|enoj Francuskoj. Taj govor je ot{tampan u jednoj novini i jo{ ga ~uvan.
Savezni~ke vojske su iz dana u dan postepeno osloba|ale sve ve}e teritorije
Francuske. Tako je oslobo|en deo koji se grani~i sa [vajcarskom. To je pored ostalog
imalo za posledicu da su u Francusku mogli da pre|u biv{i zarobljeni jugoslovenski
vojnici koji su tokom rata uspeli da pobegnu iz Nema~ke i da se sklone u [vajcarsku.
Kao neutralna dr`ava, [vajcarska je morala da ih internira, ali posle oslobo|enja
Francuske, oni su mogli preko ove zemlje da se vrate u domovinu. Odre|en sam da ih
prihvatim, pa sam od vi{e vojne komande dobio re{enje kojim sam preme{ten u
"Jugoslovenski odred". Tim re{enjem sam se oprostio od francuskog pokreta otpora i
pre{ao u slu`bu svoje zemlje.
Kao uspomenu o u~e{}u u tom pokretu zadr`ao sam ~in kapetana, mnogobrojne
la`ne isprave, neutro{ene tikete za namirnice, duvan i tekstil, re{enja i potvrde o svom
u~e{}u u odredima FTPF-MOI. Iz tih odreda sam oti{ao ne~ujno i neprimetno kao da
nikad nisam bio njihov ~lan. Kao {to se u Tuluzu niko nije pojavio da me pozdravi
prilikom mog stupanja u ove odrede, tako niko nije do{ao da mi se zahvali za u~injene
usluge. Moja aktivnost u odredima je pripadala pro{losti a ja sam se okrenuo novim,
aktuelnijim zadacima.

Mnogo, mnogo kasnije, juna 1992. godine, zbog prilika u svojoj zemlji i sticajem
okolnosti na{ao sam se opet u Francuskoj, sada sa suprugom, u po~etku sa turisti~kom
vizom ~ija je va`nost isticala, i bez sredstava za `ivot. Ipak sam uspeo da dobijem
privremenu dozvolu boravka, koju je trebalo obnavljivati svaka tri meseca, a osigurao
sam sebi i sredstva i organizovao normalan `ivot. Smatrao sam, da bih mogao bolje da
pro|em ako bih izdejstvovao da mi se prizna status u~esnika u pokretu otpora. Oti{ao
sam kod odgovaraju}ih slu`bi i pokazao im sve isprave iz doba u~e{}a u tom pokretu,
koje sam do tada sa~uvao i uspeo da mi se po{alju u Pariz. Sva dokumenta su
prihva}ena kao verodostojna i autenti~na i sa~injen je odgovaraju}i predlog da mi se
prizna zatra`eni status. To nije i{lo tako glatko kako sam `eleo, ali sam na kraju ipak
dobio potrebne potvrde. Ujedno mi je saop{teno, da mi je odre|ena penzija koja
mese~no iznosi 212 franaka i 27 centima.
Od te sume mo`e da se kupi mese~na karta za metro. Meni je ipak bilo va`no, ne
zbog novca, ve} {to vi{e nisam morao da tra`im vize za dr`ave EU. Tako sam lak{e
dobijao dokumenta i za suprugu, jer sam kao {panski borac, odlazio na proslave
godi{njica {panske revolucije. Kao entomolog, putovao sam i pose}ivao muzeje ovih
zemalja.
Istovremeno sam dobio dva ordena, kao borac u pokretu otpora i kao pripadnik
savezni~kih vojnih formacija u borbi protiv Nema~ke.

236
Sl. 36. Gospo|a Podvaletzki, slikano Sl. 37. Ispred stana u Lionu (1944. godine).
prilikom posete (oktobra 1943. godine).

Sl. 38. Potvrda o postavljenju

za komandanta A-zone.
238
a b c

d e

Sl. 39. Razne la`ne legitimacije, na ime: (a) Georges Laroux, (b) Pierre Brassier,
(c) Luis Martini, (d) Henri Jean Ballan i (e) jedna prazna, neiskori{}ena.
Sl. 40. Potvrda F.T.P.F. o unapre|enju u ~in kapetana, pod imenom Henri Ballan,
sa napomenom o pravom imenu.
239
VIII. U diplomatskoj slu`bi
(oktobar 1944 - septembar 1945)
 bog bolesti prvoodre|enog delegata nove Jugoslavije pri Kraljevskom po~asnom
Z generalnom konzulatu u Lionu, druga Jovanovi}a, postavljen sam oktobra 1944.
godine, od stane na{e vlade u Beogradu (a po sporazumu Tito-[uba{i}), za sekretara
Konzulata. Tako je po~ela moja diplomatska karijera. U prvih mesec dana, li~na doku-
menta su glasila na ime Bo`idar Jovanovi} - Ballan, a tek potom na moje pravo ime
(posle oslobo|enja i povratka u zemlju, de{avalo mi se da me na ulici oslovljavaju sa
"dru`e Jovanovi}u", na {ta nisam odmah reagovao).
Prvi zadatak mi je bio da preuzmem jugoslovenske ratne zarobljenike, koji su se
zatekli u ovom gradu i po{aljem ih u Jugoslaviju. Oni su se odmah priklju~ili partizan-
ima. Po zavr{enom poslu u Lionu, od strane tada{njog ministra inostranih poslova, dr
Ivana [uba{i}a, aprila 1945. godine sam preba~en za prvog sekretara u Poslanstvu
DFJ u Parizu. Na tom polo`aju sam ostao do septembra 1945. godine, kada sam se
definitivno vratio u Jugoslaviju, posle vi{e od osam godina provedenih u inostranstvu.
Za to vreme sam obavljao najrazli~itije poslove sekretara ambasade. Izme|u osta-
log, u~estvovao sam u organizovanju Prvog kongresa jugoslovenskih iseljenika u
Parizu, jula 1945.
................................................................
...........................................................................................................................................
............

243
Sl. 41. Re{enje o postavljenju za sekretara Kraljevskog konzulata u Lionu.

Sl. 42. Faksimil diplomatskog paso{a.

244
Sl. 43. Re{enje o postavljenju za sekretara ambasade u Parizu.

Sl. 44. Grupa jugoslovenskih zarobljenika koje sam prebacio u domovinu (1944. godine).
 Sl. 45. Sa kongresa jugoslovenskih iseljenika (1945. godine).

Sl. 46. Poseta Memorijalu jugoslovenskim `rtvama fa{izma u Parizu (1945. godine).