Professional Documents
Culture Documents
Ričard Votson Budući Umovi PDF
Ričard Votson Budući Umovi PDF
Ričard Votson Budući Umovi PDF
БУДУЋИ УМОВИ
Превеми с етлескоЈ
Тијана Мирковић и
Данило Пушић
БЕОГРАД
2016
„Да би био бржи, мораш да успориш”
- Сер Џеки Стјуарт
ПРВИ ДЕО:
КАКО ДИГИТАЛНА ЕРА МЕЊА НАШЕ УМОВЕ 21
1 Успон скринејџера 23
10 начина на које се мишљење
тинејџера разликује 24
Они то желе и желе сада 25
Зависност од интернета 29
Лудило (расуло, хаос) мултитаскинга 34
Мозак скринејџера 36
Да ли тестови интелигенције чине децу глупом? 40
ДРУГИ ДЕО:
ЗАШТО ЈЕ ОВО ВАЖНО 65
3 Мишљење о мишљењу 67
10 начина на које се наш ум разликује од машина 70
Компјутери су глупи 71
Добра идеја? 73
Мислимо унапред 75
Да ли смо власници свог мишљења? 79
Далеко од очију, али (можда) не тако
далеко од срца 83
ТРЕЋИ ДЕО
ШТА МОЖЕМО УРАДИТИ ПОВОДОМ ТОГА 173
7 Будућиумови 211
„Соп1го1-Аћ- Ое1е(:е” 211
Повратити време и простор за размишљање 215
Ниј е то тако лако 218
Од малћх почетака 220
Наговештај о будућим умовима:
10 предвиђања 223
Пролог
Култура екрана
ЗАВИСНОСТ ОД ИНТЕРНЕТА
Могуће је да се и ми већ понашамо као скринејџери.
Студија Универзитета у Калифорнији (Ирвин), тврди
да у просеку успевамо да одржимо концентрацију на
рад око три минута пре него што нас нешто прекине.
Студија британског института за психијатрију истиче да
стално прекидање има више утицаја на интелигенцију
од пушења марихуане. Није онда чудо што је највећи
бестселер свих времена чланак Харвард бизнис ревије
(НагуагА Визтезз Кеугеж) о управљању временом. Али, да
ли је ико нашао мало времена да је прочита како ваља?
Развили смо културу дигиталног инстант задо-
вољења у којој увек има шта да се ради - иако, иронич-
но, никада не изгледамо баш сасвим задовољни оним
што одаберемо. Помислите само на то како људи скачу
са песме на песму на ај-поду, једва у стању да одслушају
целу песму, а камоли албум. Није чудо што компаније
попут Мотороле користе изразе као „микро-досада”
и у њима виде могућност за развој нових производа.
Застрашујћаје прича о пару из Јужне Кореје коме је
недавно од глади умрла беба јер су постали опседнути
узгајањем „аватар бебе” у виртуелном свету по имену
Ргшз ОпНпе. По полицијским извештајима, пар, обоје
незапослени, оставио је ћерку саму код куће да би у ин-
тернет кафеу у предграђу Сеула провео дванаест сати
у одгајању виртуелне ћерке по имену Анима.
Зависност од интернета ]ош није глобално препо-
зната као медицинско стање, али то је само питање
времена. Од укупног броја корисника интернета већ
је 5 до 10 процената „зависних” по процени Центра за
компјутерску зависност Харвардове Меклин болнице.
То једва да изненађује када боље размислите. По сту-
дији Универзитеа у Калифорнији (Сан Дијего), у току
2008. године примили смо три пута више информција
него 1960. Ш тавише, по Клифорду Насу, професору
комуникација на Станфорд универзитету, расту ко-
хорте људи за које је сваки наговештај информације,
магловита слутња да се нешто ново негде дешава, пот-
пуно неодољива.
У ефекте компјутерске зависности можете се из прве
руке уверити када видите како људе хрле да исте секун-
де када је авион слетео укључе мобилне телфоне, као да
је нова информција коју можда садржи њихов телефон
толико важна, као да је живот и смрт у питању, да не
могу да сачекају десетак минута да уђу на аеродроски
терминал. Знам то. И сам то радим.
Помисао да изађу из куће без телефона је узнеми-
рујућа за већину људи. Исто осећају и за искључивање
телефона преко ноћи (већина то и не ради) или у току
годишњег одмора. Заиста, напуштање хипер-конек-
тованог света, чак и на недељу дана, изгледа као чин
електронске ексцентричности или дигиталног пркоса.
У једној америчкој студији, само је троје од 220
америчких ученика било у стању да искључе мобилне
телефоне на 72 сата. Друга студија, коју је спровео про-
фесор Гејл Портер са Руџерс универзитета, показала
је да би се 50 процената корисника блекбери телефона
осећало „забринуто” ако би их одвојили од телефона,
а 10 посто би се осећало „уништено”.
Готово да је иста ствар са и-мејлом. „Тпрасћчбог.сот”
открива да чак 28 одсто корисника проверава пошту
најмање једном дневно у току викенда, а 39 одсто каже
да то исто обавезно ради и када је на дужем, једноне-
дељном или вишенедељном, одмору.
Професор Нада Какабадсе са Универзитета у Нотин-
гему (Енглеска), тврди да 6и могао да дође дан када ће
запослени тужити послодавце јер су их приморавали да
буду конектовани 24 сата седам дана недељно 365 дана
годишње. Наводећи пример индустрије дувана, истра-
живачи примећују како закони настоје да еволуирају
уводећи ознаку „штетно је”. Дакле, ако послодавци буду
стварали атмосферу да је стална доступност неопходна,
одговорност за друштвене трошкове може коначно да
пређе са индивидуалне на одговорност организације.
Разорени бракови и подивљала деца? Нема проблема,
тужи послдавца и наплати за дугорочну штету.
Један мој познаник који ради у банци провео је
цео дан на паркингу изнад плаже у Корнволу јер је то
било једино место са кога је могао да успостави везу
са канцеларијом. Фирма је добила велики посао и ње-
гово виртуелно присуство било је неопходно. „Где бих
ја био без мог блекберија?” упитао ме је касније. „На
одмору са породицом, далеко од посла, уживајући у
размишљању које доноси дистанца”. Од овог разговора
није више говорио са мном, иако ми повремено шаље
мејдове. Ја се обично правим да сам на плажи и да их
нисам примио.
То се свуда дешава. М оја средовечна пријатељица
(новинар), одлази у кревет сваке вечери са малим елек-
тронским уређајем. Њен муж је очајан и тврди да то
уништава њихов сексуални живот. Она одговара да је
по цео дан на састанцима и да мора да понесе лаптоп у
кревет да би прегледала пошту. Ово је мало екстремно,
али знам још много људи који носе телефоне у кревет.
Колико већ дуго, пре него што се касно ноћу ушушкају
у кревет, „присуствују” састанцима које су пропустили
у току дана али су их уредно снимили на ај-под или
нешто слично? Кад већ говоримо о више од двоје у
браку...
Н аша жеља да будемо стално конектовани очиг-
ледно није везана само за посао. Твитер то доказује.
Теоријски, Твитер је забаван начин да се поделе ин-
формације и буде у контакту, али почињем да се питам
да ли је могуће бити превише у контакту. Неки моји
пријатељи су „твитераши” и када бих хтео, могао бих
да знам шта раде готово 24/7. Бар један од њих „једе
тост и џем” у 7:08 увече, а друти ће у 11:04 већ „бити у
кревету” или ће се „радовати викенду” у 11:34. Морам
ли то да знам?
Зашто је све ово важно? У Уму по себи (МтД ој11$
Ои'«), Корделија Фајн закључује да је основно стање
ума да верује, углавном због тога што је мозак лењ и та
позиција му је најлакша и најекономичнија. Међутим,
када је мозак нарочито заузет, ово стање развија се до
крајњих граница, па мозак почиње да верује и у оно
што би у нормалним условима довео у питање или би
сасвим оспорио. Сигуран сам да знате на шта циљам,
али ако сте посебно заузети - или на Твитеру - поно-
вићу слово по слово.
Наше способности за доношење одлука су угрожене
или зато што смо превише заузети да бисмо пажљи-
во размотрили расположиве опције или зато што нас
мозак замајава премотавајући убрзано нове информа-
ције. Све смо мање способни да искључимо небитно
и сачувамо објективан поглед на сопствену егзистен-
цију, те почињемо да болујемо од онога што је Фредрик
Џејмсон, амерички теоретичар културе и политике,
назвао „културолошки индукованом шизофренијом”.
Ако смо веома заузети, врло је вероватно да наш
мозак неће послушати разум и да ћемо се наћи у си-
туацији да подрж авамо ствари које су опасне или
идеје које могуда нашкоде нама самима или другима.
Претварање, неискреност и дебеле лажи - све успева у
свету који је превише заузет или расејан. Једноставно
речено, ако смо толико заузети или усмерени на себе
да не примећујемо и не преиспитујемо ствари, онда ће
зло победити сасвим сигурно. Или, како каже Милан
Кундера: „Борба човека против моћи је борба памћења
против заборављања”.
Хеј. Све ово ми звучи као довољно добар разлог да
се одјавим са пар и-мејл адреса и повремено искљу-
чим мобилни - да будем, по речима Хала Краутера,
„благословено дисконектован”. Будућност планете и
живота каквог знамо, очигледно је доведен у питање.
ЈТудило (расуло, хаос) мултитаскинга
„Ум није суд који шреба напуншиши већ вашра коју шреба пошпалиши"
(Плутарх, 46-120АГ))
Компјутери су глупи
Добра идеја?
„М и сл и су к а о буве, ск ач у са ч о в е к а н а ч овек а.
А ли не у јед у свак о га.”
С т а н и с л а в Лец
Бити неконвенционалан
Квантитет је квалитет
М узика м озга
Дистрибуирана интелигенција
До сада је ово поглавље разматрало идеје у контексту
самосталних особа. Да ли би дигитално доба могло да
проузрокује померање од индивидуе ка групи и развој
дистрибуиране интелигенције?
Статистичко становиште по којем велике групе про-
блеме решавају брже од појединца(великим делом стати-
стички феномен) познато је већ неко време, иако је било
потребно да Мудрост Јомиле, књига Џејмса Суровикија
(Ја т е з бигошесН), постави повезане идеје, као што је
тржиште предвиђања6, на корпоративни радар. Решавање
проблема (и до неке мере рађање идеја) је продуктив-
није када проблем решава више умова. На пример, ако
на локалном слављу питате појединца да погоди колико
желе-бомбона има у тегли, углавном неће бити ни близу.
Међутим, ако то питате 100 људи, просек свих нагађања
ће бити прилично прецизан.
У топлој купки.
Нејпер Колинс, кооснивач, СВИ
На шраци за шрчање.
Џо Фери, шеф дизајна, „Вирџин атлантик ервејс”
Напољу, са друЈарима.
Ник, 10 година
Невино питање
13
енг. „I Љ тк ЉегеГоге ЈРосГ, парафраза Декартове мисли која на енгле-
ском гласи: "11ћтк, ЉегеГоге I а т ", где се Декартово I а т (ја сам или посто-
јим) замењује са 1Р0Д (ајпод). Прим. прев.
хиљаде смртних случајева сваке године због хроничне
изложености буци. Као што примећује преглед књиге
„Књша тишине’ СареМејтленд од стране „Економист-а”:
Катедрале за идеје
Организовани хаос
Телеприсутност
и друге извитоперене идеје
Неки људи воле да раде сами, код куће, на пример, али ин-
теракција је много важнија него што много људи замиш-
ља. Ово може бити проблем за организације као што су
Циско (Слбсо), Хјуелт-Пакард (Неш1еК-Раскагс1) и Крајола
(Сгауо1а) које промовишу посао на даљину, виртуелне
састанке и телеприсутност. Компаније чак постављају
канцеларије у виртуелним световима као што је „други
живот” (бесогк! УСе), како би омогућили просторно ра-
сутим радницима да међусобно комуницирају.
Што више времена људи проводе ван канцеларија, уто-
лико мање прилика имају да физички поделе информа-
ције или искуства. У 1ВМ-у, на пример, 40 процената од
386 хиљада запослених нема сталну канцеларију, што је
довело до надимка Г т Ву Музе1Р7.
У теорији, ово је добра идеја. Компаније штеде време
и новац, а такође има и користи по околину. Међутим,
нешто би недостајало у свету где би корпоративна се-
дишта нестала и сва пословања би се одвијала виртуелно.
Једна од највећих лоших страна мобилне и виртуелне
технологије је чињеница да оне повећавају изолацију. По-
некад бити сам може бити веома продуктивно, али питам
се које 6и биле дугорочне друштвене последице виртуел-
ног живота и виртуелног посла. Шта ће се десити са нама
(и квалитетом нашег мишљења) ако одлучимо да будемо
окружени информацијом и сликама, пре него људима и
физичким објектима? Које су импликације када је реч о
личним односима, породичном животу или заједници?
Поново је налик оном односу - папир насупрот пиксе-
лима. Обе стране имају своје користи и кључно је про-
наћи ш та делује најбоље у свакој ситуацији и за сваку
индивидуу. Ипак, осећај у стомаку ми говори да ће помпа
која се дигла око виртуелних састанчења, виртуелних 17
17
Овај компанијски израз би могао да буде еквивалентан нашој старијој
изреци „Сам свој газда", али смо одлучили да га не преведемо. Прим. ур.
лабораторија и електронског учења, проћи на сличан
начин као што је и рад на даљину 1980-их.
Овде је део проблема у томе што су велике организа-
ције склоне да помешају ефикасност са ефективношћу.
Ефикасност подразумева исправно обављање одређеног
посла (на време и у оквиру буџета, са минимумом греша-
ка). Ефективност је обезбеђивање да радите прави посао.
јО в о последње захтева креативно мишљење, претходно не
Посао запослености
Трећа м еста
Постаните интелектуално
промискуитетни
Мислите лево и мислите десно и мислите ниско и мислите висо-
ко. Ех, мисли које можете смислити када бисте се само трудили.
Д р Ш ос (Пг. беихх)
Користи досаде
„К р а в а т е гуш е ја с н о м и ш љ ењ е.”
Л ин Ју т а н г (1лп У ш ап^)
П рихватите неуспех
„Н и с а м д о ж и в е о неуспех, С а м о сам н а ш а о
10 х и љ а д а н ач и н а к о ји не раде.”
Т ом ас Е дисон
Поделите проблем
„М н о го б аб и ц а к и л а в о дете.”
Е р и к Р ејм он д (о с о ф т в е р у о т в о р е н о г кода)
Не идите на посао
„К в а л и т е т и м аги н а ц и је се и с п о љ а в а к ад а тече,
, а не к ад а се зам р зн е .”
Р ал ф В о лд о Е м ер со н (Ка1рћ \Уа1<Јо Е т е г з о п )
„ Соп1:го1-А11-Ве1е1:е ’’
ОД МАЛИХ ПОЧЕТАКА
19
Игра речи. На енглеском се човечанство пише „тап к тсГ , а љубазан
човек „ктс! т а п “. Прим. прев.
мике траке иа каеете, док телеграметоп претвара иемате-
ријалие (и етога подложие забораву) текстуалие поруке
у фмзичке телеграме.