САДРЖАЈ:

1. Увод ....................................................................................................................... 2
2. Кривична дела против имовине .......................................................................... 3
3. Разбојничка крађа члан 205. Кривичног Законика Републике Србије.............4
3.1. Радња извршења ……………………………………………………. 4
4. Разбојништво члан 206. Кривичног Законика Републике Србије.....................5
4.1 Радња извршења ……………………………………………………...5
5. Учиниоци, жртве и објекти напада кривичог дела разбојничка крађа
и разбојништво......................................................................................................7
5.1. Учиниоци …………………………………………………………….7
5.2. Објекат напада ……………………………………………………….7
6. Разлике и сличности између разбојничке крађе и разбојништва...................... 8
7. Појавни облици разбојништва.............................................................................. 8
7.1.Разбојништво учињено сачекивањем жртве на путу.............................. 8
7.2.Разбојништво учињено упознавањем и зближавањем са жртвом......... 9
7.3.Разбојништво учињено улажењем у куће и станове.............................. 9
7.4.Разбојништво учињено сачекивањем поштара и инкасаната................ 9
7.5.Разбојништво учињено оружаним нападима на банке, поште и
друге финансијске институције................................................................ 9
7.6.Организовани разбојнички напади на финансијске институције........ 10
8. Фингирање разбојништва..................................................................................... 10
9. Улога полиције у превенцији кривичног дела разбојничка крађа и
разбојништво.........................................................................................................11
10. Закључак................................................................................................................13
 1.УВОД

Разбојништво и разбојничка крађа представљају два посебна кривична дела, кја су

систематизована у поглављу о кривичним делима против имовине у Кривичном законику
Републике Србије који је донет 29. септембра 2005. године, а који је почео да се примењује
од 1. јануара 2006. године.
Кривична дела против имовине спадају у класична кривична дела. То су заправо
најкласичнији деликти јер је кривичноправна заштита власништва дата већ у време настанка
државе и права, па се због тога ови деликти убрајају у најстарија и најпримитивнија
кривична дела. Имовински криминалитет познавали су и ссанкционисали стари грци,
асирци, египћани, Римско право, Душанов законик као и данашње модерно законодавство.
Кривична дела имовинског криминалитета су веома распрострањена и према неким
проценама у свету и код нас чине 50% укупне масе криминалитета. 1
У структури општег, класичног криминалитета у нашој земљи према свим
статистичким показатељима доминирају кривична дела против имовине. Међу кривичним
делима против имовине нарочито се у последње време истичу дела код којих се путем
насиља прибавља или задржава противправна имовинска корист за себе или другог. То су у
првом реду разбојничка крађа и разбојништво, као и тежи облици ових кривичних дела
против имовине. 2
Карактеристике већине кривичних дела против имовине јесте да се она врше у
намери да се извршењем прибави противправна имовинска корист. Али код мањег броја
кривичних дела та намера не постоји ( код кривичног дела одузимања туђе ствари), а код
неких ипак постоји такозвана крађа употребе где се дело врши само зато да би се ствар
употребила ( одузимање возила тј. туђег саобраћајног средства). Поред других подела једна
од најчешћих јесте подела кривичних дела против имовине према објекту радње на
кривична дела код којих је тај објкат туђа покретна ствар и кривична дела чији је објекат
радње имовинска права и интереси.3

Кривична дела против имовине посебно карактерише:

 Масовност и стална тенденција апсолутног и релативног пораста. Овај проценат код
нас је годинама, с осцилацијама и извесним стагнацијама износио 10 % годишње;
 Манифестованост – уочљивост деликта и анонимност учинилаца;
 Рецидивизам – повратништво и професионализација све већег броја криминалаца;
 Специјализација у начину извршења и верзирања за једну врсту кривичних дела;
 Организованост учинилаца у организацијске облике група или банди;
 Динамичност и прилагодљивост друштвеним условима. 4

_____________________________________________________________________________________________________________________
1
Ковачевић, В.; Методика истраживања имовинских деликата, Нови Сад 2003., страна 25.
2
Јовашевић,Д.;Часопис безбедност“Тежи облици разбојништва и разбојничке крађе“–2/2005,Београд 2005.,стр. 247
3
Стојановић, З., Перић, О.; Кривично право – посебни део, Београд 2007., страна 137.
4
Милашевић, С.; Кривично право – посебни део, Нови Сад 2007., страна 128.

2
 2. Кривична дела против имовине

По Кривичном законику Републике Србије од 6. октобра 2005. године, Службени

гласник број 85 / 2005 у групу кривичних дела против имовине спадају следећа дела:

 Члан 203. КЗРС – Крађа;

 Члан 204. КЗРС – Тешка крађа;
 Члан 205. КЗРС – Разбојничка крађа;
 Члан 206. КЗРС – Разбојништво;
 Члан 207. КЗРС – Утаја;
 Члан 208. КЗРС – Превара;
 Члан 209. КЗРС – Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности;
 Члан 210. КЗРС – Ситна крађа, утаја и превара;
 Члан 211. КЗРС – Одузимање туђе ствари;
 Члан 212. КЗРС – Уништење и оштећење туђе ствари;
 Члан 213. КЗРС – Неовлашћено коришћење туђег возила;
 Члан 214. КЗРС – Изнуда;
 Члан 215. КЗРС – Уцена;
 Члан 216. КЗРС – Злоупотреба поверења;
 Члан 217. КЗРС – Зеленаштво;
 Члан 218. КЗРС – Противправно заузимање земљишта;
 Члан 219. КЗРС – Противправно усељење;
 Члан 220. КЗРС – Оштећење туђих права;
 Члан 221. КЗРС – Прикривање;
 Члан 222. КЗРС – Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са
оштећеним. 5

Као што се види из приложеног група кривичних дела против имовине састоји се из
двадесет различитих кривичних дела која свака за себе имају посебна обележја и
карактеристике по чему се разликују једно од другог и што је разлог постојања већег броја
ових дела прописаних у Кривичном законику Републике Србије. Свако кривично дело из
ове групе се разликује по начину самог извршења дела, начин на који је дело учињено,
предмети, оружја или оруђа која су том приликом коришћена и друга средства као и број
лица која су то дело извршила.

У наставку овог рада ћу вас ближе и детаљније упознати и увести у чари кривичног
дела разбојништва и разбојничке крађе из члана 205. и 206. Кривичног законика Републике
Србије.

______________________________________________________________________________
5
Кривични законик Републике Србије; Службени гласник број 85 / 2005, Београд, 2005. године.

3
 3. Разбојничка крађа члан 205. Кривичног законика Републике Србије
1.Ко је на делу крађе ( кривично дело крађа је прописано у члану 203. Кривичног законика
Републике Србије ) затечен, у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против
неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело, казниће се
затвором од једне до десет година.
2.Ако вредност украдених ствари прелази износ од 1 500 000 динара, учинилац че се
казнити затвором од две до дванаест година.
3.Ако је дело из става 1. до 3. овог члана учињено од старне више лица или је неком лицу
са умишљајем нанесена тешка телесна повреда, учинилац ће се казнити затвором од
три до петнаест година. 6

Кривично дело разбојничке крађе представља сложено кривично дело, састављено из

кривичног дела крађе и кривичног дела принуде па стога садржи елементе та два крвична
дела.

3.1. Радња извршења

Радња извршења се састоји у употреби силе или претње да ће се непосредно напасти
на живот или тело у намери да се украдена ствар задржи. То значи да је потребно да је крађа
већ извршена, то јест да је туђа покретна ствар одузета у намери да се њеним присвајањем
себи или другом прибави противправна имовинска корист, па је извршилац затечен на делу
крађе. Извршилац је затечен онда када се још налази на месту извршења или док односи
украдену ствар, односно кад извршилац још није дошао у „ мирни посед“ украдене ствари.
7

Извршилац разбојничке крађе примењује силу или озбиљну претњу у односу на оно
лице које га је затекло у вршењу крађе, али то не мора да буде власник ствари или лице у
чијем се поседу та ствар пре извршења кривичног дела налазила. Сила или претња се
употребљавају у намери да се украдена ствар задржи што значи да разбојничка крађа постоји
у оном случају када учинилац није успео да задржи украдену ствар.
У погледу вредноси украдене ствари став је судске праксе и теорије да се разбојничка
крађа може извршити и у погледу ствари које су предмет ситног дела крађе. 8
Извршилац код разбојничке крађе може бити само оно лице које је претходно
извршило крађу. Наведено дело се може извршити само са умишљајем, а осим њега мора
постојати да се украдена ствар задржи.
Став два овог кривичног дела је квалификован облик који постоји онда када вредност
украдених ствари прелази износ од 1 500 000 динара. За овај квалификовани облик дела
предвиђена је казна затвора од две до дванаест година.
У ставу три се подразумева најтежи облик разбојничке крађе, обај облик подразумева
две квалификаторне околности: прва је када ово кривично дело изврши више лица ( најмање
два лица ), а друга је када у току вршења овог кривичног дела долази до наношења тешких
телесних повреда. Па због природе овог кривичног дела тешка телесна повреда се наноси у
намери да се већ одузета ствар задржи а не да се одузме, што је случај код кривичног дела
разбојништва. За најтежи облик овог кривичног дела прописаног у ставу три овог члана
предвиђена је казна затвора од три до петнаест година.
______________________________________________________________________________
6
Кривични законик Републике Србије; Службени гласник број 85 / 2005, Београд, 2005. године.
7
Стојановић, З. Перић, О.; Кривично право – посебни део, Београд 2007., страна 147.
8
Јовашевић, Д.; Часопис безбедност – 2/2005, Београд 2005., страна 249.

4
 4. Разбојништво члан 206. Кривичног законика Републике Србије
1. Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на
живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи
или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се затвором од две до
десет година.
2. Ако вредност одузетих ствари прелази износ од 1 500 000 динара, учинилац ће се
казнити затвором од три до петнаест година.
3. Ако је дело из става један и два овог члана учињено од стране више лица или је неком
лица са умишљајем нанесена тешка телесна повреда учинилац ће се казнити
затвором од три до петнаест година.
4. Ако вредност украдених ствари из става један овог члана не прелази износ од 10000
динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, учинилац ће
се казнити затвором до три године.
5. За покушај дела из става 4. овог члана , казниће се. 9

Разбојништво је такође сложено кривично дело код кога се наалзе елементи

кривичног дела крађе и кривичног дела принуде, као и код разбојничке крађе. Али се од ње
разликује по томе што на првом месту долази примена принуде па тек онда узвршење саме
крађе. Пошто поседује елеменат насиља разбојништво се убраја у насилнички
криминалитет.

4.1. Радња извршења

Радња извршења овог кривичног дела сматра се одузимањем туђе покретне ствари
употребом силе или претње. Сила мора бити управљена против неког лица пре свега
власника ствари али може и према другом лицу. Претња је квалификована тј. прети се
непосредно нападом на живот или тело лица. Уколико се прети да ће се касније напасти на
живот или тело, или се прети неким другим злом неће постојати радња извршења кривичног
дела разбојништва. И претња као и сила не мора бити нужно управљена према лицу од којег
се одузима ствар. Може се претити и неком другом лицу код кога се ствар тренутно налази
или лицу које је у блиским или родбинским односима са власником те би га та претња
погодила. 10
Принуда мора да се врши употребом силе или претње да ће с е непосредно напасти
на живот или тело. Под силом се подразумева употреба снаге која може бити телесна или
механичка. Према интензитету силе сила може бити неодољива – vis apsoluta, или
компулзивна - vis kompulsiva. Неодољива сила у потпуности физички савлађује неко лице,
док компулзивна сила у извесном смислу више подразумева психичку присилу. Претња
треба да је усмерена на спречавање слободе акције, слободе одлучивања и кретања и
истовремено мора бити таква да је онај према коме је упућена озбиљно схвати, а опасност
која се ставља у изглед претњом мора бити истовремена и непосредна. Употреба силе у
циљу прекидања физичке везе између неког лица и ствари у намери присвајања, због
слабијег интензитета силе ( у случају истргнућа ствари из руке ) неће бити кривичног дела
разбојништва већ ће бити кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 3.
Кривичног законика Републике Србије. 11
___________________________________________________________________________
9
Кривични законик Републике Србије; Службени гласник број 85 / 2005, Београд, 2005. године.
10
Јовашевић, Д.; Часопис безбедност – 2/2005, Београд 2005., страна 252.
11
Ковачевић, В.; Методика истраживања имовинских деликата, Нови Сад 2003., страна 71.

5
 Из наведеног закључујемо да принуда претходиизвршењу крађе. Она је заправо
средство за одузимање ствари и из тог разлога између крађе и принуде мора постојати
међусобна повезаност. Између принуде и крађе не могу да постоје временски размак у
дужем трајању. Принуда се предузима непосредно или за време одузимања ствари. Овде се
заправо ради о две фазе једног континуираног деловања извршиоца у коме прва фаза
принуде тек треба да омогући извршење друге фазе тј. крађе. Управо ове чињенице морају
бити обухваћене умишљајем учиниоца. Учинилац наиме треба да је свестан да принуду
употребљава да би управо помоћу ње одузео покретну ствар од другог и тиме извршио
кривично дело.
Код покушаја кривичног дела потребно је да је предузета сила или претња која је
управљена на одузимање туђе покретне ствари. За постојање покушаја овог кривичног дела
довољно је да је учинилац започео са применом силе или претње уколико је његов умишљај
био управљен на одузимање ствари. За постојање кривичног дела разбојништво неопходан
је умишљај који обухвата свест да се употребом принуде одузима туђа покретна ствар. Као
и код кривичног дела крађе мора бити оставрено као субјективно обележје и намера да се
присвајањем туђе покретне ставри прибави противправна имовинска корист. 12
За став 1. кривичног дела разбојништва предвиђена је као што сам навео казна
затвора у трајању од две до десет година, док у ставу 2. овог кривичног дела предвиђен је
квалификовани облик који постоји када вредност опдузети ствари прелази износ од милион
и петстотина хиљада динара ( 1 500 000 ). Казна затвора за квалификовано дело из става 2.
је од три до петнаест година.
Најтежи облик извршења овог кривичног дела прописан је у ставу 3. и он
подразумева две квалификаторне околности: прва квалификаторна околност постоји онда
када кривично дело разбојништва ућињено од стране више лица, најмање два лица (
саизвршиоца ). Да би друга квалификаторна околност постојала морају бити испуњена два
услова: први услов је да је тешка телесна повреда нанесена при извршењу разбојништва, док
други услов је да у односу на први услов постоји умишљај извршиоца. Јер уколико би у
односу на тешку телесну повреду постојао нехат, радило би се о стицају основног дела
разбојништва и нехатне телесне повреде. За најтежи облик кривичног дела разбојништво
прописана је казна затвора од три до петнаест година.
За наведено кривично дело прописан је и привилеговани облик у ставу четри. Наиме,
криминалистико политичко оправдање за прописивање овог привилегованог облика
разбојништва је сте чињеница да су у нашој пракси чести случајеви да се употребим силе
или претње одузимају ствари мале вредности, те да су судови (због прописивања блаже
казне) често такве случајеве квалификовали као кривично дело изнуде, иако су остварена
битна обележја кривичног дела разбојништво. Дело се од основног разликује према
вредности одузетих ствари, као и у намери учиниоца да прибави малу противправну
имовинску корист.13 За привилеговани облик овог кривичног дела прописана је казна
затвора до три године. Покушај привилегованог облика кривичног дела разбојништво је
кажњив, као што је наведено у ставу пет овог члана.

__________________________________________________________________________
12
Јовановић С., Лукић М.;Ревија за криминологију и кривично право, Београд 2003, страна 202.
13
Стојановић, З., Перић, О.; Кривично право – посебни део, Београд 2007., страна 151.

6
 5. Учиниоци, жртве и објекти напада кривичог дела разбојничка крађа и
разбојништво

5.1. Учиниоци

Кривична дела разбојничка крађа и разбојништво често чине млађи људи, када се
нађу у неповољним социјалним условима. Учиниоци наведених кривичних дела пре
извршења кривичног дела врше детаљне припреме. Ту се траже подаци о објекту напада (
место, прилазни путеви за долазак и одлазак, распоред и број просторија и људства у
објекту, постојање физичког и техничког обезбеђења и заштите, локација касе, трезора,
време када се допрема новац и друго). Посебна пажња се при томе обраћа на начин
обезбеђења вредности, чијим одузимањем или присвајањем учиниоци желе да прибаве
противправну имовинску корист. Учиниоци ових кривичних дела у припреми добро изуче
и сарадњу обезбеђења објекта са полицијом и сагледавају какво је присуство полиције у
близини тих објеката.
У пракси се као извршиоци кривичних дела разбојништва и разбојничке крађе
најчешће јављају мушкарци, мада се у последње време појављују и жене, као самостални
учиниоци ових кривичних дела. Ова кривична дела најчешће врше лица која нису у радном
односу мада у пракси има и супротних случајева. Да би се боље схватило ко су учиниоци
кривичног дела разбојничке крађе и разбојништва потребно је објаснити појмове као што су
разбојник, разбојничка банда и банда.
Разбојник је насилник, пљачкаш, професионални криминалац који врши кривична
дела разбојништва. Ово су углавном примитивни типови криминалаца које карактерише
нижи степен интелигенције, безосећајност, грубост и безобзирност при вршењу кривичних
дела.
Разбојничка банда је деликвентна група професионалних криминалаца (разбојника),
који уз примену претње, силе и принуде, удружено, у саучесништву врше кривична дела
крађе и пљачке.
Банда је примарна група млађих лица, једноставне структуре, која се формира
спонтано, а склона је вандализму, организованим облицима насиља и имовинском
криминалу. У ужем смислу то је организована група лица која силом најчешће уз
коришћење оружја врше кривична дела. 14

5.2. Објекат напада

Објекти напада разбојника су најчешће: банке, поште, трговинске и јувелирске

радње, мењачнице, станичне и друге благајне, угоститељски и други објекти, бензинске
пумпе, куће или станови за које се зна да се у њима налази новац или неке друге
драгоцености. 15
Жртве напада разбојника су углавном благајници, поштари, лица која су задужена
за пренос новца, лица под утицајем алкохола, таксисти, усамљени љубавни парови,
хомосексуалци, усамљени пролазници мушког или женког пола ( млади који имају нове
јакне, патике, мобилне телефоне у слично ), власници луксузних аутомобила ( на семафору,
на паркингу, испред гараже приликом уласка или изласка из гараже). 16
___________________________________________________________________________
14
Кресоја, М.;Криминалистика, Нови Сад, 2006., страна 404.
15
ибид.
16
ибид.

7
 6. Разлике и сличности између разбојничке крађе и разбојништва

Основна разлика између разбојничке крађе и разбојништва је у погледу времена

примене силе или претње ( принуде ). Код разбојништва принуда се испољава од стране
учиниоца пре одузимања туђе ствари или за време противправног присвајања, с циљем
савлађивања пруженог или очекиваног отпора. Код разбојничке крађе принуда се испољава
после извршене крађе са циљем да се украдена ствар задржи.
Између ова два кривична дела постоје и одређене сличности које се манифестују у
чињеници да се ради о сложеним кривичним делима. Радња извршења се састоји у принуди
и крађи. Управо сличност ових кривичних дела, у погледу начина извршења, непосредно се
одражава и у односу примене адвекватних криминалистичких метода па је то и основни
разлог што се методика откривања, расветљавања и доказивања ових кривичних дела
изучава јединствено. Ова кривична дела се сврставају у кривична дела против имовине, зато
што је код њих основни циљ прибављање противправне имовинске користи, а све остало је
подређено том циљу. 17

7. Појавни облици разбојништва

Појавни облици разбојништва су:

-разбојништво учињено сачекивањем жртве на путу;

-разбојништво учињено упознавањем и зближавањем са жртвом;
-разбојништво учињено улажењем у куће и станове;
-разбојништво учињено сачекивањем поштара и инкасаната;
-разбојништво учињено оружаним нападима на банке, поште и друге финансијске
институције;
-организовани разбојнички напади на финансијске институције. 18

7.1. Разбојништво учињено сачекивањем жртве на путу

Код овог начина извршења опсег припрема за реализацију криминалне замисли је

минималан, јер у већини случајева разбојници немају смишљен план за разбојнички напад
конкретног лица, веч податке о жртв прикупљају непосредно пред сам напад. То обично
чине на начин што на одређеним местима где се манипулише и плаћа готовим новцем, за
напад одабирају физички слабија лица код којих су запазили већу количину готовог новца,
прате их до погодног места, где их физички нападају у циљу савлађивања и
онеспособљавања за отпор. Они рачунају на ефекат изненађења, не врше застрашивање и
претњу оружјем и по правилу се не маскирају. Од жртве одузимају новац и вредне предмете.
Ова категорија разбојника кривична дела врше сами, а при извршењу кривичних дела
користе приручна средства која им у том тренутку стоје на располагању.

______________________________________________________________________________
17
Кресоја, М.; Криминалистика, Нови Сад, 2007., страна 405.
18
Ковачевић, В.; Методика истраживања имовинских деликата, Нови Сад, 2007., страна 74.

8
 7.2. Разбојништво учињено упознавањем и зближавањем са жртвом

Упознавањем и зближавањем учиниоца и жртве најчежће се дешава на јавним

местима, парковима, железничким и аутобуским станицама, у угоститељским објектима и
сличним местима где разбојници након пажљивог одабирања жртве са њом започињу
разговор, нуди јој разну помоћ, части је пићем и слично, а затим жртву намамљивањем и
измишљеним разлозима доводе до подесног места где је физички нападају и
онеспособљавају за отпор. Најчешже се дешава да разбојници код овог начина извршења
раде у плану, тако што се након одабирања жртве договоре за место извршења, а затим се
према подељеним улогама раздвоје, да би на место злочина разбојник који је намамио жртву
побегао, или што је ређи случај узео активно учешће у савладавању оштећеног, ударајући
га рукама и ногама при чему му одузимају новац и вредне ствари.

7.3. Разбојништво учињено улажењем у куће и станове

Овај начин разбојништва у готово свим случајевима врши се у групи или банди, где
чланови групе унапред добро испланирају напад, одабирајући за жртве само имућније
грађане. Ова врста разбојништва код нас веома је честа, опасна и значајна јер учиниоци у
припреми разбојниства педантно испланирају све детаље и разбојништво врше у време када
оштећени најмање могу очекивати помоћ. При извршењу дела учиниоци су увек маскирани
најчеше плетеним капама ткз. фантомкама. У току извршења дела учиниоци не
комуницирају, а када то чине ословљавају се надимцима и споразумевају уговореним
знацима. У неким случајевима разбојници приликом присиљивања жртве да преда новац и
друге вредности претерају у примени силе па жртвама наносе тешке телесне повреде
понекад са смртим последицама.

7.4. Разбојништво учињено сачекивањем поштара и инкасаната

Ову врсту разбојништва углавном врше професионални криминалци који детаљно

извиђају ситуацију, прате поштаре и инкасанте који обично устаљеним начином и временом
преносе новац, да би затим одабрали најпогодније место и начин за реализацију
разбојништва. У неком од случаја маскирани разбојници без посебних припрема на
погодним местима сачеују или пресрећу наведена лица где им најчешће уз помоћ оружја
или физичког савладавања одузимају ташне са готовим новцем. Док у неким другим
случајевима специјализовани разбојници у саставу групе или банде дуже време прате и
проучавају транспорт новца, посебну трасу кретања, време, средства и навике учесника у
пратњи, да би затим детаљно планирајући пронашли рањиво место и извршили оружани
напад. За разбојничке нападе на поштаре и инкасанте појединце у пракси је позната појава
лажног пријављивања кривичног дела на начин да ова лица фингирају учињена
разбојништва како би тиме оправдали потрошени или на други начин изгубљени новац.

9
 7.5. Разбојништво учињено оружаним нападима на банке, поште и друге
финансијске институције

Код извршења ове врсте рзбојништва учиниоци нападе врше у гангстерском стилу и
то су истовремено најтежи облици разбојништва. Разбојници нападе врше појединачно или
у пару, а најчешћи и најпознатији метод напада је у групи од тројице и више разбојника.
Такви напади се изводе изненада и веома брзо, уз обавезно маскирање и прерушавање
искључиво уз претњу оружјем чиме се постиже максимални ефекат збуњености,
несналажења и страха којим се онемогућава свака врста отпора.

7.6. Организовани разбојнички напади на финансијске институције

Код ове врсте разбојничких напада, као и у предходном случају, примарно средство
за претњу је оружје, с тим што се у овом случају ради о нападима на објекте чија је заштита
материјализована, а запреке су такве врсте да се брзим и изненадним нападима уз претњу и
употребу оружја не може постићи жељени циљ, као у нападу на банке, поште и друге
новчане институције. Из ових разлога разбојници у извршењу дела прекорачавају редовну
силу и претњу и обично да би дошли до плена прибегавају физичком савладавању, везивању,
узимању талаца и отимању лица.

8. Фингирање разбојништва

Поред провалне крађе и разбојништво је једно од кривичних дела које се врло често
фингира. Због тога се увек приликом њиховог расветљавања, мора узети у обзир и
могућност да се ради о фингирању. Мотиви фингирања разбојништва могу бити веома
различити. Тако на пример поштари пријављују разбојништво да би покрили противправно
присвојен новац од пензија. Лица која изгубе новац на коцки, да би прикрила или оправдала
изгубљени-прокоцкани новац. Благајници, пословође и друга лица којима је поверен новац
или неке друге вредности, фингирају разбојништво да би прикрили злоупотребе и пљчке.19
Фингирање или лажно пријављивање дела је по Кривичном законику Републике
Србије кажњиво казном затвора, ово дело је прописано у глави тридесетој-Кривична дела
против правосуђа, у члану 334. под именом Лажно пријављивање.20

______________________________________________________________________________
19
Радовановић, Д.; Тешки облици криминала, Београд 2004., страна 457.
20
Кривични законик Републике Србије; Службени гласник број 85 / 2005, Београд, 2005. године.

10
 9. Улога полиције у превенцији кривичног дела разбојничка крађа и
разбојништво

Улога полиције у превенцији криминалитета је од изузетног значаја, а остварује се

на два начина – непосредним спречавањем да до извршења кривичног дела дође, и посредно,
откривањем учињених кривичних дела и њихових учинилаца, чиме полиција превентивно
делује у оквиру превенције криминалитета која се остварује применом кривичног
законодавства и активностима кривичног правосуђа. Начини на које се то врши су, пре свега
општи који се односе пре свега на кривична дела уопште, али у погледу појединих
кривичних дела активности су у извесној мери и нешто другачије. То зависи од природе
кривичних дела о којима је реч, начина како се та кривична дела врше, карактеристика
личности која та дела чине, као и низа других особености кривичних дела која су у питању
и околности под којима се она врше.
У вези с превентивним деловањем у односу на вршење разбојништва и разбојничке
крађе од значаја су и посебне карактеристике ових кривичних дела, које и ако не
представљају законска обележје ових кривичних дела обично разликују појединачне
случајеве ових дела, учиниоце, а исто тако и жртве разбојништва и разбојничке крађе. 21
Карактеристика кривичног дела разбојништва је да се та дела најчеђће врше на
местима која су лако доступна учиниоцу, то јест којима је приступ лако остварљив, као што
су банке, поште, продавние, бензинске пумпе и друха мест агде се обично налазе веће суме
новца, а евентуално и неке друге вредне ствари ( злато, накит, уметнички предмети). Ту
долази до изражаја улога полиције у надзирању оваквих места, патролирање и позорничка
служба, а под одређеним условима и службе обезбеђивања објекта, ствари и лица.
Разбојништво се често врши према појединцима на јавним, али не много прометним
местима, као и на местима коај су ноћу недовољно осветљена. За ове случајеве су посебно
значајни патролирање и позорничка служба полиције. Пошто полиција у оквиру вршења
својих задатака има дужност да уочава места где се поједина кривична дела најчешће врше,
њена улога тиме добија већи значај са гледишта превентивног деловања.
Учиниоце кривичног дела разбојништва и разбојничке крађе најчешће одликују
дрскост, одлучност и безобзирност. За разлику од на пример: крадљиваца који настоје
обично да остану незапажени, разбојници отворено ступају у контакт са жртвама кривичног
дела и другим лицима. При томе се често маскирају, али кад када ни то не чине. Пошто код
таквих случајева увек има сведока догађаја који могу да пруже важна обавештења полицији
у вези са учињеним кривичним делом, ова околност има велики значај за задатак полиције
да прикупи обавештења о кривичном делу, као и да открије учиниоца. 22
Међу учиниоцима кривичних дела разбојништва и разбојничка крађа велики је број
наркомана, који због ситуације у којој се налазе стално имаји хитну потребу за новцем до
којег не могу лако да дођу, што их упућује на вршење ових дела као начина на који се брзо
може дођи до већих износа. Полиција иначе у вршењу својих обавеза у вези са трговином
дрогом и другим кривичним делима везаним за наркотике уочава и прати та лица као и
наркомане уопште, па у оквиру тих сазнања у стању је да идемтификује потенцијалне
разбојнике. 23

______________________________________________________________________________
21
22
Ђорђевић, Ђ.; Кривично дело разбојништва и улога полиције у његовој превенцији, Полицијска академија, Београд,
2002., страна 364.
23
Николић, Д.; Наркоманија, злочин или казна, Београд, 2001., страна 147.

11
 Нападима разбојника изложена су и друга лица као појединци, као што су лица која
преносе новац, поштари, инкасанти и друга лица која имају код себе веће суме новца, на
која се разбојници најчешће одлучују. Иза њих саветовање са полицијом има велики значај
са гледишта могућих напада. Као појединци нападима разбојника изложени су и обични
грађани, нарочито они који теже могу да пруже отпор ( жене, стара лица, пијана лица) према
којима се разбојништва врше отимањем ствари уз силу и претњу.за та лица позорничка
службе полиције је готово једина помоћ на коју могу да рачунају уколико буду нападнути.
При вршењу напада разбојници често користе оружје, али и друга средства којима се
служе да савладају нападнуте и онемогуће их да пруће отпор ( на пример: ножеве, спрејеве,
средство за успављивање ). Коришћење таквих средстава оставља често посебне трагове
који могу да послуже полицији у откривању учиниоца кривичног дела. То доприноси
значају улоге полиције у погледу проналажења и фоксирања ових трагова као доказа о
учињеном кривичном делу и као путоказ ка откривању учиниоца. 24

______________________________________________________________________________
24
Ђорђевић, Ђ.; Кривично дело разбојништва и улога полиције у његовој превенцији, Полицијска академија, Београд,
2002., страна 382.

12
 10. З а к љ у ч а к

И поред тога што великим уделом ова два кривична дела учествују у општем
криминалитету у нашој земљи ипак нису толико занимљива широј јавности. Далеко више
људи се интресују за нека друга кривична дела као на пример кривична дела против живота
и тела и кривична дела против полне слободе, као и кривична дела против безбедности
јавног саобраћаја. Људи често неупућени о основним карактеристикама и обележјима ова
два кривична дела мешају са неким сличним кривичним делима као што је рецимо крађа и
тешка крађа.
Циљ израде овог семинарског рада је да се боље упознам са ова два кривична дела и
да та нека своја нова сазнања пренесем на остале који су неупућени у ову материју. Сходно
томе у овом семинарском раду обрадио сам као прво појам имовинског криминалитета и
кривична дела која спадају у ову групу, након тога обрадио сам конкретно поменута два
кривична дела на којима сам базирао свој рад, њихова основна обележја и карактеристике,
начин, место и време извршења, могуће жртве овог кривичног дела, могуће извршиоце ових
кривичних дела, као и основне суштинске разлике између ова два кривична дела.
Овим кривичним делима повређује се интегритет човека и самим тим се посебно
треба позабавити њима. Из истог разлога ова два кривична дела су инкриминисана у наше
законодавство под посебним члановима 205. и 206. нашег Кривичног законика који је донет
2005. , а ступио на снагу 2006. године.
Сматрам да су са обзиром на тежину дела казне благе и да су прописане у великом
временском распону. Такође сматрам да је законодавац направио велику разлику уколико је
ово дело извршено и уколико је ово дело покушано.
За извршиоце ових кривичних дела због тежине требало би прописати најтеже казне,
а то значи да за ова дела треба да буде предвиђена казна од 30 до 40 година, ампутирање
појединих делова тела или смртна казна као што је то било предвиђено кривичним
законицима у прошлости ( Драконов законик и Душанов законик). Сама висина казни
требало би превентивно да утиче на људе који су имали у својој подсвести да изврше ова
кривична дела.

13
 Општи појмови у кривичном праву

Кривичнo делo
Кривичнo делo је oнo делo кoје је закoнoм предвиђенo каo кривичнo делo,
кoје је прoтивправнo и кoје је скривљенo. Нема кривичнoг дела укoликo је
искључена прoтивправнoст или кривица, иакo пoстoје сва oбележја кривичнoг дела
oдређена закoнoм.
Местo извршења кривичнoг дела
Кривичнo делo је извршенo какo у месту где је извршилац радиo или биo
дужан да ради, такo и у месту где је у целини или делимичнo наступила пoследица
дела. Пoкушај кривичнoг дела сматра се извршеним какo у месту где је
учинилацрадиo, такo и у месту где је пoследица пo његoвoм умишљају требалo да
наступи или је мoгла да наступи. Саучесник је кривичнo делo учиниo и у месту у
кoјем је предузеo радњу саучесништва.
Делo малoг значаја
Није кривичнo делo oнo делo кoје, иакo садржи oбележја кривичнoг дела,
представља делo малoг значаја. Делo је малoг значаја акo је степен кривице
учиниoца низак, акo су штетне пoследице oдсутне или незнатне и акo oпшта сврха
кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције. Oдредбе ст. 1. и 2. oвoг
члана мoгу се применити на кривична дела за кoја је прoписана казна затвoра дo
три гoдине или нoвчана казна.
Сила и претња
Није кривичнo делo oнo делo кoје је учињенo пoд дејствoм неoдoљиве силе.
Акo је кривичнo делo учињенo пoд дејствoм силе кoја није неoдoљива или претње,
учиниoцу се казна мoже ублажити. У случају из става 1. oвoг члана каo извршилац
кривичнoг дела сматраће се лице кoје је применилo неoдoљиву силу.
Кривица
Кривица пoстoји акo је учинилац у време када је учиниo кривичнo делo биo
урачунљив и пoступаo са умишљајем, а биo је свестан или је биo дужан и мoгаo
бити свестан да је његoвo делo забрањенo. Кривичнo делo је учињенo са кривицoм
и акo је учинилац пoступаo из нехата, укoликo закoн тo изричитo предвиђа.
Умишљај
Кривичнo делo је учињенo са умишљајем кад је учинилац биo свестан свoг
дела и хтеo његoвo извршење или кад је учинилац биo свестан да мoже учинити
делo па је на тo пристаo.
Нехат
Кривичнo делo је учињенo из нехата кад је учинилац биo свестан да свoјoм
радњoм мoже учинити делo, али је oлакo држаo да дo тoга неће дoћи или да ће тo
мoћи спречити или кад није биo свестан да свoјoм радњoм мoже учинити делo иакo
је према oкoлнoстима пoд кoјима је oнo учињенo и према свoјим личним свoјствима
биo дужан и мoгаo бити свестан те мoгућнoсти.
Пoкушај
Кo са умишљајем запoчне извршење кривичнoг дела, али га не дoврши,
казниће се за пoкушај кривичнoг дела за кoје се пo закoну мoже изрећи казна
затвoра oд пет гoдина или тежа казна, а за пoкушај другoг кривичнoг дела самo кад

14
закoн изричитo прoписује кажњавање и за пoкушај. Учинилац ће се за пoкушај
казнити казнoм прoписанoм за кривичнo делo, или ублаженoм казнoм
Саизвршилаштвo
Акo више лица учествoвањем у радњи извршења заједнички учине или из
нехата заједнички изврше кривичнo делo, или oстварујући заједничку oдлуку другoм
радњoм са умишљајем битнo дoпринесу извршењу кривичнoг дела, свакo oд њих
казниће се казнoм прoписанoм за тo делo.
Пoдстрекавање
Кo другoг са умишљајем пoдстрекне да изврши кривичнo делo, казниће се
казнoм прoписанoм за тo кривичнo делo. Кo другoг са умишљајем пoдстрекава на
извршење кривичнoг дела чији пoкушај је пo закoну кажњив, а делo не буде ни
пoкушанo, казниће се каo за пoкушај кривичнoг дела.
Пoмагање
Кo другoм са умишљајем пoмoгне у извршењу кривичнoг дела, казниће се
казнoм прoписанoм за тo кривичнo делo, или ублаженoм казнoм. Каo пoмагање у
извршењу кривичнoг дела сматра се нарoчитo: давање савета или упутстава какo
да се изврши кривичнo делo, стављање учиниoцу на распoлагање средстава за
извршење кривичнoг дела, стварање услoва или oтклањање препрека за извршење
кривичнoг дела, каo и унапред oбећанo прикривање кривичнoг дела, учиниoца,
средстава кoјима је кривичнo делo извршенo, трагoва кривичнoг дела или предмета
прибављених кривичним делoм.
Казна затвoра
Казна затвoра не мoже бити краћа oд тридесет дана нити дужа oд двадесет
гoдина. Казна затвoра из става 1. oвoг члана изриче се на пуне гoдине и месеcе, а
дo шест месеcи и на дане. За најтежа кривична дела и најтеже oблике тешких
кривичних дела мoже се уз казну из става 1. oвoг члана изузетнo прoписати и казна
затвoра oд тридесет дo четрдесет гoдина. Казна затвoра oд тридесет дo четрдесет
гoдина изриче се на пуне гoдине. Затвoр oд тридесет дo четрдесет гoдина не мoже
се изрећи лицу кoје у време извршења кривичнoг дела није навршилo двадесет
једну гoдину живoта.
Пoврат
Кад суд oдмерава казну учиниoцу за кривичнo делo кoје је учиниo пoсле
издржане, oпрoштене или застареле казне или oслoбoђења oд казне, пo прoтеку
рoка за oпoзивање услoвне oсуде или пoсле изречене судске oпoмене, мoже ту
oкoлнoст узети каo oтежавајућу, ценећи при тoм пoсебнo тежину раније учињенoг
кривичнoг дела, да ли је раније делo исте врсте каo и нoвo делo, да ли су oба дела
учињена из истих пoбуда, oкoлнoсти пoд кoјима су дела учињена и кoликo је
времена прoтеклo oд раније oсуде, oднoснo oд изречене, oпрoштене или застареле
казне, oслoбoђења oд казне, oд прoтека рoка за oпoзивање раније услoвне oсуде
или oд изречене судске oпoмене.
Стицај кривичних дела
Акo је учинилац једнoм радњoм или са више радњи учиниo више кривичних
дела за кoја му се истoвременo суди, суд ће претхoднo утврдити казне за свакo oд
тих дела, па ће за сва та дела изрећи јединствену казну.
Oдузимање предмета
Предмети кoји су упoтребљени или су били намењени за извршење кривичнoг
дела или кoји су настали извршењем кривичнoг дела мoгу се oдузети, акo су свoјина
учиниoца.

15
 ЛИТЕРАТУРА:

1. Ђорђевић, Ђ.; Кривично дело разбојништва и улога полиције у његовој превенцији,

Полицијска академија, Београд, 2002. године

2. Др. Јелена Глушчевић.; Скрипта Кривично право

3. Јовановић С., Лукић М.;Ревија за криминологију и кривично право, Београд 2003.

године

4. Ковачевић, В.; Методика истраживања имовинских деликата, Нови Сад 2003.године

5. Кресоја, М.;Криминалистика, Нови Сад, 2006. године

6. Кривични законик Републике Србије; Службени гласник број 85 / 2005, Београд, 2005.
године.

7. Милашевић, С.; Кривично право – посебни део, Нови Сад 2007. године

8. Николић, Д.; Наркоманија, злочин или казна, Београд, 2001.године

9. Радовановић, Д.; Тешки облици криминала, Београд 2004. године

10.Стојановић, З., Перић, О.; Кривично право – посебни део, Београд 2007. године

16