Professional Documents
Culture Documents
Rud Nici
Rud Nici
Садржај [сакриј]
1 Руде гвожђа
2 Оплемењивачи челика
2.1 Манган
2.2 Хром
2.3 Молибден
2.4 Никл
2.5 Кобалт
2.6 Кадмијум
2.7 Волфрам
3 Обојени метали
3.1 Бакар
3.2 Олово
3.3 Цинк
3.4 Антимон
3.5 Бизмут
3.6 Магнезијум
3.7 Литијум
4 Племенити метали
4.1 Злато
4.2 Сребро
4.3 Жива
4.4 Платина
5 Неметали
5.1 Азбест
5.2 Барит
5.3 Магнезит
5.4 Графит
5.5 Кварц
5.6 Глина
5.7 Мермер
5.9 Гипс
5.10 Зеолит
6 Види још
7 Референце
8 Литература
9 Спољашње везе
Руде гвожђа[уреди]
Руде гвожђа су хематит, магнетит, сидерит и лимонит. Оне служе за добијање сировог гвожђа и
челика и основа су развоја металургије. У Србији се руде гвожђа налазе на планинама Рудник,
Копаоник (Бело Брдо, Суво Рудиште), и у околини Мајданпека (Рудна Глава, Црнајка).
Оплемењивачи челика[уреди]
Посебну групу руда чине оплемењивачи челика. Они му се додају да би се побољшале неке
његове карактеристике (проводљивост, еластичност, отпорност на корозију...) У најбитније
оплемењиваче челика спадају: хром, манган, молибден, никл, кобалт, кадмијум и волфрам.
Манган[уреди]
Хром[уреди]
Хром спада у ретке метале и служи као оплемењивач челика који побољшава његов квалитет и
отпорност. Највећу примену добио је у производњи кугличних лежајева, док предмети који су
превучени хром не рђају. Најзначајнија лежишта на простору Србије су Шар планина, околина
Призрена, затим Дева код Ђаковице и рудник Бабај Бокс код Пећи. Перспективних налазишта
има у околини Ваљева, Чачка и Рашке.
Молибден[уреди]
Молибден је редак и цењен метал чија су лежишта у Србији друга по залихама у Европи, одмах
иза Норвешке. Служи као оплемењивач челика дајући му на отпорности при великим
притисцима. Највећу примену има у војној индустрији. У Србији лежишта ове руде су у
југоисточном делу Мачкатица код Сурдулице, Крива Феја код Врања и Бесна Кобила. На
Космету Бело Брдо и Гњилане и у караптском пределу Танда и Црнајка.
Никл[уреди]
Кобалт је изузетно редак и скопоцен метал. Појачав чврстоћу челика и смањује његову кртост.
Највићу примену нашао је у машиноградњамашиноградњи. У Србији се налазе следећа
лежишта: Рудник, Суво Рудиште на Копанику, Бесна Кобила и Грачаница.
Кадмијум[уреди]
Кадмијум се добија као споредни производ при преради цинка. Најширу примену добио је у
електро и металопрерађивачкој индустрији. Производи се у Трепчи на Косову и Метохији.
Волфрам[уреди]
Обојени метали[уреди]
Од обојених метала на простору Србије јављају се бакар, антимон, олово, цинк, бизмут,
магнезијум и литијум.
Бакар[уреди]
Бакар је метал који се користио још у доба неолита. Његова значај за индустријску производњу
је вишеструк. Највећу примену има у електроници, као добар проводник. Лежишта у Србији су
следећа: Источна Србија (Бор, Мајданпек, Кривељ, Церово), затим Ваљево и Рудник, те Космет
(Бело Брдо, Трепча, Косовска Митровица) и Чадиње крај Пријепоља у југозападном делу
земље..
Олово[уреди]
Олово је метал који се добија из руде галенита. Користи се у хемијској и војној индустрији,
затим у нуклеарној техници и при производњи боја. У Србији се налази велики број лежишта:
Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Рађевина, Костајник, затим Дели Јован и Бесна Кобила,
те на Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево.
Цинк[уреди]
Цинк је метал који најчешће иде уз олово. Једина разлика је што уз цинкану руду има више
племенитих метала. Његов значај и примена су исти као код олова. Лежишта цинка у Србији су
иста као и лежишта олова: Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Рађевина, Костајник, затим
Дели Јован и Бесна Кобила, те на Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево.
Антимон[уреди]
Антимон спада у групу ретких метала. Служи у производњи електронике, затим у медицини, те
у нуклеарној техници или при прављењу легура. Лежишта овог метала у Србији су следећа: у
Подрињу (Крупља, Зајача, Рађевина), затим у близини Бујановца и Лиса код Ивањице.
Бизмут[уреди]
Бизмут је изузетно редак и скупоцен метал. Служи као додатак легурама, у козметици и као
катализатор. Лежишта ове руде у Србији су: у близини Књажевца (Јасикова, Алдинац, Аљин
Дол) и на Бесној Кобили.
Магнезијум[уреди]
Литијум[уреди]
Литијум је изузетно лак метал сребрнобеле боје. Користи се у индустрији стакла и керамике,
затим за производњу батерија, те у хемијској и нуклеарној индустрији. Налазишта овог метала
у Србији су скоријег датума по открићу и везана су басен реке Јадар у западној Србији и
лежишта новооткривеног минерала јадарита.
Племенити метали[уреди]
У групу племенитих метала спадају злато, сребро, платина и жива. Сврставају се у ретке и
веома цењене руде.
Злато[уреди]
Злато је важан и скупоцен метал, а његова лежишта везана су за еруптивне стене (примарна) и
за речне токове (секундарна). Овај племенита руда у Србији се налази у источном делу земље:
Бор, Кривељ, Благојев Камен, Мајданпек и у коритима реке Пек и Тимок.Један од рудника
злата налази се на Радан планини - Рудник Леце .
Сребро[уреди]
Сребро је веома стар и цењен метал, познат још код старих Римљана. Лежишта сребра у Србији
су: Карпатски предео (Бор, Кривељ, Мајданпек, Тимок, Благојев Камен, Пек), затим у Шумадији
(Рудник) и на Космету (Трепча и Ново Брдо).
Жива[уреди]
Жива се убраја у ретке и скупоцене метале и једини је који се јавља у течном стању. Њен значај
је велики, па је нашла примену у хемијској индустрији, медицини, електроници и др. У Србија
се лежишта живе налазе на следећим локацијама: Авала, Шабац, Дели Јован и Призрен.
Платина[уреди]
Платина је изузетно скупоцен и редак метал. Највише се користи за израду накита, али
примену је нашао и у електроници, медицини и металургији. Лежишта платине у Србији су у
Поморављу, тачније у близини Врњачке Бање и Трстеника.
Неметали[уреди]
Значај неметала у индустрији Србије је веома велики. Њихова примена је широког спектра, а
лежишта су значајна и богата. У неметале се убрајају: со, камен, гипс, цементи лапорац, кварц,
песак, глина, талк, асфалт, азбест, пирит, барит, графит и многи други. У Србији су
најзаступљенија следећа лежишта и налазишта.
Азбест[уреди]
Барит[уреди]
Барит је значајан минерал који се користи у нафтној индустрији тј. приликом екплоатације
бушотина нафте и гаса у циљусмањења притиска. Налазишта ово неметала у Србији
концентрисана су у Карпатском пределу, тачније у долини Поречке реке.
Магнезит[уреди]
Графит[уреди]
Графит је угљеников минерал сиве боје. Користи се као термоизолатор, проводник, приликом
електролизе и у електроиндустрији. Налазишта овог неметала у Србији су у околини Бујановца
и у долини реке Топлице.
Кварц[уреди]
Глина[уреди]
Мермер[уреди]
Цементи лапорац[уреди]
Гипс[уреди]
Зеолит[уреди]
Види још[уреди]
Економија Србије
Енергетика у Србији
Индустрија
Референце[уреди]