МИЈ1Л11 ЈОНЛМОНИИ

СТОИМИРОНИИ

ПОРТРЕТИ
ПРЕМА ЖИВИМ
МОДЕЛИМА

Приредили
С.гпојан Трећаков
Владимир Шовљански

МАТИЦА СРПСКА
Ксснија Лганаснјспи11 (лст>) у Парн>у с францу<.'ким
ф илтоф пм културс Фсрпаи Дсст (КтпапПс 1)еч1сч)
 КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИИ
( 1894- 1981)

К сенија Атанасијевић иде свакако у наше нај-

већс интелектуалне вредности. О на је за мене чак
некако важнија него и сама Исидора Секулић, која
је у многоме чему била врдалама, а чије дело пред-
ставља доста всште компилације, раћене врло оба-
зриво, јер је питањ е шта је код ње било оригинално,
а шта позајмљсно и узето са лева и са десна. Она је
врло много читала и много штошта прерадила у сво-
јој глави, и то више прерадила у глави, него преку-
вала у душ и. А ли она је мртва и њен је случај завр-
шен. Вратимо се Ксенији!
Н и она није оригинална; и она је израз једне
огромне ерудиције, али усмерене у једноме правцу;
она није иш ла у посзију као Исидора или она раз-
м аж ена, неодрећена и распилављена Аница Савић-
-Ребац, која је добро знала грчки, латински и енглс-
ски, као и ф ранцуски, немачки и ко зна које још
језике, али која није имала ни Исидорин ауторитет,
ни њ ено лично достојанство, иако јој интелигенци-
јом није изостајала, ако је није и премашивала. Уо-
сталом, оне су обс биле израз пречанскога духа, па
не ретко и неког пречанског снобизма. Ма^уаг ог-
мга^ је на обе ударио свој неизгладиви печат, јер не
греба заборавити да је Исидора полагала свој на-

7
 станнички испиг на маћарском у Мсшти, а да јс
Лница нмала нсштч> од „угарскс” цснтријс, што сс
нс можс имати бсз Јнања тога рогобатног јсзика,
чија јс логика сасвим другачија од свих свропских
јсзика индогсрманскс групс... Супротно њима, Ксе-
нија јс била и остала израз бсоградског духа, она јс
„Бсоградче'’ и у њој нема ништа од војвоћанскс по-
зс. Она јс била спонтанија и природнија од обс те
прсчанке, а можда и доследнија ссби од њих. Углав-
номс, она се никада није школовала стилски, нити
јс имала потреба да то чини. Код ње није било ин-
тслектуалног снобизма и она никада није правила
параду од себе и свога талснта.
Исидора је била проблсматична у много чему,
па је и њен сентиментални живот био симптомати-
чан; Аница је успсла да се уда за Хасана Ребца, —
човска који јс био умно три копља испод ње, — али
је она у њсму добила мужа, јсдно вслико „покрићс”
пред савременим свстом и историјом, тако да није
имала Исидоринс хистеричне нападс и испадс, о
којима постојс читавс фабулс и комичне анегдотс;
што се тичс Ксснијс, њен ми јс приватни живот ско-
то непознат, али знам да сс и она јсдно врсме очајно
борила за љубав... То је било нсгдс 1940. Она сс
заљубила у нског човека који је био везан (браком
или конкубинатом?) са нском другом женом. Та же-
на је напала Ксенију преко штампе да јој отима му-
жа (или драгана). Време (или Вечерње новости, које
су билс његов привесак) доносило је (у наставцима)
појсдиности те борбе две жене о једног човека. Ксе-
нија нијс била никада лепа, нити јака, и ја сам се
онда питао: Како мора изгледати тај човек, а како
Ксенијина супарница? Каквим је чудом тај човек
запао у тај шкрипац да се наће између Ксеније, те
чистс интелектуалке, и неке друге жене, која је мо-
рала бити ако не вулгарна, свакако банална. Али
једнога дана та жсна је дала као неку изјаву у којој
јс тврдила да јој Ксенија заводи мужа, а Ксенија јс

8
н;» п> од| оворпла да јс га жсиа Ис.мшја и да јој га
Мсмпца \оИс да огмс чопска... Го јс било нсгдс нрсд
27. мар1 . па јс осташкало угисак да Ксснија сграда
од нсмачкс, хнтлсровскс оГ>ссти, да јс жртва нсмачкс
насргљипости и да брани ссбс и своју Јкубап од гср-
манскс нанасти! Маравно, то јс дсловало комично.
Цсо свст сс смсјао таквом формулисању јсднс ссн-
тименталнс аферс. Ако јс Ксснија добила једног чо-
вска на своју женствсност, а ако јој га јс нека друга
преотсла на своју, ту је националност и једне и дру-
гс играла споредну улогу, па чак није имала ни везе
са главном ствари. Али је Ксенија од те околности
правила скоро неко национално питање од општсг
интереса и у оној атмосфери опште озлојећености
на Немце хтела да призове у помоћ јавно мњење да
би кроз патриотско саучешће добила помоћ против
своје ривалке!
Ја сам у то време био шсф цензуре и она ми је
оштро замерила што нисам забранио Времену да из-
носи ту њсну аферу; морао сам да јој одговорим да
цензура нема права да спречава штампу у распра-
вљању једне галантне ствари, јер се цензура не меша
у оно што нема везе са политиком; и заиста, ја и
данас, двадесет година после 1940, немам друго ми-
шљење по томе предмету. Мећутим Ксенија је била
на мене озбиљно љута што нисам спречио да се пи-
ше о тој њеној „љубави”. Са правом женском неу-
вићавношћу она ми је замерила пгго јој нисам „др-
жао страну”, то јест што као начелник Политичког
одељсња Председништва Владе нисам забранио рас-
прављање овог њеног спора у дневној штампи. Ја
морам да признам да то уосталом нико, па ни она,
нијс од мснс тражио и да сам за целу ту будалаш-
тину сазнао тек онда када је она већ била обелода-
њсна; да јс пре него што је био дат публицитет тој
ствари неко дошао и да ме јс замолио да то спрсчим,
ја бих свакако молио Време да Ксенију не вуче кроз
својс ступце, а оно би мс вероватно и послушало, те

9
См1 мспи п г ј а ч х ш , алм нмкако мо ауторигсгу мојс
цснн>|чкс властп остаимло Ксснмју ма миру!
Ксснмја мм то нијс дуго опростила, ма ми јс чак
н лично прснацила да јс нисам узсо у заштиту и да
сам „нскаваљсрскн,‘ допустио да сс њсно имс споми-
н,с кроз скандалозну хронику. Мсђутим. пошто јс
ускоро дошао рат и на наша врата, ратни су догађа-
јн учинили да сс много штошта заборави и мисли
на важнијс ствари, а послс десстак година и сама
Ксенија је прсшла преко те замерке на моју адресу
и била према мени љубазна као и у доба наше мла-
дости. Наиме, ја сам њу још двадесетих година, ако
не и раније, сретао по неким кућама и увек јој ука-
зивао највећи респект, јер сам је ценио као филосо-
фа и писца. Она је за мене била једна од најписме-
нијих наших жена и најнаучнија; по моме мишље-
њу, она је чак и највећа српска интелектуалка уоп-
ше, јер не видим ни једну нашу жену која би је
интелектуално премашила. Ја сам четрдесет година
читао скоро све што је она објављивала и увек сам
се дивио тој жени и њеној умној снази, сматрајући
да је она као познавалац философске антике далеко
изнад свих наших философа који су објављивали
радове из те области. Солидношћу својих знања и
врло интелигентним интерпретирањем античке фи-
лософије она је стекла себи једно трајно место у
нашој философској књижевности. А пошто сам не-
када и сам имао велика интересовања за ту област,
ја сам увек жалио што нисам знао грчки и латински
и што нисам био ближе са гђом Ксенијом да бих са
њом могао да разговарам о грчкој философији до
миле воље.
Колико год сам пута био у друштву са том да-
мом, могао сам се уверити да је она збиља била
један ум изванредних способности. Она је жена врло
широке личне културе и уз то врло солидне личне
културе. Са њом јс задовол>ство разговарати о свему
и свачему, јер она прати ствари и умс да мисли и

10
фипо с\ чи о 1М1 МЈ1. Пк ии члЈшци у Реиублицц (жж
ни|с прссталп и таш ти ), Г>или су за мснс увск ири-
јатна н корисна лектира, а спаки ратптор са тком
поссоно духонно ужнпањс. Мсђугим, сама Ксснија
од нсколпко тодина на онамо на мснс дсјсгвујс про-
сто јеловтио. Она никада није била лсиа, али јс нс-
када имала нски жснствсни шарм, а умсла је да се
отмено и одене. Врло вижљава и слабачка, она јс на
мсне пре 1940. остављала утисак жсне која живи
само за мисао и која је изнад свих чисто женских
каприса и кокетеријс, а уз то врло природна и сим-
патична. Ја сам је срео код гђе Р. Одавића, код Бар-
ловчевих и у другим старим и добрим кућама, које
су је волслс и сматрале за једну београдску знаме-
нитост и неоспорну београдску личност, која је сво-
јим списима утврдила своју репутацију и која се
прима раширсних руку као неигго наше, београдско;
гђа Исидора сс није могла много срести, а ни Аница
Ребац никад није постала београдска личност у пра-
вомс смислу те рсчи; Исидору многи нису ни волели
због њенс препотентности, злоћудне нарави и прео-
штра језика, а Ребчсвицу нико није подносио због
њеног ачења и неприродног држања једне маторке
која се мази, преврће очима и уопште „изводи” неке
позе као да јој је шеснаест година; штавише, она је
деловала и смешно због тог њеног измотавања; гђа
Ксенија јс међутим увек била једна дама, коју је
свет и схватао као такву, па је и волео њено дру-
штво, утолико пре што она није била ни егоцен-
трична као Исидора и Ребчевица, што је имала душе
и што је волела људе и умела да то покажс на један
начин праве даме. Али она се последњих пет-шест
година (од 1954. на овамо) толико изменила физич-
ки да јс негде око 1960. изгледала као авст. Она
данас има физиономију једног мртваца, који се још
увек некако креће, мисли и говори, али који свакога
часа може поново да се врати у гроб.

11
фнно суди о њима. Њени чланци у Рспублици (док
ннје преетала излазити), били су за мене увек ири-
јатна н корисна лектира, а сваки разговор са њом
посебно духовно уживање. Мећутим, сама Ксенија
од нсколико година на овамо на менс дејствујс про-
сто језовшио. Она никада није била лспа, али је не-
када имала нски жснствени шарм, а умела је да се
отмено и одене. Врло вижљава и слабачка, она јс на
мене пре 1940. остављала утисак жене која живи
само за мисао и која је изнад свих чисто женских
каприса и кокетерије, а уз то врло природна и сим-
патична. Ја сам јс срео код гђе Р. Одавића, код Бар-
ловчевих и у другим старим и добрим кућама, које
су је волеле и сматрале за јсдну београдску знаме-
нитост и неоспорну бсоградску личност, која је сво-
јим списима утврдила своју репутацију и која се
прима раширених руку као нешто наше, београдско;
гђа Исидора се није могла много срести, а ни Аница
Ребац никад није постала београдска личност у пра-
воме смислу те рсчи; Исидору многи нису ни волели
због њене препотентности, злоћудне нарави и прео-
штра језика, а Ребчевицу нико није подносио због
њеног ачења и неприродног држања једне маторке
која се мази, преврће очима и уопште „изводи” неке
позе као да јој је шеснаест година; штавише, она је
деловала и смешно због тог њеног измотавања; гђа
Ксенија је међутим увек била једна дама, коју је
свет и схватао као такву, па је и волео њено дру-
штво, утолико пре што она није била ни егоцен-
трична као Исидора и Ребчевица, што је имала душе
и што је волела људе и умела да то покажс на један
начин праве даме. Али она се последњих пет-шест
година (од 1954. на овамо) голико изменила физич-
ки да је исгдс око 1960. изгледала као авет. Она
данас има физиономију једног мртваца, који се још
увек некако крсће, мисли и говорп, али којп свакога
часа можс поново да се ирати у 1 |х>б.

11
 Оиа сс спа стопила! Хијмшс иа њој иисс као ла
су окачсис па мотку. П.спс рукс су сама кост, жилс
и кожа. Н ј с п и шсшири, којс оиа увск оира са
лспим укусом - осгавЈкају утисак да су натакнути
на глапу некс луткс од воска, која јс дуго стаЈала у
нском излогу и нотпуно изгубила цртс и боју. Нсш-
тачки зуби само повећавају тај страшни утисак, који
не умањују ни живс, памстнс, црнс, али уморнс очи.
Свс у свсму, она јс тако слаба да се човск пита како
може још да иде и да говори. Шта држи и шта крсћс
тај скелет, ту мумију, ту „живу жалост ? Ш га задр-
жава у животу ову испијену и слабачку ж ену која
у рукавицама од чипака крије својс мртвачке руке и
чији нас осмех и глас подсећају на неко привиће-
н»е?...(У једноме друштву нека ж ена је рекла: „Кад
видим сироту Ксенију, проћу ме жмарци; лепш и се
од н>е сахрањују!”)
Али Ксенија ипак зато није изгубила ништа од
свога духа и своје воље! Она још увек мисли, чита,
пише и уопште ради. Она излази и прима а прати и
догаћаје и друштвену хронику, интересујући се за
све. Онако смањена и сведена на најмању могућу
меру („као да је у^оцаку сушена”), она има још увек
живахну гестикулацију и духовиту реч, јер је њен
интелект остао нетакнут. Кад сам је на једном од
последњих сусрета питао нешто о Теогнису из Ме-
гаре, — који је моја стара и вечита симпатија, — она
ми је говорила о томе Грку са таквим жаром као да
га је лично познавала и да само она има кључ ње-
гове суморне философије човека разочараног у љу-
де и у добро, који сумња у људе и препоручује крај-
ње неповерење према њима. Тај Теогнис има заиста
врло тачне опсервације о човеку и о свему у всзи са
њим, он не цсни човека, али цени своје сопствено
ја, као једну од највиших вредности живота, јер без
тога ја иема ни свести, нити живота за појединца. Ја
сам се више пута чудио да га код нас нико није
преводио, нити уонштс писао о њему, те је он код

12
 ИЛС. КЛО V ОС1ЛЛОМ м V 1,|»ропм, јсллм ол млјмлиа:
1КММЛШХ 1рЧКМХ ММСЈМ1ИЛЦЛ... КлД СМО ЈКННЛИ МЛ рСЧ
о н»сму, г1.\1 Кссммјл јс СНЛ Г)11Ј1Л ошрсил нском ра-
ДОШИу. Онлко лнлхорс ГСК11 слаба, СЛ ИЈрЛЈОМ сисчи-
11С СЛ ВН ЈЛШ МЈСКМХ МКОНЛ, ОНЛ СС СЛОЖИЈ1Л са мном у
много чсму у всји са тим нссретником, који јс вал,ла
при нскомс прсврату шгубио свој раш и својс има-
њс, иа живсо као смигрант у Агини и горко туговао
за нскадашњим својим животом у обиЈву и уважсњу
својих суграђана. (Да нско нс помисли да сам ја
заволео Теогниса тск пошто сам и сам изгубио ранг
и имање, морам да напишсм да сам га ја читао још
пре 30 и више година кад сам у Паризу, на неком
кеју, случајно нашао код неког антиквара једно ста-
ро немачко издање тога философа, повсзано у ко-
жу, са хрбатом у позлати и са неким ехПђпб-ом који
је указивао да је примерак морао припадати неком
католичком семинару или владичанској књижници.
Ја сам ту књигу, наравно, купио због повеза, јер пре
тога никада нисам чуо за Теогнисово име, али кад
сам почео да га читам, нисам могао да се одвојим од
тога штива; није дакле требало да изгубим ранг и
имање па да заволим то гунђало, које опомиње мла-
де људе да не верују много у постојаност добре суд-
бине, у сталност пријатељства и уопште у доброту
ближњих!)... Кад сам за време Другог светског рата
говорио о Теогнису са пок. Браном Петронијсвићем.
он ми је о њему рекао: „Теогнис је био одвећ личан;
његове гноме и афоризми су одвећ аутобиографске
исповести јсдног озлојсђсног човска који није могао
да се уздигне над личном судбином!”... Госпођа
Ксенија Атанасијевић нијс, како ми изгледа, тако
једноставно гледала на овог писца, који јс у фило-
софске стихове сабио своја животна искуства. „Он
је до нас дошао непотпун и оштећен, на чак и ис-
предометан”, рекла ми је она, „а сигурно је да јс и
допуњанан ту и гамо, тс нам н»сгов сиис нс можс
дати сасвим јаспу слику о чооеку, алн јс он оно д\-

13
 (>ОК М1К\Н11Л;П1 н М|1.ЧО К 1Н И М Ј1.НМ м орн/ш гш . I 1п 1!ГТ((
СО К|')0 МЧ.ЧО I I Ш С Н Л Л И .Ч ‘1 Л«1 СНМ Ч И 1 Л О 1 С О М .И С Л , I ћ ц
Ксснијл мн рсчс ссш о и омо: сим о нл:му напи-
сала јсдну нслику сгудију, коју нс мо.у да објимим!
Мико нс!к’ да мс ипампа! Л упсрсна сам да Г»и многи
са ужинан.см чигали тај мој рал!”...
11ослсдн>и мој сусрст са Ксснијом Лтанасијсвић
јс Гшо прс нски дан на улици. Она и н»сн муж су
билн у нскакпомс друштву. Он јс нски врло мали
човск, дсжмскаст и пун важности, са бакснбартима
који сс спуштају до исп<1Д грла, тако да то подсећа
на споху 1830, на слике Гладстона или не знам већ
кога; (кроз главу ми јс чак прошла мисао да он личи
на маску Псре Добриновића у Чикиној куНи, тој вс-
сслој комсдији у којој смо се смсјали до суза Добри-
новићевој духовитости гестикулације, мимике и сва-
ке гримасе)... Она га је држала „под руку” и ишла
поред н»ега са изразом једне даме која је зал>убл>ена,
срсћна и задовољна, али бледа као смрт, сва изболо-
вана, слаба као сенка (,да је дунеш, има да је неста-
не!”). Достојанствени чичица је гордо водио своју
даму, дебсљушкаст, испршен, пун супружанске ва-
жности. Ја сам је поздравио са респектом којим се
поздрављају само суверени и мртви...
Бсоград, 1. августа 1960.

14
 НИКОЛАЈВЕЛИМИРОВИБ
(1880—1956)

Ж елим да пишем о једној од најмоћнијих лич-

ности које сам срео у своме животу; писаћу искрено
и усрдно као да се обраћам лично њему; томе вели-
коме човеку; а ово пишем зато што знам да ће се
потомство жудно распитивати о др Николају и да ће
све што се односи на њега бити јако занимљиво за
људе који ће доћи после нас; тада ће можда и ово
моје на брзину набацано сведочанство бити бар де-
лимично узето у обзир, те ћу зато морати три пута
да одмерим сваку своју реч, да би свака од њих била
само истина; али, одмах признајем: Није лако писати
о томе цину и није ни мало потребно да се правдам
ако бих рекао да се осећам и непозван и скоро не-
моћан да оценим живот и дело Николаја Велимиро-
вића.
Зато овај запис неће ни бити нека меродавна
оцена његове личности; мени за то недостају и тео-
лошка спрема и морално право; ови ће редови бити
само успоменс и утисци једног његовог савремени-
ка, који га је срео и видео у животу много пута,
који је говорио са њим десстак пута и који није
могао да сс отме великој надмоћи његовога духа чак
и онда када се са њимс у иопечему није ни слагао.

15
 Николај Велимнровић

16
 Ја сам за доктора Николаја сазнао још када сам
био дете. То је било негде прс 1912. Његово се имс
сретало у новинама и о њсму се још тада почело
говорити са извесним дивљењем и поигговањем, као
и са великим надама. Иако је он био калућер, иако
калућери у оно време нису били особито цењени, о
њсму се говорило само са уважењем. У Србији пре
1912. није уопште било много калућера, нити је ико
калућере узимао озбиљно. У калућере није одлазио
бољи свет, — бар тако се мислило, — а још мање су
ишли у калућере учени људи, припадници интели-
генције, који су се грабили да ућу у друге животне
каријере. У Србији у оно време нису много цењени
чак ни свештеници као сталеж, јер је било врло ма-
ло свештеника који су значили нешто у интелекту-
алном смислу. Тиме не желим да кажем да није би-
ло и добрих, ваљаних свештеника, али сматрам да ми
нико неће оспорити да сама свештеничка мантија
никоме од њих није обезбећивала неки друштвени
углед, ако свештеник и лично није нешто значио
као човек, јер „мантија” није по себи значила скоро
ништа. Свештеници су ту и тамо били исмевани, а
само овда-онда и поигговани; чак ни на селу свеигге-
ник у Србији пре 1912. није био никаква нарочита
личност као што је то случај нпр. у Француској, где
је Мопмеиг 1е сиге један велики и признати чинилац.
Многи су се наши свештсници, отишавши на село,
и сами „посељачили” и одбили од финијег света,
али су се многи од њих бавили и политиком, па су
тако били познати не само у своме крају, него и у
целој земљи. То ће рећи да су они значили друштве-
но као политичке личности, али не увек и као свеш-
теници.
Мећу свештенством и монаштвом Србије пре
1912. није канда уопште било великих духовних фи-
гура. Чак ни владике нису биле ништа особито, та-
ко да би се осећало њихово постојање. Црква је би-
ла некако успавана. Православље јс било државна

17
 пср! сш.’1Пгс1шшI су ималп V спојим рукама Г>рак, а
ве хшаука је обапоио прсдапаиа и у основиим шко-
лама и у гимназијама; Сриска црква јс имала верски
монопол, јср јс оила државна, повлашћсна прква, —
национална и народна цркпа, коју јс штитила држа-
ва свим својим ауторитстом; али та црква нијс кори-
стила тс срсћнс и лепс околности; она јс вишс-мањс
била државни орган и она се нскако убирократисала
и скоро зансмила, отуда се много света, а нарочито
интелигенције одбило од ње; чак је било и свеште-
ника који су били мањс клерикални него неки лаи-
ци, као што је било и таквих свештеника који су
отворено истицали свој „рационализам”. Омладина
није била у неком присном односу са црквом и била
је више-мање листом антиклерикална. Вера је била
у опадању чак и по селима. Црква је бранила своје
интересе административним мерама, преко државног
апарата; војници и гимиазисти су се морали приче-
шћивати...
Били су ванредно ретки свештеници који су би-
ли уједно и проповедници!... Реч поп, попескара,
попекања, попурда и друге њима сличне често су
биле примењиване и на добре свештенике; свеште-
ници су били регрутовани из врло сиромашних по-
родица или скоро искључиво из сељачких или сео-
ских свештеничких кућа, па нису ни имали светске
манире и светска искуства; њима је пребацивана се-
бичност, груб материјализам и необразованост; не-
ретко, попови су се заиста цењкали при крштењу,
венчању и самоме опелу, што им није ни мало по-
дизало углед... Српска црква је у Србији тако поста-
ла једна чисто обредна црква, она није имала неки
врло интимни однос са всрнима; свештеници су ту
и тамо улазили у социјалне акције (нпр. кроз задру-
гарство или Црвсни крст), али нису држали скоро
никакву присну духовну везу са паством. Неретко се
чуло да је црква за њих само ду/шн\ Нушић јс исме-
вао не само свештснике, нсго' и пладике, па чак и

18
 митрополита, главу црквс, — комс јс крал>, шсф др-
жавс љубио руку! — пишуНи да су иопови баксузи
м да јс он, једнога дана кад јс срео митрополита, пао
у крсчану.
Како да сс објасне те ствари? По моме мишље-
њу, те су појавс биле резултат разних чињеница, али
је главна у томе што Српска црква није имала кон-
курената. Она је у Србији била сигурна и неугро-
жена. По несрећи, она је веровала да ће то ваљда
вечито тако да траје и да она не мора ни да чини
ништа да би утврћивала свој унутрашњи положај;
Њено свештенство није било дисциплиновано, и ни-
је тежило да продуби везе измећу себе и народа.
Сматрало се да тај народ припада својој цркви, као
и она њему; народ је народним обичајима био везан
за веру и цркву, премда је ту и тамо у њему прео-
влаћивало и незналачко сујеверје, против кога се
устајало. Закони су штитили цркву од светогрћа и
свештенике од грубих увреда. Богохуљење је поли-
Јдијски кажњавано. Атеистичка пропаганда није до-
звољавана, а ње није скоро ни било, премда је пре-
вод Ренановог Исуса био у Србији забрањен. Инте-
лектуалнији део друштва је био равнодушан и према
цркви и према вери. Дошло је до неке духовне сти-
снутости мишљења и до устајалости свих односа на
духовноме плану. Ако бих смео рећи, такво је било
стање хришћанства у Србији пре 1912. Али већ у
то доба су назарени и адвентисти почели да пуштају
своје пипке кроз стадо Српске цркве, а мислим да се
не варам да се то осетило још негде око 1900. Црква
се од тога бранила више полицијским мерама него
духовним орућем. Да „нововерци” нису одбијали др-
жави војну службу и да их она зато није гонила,
они би поред српских свештеника могли да чине
шта хоће.
Пишући овс ствари, ја наглашавам да нс чиним
никаква уопштавања са неком тенденцијом; допуш-
там да је било светлих изузетака и одступања од ове
ош пи' слико; и шнн.анлм сс нм> Г)И (ЖИ рслоии мн
К01И унрслилн, јср ми пијс пнмера ла ирсНам, нсп>
дл прсд очнма ст>1 а ч т а о п а И1ак>псм јслну слику
стан«1 ('рпскс цркнс п/х' п о ј и п с докгора Пиколаја
ВслимирониИа. А чим сам и> рекао, моји Ис ми са-
нрсмсниии снакако одобрити и поспсдочити торњи
опис. Уосталом, ја сам свестан снојс одтоворности;
пишући овс редове, желим да будем до краја сасвим
јасан и да не оставим ништа нсдоречсно.
Новија историја Српске цркве у Србији је крат-
ка. Она је изишјш из своје хсројске срс од тренутка
када јс Милош Обреновић створио државну админи-
страцију и помогао цркву да сс организује сасвим
слободно у духу својих канона. М итрополит Петар
Јовановић је обавио тај организациони посао пре
1 8 5 8 ; после њега је на чело цркве дошао митрополит
Михаило, добар архијереј и човек који је делао не
само кроз обреде, него и кроз ж иву реч и списе;
његови наследници, Теодосије М раовић и Инокен-
тије Павловић, нису били ништа особито; за њима
је дошао на чело српске аутокеф алне цркве Дими-
трије Павловић, — доцније патријарх, — који је
имао бољу спрему и шире умне видике од обојице
ових својих претходника.
Скроман, реалист и пун животног искуства, он
је умео да се снаће у оној симбиози Црквс и Д рж аве
у Србији као нико; био је моралан, исправан, озби-
л>ан и поштсн; није био ни мало лицемсран илн те-
атралан; коректан као монах, врсан као свештеник,
природан као репрезентант, он јс био у свсм\’ тре-
звсн и као човск. Он нијс био ни ииеац, ни пропо-
ведник, прсмда јс умсо да говори; штавише, никада
тај човск у својим беседама нијс рекао ништа депла-
сирано; никада сс нијс „пребацио" и увек је умео да
се ИЈраш достојанстнено и намегно. Ја сам га лично
ж ао и пош авао (пскле 1 0 1 8 ) и чеего ее днвио м \-
дрос!и к>1а чоиека. ( лушао сам н.егове говојч1 којн
су били кразки п јасни, јсдш к гаинн п \иек луцц.иш .

20
 чак н смели. (На примср, његов говор о четрдсссто-
днспном помсну ПашиМу, јануара 1927)... Али да
оетавимо блаженога старца и да се вратимао др Ни-
колају, који је нашим предикаоницама вратио стил
великих црквених отаца.
Он је био син села, сељачко дете из Лелића у
ваљевској околини. Свршио је београдску богосло-
вију, затим теологију у Берну. Одличан ђак, он је
још у богословији добро научио славенски, руски и
канда немачки, а ударио и добре темеље својих зна-
ња из грчког и латинског. Првокласна интелигенци-
ја, превасходна интелектуална радозналост, феномс-
нално памћење и снажна вера, — то су биле ствари
дате му од Бога, а све је остало код њсга дошло
озбиљном студијом и личним трудом само по себи.
Али морам да овде застанем и да кажем да се никада
један човек јаче вере у српскоме народу није појавио
од њега; од светог Саве па на овамо, једна се већа
интелектуална и морална индивидуалност није јави-
ла на верскомс плану у Српској цркви од њега, док-
тора Николаја; он је веровао у Христа онако као
што је у њега, рецимо, веровао свети Павле; за док-
тора Николаја, у вези са Богом, Христом и Црквом,
— па и Српском црквом, — никада није и ни у чему
није било никакве сумњс. Он је зато остављао ути-
сак човека који није изишао из нашег времена, него
из доба апостолске епохе; он је од прве, чим се по-
јавио, утицао на саврсменике као да је неки фантом,
неки привид, неко чудо, изнедрено из саме Библије.
Онако црн, сјајних очију какве човек среће само у
Арапа, а мужанствен, без позе, тих, прибран, са сво-
јим дубоким баритоном, он је заиста био и споља
необичан а чим би проговорио осећало се да јс тај
човек оруђс нске више силе, којој се он сав потчи-
нио и која је управљала његовом моћном мишљу,
његовом речи и целом личношћу.
Др Николај је био увек мало суморан и зами-
шљен, али никада и ни пред ким он није осетио

2!
 општс сликс; извнњавам сс ако би ови рсдови ма
кога уврсдили, јср ми нијс намсра да врсбам, него
да пред очима свога читаоца изазовем јсдну слику
стања Српске црквс пре појаве доктора Николаја
Вслимир(1 вића. А чим сам то рекао, моји ће ми са-
врсменици свакако одобрити и посведочити горњи
опис. Уосталом, ја сам свестан својс одговорности;
пишући ове редове, желим да будсм до краја сасвим
јасан и да не оставим ништа недоречсно.
Новија историја Српске цркве у Србији је крат-
ка. Она је изишла из своје хсројске ере од тренутка
када је Милош Обреновић створио државну админи-
страцију и помогао цркву да се организује сасвим
слободно у духу својих канона. Митрополит Петар
Јовановић је обавио тај организациони посао пре
1858; послс њега је на чело цркве дошао митрополит
Михаило, добар архијерсј и човск који је делао не
само кроз обреде, него и кроз живу реч и списе;
његови наследници, Теодосије Мраовић и Инокен-
_тије Павловић, нису били ништа особито; за њима
је дошао на чело српске аутокефалне цркве Дими-
трије Павловић, — доцнијс патријарх, — који је
имао бољу спрему и шире умнс видике од обојицс
ових својих претходника.
Скроман, реалист и пун животног искуства, он
је умео да се снаће у оној симбиози Црквс и Државе
у Србији као нико; био је моралан, исправан, озби-
љан и поштен; није био ни мало лицемеран или те-
атралан; коректан као монах, врсан као свештеник,
природан као репрезентант, он је био у свему тре-
звен и као човек. Он није био ни писац, ни пропо-
ведник, премда је умео да говори; штавише, никада
тај човек у својим беседама није рекао ништа депла-
сирано; никада се није „пребацио” и увек је умео да
се изрази достојанствено и паметно. Ја сам га лично
знао и познавао (после 1918) и често се дивио му-
дрости тога човека. Слушао сам његове говоре који
су били кратки и јасни, једноставни и увек луцидни.

20
 чак Н СМСЈП1. (11.1 Нримср, ЊСТОН I онор О ЧСГрЛСССТГ)-
днспном помсну ПамшИу, јануара 1427)... Ади да
оставимо 6лаж сно 1 а старца и да сс вратимао др Пи-
колају, који јс нашим прсдшсаоницама пратио стил
вслнкнх црквсних отаца.
Он је био син села, ссљачко летс из Лслића у
ваљевској околини. Свршио јс бсоградску богосло-
вију, затнм теологију у Бсрну. Одличан Бак, он је
још у богословији добро научио славснски, руски и
канда немачки, а ударио и добре темеље својих зна-
н»а из грчког и латинског. Првокласна интелигенци-
ја, прсвасходна интелектуална радозналост, феноме-
нално памћење и снажна вера, — то су биле ствари
дате му од Бога, а све је остало код њега дошло
озбиљном студијом и личним трудом само по себи.
Али морам да овде застанем и да кажем да се никада
један човек јаче вере у српскоме народу није појавио
од њега; од светог Саве па на овамо, једна се већа
интелектуална и морална индивидуалност није јави-
ла на верскоме плану у Српској цркви од њега, док-
тора Николаја; он је веровао у Христа онако као
што је у њега, рецимо, веровао свети Павле; за док-
тора Николаја, у вези са Богом, Христом и Црквом,
— па и Српском црквом, — никада није и ни у чему
није било никакве сумње. Он је зато остављао ути-
сак човека који није изишао из нашег времена, него
из доба апостолске епохе; он је од прве, чим се по-
јавио, утицао на савременике као да је неки фантом,
неки привид, нско чудо, изнедрено из саме Библије.
Онако црн, сјајних очију какве човек среће само у
Арапа, а мужанствен, без позе, тих, прибран, са сво-
јим дубоким баритоном, он је заиста био и споља
необичан а чим би проговорио осећало се да јс тај
човек оруће неке више силе, којој се он сав потчи-
нио и која је управљала његовом моћном мишљу,
његовом речи и целом личношћу.
Лр Николај је био увек мало суморан и зами-
шљен, али никада и ни пред ким он није осетио

21
 сгрнх или »Јкму; о к 104} Гу с с с л п и к п н ј с 5ио ар/ист,
И11111 глумац; оп јс говорио смотано, али аугорита-
тннно, као ла гошфи и ј облака; ом јс олличио тнао
српски, алм сс мијс устручавао да угкпрсбљапа и
странс рсчи и нијс уоиштс микада тсжио да дејству-
јс као умстник; он јс грмсо као оргуља на којој нски
анЈтсо импровизира тоновс, нс наштсћи се да их увск
усклади на слатко-мслодичаи начин; у њсму није
било ни труни говорничкс сујете; у томе погледу,
њсму као да никада уопште и нијс било до себе;
њега се није тицало како дејствује стилски, јер је
њсму била главна само и једино мисао коју је хтео
да искаже, а њему је срце увек било пуно великих
мисли и јаких осећања; један такав човек није могао
да буде елегантан проповедник, нити би то њему
уопште добро стајало; али је он био језгровит и ја-
сан, а умео је да и архитектонски уобличи своје
беседе тако као никад и нико не само у нашој цр-
кви, него и уопштој у цркви; он није као Босије
тежио некоме класицизму, он је просто говорио као
Богом надахнут човек...
Ја ћу сад овде рећи једну мисао која ће некога
можда и изненадити, јер хоћу да кажем да је он, по
моме мишљењу, био највећи хришћански писац, бе-
седннк и мислилац у целоме хришћанству XX ве-
ка; цело православље, сав католицизам и све проте-
стантске цркве XX века нису имале ништа слично
њему, ни по духу, ни по снази, и то ни из далека
слично њему; ми Срби смо дакле имали највеПеI хри-
шћанског проповедника епохе, али га нисмо разуме-
ли; могло би се чак рећи да је он био тако велики
хришћански писац, беседник и мислилац као Авгу-
стин, Златоуст или Аквинац, али ми Срби то нисмо
ни приметили. Да је он био Румун или Рус, Енглез
или Француз, његови сународници би од њега ство-
рили једну светску славу, а ми Срби то нисмо учи-
нили.

22
 ОлпсИ јс Гшо исшпслш с т ; т срмски снст ла
схпати дра Нмколаја као јсдму сасшску псличииу.
Чак мм срмскп снсштсммци м ј с с м к п м ммсу Г )И Л И им-
тслсктуалмо до^аслм да го схнатс. Али Ис то спакако
схпатмтм мотомстно, којс Ис мораги да га снрсга ис
само мсНу всликс владмкс и всликс историјскс лич-
ности, нсго мсђу спститсљс и стубовс Српскс црквс.
Свакако, он јс оним што јс написао и рскао, ушао
у рсд отаца цслс Црквс, свсопштс, хришНанскс цр-
квс, а нс само наше Српске цркве, јер су њсговс
беседе опште хришћанско добро. Он јс оставио за
собом једно дело, које му обезбеђује тај велики
ранг. Ту нсма никакве сумње, то признање је ствар
која је само питање времена. Чим буду скупљени
његови списи и чим се већи теолошки умови буду
задубили у његов циновски ориа, у ту огромну умну
граћсвину, — која можда на први поглед изгледа без
система, али која је највећа интелектуална заостав-
штина коју је потомству икада завештао један Ср-
бин, — доктор Николај ће бити схваћен и цењен...
После овога ми немамо шта више да кажемо,
јер смо рекли готово све. Коме се чини да претеру-
јемо, нека сам чита доктора Николаја! А писац ових
редова може само да жали што није неки теолог,
философ или културни историчар коме би се веро-
вало на рсч, да би ово његово мишљење могли да
приме без поговора и приговора други. Мећутим, ја
сам уверен да ће овај мој лични суд једнога дана
бити не само прихваћен и усвојен, него и образло-
жен од стране компетентних теолога, философа и
културних историка. Анализирајући дело покојног
владике Николаја, они ће писати читаве књиге о
ономе што ја овде само наговештавам овим мемоар-
ским казивањсм, сматрајући ову иеповест за свој све-
ти дуг према себи, према своме народу, према њего-
вој цркви и ирема ономе што неки називају „савест
човечанства”.

23
 Јл цисам ипгуитнвно схвлтио лрн Пиколнја, ни-
тн сам писло горље рсдовс напамст; ја сам ирилично
чнтао дсла нт онс кљижспноети у коју спалају и
њсговп спнен; ја чак нисам егао на ово глслиштс о
њсговој величини пре 1930, него тск послс 1930, ка-
да сам сс вшлс удубио у њсгову личност; ја сам дра
Николаја почсо да читам 1915, а уиознао сам га лич-
но 1919. и слушао вишс њсгових бсседа послс тога
врсмсна, када сам са њим и више пута разговарао.
Могу одмах да кажем да никада ниједан човск није
на мснс оставио дубљи утисак у нспосредноме кон-
такту од њсга! Ја сам са њим говорио увек са пуним
страхопоштовањем, а могу да се похвалим да ме је
он увек предусретао снисходећи на мој интелекту-
ални и духовни ниво и да је понекад према мени био
и ведро шаљив, да о његовој љубазности уопште и
не говорим. Он је осећао да га ценим и волим и да
му се дивим, иако му то никада нисам рекао, јер би
било банално чинити комплименте једном генију,
једном духовном грмаљу. Он ме је примао увек као
старог познаника и чак као пријатеља, ако смем да
употрсбим ту реч, а да не будем нескроман. Ја сам
из сваког разговора са њим излазио у живот мање
збуњсн његовим компликацијама, јср су ме речи дра
Николаја чиниле мудријим и јачим.
Пре него што сам га упознао, као и после тога,
ја сам о њему врло много слушао и чуо о њему
читаве легснде. Не би се погрешило ако 6и се узело
да је он већ пре 1914. био лсгендарна личност, а
поготову после 1918. Он је своју репутацију великог
човека утврдио негде измећу 1910. и 1920, пре него
што је и постао владика. Још као архимандрит он је
био једна личност у ('рбији, један човек који је био
опште познат и признат као велика лична вредшч'т
на српском интелектуалном нлану. Још пре 1915.
људи су јурили на његове пропоисди и са иажњом

24
 н ужпшнћсм чнгалн њспшс 1к с е д с пп<) 1 'о /м ш . Ј<Ш1
тала. људи су га цснили као бессдпикн и иисца, осе-
ћајућн колико вслико освсжсњс он уноси у наш оп-
шти духоини живот и у нашс интслекгунлно ствара-
»ке уопштс. Свст јс у њему гледао не само једног
всликог беседника, него и јсдног великог моралиста,
мислиоца и воћу. Он је зановио хришћански живот
српскс интелигснцијс и дао му православни правац.
Многи од српских интслигената, који дотле нису
смели ни рећи да верују, осетили су у њему једну
велику умну и моралну потпору, те су смсли рећи:
„Хришћанин сам и не стидим се да кажсм да веру-
јем.” Пре Николаја, то сс нс би смело рећи са на-
гласком, а да лаик не буде увршћен у занесењаке;
после Николаја то сс већ смело рећи, а да се ипак
остане и даље озбиљан човек.
Из тога се видело да је доктор Николај значио
један датум, једну прекретницу у нашем културном
животу, један велики догаћај; чак ни противници
вере нису могли да доктору Николају оспоре висок
интслектуални ниво са кога јс он посматрао пробле-
ме живота и његове моралне организације; никад и
нико пре њега у новије време у српскоме народу
није са толико интелектуалног ауторитста прогово-
рио о Христу, о вери, о души и о човеку уопште и
нико није нашао речи да то каже лепше и интелек-
туалније, тако да су и професионални поругачи мо-
рали да заћуте и да респектују ту луминозну инте-
лигенцију овог проповедника хришћанства који се
на скроз савремсн начин обратио савременом срп-
ском човеку. А у Николајсвим беседама је било и
нечег философског, па чак и књижевног, што се
раније није налазило у проповедима наших свеигге-
ника који су говорили стилом ускршњих и божић-
них владичанских послаиица, цитирајући Еванћсље
и правећи мозаике од цитата. Николај је говорио из
главе, из дна душе, која је била заиста суд изабрани,
прспун хришћанске мудрости. Он је говорио нј счт*’,

25
 али јс увск пмао да кажс мсшто вслмко, моИно и
дсуглс нсчувспо са машнх прсдикаоиица. И>а свакс
њсговс бсссдс јс етајао ом личмо, једна грдосија од
ума н духа, јсдно вслико срцс и јсдан богомдани
проповсдник хришКанских истина.
Ма колико да је то нскомс бил1>ненријатно или
да му јс било противно, он је морао да призна да се
у Српској цркви и у српскоме народу догађа нсшто
вслико благодаређи томе изузстноме човску, чије
речи нису имале ништа намештено или натегнуто, а
који се појавио као неки божји изасланик да разбу-
ди Србе из верскс равнодушности и да оживи саму
Српску цркву. Као прави „војин господњи”, доктор
Николај се више није задовољавао формализмом об-
реда и речи, он је закликтао као орао над успаваном
Српском црквом и над успаваним хришћанством
Срба. Он је позвао Србе да мисле о смислу Слова
божјег и он их је отргао из летаргије у којој су се
нашли свесно или несвесно. У томе је био смисао
његове појаве и то је било дејство његових беседа,
које су се низале једна за другом. На жалост, он је
само неке од њих написао и записао, другс су запи-
сали новинари или његови сарадници, а многе су
остале и незаписане, те су тако и заборављене и
постале изгубљене за навек.
Нико се није потрудио да скупи те беседе и да
их пружи у једном критичном издању, као што ни-
ко, — што је још веће чудо! — није написао ни
биографију владике Николаја. Ја ово објашњавам
тиме што се можда нико није усудио да пише о
њсму, јер се устручавао да уђе у анализу његових
беседа и списа, што није ни мали, нити лак инте-
лектуални посао, а помишљам да Николај сам, из
скромности и надмоћи, није желео да му нико за
живота изради било какав животопис, који бн зах-
тевао и његову сарадњу. Јер да јс ма ко сео и напи-
сао његову биографију, он би га морао замолити да
прегледа ту писанију и да је ауторизује, а 1!иколају

26
 јс то Н31ЛСЛ.1ЛО модостојно. ()м јс 1мао ла Нс она већ
оити маписана, гс мијо (као матријарх Вармапа) мо-
рао ла модстнчс икога да пишс (1 њсму. Чак сс при-
чало да јс он и одвраћао људс од гога.
Вслика јс нссрсћа и штста што сс нико нијс
нашао уз др Миколаја да бслсжи податкс о њсговом
животу н раду и да запишс њсговс разговорс, изјавс
и рсчн казиванс из дана у дан (као што јс Нксрман
записао толикс Гстсовс мисли и мишљсња, да сс о
Гстеу нс можс ни писати, ни мислити без Ексрмана
у руци). А Николај није био неприступачан човек.
Он јс врло много примао и врло предусретљиво раз-
говарао са сваким који би га посстио. У тим разго-
ворима он је често изненада додиривао и врло всли-
ке теме, отворсно изражавајући својс бритке опаске
и оштре судове. Људи су одлазили од њега често
згранути оним што им је он само узгрсд рекао. Он
нијс могао ни да мисли ни да говори бсз одрећеног
става у мишљсњу, без принципијелног глсдишта на
било које питањс духовног или практичног живота.
Мирно и одмерсно, он јс сваку ствар постављао на
своје место са ауторитетом великога зналца свих те-
олошких и философских дисциплина, унивсрзално
уман и универзално речит. Саговорник је зато осе-
ћао да има пред собом једну светску величину, јед-
нога човека који је слава и обасјање своје епохе,
једнога уметника који је надрастао своју околину и
своје доба, и чији значај прелази границс Србије и
православља. То је уосталом утисак који су од њега
носили не само Срби, него и странци, па су то и
многи странци мсни казивали.
Наиме, ја сам живео пет година у Македонији
у исто време кад и Николај, па сам као новинар
имао прилике да разговарам са разним странцима
који су онда (Ј 930—1934) срели и дра Николаја.
Многима је од њих он говорио и против њиховнх
уверења, али су они сви из додира са њнм понелн
један дубок утисак. А он је ванрсдно добро говорио

27
 сжлсскн. исмачки и фринцускн п нијс шбсгапап ни-
јслну гсму, па чак пп акгуалмс кмс; Сфапми ко]и
су о и ј 1М мримамм ол н а ч а , нису увск б и л и обични
турмсгм. нсго јс мећу н>мма Гшло и новииара и ии-
саца, умстнмка и врло углсдних људи других профс.
сија; спи тм људи ннсу могли да сс надивс универ-
аалној обавсттсности Николајспој, — иако јс он го-
вормо да уопштс не чита новине, — као и њсговој
унивсрзалној мудрости, али су сс уједно многи и
чудили њсговом начину живота, јср је он живео
ПЈХ1СТО И С К О р О С И р О Т И Њ С К И .
Он јс становао у јсдној великој, двокатној кући
која јс имала ванрсдно скроман намештај. V видним
и врло пространим собама призсмља су били нека
старинска „оџаклија” и Николајев кабинет. Један
угао тога кабинста јс био пун некаквих палица и
чобанских штапова, које народ на југу зове крљук;
Николај јс, понекад, излазећи на вечерње или у шет-
њу узимао понеки од тих простих штапова које су
му дсљали и поклањали монаси и сељаци, па је са
њимс у руци ишао по Охриду. На ногама је обично
имао неке америчке војничке цокуле и ретко када
удобнију обућу, објашњавајући то тиме што се че-
сто вере по беспутним селима своје епархије. Њего-
ва мантија је била вунена и проста, а на глави је
увек имао панакамилавку, чији је вео неретко био
овенггао и јако избледео од сунца, јер он није ишао
без њега, нити је икад ставио на главу шешир. Он
сам, то јест његово и онако црно лице и црне руке
били су још црњи од сунца. Радо је држао у руцн
неке обичне црне бројанице или струк босиљка...
Не могу да сс сетим да ли је тада пушио, али
се сећам да је око 1920. још пушио и да смо за врсме
једнога разговора у старој београдској митрополији,
чини ми се, заједно пушили. (Он је тада рекао: „11у-
шење није грех, него аскетска храна”, шш не знам
да ли је и доциијо остао при тој дсфинмцији.)

2Н
 Око »КСШ ј с 0 ИЈ1О унск МИ0 1 0 КЊИ 1 и, и го у
прнличном нсрсду; онс су бнлс топа|К'Нс једнс на
друге како су стшсшс н ја пс )нам како сс он сна-
ј к п и о мс!>у шм хрпама. Он јс т Нпгдсскс, Амсрикс
и читаиог свспа свакодпснно у Охрилу примао силну
т)ш ту, тако да му јс поштар доносио иа но1 с у спи-
скопију само писма, а по новинс, часописс и књигс
јс Пиколај слао свога монаха са магарстом или нс-
ким гаљигама. Одрсћсног библиотскара нијс имао,
а всроватно ни секрстара.
Јсдан свештеник, који је некада био код њсга
некакав „двороуправитељ”, причао ми је да Николај
ванрсдно строго држи све постове и свс посне дане
и да је исхрана у његовој кујни била врло проста и
обилна, али оскудна у калоријама, те је и Николај
био увек више гладан, него сит. Ипак он никада
није изгледао слаб, иако није био пун, али је ишао
у веће, крупније људе, што му је давало извесни
физички прсстиж и неко нарочито достојанство.
Чак и седећи, он је изгледао крупан, јер је био прав
и увек крепак и здрав човек. Његово лице је било
више обло, као и чело, него овално, а и његове
крупне црне очи су биле округле. Он је носио дугу
косу и браду, коју није поткресивао, а коју је често
гладио и збијао у шиљак. До 1930. мислим да није
био просед, и после је мало проседио, али није оста-
вљао утисак човека стара. Само један човек челична
здравља је могао да се излаже толиким физичким и
умним напорима уз толика лишавања хране...
Једном приликом краљ Александар и краљица
Марија су га посетили у Охриду о Ускрсу. То је
било пре 1929. Они су одсели код њега у „митропо-
лији” и били неколико дана његови гости. Пошто
је њихово путовање носило карактср предускршњнх
побожности, они су ишли на све службе и обнлази-
ли охридске цркве и манастире у околини, а на Ус-
крс су се причсстили, Краљ у олтару, Краљица пред
њим, Крал« сам као и свсштсннци, док јс Краљицу

29
ирнчсстио Пиколај. Кад јс служба била гогона, спи
су сс пратнли у пладичнн конак, спс их је сачекао
6огат<1 п<>сташ1»сни ст<1 и Крал» јс онда рскао: „Н,
владнко, до сад смо ми били ваши гости, а сад стс
вн наш!" — послс чсга су служена крал,евска јела,
к<1ја су свима пријала послс формалнога гладовања
за Николајев<1М испосничком трпсзом.
V всзи са тим гостовањсм су причанс разне
анегдоте, па јс навоћсно и то да је Николај са својом
урк!ђсном отвореношћу изнео Краљу и нска своја
мишљења, која се њему нису можда свидела. Јасно
је као дан да он никада и ни за чију љубав није био
умиљат, па је можда рекао владаоцу и неке непри-
јатне ствари. Неки су из тога после испредали да га
Краљ није волео, јер се њих двојица нису разуме-
вали. Чак се тврдило да је услед тих неспоразума
Краљ 1930. (после смрти патријарха Димитрија) био
више за кандидатуру Варнавину, него Николајеву.
Као што се зна, Николај је у часу смрти патри-
јарха Димитрија био изван земље, јер је предводио
хације у Јерусалим. Он чак ни својим присуством
није могао да ради за себе, односно за свој избор,
али је било света који је веровао да је он највећи и
најјачи духом од свих архијереја, те би само он мо-
гао да буде изабран. На опште изненаћење, он је
био обићен и патријарх је постао Варнава Росић, јер
се говорило да се Краљев избор зауставио на њему.
Две-три године доцније Краљ је био разочаран
у Варнави и штампи је пало у очи да је Краљ у
неколико махова избегао да га сретне. Можда се
Краљ тада кајао што је помогао његов избор и што
није био за Николаја. Расправљајући о томе, неки су
мислили да Краљ нијс имао никакве личне анимо-
зности према Николају, али да је државни резон на-
лагао да се на патријаршки прссто доведе један чо-
век са мањом индивидуалношћу и помирљшшјсг ка-
рактера нсго што је био I ћжолај. Мсћутим, послс сс
испоставило да је Варнава испао у нску руку амби-

30
 циолан и склон свстским прсрогатпима, тс Крал,
мијс био н>имс 1адоиол,ан.
Када сам јсдном о томс I !иколајсш>мс остајан>у
у присснци пнтао скопског митрополита Јосифа,
(који јс био са њим друг из богословијс и пријатељ),
Јоснф ми је рскао: „Николај јс без свакс сумњс нај-
већи умом мсбу архијсрсјима и човск бсз икаквс ма-
нс, али је он фантазија и нереалан; као администра-
тор он је управо испод захтева који сс постављају и
за место обичнога епископа; сем тога, он је и лако-
веран, јер верујс да су други побожни као и он, те
га може прсварити и најобичнији лицемер, јер није
практичан психолог; њега би уопште требало дићи
са епархије и дати му само функцију проповедника,
јер је он у томе ненадмашан”...
Мени се ипак чини да су се Краљ и Николај
разишли на питању шестојануарског режима, који
Николај није поздравио. Он је чак дао један интер-
вју берлинском листу Германији у коме је рекао да
су државе темпоралне појаве, а да је црква секулар-
на\ Српска црква је живела у неких двадесетак др-
жава до сада, — рекао је он, — јер је и у средњем
веку постојала после Косова у више средњовековних
држава, а затим у Турској империји, Србији, Црној
Гори и Аустроугарској па пре.живела све те државе
и надживела их да постоји и даље у Југославији,
која је ипак само држава, дакле темпорална појава,
док је црква вечита!
Ја нисам у стању да дословно наводим Никола-
јеве речи из 1929, али се сећам да су оне оставиле
тежак утисак на владајуће кругове и да су тумачене
као неодобравање Краљевог личног режима. Оне су
пале у тренутку када је скоро сав наш политички
свет био такорећи пред ногама Ктаљевим, а Николај
је баш у томе тренутку изнео једну над-државну ми-
сао, једно гледиште које, посматрано као опажање
из области философије историје, није изван њене
логике, али које није било опортуно обслодлшпи у

31
 часу оис пслнкс лржавнс крик-. Али Николај је Г)И(>
пише мислилац, нсго опортуиист, а то је оно што му
даје изпссно посебно достојанство. Јср, ако неко МИ-
сли да он нијс умсо да води своју личну политику,
он сс, према моме мишљењу, вара; уосталом, овде и
нијс питање о томе шта је он умео, него шта није
хтео. Он, углавноме, ништа нијс изгубио тимс што
није постао патријарх 1930, а шта је изгубила Црква
(и шта краљ Алсксандар лично и држава), то је дру-
го питањс.
Седам година доцније поново је било отворено
питање патријарховог избора, јер је преминуо и Вар-
нава. Овде је место да се опет каже нека реч о томе
зашто је Николај и тада био обиђен. Али је због
јавности потребно учинити неки мали увод.
Варнави је после Краљеве смрти пао један ка-
мен са срца. Краљ је негодовао због његовог начина
живота, али никада није јавно негодовао, те је то
своје негодовање однео у гроб. Варнава га је наджи-
вео и био један велики друиггвени чинилац. Он је
сада замерао мртвоме Краљу што га није именовао
за намесника, као што је учинио румунски краљ
Фердинанд, када је именовао за намесника патријар-
ха Мирона Мирчеу. По моме уверењу, Варнавине
личне амбиције су уопште ишле преко његових лич-
них способности. Он је зато и ушао у разне поли-
тичке комбинације, што му апсолутно није требало.
Дара за неку велику политику он није имао, чак 6и
се могло рећи да ни његова интелигенција и лична
култура нису превазилазиле ни захтеве који се по-
стављају једном обичном епископу. Али он је игром
разних интереса постао патријарх и сад је само било
питање да се мудро и непостиђено издржи на тој
висини.
Варнава међутим није био ни писац, ни бесед-
ник. Он је чак био и рђав говорник, јер су му говори
били предуги и прилично празни. Али он је волео
да говори и када би почео, није умео да се задржи.

32
 Тако бн му се омицалс п м.зјанс којс су билс депла-
сиране, гс јс шгампа м сама скраћинала ишсштајс о
њсговим говорима. (Он јс тсжио ла упск има добрс
олносс са штампом н просто јс мазио новинарс.) С’а
другс сгранс, он је страховито „кадио” Краљу док јс
Краљ био жив и никад није пропуштао прилику да
сс прспоручи двору.
Краљ Александар јс замсрао Варнави њсгов при-
ватни живот (гласови о аферама са жснама, фар-
бањс брадс, изјавс патријарховог пијаног секретара
Бранка ЈЗорћсвића, који се потписивао „шеф каби-
нста Н). С. Патријарха Српског”, жалбе владика
и свештеника на патријарха и његову „околину”);
београдски јсзнци су Варнави још 1930. приписали
ограничсност и уображсност, склоност ка луксузу,
комодитету; Варнавин углед из свих тих разлога ни-
је био велики, — то је био један оспорен углед, —
а он је био оцењиван и као византинац, фанариот,
сељак, „Санџаклија” и томе слично.
Вариава сс на то није обазирао. Он је всћ у
Скопљу показивао тенденцију да престиж положаја
употреби у личне сврхе, али Београд није Скопље;
он је из Скопља већ понео репутацију једног човека
који је партизан, то јест радикал, па је и у Београду
хтео да настави са неком „својом” политиком, али је
званични Београд сматрао да патријарх треба да бу-
де изван и изнад странака, јер се памтило времс ми-
трополита Михаила који је захтсвао од свештенич-
ких кандидата, — како се деценијама причало, — да
даду писмену изјаву о ступању у либералну странку.
Укратко, од патријарха није тражено да се бапи по-
литиком у вулгарномс смислу те речи, а Варнава је
волео да интсрвенише и у погледу унапрећења и
премештања цивилних, па чак и војних лица. Он је
волео да покаже свој утицај н да има око ссбе чи-
таву једну личну клијентелу, па га је и то чинило
тешким разним министрима и другим чиниоцима,
нарочто кад би интервснцијс ншле преко нетактич-

33
 ног Бпанка НорНсвиНа. Сем тога, патријарх Варнава
јс и V црквеној управи желео да има више власти,
што више власти, па је за спископе протурао Људе
који 6 и га у свему слушали. Све у свсму, то није био
мудар човек.
Он и Николај су били два антипода. Варнава
није трпио Николаја. Он је зазирао од њсга. Свестан
да је без обзира на све формалности и церемоније
Николај пред свстом прва личност у Српској цркви,
без обзира на то што је он патријарх, Варнава је
рушио Николаја. Да не говоримо у ветар, ево до-
каза:
Маја 1934. су биле велике свечаности у Ско-
пљу. Прослава двадесетогодишњице првих српских
регрута из Јужне Србије, прослава стогодишњицс
храма Св. Богородице, освећење костурнице „Храма
Славе” у којој су биле сахрањене кости српских вој-
ника који су 1912. пали по Македонији, доносећи јој
слободу или бранеНи је 1913. од Бугара, и освеНсње
неког споменика у селу Кучкову у Скопској Црној
Гори. Све су те свечаности биле сливене у једно.
Краљ Александар је стигао на њих. К ао у сасвим
изузетним приликама, он је ушао у Скопље са огр-
лицом Ордена цара ЈТазара преко груди и носеНи о
бедру једну сабљу чија су златна канија и појас би-
ли у брилијантима.
Патријарх је стигао у Скопље пре Краља и Ско-
пље му је приредило тријумфалан дочек. О н је од
станице до митрополије прошао кроз варош пешице,
одевен у беле мантије са белом панакамилавком на
глави, коју је сам, произвољно, окитио једним бри-
лијантским крстом као неком кокардом изнад чела);
дссно од њега је ишао бан, лево командант армије
ћенерал Милан НедиН, а за њима су ишли пет-шест
владика, генералитст, скопски општински одбор
игд. Н ародје бацао цвеНе пред њега и ту и тамо му
пљескао као пагш. Било је веома карактеристнчно да
се меНу манифестантима налазило и нрло много му-
 слнмана. јср јс Вариапа у ( копл»у полио мамстну
полнгнку прсма њима и они су га псобично пошго-
вали, јср их јс зашти1швао од администрашвних нс-
правди и умсо да општи са н»има, всзујући их за
државу. Патријарх јс био Г>лсд као смрт и прсмда
јс благосиљао на свс странс н дслио благонаклоне
осмехс, он је у митрополији одмах морао да сс рас-
комоти и повучс да лсгнс, јер му јс било тешко.
Пошто јс патио од нскс црсвнс болссти, која је ве-
роватно била наследна туберкулоза (од које му јс
умро и брат), он је и тада у возу добио нску дијарс-
ју, коју јс зауставио јачом дозом тинктуре орп, (коју
је врло често узимао).
Пошто се мало опоравио, дошао је на вечерње
у цркву Св. Богородице. Ту је био поздрављен од
стране проте, а затим уведсн и посабен у владичан-
ски сто. Тада је у препуној цркви др Николај Вели-
мировиН са амвона одржао један говор који нас је
све изненадио својом садржином. То није био говор,
нсго једна оштра лекција у једној финој форми, лек-
ција која се дизала до беседничке прозе какву је и
он сам ретко досезао, превазилазећи ниво и аудито-
ријума и самога тренутка. Уздржаним гласом, он је
изражавао неки потмули гнев, а говорио је на тему
Црква, Држава, Народ и Закон. Мајстор за пона-
вљања, која карактеришу његове говоре и која им и
дају велику драж, он је говорио надахнуто, стилом
старих пророка и језиком пуним пламених речи.
Он је од прилике рекао: Налазимо се у Скопљу,
граду наше старе славе и величине, у комс се наша
држава са ранга краљевине подигла на ранг цареви-
не, а наша црква са ранга аутокефалнс архиеписко-
пије, на ранг патријаршијс, јер је то једно другоме
одговарало, и није могло једно без другога, јер једно
иде с другим. Да, Ваша светости, једно друго <Ут\'-
њује... Али ни јсдно ни друго не може да постоји
без народа и само је с народом и једно и друго било
могуће... Налазимо сс, дакле, у царскоме Скопљу

35
 где су пекада оила ускла1лена га три чиниоца: цар,
па1р1гјарх н народ, — три чиниоца који се и не могу
замислити један без дру1•■'ка. Цар је прсдстављао др-
жаву, патрнјарх цркву, а сабор је представљао народ.
А да никада та три чиниоца нс 6и ишла у раскорак
на општу штету или на штету ма кога од ова три
жива чиниоца Српства, донет је закон, проглашен јс
славни Душанов законик у коме пише: „Свако се
нма управљати по закону и судија има судити само
по закону чак и онда ако и цар буде судији друга-
чије наредио” — те је тако и сам цар себе везао
законом. те јс закон био врховна воља царевине. Да,
Ваша светости, закон је поштован као уговор између
цара и народа, и он је био главна основа старога
царства нашег, у коме је владао закон, који су доне-
ли цар, патријарх и народ, преко свога сабора, зајед-
ничким споразумом и заједничким зарицањем да ни-
када ништа неће радити један без другога: Ни цар
без патријарха и сабора, ни патријарх без сабора и
цара, ни сабор без цара и патријарха.
Ту је Николај, који је говорио стојећи на амво-
ну, ослоњен о врх своје црне владичанске палице,
која му је допирала до лица, обема рукама, узео ту
палицу у десну руку, лупио о камен и узвикнуо: Да,
да, Ваша светости, ни цар без патријарха и сабора,
ни сабор без патријарха и цара, нити пак патријарх
без цара и сабора!... (Када је то изговорио, Николај
је стао и предахнуо, остављајући нас све да мислимо
да ли он то све говори тек онако у беседничком
заносу или нешто пребацује и самом патријарху
пред собом, као и Краљу који је био одсутан. Вар-
нава је седео непомичан у своме столу, али се виде-
ло Да и њсга мори нека слична дилема, ако није
можда јасније него ико схватао речи проповедни-
ковс.)
Николај је наставио да говори, па је говорио о
репи Јордану, која г а је изненадила оскудицом својс
воде, као и т м е што његова пода нпје била бисф а.

36
 „I 1а нпак". рскао јс ом, „у тој поди су многи опрали
својс грсхонс Лопаноним крштсњсм, а у њему сс ку-
пао м крстио и сам наш Госиод, Исус Христос.” И
пошто јс подужс говорио о Јордану, ои сс опст вра-
тио на срсдњовсковну Србију и на тсму о нераздво-
јсномс тројству цара, патрнјарха и народа у њој, вс-
заних законом, који јс био „богоспаеајем” и који јс
управљао снагом државс, док јс био поштован, а кад
је престао бити, дошло јс до расула у коме су сви
страдали и Србија пропала. И онда је патетично по-
новио да нема државе бсз патријарха и цркве и на-
рода и сабора, нити цркве без цара и државе и на-
рода и сабора, нити народа без цара и државе и без
патријарха и државе, јер је у томе смисао наше срп-
ске историје, који је непроменљив и који захтева
поштовање закона и вршења правде и правице...
Ово излагање је било праћено једним молитве-
ним завршетком, који је био крај те необичне про-
поведи. Сећам се као данас да су неки нашли да је
Николајева беседа била лепа, али предуга, док су
други тврдили да је њен предмет био нсобичан и
можда погрешно изабран, трећи тврдили да је Ни-
колај избрусио патријарха, а добро искритиковао и
самога Краља што је напустио дсмократију. Немо-
гуће је било порицати да је у Николајевим речима
било алудирања и на Краља, а поготову на патри-
јарха, чак 6и се могло рећи да Николај тога пута
није ништа говорио да само тек нешто каже или да
му се при импровизовању отела нека мисао која је
изгледала нспосрсдно упућсна на адресу патријарха
Варнаве. Није било случајно да је он тада тако го-
ворио, нити је било случајно што је употребио онај
оштри тон и она понављања којима је апострофирао
патријарха, лупајући палицом о камсн. Уосталом, он
је скоро сав свој говор одржао окрснут прома патри-
јарху и као да сс и обраћа само њсму, беседсћи у
његову част. А по Нарнавиномс лицу се дало приме-
тити да је он схватао Николајеве рсчи као неку вр-

37
 сту о п тр о н е ,.11|х'дике'' уму1»снс н,сму, тс су се мш,.
| И чулпли оној I ||1КОЈ1ИЈеПОЈ бсссди.
Истс печерн јс била у скопској мтроиолији вс-
чсра у част пагријарха. 1>ило јс само чстири лииа
која нису припадала свсштсничкомс рсду: бан, ко-
мандант армијс, прсдссдник скопскс опшгинс (Јо-
сиф Михаиловић) и ја. Нико од нас није знао ко јс
управо домаћин иа овој всчсри: Патријарх или мит-
рополит Јосиф. Всчсра је била вишс-ман»с интимна,
бсз нских нарочитих свечаних формалности. Она је
почсла у лспом и ведром расположењу, али се уско-
ро све некако тумбе окренуло, јер је прво митро-
полит Јосиф понудио Николаја вином и рекао му:
„Море, хајде бога ти, Никола, шта се ту вазда ци-
фраш!”
Можда је отворени и нелицемерни Јосиф и до-
бро мислио, искрено нудећи свога госта, а можда је
у томе нућењу било и некога као задиркивања, тек
Николај се беше смркао и рекао: „Хвала, не пије ми
се; послужен сам, немој наваљивати!” На то је упао
Варнава и почео да и он позива Николаја да пије, —
зашто би се устручавао, кад већ воли...
После тога је настала врло мучна сцена. Нико-
лај је био уврећен. Наступио је неки застој у раз-
говору, али је Варнава поново подсмешљиво нудио
Николаја. Сад смо сви разумели да патријарх пецка
славнога беседника, и то пред гостима, злурадо и
непријатељски, као да жели да нам каже: Ето та
винопија мени држи лекције!...
Николај је седео оборених очију, љут. Мени је
тада први пут дошло до знања да он воли добру
чашу вина и ја сам осетио да му јс криво што се та
њсгова слабост истичс начином у коме је било јав-
ног подругивања. Било ми је жао и криво. Питао
сам се: Зар матријарх сриски пе може отменије да ее
опходи за столом и зар има смнсла такво понашање
према великом човску? Кио сам уверен да је Ннко-
лај, само да јс хтео, умео да одговори иа те ироннч-

38
 НС речп патрнјархове и да је могао да му ^атнори
уста, али се он мудро усгручанао. 1>ио је поетиђсн
и упређен и није хтео да се брани од тих неотмсних
инсннуација пред светом; оно што јс имао да каже
Варнави. он му је рекао у цркви, а ово што Варнана
сад овде говори, то није одговор на ону бессду...
И ми смо се разишли под тешким утиском, уве-
рени да до ове неукусне сцене нијс трсбало доћи,
али пошто је она била као нска освета за беседу о
закону, цару, патријарху и народу, ми смо закључи-
ли да се бсседа коснула Варнаве и да га је заболела.
Варнава је хтео да врати Николају мило за дра-
го. Њихови односи нису били добри: Варнава није
могао да подноси у својој цркви једног епископа
који је био далеко значајнији него он. Али он није
могао са н>им да се носи у интелектуалним висина-
ма којима је кружио охридски орао, него га је пре-
сретао и мучки нападао одоздо...
За мене је то све било толико непријатно, да
сам за увек изгубио уважење које сам пре тога имао
за Варнаву, са којим уосталом пре тога нисам разго-
варао ни два-три пута у животу, уверивши се о н»е-
говој простоти и претенциозности, али је и моје по-
штовање за Николаја нешто секнуло. Штавише, ја
сам као по души клерикалан човек, осетио и један
стид што наши архијереји нису те вечери показали
више отмености, него су се смејали и држали страну
патријарха Варнаве.
Лаици који су били на овој всчери нису у пр-
воме тренутку разумели овај разговор. Бенерал Не-
дић је изјавио да и он воли добро црно вино, а вла-
дика Трлајић је рекао нешто слично. Патријарх је
претерано инсистирао на томе разговору, а Николај
је био смрачен. Потрајало јс неколико минута док
није било схваћсно да тај разговор има известан по-
себан циљ.
Сутрадан, на освећењу споменика у Кучкову,
др Николај је пао у несвест ш нреме оогослужењл.
 V пписустпу К р а ЈН С В О М . 1>ИО ЈС у иупомс орнату, с
М 1П Т Н 'М иа ГЈ1ИНИ И Ж С 1 И Ј1 -П Н 1 ср! 111ом у рупи. Тако ј е
н цатоварсн у јсдан отпорсн аутомоОил, саи клону{)
П арн као зсмља. ОсвсшНсн, он јс имао ичраз чонска
који сс језиво осмсхујс, затворених очију. Тада ес
видсло да јс всћ почсо да седи и да нијс вишс млад.
Био јс заваљсн у колима, али јс чврсто држао патС-
рнцу оним својим црним рукама, којс смо сви тако
добро познавали. Тако јс и прснет у Скопље, а 6о-
гослужење јс настављено, споменик је откривен и
ссљаци су повсли коло око Краља. Пискале су зурле
и ударали бубњеви, подврискивали играчи... Кад
сам се распитао шта се то десило господину Нико-
лају, један протојереј ми је рекао: „Заседео сс синоћ
после вечсре, ето то је... А овде га ухватили ваздух
и сунце, ето то је... Испаваће се, па ће бити добро,
нс брините!” Ја сам настојавао да сазнам поједино-
сти, али ми је прота рекао: „Ама није ништа озбиљ-
но. Има он јако срце,_него ј е само преморен, а узео
је синоћ неку чашу више!”...
За мсне је све то било не само новост, него
откриће. Али ме је више импресионирала претпо-
ставка да су Варнава и архијереји терали после ве-
чере несрећног човека да пије, него чињеница да је
он слаб према вину. Доцније, можда годину дана
после овог немилог случаја, ја сам у Београду са-
знао од мога ујака доктора Стоимировића да је др
Николај имао неке нсрвне кризе и да га јс мој ујак
лечио. Мој ујак је волео и поштовао всликог човека,
а чувао је и лекарску тајну. Он није хтео да мн каже
ни природу, ни узроке Николајеве слабости, али ми
је рскао да није нишга узнемиравајуће. Николај му
је из Ж ичс слао с врсмсна на време по чабрицу
кајмака, а кад би долазио у Београд, они би ее ви-
дели и разговарали као лекар и пацијент. Чак ни
поелс двадесетак година, мој ујак инје хтео ништа
друго т ми каже о Николајевој елабоеги, него да је
он пагио од ителектуално! мрсмора и лишавања

40
 хранс, алн да јс прихиатио спс докторопс лскарскс
сапснс и да сс одмах отргао, тс да сс ш п.сга нсма
потребе бојати. .»Дипан јс то попа”, говорио јс мој
ујак са милоштом, „али јс заборавио да и најјача
јапија нс можс да издржи вслике напорс уз строге
иостовс..., а ја сам га натсрао да сс бољс храни и
више одмара.”
Како је живео 11иколај, ми то знамо. Он је за-
иста живео строгим калуђерским животом и био ап-
солутно непорочан. Јео је оскудно, спавао на неу-
добној постсљи, по цео дан читао, писао или разго-
варао, вршио сва богослужсња савесно и без скра-
ћивања, обилазио своју епархију колима, на кљусету
(или магарцу), па чак и псшице, ноћивао на путова-
њу чак и на голим даскама, на којима је било про-
стрвено нешто сена, покривен само ћебетом које би
се нашло при руци, не пазећи никада на себе и на
своје тело, не угађајући себи никада и ничим. Неки
су тврдили да је то поза, а ја мислим да је то била
само жеља да се да пример и да покаже другим
калуђсрима да се и тако даје живети. Али је у томе
било вероватно и Николајеве жеље да се солида-
рише са другим сиротим монасима својс охридске
епархије и да се у свему сравни са њима не изволе-
вајући ништа, да не би изгледало да вишс мисли на
тело, него на душу. Његова јака конституција му је
дозвољавала сва та лишавања и он их је подносио
заиста јуначки. Не мислим ипак да је он хтео себе
да мучи или да на тај начин испашта, него сматрам
да је то једноставно била његова воља да живи си-
ротињски и да буде што ближе обичним људима,
већини. Никада он није носио свилене мантије, нити
је себи дозвољавао икакав луксуз. Ничим, апсолутно
ничим, сем духом, он сс нијс узвишавао над обич-
ним људима. Њсгова су кола била јсдан обичан
форд, а он је често ручавао са незастрвенога стола,
једући дрвсном кашиком. Ссм тога, он се никада
нијс лењио ни! и довољно нсговао сном. Он јс нсу-

41
 морно устајао ирло рлпо. а лстао касно, читајуНи
нли ппшуНи до дубоко у поИ. Они који су живсли
норед љега. питалп су се кад тај чоиск уошлтс и
спава и како т д р ж ав а тај живот лишавања сна. За-
иста, заиста њсгов живот је био равноапостолски!
Јсдном приликом кад митрополит нијс био у
Скопљу, Пиколај јс трсбао да стигнс у Скопље из
Охрида. да ту прсноћи и да ујутру у шсст возом
прско Рашкс путујс за Београд. У митрополији су га
чекали до поноћи са скромном вечсром, али сс он
није појавио. Сутрадан се сазнало следеће: Прота
Недељко је дошао у цркву Св. Спаса да служи ју-
трење, али му је црквени клисар, чича Димитрије, —
всома честита, безазлена и чиста душа, — рекао:
„Одслужено је!” — и онда испричао ово: Синоћ око
девет је неко лупао на вратима, ја сам устао и отво-
рио их. Један калућер је питао може ли да преноћи,
а ја сам му рекао: „Лето је, има свуд места.” Он је
отишао у цркву да се помоли Богу, а ја сам за то
време спремио једну салату, да га ма чим понудим,
јер нисам имао ништа боље. Презалогајили смо што
је Бог дао и ја сам му онда уступио моје собче и
моју постељину, али он то никако није хтео да при-
ми. После дугог нагаћања, пристао је да му про-
стрем асуру у сред порте, па је рекао да ће ту да
прилегне. Легао је скоро на сам гроб митрополита
Фирмилијана, ставио под главу један камен, метнуо
преко њега своју мантију, покрио се затим својим
капутом и рекао ми лаку ноћ. Мећутим, око поноћи,
он је устао, одслужио полуноћницу и јутрење, а у
сванућс ми захвалио и отишао”... Кад су пнтали
чича Димитрија како је изгледао тај калућер, он је
рскао: „Калућер као сваки калућср, ама покрупан,
црн као Арапин. Преко доње мантије имао је неки
јак црн, стари кајиш... Добар нски човек, сам је ис-
тресао своју асуру послс спавања и помогао ми да
почистим порту. После се умио и очешљао, понова
ушао у цркву, оиростио се од иконе и отншао"...

42
 Ј1>у,'1и су сс одма\ 1апи1али ко је мо|аоГ)И1и гај
сансснп монлх, па су нспна дана ушрдили да јс 1 0
о т > Г-ЧЛ!н>м нладика Нпколај. ()п јс дошао, прошао,
н о-пниао као пски дух, али јс лосмда осчала гл
1ким. Чнча Димитријс јс нонављао: „ ( јјсч ч о в с к !” —
и причао о спомс госту са поносом. (Ја сам из 1вс-
гоних устл чуо свс појсдиности оног Николајевот
коначсња у Св. Спасу.)
Јсдан Николајсв ћакон ми је лричао о љсму
ово. Кад јс владика Николај зидао своју цркву у
родноме селу Лслићу, он јс пошао из Охрида са
једном всома замашном сумом новаца. Ташну с нов-
цсм је носио ћакон. Он је тврдио да је у н»ој било
милион и двеста хиљада динара. Али кад су дошли
у Битољ, Николај је из те ташне вадио новац и де-
лио га и хришБанима, и муслиманима, и Јеврејима,
и то немилице. Тако је чинио и у Прилепу. „Када
смо стигли у Скопље, сума је сскнула испод милио-
на’\ причао ми је тај ђакон, „и ја сам рекао преосвс-
ћеном: ако сс овако настави, оде ваша црква! — а
он ми је рекао: „Бог је дао, па ће опет дати, не
брини се ти о томе!” — и ђакон је своју причу за-
кључио овако: Новац за дра Николаја није предста-
вљао ништа! Понекад данима и недељама он није
имао ни пребијене паре, а понекад је било пара на
претек. Он је те парс добијао чековима из Енглсске
и Америкс и трошио их је на оправку свих манасти-
ра и цркава своје епархије. Нема храма Божијег у
охридској дијецсзи у коме он није оправио понешто
о свом трошку, прстресао рогобатан под и понова га
поплочао или обсзбедио сигуран кров, снабдео га
књигама и одеждама, сасудима и другим потребама.
Многе је рушсвине подзидао или на старим темељи-
ма подигао нсшто ново. Зато га је народ и волсо.
али је и он волео народ. Усрдно је служио и усрдно
проповедао у свакој ирилици. Кад би дошао у неко
удаљсно село у планнпи, обилашо је болесникс и
читао им молитвс, а кад би наишао па мргваца. оио-

43
 јао 6 и 1 а \а|с.'Шо са мссмим иарохом. Ја сим га роНс-
иим очнма нидсо како умииа јслиог болссиика, а
внлсо сам га и како самгма сслн па камсиу пол нс-
ким дрпсгом и раичлшра са ссл,апима, иропоислају-
1ш им љубан, трпљсњс и ггопмси.с. Марол Максж»-
гшјс га јс 1ато јако цснио. С)н јс прсд њим уларао
чслобитнја и сматрао га за спога, роћсног. Свсштс-
ннци су прсл њим мстаиисали спуглс и на свакомс
мссту, у чаршији, као и на друму. Он их јс политао
м љубио. И што јс најглавнијс, нико тс људс на то
нијс приморавао, нити је то од њих уопште захтева-
но... Јер он је сиротс свештенике обдаривао новцем
нли неким другим поклоном, а никад није ни поми-
слио да неигго наплати за канонску визитацију. Ако
би му народ поклонио погачу, воћс или какво друго
јело, он би га подслио на лицу места с децом, која
би га окружила и са којима је ведро ћаскао. Покла-
њали су му и убрусе и чарапе, а он је понекад по-
неке од њих и сам носио, без обзира на њихову гру-
бост. Јео јс за софром сиротињском шта је Бог дао
и хвалио јсло као да је на некој великој гозби. На-
род му је уопште прилазио са врло великим повсре-
њем и није се устручавао да му се жали на своје
кметове, жандарме, шумаре, начелнике и друге вла-
сти, а Николај је то примао к знању и срцу, прове-
равао и после интсрвенисао. Зато је и био попула-
ран у Охриду. Када би пешице прошао чаршијом,
занатлије би остављалс алат и муштерије, да му при-
трче и пољубс руку. Старицс су код њега долазиле
у свако доба дана да му причају своје домаће јаде н
он их је стрпљиво саслушавао, саветовао и храбрио.
Код њега није било ни пријављивања, ни аудијенцн-
јс, улазило се као у воденицу... (Тако мн је о Нико-
лају говорио тај његов некадашњи ћакон.)
Ссћам сс да су ми љули причалп да је он у
Охрилу хранио гавраноне и да су онн у одрећено
врсме јатомице долажли к њему под иро*ор, ге Кра-
Јвица нијс могла да спаил од њпх кад је била Ннко-

44
 лајси гос 1 . Јсдап од тнх и.сичшх I аираиоиа јс имао
оомчај да сс појанн мрсд м.им и ишаи нлаличимс
рсшдсмцнјс. ма јс по улици скакутао око н>сга и
ирсд н.им, ирнтеНи га у шстн.и. Кажу да јс Николај
гонорно да су гаврапи мудрс и добрс птицс, („мо-
нашкс нтицс", како јс он, кажу, говорио). Ова ћс
појсдиност бити занимљива за онога који будс јсд-
ном анализовао Николајсвс лсгсндс о Вран-1'аврану,
кога јс он увео у књижевноет, у којој јс Гавран
дотлс био сматран за злослутицу и уопштс јсдно
нсмило бићс, чијс грактањс људи нс волс. Николај
сс смилостивио на гавране и унео их у своја поетска
дсла као симпатичнс сажитељс и саговорнике овозе-
маљске...
Дошавши једном у Охрид био сам изненаћен
како су били изоблачсни Цигани, Циганке и њихова
деца, које сам сретао на улицам. Дотле у дроњама,
они су сад били одевени у некс свилсне пижаме са
цветовима, у црвенс собне халате, у скупоцене ха-
љине од чипака и томе слично. Изгледало је као да
су опљачкали неки робни магазин или да је у Охри-
ду бела недеља. Деца су имала неке шарене мајице
и цсмпере какви се код нас нису продавали, жене су
имале повезаче и ешарпе од фине свиле, а неки
старци су имали некакве парадне официрске мунди-
ре. Када сам запитао каква је то маскарада тога свс-
та, који и онако воли шарснило, хотслијср ми је
рекао: Билс су овде неке луде Американке, које су
нашле да је цигански муслимански свет рћаво оде-
вен, а пошто су оне биле гошће код владике, он им
је рскао: „Па одснитс их ви у име Христа, купите у
Америци ону робу која је намењена преради, па по-
шаљите амо да сс заодсне ова голотињаГ... Послс
неколико месеци, из Америкс су стиглс балс са тим
шаренишом и владика га јс изделио сиротињи, која
је одјслном дошла до лспих ствари. Нсдсљама су
Цигани прали и кували тс иоклонс у тсксгилима, па
су их неки испрекрајали, а неки их носс онако како

45
 су 14 1411 \ 1чроЈ1'Ш1 . II е;1Л сии Пш;ши Г>лшосиЈцају
вллдику. шго нијс Ш1 чуло: ( )дсо их јс и л(к;-фИ
голинс унлпрсл!.--
Мнслнм да сам гала Г>по у Охриду у поссти код
др Инколаја у друштну са пок. иинансром и нским
всликим нсмачким ар х тск гом, јслним пслсбртстом
свога врсмсиа, који јс прошао Максдонију да вили
својнм очпма стару балканску архитсктуру, (која му
сс уосталом јако свидсла и као „распорсд” соба, и
као спољашност). Винавср, који никад ирс тога нијс
видсо спископа Николаја нспосредно, молио мс јс
да га представим г. Николају, односно да му издеј-
ствујем пријем код њсга. Владика јс пристао да при-
ми и њега и њсговог сапутника Нсмца. Винавср је,
наравно, објаснио Немцу пред кога ћсмо изаћи. Ни-
колај нас јс сачекао пред вратима свога кабинста и
увео нас у њега, понудивши нам да ссднемо. Убрзо
затим је нски монах послужио кафе. Разговор је,
због странаца, вођен на немачком. И Винавср (који
је можда знао немачки као и српски) и Немац су
били изненаћени и поражени Николајевим знањем
немачког. Он је правио дуге немачке реченичке „пе-
риоде” са бсспогрешном употребом помоћних глаго-
ла, а пошто се са баналности прешло на високу те-
матику, разговор је отишао и у ширину и у висину.
Николај јс свакако знао за Винавера и он га је прн
првом сусрету дубоко одмерио, а затим још једном
осмотрио. (Николај јс имао обичај да с времена на
време као уздахне или да савлада неки уздах, као да
уздише бог ша због чега, али би се то његово у г ш -
сање прсгворило у уздржан уздах. То му се дешава-
ло нс само кад беседи. узимајући предах, него и \
разговору, понекад на иочетку, а понекад у еред не-
ког И1ла 1 ања, као да га одједном <чзушма нека еета
и као да хоће да кажс: ,.('не је го сујета евјачеекаја,
свс је око нас нрииил, а муЈцхкч и исшне ние\ V
нама! ) Винавер се мчикаиао и почео да I оворн, :»р-
жећн се врло иисоко! тона, ;пш 1 а јс др Иик1 \.1ај тв.*
 трп пута и р а т о у грммицс стнари.н-т; Иипапср ,с
гаподенло проолсмс м, „сл п кс м о л т и к с , ажлософи-
јс („иромлст Заплла ), ш сопиологијс, мл чак и и ,
к њ и ж сн н о сш . 1лко су мл мски иачмп д о тл и и иа
ЈЦ к т о јс п с к о !, пл сс др Пмколлј ^адржао па т с м у .
I оворио јс о ј^остојсвском исцрино и усрдмо, Ј в у -
нио Бинавсра, ликпидирао га, овај сс уИутао, а Јатим
сс о б р а т о Нсмцу. Говорио јс о проблсмима Нсмач-
кс као да сс цслога вска бавио само гнима и нијс сс
дао прскидати, нити се ико усућивао да га прскида.
Осећало се да Николај у прсте познаје сву немачку
философију и културну историју, као и савремене
кризс немачкога Рајха и немачкога друштва. „Уда-
љујући се од Бога”, рекао је Николај, „Немци иду
ка једном великом националном ризику.” Немац је
онда почео да поставља питања, а Николај да му
даје одговоре. Тај „дишпут” је потрајао десетак ми-
нута. Интелектуална надмоћ је била на Николајевој
страни. Немац је постајао све усрднији и све покор-
нији. Винавер је ћутао као заливен: То је била као
нека изненадна свечаност и за његов еклектички и
критички дух; он је доцније признао да Николај деј-
ствује „елементарном снагом”, премда је био увре-
ђен, — иако то није признавао, — што му Николај
није указао неку особиту пажњу. Што се пак тиче
Немца, он је резимирао свој доживљај од овога су-
срета тако што је рскао: ВеЈзрЈеПоке Апбргисћ1о51§-
кек, — што би се дало превести са „беспримерна
непретенциозност”, а што се односило и на кућу, и
на намештај, и на домаћина, и на његово одело, и
на њсгово држање, као и на оне зрачне еманације,
које су вејале из њега кроз њсгову реч, ненамстљи-
во, али тако да су приањалс за срцс. При растанку
Николај ми сс извињавао што нс можс да ме задржи
на ручку код себе, а да нс позопс н ону другу дво-
јииу „Справило би сс нсшто рибс за нас двојицу!
рскао јс он... Ја сам му рскао да нисам риооЈсд| *■»
сам понуђен као и почашбсн. Ај.и јс сад Вин.нкр

47
ошсинш ОНО дуоок« ..миреч-нонира,.. ( » с » , ј с „а
с .' ошго |С ..ошао човска. м очси да чи.а
псЈп. |.1 а сам му ск|х-нуо пажн.у па Миколајсв напис
о Ццчсу м Достојсвском, ооја.ш.сп у НСКОМ Н);ји-
ШП.СМ „»снггају богослош.јс Св. С.авс прс свстско,
рата) А и Нсмаи сс накнадно враћао на сусрст са
Николајсм, гражсИи објашн,сња о њсчовом порсклу,
каријсри и осталоме. Ја сам му рекао оно што сам
знао , а он је тражио литературу!... Кад сам му
рскао да она не постоји, он се чудио и рекао да би
неко требао да Николаја-мислиоца прикажс Европи.
Николај је био једна од великих слава наше цр-
квс и нашега народа, јсдан од највсћих рспрезецте-
ната Срба у XX веку, једна грандиозна људска фи-
гура, која је као таква била призната и изван грани-
ца Србијс и Српства. Он је био високо цењен у ан-
гло-саксонскоме свсту и у целокупноме хришћан-
ству као један вслики хришћански мислилац и вели-
ки хришћанин. Кад год је био у Енглеској и у Аме-
рици и где год јс био у њима, он је мољен да служи
и да говори. Позната је ствар да је енглеска црква
још за време рата 1915. отворила све своје храмове и
ставила све својс олтаре на расположсње српским
свештеницима. Кад би се чуло да ће архимандрит
Николај ма гдс служити, свет би се згрнуо да га
чује, задивљен интелектуалном дубином и спољном
формом његових бессда.
Он је тада спајао у себи две мисије: Вршио јс
национално-политичку и патриотску пропаганду за
Србију и њене државне и хуманистично-родољуби-
ве аспирације, а вршио и мисију једног изасланпка
С.рпске црквс у англосаксонскоме свету. Шгампа је
преносила њ оове беседе и он је постао у Енглеској
и Америци једна општеиозната и опшгепризнага
ЛИЧНОС1 . Он је чинио част свомс народу н својој
цркви и он им јс дигао углед на цсломс Занаду. Го
су нс(ИН1рине чињенице.

48
 V 1Ч.М0 ^и ло-сксопскомс с с т у ЈС П.С1 0 Ш, рсч
нсклл.т нмала »сМу гсжниу нсго рсч илалс или Г.ар
чннмла ла у твосиим прилмкама мретсгие мишл,еп1;
влалс, којс ЈС он подржно. Нладе су 1а зато уиотре-
бљанале у важмим држипним и дипломатским миси-
јама, а он је био врло јефтин амбасадор, јер пије
гражио ни титулс, ни одликовања ни плату. Он јс
уживао пошговањс и уважавањс у англо-саксонско-
мс свсту и он јс имао утицај у њсму, утицај иза кога
нијс стајала држава, нсго само њсгова личност.
Он Англосаксонцима није ласкао, него их јс
само позивао да сс врате на хришћански пут и да се
строго држе њега. Он им није нудио никакве мате-
ријалне користи, нсго је од њих тражио да се несе-
бично одрекну својих користи и да помогну беднс и
невољне овога света. Отуда су беседе Николаја Ве-
лимировића донеле милионе златних динара Срп-
ском Црвеном крсту. Сваки његов говор је не само
помогао духовно оне који су га слушали, него је био
од користи и стотинама наших војника, ратних избе-
глица и деце. Зато српска ствар у Енглеској и Аме-
рици за време Првога светскога рата не може ни да
се замисли без др Николаја Велимировића. Добро
мишљсње које смо онда уживали у англосаксонско-
ме свету имамо великим дслом да захвалимо њему.
Било би се врло неблагодаран ако се то не би при-
знало и истакло, али се мора приметити да др Ни-
колај никад није правио питање од својих заслуга.
јер је увек имао друга и важнија посла, од којих му
је најважнији био да учи другс страху Господњем,
хришћанској мудрости и хришћанској врлини.
Он је уопште придавао велику иажност учсњу
и ја се сећам како ми је једном у Охриду говорио
да јс тек дошао с пута и да опет идс на пут по својој
епархији да види народ и да с њим разговара. па и
да му говори, јер јс и учење важна сгвар. „Учење
иијс неучење, него стално иопавл,ап,с у ч стк да сс
учењс не *аборнви’\ — а рсч учсњс јс у овој њс»о1н»ј

4*>
 рсчсницм значила н а а Т ш в љ а н како сс то говорило
у старо врсмс, или индоктринирање, како 6 и се то
рскло саврсмснијим језиком...
Он је имао велики дар божји да никад нс буде
досадан понављањсм хришћанских истина и да увек
наћс ново рухо за своју мисао. Он сс нијс устсзао
ни од најдубљих тема, те су његови говори били
занимљиви и за највсће интелектуалце, али је он
знао да у своје говоре унесе толико сликовитости,
срећних порећења и поезије, а умео је све да каже
јасно и просто, да су га могли разумети и најпрости-
ји људи. Он је много читао и непрестално хранио
свој дух не само јеванћелским текстовима, него је
читао и друга дела и умео да их схвати на свој на-
чин, а снажно памћење га је помагало да прочитане
ствари задржи у глави и да их употреби на погод-
номе месту. Он је нарочито добро познавао историју
разних религија и философски знао да извучс из
њих оно што им је заједничко и всчито. Он је уоп-
ште био човек веома широког образовања и врло
критичнога духа.
Извесно, његови су критеријуми били искључи-
во хришћански, јер је он све вредности мерио са
гледишта хришћанске логике, при чему није знао ни
за какав компромис, те је често залазио и у чисту
мистику, једну област у којој ја нисам могао да га
пратим, јер ми није уопште било дато да се снаћем
у метафизици. Понекад, у понеком дужем разговору
он ме је благо корео због тога и говорио ми да бих
то могао постићи једино молитвом и ни на који дру-
ги начин. Наиме, он је знао за моја теолошка инте-
ресовања и он ми је увек говорио: „Оставите се Ав-
густина и Паскала, читајте Јеврема Сиранина и ми-
слите над њим. Тражите писца који ћс вас моћи
привести Богу. Нс велим да и Августин и Паскал
немају ту моћ, али је нису имали над вама. Не за-
немарујући позиве које чујсте у себи, следујте свој
унутрашњи глас, а оспрнитс се и на проете људе око

50
 ссбс. Нјнмн ннјс потрсбна никакиа књижеина анара-
тура ла 6 и схватили Бога и пошли за њим. А ја се
њима вишс днвнм, нсн> онима који сумњају на осно-
ву свога парљипога разума. Вршитс нарсдбс Господ-
њс и нс бојтс сс. Он ћс вам домстнути всрс.”
Кажу да јс Николај Велимировић као епископ
био строг прсма својим монасима, али ја памтим да
нијсдна наша спархија нијс имала толико и тако до-
брих монаха и монахиња као у врсмс кад је он био
у Охриду. Монахињс су се у манастиру Калишту на
Охридском језеру просто гушилс од тескобе, али је
кућа била пуна као кошница.
Један свештеник ми јс тада причао да су неке
девојке, студенткиње или интелсктуалке, разочаране
животом, долазиле из Београда у Охрид и хтеле да
примс постриг, али да их је Николај морао и одби-
јати, говорећи им да би изабрале тежак живот који
не би могле издржати. Он је са сваком од њих дуже
разговарао, посаветовао је и вратио их у живот охра-
брсне и утешене, јер је умео да прими исповести и
најкомпликованијих душа и радо јс и стрпљиво вр-
шио исповедања.
Поред осталога света који је хрлио к њему у
Охрид, било је и врло много богомољаца из северне
Србије и Војводине. Једном сам, путујући из Скопља
неким послом за Охрид, аутом, сам у колима, стигао
на некој планини измећу Велеса и Битоља једног
старијег човека, који је са иггапом у руци и торбом
на лећима лагано ишао узбрдо. Зауставио сам кола
и позвао тога човека да га повезем. Он је Бог зна
како захваљивао и никако није хтео да прими ту
понуду. И шофер и ја смо му узалуд објашњавали
да му нећемо тражити никакву кирију и да ћемо га
брзо прсбацити до Прилспа.
„Ах”, рсче он, „ви ћсте тамо, а ја идсм даље!
„Па и ми идсмо даљс и одвешћемо те у БитољГ „Ах,
нс, не господинс,” рскао је он, „ја идем много даље!
Идем у Охрид! Видим да стс нски доори људи и

51
 много вам хвала, али јс моје путовање једно јивстн*,
путовањс. Ја идем, господо, пешке из Славоцијс, а
идем на поклонство владици Николају, иа сам сс
зарскао да тај пут прсћем пешице и само зато Нс
могу да примим ваш љубазан позив. Хвала вам н
срсћан вам пут, али пустите ви мене да испуним свој
завст и пожелитс ми да стигнем Јде сам наумио и
како сам наумио!”
После једне такве изјаве, ја сам се са поштова-
њем опростио са овим човеком и размишљао уз пут
о томе како је он срећнији и бољи од мене кад може
да буде тако доследан и одлучан! Према своме и>
гледу, тај човек је могао бити неки сеоски занатлија
или добар домаћин — ратар. Био је интелигснтан и
отресит, енергичан, иако мршав, слаб и стар.
Три дана доцније при повратку из Охрида срео
сам га на планини Џаваду код Прсспанског језера.
Опет сам зауставио кола. Поздравили смо се као
стари добри познаници и опет разговарали. Он се
хвалио да није имао никакве тегобе на путу и био
срећан што је близу његовога краја. „Одржао сам
реч према себи”, рекао је он. „Човек не сме да лаже
ни Бога, ни себе. Немам средстава да идем у Јеру-
салим, али сам увртио себи у главу да проведем Ус-
крс у Охриду поред господина Николаја”... И ста-
рац је отишао уз Цавад, да настави свој хацилук у
Охриду.
А он није био једини. Речено ми је да дру Ни-
колају долазе богомољци из свцх крајева земљс и да
их он прима врло љубазно, а саслушава врло стр*
пљиво. Сваки је од њих имао неку душевну теготу
и муку и свако је хтео да је каже баш њему. Не
ретко, др Николај би већ у току разговора са тим
побожним људима и женама ставио на себе епитра-
хил>, очитао му молитву, разрешио га грехова и су-
традан га или после нсколико дана сам причсстио.
Го су поједииости које подсећају на „жнгија свја-

52
 Јслном д;ша јс у С'копл,с сн ирсмору! нмн ии
мснс сгигла итссна лсдм С .рсјгсср, шјсдмо сн спо.им
спном. I скла ми јс да жслн да идс у Охрид да .амо
иропсдс УСК|Ч* и да тдржн снс ноГн)жносп| којс »ах-
тсва припрсма т причсст. Молила мс јс да јој иаћсм
јсдног сшурног шосјхгра, шго сам и учимио. Она ми
јс рскла ово: „Ја доктора Ииколаја шам из ЈГнглсскс.
Он јс н«1Ш вслмки пријател.. Ла му сад водим свога
сина, којн трсба да преве на Унивсрзитст, да га он
благослови, јер сам ово детс одржала и подигла са-
ма са њсговим благословом и молитвама.”
После недсљу дана леди Стрејкер мс јс опст
посетила да ми захвали и да ми донесе поздравс вла-
дике Николаја. Тада ми је испричала ово: „На ус-
кршњој служби у Св. Софији у Охриду, владика је
држао говор на више језика. Прво је нешто рекао
Грцима на грчком, затим туристима на немачком и
француском, после тога је говорио на српском, па је
се онда обратио мсни и моме сину на енглеском,
пошто је Србима на српскоме нешто казао о нама,
то јест рекао им да смо чак из Енглеске дошли, да
са њима проведсмо Ускрс у дрсвној цркви Св. Софи-
је и да се у њој причестимо. Са неколико реченица
се обратио мени, а затим је говорио моме сину. Ја
сам плакала од узбућења за све то време... Затим је
говорио на македонском наречЈу и позвао све при-
сутне да се за мога сина помоле Богу. Ја нисам у
стању да без ганутости говорим о томе. Ви не знате
како всликог и светог човска имате ви Срби!”
Испричао сам ову ствар митрополиту Јосифу.
На то ми је он испричао ово: ,3а време рата, док сам
био у Енглеској, и ја сам често служио по разним
енглеским црквама, и новине су то увек објављивалс
уз обавештењс да ћу свакога ко сс спреми постом за
причест причестити у оба вида по обреду срискс,
односно православне цркве. У ј ооавештењс јс дат
Број тслефона на коме ћс верни ДОбити чотреоно
упутсгво о посгу м друг'ИМ приирсмама 1а свсто при-
чсшМс. _ . _
Јсдном прнликом Ја сам оио ишснапсн оројсм
присутннх, а цркпа нијс Оила мала. Кид јс лошло
врсмс прнчсшОу. одржао сам једну малу проповсд
коју јс нс знам вишс ко и како прсводио, очитао
опрскну молитву и почсо да причсшћујем. Мсђу по-
следњима сс причсстио јсдан стари лорд, комс сам
заборавио имс, а који јс био узбуЈзен, да ми је при-
ступио дрхћући и плачући. Ја сам га усрдно приче-
стио и послс распитао зашто је тај човек плакао.
Речено ми је да је он помислио: „Можда се први пут
причешћујем у животу уопште, јер се бојим да ни-
сам ни био причешћиван, то јест да нисам примао
причест од правих свештеника, пошто се могло де-
сити да је у енглеској цркви за време верских смут-
њи и револуција негде и прекинут ред рукоположе-
ња, док то у православној цркви није случај; конти-
нуитет рукоположења јс у њој сачуван од Христа до
данас”. И ваша је српска литургија зато ганула ста-
рога лорда, а причешће га је довело до радосних
суза”...
Можете онда мислити, закључио је митрополит
Јосиф, какве је све доживљаје са тим побожним ен-
глеским светом имао наш Николај! Он, који говори
енглески као Енглез, он са његовом речиточћу и
његовим умом! Кад би он причао шта је доживео у
Енглеској и Амсрици, то би заиста била једна вели-
ка и дивна хришћанска књига”...
Неко ми је причао да је Николај негде у Енгле-
ској држао нску проповсд поводом примирја послс
Првог свстског рата, (ако ли нс поводом мира за-
кључсног у Версају). Основна мисао овс њсговс
проповсди трсбала је, — колико ми јс остало у ее-
ћању послс толико година, — да будс ова:
У стара времена, кад би сс уговарао мир. томс
су чину присуствовали и свсштсшшн. који бн нзвр-
шили пригивањс С встог духа на то дсло и који би

54
тк-лс пошт-пилња служијш Тс |)сцш. Тша нијс Гш
ло V Комш1Јсн,у ( п ј ш у Исрсају?), рскао јс Ник.»лај
'Гу су СС машлн продсташшци Ислике 1>ригаиије, —
пајвсИс п о м о ј к к с силс онога систа, — иредстанпиии
Франиускс» највсМс сувочсмнс убојне еилс овога
свста, — прсдстапиици Амсрикс, — те најбогатијс
вслнкс снлс овога свста, као и представници друг их
побсдничких зсмаља.
Али божјих представника ту није било. Бог да-
клс нијс био у Всрсају! Како сс онда можс всровати
у тај мир, закључсн без Бога као његовог јемца?
Нису ли људи огрешили о Бога, кад га нису призва-
ли да и он запечати версајски мир!? Није ли Велика
Британија, хришћанска као што је, згрешила Богу
што га није призвала да буде на њеној страни и у
тој прилици? Мећу слушаоцима је владао тајац; а
мећу њима је било и неких врло всликих енглеских
личности, Николај је направио једну дужу паузу, па
је узвикнуо: „На колена, Велика Британијо! На ко-
лена, па се моли Богу да ти опрости што га ниси
призвала да и он утврди мир који си диктовала по-
бећенима!” Слушаоци су пали на колена и Николај
је завршио свој говор једном молитвом.
Уколико тачна, (а ова верзија његовог говора
свакако није измишљена), она заслужује нарочиту
пажњу, јер указује на стил Николајевих беседа. Он
је увек умео да наће неки моћни ефекат. Он је био
смеон, оригиналан, узвишен. А свака његова беседа
је била скројена на други начин. Он је вероватно за
неке своје беседе имао унапред план и идеје које ће
у тај план да узида, али је често и импровизирао.
Чим би почео да говори, идеје су му аутоматски
долазиле да их убаци у своју беседу. Бар сс тако
мени учинило једном приликом, када сам имло ути-
сак да је тешко почињао док није ушао у свој уоби-
чајени полет. А он је скоро увек говорио сасвим
мирно, без гестикулације и без икаквог грнмаси-
рања. Али је једном у београдској СаоорноЈ цркви.

55
 гонороМи сп ирсдик.'1оиицс и ирсдомаиајуМи псмиту
смр! испокајаних 1 рсшника, имак иао у нску иитру
па јс викнуо: „Омп Ис на крају крајсва мостиИи
служсну катму и псчиту смрт, која јс сунгга мротиц-
мост ускрснућу у всчити жипот; оми !тс Г)ити м}ппт
као овај каменГ
Кад јс игрскао тс послсдљс чстири рсчи, др ц и.
колај јс пљсснуо дланом својс дсснс рукс тако сна-
жно зид дссно од ссбс, да јс тај гсст допунио њсгову
мисао.
Једном приликом сам га затекао у Крушсву.
Био је прсд црквом и био јс окружсн децом. Око
њега јс било стотинак дсцс. Она су сс око њега
начичкала као зрна грозда. Он их је миловао и пи-
тао чији су, како се уче и шта желе бити. „Ви сте
будућност овога града и ове земље!” говорио је он
деци. „Ви сте сила и снага која долази! Ви ћете бити
добри људи и добри синови!”...
Око деце су стајали људи и жене и гледали ту
сцену. Бан Вардарскс бановинс, који се такоће на-
шао у Крушеву, дошао је да поздрави владику Ни-
колаја. Послс формалности, Николај је рекао гласно
свету око себе: „Народе, ево ти бана, који овде пред-
ставља Краља. Он има двоструку одговорност: Пред
Краљем и прсд вама. Он је дужан да мисли на вас
и да служи Краљу и народу, јер га јс Краљ зато овде
и послао. Краљу је у интересу да ви будете срећни
и задовољни, а то јс и божја воља... Реци, народе.
господину бану све што тс типгги! Пожали му се на
неправде, он је дужан да их исправи, — зато је бан!
Он трсба да тс заштити од рћаве админнстрације и
нссавссних чиновника, — то јс његова дужност. А
ја знам да ћс вас господин бан саслушати и разуме-
ти. Он јс зато и дошао овде к вама”. ..
Бам јс био уврекен. Он нијс смсо да кажс нишга
али сс осећало да јс љут. Кад смо крснулн улицом
да испратимо владику, мраћсми 01 ромном масом све-
'Iа, бам јс нсипо рскао Ннколају што је Јребало да
будс као ИСКП 1КСГОВ о д и т о р . Пиколај га јс строго
поглсдао и калао му: „Трсба служити пироду, госпо-
дннс банс. Трсоа 1 стално
........ —попрашкнти
•■|м».1Ј » п т понсшто.
ж ш и н ш . ТрсГ>а
I рсоа
.„ »■уморно
'» л п и п пзититн Т т* Л и /»г.тж..« ____ •
радити. Грсба стално откајавати и покаја-
вати нски грсхГ...
Бан је на то рекао да нијс очскивао тај „час ит
всронауке , а Николај му је казао: „Можда бисте и
ви трсбали да откајавате својс личнс греховс, госпо-
дине бане! Бан је рекао: „Ви бисте ме још можда
отерали и у калућере!” — он је то рекао прилично
јетко. Николај му је на то рекао: „Па закалућерите
се!” — али је то било речено више у шали...
Онда се Николај обратио мени: „Шта се ви ве-
рете, господине Јовановићу, по овим брдима? Шта
ћете уопште ви овде у Македонији? Ваше место је
у Лондону, да се тамо носите са онима који не раз-
умеју нашу земљу и да је бранитеГ...
„Што и њега не терате у калућере?” питао је
бан. На то је Николај рекао: „Не могу сви да иду ни
у калућере! Неко треба да ради и друге послове.”
Бан ми је после говорио да је то, тај Николајев
тон, оно због чега се он не разуме са цивилним
властима и не може да сараћује са њима. „Сарадња
је са њим немогућа! Он је демагог! И то опасан
демагог!... Испрескакао је он и мене и вас, господи-
не!
Ја нисам делио то увсрење, али ми није било до
узалудних разговора. По мом мишљењу, Николај је
лако падао у реторику и патетику, јер је живео у
сталној моралној егзалтацији. То су уосталом при-
знавали и неки атеисти, као песник Велимир Пар-
лић (Косовац), који ме је молио да га приведем Ни-
колају да га „само види”. Николај нас је примио у
своме купсу у возу. (Он је ранијс ушао у воз у прат-
њи једног калућсра). Николај је био ванредно љуоа-
зан према томе младом и даровитом Косовцу, па јс
са њим подужс разговарао. Кад смо се оирсчтилн и
изишли, Парлић ми је рекао: „Има нечега страхоин-

57
 ТО су! ССМ1НП1 Н у ТОМС ЧОНСКу. V диа МЈ1ХН нисам Г)И(Ј
у сгажу да тдржим и.сгои 1101 лсд. 1 о јс јслна птиа
запаљсна исрским лудиЈтм, али јс то гсиијалан Чо-
нск." ( 1 1арЈИ|1| Јс прс гога читао Пиколаја и хтсо ла
има нспосрсдан, личап угисак). Ја бслсжим ову Пар-
лиИсву изјаиу као врло карактсристичну. Пиколај је
заиста остављао нсобичан и дубок угисак на свако-
га. (Нс сећам сс вишс ко, али ми јс нско рскао: „Он
личи на ону фреску Светог Јована из Грачаниис.
Диваљ, моћаи и нсустрашив!”)Понекад сам се чудио
зашто га нико од наших сликара ниЈе сликао; можда
зато што др Николај није волео да позира, као што
сс није радо ни фотографисао; али асоцијацијом
ових мисли долазим до сећања да је и он сам сликао.
Једном сам у Охриду код њега у његовоме ка-
бинету видео неке иконе, које су биле рађене доста
невешто, штавише рђаво, али нису биле рађене на
типски иконографски начин. Било их је неколико и
све су показивале исту руку, истога сликара. Као
што има „сенилно” у сликарству, тако, рекао бих,
постоји у сликарству и ненгго „пуерилно”. Ја сам
помислио да их ради неко дете. „Ако вам се нека
свиди, изаберите и узмите!” Рекао ми је др Николај.
Не свиде ми се ни једна, рекао сам ја. А зашто?
Питао је он. Мислим да сам на то рекао да те иконе
нису ни наивнс, ни примитивистичке, а да нису нп
лепе. „Њих сам сликао ја!” рекао је тада он. Ја сам
се ујео за језик. Он се благо смешкао, а ја сам рекао
неко извињењс и онда смо прешли на други предмет
разговора. (1 е његове иконс су билс на дасци а ра-
ђенс масним бојама; судећи прсма њима, Николај
никад нијс учио да слика и никада у томс нијс ни
одмакао; али тс њсговс иконс су ималс нски лнчнн
псчаз и ја бих могао да их познам и данас.)
Фрањсвачка Иоуц ге\чја т Макарске сс више
пуза осврнула ил Николајсвс кн.иге п беседе, кршн-
кујућн их са глсдишга о ш т е хришћлнеке догмс. Он
на зс осврк*, којш ко шам, нијс уоншгс одгоилрао.

58
 ј*т "'"V """V ,,,ик'м,,кУ- 'и»< ™ СС1...М ла јс ј ,лм„м
(Л;1 .411 ЈС П. 0 И.1.0 мрс и.пи мослс |<в(1. „ с м..г у л« сс
ССГММ). учссгвопао у мској расмрани. ако сс нс парам
о максломскоЈ мрофаној архигсктури и ла јс то «0-
ја в Ј к ч т у П о.т иш ци. Ј
Јслан н>сгоп гопор пијс мислим ииглс 6 ж> обја-
вљсн, алн ј с препричаиан. Оп јс био ИЈпжорсм у
Косни и имао јс рефрен: „Шта сс то нас тичс, балијс
босанскс! Ииколај је замсрао Восанцима н>и\ов хс-
донист ички животни стил, ссвдалинкс, акшамлукс
уз ракију, склоност ка комодитсту и томс слично.
I овор се састојао из низа антитсза. Јсдан став јс
говорио о манама Босанаца, а други о томс каквс се
ствари од врло велике моралне важности збивају у
свсту па ј с онда долазио узвик: Али шта се то вас
тиче, балије босанске!? — узвик који је био укор и
који је уједно био крик очајања. Никад нисам могао
да утврдим где је и када тај говор изговорен и заигго
је био тако опор. А никада ми није дошао до руку
ни његов аутентичан текст, па сам мислио да је то
могло бити и нешто апокрифно.
Николајев живот има више етапа. Прво је било
детињство, које нам је потпуно непознато а које би
његов биограф требао да обради врло савесно, ску-
пљајуби што пре грађу док има живих људи, који
памте доба (или казивања из тог доба); затим долази
етапа богословије, па она која се односи на његове
студије у иностранству; њој следује оно врсме када
се он јавља као беседник и писац, борац из 1914, на
Ади Циганлији, повлачење из отаџбине; затим иде
она славна епоха његовог дсјствовања у Енглсској и
Америци, која траје до повратка у отацбину; онда
долази његов избор за владику, кога сс сећам као
данас (присуствовао сам „вечсри љубави у београд-
ској Саборној иркви, одслуженој тим поводом; пам-
тим да је Војислав Јаиић држао јсдну певницу и да
је певао дивно својим н а н р е д н о ^ мелодичним тено
ром, који је имао онерски „обим )•

59
 Ииколај јс пећ тада био јсдно пслико име, али
је оио н једна иелпка иада, јсдан иелики ум у С1и>мс
пуноме расцкп-у, који дожишкујс свој акме и који сс
афнрмнра као једап од највећих умопа у нашем куЛ-
турном жипоту; у то време владика Николај конач-
но добија своју физиономију писца и проповсдника,
дубоког мислиоца и моралисте; он постајс срце Срп-
ске цркве, душа нашсга православља; њсгов аутори-
тет у верским и моралним питањима претеже све
друге ауторитете на томе пољу; Српска црква, то јс
у главноме он, владика охридски; он развија силну
издавачку делатност и дејствује у свима епархијама,
а не само у својој, кроз многобројне броширс, али је
штета што тада није систематски сам сакупио своје
беседе и друге списе, студије, есеје, чланке итд. и
што није бар уиеколико саставио библиографију
(или са1е1к1 агшт) својих беседа на енглескоме.
Већ у то охридско раздобље свога увек плодно-
га живота он се истиче као архијереј који уме као
нико да схвати и најмистичније покрете народне ду-
ше на верскоме плану и да уће у смисао локалних
обичаја који су били израз дубоке, природне вере;
управо он открива агенсе вере у народу и тамо где
их дотле нико не би видео или би их, ако их и види,
схватио као манифсстовање празноверја; он је то мо-
гао зато што је прост свет пред њим откривао сву
своју душу без зазора, јер је у њему видео свога
човека и једнога вођа, који све наслућује и зна све
што може да узмути слабу или грешну људску ду-
шу; са надљудским стрпљењем, али и са критичким
духом који му је уроћен. Николај се заузимао за све
локалне верске обичаје и предања, радостан увек ка-
да би наишао на нешго ново и непознаго.
„Поштујмо затечено, чак ако је додато, ако је
признато и усвојсно од народа”, говорио је он, увек
нежан и пажљив ирема всрско-психолошком у наро-
ду и увск спреман да га очински прнхиаги и очиеш,
посвсш и ојача, јср је био снссган да и иејчко нма

60
 својУ димамику. па чијс дао да сс опа ■
1Ч,рааностима укалупл.пшт.а и .ваиичним < ~ а
ко,с стварају издвајања; отуда јс само о„ био у ста-
н ,у да каналишс чак и јсрстично и да га врати у
корнто ортодоксијс, да сс колсктивнс снагс всрс I
на|х,ду никако нс расипају и нс одвајају од црквс;
заиста Је само он био у стању да пригрли сав бого-
мољачки покрет у земљи и да створи од њега јсдан
жнви бедсм цркве, уместо, — као што су неки то
хтсли, — да тај покрет отисне од цркве и да створи
супротности измећу њсга и н»с, на штету и цркве и
тога покрета, који је, једном примљен од црквс, из-
ненадио чак и врло искусне људе, својом ширином
и дубином, својом моралном снагом и свим вредно-
стима којс су се из њега после изнедриле.
Наредну етапу његовог бурног живота предста-
вља његов прелазак из Охрида у Жичу; он нам је
временски близак и о њему има доста података и за
време пре, као и за време после конкордатске кам-
пање, све до фаталног Другог светског рата; то је
такође био један веома плодан период Николајевог
мисионарског рада у оквиру цркве; он је сам радио
више него сви други епископи на унутрашњсм по-
слању у ширењу и утврђивању хришћанске вере, а
седмовратна Жича је њиме оживела као никада по-
сле св. Саве; гомиле људи су одлазиле у Жичу, која
је одједном постала живо светилиште, а не само јед-
на археолошка и историјска знаменитост; плодови
Николајевог тридесетогодишњег зрачења су почели
у то време већ да зре; по угледу на њсга је присти-
гао нови кадар владика другачији од оних пре 1914,
а Шумадија је била на путу једне велике верске об-
нове, благодарећи њему и побожним кадровима које
је он скупио око себе, привлачном силом своје жар-
ке личности...
Иза тога је дошао рат, па онда „смутно време
немачке окупације; Немци су у њему впдсли час
дражиновца, час љотићевца, али увек јсдног англо-

61
 -амсричког агента, па су га конфинирали и страхо-
вито зазирали од њега; он јс био нсустрашив и ни-
када ни прсд н»има није крио своја мишљсн,а; на
крају крајева, он јс био интсрниран у манастиру Вој-
ловици код Панчева...
Они који су му тада били блиски, имабе много
што-шта да кажу о његом постојанству и херојству,
којс му ни сами Немци нису одрицали, али ја бих
хтсо да подсетим само на то да је онда по Београду
кружила једна фама у вези са креманским пророчан-
ством и крсманском довршеном, а неосвећеном цр-
квом; она је била везана за Николаја, а све што је
било у всзи са н>им, лако јс у народу прелазило у
легенду...
Ја не знам да ли је и Николај са патријархом
Дожићем био прсбачсн из Војловицс у Раковицу,
али се ссћам да ми је Нсдићев министар Јонић при-
чао да је он свим силама радио на томе да сс они
пустс на слободу. Немци су, причао ми је он, дали
свој начелни пристанак, али је Недић жслео прво да
се види са Дожићем и да са њим говори.
Ми смо се довезли у Раковицу, — причао је
Јонић, — патријарх и Нсдић су дуго разговарали и
нашли да имају исте поглсде на ситуацију, али је
Дожић на растанку рекао Недићу: „Кад изићем
одавдс, ја ћу вас, ћенералс, свссрдно помагати, у то
будите уверсни, али знајте да ћу исто тако морати
водити рачуна и о оном другом ћенералу на Равној
гори, јер је и он син цркве”...
Недић је, вели Јонић, био за тренутак збуњено
насмејан, па је љубазно рекао: „Разуме се” — али
сам ја, причаше Јонић, осетио да се у њему нешто
преврнуло. Опростили смо се и ушли у кола, па смо
се возили према Београду ћутећи. На мосту Топчи-
дерске реке ово ми ћутање доће мучно, те запитах
Недића: ,Зашто сте тако замишљени? Шта сте одлу-
чили?” На то ми је Недић рекао: „Одлучио сам да

62
 ,К' М|Х‘ЛУЧ1М;1М Д ож пМ а пншша; т ч а пс |аис п к:
јс, иамол>у Ис о и т јн)па о\ч)(/ ш мшис!?
ЦПа јс' ПслиН мислио о Нинолају, пијс ми цп-
\наго: јл о н>мс иисам у о т т с мп расмигинао; мсии
чак нијс бидо 1,11 ч отаго да су ДожиН и он Г>иаи
Јнклагн у Псмачку... Дјш кад сам сс окгоГ>ра РМ4.
нашао у и.нкчлиштву у Минхсну, ја сам ту чуо ол
С'роа, — од којих су многи биди и комунисги, — да
су љих двојица у свештеничком одсљсн.у логора Да-
хау. И порсд свс строгости режима у томе логору,
ови ( рби су имали неку тајну везу са људима у
н>ему. Ја сам преко н>их послао Николају јсдну ку-
тију од сто цигарета „Морава” и питао да ли му
треба шта од медикамената, а одмах сам писао Да-
мјану КовачевиЈзу у Беч да му јавим где сс налазе
патријарх и др Николај, молећи га да учини све да
се ти људи пусте и избаве, јер ако су веБ удаљени
из Србије, а не могу у н>у да се врате, није право ни
да труле у непотребноме ропству. Неколико дана
допније Ковачевић ми је јавио да су мсре за пушта-
ње предузетс...
А непуну недељу дана иза тога, једна немачка
сликарка, која није била хитлеровка, дошла је к ме-
ни и рекла ми да се два српска црквсна великодо-
стојника (х\уе1 »егђјбсће КЈгсћепГипДеп) налазе у јед-
номе хотелу на бсћНегбее (Баварска); ја сам се спре-
мао да тамо одем, али сам добио обавсштење да су
они одатле удаљсни; тако сам за неколико дана из-
губио сваки траг о њима, кад ми је из Беча јављено
да су стигли у Беч. Тада ми је било јасно да их
Немци нису могли (нити хтели) да неткредно из
логора прате у Беч, него су их прво држали на 8 сћћ-
егхее-у да сс колико-толико опораве, то јест прнхра-
не, оперу и одморе од дахауских ужаса, па су им гек
онда дали дозволу да иду у Беч.
То је могло бнти негде у децемору 11М4; можда
и нешто касније; у главноме, они еу ишчуиани и\
Јинора и били у Бечу, где им је да!а СЈкччхца к(Ч'1 а-
 „ Iтнјчпх к' м,у корипио да лсчи очи и ла Сц
одмара ал|'| јс примао нрт. м ж .т сн са; Н иколиј јс
, 1 , / , , кор.к гио снојс нрсмс ла оГ,ићс нскс лскарс,
ла се одмори н ла пили н г п , иишс л,ули, којс јс пу,„-
тао да му говоре и да му итносс споји м иш љ см и
утискс нсиовслнички стрпЈнив; када би био питан о
нској ствари, он је одговарас, рсчсницама кратким
и одссчннм, којс су гласилс: „Питајте И>сгову Свс-
тост!" или „Како каже Њсгова Светост!” — укату-
јући вслику пажњу и поштовање патријарху До-
жићу.
Већ у то време су почеле бучне препирке и
свабе измећу дражиноваца, љотићеваца и нсдиће-
ваца по Бечу. Атмосфера је била просто несносна
и затрована мсћусобним ружењем и оптуживањем.
Патријарх је чинио своје најбоље да смири те узру-
јане духове, па је то чинио и Николај, који је био
енергичан и, кажу, прек. О Св. Сави 1945, патријарх
је требао да служи у бечкој српској цркви, али је то
отпало из не знам којих разлога, можда је био боле-
стан; заменио га је Николај, који је том приликом
одржао, како су ми писали, један громовит и проро-
чанствен говор, тако да су многи, слушајући га, пла-
кали...
То је био последњи непосредни глас који сам
чуо о њему, а после сам ваљда у новинама читао да
су патријарх и он дочекали ослобоћење у Салцбур-
гу, одакле је Николај отишао свакако у Енглеску,
па одатле за Америку. У Бриселу, он је, наводно,
одржао једну беседу у стародревној и чувеној (като-
личкој) цркви Св. Гудуле, у којој је оштро напао
Черчила (и Енглеску), на који му је говор Черчил
одговорио...
Тада је наступила нова и последња етапа њ его
вог живота, која се завршила његовом смрћу у тући-
ни, чиме је историја његовог живота била закључе-
на; његсш је живсп постао предмет проучавања п
дискусијн мећу нашом емиграцијом, која се огимала

64
ч Н.СТН Ж1ШОГ. да 6и се отимала и о цш М[Т|„()1
/као ип*о су нскала чпи н јш и радикали око ПатиИа
Учгрсл були рсчсно, 11нколај јс био нријатсљ са Па-
шићсм. који г а ЈС всома цснио, као и Пиколај њсга,
тс јс ваљла зато Нпколај од многих, прс Пашићсвс
смртн. учнман ако нс баш као радикал, а опо као
симпатизср радикала).
У послсдњсм псриоду свога живота Николај
Вслимнровић је би1> всома агилан као свсштсник,
;кли је био агилан и политички. Он је путовао и
проповедао, писао и уопште много радио. Измебу
осталога јс написао и једну опсежну биографију св.
Оаве, која је као књижевно дело била његова лабу-
дова песма. Он је умро у пуној интелектуалној ак-
тивности не дочекавши дубоку старост, као ни ње-
гов школски друг митрополит Јосиф, кога је дуго-
рочна болест спутала у постељу, а смрт ослободила
тих мука тек негде лањске године.
Тако се ових дана навршила и годишњица смр-
ти Николаја Велимировића, што ми је дало повода
да му посветим овај оглед, у који сам покупио своја
размишљања о њему и о његовом животном путу,
тако пуном промена и доживљаја, а тако поучном.
Требало би да се нађе неко који 6 и, добро познајући
његове расуте и разбацане сгшсе, сео и написао о
њему не једну биографију, него једну хагиографију
сличну оној коју је Бовани Папини написао о бла-
женоме Августину, епископу хипорегијском, писцу
славних Исповесши и Божје Државе. Ја ту књигу
свакако нсћу дочекати, па сам се унеколико задово-
љио тиме што сам сам за себе написао овај подсет-
ник о животу и делима блаженога Николаја Жич-
ког.
Мени је он импоновао као ретко ко од мојих
савременика; ја сам у њему иоштовао ум и велику
духовну делатност, мушку кураж мишљења и уои-
ште њ сјово увек мужанствепо залагање за сгвари у
које је всровао ис само душом. него и својнм унп-
 вердалннм умом; они који «нуу Л;' читнју кпрнкгере
нј љулскнх рукописа - 1 рафолош! — грсба ла бапе
еамо јсдан поглсд на њогов рукопис, пи да одмах
виде колико јс то Сжо умин, јнк и грсчвсн човск, они
који су га шали, видсли и чули, иикада сс неМс
моћи отсти утиску огромне духовнс надмоћи тога
калућсра и владикс, који нијс имао ниједну калувер-
ску и владичанску ману, почсв од сујетс до лицемер-
ја, који често пратс чак и врло просвећене умовс; он
јс био савршсн свсштсник, исповедник, проповсдник
и нсуморан радник у винограду Господњем; њсгови
говори и списи су врло сазиднс садржине, а они су
га надживсли и они ће га ставити у велики рсд хри-
шћанских писаца; он је менс често подсећао на Фе-
нелона и на Босијеа, па сам га у себи звао најпре
охридским, а затим жичким орлом, задовољан што
сам био његов савременик и што сам имо прилике
да изблиза видим и посматрам ту страшну машину,
тај велики и компликовани механизам духа, који је
сав био у служби добра.
Ако бих имао да му што ипак замерим, то је
било ово: Он се често губио и у ситним пословима
које је могао да остави и другима, а он је требао да
ради само вслике ствари, ронећи по дубинама своје
душе и стварајући само лична књижевна и бесед-
ничка дела; мећутим, он је ваљда сматрао да и рага-
рћгепаћа захтевају пажљивију умну обраду; можда
то долази отуда што није имао сараднике и секрета-
ре, да га замене у томе раду, а он је знао да и њега
неко мора да обави. Али и онда када је он преводио
или само рсдиговао текстовс ма које садржине, он
је на њих ударао свој лични печат, оно што се осећа
и У њсговом Охридском пролоЈу као и у свакоме
лстку или у свакоме раду који је отишао у штампу
из његових руку.
Он је радио одвећ много да би унек иазио на
форму, а није увек ралио ни свесрдно иомогнут оц
своје сабраће архијсрсја, нити сасиим еигуран од за-

66
 И1КТИ, п:1 чак и сплстака, али јс ом ш
настмљво Рал. јср јс
жн11јС ол »скажпог V ссби и око ссбс МужГ.ски
постојин и пожртвопан у смислу којим јс шчиао та
христом ЈО Ш као детс, он јс за шим ишао ло 1
Он Му Је био путоказ и мсрило, јсдини циљ, ВећГа
хришНанина после Косова Србија није избанила.
Нарсдна покољења Срба Нс, читајући њсговс
списс, дслити то његово духовно благо са њим и
после њсговс смрти, а веће духовно наслеђе нијс
оставио нико од Николајевих савремсника. И што је
најглавније, то је благо самоникло настало на тлу
Србије, из њених животних сила и сокова, нијс прс-
сађено из туђине.
Свим горњим ја нисам имао намеру да пишем
ни апологију, нити панегирик Николају Велимиро-
вићу, него сам само хтео да кажем да он није био
фантаст, као што се то понекад чуло, када је он
писао да нема природних закона, већ да постоји са-
мо закон Божји и закон људски. Рационалистичка
критика, која га је нпр. као Скерлић, избацила из
историје српске књижевности, није могла да уђе у
његов мистицизам, као што рационалисти нису мо-
гли да схвате ни његове усхите и екстазе, иако су
можда читали Плотина и њему сличне философе.
Зато и ја признајем да нисам схватао ту страну Ни-
колајеве личности и његова дела, али ме то ипак не
спречава да признам и нешто друго: Да су Николаја
схватили многи други и да им је то помогло да носе
бреме живота и да га изнесу до краја хришћански и
ведро.
Он ће кроз своје списе вршити ту улогу помоћ-
ника људског и даље, те ће и са оне странс гроба
бити користан своме народу. Ја се зато не бих зачу-
дио ако би ми нско рекао да ће га народ временом
уврстити у мучснике и у светнтеље. Он је негде ре-
као: „Заиад је давао цркви учене догмнтичаре, а Ис-
ток јој је давао снетитеље”. 1 1 о моме мишљењу, он
 ипшшла И гго к у са ш м агриОушма да|К)данпс моНи.
Уосталом. мсФу снстигсл.има нма личности којс су
мањс учинилс ™ ближњ с од Ииколаја Вслимироии-
Иа. владикс жичког! С'рсдина у којој јс жиисо и доба
у јс жинсо омогуМили су му тај вслики замах.
Смслсрсво, <> Прсображсљу 11>5К.

*
Мојс мишљењс о дру Николају Вслимировићу
би се дало свссти на овс две-три реченице: Он мо-
жда нс иде у светитеље, али иде у црквене оце, за
сад додуше само црквене оце Српске цркве, али ће
доћи време када ће као такав бити признат и од
других источних цркава; даље, он је највећи хриш-
ћански црквени беседник XX века, и то у целоме
хришћанству, (узимајући све цркве, па и католичку
заједно); најзад, он је велики хришћански песник,
такоће највећи у последњем столећу... За Српску
цркву и српски народ он остаје велики писац и ве-
лики стилист, велики хришћанин и велики пропо-
ведник; његово је место одмах после св. Саве и за
њега је мало рећи да је био војник Христов, он је
био капетан Христов. Српска црква ће после њего-
ве смрти моћи можда чак и да се назове светосав-
ско-николајевска црква! То су чињснице.
*

У разговору са нским свештсницима (септембра

1958) споменуто је мишљење митрополита Јосифа
Цвијовића да Николај Велимировић као епископ ни-
је био добар администратор. Јсдан од њих на то ре-
че: 1о није истина; др Николај је био добар админн-
стратор, али он није био само администратор као
неке друге владике; осим тога, он није био ни фор-
малист, нити бирократа; он је тачно шао да црква
не живи само од админиеграције... Зашго не иншсгс

68
 1Томе? упитах га ја, а оц ш, одгооори. о лт
■олајУ Вслимпровоћу нс трсба писати у о ш и Т Ј ,! ,
кТЛв ш ' ДС-аа. која су га овсковсчнла; „ ичнј 0 и Ј
и м:> како ПОВОЉН° ™сан-с ° »«му нс можс да
прсвагнВс оно о н.сму што говори ИЈ н.сгових списа
зл„, и исма потрсбе да се пише о и.ему.
 БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИИ
(1 8 7 5 -1 9 5 4 )

Овога великог човека сам упознао 1920. када

сам радио у Академији наука, а после сам читао
разне његове расправе и слушао нека његова преда-
вања на Народном универзитету. Он ми није био
симпатичан, јер нисам могао да разумем његову
млитавост у опхоћсњу и држању и неку занетост,
рекао бих скоро отуђеност тога човска са нским
благим и тако рсћи болним осмехом на лицу, који
иде улицама тромо и скоро као да лсбди. Али сам
ценио његово дело и поштовао ту личност која је
открила „археоптерикс” и коју су нсмачки истори-
чари философије стављали високо на ранг-листи
европских живих философа. Морам одмах да при-
знам да ја нисам читао њсгова основна дела Рппп-
р1еп... и Основи теорије сазнања — за тај посао ни-
сам имао ни спрему, ни интерес, а можда ни довољ-
но интелигенције, те и не могу да кажем ништа о
Петронијевићу као метафизичару и мислиоцу који
је на тој високој разини европске и људске мисли
дао дела која га дижу за 10 копаља над нашом сре-
дином и епохом. Најзад, његова су дела и непристу-
пачна, објављивана на страним језицима, и разбаца-
на. Отуда сам нпр. само јсдном у животу видео ње-
говс Рппг\р\еп... али нисам имао свој примерак у

7!
 Ч1,|о, (,„!>,М.ч.пм, имлчг П1М» Гмиимч ► ур и ти гсги
м;, |о,м ми!и- I мсм н 1л м у<-'Улим м ги слииим
као маи-млтнчлра. |ср слм 1\ с а т и м нсупућ« и и »и--
моћнм. али ииак к п н и * ск'1»*н ;м му <<■ липим. лл
сам сс п|х*л н»нм <*л\1к*к к лан.ло 1и*ћ ш лилгм! Лли
гам |олннача праш о и чи м о их* шго јс он
оГчапл*ни;н* на сриском. па ч;п и о уилн1о ?с ствири
Мснс јс нарочшо иишмало кол тига к» н по јс ула
ч?1> н у р слш и о ш у фил*кч»фију и шго ?а нијс * с -
нира.10 ла сараћујс ни на пркпсним листовима
Кала сам сс почстком филссетих голини нашио
у ('кошку. гдс јс он лолагио ла лржи мрславан>а на
Народном унивсрадтсту, мн смо се ближс упом?и.1и
Он јс сслсо у истом хотслу у комс и ја (ћристол).
Па јс онла и ручавао са ммом. удостојавајући мс
лугим р;п?оворима о проблсмима који су мс мучили
цслога вска, као ппо су Бог, Оссмртшкгг душс. врсл-
жч*т живота, морал, мудрсхгг итд. Он нијс био наду
всн човск и волсо јс да учи и настава, тс ми јс стр-
пл>иво лав«н> м тн и (Х>авсштсња и тамсрао ми што
сам сс олао иовииарству, умссто ла сам сс оавио
чистом књижсвношћу и у нску руку фнлософијом
ћлаг као свстац, он јс слушао моја правлања и смсш-
као сс Гако јс настало нскакво пријатсл>ство мсћ\
нама, ?а којс имам да тахвалим и тој околностн што
јс он бно стари пријатсљ и? ст\лснтских лана са
М1>јим ујаком лр ( тоимировићсм. са којим јс овај
оио у 1к*чу. кад јс Пстронијснић тамо студира!> мс-
лн1шну Он јс бт> пст-шест !олина млаћи од »ича
ујака; М1>ј ујак јс био либсрал, а Пстршшјсвнћ ралн
кал. али су сс они лрушрскн волслн и лспо слагали
још од млалсчти, кала су но Г>счкнм клфанача рас
прагкали 1> Кант-Лапласовој тсоријн н ирс!ањали сс
о 1х>17, м ча је ( тоими|ч»нмћ порицао ка!> иикчл-ш, а
НстромиЈсви!? Г>ранио (онла) као <>гшт&
Ови сусрсш са ммом дади су Пс1(ч>»шЈ1Вић\
)в>вода ла сс попона снсм јс и 1Ч>нонн С1а|х> пјхтјј
и-Ји гно са мојим уЈаком. к* јс он почоо н да н ч л 1М

72
 "а ^ ЧКОП° КОД М° ' а УЈнка н мнјкс. За
,М ,Х ЛВОјС су тктили такоћс вслики пријатслУ-
такав умник и |сдна „еука жеиа! - али је Ие.гони
јсвић код ње цснио тдрав ра,ум и јаку и ведру „арав
па сам их затицао да слатко и равноправно разгова-
рају о тскуНнм животним стварима, као да су род
роК'НИ. Од 1941. ја сам глсдао да сс ти ручкови
учсстају и тако смо чссто виђали великога човска
код нас. Он јс волсо добро јело, али јс био чудан
кад би се служио хлебом: Дотицао га је само ви-
љушком и ножем, а никако руком. Мој ујак га је
сматрао за једну блажену будалу и финога фанта-
ста, па га јс узимао увск са неком несташном иро-
нијом, која му је била увек уроћена; за њега нису
никада постојали никакви нарочити ауторитети; он
је схватао живот са практичне, баналне (у смислу
посведневне) стране; Пстронијевић је зато са н>нм
расправљао практичне медицинске ствари, а ујак га
је сматрао за човека који се огрешио о медицину
својом апостазом од н»е... Једнога дана се говорило
за столом о Ерлиху (Раи1 Ећгћсћ) као о оснивачу
хемотсрапије; обојица су хвалила та открића и њи-
хову благотворну примену, те се дошло на реч о
органској и анорганској хемији. Моја мати. која је
хтела све да зна, запита у чему је разлика међу њи-
ма. Пстронијевић јој љубазно објасни ту ствар крат-
ко и јасно као детсту. а она га упита: ,.Па добро, је
ли онда бисер органска или анорганска материја?
— „Е то је негде на средини”, рече Петронијевић. па
онда додаде: Лушанс, ова твоја сестра уме да мнсли
и својом главомГ - што је изазвало општу весе-

За врсме окупацијс, ја сам сс много бавио П]х-

сократичарима с јсднс странс, а са другс стРанс ^
Ав| устином. Пстронијсвић ми јс
једној и у другој сгварн и 1 ако сС ‘ Г|И:С ирло чс-
интерссовао за тс моје дилетантскс сту Ј ■ ^ ши
сто, ми смо поиово разговаралн о н у, Р * ■

73
 нгд. и ја слм гс р ; п п н и > | Х ' рснно вслсжио, али су ()ци
п|'нч|;|Ј1и; ла су осгали, било Г>и их чтана јсдна кн,И-
га...
11сгрн>нијсиић јс унск инлсдао нс мр?онол>аИ,
али бслвољан и нскако лушснно и физички млизагц
али сам ја у два три маха имао прилике да нидим да
је он умсо да будс и диктаторски снсргичан. Јсдном
о ручку код нас он јс тако ауторитативио усекнуо
стару сваћалицу и гунћача Тихослава Маршићанина
н тако га је „поклопио" двема-трима речснинама у
одговор на њсговс дрскости, да је овај занемио и тек
му послс накнадно и у њсговом одсуству недељама
псовао све по реду; други пут се десило да јс на
нском њсговом прсдавању на Коларчевом универзи-
тету један човек прошао иза њега преко позорнице
да ваљда нсшто узме; Петронијевић је устао, огрнут
зимским капутом, згурен и са једним љутитим осме-
хом на лицу и закључао врата кроз која је тај човек
требао да се врати; он је то урадио тако брзо и тако
нагло, да смо сви били зачућени, јер је онај човек
тамо остао закључан до краја предавања; трсћи пут
сам га видео исто тако енергична, када је формално
одјурио неког госта кога је затекао код мене, и то
једним јединим погледом, а радило се о једном про-
фесору универзитета, који је био стављен мени на
расположење у Државној архиви и кога је Петрони-
јевић сматрао за Гњаватора... Иначе он није радо
давао судове о људима. Уздржавао се уопште да го-
вори о људима рћаво, али је Богдана Поповића сма-
трао за „недовољно погодна”, Слободана Јовановића
за човека „несташна духа, али вредна”. Јована Дучи-
ћа за „неоригинална”, Цвијића за „болесно амбици-
озна политиком” (што нијс волео радикале). Са дру-
ге стране он је (сасвим супротно јавноме мњсњу)
бар преда мном, добро гопорио и о особама наиада-
ним или које су имале рћаву репутлцију. Он је на
пример мени први говорио о извапредној интелнген-
иији А. Оореиовића и о доброме морнлу краљипе

74
 Драгс. „ 1 ојс била најлсиит и наји1ггсрсса1ггнија жс
на с.«н а врсмсна . говорио јс ...... .. и 1 ,',кго
мсш.Ја жсна коју сам срстао у салону Ол.с Михл"
(роћснс Кумануди). „О „,ОЈ јс мно.о ткраГ.ано Ј и
мало и нсдовољно писано. ЈКсн лик јс итвито.трсн
_ била ЈС то фшш жсна.” О Милану Стојалиновићу
јс говорио да ЈС то био иамсшан човек, али ми јс
једном рскао и то да му јс Милан давао МКН) дин
мссечно из диспозиционог фонда ,ла 6 и ми олакшао
живот и омогућио да сс комотно бавим својим сту-
дијама, нсгујсм и путујсм зими на Ривијеру”. Паши-
ћа је тако!зе високо ценио. Дражу Михаиловића ме-
ћутим није волсо и сматрао га је за авантуриста, а
његов покрет за несрећу — вероватно зато што јс тај
покрст био јако уперен против радикала...
Ми смо се за времс окупације налазили средом
код „Руског цара” и претресали уз кафу или чај све
днсвне догађаје, светске, европскс и нашс. Он ме је
чекао с нестрпљењем и дрешио своју торбу сасвим
индискрстно. Али су ти разговори често били „фи-
лософски” — ако тако смсм рећи. Једна од главних
наших тема су били атоми и атомистичка физика,
односно Епикур, Демокрит и римски песник ћисге-
1Ш5 Сагив, који је написао И е ге ги т п а(иго (кога је
после превела на српски Аница Ребац). Ја сам имао
то дело са упорсдним француским и латинским, из-
ворним текстом, као и на нсмачком. О Сагиб-овој
двехиљадугодишњици сам написао јсдан чланак (и
објавио га у Обнови), пошто сам о Саги5-у пре тога
разговарао са г. Богданом Поповићем, који га није
марио и који је тврдио да је он био луд и да јс у
очајању и лудилу извршио самоубиство. Мепутим,
Саш.ч је код Петрсшијсвића далеко бољс стојао, он
га јс знао врло добрсз (мислим „текстуално ) и хва
лио јс нарочито оно мссто из њсга на комс Је, при-
казујући жртвовање Ифигенијино, — узвикнуо.
докле људс доводи религиозно лудило... ‘ Р* -
Петронијевић је свакако добро знао латински, алн

75
 ми је иоио.шато како јс сгајао са (рчким. Исмачки,
француски и смглески је шао и он је иа н,има чак
и писао, а како их јс гонорио, не знам, али нероначцо
са српским акцснтом. Он јс српски говорио лспОј
правилно и чисто, као ровени Уољанин. Али јс п>-
ворио мртно, тихо, скоро тешко, додуше без Јамуц.
кивања и тсчно, али једним јако успорсним темпом
и ритмом, — тако да се требало напрезати и пазити
само на мисао, која је уосталом била увек јасна.
Гестикулација му је била оскудна, скоро поповски
монотона: Ширио је руке и нарочито је десном, пру-
жајуМи је у ваздух од себе, волео да подвуче закљу-
чак. Тај његов „патос” је замарао површне и прими-
тивне слушаоце, али он није могао да га се ослобо-
ди. Зато ваљда није ни био много популаран, али,
истину говорсћи, он није ни демагогисао, нити те-
жио да осваја на јуриш, нечим што би било ел:1га,
изван његове мисли... (Бележим ове ствари зато што
желим да скицирам као неки његов портре, уверен
да се он можда није много ни фотографисао, те
људи после 20—30 година неће знати ни како је
изглсдао).
Сагиз је за њега био кључ античке позитивне
науке. Он је њу ценио према њему. Ја сам имао
одувек велико дивљење за Грке, који су без микро-
скопа дошли на идеју о молекулима и о атомима, а
без телескопа о небу, али је Петронијевић тврдио да
се Сашх није задржао само на атомима, тврдећи да
су и они распадљиви на питта... У вези с тим, —
не знајући, — бар ја, — за последња постигнућа
нуклеарне физике, — ми смо били далеко од тога и
да наслућујемо докле је свет још пре 1944. дошао у
атомистичкој физици (всћ за време рата), али смо
теоретски наслућивали сјајне „могућности” ако се
успе да се атоми разбијају и енергија тих експлозија
стави у службу човеку. Данас, када јс та техника
довела до најубиственијих оружја, човек се еамо са
горком сетом може сећати ових разговора из једног

76
 „рсмс1К1 К1КО мранног. а тако иу т „ јаЛ1)[
,инЧк'л;1К КУЈП>1Х' И ЦивнЈтмцијс... К ад , ’‘ д у
« срсли. Пстроннјсвнћ ои мс пнтао: .,Шга *
свсту атома. и ја сам му причао шга сам нашао
I* прочитао. а тс ствари су билс нарапно давно ишјш,
вс11 прсвазићс нс, па смо се ми вртили око тсорија из
1920 . и 1930. 1Ј
Петронијсвић јс своједобно и нападан и исме
ван. - нарочито од Крстс ЦицвариНа, - а нсгдс око
1930. и осуђиван што јс почсо да пишс стихове када
се - всли сс - заљубио у Љиљану, кћер Јована
Сксрлића и када га јс пријатељ њсног оца, Павле
Ранковић, морао чак претњама да одоија да се не
удвара и не досаћује тој младој жсни. (Он јс био
роћен 1875, а она ваљда 1887, као друго дете Скер-
лићево, прво јс био син, који је умро у нејаком до-
бу.) Уопште, сматрало се да је Петронијевић заљу-
бљиви фантаст, али ја никада то нисам проверавао
и никада нисам са њим говорио о еротици. Одвећ
сам поштовао ту луминозну главу да бих са њим
расправљао о томе, премда ме је интересовало цгга
он мисли о неодрживим Шопенхауеровим теоријама
о женама и о неким његовим оштроумним поставка-
ма о сексу. За мене је могућност да са тим човеком
разговарам пријатељски и слободно о последнмм
сшварима (како је он говорио), била највећа част и
једно од највећих постигнућа и уживања мога инте-
лектуалног живота, амбициозног, а уједно испуње-
ног сумњама, — извесном поколебаношћу и обес-
храбреношћу пред сазнањима, која су ме чекала и
које нисам био никада у стању да одгонетнем себи,
јер ми је ум био одвећ слаб да проникне у њих, а
није могао да се задовољи „уображеним или „пу-
тативним” закључцима као толики други... Зар оих
онда могао томе човеку, који ми је отварао погледе
у свсмир, да постављам питања из динамике пло.'-
н>а, чије појсдиности свлаче конвсрзациЈу на ннво
кочијашко-чобанских разговора? Та за мснс јс оило

77
 МННМЈМИШЈС лл г-а консуЈггујсм .. Харпманппој фил<
сччјшји о с;1Моуиии1К‘11»у чопсч;п1С1ват исго о проГ>лС-
мнма ш!о1хн>а.
П с т р о н н ј с в и М јс потинао иг нскс фамилијс с
Уба која јс Г>ила, ако сс нс илрлм, иоповска и поли-
тимна, а свс ми сс чини да јс Г>ила умсшана и у некс
хајдучијс и убиствл — какаа нс могу да сс добро
сстнм< _ отуда јс он био по прсдилскцији и прсдс-
стинапији радикал и човск који нијс трпио либсрале
и напрсдшакс, али јс ипак залазио у бсоградскс са-
лонс ових послсдњих и имао пријатсља и мсбу њи-
ма. Он јс врло добро стојао у кући родитсља дра
Гн>рба Нсшиба, кад је био „ђак” у кући који поучава
млађсг сина, Воју, доцнијсг официра. Он се отуда
врло чссто могао сретати код Нешићевих и њихове
ссстрс, гћс СгхЈзијс Радисављевић, унукс предссдни-
ка Владс Магазиновића, министарске снахе и уоп-
ште једне фине даме, поред које је на њеним жу-
ревима дефиловао сав стари, ексклузивно-обренови-
ћевски Београд свога времена. Можда је дслио и
консерватизам тога света, у чијем се кругу добро
осећао.
Када је Петронијсвић умро, испратило га је до
гроба једно гротло академика и просветних радника.
пет-шест новинара, нешто писаца и двадесетак жена
из некадашњег бољег друштва. Нико из чаршије и
скоро нико из уметничкога света. Два попа су опе-
вала у гробљанској капсли, неке жене су ишлс и
усрдно плакалс за ковчсгом — ссстра и друга својта!
— а суморно облачно, мартовско нсбо сс млитаво
развсдрило да тај скуп ас! Иос, та пратња проће бсз
кишс. Један папирни вснац јс висио на колнма. а V
гомили сс видсла штркљаста и абоносана фигура
Мишс Грифуновића, полуцнлиндар адвоката Арсе
Стамснковића, некадашњег социјалиста, шубара кан-
товца Николс Ноповмћа, качкст ( \ Б. Цвијановића
и ећарсаих тоих осталих, знаних и нешаннх. Он је
смешген у једну раку и мећу присутнима се ћућо-

7К
 рило ДИ је V” !10 ^ам и у бсди. Суградац (•<> « к
чуло ла јс ко д н.с, а н аћ сно 27.000 линара и | М М ,
ш вајиарских ф ранака. V стнари. И с р о п и јС и ј” Т
•« имао ЧПМС д;' сс "онегује, али нијс умсо Кажс
ла јс ПОСЛСДН.ИХ мсссци био стално ии у6л.сн и ла7с
V кафани добиЈао као нскс нссвестицс; н.клс кој, х
јс питао с а м ! Сорсжин 6и га сврстао V каЈгш
ског човека” и у човека НсИцутиг’а хотелског самца
_ човека к о ј и вечито седи у хотелу и нема огн>и’
ш та... Н екад је ссдсо у „Паласу”, а хранио се код
„Српске круне”, саможив и увек сам за столом, уду-
бљсн 1П с 1Гси1о 8 8ио8. И ако јс имао пристојну пензи-
ју , није никад имао ни пристојну одсћу, ни ципсле,
— видело се да се о њему не стара апсолутно нико
и да нема нико га, јер вероватно никога није трпио
око ссбе, — н и јс имао „радијација” и није се инте-
ресовао за свет. О туда нам његов интиман живот
може изглсдати врло чудан, али нам је он остао и
непознат. М ож да га није ни имао. Ко то уопигге
зна!
Људи који никад ништа дубоко нису читали и
који нису никад ништа добро написали, не могу да
схвате колико је Петронијевићев живот у ствари био
напоран и мукотрпан, јер је он оставио за собом
преко стотину научних радова који би свакако на-
пунили десетак масивних томова, а за које је ваљало
прочитати и прерадити у своме мозгу читаву библи-
отеку од можда неких пет-шест хиљада књига, ако
не и више. Тај животни напор, он је јуначки издр-
жао, увек пристојно стрпљив, поштен и скроман,
што се видело и по њсговом мирном, равномерном
и врло читком рукопису. Већег интслектуалног рад
ника ми нисмо имали у својој средини и зато
дсло остаје за мене један вслики лични интелс
ални подвиг, скоро јс било хероЈСКо д с ЛН[ ,
који пишу, разумеће шта хоћу да кажем, дру
вреди ни објашњапати.)
74
 *

Нтн;. Петронијсвић није био слсга*гтан стилист

н »оиштс ццјс имао стнлског темпсрамснта, тако да
— како нијс писао на брзину, - нсма у својим д С-
лима никаква „мсста’1, која Г>и могла да уђу у нску
антологију српскс прозс; нак му стил нијс имао ни
нскс поссбне карактсрнстикс, а рукопис му је Г>ио
ујсдначсн, без икаквс нсрвозе, некако ћатински кра-
снописан и помало гдс-гдс инфантилан. Али јс зато
јако ценио српски језик и говорио^ми о њему ово*.
„Ми имамо језик који је раван лашинском\ ја стра-
ховито мрзим хибридне језике, као енглески, у који
је могло да се накалеми шта се хоће, а из тога не
може да се изроди лспота језика. Зато, — чувајући
се свакога ачен>а и свих ’експеримсната, — а љубо-
морно чувајући лепоту српскога језика и тзв. бео-
градски стил, да нам ту не буде подваљено и да се
не наћемо једнога дана у небраном грожђу, ако на-
пустимо постављене и утврђсне синтактичке и сти-
листичке узоре”... Он је високо ценио народне пе-
сме и једном ми је изразио чућење за Хрвате, који
су имали море (као и Грци), а нису имали смисла за
епос, док јс епос никао дубоко на копну, код Срба,
који су били континенталци раг ехсе11епсе. Он је то
приписивао оскудици историјске свести код примо-
раца, коју је убило католичанство. (Уопигге, — да
је имао свога Екермана, — Петронијевић 6и из сво-
јих разговора изгледао много занимљивији, него игго
је био по својим популизаторским делима и преда-
ван>има. Он је пропуштао кроз мозак актуелнс ства-
ри, али се о њима није изражавао и писмсно, што је
врло велика штста.)

Гђа Софија Радисављевић ми прича:

Брану Петронијевића су у нашу кућу довела
моја браћа кад је он био, мислим, у VI разреду гим-

80
 „;1,||јс. Он јс ОМО си|хч;ш. прЛ1) ск
а скро' олличаи ђак. Тсшко јс уоипп, ЧСЛа"'
ЈСЛНо. оол.0 , и симиатичиијсг' младића и с т штоТс
бмо он! Кал ,|с ирви пут дошао к нама, он сс лсшм
руком држао ла дссни лакат да сакријс да му с кТ
пут исцспан на Т ( , м с месту. Мој брат ВожслТ, 1
доцннји официр, - помагао га јс са гнан,см и одо-
брсњсм наших родитсља, дипсћи сс јасној интсли
гсниији тога ссљанчста, које сс мучило и тсшко
пробијало кроз живот. Временом, њега су заволези
и моји родитељи и он је често код нас био послужен
јслом.
Једнога дана је Петронијевић дошао и почео да
плаче. Једноставно је ссо у један кут, подбочио се о
лактове и плакао. Воја га је питао шта му је, он није
хтео да каже. Онда га је узела на испит моја мати.
Он је њој најзад признао да га је газдарица изјурила
из стана, јер јој дугује 30 динара, а да сад нс зна где
би. Колико се сећам, моја мати је изравнала тај де-
фицит и сместила Петронијевића код нас у девојач-
кој соби, а девојку изместила у неку собу у двориш-
ту. Исте године Петронијевић је завршио и седми
разред. Мој брат је тада отишао у Војну академију,
а он је остао код нас до матуре. После матуре је
Пстронијевић одмах отишао у Беч као питомац Уб-
скога среза да учи медицину, али је за три године
свршио философију и докторат из н>е и нијс хтео да
студира медицину, него је дошао у Београд, где је
добио неку професуру, а Убском срезу је у ратама
враћао суме које је утрошио за своје издржавање у
Бечу.
Он је био велики ум, али никад није могао да
се ожени, јер се стално заљубљивао час у једну, нас
у другу. У томе погледу није био паметан, нити
срећан.
Он јс целога свога века некако натезао са сјк-
јим приходима, и ја не всрујем да је изл Њ(-га |
ма шта остати. Колико ја знам, ои јс чак оставш

81
 „ „ТПУ1У V Ниии јс остао дужан Нв.
дуговс. V јслном х т с Ј ^ » 1Ц|1>ИХј палих франака.
кНх ИКМКК) нска Ф ра.тускиљ а. којој
Тај дУ1. му Ј,с “ ;,Н а вснчан.у и која му ,с чиниаа
јс он оио с тамо.
разнс услугс л о к Ј - аиизуЈС сво, живот и
ОН. НИКискако сС ш ални к у животу. Са нама јс
увек јс био искако с ‘Ј ко Педесст година.
м Г с м Т у а°Ј м у ПРглсдали јсд но г — о р е 0-
наи о но >еш е.

82
 Љ У БО М И Р СТОЈАНОВИП
(1860— 1930)

Љуба Стојановић је живео као окорели неже-

н>а V својој кући на Копитаревој градини (старо тле
некадашње Митрополитове баште). Био је то врло
леп човск, односно човек лепе статуре, коме је до-
бро стајао жакет и који је радо носио жакет. Он се
уопште врло добро одевао и носио штап само из
шика. Полагао је и на добру обућу и фини шешир,
а умео је да наће и кравату, која пада у очи. Страсно
је пушио, и то увек на муштиклу, тако да му је дим
за време разговора увек јурио уз лице и он понекад
жмиркао, али цигарету није лако остављао. Говорио
је кратко, одсечно, скоро дурновито и био више уч-
тив, него љубазан, али је био коректан и добар по
срцу. Имао је неке незгоде са очима, јер су му ру-
бови очних капака били скоро без трепавица и мало
црвени; при читању је носио лаки ртсе пег (без
оквира), али је ишао без њега, и то увек журним
кораком, не задржавајући сс ни са ким на улици.
Прск у своме понашању, он је важио за тврдоглава
и задрта човека, бескомпромисног и врло лако увре-
дљивог. Сматрало сс да нема интимних пријатеља и
да ни са ким нијс присан. Шушкало се да Је он у
раној младости добио сифилис, да га јс вукао годи
нама и да се зато није оженио. V ствари. њсму ј с

83
 псИ око Р>20. модрх1 Ј»иала ?лапа, а монскад и глас,
шгојс мокашпало да јс јлј чонск искала мсппо тсш-
ко и р1>апо прсжинсо мли нрсжипљапао и д и јк с . Ј а
сам имао мриликс да га нићам м(1снсдиспно кад сам
радно као нрактикант у Лкадсмији наука, а оц Г)ио
н»сн .чссп?1ајге рсгрс!ис1; тада јс административни се-
крстар Акадсмијс био Малиша 1'адоииН, а ја сам са
њим ралио у истој кннцеларији; Стојанопић јс Рало-
вића примао на рсфсрисањс у свомс кабинсту (старс
Мариновићсвс кућс у Бранковој улици), али јс кад
6и нсшто жслсо да нарсди долазио к нама на спрат
и увск службено, али тихо и учтиво издавао нарсд-
6с, али с ногу. Никад није зассо као председник
Јован Жујовић и никад сс нијс распричао. Н>сгове
су речи биле скупс, њсгов осмех нешто ванрсдно
рстко... Никада се нијс знало ни кад ће доћи, нити
кад ће отићи из Азсадемије, ссм кад је била заказана
нска ссдница или кад би некоме дао састанак. Он у
Акадсмији никада није поручивао себи, нити друго-
ме кафу (коју је кувала гћа Катарина, стара дома-
ћица зграде), па чак у њој није узимао ни чашу
воде, али би често донсо собом у кеси грожћа или
другог воћа, дао да му се опере и онда то појео,
читајући пошту. Волео је да сам себе послуша, те је
сам писао, сам тслсфонирао, сам испраћао своје по-
сетиоце и, чак, сам подстицао своју пећ; ннје трпио
ни да му момак помаже при свлачењу или облачењу
врскапута; пролазио порсд људи смркнуто, не гледа-
јући никога у очи, а тако и разговарао, због чега су
га ваљда и звали Вјетар и сматрали га за човека
„накриво насаћеног”, кога лако можс да изазове јед-
на рсч или опаска. Познато јс тако да је он због
једне речи некога попа дао оставку на положај
председника владс, а Малиша Радовић га је карак-
терисао као човека који је страшан кад се заинати
и као човека који кад једном кажс своје ие, после
тога не може да се „повраги”, без обзира што веро-
ватно и сам увића да је у неправу и смсшан. Поред

84
 п » а .К' нш о 01,0 шго «>»у (,)|»пту ш Гсчпп!
м(101, ТС му јс МаЈшта, кад’јс ж с д с ^ Г , Г г о
лобијс Н.СГО,, припамлк, ужички рсфсрисно "
и ш в ш г . тако сс нмр. јсд н о , дана исцспада стара т -
шсма на јсдно м канабету; ја сам рекао да треба т,,а
ти тапетара да се оно иресвуче; РадомиН ми је рска<т
Иемојте то случајно рећи сскретару, јер ће он „арс-
лити да се то канабс избаци на таван и да сс нс
оправља, него пуститс мени ту ствар. Дан-два доц-
није су сс нагло отворила врата нашс канцеларије и
Стојановић је улетео у њу као встар, носећи нскс
концсптс и акта у рукама, са запаљеном цигарстом,
(1ДНОСНО са муштиклом у зубима. Радовић је био
страшно кратковид, читао је и писао са лупом у
рукама, јер му је маларија на Солунском фронту
појела вид; зато сам му ја рекао: Господин секретар!
— те је он устао да сачека Стојановића. Овај му је
дао нека акта и рачуне; руке су му се тресле тако
да су хартије у њима шушкале; дао је своја упутства
и онда запитао: Имате ли ви штогод? Радовић је
рекао: Кад јс већ реч о рачунима, имам нешто у вези
са инвентаром ствари; молим вас да се ово изанћало
канабе расходује!... Стојановић је погледао неприја-
тељски на то канабе и пошто га је добро одцензу-
рисао, он је љутито рекао: „То канабе неће да се
расходује, него има да се зове мајстор да га оправи!
Какво расходовање! Оно је удобно и још може да
служи!” На тај начин је Радовић постигао оно што
је хтео и канабе је било оправљено. V време кад сам
ја служио у Акадсмији, зидана је њена зграда у
Кнез Михаиловој улици, и то у Академијиној режи-
ји. Паре је давала, мислим, Управа фондова, а њих
је издавао Стојановић, који их је држао у каси у
својој канцеларији у партсру. Једном је у каси било
око 2.000.000 динара, а Стојановић јс отишао и за-
боравио да је закључа, па је чак заборавио и кључс
ве у брави. Канцсларија јс имала ниске 1
којих јс онај с улице био отвореи. I оспа Ката јс

85
 . ... . . м.| СЧ1Г.Ч као Г>0 ( душс и јавила на«,
»Т. да«а1«ј. Рнло«»И К гсдсфонирао С го)аи..нићу,
шх.в р јс шворсн. соба шкд.учана; С тоЈанопић јс
д ш,ао улстсо у сиоју каицслариЈу. нашао иаљла ла
^ " вс у' рсду, такључао касу. однео кључ, дунуо и
отшпао. „С-шшаш јс свс срсћом у рсду , рскао )с
Радовић. „јер би ваЈкда иначе нешто нскоме рс-
к'ж>" ЈК>слс тога се то догодило још двапуг, али
сс он нијс враћао, нсго би телефонски само иарсдио
да се каса закључа и да му се кључеви донесу у
стан а курир сам био ја. Тако сам имао прилике да
видим његов стан и да га видим и код њсгове кућс.
Све је у њој било једноставно, просто и чисто. На
свим странама су били лспи стари пиротски ћилимо-
ви. (Чудновато је да му их Аустријанци нису опљач-
кали!) Он би мс примио уз један осмех преко муш-
тикле, узео кључеве и отпустио без речи, али се
видсло да је задовољан... Последњи пут сам га видео
у њсговој кући кад сам прочитао његову моногра-
фију о Вуку и отишао да му изразим с в о ј с дивљсње.
Ј а нисам знао да је Вук имао тако мученички и
херојски живот!” рекао сам му ја. Стојановић ме је
задржао читавих пола часа и био ванредно љубазан.
Чак јс наредио да ме послуже слатким и кафом. (Он
је умро у Прагу, где је био на лечењу и дао наредбу
да га тамо и сахране, као да је и тиме хтео да де-
монстрира против Монархије и да каже: „Незахвал-
на Отаџбино, нсћеш имати кости моје!” — што та-
кобе указујс на њсгов карактер и на невероватну
једноставност тог нссрсћног човека.)

86
 А Л Е К С А Н Д А Р БЕЛИН
(1 8 7 6 — 1960)

Алексанар Белић 1958. Белић је ушао у осамдс-

сет другу годину; али му радна способност није ума-
н>ена. Он је у стању да путује возом, аутом и авио-
ном, те је ове године путовао у Москву и тамо сам,
без икакве пратње, провео више дана. Он у Акаде-
мији пије пре подне велике чајне шоље кафе и њему
то ништа не шкоди, али не пуши. Лане је рекао, —
омакло му се ваљда да то каже: „Треба сачекати да
поумиру ови старци, па да обновимо Академију!” —
а када су старији академици, па и млаћи, почели да
умиру, и то нагло, тако да их је одједном отишло
пет-шест (пре Исидоре Секулић), многи су чекали
да ће се и Белић омакнути, али се то није догодило,
он је проживео тај „помор” и остао и даље на своме
капетанском месту, на врху брода... Почетком лета
Господњсг 1958. био је организован неки излет лин-
гвиста у Тршић, ради комеморацијс Вуку Карацићу.
Бслић је био мећу учесницима тога ходочашћа н
здрав и жив стигао на ручак у Лозницу. Ту је изја-
вио да је нешто уморан, тс поручио једну „дуплу
љуту”, коју је попио на искап, затим јео као предје-
ло сир, кајмак и млад лук, после тога поеркао супу,
смазао с великим апетитом неку муеаку и онда,^ не
могући да се одлучи за јагњ ећс или свињско пече-

87
нн
 „ ,с , у к - о м о р п и ју |.||у | „ 1у, Кч, ||1М1Н
„ о л а ,;м М.1-11Г 1 м ... м ..,с, V с л а с . „ 1И|ИМ ;
ЛН1.ЧР мрмл К..ЈС Л11Ј[у|||1' МИЈ1' мно СНМ јсп
М, Ч ,„ |С ,|,ЛЛМК' И лру.ммл, нли |с
С;,М м„мм„ чсп .р и дсмн, и ,н,мм ћаскам с ЈкуЛИмл
ок„ сс.,с м „нла, м,мс|,у „ с а л .м а , рскао м „и.,: ,Ј а
сс одивно каним да 11амип|см нсимп л сф и н ти н н о о
Вуку. али то оддажсм јн сто | олиппкицу н>сгонс смр-
ти. па Иу тада објанши тај сш>ј рад!"... Сш су се
присутни кришом зглсдали кад су то чули, јср та
стогодишн.ица пада кроз чстири-пст година, даклс
гнкглс 1%()-тс, а стнрнц јс у осамдссст другој, али
праии илаиовс о томе шта Нс раднти у нарсдној ка-
лс*шарској дсцснији и нс рачуна са смрћу. Онима
којима је импоновао својим младићким апститом, он
јс сс у јсдном трсггутку учинио загонстним, тако да
су сс помало и уплашнли од овог Белићевог само-
поуздања; зато је неко рскао: „Овај Бслић игра
жмурке са смрћу и заборавља колико му јс годинаГ
*
А. Бслић је био вслики као филолог. а богат
човск по миразу који јс добио уз своју жену, али јс
по карактеру био ситничав, а по тврдичлуку и грам-
жсњу уистину човск без скрупула. Прско сш>га уја-
ка, апотскара Младсна Кокановића, он сс спријате-
љио са мојим ујаком, доктором Стоимировићсм, од
кога јс вечиго тражио нскс услуге. Као члан Кра-
љевског фонда, Бслић јс примао од Двора 1.000
дворских цигарста месечно, па, пошто сам није пу-
шио, он јс цнгарстс продавао, и то обично моме
ујаку, цснкајући сс с њим. Мој ујак јс био човек
ЦЈирокс руке, па јс волео да га јодн н није хтео да
му илатн једну дворску цигарету вншс од једне Ја-
дран-цш арете, која је бнла најбоља у своје врем«., а
Белић се кидао да своје цш ијх-тс прода ипо скуњље.
Кад би му мој ујак рскао да их по гу иен\ 1кш \дн

8^
1РУг о м .1>слн11 јс тврлио ДИ би V ксограду ц а „ 1ао
'^удс којн бп му далн и по три динара за комад, д„к
и\ он ујаку као пријашељу уступа за динар или ди.
нар и по. Па то 6н му ујак рскао: Морс, Алсксандрс,
кад бн Двор сазнао да ти тргујсш тим цигаретама,
то нс би оставило добар утисак, зато ти и водиш ову
трговнну испод рукс... Понскад мој ујак би о тим
цигаретама с њим говорио и прско телефона, па би
му рскао: Ношаљи робу! — а Бслић би питао: Јеси
ли купац? — и онда би лично донео цигарете и
лично примио паре, добро их одбројао и онда био
задовољан.
Белићева мати је имала једну несрећну тетку,
жену Косте (Коче) Бодија, Мару Боди, роћену Ко-
кановић. Она је некако остала сирота и њу су пома-
гали разни роћаци и пријатељи, па и њени сестрићи,
Белићи. Једне годинс тетка Мара је требала да иде
у Бању, а није имала с чим. Сви су се роћаци ску-
пили и направили со11ес1е за њу, али нису скупили
довољно. Алсксандар Бслић је дошао код мог ујака
и рекао му: Душане, ми тебе сви сматрамо не за
пријатеља, него као за род роћени, зато сам ти донео
овај списак прилога за тетка Мару, да и ти нешто
даш за њу!... Мој ујак се мало изненадио, па рекао:
Бре Александре, како те није срамота? Па ти би и
сам могао да даш жени 1.000 динара, а да не осе-
тиш!... Душане, није у томе ствар, рекао је Белић.
Сваки од нас треба да да доказ љубави према тетка
Мари, а ја знам да је и ти волиш и жалиш!... Де, да
видим колико си дао ти?! — рекао је мој ујак, па кад
је видео да је А. Белић дао 200 динара, он је дао 300
и рскао: Много си шкрт, Александре, и много вели-
ки рачунција...
Причали су ми људи да је Белић у Тршићу сео
за сто неких младих људи и поручио себи јело и
пиће. Појео је кило печсња с ражња и попио више
<>д литра вина, а да никоме ништа није понудио!
Исто јс тако чинио са кафом (у Академији). V при-

90
 т т в у л»удн са кч.јим;, к о „ ф ср11|
»„> за ссос „ иц за кога ви„!с' д л ’ °ручи к«Фу са-
оакшишс, изговарају^и сс да „ ( ' " ’ |с твРДица и „а
сличио. (И такав јс остао до с м р т Т ^ п ’ И ТОмс
Н.СГОВС особинс су билс: I) уД[1;,п Т Ј" ДрУГс Двс
/I 2 ) јурсњ с за женама. А ли о гоТ И додвоРавии»с
који су му били ближ и' Нска ПИШУ они

Алсксандар Бслић Зе рскао једном ову карактс-

ристичну рсч: Када ме мучи нека мисао, коју треба
да обрадим, јз сам као бременита жена која носи у
себи плод и која није мирна све док се не породи;
тако ја носим у себи једну идеју и не могу да се
смирим све док је нс бацим на хартију, после чега
сам лак као жена после пороћаја...
92
 МИЛОШ БУРИН
(1 8 9 2 -1 9 6 7 )

Седео сам с њим почетком јула 1965. у једном

парку. Он је увек био бангав (дустабанлија) и боем,
али је са старошћу одједном нагло грохнуо. Кажу
да је имао срчани напад, а треба узсти у обзир да је
он много и пио. Разговарали смо о којсчему, па и о
њсговим преводима Илијаде и Одисеје (у стиху). За-
држали смо се и на Теогнису Мегарцу. Он ми рече:
„Ничеова докторска дисертација била је о аему.
Ниче је од њега позајмио своју мржњу на гомилу,
масу, народ.”
С обзиром да је БуриН некада био супер-наци-
.рналан, а да је сад у овом рсжиму одједном постао
туН за нскадашња своја убсПења (и пријатеље), наш
јс разговор био мучан. V једном тренутку ме је иза-
звао те му рекох: Милошу, Милошу, ти си добро
прошао у овој револуцији, видим да те јс нови ре-
жим пригрлио и да ти добро иде. Успео си да се
одржиш и да се утврдиш... Он оћута неко време, па
ми рече: „Морам да идем, збогом!” — и откотура се
У нскадашњу зграду новог двора, свакако у неку
сРДачну посету код неког моНног руководиоца. Ге-
гао се у ходу, али се држао правца. А ја сам га
посматрао и мислио (1 њсговом случају. Тај нска

93
дашњи босм јс умсо да срсди своје интсрссс (и да
их увсба). Сад сс он вишс нс заноси косовским ми-
том и нс проповсда традипнонадни национадизам.
 С Ј1 0 Б 0 Д А Н ЈО В А Н О В И Б
(1 8 6 9 -1 9 5 8 )

Мога оца и мајку, — всли гђа Правда Ристић,

— требало је да венча Светозар Милетић, али пошто
је био у затвору н>их је венчала њсгова кћи Милица
(доцнијс удата за Јашу Томића). Гћа Милица је тако
и крстила мога брата Слободана, јер је Светозар и
даље био у затвору. Наша кума, гћа Светозара Ми-
летића, била је ванредно лепа жена, али се о н>ој
свашта говорило. Јсдно је извесно, а то је да она и
Милетић нису добро живели; свет је за то кривио
њу и јако је осућивао. Што се тичс Милице, Сло о
данове куме, и она је била лепа (могу одмах да до
дам да мене она није крстила, него неки други у Г
та жена је била жива историја. Једном ми је причала
како је, ваљда негде пре 1880. имала поеело. Ј
се музицирало у салону, а после се имало Р*- ^
трпезарију на јаузн. V трпезарИЈИ Је Кпоф-
све за служсњс, па су ту билс и
не, које су биле справљене као сенд » пот/као из
колачићаУјс био ,,* % « ’’• Лаза К ж Л * Д к а о и
салона, отишао у трпсзарију и из ™ јавља-
вукао „шаум”, па га појео, а аатим и ш ^ М Ј_ ^
ЈУНи никомс. К а д ј с т р ^ о ^ * ^ ћ Р^ шаЈ11С код
циде да нема „Јиаума Ј г^а
95
96
 и\ корпсксра ла протссира. гс сс „,роЛ„ла читава
,к> НоШ,м ( адУ ®’К сс иијс испоставило да јс
то онла шала. односно иншрми Ла^с Костића к о т
јс волсо такво комсдијањс... Узсв свс скупа, „и кума
Милипа н и јс оила срсћна у животу. Л и Слободан
сс нијс жснио. тс сс тако то кумство само од ссбс
временом и угасило!
*

Доста је распрострањено мишљењс да је Спобо-

дан Јовановић умро као девац и да он, никада нијс
имао посла са женама. Ово се уверење ширило зато
што је Слободан Јовановић имао врло пискав глас,
— управо гласни орган дечака од седам-осам годи-
на — премда је иначе био пропорционално развијен
(чак је као Арнаутин био узак у куковима), а ни на
физиономији није показивао неигго немужанствено
(док не проговори), као што му ни манири нису
били ни мало женствени. Томе уверењу је мећутим
лоприносила и околност пгго је велики писац био
радознао за туће приватне животе као жена, што је
јако волео да оговара и игго је могао да се смеје од
срца кад би слушао пикантне и скаредне ствари о
људима (не може да се каже да се смејао грохотом,
јер та фигура заиста не одговара његовоме случа-
ју!)... Они који га нису волели (а који су махом
били опрљени неким његовим „вицем” на њихов ра-
чун, па су желели да му врате мило за драго) ишли
су чак и толико далеко да су му износили неке по-
роке и застрањености, али они који су га добро зна-
ли нису у држању тога човска према људима и же-
нама приметили никада ништа абнормално. Универ-
зално интелигентан и универзално радознао, он јс
био врло занимљив у разговору кад би говорио ма о
чему, па је био занимљив и кад је говорио н о људ
ским развраћеностима, али он то није чинио на вул

<Ј7
1 аран намнн. нсго јс чисго нршио психоаналик ла
6н нчвсснс карактсЈХ' објаснио њихопнм „оптсрсћс-
њима *. олтччм наслсћсним или стсчсним рћапим
навикама. Црњански ми јс тако причао ла јс са аим
нмао нскс рам'ОВ1'рс о нским љулима у псчи са н,и-
ховнм ср1>гичним жнвотом, ит чсга јс иглашло да јс
г. Олободан Јовановнћ познавао ислу „палсту" свсга
што сс односи на сскс, јср јс всроватно читао Вај-
нингсра и другс ссксологс. Уз то Црњански ми јс
рскао да је видсо г. Спободана Јовановића при
„фперп>вању" и да је био изненађсн његовом енер-
гијом (и укусима!). Други један човек ми је говорио
да је г. Слободан Јовановић „некада” (всроватно пре
1930), заједно са својим пријатељсм дром Гутом
Протићем, „фреквентирао” једну дискретну шај^оп
сЈе гепОег-Уоиб у Ул. Краљице Наталије у Београду,
коју је држала нека врло озбиљна сводиља, која је
радила само за „бољу господу”. Сем тога, тај човек
ми је рекао и ове две ствари: 1) Слободан Јовановић
је волео жене и чак је желео да се и жени, али се
није усућивао да то учини, јер се бојао да се његова
мати не би сложила са његовом женом, а он је био
реттсо привржен својој мајци и није жслео да је из-
лаже тим непријатностима. 2) Он је рано раскрстио
са еротичним животом, као што је и пре тога тсм-
перирао себе вегетаријанском храном, али је увек
волео жене и био сав сретан у друштву младих и
лепих жена, премда је умео да буде уздржљив, јср
се ваљда бојао да не изгледа смешан. И, као што је
говорио да се сексуална потенција даје сублимирати
у више форме интелектуалнога стварања (и напре-
зања да се оно и оствари!), он је тако и сам био
живи доказ овс могућности, јер је за време свога
живога толико ствари јасно схватио и критнчки про-
учио као ретко који Србин прс њега, да би са кри-
сталном јасноћом говорио и писао и о најсуптилни-

98
 јцм проплсмнма. ударио свој лични псчат на свс ч. г»
‘сс дотакао као наставник (или саи.сиг, бриљант!«
свскП. а да о н.сговим списима и нс товоримо јср
они иду V класичну и најбољу прозу нашс кн,ижев-
ности!
*

Исхрана Слободана ЈовановиПа. Слободан Јова-

новић спада у ред наших највећих и најбољих писа-
ца, а и обим његовог књижевног дела није мали. Он
није писао по инспирацији, него по документацији,
а то је захтевало огроман и напоран рад. Његова
„целокупна дела” износе неких дваестак свезака, али
у њих није сакупљено све што је написао тај вредни
и даровити човек слабе физичке конституције. Он је
ударао на врло суптилну правну и историјску мате-
рију, а писао је увек јасно и концизно. То само уве-
ћава његове заслуге, а то га је и учинило нашим
великим стилистом, — човеком који је дао узоре до-
бре српске прозе и који је утицао на развој нашег
интелектуалног језика... Свака његова књига је зах-
тевала велики претходни рад, читање врло великога
броја књига или дуготрајне архивске студије, а то је
посао читања, исписивања и писања који се ради
седећи и који окива човека за сто. На таквом раду
човек може за столом и да побледи и да позелени,
да му мркне свест или да му излећу свитци пред
очима, да му мозак стане и да му се поремете све
органске функције... Међутим са пуним стомаком
се не може ни много да чита, нити много да пише.
Р1епи$ уемег поп 81и(Јс1 НћеМег. С тога је Слободан
Јовановић целога свога века јако пазио на сво ју ис-
храну и увек гледао да се мало гладан дигне са сто-
ла. Једно време он је чак био и вехешаријанац, те је
чосто доводио свој организам и у критично стање
^К)г оскудне исхране. Мати би му тада поЈачала
храну месом у тссту и на друге начине, чувлЈу
ла снн то нс прнмстн... Ссм пма Слоболан Јовано-
внћ никада нијс ни пно: V њсговој кући сс голинпвс
ННЈС ТрОШНЛО НИ ДВС- 1рИ ЛИТрС ВИНД тбог ГОСГИЈу, а
ракија ннјс ни окушана. Дал>с, он никала није ни
пушио.
На тај начин јс овај вслики писац одржао свс-
жину свога духа и послс осамдессте годинс, а када
сс то кажс, онда то значи да су га мсморија, здрав
суд и всдро душсвно расположењс служили и у ду-
бокој стар(.кти.
(септ. 1954)

Било је света у Београду (а нарочито жена),

који је сматрао да над породицом Владимира Јова-
новића (као и код Светозара Милетића), лебди про-
клетство што су њих двојица били интелектуалнс и
моралне убице кнеза Михаила, јер је тај догаћај не-
када толико потресао јавно мњење да је пао и пред-
лог да се кнез Михаило прогласи за светитеља-му-
ченика, то јест да се канонизира и уврсти у ред
српских светитеља. ,Зато се та Јовановићева породи-
ца и морала угасити”, говорили су сујеверни. И зби-
ља, Владимиров син Слободан се није женио, док се
кћи Правда удала, али је њен син роћен са крајњим
знацима дегенерације, те је остао мали и инфанти-
лан и све до данас (1956), иако и он, као и мати му
и ујак Слободан, располаже огромним интелектуал-
ним и моралним даровима. „V том и јесте ствар”,
кажу нски обрсновићевци; „они сви испаштају грех
свога оца”.„ У главном Слободан Јовановић живи и
још увек ради. Он седи у Лондону у једном хостису,
који одржавају калућерице, а има нску ренту од 70
фунзи месечно, коју му неко иеплаћује, и држи се
тако добро да и сам излази на улицу, на чак иде и
у Париз на седнице сЈе П п х т т Је Нгапсе... Наджи-
ВСО ЈС СИС СПОЈС супрсмсникс и споју СПОХС УКи к
„ С Ј Ч Н Ш Н О . као и (.тац му, дспсдссст голини'

V пстак 5. дсцсмбра 1954, у Бсо.рад јс стигла

всст да јс г. Слободан Јовановић у понедсоник до
ОИО ЈСдан удар, односно да га ј е погодила кап- он ј с
изгубио моћ говора и прснет је у болницу; дан прс
тога он је оио врло ведар и веома расположен- чак
се тврди да га није остављао ни њсгов хумор, као ни
његова луцидност, што је изазивало дивљење, јер је
он ваљда већ зашао у деведесету. Са њиме ће неста-
ти једног великог писца Србије из прве половине
XX века, који је у једном тренутку играо и извесну
политичку улогу. Већу респективну и репродуктив-
ну интелигенцију ми нисмо имали скоро у читавој
својој културној историји, али он није имао „штофа”
за државника.
*
Бсоград, 16 дсцсмбра 58.

Политика је јуче јавила да је г. Слободан Јова-

новић умро. Ја нисам видео тај текст, нисам га запа-
зио. Али пошто су ми рекли да је та вест потврђена
и у штампи, отишао сам гђи Правди Ристић да јој
изјавим саучешће...

Највећи интелект мећу Србима је био Слободан

Јовановић. Нико од нас Срба није примио у себе
више интелектуалних утисака него он, и
донео о људима и о стварима више ИН^ ЛЈ^ ^ сс5 е
закључака, него опет он, а нико н и ј с пр е
НИ тежих утисака, нити Јс и^ аЦ1^ ™ утисака”, ја
нсго такоћс он, а кад кажсм « ^ кад ВСЛИм
мислим на њихову обилност и ду У
101
 адкључкс", пол гим полрјнумснам и њихону
интслсктуалну салржину, као и прсцишост. Дли
ипак (ктајс сав у гој цсрсбралшити спота дсла и
њсгов утииај ннјс био раван тксговој интслсктуалној
врсдности. МсГ>утнм он сктајс срсдииггс нашсг ин-
тслсктуално-критичког уздиЈаља у првој половини
XX вска.
*
Г. Ок>6одан Јовановић ми је говорио: Увск кад
сте прсоптерећени, сузите домен акције!... Ја вам то
не говорим само као метод личних успеха у животу,
него вам и као политичар саветујем да користите тај
систем акције, — наглашавао је он, па додавао: Ако
не можете да успете на једном ширем домену, одмах
се концентришите на неком ужем тлу. (Затим је хва-
лио кнеза Милоша, који је своју делатност често
знао да сузи само на Београдски пашалук, али није
волео да призна да је и кнез Михаило сужавао своју
одвећ расплинуту југословенску акцију, кад је гово-
рио: Ја желим прво да ускрснем ЈТазареву Србију, а
Душаново царство остављам за после тога.)
*

Г. Слободан Јовановић је говорио: Основна по-

грешка Срба у Југославији је у томе пгго су кроз
унитаризам концентрисали акцију, али деконцен-
трисали контролу; у Совјетском Савезу је обрнуто и
отуда треба узети пелцер, па деконцентрисати акци-
ју, али концентрисати контролу, да би сви певали у
један глас... (Њему је та формула била тако драга
да ју је у разговору са мном два пута употребио, а
ја сам је добро запамтио као и сваку другу поједи-
ност из незаборавних разговора с њим; слушао сам
га побожно као Екерман Гетса и бележио његовс
речи, али су ми те белешке, на жалост, нротме.)

102
 *

ЈоааноаиН и „нови". СлоГ,„„,„ ,

вић јс мсн" гов°Р'«’ Да од свих чисаца к :Ј° 1ано'
Гавили послс 1Ч18-тс, прсдс само С С ц а К"Ј" с* №
дош Ирњански и Растко Пстровић јср’ сам МИ'
имЧУ таЈ,с,па' све Јс ост«Д° пролазна ствар () нГ ,
признавао таленат ни Б. Ковачевићу, ни Б БосиН„
налазсћи да их прсцсн.ујем, Ценио је Д рагиш уњ ’
с,т а и никада на њсгов рачун нијс пусгио нијсдан
вии. За Бојнћсвога брата Радивоја је рекао да јс то
Пера Одавић новије генерације. О Драинцу се изра-
жавао тако да човек није могао да ухвати да ли га
више сматра за позера или за неваљалца. Гћу Ребац-
-Савић је сматрао за умишљену списатељицу; са Си-
бом Миличићем јеЈако волео да разговара, али га у
принципу иије чишао, јер га је оценио као човека
који се није развијао. (Њ ега је увек код писаца ин-
тересовало то, та линија развоја, то како расте или
опада њихова моћ израза.)
*
Слободан Јовановић је у нашу историју први
унео психологију (појединаца и гомила), те је учи-
нио личности и догаћаје далеко јаснијим него што
су били пре његових списа.
*
Често се чује примедба да је он био личан у
својим историјским списима, дакле необјективан, од-
носно некритичан. Ипак се још (1960!) нико не усу-
ћује да спори његове историјске закључке, премда
многи воле да се закаче чак и за његов стил, скоро
увек лак, беспрекоран и елегантан чак и онда кад
је говорио о сувопарним стварима, а за ЧУДС*
када је правио психолошке анализе и оцрт«' ку
рактерс, залазсћи понекад и у дубоку ПЈХ_ ‘ Т11
Јфиватних живота својих многобројних

103
 И.тчгно, ако се иронија (и хумор) узму као неигго
скоро неморално, он ннјс био и моралиста, али му
сс са другс странс зато нс можс прсбацити да је
својим дслима хтео да икомс даје лскције из морала
што често само „оптсрсћује тскст" и води нске ис'
торичарс у баналну дидактику... Али при свем том
његови критичари као да канда заборављају на глав-
но, а то је ово: Он је за педесетак година рада, а са
седамдесет година живота толико дао и толико учи-
нио, колико нису учинили ни псторица наших дру-
гих писаца. И то је све дао један слабачак човск
крхка здравља, који је наш ао снаге да марљивом сту-
дијом, — следујући своју интелектуалну радозна-
лост, — остави за собом тридесетак томова добре и
занимљиве есејистичке прозе.
 ЈОВАН ЦВИЈИК
( 1865— 1927)

Не могу да кажем да сам познавао Јована Цви-

јнћа, али сам имао прилике да га виђам; био јс то
један човек јаке грађе, широких рамена, због чега
ми се ваљда и чинило да је омален; у сваком случају
он није био крупан и висок; он се облачио господ-
ски, али без икакве фантазије, тако да је све на ње-
му било складно, али ништа упадљиво...
После 1919-те, он је био знаменита личност Бе-
ограда, шеф опозиције. Пред његовом кућом је по-
некад било двадесет министарских кола, јер је он
стајао на челу свих непријатељстава против Пашића,
Протића и радикала, те је сматран за идсјног воћу
демократа, који су се њиме поносили и увек исти-
цали да је он са њима, користећи његово велико име
и ауторитет у своје политичке сврхе... (Позната је
ствар да је он играо велику улогу у тзв. „конгрссу
интелектуалаца”, тс се веровало да је желео да доће
на власт и да постанс представник Срба.)
Негде око 1921. ја сам написао један приказ на
његове Чланке (2 књиге које је објавио Шварц) и
после тога био код њега у посети у његовој ку и
(на Копитаревој градини). Намештај те куће је оио
скроман, али је све показивало чистоту и ред, иако
нигде нијс било ни трага од некаквог сж ла. 1,вији

105
Јован Цвијић
 Мс јс у ^ ' V ЈСДНУ собу зас I рвсну ЛСПИМ ПИПОТСКИ
„илнмима и ссо на јсдну столицу - љ„љк«
мс„с посадио испрсд ссбс на нску ниску « к ^ “ Ји
0НДа ЈС са мном љубазно разговарао двадссстак 1
„уга. љуљајући се лежерно на оној својој великсн
столнци. Разговор се вртио најпрс око мснс- Одамс
сам, шта студирам, зашто сам отишао у радикале и
томс слично. После Је ЦвиЈИћ говорио о себи о сво
ме делу... Ја сам имао прилике да му кажем рсчи
дивљења, јер сам се заиста дивио његовом интслек-
туализму, и оном животном делу које је он поставио
оснивајући „ Н асем ” и омогућујући сваком мисле-
ном Србину да дубоко позна свој народ кроз ту гео-
етнографску анкету без преседана у науци; он ми је
рекао да је то све почешак, да на томе има тек да се
ради, да би замишљсни план био остварен...
Цвијић је већ тада био нешто слаб, а мислим да
је било у питању срце. Не знам од чега је долазила
та његова срчана слабост, али мислим да је она била
погоршана његовим излетима у политику и разоча-
рењима која је ту доживсо, јер је он уживао глас
човека умерена у јелу и пићу, трезвена у животу,
као што је био трезвен и у својим научним делима. ..
Углавноме, он је био нешто блед и испијен, а то је
долазило до у толико јачсг израза што је тај иначе
тако озбиљан господин и велики човек вранио своЈе
бркове, — једна појединост која је спуштала ниво
целога призора овога сусрета, који јс за мене но
историјски. Ја нисам могао да се начудим тој иоЈ
диносши, у толико пре што Цвијић није само Р
вио у вис савијене брчиће неким црним пРа*1 ’
их је формално офарбао неки” „шрТГодузимало
ћатс или пснзионисаног по:л>фииир ~Упојаве.
много од и онако скромне отменосги
Риста Ј. Одавић
 РИСТЛ Ј. ОДАВИК
( 1 8 7 0 — 1932)

Од 1890- п;) на даљс Риста Ј. Одавић се истицао

у новинарским и књижсвним круговима, јср јс писао
песме и био друг Војислава и Нушића, а затим је
друговао са Скерлићем и иисао сатиричне стихове
по радикалским хумористичким листовима, славеНи
1' зприл и А. Обреновића. Како ми је сам говорио,
он је још у детињству научио руски и превсо Оње-
хина (у стиху) кад му је било око 18 година, затим
је, мислим, учио у Лајпцигу и отуда ваљда знао не-
мачки, а кад је научио француски не знам, али знам
да га је знао. Већ око 1900. Скерлић му је одрицао
таленат за песништво, али су га стари другарски
обзири уздржавали да то и напише, а Сремац и
Миле Павловић се мећутим нису устручавали да га
чак и пецају својим епиграмима. „Нова школа” око
С К. Гласника није са њим уопште рачунала и Ода-
вић је био одбачен, разочаран у своје пријатеље и
огорчен на књижевну критику, која га није урачу-
навала у озбиљне писце. Ипак, он јс чинио све да
одржава извесну књижевну репутацију, па је изда-
*ао ј/оау аскру, што га није коштало мало труда и
новаца, а што га је некако одржавало у књижевно-
ети као редактора-чиниоца. Сем тога, Одавић јс оио
У неку руку и филистар: Он сс дружио са књижев-

111
 ннпим.к али никала нијс Оио Гхк*м; он је имио сљ,.
ј \ 1 нмн;пијску п|хх}х'суру и н и ј с никала служио у
ун\тра 1инчк*1 и; био јс окрсшн у олржавању личних
всга и 1атч> ннјс ннкада Г>но тапостављсн у својој
карИЈСрн; ожењсн ванрсдно лспом жсном, Ангсли-
ном. роЈчгном Јанковић, (која нијс била ни сирота,
јср јс била кћи имућног трговца), Одавић је с њом
био врло срећан, премда се мсни чинило да јс она
била пхгподар у кући. ГЂа Одавић је уосталом и
сама понсшто писала и била углсдна чланица Кола
српских ссстара; она се дружила само са најотмени-
јнм жснама и јако држала до себе (мати јој била
пречанка и она јс имала у своме тону нсшто пречан-
ско, скоро чак и напето); као и њен брат (Велизар
Јанковић), и она је била ауторитативна, сматрајући
ваљда себе (са правом или не) за нешто изузетно.
Друиггвено, она и Риста Одавић су представљали
један угледан пар, али би она уз једног мужа са
јачом индивидуалношћу свакако више значила у на-
шем јавном животу, јер многи Ристу Одавића уоп-
ште нису ни узимали озбиљно. Са друге стране она
је била савршена домаћица и њихова кућа је била
урећена господски а 1а Ггап^ајбе. Све је ту било на
своме месту: Наменггај, слике, сребро, порцелан, те-
писи; тон куће је био скроз западњачки; гћа Одавић
је до смрти Одавићеве, а и после ње, све до 1945,
била најбоље одевена жена у Београду, и дуго врло
лепа. Мећутим, њена конверзација није била јако
занимљива, јер та жена здравога разума није имала
много духа. Одавић је скакутао око ње и увек имао
пуна уста њенога имсна: „Анжсл ми каж е”..., „Ан-
жел је заузета око спремања за дворски бал!”...,
,Анжел је била у аудијенцији код Краљице”..., „Ан-
жел се јако заузима за подизање цркве у томе и томе
селу итд., — Анжел, па Аиж ел! — о њој је могао
увек да говори, а ол се п>ој удварао и пред светом,
јако пажљив према тој лепотици. Око 1930, кад јс и
она ночела да мрелази у матроне, њено ионашапл'

112
 ои-к' .1С «"|1|С " С1" лостојапстисмо. Ош, Сс јако аЈ,и
„сШТо шмннкала. гордо ј с „осила главу, прим ,ла е
\мпшост„ н љубалности с висинс и била „скако
увск рслсрвисана и усиљсна. Одавић јс мсбутим био
живахан на нски сллонски начин, па јс волсо да Се
V друштву и „млати" или покаже, да упознајс људс
и жсне јсдне с другима, да прилсти некој личности
И да ЈС забавља, да понуди руку нској дами или да
засмејава младе девојкс и томе слично, због чега су
га жсне волеле, али он није био неки соигеиг и није
уопште био опасан за жене. Он је говорио много и
збрзано, а помало је и врскао; у младости је, кажу,
био кицош, а после 1920. се одевао врло скромно и
био прилично пун. Ход му је био мало чудан; ишао
је брзо, али погнуто, а корачао је тако да се човек
бојао да се не саплете о своје ножне палце, јер је
„убацивао” врхове ципела преда се, као што чине
кратковиди људи. Са целим светом је био познат и
у неку руку интиман, али човек није имао утисак да
је свету стајало до њега; старији људи су налазили
да је он одвећ „комуникативан”, али незанимљив и
поред свих својих знања и напрезања да се унесе у
сваку ситуацију, па су га сврставали у брбљивце и
нису полагали на његова мишљења, а млаћима је
изгледао чак помало и комичан. ЈТичних пријатеља
није имао, а мислим да је то долазило отуда што се
он никада није могао ни за шта да се заложи сав, и
јер није умео да буде личан и да сшрада и јер се ни
за шта ваљда није дубоко ни загрејао; био је форм-
алист и површан, а у неку руку и јалов, па су људи
његове срдачности узимали за глуму или манир, за
лудирање или бежање од озбиљних разговора. о |е
отприлике моје објашњење о том зашто он, кој ј
добро познавао људе и велику књижевност■ (с Ј
Дао један занимљив превод Г етеовог ауси^ )»
успео као рсдитељ Народног позоришта ч
канда вечито жалио (и увек омаловаж* * со
А то је моје објашњење и о томс зашто нијс успео

113
 ни \ полнтиии. јср јс он био карплнн тпкинниг
*'стш»отворној скупиш ш и (и. ;»ко сс нс внрач, јаг^
активан \ њој). тс јс нл слслсћим шборима тгуби|>
манлат. ^м>јн му је мрсотео Кскта Мнјкић. човсг
који јс н сам у млјццкти пискарао, а који јс био тип
вулгарног паланчаннна. прапн бскански балија у ци.
внлу, али м\у4ко). Шља мсћутим тнати да јс Олавић
V два три маха био и кандилат та министра (просвс-
тс) н да јс он и сам веровао да би могао добити тај
портфсј. Како сс он мсни жалио, то му јс покварио'
овај несрећни случај: Он јс био у Пашићевој прат-
њи. (Пашић је излазио из Скупштинс и позвао га
на нски договор.) На излазу из скупштинске тгра-
де сретне их Сгојан Протић, који јс баш улазио у
Скупштину. Протић је скинуо шешир и поздравио
Пашића. а овај је скинуо цилиндар и отпоздравио
му, па га је апострофирао са: Како си, Стојане? —
и пружио му руку. Стојан Протић је на то бесно
окренуо главу и прошао, не желећи да се рукује, а
Пашићу је остала рука у ваздуху! Уврећен, Пашић
је онда погледао у Ристу Одавића љутито, повукао
руку к себи и рекао му суво: „’А јд\ довићења, раз-
говараћемо други пут!”... Одавић је сматрао да је
зато што је видео ту „руку у ваздуху” изгубио Па-
шићеве симпатије, јер Паш ић нијс могао да му
опрости што је био сведок тога његовог понижења.
М ожда је то психолошки и објашњиво, али ја ми-
слим да Пашић није узимао комбинацију са Одави-
ћем као министром никада много к срцу. Он је знао
да Одавић политички не представља ништа, то јест
ни свој (бањалучки) срез, а камо ли округ и да у
клубу нема групу која би тражила да он уће у Владу.
Јер Пашић је био реалиет, он нијс узимао ла сарад-
нике у Влади људе које би морао да брани и одржа-
ва, ссм ако су били у питању велики стручњаии и
особе њсговог великог попсрсња, а уз то људи вели-
ке личне рснутааије и јако му одани, као што је нир-
био Пачу, за кога се ша да нијс умсо са бирачима

114
 и д» никад нијс имао нску своју гру„у у радикаЈ|.
сК0М посланичком клубу. т 1
Одавић јс био нско прсмс начслник Умстничког
одслсња, затим управник Државнс штампаријс и
најзад. дирсктор Државнс архивс. Као начслник
Умстничког одељења он није учинио много, а као
управник Државне штампаријс он јс и сам то место
схватио као синскуру. При свсму томе он је био
дс>бар управник те куће, па чак и вољен у н>ој. Што
се тиче Државне архиве он је у њој стекао велику
заслугу само тиме што је за врсме његовог управни-
ковања том установом била подигнута за њу засебна
зграда. Унутра, у самој кући, он није учинио скоро
ништа, а и нова зграда је имала две велике мане: 1 )
Канцеларије и читаоница су биле окренутс северо-
-западу — нагуране уз помпезну фасаду — мрачне
и зими јако хладне, и 2) Кровна конструкција зграде
је била од дрвета покривеног блехом а то би удваја-
ло опасности при пожару. (Апсолутно никаква обез-
беђења од пожара нису била предвиђена док их ја
нисам увео 1942.)
Као уредник Самоуправе — кад сам ја био по-
ред њега скоро три године њен „главни сарадник”
(једна титула која је постојала пре 1929. само у тој
редакцији у Београду) — Одавић није био јако зау-
зимљив; пре свега он није давао тон писања, нити је
имао јако присне везе са Владом да би знао њене
интенције. Кад је требало да се по неком питању
добију инструкције, он је терао мене да идем да их
тражим! На писању је био просто лен. Дошавши
изјутра у редакцију, он би примио понеког послани-
ка или молиоца, а затим читао новине, пио чај или
каФу» писао писма или „компоновао епиграме или
Друге стихове. Прочитао би понеки рукопис, а радо
вадио из билтена Пресбироа „материјал или ми^ л
чио из новина белсшчице за „преглсд штаипе , и т
маказарски. Јако јс избсгавао да пише уво •
често се дсшавало да је тешко давао и тему Ј Ј

115
 ОН ваљало писати. (Отула сам пс рстко морао сам Да
пишсм тс ствари, тс сс м о ј с имс чссто провлачило
кпоз С а мо\'п[Х1в\\ јср сам ј н с в о ј с ствари радо потпн
снвао.) Ми смо радили само прс поднс, а човск ци.
када са н»им нијс могао ни до поднс да се договори
шта ћемо за уводник. Ако бих му ја нсшто донсо у
једанасст, он 6и то дотсрао и понекад рскао: „Ово
ћсмо за сутра, а сад напишитс нсшто на брзину о
нсчсм другом”. Мени је то понскад просто ишло на
нервс, али није било друге. Он је према мени био
тако добар и са таквом отвореношћу ми је говорио
о политичким људима и ситуацијама, да ја никада
нисам хтео ничим да га увредим, па ни противречс-
њем. Он је о мени најбоље говорио свакоме и под-
влачио моју „незаинтересованост”, односно преда-
ност послу, препоручујући ме министрима као оз-
биљног младића и убећеног радикала, па ми је тако
отварао сва врата. (Он ме иначе никада није друга-
чије ословљавао него са господине Јовановићу, и
никада није од мене захтевао да испуним неки ре-
дакцијски задатак без молим.) Мени је било дваде-
сет и три године кад сам почео с њим да радим, а
двадесет и шеста кад сам оставио Самоуправу и по-
шао у Швајцарску. Он је са мном имао често и врло
дуге разговоре о људима из свих политичких табора,
а он је умео да укратко изнесе читаву личну исто-
рију понеког човека, сав његов сипси1иш УПае, као
и његове главне карактеристике. Без устезања он ми
је давао информације и о нашим политичким про-
тивницима, као и о покојницима који су нешто зна-
чили у области политике или књижевности. Са н>и-
ме је, најзад, било занимљиво претресати не само
политичке него и културне теме. Он је познавао и
књижевност, и историју, као и људс који су их ства-
рали, а волео је да говори и био је ванредан козср.
Понекад је говорио по читав сат о Ибзеновој Иори.
о својим успоменама из Париза, о некој личности из
руске књижсвне историје, о извссној епизоди пре

116
 Првог сиетеког рата, о својим угисцима с цута V
Пра1, о скуштииским ћилкошима и н,ииим и!ггп„У
гама. о ПашиНу, о краљу Милану и о чсму све нс
Он јс оио врло заоаван кад се рашћерета и нијс 6 и(>
лажов, као многи други старци, који причајуби волс
да ,.ките", а имао јс и лепу моћ опажања као и
прецизно памћење. Уз то све, он је имао и смисла
за хумор и волео да се смсјс, јер јс уопште био ведар
и никад нијс „позирао нити је био самохвалисав
Могло би се рећи да је он био и безлобан, али да
није волео људе који му долазе да траже неку мате-
ријалну помоћ. (Иако сажаљив, он није био галан-
тан.) Али је код своје куће био врло гостољубив и
могу да кажем да сам у неколико махова као гост
за његовом трпсзом бивао задивљен не само оним
што је служено него и како је служено. Он и гћа
Анжел су живели скроз аристократски. О јелима је
говорио да трсба да буду укусна и лепо презентира-
на, али је додавао: „Уживање у јелу је ускраћено
људима који се не баве физичким радом. Стомак
интелектуалца треба да буде пет пута мањи од же-
луца једног радника. Мећутим, интелектуалци гре-
шс што једу као и физички радници, а неки још и
пију. Уздржавање од јела обезбећује човеку лакоћу
да мисли и да ради, а уздржавање од пића је ствар
личног поноса: Ја на примср хоћу да будем увек
трезвен.”
Одавић се држао ових својих принципа. Он се
хранио дијетално, а избегавао алкохолна пића, до-
звољавајући себи само по некад чашу пива, и то на
орзину, код „Империјала”. У два-три маха сам му и
ја у томе правио друштво, али ми то никад ниЈе
прешло у навику, ваљда зато што сам више волео
чашу добра црна вина. Мећутим, увек сам се сећао
Одавићевих речи да само прва чаша пива или вина
лричињавају нормалном човеку задовољство, а оста
ло не, јер је „праг жећи” прсћен првом чашом, жуд
напитком је њоме задовољена и после тога дола

117
 сдмо босмислсно „наливањс . Он ми јс ишосио при-
мсрс књижсвника и новинара којс јс „сахранило*’
пићс н који су прс врсмсна отишли у гроб т5 (>г
алкохола, а ја сам жслсо да живим и да што дуже
уживам живот, па сам га послушао.
За врсмс својс сарадње на Самоуправи, порсд
чланака, ја сам објавио у њој разнс фељтоне и приче
које је Одавић претходно читао. Понекад он ми је у
њима исправио понеку реченицу, а понекад и диску-
товао са мном о „мотиву”. Он је налазио да су то
добре ствари, а што се тиче мене, ја то не бих могао
рећи данас, кад сам их читао после тридесет и ко
зна колико година. Из тога закључујем да Одавић
није имао ни сигуран, нити строг укус, али сам му
и дан-данас захвалан на добронамерности са којом
ме је храбрио да пишем. Он је због тога имао једном
и неку малу сваћу са мојим ујаком, који је био љут
на мене прво што сам се одао новинарству, а друго
што сам због тога занемарио студије. „Он прво тре-
ба да сврши школу”, говорио је мој ујак, „па да буде
новек, а после нека ради што год хоће!” На то је
Одавић одговарао: „Па он је, Душане, већ човек, јер
има зрелину суда, а воли и да мисли и пристојан је
и као радник у своме занату, те ја не знам шта ти
још желиш!” „Ви сте га радикали упропастили!” го-
ворио је мој ујак.
Одавић није за собом оставио трајна дела, али
је оставио извесно име. То име се среће врло често
у вези са Београдом из времена пре 1914. Налазимо
га у разним књижевним часописима још од 1890,
као нпр. у Јавору и у Колу у којима је он писао под
потписом С. Јов. (Неки сматрају да је тај псеудоним
значио син Јованов, али је мени остало непознато
његово значење.) Рекао сам већ шта мислим о њего-
вим песмама, али је ред да кажем да је он стекао
извесне заслуге својим двема књигама, од којих је
Једна била француска библиографија о Србима и
Србији за време Првог светског рата, а друга њсгова

118
 лбирка српских дсчјих задатака из прсмсна кад су
наша дсиа учила у Француској (1916—18) У
Одавић јс био националани радник који јс пос
,914. одржавао присне всзс са всликим бројсм Спба
изван Србијс, као и са Хрватима, Словснцима и Бу-
гарима. Он јс тај посао обављао савесно, са одуше-
вљсњем и заиста патриотски. Чак и они који га нису
волели, обично су подвлачили да је он на томе по-
слу сатирао себе и да је често радио и по интенци-
јама Милована Миловановића и самог Пашића. Зато
је он познавао готово све југословенске интелекту-
алце и уметнике и за њега је после 1918. било мало
непознатих људи од вредности из тзв. „нових краје-
ва”. Читава једна „клијентела” се њему обраћала и
после 1918. Било би неправедно ако му се тај рад не
би узео за велику заслугу, нарочито кад се зна да
неки наши србијански политичари 1918. нису знали
скоро никога од Хрвата, а још мање од Словенаца,
док је Одавић имао старе везе на свим странама.
Колико се сећам, он ми је често причао како је Ср-
бија богато новчано помагала те разне југословен-
ски настројене људе у бившој Аустроугарској, који
су тражили везе са Србијом. Неки су од њих били
верни својим ангажманима, док други и нису.
Биће од интереса да запишем његове исказе о
његовим односима са двојицом наших чувених пи-
саца.
Иво Војновић је дошао у Србију и тражио паре.
Он се нудио Београду, али је наглашавао да му тре-
ба новац, јер је презадужен. Те су понуде ишле пре-
ко Одавића, који је говорио Пашићу да В ојнови а
трсба помоћи. Пашић је и сам то увићао, али Је
Војновић тражио 20 0 .0 0 0 динара, сума о кој Ј
шић није хтео ни да чује. Он је уопште имао р.
мишљење о Иву и о Лују Војновићу, за « . Ј и^ 0
као: „Није, знаш, \луи, али је скуп. Ј о Јд и 0 да
Војновић сам себи спустио цену, па ј Р .
му се да бар 10 0 .0 0 0 , да не би морао да сс уби,е.

119
 На1ч'на јс формула ла он »а п/ суму прода српској
држави сва ауторска прапа на сноја лсла и Пашић јс
ту формулу усвојио. Мсђутим, чим јс Војновић Г1ри-
мно ту суму. он јс напустио Србију и изјавио да је
он Србнји пр>дао своја ауторска нрава само за Ср-
оију, али и нс за А устроугарску и другс зсмљс!
Други случај. Одавићи су порсклом Хсрцегов-
ци и Дучић јс користио тај момснат да сс чссто мота
око Одавића, који му јс чинио разнс услуге. То при-
јатељство сс свршило тако што је Одавић у кафани
„Москва*' ударио Д учића по глави нском тешком
корпом од кина-сребра, која је служила као стона
пепељара. Одавић ми је тај случај приказао овако:
Ја сам био код „Москве” са Анжелом. Дучић нам је
пришао и ја сам га позвао да седне за наш сто. Он
је сео и ми смо почели да ћаскамо. За тим столом је
било сем нас троје још два лица. У једноме тренутку
ја сам се заговорио с неким и скоро заборавио на
Дучића, али кад сам се окренуо ухватио сам га како
блене у моју ж ену како јој даје неке знаке, који су
сироту А нж ел доводили у забуну, те је изгледала
просто пораж ена неучтивош ћу те сељачине. Чим
сам схватио ту сцену, ја сам узео онај метални суд
и лупио Д учића по глави. То му је била казна за
његову непристојност, после чега никад више нисам
ни срео ту битангу, коју сам ја задуж ио великим
услугама. О н није реагирао, него се скупио и побе-
гао, а није ме ни туж ио.
Риста Одавић и његов брат П ера су се јако во-
лели. Н ије скоро било дана да Пера Одавић не доћс
пред подне у Самоуправу и да се два брата срдачно
не рукују, затим разговарају (или Риста нешто пи-
ше, а Исра седи на црвеној плишаној фотељ и према
њему, па нешто чита и са уживањем гледа у свога
брата). Пера Одавић је био крупан и мужанствен
старац; као и Риста, и он је носио неки ртсе-пе/,
(али Риста са всликим и округлим сгаклима, а Пера
са малим, јајастог облика). Иера је некада био ди-
пЈп,мата (чак " отпРа»чик послова у ПаризуП п., СР
олс»° нс са“ ° °™ ено- нето скоро спсчано « јс
имао нско амбасадорско држање, званично и паоал
но; говорно ЈС из баритона, (док је Риста јсдва досс
зао тснор); носио јс скупоцену бунду и штапове и
амрслс са златним украсима на дршци; пушио јс на
нске финс муштикле, док Риста није пушио уопште-
свс у свему, Пера је чак имао неки !епи тЈН1аЈге, док
је Риста био живахан и помало нервозан, (при чему
је кад се узбуди узвикивао на француском Оћ-1а-1а!
или Оих-Ја!). Пера се увек облачио као да је пошао
на неку славу или погреб, а Риста као да ће да иде
у шетњу „у поље”; Пера је имао неки „наступ” ста-
рог с1ићшап’а, Риста изглед неког пословног човека,
који хита и коме није стало до спољног изгледа;
Пера се бечио на свакога и на свакоме говорио ауес
ипе сопбебсебапсе који подвлачи, док је Риста био
оличена природност и скромност, срдачност и једно-
ставност. Кад ме је Риста први пут представио свом
брату, овај ме је питао: ,Д а ли је и господин песник,
пиктор, скулптор или актор?” — што ми је било
смешно и због мене и због њега; ми смо се како-
-тако спријатељили и он је са мном често разгова-
рао, причајући ми своје животне успомене или своје
теорије о уметности. За њега је гћа Исидора Секу-
лић била, не знам зашто, 1а ће(е поГге! Он је о њој
говорио рђаво и као о писцу и као о човеку. Оспо-
равао јој је чак и женски морал и прогонио је ту
списатељку таквим оговарањем да сам се чудио како
га она није тужила суду. Речи као плагијаторка,
хохнггаплерка биле су цвеће према другим епитети-
ма које је он имао за ту жену, коју је сврставао и у
тровачице, интриганткиње и лицемерке. (Позната ј
ствар да је он чак и писао против ње.) Пера да
је, наравно, имао врло високо мишљење о се и.
ко је ухватити да ли је он себе више ценн^ .
несника или као приповедача или есеЈИСта. (. с
се да је он мени тврдио негде ваљда око [чгг. д у

121
 с правом припада назив „српскога Тургсн>ева” 1 1
ном или у два маха он јс хтсо да са мном анализ^
нскс своје стиховс, али сам ја то избегао. Мислим^
ми јс ипак изнудио јсдан симпатичан приказ НеДа
својс књигс. е
Псра Одавић је био богато ожсњен гћиц0м
Мајданац, једном врло добром и врло лепом женом
која је заиста дејствовала као права дама. Она му је
донела у мираз кућу са дућанима која се од „Малог
војника” спуиггала до угла Космајске улице, па ту
имала неко велико дворииггс. Гћа и он су држали
цео горњи спрат те куће, која још постоји, (1960), а
која је била не само пространа, него и сјајно мебли-
рана. Они су имали врло велике прихода и живели
су као неки паша и пашиница. Пера Одавић је имао
лепу библиотеку и кабинет који је био у некоме
смислу одраз његове препотентне личности. Мора се
ипак признати да је домаћин имао укуса и да је по
зидовима имао добре слике страних модерних мај-
стора, пред којима је посетиоцу држао читаве гово-
ре о томе зашто их је купио и зашто их никад није
продао. Али његов укус није ишао до Модиљанија
или Пикаса, до чијих је слика 1920. могао доћи да
је само хтео.
Риста Одавић није у својој кући имао кабинет.
Он је радио у некаквом предсобљу иза неких па-
равана, уз неке полице пуне разних, неукоричених
књига, из чега би човек закључивао да је у својој
кући био као нско сироче. Писаћи сто и прибор на
њему биле су додуше ствари са извесним личним
печатом, али је све то било скромно, претрпано и
скоро убого. Трпезарија, салон и друге одаје су биле
пуне и препуне слика и скулптура (у мермеру и
бронзи), па је и Ристино предсобље било украшено
добрим сликама наших и југословенских сликара из
епохе 1900—1920, мећу којима се могао видети и
понеки Б. Крстић, Паја Јовановић, Б. Јакшић и ко
све не... Пера је, као што рекох, имао кабинет који

122
 јс стнлски одговарао њсму и њсговом мишљстку о
с'с6 и. Кн>нгс су ималс солиднс повсзс, дивж т био
од поАлаћснс Оронзс. „Овдс ја стварам”, говорио јс
ОН. И како ]е волсо да говори француски, додавао
јс с патосом: „Је ашв сНсг аој!" Риста јс имао оби-
чај да уздише у „каскадама”, Исра је понскад дунуо
кроз нос или би се искашљао из груди, крто и оси-
оно, (али ипак нс тако остентативно како сс иска-
шљавао др Владан БорН>свић на скуповима Академи-
је кад јс хтео да омаловажи нечијс излагање и да
иронизира неко место у нечијем говору.) Укратко,
Пера Одавић је живео у богатству и беспослици,
владајући се као нека заметникавга где год 6 и
„иступио”; зато ни свет према њему није имао обзи-
ра, па су га књижевни и уметнички кругови омало-
важавали и оспоравали, називајући га уображеном
величином, надувеном будалом, празновом итд. Оту-
да ни он, као ни Риста, није имао личних пријатеља,
али наравно из сасвим другачијих разлога. Пера је
био човек неподношљиво охол, егоцентричан, пун
себе и својих предрасуда... Памтим мећутим да ми
је он једном говорио о Кдуаго1и не само паметно,
него и дубокоумно, јер он није био шупаљ човек.
Напротив, он је заиста имао добро меблиран мозак,
али је било нечег намћорастог и вечито незадовољ-
ног и фрондерског у целој његовој појави и у свакој
његовој речи. Занимљиво је мећутим да је стално
истицао потребу дефанзиве у чувању Српства и ње-
гових светлих. традиција и вечиших интереса, због
чега је ваљда и оставио тестаментом своју имовину
Патријаршији, јер ни он, као ни Риста, није имао
деце, а нису ваљда имали ни неке ближе родбине,
односно родбине која је имала њихов културни и
друштвени стандард, те да једни другима одговарају
и да се воле.
Гћа Ристе Одавића је имала браћу Велизара,
Мирослава (дипломату) и јсдног трећег, који је био
инжењер и који је н.у и Ристу тако волео да је же-

123
 лоо да буде и сахрањсн поред Ристе. Гћа Одави^ •
била јако поносита на своју браћу и силно јс волЈ ?
Бслизарову кбср, која је први пут била удата за
балера Кумануди, а затим за Бранка Денића (Прв0'
мужа псвачице Руже Денић, која је била кћи Бог
дана Раденковића). Гђа Пере Одавића је ваљда во'
лела своје Мајданце, од којих је један, рођен негде
око 1900, био човек ванредне лепоте и за кога се
причало да је био љубавник италијанске престоло-
наслсдниковицс, сестрс белгијског краља. Тешко је
утврдити да ли су се те две јетрве Одавићке волеле
и да ли су оне трпиле своје девере. Ја претпостављам
да је гђи Перс Одавића било лакше са Ристом, него
гћи Ристе Одавића са Псром, јер је он заиста могао
бити тежак и онако, а волео је и да попује и да
намсћс своје сугестијс. Било како му драго, два бра-
та су се заиста братски волели и братски опходили
јсдан према другомс и дичили се један другим. Ја
лично знам колико је Риста чинио све што је у н»е-
говој моћи да ублажава испаде свога брата и да га
„објашњава”, тумачсћи Перине карамболе као нс-
миновности које сналазе људе у нсцивилизованоме
друшту. Пера Одавић је бубњао својс бандоглаве
судове из баса на коме би му могао позавидети и
Шаљапин и краљ Милан, а његов физички престиж
је био такав да је мало ко у Београду из његове
генерације изглсдао тако сјајно као он. Онако црно-
мањаст, кратких седих бркова, са нешто малим усти*
ма (што је чинило да су његова р била некако грле-
на, а да се мало као и саплиће на неким зубним
сугласницима), Пера Одавић је заиста уливао ре-
спект. Он је стално постављао питање части, логике,
морала образа и принципа! Са тим човеком није би-
ло лако ни у јавним, ни у приватним разговорима.
Он није знао за шалу и није волео да му се проти-
вречи, јер би онда пао у ватру и отпочео једну од
својих класичних орација, пуну цитата и жестине,
говорену са глумачком патетиком једне старе сваћа-

124
 митрију, као и о Слободану Јовановићу, мене и да
нас после четири деценије напне смех! Ја не знам
тачно чиме су се Поповићи замерили Пери Одавићу
сем тиме што су само ћутањем пропраћали његове
публикације, али га је Слободан Јовановић ујео за
срце кад је за Раду Бојића, Милутиновог брата —
једног човека који је по сваку цену хтео да уђе у
књижевност — рекао: „Он нема талента, то је Пера
Одавић нове генерације!” Овај вердикт је, наравно,
увредио обојицу, али их није зближио. Радомир Бо-
јић се питао: По чему ја и моје приче личимо на
Перу Одавића и његову приповедну прозу? — а
Пера Одавић се индиспонирано чудио да бескрвни
Рада Бојић може, забога, икога да подсети на његов
стил и реторику! Нити је Бојић хтео да личи на
Перу Одавића, нити је Пера Одавић могао да са
своје олимпијске висине верује у неку сличност из-
мећу себе и њега и да мери себе по томе Бојићу,
који му је и по спољашности био антипатичан. (Су-
протно своме брату Милутину који је био црнома-
њаст и врло леп човек, Рада Бојић је био плав као
Фламанац и некако здепаст, али збрзан човек, одли-
чан новински оепоотер пре него игго је заузимањем

заједно са својом женом и таштом.; №

празнину у овом причању, ваља ипак рс
Бојић био помирљив човек, који скор(
обични „Па-
важио као личност и који је био Један
125
 лилулаи", мало нссташан и смешљив, који ;е
трао да му проднрању у књижешкт смста и г ^ '
свн узимају само као брата славног Милутина & Га
ћа и мислс да он користи ту околност да у|Ј,и'
писцс. У ствари, ни он, као и Петар Одавић и ^
имао шта да кажс свсту, о чсму јс свсдочанств^
Бојићевој збирци прича Змије на асфалшу. ^
Али да сс вратимо на браћу Одавић. Они (л,
оили различити по карактсрима, као и њихове женс
што је сасвим природно. Гћа Пере Одавића је бида
само кућаница и дама, а гћа Анжела Одавић је била
и јавна радница. Свака кућа је имала свој стил и
своје посебне везе преко жена. Ту и тамо 6 и пала
по нека реч измећу њих, али су браћа то успела да
„нивслишу" и да не кваре свој однос. Мећутим, јед-
нога дана је Риста Одавић ваљда као председник
неког певачког друштва требао са својим хором да
иде у Софију и да тамо манифестује српско-бугар-
ско братство. Не, ако Бога знаш! — узвикнуо је
Пера Одавић и ставио своје Уе(о. „Зар ми Одавићи,
који смо изгубили брата на Сливници, треба да иде-
мо Бугарима низ длаку! То не сме бити! Ако је теби
успомена на твога јуначки погинулог брата света,
ти не можеш да будеш човек који ради на српско-
-бугарском зближењу! Бугари су зликовци и крво-
лоци. Они су дин-душмани Српства, а ти си Србин
и Одавић. Не, ти нећеш ићи у Софију!...”
На томе је прсла тиква и почела завада! Реч по
реч, браћа су се посвадила. Њ ихова сваћа је узела
незапамћено грубе и глупе размере. Извесно је мо-
рало бити и другог неког материјала који је и раније
подвајао та два брата, два угледна старца, два отмена
господина који су имали заједно и посебно леп
углед у друштву и неоспорну репутацију поштених,
исправних и ваљаних људи. По несрећи на крају
крајева дошло је и до тога да су они престали гово-
рити и да је патстични Петар Одавић театрално уз-
викнуо: ,3а нећу дозволити да Риста буде ни сахра-

126
 »*•" V ■ Одавића. у којој леже коети ншпег
ората којсг су Вугари иекасапили на ( ливни. и пп
би Г1» ла 'а * сга УВРСДН, а и ја нс желим да лежи^
порсл Ристе због њсгове издаје!” И заиста, кад .е
Р„ста Одавић у м ^ , гћа Анжед му је подигла одв,
јен>, гробницу, а брату Петар није дошао „и на по-
гр с б !
Ето како често и врло образовани људи из ина-
та раскину и оне најсветије и најбоље везе које су
имали у животу! Риста Одавић заиста није заслужио
такво понашање од свога брата и ја верујем да је оно
на њега страшно деловало. Он је жнлио тај раскид,
који је свакако убрзао његову смрт. (Он је умро на-
прасно на прослави неке годишњице ђачкога дру-
штва „Нада” у часу када је устао да говори као њен
стари члан; дочекао га је велики аплауз, он се нагао
да захвали поклоном за те симпатије и од силног
узбуђења пао мртав.)
Сваки човек има свој животни оквир и свој га-
сИиб акције, па их је имао и Риста Одавић, који је у
основу био један традиционалац, консервативац и у
многоме чему чак и реакционар. Али он није био
борбен, премда је могао кад се наљути да буде и
жесток, па чак,и јак, нарочито кад је био у праву.
Он је пролазио кроз живот уз неко стално „пардон
— пардон” и желео да живот буде леп, да у њему
све буде поштено, задовољно и тихо, сматрајући да
људи треба да буду пристојни у својим захтевима
и честити на својим дужностима. Њега су вређа-
ле бесправне амбиције дрипаца, који су надирали у
друштво и јавност, занети својом физичком снагом
и не увиђајући своје умне и културне недостатке.
Зато је свакоме препоручивао „студиозност да и
постигао стручну спрему и није волео шупљоглавце
који су тражили хлеба без мотике.
V основу, Одавић је био најсрсћниЈИ кад јс мо-
гао да се повуче и да пише и срсђујс својс ствари,
јер је могао да будс и вредан човск. Кад сам оио

127
 управннк Чржашк* архиис ја нисам имао ни прс'М'
нн ш\’К' ла п|чч'гудирам спу њсгопу »аосташпг^^'
али сам са всликим интсрссом прсптао тпромну г 'У'
ћу коју је он скупио као допуну Вукових иословим"
(и уз[Х'чнца). Он јс дсцснијама радио на зГжрин>у
ових ситница и он јс заиста сакупио такав материјад
да му сс мора одати признањс на труду и стрпљиво
доследности. Ја сам сматрао да ту збирку трсба из-
дати под насловом РПгааео1о^т ЗеЊ ка, (заједно са
Вуковим пскловицама), јер та Одавићсва збирка
представља једно вслико благо, чије би објављивање
сачувало Одавићсво имс за потомство и ставила га
у рсд оних људи који су заслужни за наш језик. С
обзиром да ће неко некада свакако издати то дело,
ја сам уверен да ће се већ у вези с њим доцнија
покољења питати: Па ко је и шта је био тај Одавић?
— а да то нико неће умети да им каже, па сам зато
и сео да напишем ове успомене на тога човека, који
је био промашен као песник, али који је као језико-
слов био на своме месту.
Он иде у ред оних људи који нису умели да за
живота створе себи репутацију бар из неке од обла-
сти на којима су дејствовали. Да је сам издао ту
своју Фразеолохију — а могао је то учинити — он би
себи обезбедио име и не би пао у заборав тако брзо
као да није уопште представљао никакву људску
вредност. Судбина је била према њему немилосрдна
јер му је смрт пресекла одмор и време које би он
употребио на срећивање својих хартија, али му је
она уштедела да доживи пож ар своје куће, рат и
беде својс Анжеле, као и многе друге немиле ства-
ри, које 6и кидале њсгову ганутљиву душу. Тај не-
поправиви идеалист, оптимист и сентименталац 6и
страховито патио да је жив сачекао крах старе Југо-
славије, расап њенога друштва и промене које су
наш народ увеле у јсдну нову епоху његове исто-
рије.

128
 Смрг јс лаиста пннскад и )а „
.М' СД СВИХ кошмара к-„јс Носн **л.кк,бс-
КОЈИ су прнвржсш јсДНоМ Ј 2 Г " ,>СТ' « спнс ,а
р„. Јср нас она ослобађа обавеза ' Р°ДУ ства-
тсшкнх моралних напора „ жпГ:1т, и Умлудних а
„-рнјс, поннженк! и ОНога што јс ‘ ;, а Спасава <>Дми-
ла се одрекнемо својих погледа и Х [0рС: п Ужн.к:ти
на нски начин издамо сами себс ол 'а и ди т™»
мо ла смо били кратковиди и да
ла нисмо схватали
да пРизна-
доба
у комс смо живели, нити смо разумсли смисао ци
дева свога битисања, па смо живели за ствапи ко н -'
ће оити прегажене за идеје које ће бити одбачене
и за идеале који ће бити свучени на ниво заблуда и
оачени на гомилу на коју су стрпани и сами људи
На тој ломачи лаганога сашревања труљењем има
да за млади свет нестане све оно што је по његовом
уверењу сметало напретку и логици и што изазива
презир и гаћење онога што нас је преовладало и
заменило старо друштво. Одавић може дакле да 6у-
де задовољан што је на време оставио овај свет и
што је заклопио очи пред једном стварношћу која
још није била оспорена, оборена и отиснута у про-
шлост, на коју ће гракнути сви који су имали дру-
гачију визију живота и који су нас п о б е д и л и и пре-
ш или!

129
 Јован ДучиН

130
 ЈО В А Н Д У Ч И Н
( 1871- 1943)

Записи

Рим. 28. VIII 35.

Сусрст са г. Јованом Дучићем. После шест-се-

дам година од кад га нисам видео.
Био је брбљив као обично, али је теже склапао
реченицс, јер је ваљда био уморан од пута. Дубоко
ме јс потресло кад сам видео да је офарбао и косу
и бркове. Толико кураж и и простодушности у лага-
њу нисам од њега очекивао.
Он је постао тром, отромбољен и некако нссим-
патично крутих ногу, као да су му надувене од во-
дене болссти. Имало је у н»сму нечега од једног ста-
рог официра-фронташ а, који је догурао до пуковни-
ка и који је био охол што још служи.
Он оставља утисак човека од скоро 70 година а
облачи се као младић од 25. Не уме да се обуче. Не
уме да буде потпун господин.
у току последњих двадесетак година је накупо-
вао много слика сумњиве вредности, мећу којима је
и неколико добрих. Сад је постао колекционар ста-
рих каменова, управо римских античких скулптура
трсћег и петог реда, које товарима шаље у Требиње
и тамо фалсификује локалну историју и археологи-

131
 ј\ . 1 > \г> а п м с с т с с појавила у
гд ј х >л ж >
всликом силнном н ја сам та I рлно унрслио •счлУсСч
м\ рскао ла јс чудновато ла јс то Трсбинк: ^ ка.ц
јс пок. крал, /Члсксанлар рскао да јс олувск р а ћ ^
пссннкс, хсројс и мучсникс лало монопол лр Ј1 а,('
Марковнћу ла он говори у њсгово имс, у имс Хсп!
исговинс! ^
Иначс Дучић воли ,јсглен” разговор ради ра>
говора. соп\сгхаПоп рс>иг 1иег 1с 1стрч, јср сс раД(>
\ттуигга у конвсрзацијс, поводсћи се „по црногор-
ску" за саговорницима, одобравајући свс њинс глу-
П1ХГТН, њихова површна уверсња и заблудс, њихове
предрасуде итд. Мене је то запрепастило. Ранијс ни-
је био такав.
Понекад, из њега би поново блеснула понека
искра велике доброте, ону коју јс из земље понео и
мајчиним млеком усисао, као и понека лепа, здрава
мисао. Тек тада сам препознао оне, њехове очи и
сећао се оне можда његове најлепше и најискреније
песмице (а најмање познате) о девојчету које сахра-
њују у селу док је њен драган отишао у свет, те је
тужна мати испраћа сама са неким професионалним
гробарима.
У Дучићу има реакција једног човека који је
био дуго оспораван и кога је страх да га опет не
оспоре. Да не знам од кога сад у Југославији зависи
мој посланички положај!” вапио је он. То је био
један убезекнут старац, кога је време прегазило а
који још хоће да се мази.
Везан за Ра1а2го Вог^ћеке, за раскош њених пла-
фона, он ће бити дубоко погоћен кад га пензиони-
шу, а то му је на прагу. На растанку ме јс молио да
му јавим телефоном чим што о томе чујем. Ко би
мећутим имао срца!?
Н>сгова библиотека је библиотека једног госпо-
дина који је књиге скупљао по повезима, у првоме
реду по томе. Нигде неке расклопљснс новс књиге,
нигде пет књига о једном предмегу заједио. На сто-
 -■ расклоплена нска латинска кн,ижупи1.а
,^1 ЛС11ИМ словима. Антикварница! УР Шгампа-
1ЛН10 Нишнћ му тражи фотографиш
ХоИстс ли као пссника или као минисш*
ВСЛИ Дучић заносно. т *истра'
Ја и он се осамисмо у једном часу. реч „ спи
кару Вељку Станојевићу и његовој првој же„и
франнускињи, која се преудала за Селесковића Би
па јс дивна, лепа, добра, слатка 1919
— Што не знадох да је ја узмем', поче Дучић
Од себе, он ниЈе имао времена ни за жене, које
је толико опевао! ’ Ј
— Заиста, да сте је узели — рекох ја колико да
га утешим — било би боље и њој — а и вама!
— Је ли, Бато? заврши он суверено...

Учећи у Сомбору, Дучић је био пропуштен

кроз пречанско-војвоћански филтер (иако није до-
шао тамо као дете, али је био пријемчива духа).
Сомбор је за њега била Ап$1апс1-5сћи1е и то се осе-
ћало на њему целога века. По природи питом, он је
ту ухватио „пелцере” лепог и културног понашања,
а да је хтео да призна, он би и сам морао рећи да
Сомбору и његовој препарандији дугује себе. Он се
ту формирао и сазрео. Ту су му се отвориле очи, те
је схватио вредност рада и ту се „стилизовао” у неш-
то друго од онога што је био у Херцеговини.
*
Јован Дучић је имао ујака млаћег од себе, Јер
је његова сестра била удата и родила пре његовог
роћења. Отуда је Влада Андрић, помоћник министра
аграрне реформе и радикалски првак, био Дучи ев
УЈак, иако су они били не само једногодишњапи,
Него је Дучић-сестрић био и нсшто стариЈИ од

133
гпића-ујака. (Иа тога сс вили да јс Дучић био р,,ћ
у врло иатријархалној средини, јер му је мати раћал,
и онда када јс всћ имала удату кћер.)
*

Дучић се добро чувао да не каже никад ницгга

рбаво о људима од којих му је зависио ма какав
лични, па и најмањи интерес. Он је имао фини нос
да осети одакле му може доћи нека опасност, па је
чинио све да је унапред парира чак и ласком. Уме-
сто тога, он је често грдио радикале као групу и
Србијанце као фелу, али је и то чинио тако као да
то говори из патриотизма, с болом у срцу што ради-
кали нису бољи, а Србијанци финији. Он је увек
своје разговоре сводио на неко фино салонско ћас-
кање, износећи разне анегдоте и цитате, изоставља-
јући да сам каже своје непосредно мишљење или
став. Ја сам са њим не сатима, него данима бивао у
друиггву и слушао његове козерије, — он је волео
монолог —, па сам га често и пецкао због тога ње-
гова благобојажљивог става да иступи отворено. Са
друге стране он је мало о коме имао добро мишље-
ње уопште и волео је да скупи најгоре што би се
могло сазнати о некоме човеку. У томе његовом др-
жању је било и нечега од једнога слабића, као и
нечега од једног сељачког шерета. Он није био ни
херојске, нити од господске багре да би био одре-
ћен, отворен и опредељен. Он се и у шездесетој го-
дини помало ачио као неки размажени млади с!епс1у
који није стигао да формира своје судове и своје
друштво.
*
Дучић је знао немачки и он је читао на немач-
ком (нарочито је ценио Виг^ћакк-а и хвалио његов
2еиаНег с1е$ КипзШШогз де$ Сгонзеп), али је он стал-

134
 н0 пооијао В,Х-ЛШК1 номачкс кн.ижснпсги н Ум,.т
,«кП1. иа и кулгурс уопшгс, бојсћи сс л» У
НС пн У*о .м » ако би 1оворн,, лругачијс ,а сам
чак '«срсн ла јс он чигао „ „смачкс пссникс у „пи
гиналу- али ј с то крио, мсћутим он б„ сс с
на Ч«мс НСХ,°ТНЦС откРН(' нским цитатом и1ш Х -
лирањсм на I стса Хајнса итд. Он јс чак тврдио I
избсгава да чита Нсмцс да му сс нсшто тешко и
магловито нс 6 и „закачило за мозак”, па да П(клс нс
6 и могао да га сс ослободи. Он је увск одбијао од
себс и сваку мисао да се кроз Нсмцс може нсшто
сазнати и научити, па је чак говорио и да не зна
немачки ни толико да би могао читати нсмачке но-
вине.
*
март 1956

Једна дама, која је блиско познавала Ј. Дучића,

каже о њему: Он је био човек неозбиљан и неис-
крен, али је био велики уметник. Ја сам га познавала
од пре Првог светског рата и он је за мене увек у
личном контакту био понекад и досадан зато што је
био лажан, извештачен; крио је нпр. своје године и
своје порекло, као и своје везе са женама, а ја не
знам које су то жене са којима се он волео; у сваком
случају он није ни имао неке дубоке и дуготрајне
љубави са женама од реда; све су његове љубави
биле еротске, пролазне и на дохват, а ваљда је оп-
штио и са плаћеним женама. Понекад, он је био и
неиздржљиво сујетан, а то је ружно деловало, наро-
чито кад би употребљавао у говору фразе као. Ј а
сам највећи српски песник” и тако слично. Н>егова
Духовитост је била помало књишка и разговор с њим
Је имао своје чари не зато што је он био
Духовит, него што је био ерудит. Понекад Је "У у
остављао утисак као да и нема личног жи* *
ствари, он је водио три-четири сасвим одв(Ј

135
 вота нанорсдо: 1»но јс фини артист, чинопиик, ЛИт
рата, човск салона, кок'р и прилично вслики ц1к.
тац. управо ссбичан осамљсник, који јс угађао се5 и
колико јс год могао, јср јс био по мало и хигц>хон
дар. Волео јс да будс вољсн, а понскад нијс осећац
да га понско иронизира, али кад би то осетио, уМС(|
јс да сс свсти чак и иза леђа, у одсуству свога „Су.
парника"; он није био нежан и није имао много
срца за свет, игго се видело и прсма н.еговим очима
које се никад нису мењале, — биле су безизражај-
не... Ја мислим да јс он врло много радио, то јест да
је много читао и да је страшно много радио на до-
теривању својих списа, јер он није могао да пише
брзо, под инспирацијом. А знао је много и дао је
врло много, јср његов стих нико није превазишао...
Мени је нарочито ишло на нерве његово хвалисаае
пореклом, јер га знам; тешко ми је било да га слу-
шам кад би се разметао прецима, па чак и смсшно;
али сам у њему пре свега гледала великог писца, па
сам човска остављала по страни, одвајајући га од
свакодневног Дучића. Могла бих рећи да сам га чак
и жалила што није имао више карактера, а нисам
подносила ни његов начин злурадог оговарања ско-
ро свих наших заједничких познаника и старих при-
јатеља.
*

Задртост наших људи се огледа и у томе игто

понеко, рецимо, хвали Пашића, а неко га напада, и
то онај први не дозвољавајући да се каже ма шта
рбаво о њему, а овај други не допуштајући да се о
н>ему рече ма шта добро... Дучићу је, на пример,
жуч цурила на уста када 6 и говорио о Пашићу,
оспоравајући му не само памет и поштење, него и
националност, а мрзио је и оне који су о Пашићу
имали другачијс мишљење.

136
 *

Човеку просто Мора

чИ(,еве спмове ш врсМИ1а Прс «ад чита г,
т пре свега нема ничег инли в и 1 У ™м ги
|С п>лнко бсзлично И ппа!ш ГВИдуалн<>г и Ли Тих° ђи-
V - 1 « » , данас б„о п Х ;;;;; т ј г д у Л , т т :-™
М једног слабог епигонЈ " 03нат и б«о смг,^!ро
сч. 1« » . имао за собом бап I Лава Илиђ^ ила1ран
гршсест г ,„ „ ™ л „ ч„„Г X « " *
стекао извссну ли ч н у к у л т т а^ а носле 190П а •
ни био Дучић, јер скУо ^ в УеР^ ић
не би могло ла Му ство и ШТо Је еНевао пре 1900
иесто у историји кгвижевности. “ У ° бс» еДи „ ек°0

Нске су му песме не само празне, већ и натег-

нутс правс будалаштине
Да би се видело колика је могућност уметнич-
ког, односно интелсктуалног развоја (и колико
Оћип^ тасћс с!еп Мак(ег!) ваља прочитати Дучићсве
стихове под насловом Јесенска песма, објављене у
Невену 1887, па се уверити да се он преобразио тек
после Војислава и Ж еневе у једног доброг версифи-
катора.
*
Дучић говорио: Деца падају на матури због моје
године рођења, а ни ја је не знам.

137
 Милан Ракић

Ј3 8
 М И Л А Н РА К И П
(1 8 7 6 -1 9 3 8 )

Песник М илан Ракић, син Мите Ракића, који је

превео на српски Јаднике од Виктора Игоа и Дрепе-
рову Историју цивилизације, представља за Шума-
динце већ по оцу једно присно и драго име. Унук
М. Б. Милићевића, праунук ваљевског кнеза Раке,
он је у Београду сматран још пре 1914. за узор от-
мености, честитости и високе образованости. Ја на
жалост нисам имао прилике да познам Милана Ра-
кића скоро до пред његову смрт, када сам био негде
на некој вечери с њим, али како нисмо седели близу
један до другог — нисмо измењали ни неколико
фраза. Он је тада већ био некако спечен и црн, бо-
лесно потамнео, дубоко замишљен, управо страшно
озбиљан али забринут човек, затворен у себе. Јео је,
пушио, пио вино, али се понашао као човек који Је
требао да буде на другом месту, у постељи или за
клавиром, а не за столом и у друпггву. Неколико
месеци после тога чуо сам да је оболео од рака, као
и отац му, и да је у смртној опасности.

Негдее пре пре 1923, кад сам

1923, кад сам ја по сугестијама дрпи-
М.
Нинчића, тадашњег
....... . тадаш њ ег министра
министра спољних послова, пи
— лл Самоуправи,
Спмоуправи, позвас
позвао
з спољнополитичке чланке у Ви сад морате
ме је Нинчић једног дана и рекао м
139
 Сштн тачно обапсштсни о ситуаиији у КугарсК():
ланашњим нашим односима са њом. Ја сам о в д с 0
авао на рсфсрнсањс посланика из Софијс, Па МиП"'
он всћ поднсо свој рсфсрат, а данас у четири тпЈс
да сс видитс он и ви, да вам он да општс инстп 9
ције како ћете писати. Он Нс вам дати сва обаЈГ'
тсња, која ви моратс држати у тајности.” У ч с ™‘
сата ја сам већ био у „салону” старог МинистарствИ
спољних послова у Ристићсвој кући. То је 6 ила једа
на собурина-предсобље, широка пет-шест метара а
дуга преко осам метара, која се налазила испред ми_
нистровог кабинета. У њој су били један велики те-
пих, једна пећ од каљева, две три слике и завесе, а
ту и тамо по томе персијском тепиху су биле фоте-
ље и канабета пресвучена свилом, узета из разних
„гарнитура” — све у свему старомодно, изанђало и
бедно. Ја сам сео у један угао и читао неку књигу
па чекао нашег посланика у Софији Ракића, а после
неког времена је ушао и један неугледан човечуљак,
који је сео, пушио, гледао кроз прозор, па и он ваљ-
да некога чекао, док му није досадило, па сггишао.
Кад је он отишао, ја сам имао утисак да сам се већ
начекао, извадио сам сат и видео да је пола пет.
Изишао сам и ја и онда рекао момку да нећу више
да чекам. „Како да чекате?” упита ме он. „Па, го-
сподин Ракић није дошао, а неће ваљда ни доћи!”
рекох ја. Момак ми на то рече: „Па, господин Ракић
је дошао тачно у четири и био са вама све до мало
час!...” Тако је испало да се г. Ракић и ја нисмо ни
упознали, нити говорили; ми смо једноставно седели
У ист°ј соби, а мени није пало на памет да је то он,
нити њему да сам то ја. После је рекао Панти Га*
вриловићу да је он замишљао да сам ја нски старији
човек, а ја сам се опет правдао да сам њега зами-
шљао другачије...
(Да сам га онда упознао, моја би судбина сва-
како кренула другим путем: Можда бих отишао за
азашеа за штампу код њега, а не у Берн; н>ем\' Је

140
 хпхћсн с рстс.1 Јакић. дотлс иатрсни рсиубликанац
и саралник ка.тта, кога јс гурао Лисичић благај-
НИК Министарства спољних послова, чији јс отац
Саниаклија, био брат Јакићсвс мајкс, док јс Јакићсв
отаи био Црноторац са Цстиња, али му јс тај огац
рано умро, па му сс мати прсудала за другог човска,
мссара на Гсразијама, те сс ваљда Јакић по њсму и
прозвао Јакић.)
1 ако сс дссило да М. Ракића нисам упознао
лнчно, иако сам то жслео, јер сам о њему имао врло
симпатичну представу. Пре свега, негде 1915, носсћи
нски ујаков новац у Хипотскарну банку, видео сам
на шалтеру у партеру две дивне жене, елегантне
плавуше, које ми дуго-дуго нису изишле из памети;
једна је од њих била гћа Ракић, друга њена сестра.
Неко ми је рекао за ону лепшу да је гћа Ракић, која
је тада била заиста лепотица. Замишљао сам дакле
да и њен муж мора бити нска лепота људска, па сам
и 1923. мислио да један такав пар свуда мора бити
врло срећан и да је задовољство бити у њиховм дру-
штву.

Сем тога, ја сам 1919. године радио у Полити-

ци, кад је у њој био коректор чика Стева Стефано-
вић, Србин из Босне, човек који је свршио гимназију
у Терезијануму, затим војне школе и био аустријски
капетан, па као такав напустио војску, Аустрију и
све што је у њој имао, те дошао у Београд, оженио
се једном лепом Босанком и онда, вероватно као ма-
сон, ступио у Кланичко друштво и у њему био чи-
новник, купио кућу у Кнез Милетиној 65 и ту био
сусед са мојима. (Он је био отац Вере Стсфановић,
а умро је нсгде пре 1940. као чиновник Централног
прссбироа и породичним нссрећама сасвим скрхан
човек ) Чика Стева и ја смо били вслики пријатељи,
па ми је он 1919-те много причао о Ракићу, са којим
је служио у Стокхолму за време Великог рата. Ј а
сам био постављен за аташеа за штампу у Стокхол-

141
 м\ " прнчао к чнка ('тсна, „пн сам тамо лоша„
Ракића, којн је 1 «мо всћ Гжо имснопан зд послаиика
(Чокхолм јс у оно премс Гчн> пижан пропагацдци
чвор. Аусфнја је у њсму имала као шефа пропаган
дс војвоћанскч>г Јсврејина Јулиуса Силнсрсра, п<пНа’
тог по томе што је двалесетак година био дописник
бечкнх листопа нз Лондона. Даропит и духовит, (»н
јс под псеудонимом 5П Уага, написао познату фин^
књнжицу ЕпцНхсНе ЗкшШпаппег — ласкавс портретс
које је ГЈИжеЈп објавио еп р 1а 1пе циегге, а која би се
и данас дала читати с уживањем (прсвоћена јс послс
1918. и на хрватски). Силверер је умео и да се служи
и позорницом, па се у Стокхолму, кад је он тамо
био, давала по стоти пут нека његова ствар. Да па-
рирају тога опасног човека, наши су са Крфа посла-
ли у Стокхолм чика Стеву, терезијанца, бившег ау-
стријског официра, масона и Србина гвозденог кова.
Он је требао да помогне дипломатску акцију Мила-
на Ракића, а он и Ракић се пре тога нису знали.
Ракић је у Стокхолм имао доћи преко Русије из Бу-
курешта, где је пре тога био са службом. Чика Сте-
ва и он су се договорили телеграфски да се сретну
чим Ракић стигне у Шведску. Овај је изишао да га
сачека, али из воза није изишао ниједан човек који
би личио на Србина — све је то био плави Северац
и сви су говорили шведски (који је језик Стефано-
вић доцније добро научио). Али је мећу путницима
био један Запанац, који је Стефановића добро загле-
дао, чак га загледао са запрепашћењем, јер је и Сте-
фановић имао неко монголоидно, скоро јапанско
лице и јапанску боју коже.* Значи да Ракић није
допутовао, мислио је Стефановић, али му онај Јапа-

* Монголоида има у [-вропи свс до Нормандијс, па јс мон-

I олоидски тип имао и Сеогцех С1етспсеаи, и МеИсћЈог Је Уо&ие,
итд, Нико ЖупаниГ) ми је говорио да Нвропа тај тип човека
дуЈује хунској најсзди, чије послсдиис нису антрополошки довол*'
но испиганс и нроученс нм до данас.

142
 наи прнК’ н рсчс: Да ннстс ви Стсван ( тсфановић?
Јсчгам. рсчс ( тсфанонић, али да ви почсму нистс
Милан Ракић? Јссам, одгопори Ракић, па додадс: И ј-
р н н и т с . али право да вам кажсм, ја сам за вас мислио
ла стс нски Јапанац!
( тсфановић и Ракић су убрзо затим постали
всликн пријатељи и сарадници, и Стсфановић јс
доинијс у животу једва чскао да можс нскомс при-
чати о Ракићу за кога јс имао неограничсно дивљс-
ње. Ракић је, говорио ми је он, најотменији и најо-
бразованији Србин кога сам ја срео, а можете ми
веровати, кад вам то кажем ја који сам још у Терс-
зијануму имао прилике да познам аристократе из
целе Аустроугарске и да с њима после служим у ц.
и кр. војсци, да је Ракић био аристократа од главе
до пете, савршен центлмен, господин који је правио
фигуру у стокхолмском дипломатском кору и швед-
скоме друштву. Није он то постигао ни коњима, ни
бесним салонима, ни блеском својих пријема, него
само својим духом и својом фином природом — при-
чао је даље Стефановић. Благодарећи њему, наша
ствар је у Шведској толико добила, да се то осетило
одмах после неколико месеци, тако да ни аустроу-
гарска, ни немачка, ни бугарска пропаганда нису
могле против нас ништа. А то је почело овако: Ра-
кић се сутрадан по своме доласку јавио протоколу
да запита кад би могао рачунати са предајом својих
акредитива; тамо му је речено да то обично не иде
брзо, најкраћи је рок неколико недеља, а некад че-
кање потраје и месец-два; Ракић је сматрао да му то
баш згодно долази да он и ја проћемо Шведску и да
упознамо земљу и њен тсмпо, да видимо неку ва-
рош, да посетимо евентуално У1$ћу и да преглсдамо
музсјс, скупимо неку документацију, управо да се
снићемо. Мећутим чим се сазнало да је он стигао,
почеле су посете дипломата и новинара. Он је одби-
јао интервјуе док не иреда акредитиве, али је разго-
варао са светом и одмах почео да ради, тј. да пише

143
 нздеипац' и ла <*7стт7<- на лнпу моста. Праци<» јс
прим»> тчстх'. лспонокн' в т т к а р н * . нрнпрочао Гс.
рен ад ст>|\ акин|У Пскчхлнко лана лопнијс лат п.
НОКИ жмнки концсрг у часг Црпсних крстова оГкју
мраћсних стЈкша. на смо н ми лоОили гкпнв кац
гхчги хГИоппсиг. лок јс скталн свст плаНао улатницс
Тај гадаконисрт јс дат у јслној всликој лворани у
присуству Двора, којн јс био смсштсн у нрпом рсду
фотсља, имајућн десно од ссбе дипломатс Цснтрал-
них сила. а лсво Антанту. Кад смо ми дошли, ра>
водниин су нас одвсли и посадили нсгдс мећу прсд-
ставникс Цснтралних сила, да ли због нске забунс,
да ли из незнања — ко би то знао. ЈТ>уди су око нас
гледали у нас и бленули. питајући се да нисмо неки
Азијати, а и ми смо бленули у њих, не представл»а-
јуНи се и гледајући се са њима с о т т е с1еб сћтеп.ч Је
Гауапсе. Одједном се тамо где су седели Краљ и Кра-
љица приметило неко мување и домунћавање као да
су нешто изгубили; дозвани су шамбелани и један је
показао на нас; још ми нисмо били у стању ни да
претпоставимо шта то значи, а један шамбелан до-
веде пред нас Краљевог аћутанта или маршала дво-
ра, који се представи најучтивије и рече Ракићу да
Краљ жели да га види. Ракић поће и би ту јавно
представљен шведском Краљу, који га поведе скоро
под руку и представи га на отвореној сцсни Краљи-
ци. То је дејствовало сензационално, јер нико упра-
во није ни знао ко је тај представљани човек. Кад се
Ракић вратио, свс се смирило, концерт је почсо...
После концерта, Ракић ми рече: „Румунска краљица
Марија је упутила шведској Краљици писмо у којем
ме је тако топло ирепоручила да ова није могла да
одоли нсстрпљсњу, нсго је хтела да ме види што
пре”... Моследице тога свега су биле да је Ракић
после неколико недеља већ био у могућности да
прсда своје акрслитивс и да ирло често буде шат у
Двор, који га јс волсо и цснио како »бог његовс
конвсрзаиије, тако и због њсговог снирања на кла-

144
вИру. На -гај начин ми смо одмах били акрсдитовани
у најбол^*1 швслском Друштву, а то јс у многоме
олакшало нашу мисију. Ракић јс био убрзо личност
позивана на свс сзранс, а он јс свугдс потврбивао
хтисак који јс оставио у прво врсмс, и наше су ак-
цијс у Швсдској скакале из дана у дан, а аустро-
угарска пропаганда јс почела да губи своје позиције.

Коста Кумануди ми је говорио да је Ракић —

кога је знао од ране младости — био увек дискретна
и интровертна личност, која никада није наметала
себе, него је увек човек морао да сам открије њену
вредност и да јој приће, ако хоће да ужива у дивним
душевним даровима тога ретког човека — ванредно
начитаног — тога зналца философије и француске
књижевности, познаваоца музике и савршеног друга
и пријатеља. „Ја сам”, рекао ми је К. Кумануди, „н>е-
му просто украо прве његове стихове који су обја-
вљсни у С. К. Гласнику под псеудонимом, а који су
данас славни; Ракић није ни знао да су они послати
у Београд — ми смо тада били на студијама у Па-
ризу — па је био пријатно изненаћен када их је
видео отштампане.” К. Кумануди никад није могао
довољно да се нахвали М. Ракића као карактера и
човека обдареног ванредним способностима духа,
ума и срца.

Што се тиче гће Ракић, која је била кћи акаде-

мика, историка и напредњачког министра, а такоће
Ваљевца Љ. Ковачевића, то је пре свега лепа жена,
а затим дивна жена. Она је ванредно помагала свога
мужа где год су служили, неуморно репрезентујући,
увек орна да излази и да прима, тако да су свугде
били центар дипломатског кора 1ез КакЈ1сћ је био
појам високе друиггвености, „монденства” и отмено-
сти. Она је умела да се облачи, а знала је да буде и
домаћица, жена цш ГаИ 1ев ћоппсиге (1е 1а тшхоп,
тако да јој у нашем свету дипломатских жена ннје

145
 Г, ило такмаиа. На ж ал.к-1. он и ома мису имали лс„с,
■л РакнП јој мнјс Оно ни псрам. ма сс чак всли ла ;
,с и.мсвсравао и са жсмама којс ,..ј ми ириГши**,
иису Гтлс равнс ни но лсмоти, ми по врсдности. у
С'(хћији јс нпр. он имао за пријатсљицу јсдну Нугар.
ку жсну чак ружну, тако да сс свст чудио - ад„
г^а Ракић никад и ничим нијс дала примстити да ј„ј
то задајс бол: Умсла јс са всликим личним достојан-
ством да будс жсна и вслика дама; њсн муж је волс,
и картс, и црно вино, а помало и бохемство, — али
јс она увек остала М™ Как.Г.ч, особа узвишена нал
тим стварима, лепа као сан и отмена као нска кне-
гиња која зна својс место, своју^ улогу и своје ду-
жности. Те нерве и ту ргехепсе с1’е8рп1 она је свака-
ко наследила од свога оца Љ . Ковачевића, који је
1912, када је изгубио свога идеалног сина јединиа.
Владету Ковачевића, дипломату и резервног офици-
ра, који је пао при ослобоћењу Старе Србије, ишао
за његовим ковчегом тихо, замишљено, али тако
прибрано, да му се свет чудио, и који је при Владе-
тиној сахрани, над самим отвореним гробом тога
дивног сина, узео реч и пред запрепашћеним светом
рекао: „Сине, пет стотина година српски народ је
чекао тренутак да се освети Косово, и дочекао га је.
Ти си пао у рату за ту свету ствар и ја сам поносит
што сам као отац данас у стању да те свесно и са
поносом жртвујем идеалу за који сам и сам живео.
Сине мој, иди и реци Цару Лазару, Милошу Обили-
ћу и свима косовским јунацима да јс Косово освеће-
но, однеси им глас наше радости и буди им весник
једног бољег доба за цело Српсгво!” ... Свет је око
њега плакао у глас; људи су једни друге грлили и
питалн да ли су и они бледи као њихови саговорни*
ци; многи су децепијама памтили тај сублимни гре-
нутак н са дишкен>см говорили да је то био најужк-
дљивији тренутак који су ималп у живогу, иначе
пуном и врло великих ук>ућења.

14()
 1ој ВСЈ1НКОЈ раси ЈС прииалала Јћа Ракић и она
;с оила дост(^јна жипотиа сапутиица всликог пссни-
л дипломатс М. I акиМа. А у какиим су свс ситу-
;Шијама он и она умсли да се снађу, сво примсра.
\ 1 идан Ракић је био наш посланик у Риму у доба
кад су односи измсћу Југославијс и Италије били
врло затегнути и управо тсшки. То ипак пару Ракић
није сметало да у дипломатском кору Рима и у ви-
соком римском друштву буду врло познате, драге и
тражене личности. Позивани су на све стране, а др-
жали су и сами отворену кућу. Мусолинију је било
криво што Југославија има у Риму једног тако оми-
љеног човека и што је, већ због дипломатског кора
и високог италијанског друштва, морао да М. Раки-
ћа третира као једног грандсењера са којим није мо-
гао да се поиграва. Једне вечери, он је ипак изгледа
дозволио да се хучне фашистичке демонстрације
упуте пред наше посланство да би задао мало страха
гћи и г. Ракић. Демонстранти су дошли пред Ра1агго
Вог^ћебе, у коме се налазило наше посланство, па су
почели са говорима, дерњавом, претњама и демоли-
рањем уличних постројења, бацањем камења на про-
зоре итд. — што је све почело да личи на опсаду.
Али са једном ствари није рачунао писе, а то је била
ова околност: Гћа Ракић је баш тога дана и у то
време када се све ово одигравало, дала један 1ће-с1 ап-
заШ и она је имала код себе преко 500 гостију већ
око шест часова, а рачунало се да ће око пола осам
њихов број прећи 700 лица... Ра1агго Вог^Не.че је, као
што се зна, једна огромна историјска граћевина, ко-
ју је зидао папа Павле V Вог^ћезе за своје непотс...
Наше посланство је заузимало лево крило нсториј-
ске палате, стан који је нскада припадао кнегињи
Паулини Боргезе, лспој Наполеоновој ссстри. То је
један сјајан „апартман” који може за врсме некога
бала шш пријема да прогута и преко 1.СКК) особа, па
да се ипак свст нс „гуши . Југославија је узела у
закуп тај апартман заједно са његовим исторнјским

147
 намсштајсм. сликама и ћилимо 1тм а , који су у
распорсћснн онако како јс то свс стајало и у
лспс и лудс Маулинс Н м гн с и ш п јс „оквир" у К( *
гћа и г. Ракић дају свој чај са игранком. о комс
причамо. Оквнр јс заиста сјајан, а сјајан јс и Св<^.
који ту игра, који разговара или у јслној лворани
заузима тридссстак столова за покср. Домаћица јс
савршена, домаћин такоћс. Али споља, са трга одје.
кују повици. чу ју се прстње, погрдс, туче измећу
дсмонстраната и шофсра у свим могућим ливрсјама
и са колима свих могућих марака.
На дигшоматске пријеме обично прво доћу же-
не и млаћи свет, а министри и амбасадори, заузсти
послом, стижу касније. Па ипак, код гће Ракић су
већ све амбасадорке, скоро све високо римско плем-
ство, папски нунције, као и маса другог света од
ранга. А пошто је прошло шест и пошто демонстра-
ције узимају све опаснији обим, многе су жене уз-
бућене, као и многи мушки гости. Са свих страна
телефонирају, очеви, мужеви, браћа, љубавници и
пријатељи да питају да ли је та и та госпоћа још ту
и да ли је изван опасности, а и многе даме телефо-
нирају на све стране, тврдећи да фашистичке крваве
луде могу сваког тенутка продрети у палату југо-
словенског посланства и силовати жене, а масакри-
рати дипломатски кор, цвет италијанског друштва, и
томе слично. Око осам ситуација је управо неиздр-
жљива: Хистерија споља, хистерија изнутра, али је
гћа Ракић мирна и достојанствена, а г. Ракић је хла-
дан као камен: Он шета међу званицама, нарећује да
се гости служе, седа за клавир и свира, устајс да
води неке даме у страну да их умири, прилази сто-
ловима за коцку и хладнокрвно кибицује, прави до-
сетке, упућује комплиментс — али његово лице ка-
зује да он није крив за оно што сс догаћа пред ку-
ћом и због чега нико у њу не може да ућс, а — игго
је најгорс! — не може нико ни да изиће... Сав тај
опсаћени свст почиње да нсгодује, да грди, да кри-

148
 јс фашипичку илме.птсну „син.лрију”, ,„рдсћи
«1 .ч.с лсмпнстрацнЈс нису смоптанс, па ла „нмала
*..*»«• |,с ,1,,слс|1И чак " И Дучсову ЛИ ЧНО СТ окпи
иујуни ' ЛЈично хл оваЈ скандал. Дајс сс и .'.рстпо-
ставити да Је из спих посланстава тслсфонираио Ми
нистарству спољних послова и у Ра1а/Ј/о Уепс/./ла
где јс Мусолини; али ко можс да умири разјарену
фашистичку руљу и ко коме може да јемчи да она
Ис развали врата и не упаднс да разјури ову игпан-
ку? Д о ће бити страшан призор!” мисли свако за
себе, и људи већ гледају коју ће даму бранити, а
даме већ мисле како ће изгледати кад насрне маса,
те многе скривају накит у чарапе и заборављају на
своје достојанство. У тој атмосфери музике за игру,
флерта, страха, гнева и срамоте пред странцима,
многи Италијани већ не бирају речи о својој земљи,
изражавајући мисао странаца, који се уздржавају да
говоре, али који стежу зубе и у себи мисле најгоре
о Италији, а најбоље о сиротој гћи Ракић и о г.
Ракићу, који је савршен домаћин и неустрашив го-
сподин: Они се праве као да ниигга и не примећују.
Најзад долази до ужасног тренутка: Дошле су трупе
и оне кундачки растерују демонстранте, пошто Му-
солини нема другог начина да рашчисти трг пред
Ра1агго Вог§ће$е, те се тако фашисти добро бију ме-
ћу собом. „Аранжман” је тако пропао: Прво зато
што се није предвидело да ће демонстрације коин-
цидирати са тако сјаЈним приЈемом у Југословенском
посланству, а друго зато пгго су напујдани демон-
странти недисциплиновани, а и збуњени: Они су ми-
слили да ће их полиција само рго јогта јурити, а
полиција има формални налог да после пуцања у
ваздух пуца и у месо и да бије и да, соп1е цие соп1е,
растера свакога ко се противи. Зато мећу демон-
странтима има не само добро ребнутих и иалеманих,
него и рањених, а ни полицајци нису без личног
ризика вршили своју дужност, иако су и једни и
други дејствовали по налогу исте власти, само су

149
 |1\1НН ф \ ш и р а - 1И м«» Г>/»»«НМ иа\пш цг. л лруги г * ,
,«>*««» д р њ а т \ и 1 р *аи« Р’ нилвлалала пнрги|у
111141 Н Н |1’ (Н1'1.> Н И М »>10 ЈасН«< »Н Л И Ш М СЧГТу *И|ИС ГИМн
м Упрано. и ш ЈС ( т о о н о ш т о / г Г » , 1/(
н » р 1 Н |\
коиично Н арш |а јс лошла у о н р счш к т са самоц
собом кам> онла всЈ-кними у 1’а г Ш о ' !
К а л су тс »)/дп ш М ш ч н с с ц г н г билс савршсис,
<>нла јс свет могао ла илс, а мсиао јс и ла лола (и
I Кд и г Ракић су Гчм и јслн с алутиЈС на пно н п о сс
логолило. лочскнвали новс гостс. врло ралотналс ус^.
сталом, кућа јс остала и дал»с п уна и гђа и г. Рагић
су прнмали честитањ а, ичвин»сн»а. саж аљ сњ а и ди-
вљсн>а, а нова т к л у ж с њ а с у о ж и всл а ратговорс н
игранку. тако да сс играло до поноћи.

Ракић јс пентионисан нагло и нсзаслужено.

Према причању којс јс дошло до менс, то сс десило
овако. V Риму сс појавио као приватна личност др
Момчило Нинчић. Зна се да је Нинчић за времс
свога министровања имао вслику амбиинју да решн
^јадрански проблсм". Нинчић је био са оном њего-
вом носнном, њсговим всликим, плавим очима и ње-
говим нсшто „га-га” маннрима јсдна врло импозант-
на личност. Он јс у себи садржавао особине јсдног
профссора и јсдног мондсна, јсдног скономистс и
јсдног политичког филск 1 х|>а, јсдног дворанина и
јсдног скроз модсрног, скоро амсриканизованог чс>
вска. ('ин напредњака Арона Нинчића, Вршчаннна,
министарско дете, он сс два пута жснио иолитички:
Прво је узсо кћср Милана Пироћанца. обер-напрсд-
»т>ака, а затим се развео са њом и у кч> С'помен\, кћер
радикала Раше Милошевића, што је нмало да утврди
нкгово радикалство и њсгово лефиннтивно ккдањс
са напрсдњацпвом. Пкмов успон је од тога трен\тка
био обеЈОећен. ()н кида са рсдакцијом Паштике,
чији јс био члан и улаш у Парламснг. На ('керли-
ћевом погребу он говори у имс Радикалне странке.
Крог Албанију, он јаше уз Пашића, који на коњу V

150
 1Ч'ЛАМЈК’1Ч 'П » јшлннм иилслл I-ло лип Мл Крфу уЛЧ
У М ш Ш С Т М Ј Х 1ПО. V |>С01 рллу 1КМ1ИЈС уГфх» мини
стдр фннлиснјл. ( упротно тларим минис грима. (»н
Н(К'И жирало. жутс ииислс, 5сло (»лсло. Супротно
шм миннстрима старс школс, који су имали св*»јс
срсхнтс (н округс!), оп важи као човск к<»ји нсма
св»тј с|х.м, али јс потрсван ( трапни као Рсгснтов ин-
тимус. нријатсљ и савстник, а уз то и као скономски
струмњак, прсчЈтссор скономијс. Лли он напуигга
Унивсртнтст и науку и 5аца сс искључиво на држав-
нс П(кловс. Он служи као човск кога Краљ убацује
у Министарство спољних послова да одатлс истисне
Пашиба. Ступа у масонерију и издаје Нови живош.
Ради у Министарству спољних послова за тројицу,
и то озбиљно, мстодски, систематски, прсхЈзесорски.
Студира досијее, даје всликс експозсс у Скупштини,
оживљује пропаганду, утврбује се на мебународно-
ме плану, користећи (врло лудо уосталом) Малу ан-
танту, и постаје председник Скупштине Лиге наро
да — највећа част коју је у оном историјском тре-
нутку могао да прибави себи и својој земљи. Сем
тога, Нинчић уме и са домаћом и са страном штам-
пом, а пише и сам, и то неуморно, својим нешто
клинастим, али правилним и уравнотеженим руко
писом који човек може да позна и на три метра
раздаљине. Да одржи своју личну кондипију, он и>
југра игра тенис, а увечс излази и шета (више пута
сам га пратио на тим шетњама, за време којих ми је
он давао упутства и сугестије за писање у Само\пра-
виу али је понскад и ћутао за време тих шстњи. жа-
лећи се на „вслики умор"). Годинс 1925. Нннчић је
био једна у Гвропи општспозната личност, и
појам. Он је нмао једно хладно, б езт р а ш о лиие бла-
зираног човска н нскс тикове: Мрлао јс врашм —
истсжући га на јетовит начин нз увск тврдс. беле
крагне — и иргио је стопалама вршо нсрвозно али
је то Ј1 иис ипак имало нску врло кшим-љнву маску.
која јс карикатуристс чикала и која јс Д |хиан\ ('гз'-
 •ажтиИу н т и и р " * * ™ -и-и-м нрл<» лучптггн,
ВП.|0 1 1 Х'МН0 | Ч 1 т Н Н Х Н|т- П(ШМ1ИЧ гпирг,м ,у г<”
глнвнр Прнни 1'ор1к I1' Н и н м и Гт уж асм о м р ^
н аж вл о гл .ланнр*. К р а љ јс у тсм и и ча о * ли, (
П0 1 К'|Ч‘1М* I 1;Н11НМ 1Н НИЦ' лико п о л ш к и п . ЛЛИ С€ ’
Раликалној с ц м н и и говорило ш ипатом и с рсспсг
т\>м: ()н јс тлаинн ЈК' »и с Лти»ром; Крнл* исћс ли пр»/^
НИ НОВС НИ 1МС лок 1Н НС ПИМ, ЈСр МОЛН/КС на КСГГ||
>точ'; он ЈС та н*ста агћПсг с1с^ап1огиш. Молсда јс
ко 6и то најтад мтао — Н инчић умсо ла улсси Кр».
л»у н на други начин, а игоссно ј с да ј с он јад„
допринсо ла сс повсћа апанажа, тс јс тако 6 и<> човсг
који јс шао да води рачуна о свсму и да задоккљм
свс условс. V Странци нијс био ни вољсн, ни омр-
знут, итван странкс такоћс. Прсбацивано му је цин-
царско порскло (изглсда неоправдано) и шши)а-
шлук (сасвим оправдано; кад јс плаћао хонорарс за
чланкс у Времену, стављао је на нск велики и тешкн
„цвикер", та су стакла била у дебелом оквиру од
корњачс, па повезана масивним златним ^мостом". и
лично мерио дужину чланка концем или неким ле-
њирима. па плаћао по дужини или квалратури. у
недоумици којс је мсридо бољс за кућу); пребацнва-
но му је и богатство; али је тај човек својим хлад-
ним, час професорским, час стручњачким а час опет
монденским држањем, умео да одбије од сеое све
напале, све мржњс и све конкуренцијс. И тако је
мнннстровао, радећи као црнац и верујући да ће
решнти италијанско-југословснски спор. (Мора се
ипак прншаги да је он револуционарно преуредио
Миниетарство ижктраних дела, да га је органнзо-
вао, обновио људнма и да је он бно у ствари <книвач
сервиса који је доцније послужио Маринковићу н
С тојадижшићу; он је то Минисгарство уселж' \
Жушу кућу%ремеблирао га и промснно чнгаву
сланичку I арнш уру на сф ан н .) Укратко. Нинчић К
био јсдна ве.шчина\ а шго јје најглашшје, бж> )с
еамо екст1сдн 1 иван, него н јасан у ож»мс и т » хс^'

Ј $2
 и „гпоргн. т к|Ч'1Г 1\<и) п,Па иит м тцс (тлп Кал
, о д К V с 1ра«и и 0 и "“ ,к ' кс < м у т л :, ј;, снм иш ао ла
(а „ишм IД*-' К ч«"/’* 11,1 ■! К ис 1 ииа, иии љ>ж, цГга
срж. тм и ш љ п тш ,. ]|;ипи су раиоиорИ Г,или
оригм* н кратки. ИмајуИи 1нжсрсн>с у мснс, он Г>и
мн |х:као: Оно јс ипниа, али сс мора крити; ово јс
лаж. то јс шмислио Шумснконић (Ка ]>с(с потгс, кога
јс 1на1> ,.Пка Јсгуља"); ово јс бсшачајно и можс ла
у ? х ' само у ЈаНк Л у с г ч , а опо јс битно, и на томс
1рс6 а јашити и стално понашкати свсту; ово јс Лата
Марковнћ исконсгруисао ла опсснити простоту, а
ово јс мисао Бурова, бугарског министра спољних
тклова, који јс јсдна бугарска калаштура; ово не
конвснира г. Пашићу, али то јс Краљсва жсл»а, а на
ово одговорите да ћс много воде протећи Савом и
Дунавом док се оствари та жсља... Нинчић је често
остављао утисак човска замишљена, одсутна; кад му
приГ>сте, он вас гледа као убицу или нспознатог, али
му после лице преће неки осмех као талас и он вам
говори прецизно, одређено, сјајно; зато је било задо-
вољство са њим радити.
Нинчић је, као што се зна, водио Пашића у
Рим, код Мусолинија и Папс (на Св. Саву 1925) и
он је веровао да се с Мусолинијем може радити. Кад
је Мусолини са Зогуом закључио Тирански пакт.
Нинчић је одступио, давши за Југославију и Еврогту
изјаву да је линно разочаран — читај: преварен —
што је био јсдан елегантан гест, запажен у целој
Европи. Шта је после свега тога навсло тога човека
да приватно оде у Рим и да приватно разговара са
Мусолинијем — не знам. Не сећам се управо ни кад
је тачно то било, ни шта је била (кгновна ствар у
њиховом разговору — заборавио сам. V главном, Ра-
киђ јс тада био посланик у Рнму а односи Београд—
Рим затсгнуги. Нинчић је рекао Ракићу о чему јс
говорио са Мусолиннјсм и шга му јс овај ка.мо. Ра-
кић је био Ч ЈШ на1.н-н. Иннчић јс иуавио: Ј а идсм у
ћсоград, и ја ћу то одмах рсћи Кра-ву. гн нс он

153
 МОрНО ДН ЈЈШЉЈПИ П И П П И . ирсварио и Нцј
Р а К И ћ СС
извсстио Краља, управо Мииистарстпо, цн 0 Г()^е
саопиггсњу. ни да јс Нинчић у Риму, ни ла је
код Дучса, нити да носи важнс порукс. Изглсда д.*
Краљ нијс примио тс порукс ни симпатично ни па.
до, а изглсда као да му ни Нинчићева самовласна
иннцијатива није била пријатна. ЈБут на то све, 0н
је наредио да се Ракић одмах стави у пензију _
једна брутална мера, која дај Боже да није имала и
неку преисторију, односно да није била резултат нс-
ке раније интриге. Вест о томе је пала у Рим као
бомба. Ракић који је био у пуној интелектуалној
снази, који је лојално и сјајно служио, био је жртво-
ван за минут. Али сад се десило једно ново чуд0:
Мусолини му је приредио такав опроштајни пријем,
какав није давао ни амбасадорима кад поћу, јер је
хтео да жртви краља Александра укаже изузетне по-
части.
Гћа и г. Ракић су се ускоро нашли у Београду,
и то, по свим изгледима, без великих средстава и
могућности да живе најудобније. Ракић се бацио на
седељке, на црно вино, на сналажење у једној сре-
дини која му је била потпуно непозната, с1ебоеиуге
и са отегнутом маском очајника, ћутљивог човека,
уврећеног и разочараног, па је убрзо и умро.
20. јул 1953.

Песник Милан Ракић је био посланик Југосла-

вије у Риму кад је тамо по налогу краља Александра
дошао др Момчило Нинчић да разговара са Мусо-
линијем. Нинчић је тај разговор записао и рукопис
дао Ракићу да га достави Београду, јер је он путовао
за Француску, где је због болести дужс остао. Ракић
овај разговор није доставио Бсограду.
Кад је Нинчић дошао у Југославију, он је био
запитан је ли био у Риму и је ли видсо Мусолинија.

154
 јс Кра-Ч-У 1ч к а " ла и ли |С (Иј ри 1И1№>р
1 ,1И1мс110 лао 1’акићу Ла 1 а ипиј л.ктави сф оп. гкс
"пи,И 1«’ 1>С>Чрилу Крнл, јс 111 клс пни олмнк нарс
ла сс 1’акић нстноннш с 1’акић јс н.клс тша
1,111*1’ V 1»С1 Чрал и И1 нкму Г.л.кких круи.ви јс пуш
нср^ији да га јс Крнл. нирслио псн 1Иоиисити
,1гн> није ишсстио Министарстно о прола^у Ниичи
ћС№>м к р п Гим и о томс да јс имао сусрет са Мусо-
линнјсм. Нсовавсштснн свст јс силно ммсрао Краљу
ово псн 1иониса1 кс, приписују^и га »всговој владар-
ској самовољи и нсиитслиг снтности. Обавсштенн су
сматрали да су Ракић и Нинчић заједно били криви.
;ср јс Нинчић тробало или да одмах итвссти Бсоград
да јс њсгов реферат код Ракића и јер Ракић никако
н и ј е смео да тај рефсрат задржи. Чак нски мислс да
јс Мусолини са Нинчићем разговарао и о потреби
шчн>љшан>а односа на Јадрану, те тврде да би до
тога и дошло да Ракић није био одвсћ лсжеран.
„Не знајући шта се догаћа и мислећи да Крал»
прелази и преко измсне мисли Нинчић—Мусолини,
одбијајући споразум, Мусолини је решио да сс крал>
Алсксандар убије!” — шо је мишжње неких л»уди.
који додају: Нинчић и Ракић су тако допринели ње-
говој погибији.

155
 РЛ Л О ВЛ Н Т У Н ГУ З ПНРСЖИћ
иивчсињски
(1 8 7 9 — 1944)

Ралован 1'унгуз Псровић Певссињски! Како \к>ц~

псзно нмс! Скоро да сс човек сети оних руских име-
на као Вјсчеслав Лавронтијсвич књаз Свјатополк
Мирски или Јскиф Романович Јусупов књаз Сумо-
ролов Елстон!... Ко је био тај Тумуз Перовић? Д а -
нашњи свст и нс зна ништа о њсму! То име не каже
никоме ништа! Уосталом, има скоро четврт века да
га нико прсда мном није ни спомснуо! Заборављено
је, као и човек који га је носио!... А тај човек је био
некакав приповедач, који је пре четрдесет голина
био цењен као прозаист и чак и као романсијер!...
Ја сам га упознао негде око 1920. у Смедереву и он
је долазио к мени кад бих и ја тамо био. Сећам се
као кроза сан да је он био ожењен неком странки-
њом (мислим да се звала таО ате Кохв и да је била
Францускиња), да је био крупан, кошчат и врло
озбиљан човск са неком дугачком, густом брадом те
јс изгледао као неки уображени ловац, провинцијал-
ски грговац или жандармеријски (ч|>ицир у цивил\'-
Он је тада био професор у смедеревској гимнашји
и био јс вечито незадовољан. Никада није био ни
добро расположен, нити јс пмао духа, а стално јс
био смркнут и брнжан, те је на мене дсловао ммор-

156
 јс бно јс-дан т п а т н х хт.ер-мужннс.иеии,
Н1'
.„,кн, КОЈИ ичлсдијутумн1_као ћ
иојоо\\ 11» сној сурови иилел и спол.аГп
ч-тиж: они и-шуфа немају зоплинс, ниги жс-
н*и '^ е р;о»ију У сс^ н' те ИЛУ КР<>1 ж и н т бс! ика-
11 ЛЧ»11,4чен«*, а жсле да буду поглаиице и предвид-
Нар такав је утиеак остављао Тунгуз Перо-
нИћНЧ мене, а можда нијс ни био такав. Он јс севе
ВИПл а в н о м е цснио као писца и сматрао да јс тим
V г ма обсзбсдио ссби висок ранг у друштву... Ја
1*П жалост нисам читао ту њсгову прозу, јср је за
на с била незанимљива... Па ипак, ми смо чак ше-
М\и заједно и водили некакве дугс разговоре у тим
^тњама, а ја сс данас већ више нс ссћам апсолутно
ничега из тих разговора од пре 35 година, јер су они
морали бити празни и неинтересантни.
Сећајући се сада, 1956, тога човека, ја се питам:
Зацгш је он уопште писао, зашто арчио хартију, за-
што губио времс у књижевноме раду? И преносећи
његов случај на данашњицу постављам себи питање:
Колико ће људи који данас нешто важе у књижев-
ности важити и кроз педесет година, а колико ће
их бити заборављено још пре истека овога столс-
ћа!?!

\57
158
 ГЛИГОРИЈЕ БОЖОВИВ
(1 8 8 0 -1 9 4 5 )

Мислим да јс он почсо са књижевним радом

још прс 1900. и да је већ и прс 1918—19. сматран за
јсдног пссника садаш ш ш е, који јс васпитан у при-
зрснској богословији. Ако сс нс варам, он је био и
свештеничко дстс. Колико сс ссћам Божовића — а
памтим га из врсмена послс 1920, док пре тога за
њега нисам ни чуо, ннти знао — он је у Бсограду
уживао лсп глас јсдног заслужног човска са Југа и
важио за личност која јс и у књижсвним круговима
уживала велики рсспект. Он јс тада почсо да се ја-
вља својим језгровитим приповсткама, писаним јасно
и живописно. Н јс г о в с причс су биле у толико упс-
чатљивије што је он у њима сликао живс људе које
је познавао (и што су онс дејствовале као неке ме-
' _
___- .../Ч Т Г ГГЛ

моарске бслсшке, дате на књижевно-поетичан на-

чин, понекад патетично, али увек добром прозом).
Тако \е он негде око 1930. држан за једно „добро

— психологија
политуру. Али су и људи
159
 ји, и пејзажи, и днјалози — укратко све Тс
његопим приповегкама са извесном снажп(>м КЛи V
таношћу, којој у ондашњој прози није имал<>СП(>М‘
премца, (осим можда у нским приповеткама
Живадиновића, који је у првој књизи својих ппи^
дао све од себс, а после био у сталном опадањ^
Живадиновић је фрапирао публику, али јс П(>сд‘
разочарао, и то тако брзо, да је то остало бсз пресеС
дана; а као што смо се разочарали у њсму као V
писцу, тако смо се разочарали у њему и као у ЧошУ
ку. Мало се о коме већ 1930. говорило тако рћаво
као о њему, али га је с једне стране требало и жа-
лити, мећутим и то је ствар укуса).
Али Божовић је био не само књижевна, него
и политичка личност. О н је био члан Демократске
странке и народни посланик, а он није био нула,
него човек ко ји Је падао у очи својим говорима или
изјавама, као и политичким чланцима, потписаним
или не, бар се знало да су из његовог пера. (Пре
1930. је постојала извесна веза мећу редакцијама, па
се знало — ако се човек интересовао и хтео да зна
— ко је написао овај или онај чланак... Било је то
једно врло бурно доба, пуно полемика, али је Бео-
град био мали и све се у њему знало.)
Ја сам са уживањем читао Божовићеве припо-
ветке и признавао му снаж ан и оригиналан таленат.
Владало је опште мишљење да је он у књижевности
руски ћак, јер је он ваљда некад и био неко време у
Русији или је добро знао руски као призренски ћак
и богослов. За мене је мећутим било неважно ко су
књижевни узори тога плоднога писца и заиста јако-
га човска на перу. Наравно, наши су га модернисти
хотимично игнорисали, премда се Божовић јављао и
у најбољим часописима. Али све у свему, он је око
1930. био један признаг књижевник и једна опигге
гнпната београдска фигура, уважена и еимпатич-
на личност, јер је он имао и срећну физиономију
круин), румено лице, густу косу, всћ пр^к*еду, ена-
 . бркопс Н врло прнроднс манирс. Лко сс лоГ,™,
4%ам. он јс носио нски ршсс-пс/. и стално имаоци
.п , у лу&им« ИЈ.и мсђу нрстима. Л Г,Ио је и јако
'„-оворан. управо комуникатипан, тс јс увск
[ пиии срстан у ратговору са неким.
Међутим, тај човск је већ био око 1930. некако
физички нагло попустио, прсмда јс постао јако цп-
всн У лицу и задржао лак ход и живахност у изла
ган>у Шта се дсеило? Две етвари: Он је 1) постао
алкохолик, а 2) заљубио се у неку млаћу жену, раз-
всо сс од своје супруге, која му је изродила децу, и
почео да живи боемским животом!
Не могу да се тачно сетим да ли јс то било на
Митровдан 1930. или 1931, кад ме је Мита Фргунић
позвао да дођем (из Скопља) с њим у Вучитрн, где
је он пошао на своју славу код свога оца, старога
Живка. Позната је ствар шта су Фртунићи значили
на Косову и како је лепу породичну историју имала
та стара кућа. Ж и вко Фртунић није имао скоро ни-
какве школе, али је био прави бег, феудалац и го-
сподин. Био је то трезвен и јак старац од својих
седамдесет година, веома ведар и веома занимљив у
разговору, права кн>ига, жива историја. Да су се Фр-
тунићи могли одржати на Косову и задржати сто
година првенство у томе свету тако угроженоме од
Арнаута и турске власти, то је заиста било чудо,
које никако нисам био у стању да објасним сећи,
знајући да су они били јако везани за Србију, још
од времена кнеза Михаила. Они су имали ссовс
конаке и доста земљс, јахали добре коње и и
се у кадифу везену срмом и матом. сам
- К ако вас Арнаути не истрсбише. пи
Живка Фртунића. Кучи, а Кучи би
- Е нису могли, Јер смо ми
нас љуто осветили! речс ми он... ма од којих
Затим ми јс причао о с в о Ј* Ј , ^ ву ч и т р н с к у
јс један ж елео да не будс сахра косова, где је
‘фкву, нсго на Нантину [?|» на 1
161
Нсмлња ш>тукно спога брата и уларио гсмсл,
српској лржавиости.
Али јс Жнпко Фртунић био мнимљив нс са
онда када би иричао о ссби и о спојима, нсго и (т °
када јс причао о другима и када би критиковао п *
жавну политику на Косову послс 1919-те. Могођс*
аграрном рсформом, он је додуше био и озлојеђен
„Ја сам сада, под Србијом нико и ништа”, говорио
је он, „а пре сам био господин. Доживео сам да
имам мање приходе него што је пензија жене неког
имама, дин-душманина свега српског на Косову
Али, све бих то прегорео”, додавао је он, ,да ме не
боли што мој син Мита другачије гледа на све то
скупа и што нема осећање породичнога поноса и
части. Имам једног синовца, Остривоја, који је свр-
шио права и у кога полажем извесне наде, а од
Мите сам дигао руке, јер се пробекријао и од пића
не види ништа око себе. Ж алосно је да ја као његов
отац, који је толико од њега очекивао, морам то да
кажем, али је то моја љута рана са којом ћу лећи у
гроб.” Мита Фртунић је био помало песник, помало
педагог, а понајвише заиста бекрија...
Сутрадан, у навечерје митровданско је стигао
Ж ивку Фртунићу у госте и Глигорије Божовић у
пратњи своје друге жене и једне лепушкасте кћери
из првог брака. Стари Ж ивко је чинио све да нас
домаћински угости, при чему га је помагао неки
слуга. Мита ми је тада дошапнуо да Живко-бег има
и младу милосницу „коју крије... и о којој не војш
да се зна”... Божовић је био врло срдачан према
мени до тренутка кад су на сто изнети мезе и ракија,
па чим је видео да не пијем, он ме је просто „отпи-
сао” из свога друпггва. О н и Мита су толико пили
те вечери да је Божовић ускоро почео да се з н о ј и ,
да црвени као рак и да говори и ствари које нису
биле умесне, док је Мита почео да заплиће језиком.

162
 ћожош.ћка ЈС снс олобранала мужу, лок јс Њеи11
С1Х1рка била у лостн жсна.ггноме положа у Т л 1 Т '
№ п’га пијаног опа и ту маћеху која му угаТ, У'
ска н повлаћујс му на неки шеретски начин г
то. наравно. останљало врло мучну елику Је
Ја сам се брзо повукао у своју собу, јер сам био
иапишан у томе друштву, које ми није погодовало
Божовић ми је то сутра замерио, али сам ја сматпао
да сам боље учинио што сам се уклонио. Божовићка
ми је била одвратна — то је била нека припроста
жена! — а кћи ми је изгледала несрећна. Није било
моје да је тешим, а нисам ни желео да се са н,ом
ближе упознајем. Божовићка ми је то пребацила:
испало је да сам ја требао да занимам н>у и ту девој-
ку... Ж ивко Фртунић ми рече да су се Мита и Бо-
жовић те ноћи страшно натрескали и да су од југрос
наставили тамо где су синоћ стали! Нашао сам се у
једној кући са два пијана човека, оба интелектуалца,
али сам имао обојицу против себе. Било ми је, да-
кле, непријатно. А видео сам да је и Живку Фрту-
нићу тешко, јер се бојао других гостију који су мо-
гли доћи и видети те две бекрије како пију и даље.
Тада сам се згадио на Глигорија Божовића и реви-
дирао своје мишљење о њему као о човеку.
Али ако сам ревидирао моје мишљење о њему,
и он је ревидирао своје о мени, те су наши односи
после сасвим захладнели... После 6. јануара 1929, он
више није био члан Парламента (ја мислим да Је он
коректно остао уз ЈБ. М. Давидовића и да Је ио
против Краљеве „диктатуре”), те је постао време ^
ваљда стални сарадник онда опозицион Ј
У к°Јој је објављивао своје . ^ ° ™ ^ имл>иЈве кутове,
ПО земљи и откривао по њој врло ^ од тога
а сретао и занимљиве појаве и љХ^е’_ДОПИСе. Поне-
правио и веома занимљиве Репор^ енцИозан, јер је
кад је у тим написима био и те
163
ппстсрано хвалио нскс ли чн скт и морс»ли!к\ али
тн 1ММОП11 дописи подјсднако »асспали у фолкЛор( у
ММ1 ЖСНН1 ЧТ. па чак и у соииолснију. Он јс ич*,
смисао ла ишссна мрисна омажан>а и љубан *а (П)(1
о чсму јс писао, па чак и иско дивљењс и одушскл*:-
№с. Изглсда ми да сс тада вишс иијс ћанио ирипо-
встком.
Кад сам био врховни цснзор (1940) ои је врча.,
на мснс тврдећи да ја забрањујсм њсговс написс.
што јс била гола фантазија. Да га нс би одвсћ чссто
објављивала или да би му одбила нски напис, Поли-
тика би му рскла да га јс забранио г. Бата Јовано-
вић. Јсдном приликом он јс тако написао нсшто ве-
ома топло и у прстераним похвалама за фамилиј\
зсмљорадничког министра у Цветковићевој влади
дра Бранка Чубриловића. Тај човек ме је позвао к
себи и онда ми показао Божовићев чланак о њем\
и његовима. ,Злшто забрањујете овакве националне
ствари?” — питао ме је он. Кад сам прочитао тај
хвалоспев, ја сам се одмах досетио Политикиноме
јаду и њеноме врдању, али сам рекао ЧубриловиЈп
да ми та ствар никад није уопште ни поднесена на
увид, а да јс Политика њу могла да објави и без
моје визс и без сваке опасности да за то будс забра-
њсна, јер се ствар нс тичс ни владс, ни њснс поли-
тике. „Свакако Политици нс конвснира да иггампа
г. Божовића, па јс мснс измислила као изговор!" —
рскао сам ја и одмах ставио своју визу на тај аМшсћ
Чубрило ми јс захвалио и ми смо сс растали. Да
ли јс Политика објавила илн нс зу ствар — нс шлм
Божовића нисам нишс никада срсо у живогу
дан 2К. марза 1941, он јс у По.шшици гчзјавно јсЈлн
нансчсрнк ћснсралу Снмовићу, нои|чиск.»Ј\ћн
1 ов сј)а1 алин иуч. С сћам сс јсднс фр<ис м* 101 а мЈ
писа, која јс 1ласила: „Почсло јс у ч с и ц м л к . \
ћан Д а ц Јакључио сам да јс 1к»1чонић нсћ ш ‘

1(>4
 био јсда« ИЗВСТРСН човск- Смсја« сам сс у ссби
говој наивности. у сс° и н,с-
Послс сам чуо да је он прис гупио п п »
ма. а шта је мсђу њима радио то ми нијс'
Кад је дошло до промене рсжима, он јс био " ^ н
Тада сам се са горком иронијом опст опоменГп о
њсговс Фразе: „Почело јс у четвртак, у срсћан дан“”
Али Ја ипак о с т д ј с м при уверењу да је т,Гби()
цоштен човск и даровит писац, кога ће кад-тад опст
издавати и читати као једног од бољих наших про-
заиста и реалиста, јер куршум није могао и то да
обори.

Глигорије Божовић је око 1930 . био један од

најбољих или, како се то каже, најјачи од свих та-
дашњих српских писаца. Њ егове приповетке су биле
у неку руку по сижејима и стилу као неки наставак
списа Марка Миљанова. Све је у њима било верно,
а србасто, све реалистички приказано, без кићења и
стилизирања. Те су његове приче много засецале и
у фолклор, а неговале и као мемоарска саопште-
ња, али је у њима слављено поштење, уздизана част
људска, белсжено оно што је јуначко и психолошки
верно, истинито и неоспорно. Док су други наши
прозаисти тражили и распредали „психологију сво-
јих личности често и на неки натегнут начин, зајме-
ћи им психологију, Божовићеве личности су носиле
неку дубоку психологију у себи и он јс њу често
могао да прикажс и само са два-трн потеза свога
мушкога пера. Он је са дивном прецизношћу сликао
Г^бс и Арнаутс свога краја, (тако да су причс И лијс
„Р" оА рнаугима изглсдалс човску као на-
Вукићсвића Р и јс, |)0жовић јс дао јсдшш
ивности). I с му 11миком. бсм великих поегн-
заиста мУииИ^ И^ у ИЈ,р„ добрс прок-, којима су
зирања. у
1е>5
и сами сижеји давали особен карактер, велик^
гиналност, динамичност и све друго што се м°РИ'
наћи у приповедној прози. Ништа јаче и саже
нико у српској књижевности није дао... у толико‘С
било
" жалије видети тога снажнога писца како ^
предаЈе ракиЈИ у толикој мери да се човек бојао
се
га не удари апоплексија... Он је био у мојим очим3
велики писац, али га је његово бекријање заиста
спуш тало на ниске гране као човека.

166
 СИМА ПАНДУРОВИК
(1 8 8 3 -1 9 6 0 )

Ја сам њега упознао негде двадесетих година

овога века и необично га поштовао, гледајући у н,е-
му пбсника. Не знам заигто, ја сам га пре тога због
његове слике у првом издању Скерлићеве Историје
српске књижевности сматрао за омалена човека и
токмака, а он је био један дугоња и прави „кракати-
ло”... Знао сам још неке Пандуровићсве, који су му
били свакако сродници, као нпр. београдски адвокат
Пандуровић, који се пред смрт распаметио, па обо-
лео од неке врсте лудила блажених, те је увек ишао
закићен и носио у рукама велике букете пољског
цвећа, а знао сам и окружног начелника Видена
Пандуровића, високог и отменог човека, али Сима
Пандуровић није личио ни на кога од тих својих
роћака и презимењака. Он је био непгго друго, вео-
ма расно и врло импозантно... Сматрало се да је он
Ваљевац и чист Шумадинац, мећутим он је био по-
реклом Војвођанин, што свакако вреди имати у ви-
ДУ Друго он је увек био консервативац, јер Је при-
падао либералској омладини, то јест подмлатку на-
ционално-либералне гр у п с , Ј Н есторовића и
је у ЈВДНом т р е ^ к у са с и „1 С ^ п о ку .
д р уги м либералим а ( п о с ј к , * ш то је било на-
ш ао да о ж и в и Л и б е р а л н у стр* У,
167
 Сима Пандуровић

К)К
„ВНО, оар са њсгове странс, чак су нски тврдили да
е то била радикалска мисао, кренута радикалским
парама, да 6и се одвојили и „скрњили” гласови дс-
мократа на неким изборима тиме што 6и некадашњи
либерали дали своје гласове тој новолибералској
групи. Али овај покрет ипак показује да је Сима
Пандуровић остао веран својој Либералној странци
и онда кад је ње нестало, кад је ишчезла у народу
и са лица земље. Он је консеквентно остао курцон
и курионски партизан и тиме показао свој карактер,
а да није био такав, он би код демократа боље про-
сперирао. (Пошто је и мој ујак, др Стоимировић
остао либерал, а пошто је Пандуровић долазио код
њсга као код лекара и старог либерала, ја сам Пан-
дуровића сретао код њега још од 1920.)
Пандуровић је измећу два светска рата развијао
многоструку књижсвно-културну активност. Писао
је стихове, урећивао Мисао, редиговао нске антоло-
гије, бавио се књижевном критиком, бацио на хар-
таЈУ (и У штампу) и неке своје естетске и књижев-
но-теоретске студије и есеје, много преводио за по-
зориште у стиху (чак и са језика које није знао),
учествовао у књижевним организацијама итд. Ја не
знам каква је вредност његових студија и есеја, али
што се тиче његових стихова, бар како то мени сада
изгледа, они су понекад имали и врло срећну инспи-
рацију, али немају савршену форму. Читајући њего-
ву збирку стихова у издању С. К. Задруге, ја сам у
њој налазио и врло слабе строфе, и ћопаве стихове,
па сам се изненаћивао да он то није дотерао кад је
већ ушао у једну тако угледну збирку. Зато сумњам
да ће га његово поетско дело и надживети, осим
две-три песме, уосталом искрене и складне.
Нека ми Бог опрости, али Ја сам њсга схватао
као неку впсту примитивца, који нијс стигао да се
2 Ж Ж ЈЛ Нес,м»™. ;: -к о .
Јала ни нека Јака пссни™«
 зија нада свс једна мушка гтоезија, али он је Ка(>
песник имао више мана, него врлина. Њсгова поет,
ска клавијатура је била уска, он није имао широк
лирски ,дијапазон”, он је био и остао монотон. Не
ја му заиста не замерам његов песимизам, који је аа
мене доказ његове природне интелигенције, па чак
и духа, али подлога његовог песимизма никад није
била за мене ни довољно философска, ни доста ши-
рока, да би он у разним варијацијама исказао оно
што се може рећи са те' „естраде . Он је, дакле, био
за мене једностран.
У основу попгген и вредан човек, он се поште-
но и борио за своје место у друштву, па је често и
оскудевао и сиротовао. Да је као Дучић или Ракић
конзуловао или амбасадоровао, он би свакако имао
срећније прилике, било би му шире око грла, па би
извесно током свога живота — као зрео човек — и
употпунио своју личну културу и оставио једну по-
езију, односно један поетски орик раћен са много
рафиниранијим укусом и са различитијом темати-
ком. Али он уопште није био каријерист и није ес-
контирао своје књижевне заслуге као рецимо Бран-
ко Лазаревић, такоће есејист и теоретичар уметно-
сти. Он се залепио за Београд и час таљигао, час
фијакерисао по њему, растргнут на више послова,
немајући времена да ради натенане. Тако је ваљда
изгубио и аутокритичност и често морао да уновча-
ва своје версификаторство као преводилац, уместо
да пише само стихове из душе — из своје лепе, че-
стите и врло мушке, јаке душе!
Уместо да се бакће урећивањем, превоћењем и
пригодним конферансама, он је требао да се затвори
у свој свет, али су га новчани разлози терали да
иступа на књижевној пијаци, а уз то је дошло, и>
гледа већ око 1930, и пиће. Ја сам га сретао пијаног
и натмуреног и приметио да он не бира много ДрУ'
штво. Он, Сима Пандуровић, ссдео је било с ким, и
то уз било какво пиће, па и уз обичну шљивовииу-

170
 Кад сам се вратио са робије спео
0ПСТ код м°га УЈака. Тада ми је о с т а в и о ? Д ДН0М
„етрошеног, несрећног и незадовољног чГвека ? °
лио сс да Је пР°гон>ен и био је за 6 р и „ ? ци Ка'
уопште притешњен невољама матери а п Т ,, Је
н к а ,... 3 , ™ „ г , је „б„р„Р; ™ е Д ”
лест, занемарена и утолико више опака. М орао1 ла
се подвргне тешкој операцији. Одсечена му ,е чита
ва једна нога. у ЈС чита“
Једном (или дваггут?) био сам код њега после
те несреће. Он Је седео на кревету, покривајући до-
н>и део тела неким белим чаршавом да се не види
недостатак оне одсечене ноге. Био је пепељасто
блед у лицу, љубазан али нерасположен — а како
би и био! (А онај чаршав је на мене страшно дело-
вао, личио ми је на мртвачки покров, који само има
да се намакне преко груди и преко главе.)
Морам да признам да сам га и волео, и пошто-
вао, па и жалио. Судбина је била одвећ сурова пре-
ма томе човеку, а људи неправедни. Изгледа међу-
тим да је био срећан у браку и да је имао хармони-
чан породичан живот, јер је имао добру и паметну
жену, ону исту жену „очију бисерних” коју је опе-
вао у својој најбољој љубавној песми... Док смо ми
једном код њега седели и разговарали око њега се
вртило неко несташно унуче, кога су оставили њему
да га забавља и чува. Дете је скакало око нас, а он
је пригртао онај бели чаршав око себе и оштро га
опомињао на ред, ваљда бојећи се да га дете и не
повреди. Мало му је претио чак и неким штапом^
али је дете знало да га деда ^ајасУ скорс, нем.љућ,
лармало, тако да је разговор пос Ј ПаНдуровићем,
а ја сам баш био жудан разговс р т0 и ПОу.
ЈеР је он увек био отворен п ПСД и ’а да он од тога
здан човек, коме сте могли Ризира Било је у н,е-
ништа не препрода или ДЈ Р скромно, а мужан-
му нешто племенито и чести , имао судове и
ствено и јуначко до послег
171
 мишљсња која су одговарала једном таквом, хсроич.
ном карактсру. Нио јс сасним лишсн сваког лукав-
ства или дволичности. Ссм тога, он сс никад није
жалио: Могао јс да трпи и да ћути, а умсо је и да
разумс и жали људс око себе. Било 6и заиста нспра-
ведн(1 да ми њсгови савременици тс утискс о њсму
однесемо у гроб и да у њему са нама иструле. 'Го ме
јс и потакло да забслсжим како је он на мсне дело-
вао, а всрујем да није другачије деловао ни на друге
људе!
*
Прошло је можда и петнаест година од како се
нисмо видели, јер смо се последњи пут срели негде
1943. За то време сам остарио и ја, а поготову он,
који је ваљда дотерао и у осамдесету. Он је мени
лично увек изгледао мало затворен, управо туњав
човек, али сам се сада, у једном кратком разговору,
посматрајући испитивачки ту старину пред собом,
уверио да је он необично скроман и благородан чо-
век. Он је природан, једноставан и неизвештачен;
иако песник велике репутације он није уображен;
иако једно велико име, он га носи онако као што 6и
га носио и онда кад оно не би значило нингга осо-
бито. Сем тога, он је врло јак човек, висок, мужан-
ствен, тих и ведар — иако би се, судећи према ње-
говој личној и мисаоној поезији очекивало неко дру-
гачије биће... Говорио ми је са усрдношћу о моме
покојном ујаку (као либералу и обреновићевцу), па
додаде: „Знате, и ја сам волео Обреновиће! Чак и
Милан, на кога је дизана толика повика, био је вс-
лики владалац! Штета је што се та династија угаси-
ла! Били су, брате, некако срећне руке: Све што су
створили, то је остало и траје. Ето, чак и комуни-
сти одају признање Обреновићима... Узмите само
Србију измећу Дунава, Саве, Тпмока и Дрине, па
доле до Ристовца — тај део света који је неоспорно
иаш и у коме је дошло до шраза толико дшши\

Ј72
 ствар'* - а то Јс њихова творспина. Зато ми и»
#ао!н- (Супротно ономс што сам ја прстппг , Ј°
Пандурови^ јс разговоран човск, д о гЛ д у ш а.Т сп -
дачан. Он ме је одмах ословљавао са ЕаШо И(|С^
мном тако присан као да смо неки рођаци С)во ми
јС било утолико пријатније што сам осстио' да "
крспак умом и да њсгова љубазност нијс знак нскс
сснилности и животне малодушности, која се губи
У нагваждању и празној кукњави за прошлошћу па
тражи „жртве међу саговорницима.)

Сима Пандуровић ми каже: Мој отац је био из

Сења (Сењски Рудник) и био је чиновник Мини-
старства привреде. (Он је умро око 1905.) Моја је
мати била Војвођанка из Кањиже (Кнежевац). Они
су се узели овако: За време рата 1877—78. мој ујак
Сима је дошао у Србију као добровољац и погинуо
негде око Врања. Мој отац је био такође војник.
Једнога дана дођу у Србију Симина мати и сестра
да траже Симин гроб, па им је мој отац био на руци.
Симина сестра и мој отац се заволе и узму. Из тога
брака сам био рођен ја, а име Сима ми је дато по
томе ујаку.
*
Разговарајући једном са њим о његовој дивној
песми: Реци н а ш о ј м а јц и д а и д ем о , вр ане. он ми
рече- Срете ме Скерлић на улици, па ми заиска да
Г Л а С К. Г л а с н н к „апишем „еке стихове који ће
одговарати ситуац ији пред улЛ е МУ то пе см у^И тлс-
рат, а ј а ^ И/ " и ц а ^ Г Л е з а ^ .. (Маја 1958.
тела Је из менс к запаљење илућа, којс
Сима Иандуровић ЈС Р сшарац: говори
га је јако Уморил , ^ М()ра прв0 да еми-
врло лагано, 1 сшки
шља.)
173
 *

Сима Пандуровнћ сс гаси. (Н>ему јс услед 1це.

ћсрнс болссти лаие одссчсна јсдна нога.) Обишао
сам га (у уторак 9. фебруара 1960) и са жалошћу
могао примстити само огромне промене на горе од
нашег послсдњег виђења. Он је везан за постељу,
али је око н»ега савршен ред и чистоћа, јср га њсго-
ва жсна добро пази и негује. Разговор је био тежак
и натегнут. Пандуровић је постао апатичан, што ни-
је ни чудо, јер ми вели да не види и да не може да
се концентрише да чита, а да га много игго-шта ви-
ше ни не занима. Спава чврсто ноћу, а спава дуго и
преко дана, пуши као Турчин и жали што мора да
држи јако строгу дијету. Лекари ме лажу, рече он,
никада са н>има нисам на чисто, неће да ми кажу
праву истину, а ја је већ назирем... Дотакли смо се
Милосава Јелића. Сима рече: Он је седео увече у
веселом друштву, вратио се кући добро расположен,
а у пет ујутру га је разбудила мука и онда је брзо,
тако рећи напрасно умро; мислим да му је дошла
главе нека хернија — свакога мора нешто да одне-
се... (Кад је то рекао, Пандуровићу се развукло ли-
це у један духовит осмех, тих и разливен до очију
које су на мах севнуле, да се опет угасе... Похвалио
ми се да има унука Симу, који је већ пошао у шко-
лу, а затим са одурношћу говорио о епохи коју пре-
живљујемо, уверен да ће опет доћи рат и да ће и нас
закачити. Није дозволио да га разуверавам, тешим
или блажим, полагао је на то да се усвоји његово
мишљење. Оставио сам га са уверењем да ћемо га
брзо изгубити.)

ПоГреб Симе ПандуровиНа

Било је доста света, али зачудо света који је

сасвим комотно био одсвен. Иво Андрић у некој „са-
харијани” (која није ни капут, ни кошуља, него и

174
 јсдно и ДРУ™>; * ! ° . Да СУ изишли из
:-„ротишта; доста жсна, од к о ји х некс у црвсно- ГЊ
X V-. К°Ј°' ЈС ПЈ1С неколи™ мессци умро б ’ "
шарсној хаљини; Десимир Бдагојевић са нском зсле-
ном машном, а Дединац у францишканским санда-
лама, и то на прљавим, јефтиним чарапама; (он је
подбуо, али забаван главица му се заокруглила и
сав се некако смањио); Тривуна Букића глава је стр
чала изван опште гомиле; Марко Каваја је добио
чак и седе обрве; Мока Пешић се прцдигао из неке
болести, али има зато фини одуховљени лик... Цео
је свет говорио о некоме некрологу који је М. Б.
(Милан Богдановић?)* посветио Пандуровићу у да-
нашњој Политици. У томе чланку је било кажу и
речи оштре политичке осуде за покојникову лич-
ност и, како неко рече, извесног отресања од ње...
Ја се нисам упуштао у то коментарисање. За мене је
Пандуровић песник Очију бисерних и Нашој мајци
кажи да идемо, вране... Сем тога, Пандуровић је
био и вредан есејист, конферансије итд. Али, као
обично, свет је користио и тај скуп да се изразгова-
ра. Христофор Црниловић ми се жалио да је после
грипе оглувио и да не може да гута, те гладује; гћа
Пешић да се ослободила свињске и говеће пантљи-
чаре, те да се враћа у живот; г. У. Б. ме је питао да
ли сам читао шта је неки илустровани магазин пи-
сао о њему. И тако даље! Мећу присутнима је било
много људи са траженом отрцаношћу (јер тражене
елеганције више нема); једина коректно обучена же-
на је била гђа пок. проф. Панте Јовановића, бив.
директора скопске Трг. Академије (и Драгишиног
министра); једини пристојно О Д « « " 0 ';
осамдесетогодишњи бенерал0^ Г о мм се пр,- опела
сац, зет Бајаловићеви*)..- П V и шта ЈС ук.као 0
и не знам да ли је ко Р в ов;1ТНО одсе.ан, те
покојнику. Божа Ковачеви ј
М
ј Ооимнроиића
* Рачрсшсњс инипнјала Ј*-

17.^
ће бити да сс са ПандуровиИсм плростио нски дпу\
песник. Ж ало сн о је да Бсоград нијс достојнијс ис*
пратио великог лирика!
(Всљко Пстровић је бриљирао својим одсуствои )
*
Политика од 8. септембра 1960. има (на ]7-ој
страни) захвалност породицс Симс Пандуровића го-
ворницима који су се са њим опростили на његово-
ме погребу (не спомињући имена), као и патријарху
Герману, који је присуствовао опелу. Ова белсшка
је редигована у једном врло пристојном и усрдном
тону. Она је податак за историчаре књижевности,
јер спомиње и венце које су на Симин одар положи-
ла удружења књижевника и преводилаца. (Сима је
оставио за собом госпоћу и два сина, од којих један
има синчића који носи дедино име.)

176
 ВЕЉКО ПЕТРОВИЕ
( 1884— 1967)

А ко би се пош ло са општим судом о њему

онда би се м орало рећи да он иде у ред наших н а,’
културнијих, најплоднијих и најбољих писаца Бог
му Је дао да Доживи дубоку старост и да задржи
пуну духовну свеж ину, те је и употпунио и заокру-
глио своје дело. За тих осамдесет година у н>ему
никад није попуш тала радост стварања, па са те тач-
ке гледиш та посматран он је један од најсрећнијих
наших писаца. К ао културан човек, он је био и
остао један од најбољих познаваоца наше историје и
наше књ иж евности, као и нашега сликарства, о че-
му је п руж и о безброј доказа својим биографијама
писаца и сликара још у енциклопедији Станоја Ста-
нојевића; као плодан писац он је пружио доказе не
само својим приповеткама, него и чланцима, есејима
итд.; а као добар писац он је оставио не само својс
родољубиве и друге песме, него и некс приповстке
и есеје у којима јс све у пуноме складу пуно .као
око дато јасиим и сигурним стилом, што јс ујсдно
и доказ о његовом богатом и складном унутрашњсм
животу Човек мора само да сс чуди и днвн како ј с
У „.тм, ,о и кад је нашао врсмена да свс
штс> V Ј ^ н о ј одличној форми. Нски
^ ш и ,а ж л и да он то ду. УЈе - ојој сго п сн ф н чш кгн

17^
 Всљко Мстровић

17К
 и бсзграничномс самољубљу. Ако би то било тако
ј* 6их Рскао да ЈС он то самољубљс сублимирао
јсдна интериоризациЈа коЈа рстко коме човску нашс
срсдинс полази за руком. а која у шсговоме
нијс остала јалова. А ли и порсд тога ваља рсћи да
јс он био и даровит човек.
Прс 1914-те године он је сматран скоро за једну
националну свстињу, ј с Р је васкрсао један обамрли
род наше поезиЈе, родољубиву песму, дижући је на
дотлс незапамћсну висину, уметничку и мисаону у
исти мах. Ја памтим са каквим су заносом ти стихови
читани и рецитовани, и колико је он због њих био
цењен и вољен. То је било доба када је он можда
био и најпопуларнији.
Разуме се, он је зато представљао и једно вели-
ко, признато име. Поставља се питање какав је био
човек иза те репутације, а на то питање није лако
одговорити. Споља, то је био један леп расни тип,
висок и витак, увек добро одевен и брижљиво него-
ван, који је остављао утисак једнога центрија. У вези
с тим се говорило да је он „мацарски васпитаник” и
да је мало недостајало да сав прожет маџарским ду-
хом постане и мацарски писац. Са друге стране тај
човек је имао и савршенс манире, свакако изглачане
животом у Паризу и Лондону за време рата (1914—
18), када је као члан историјскога Југословенског
одбора лепо живео на Западу. То чланство је пред-
стављало једну високу част за једног релативно мла-
дог човека, који се пре тога бавио политиком само
кроз публицистику и журнализам Исто тако је за
њега било карактеристично да јс био врло пријатан
саговорник, фини козер ш™ У Ј Ј
помало поешло у многоглагољивост, понекад за

!Оноли1 тако ла |С са
)Г једног човска ЛСН1 :СрУо„' се онај који са њим
нолог
било) вредно
вредно раиовара! , Ј 1
179
 ралговара наслушао упск ишимл.ииих стиари; анег
дога. ссћан.а, сулопа, митл.ен.а, мосганки и нсга све
не... И опа п.егона осоГтна је наполила л.уле ла м\/
прнписују заљубљеиост у себе, али и то се морв
узетн критнчки! Вељко је упек био нум утисака и
закључака, па јс био и нестрпл.ив да их *аже, а он
никад није био боем или нско кафанско ћаскало
нсго је бирао с ким Ис да говори. Ако јс у томе бил<)
и тражсних ефеката, они су били заиста и набени
МсВутнм, њсму су људи замсрали и позу! Нс би се
могло ипак рећи да је он био само позер, прс би се
дало казати да је он био човек од нског извесног
личног става, премда је Вељко Петровић деценијама
вешто избегавао да се баци ма с киме ма у какву
полемику, а успео је да се и политички држи по
страни, иако се знало да је био чак и прибићевиће-
вац ваљда до момента кад је Прибићевић као цен-
тралист порекао самога себе и пресалдумио у табор
Стјепана Радића. Симптоматично је дакле да се
Вељко није „истицао”, да није тежио да уће у Пар-
ламент и да је уопште претпоставио чиновничку ка-
ријеру смелој политичкој каријери. Је ли то била
ствар неке дегутираности или последица недостатка
храбрости — не знам, али мислим да је то био и акт
извесне личне мудрости, јер он свакако није хтео да
ништа ризикује. Хтео је да иде кроз живот само
сигурно, није хтео да стаје на трулу даску. Лично.
он је тиме само добио, а ни ми нисмо ништа од тога
изгубили. Он је био спасен за књижсвност.
Занимљиво је да јс он од како га знам, измсћу
1920. и 1940. био вечити незадовољник. Увек му се
ч и н и ји ) да је мало признат и недовољно награћсн по
вредности и по заслузи. Вечито се жалио и негодо-
вао, тако да јс био познат и по томе. Шго је бнло
најглавније, људи нису знали ни шта би уираво х т е о
Ж алио сс чак и на своје материјалне нрилике. Н ијс
се либио и да грли. Гопорио је о н е б л а г о д а р њ ч т н
тац б и н е, лруппва и средине; хтео је да му се м

180
 у-
6иГи'ром .
1
— *• • ■ | / '- \«ДЦЈУ| и

Нск-а ми нико нс замсри ову вивисскцију Јсп јс

Всл.к-0 жив, и ко зна колико ћс још живсти јсп (,н
умс да <-'е чУва и пази — а има и дивну жеиу, која
бди над н»им — па ћс всроватно још писати и још
цгто-шта дати од себе, те јс прсрано доносити о њс-
му коначни суд. Наравно, код н>ега сс всћ око 1960
осетило да је као у некоме опадању, али није редак
случај да човск и после осамдесетс може да доживи
нски ..гепесапс”! Пишући о Јаши Игњатовићу (пред-
говор Вељков његовој Патници у издању С. К. За-
друге) Вељко је рекао да неки писци већ у младости
даду своју пуну меру, па после или заћуте или само
парафразирају већ дато, а да неки — из групе иза-
браних и јачих по таленту — са годинама се разгра-
њавају, пуштајући све дубље свој корен, па им је
последњи род и најплеменитији... Можда ће и он
остварити то чудо, он који је, што је карактеристич-
но! — рекао за Игњатовића да је писао Патницу као
стар човек од шездесет година, а није онда, 1936, пре
тридесет година, знао да ће сам живети преко осам-
десет и увек стварати — он који је претпостављао да
је Игњатовић у шездесетој већ могао да буде и се-
нилан! То се Вељку срсћом нијс десило. За њега би
се уистину могло рећи чие с’е$1 1 ате цш неш $оп

која се плала чда нећс »кјк >Гн>ди 1и!” /\ли док су

које се он нн» гако, дру*и су и другачијс гумачили
једки говорили
181
 гу НсЈМчОпу мстаморкј-Јозу, па су пжорили: „Оц сс
тимс свстн друштву за своју прсНаппну запостављс-
ност у њсму!" — док су нски просто на просто на
то свс рскли: „Всљко јс утилитарист, он јс видсо да
јс са монархијом, буржоазијом и капитализмом у Ју.
гославији готово, он јс рскао ссби: Зашто бих ја сал
изигравао поборника једнс мртвс ствари и страдао
због тога? Ја хоћу да живим и да добро живим под
старост, мене се не тичу идеје и идсологије, мсни је
главно моје ја!” — и зато је у Нашој књижевносши
написао ону песму против дражиноваца као коља-
ша, узвикујући: „Не, то нисмо ми! — ми који смо
живели у културним идејама благога Доситеја, него
смо ми они који су голи и боси, гладни и жедни
прошли кроз седам офанзива (На челу само звезда
жива!) — да, то смо ми\” То је дакле последња
родољубива песма Вељка Петровића, а то је уједно
и његова најдекларативнија песма, једно сгес!о, једна
исповест, једно кидање са старим друпггвом, али и
кидање са некадашњим собом... После те песме, он
ће двадесет година живети у знаку тога самоодри-
цања и те нове фазе своје поетске, граћанске и чи-
новничке личности. Али би се дало рећи да му то
есконтирање није подигло углед на књижевној бер-
зи, јер млаће генерације нису у њему виделе ништа
више него само једног старог предратног песника и
приповедача, који је себе дао у тиртејским стихови-
ма великосрпске идеологије и у буржоаској прози
једне забавне и неангажоване литературе, нс повла-
чећи никада мачка за реп... На то је надовезивано н
ово: Вељко Петровић је био у некаквоме сродству са
Љ. Станојевићем, глумцем, који је наследио Матију
Бана, а то Баново наслећс је на крају крајева негде
око 1950. припало Вељку. Он је тада, поред лепе и
уносне службе ишао и ка једној великој пеншји.
Али ни тада он није био задовољан. И тада је гово-
рио како је нре 1941. бно свиреио запосгављан игд .
на је опет нападао Бсоград н Србију, да једнога дана

182
каже: „Сетила мс се најзад Војводина! Јован Вессли-
нов ми је обезбедио кућу у Драјзеровој улици, тс сад
имам кров над главом и знам где ћу да умрем ”
Ја сам сс Увек зашто је Вељко Петровић
оетао само приповедач (који је до времена измећу
два светска рата истицао да је објавио сто прича)
т0 јест зашто се он није усудио да пише и романе!
кад је већ са свих страна био на то позиван. По
мсни, он се јако огрешио о себе што се није одлу-
чио да приступи роману. Да је то учинио, обогатио
6и нашу књижевност, а много допринео и своме
гласу писца, и то свакако великога српскога писца,
човека огромне ерудиције и одличнога познавања
нашега света. Али, додајмо да се можда он и онако
већ својим причама јако локализовао и ограничио
углавноме на Војводину, па се можда и бојао да
пише роман из војвођанског живота измећу раздо-
бља после Милетића и 1918, када је Јаша Томић
безусловно причислио српско војводство српској
краљевини. Овде бисмо ипак могли напоменути да
је Вељко Петровић био и остао локалан, јер је он
себе интимно изживљавао пречански, пошто није
био у стању да својим сентименталностима да неку
ширу, свесрпску, па чак ни „београдску” базу. Али
и ту је он можда био у праву, јер није пикирао на
ствари које није познавао и које нису уживале ни
духовни њсгов интерес, нити његове нарочите сим-
патије. Војводина је тиме, наравно, само добила, јер
је он остао њен сликар и њен писац, а то је и њена
срећа Најзад, сваки писац треба да се чува распли-
њавања. Један Србијанац тсшко може дати роман
рсцимо из босанског живота, то је ствар људи робе-
и олоаслих у босанскоме амбијснту! Зашто ои-
см о о н Г ам срали В ељ ку П е тр о в и б у ш то се увек
о нд а р ју в о јв о д и н у ! У о е т м о м . његове
Б е о гр а д ске н р и че н о к а з у ју да је б ио у нраву ш то ее
ћ с о гр а д с к е И у т)ЈВОћанских м е т а л и т с т а
најбољи приказивач те средине, у којој је уосталом
рођен и у којој се формирао. Ег§о, он није припадао
Београду...
Мислим да треба такође споменути да је В. Пс-
тровић био и увек остао један озбиљан писац, јер он
није имао смисла за хумор. Био је понекад ирони-
чан, био можда и саркастик, али он није располагао
ведрим хумором. Али ни то није мана, јер је не може
ни бити пошто он никад није иступио као хумори-
ста, премда је у разговору, чак и онда када је био
„загрижљив”, имао духа и умео бити подсмешљив,
али тако да лспо насмеје и друге. Можда је хумори-
стику чак и сматрао за неки нижи род, па га је зато
и уступао другима! Али то је сува пггета, јер се даје
претпоставити какве би хумористичке ствари поте-
кле тек из пера једнога тако дубоког познаваоца
Војводине, оне пре, као и оне после 1918, два раздо-
бља пуна догађаја и дешавања, чију понекад комич-
ност један тако јасан ум као Вељко Петровић није
никако могао превидети.
Ова лична запажања бих могао допунити и не-
ким личним успоменама. Ја се с Вељком Петрови-
ћем знам лично преко четрдесет година. То познан-
ство датира вероватно још из 1920. Ја сам и тада
имао за њега респект и велику личну симпатију. Он
ми је указао част да са мном разговара, а ја сам то
ценио. Писао сам и неке приказе на његове списе и
чак се, ако се не варам, и дописивао са њим (пре
1926). Ми смо се увек срдачно сретали до 1941. и
често подуже разговарали. Али то познанство никад
није израсло у неко интимно пријатељство, јер ми
често нисмо били блиски по месту живљења, а осим
тога ни временски — свако је имао своја посла. Тре-
ба напоменути да је он и доста дурљив човек, коме
ваља и угађати, али 6и се дало нагласити да је он
био и повратљив човек, који се понскад на понеког
надури, али се после оддури и онда је сва ствар само
у томе да човек томе не придаје значење — таква му

184
 чрав, али он остаје човск велике врсдности, са
Јс је жалост и иггета прекидати познанство кад
о а то всћ нсмају неки принципијелни или не знам
всћ какви важни разлози, осим његове дурновито-
сти. На примср, сећам се да он 1941. године на че-
трдссстодневном парастосу Ж . Балугцићу, није хтео
да ми да руку и да није хтео са мном да говори, него
је био смркнут и набурен као да је имао неки лични
сукоб пре тога са мном или као да је нека интрига
постојала измећу нас. Исто тако је био врло несрда-
чан према мени и после моје робије, а затим се рас-
кравио и задржавао ме чак и на улици да срдачно
разговара са мном. Случајно се сећам да смо се пре
тога видели у селу Сланци 1944, пред крај окупаци-
је. Он је са својом госпођом дошао код мога ујака
као лекара, кога је много ценио и волео. При томе
сусрету он је био јако љубазан према мени, а пошто
је био и у неком пријатељству са мојим братом Ива-
ном, ми Стоимировићи смо га сматрали као за неког
старог доброг познаника, па чак и за пријатеља. Али
ја ипак подвлачим да је он мало напрасит човек са
којим није увек и лако, управо такав човек за кога
би се могло рећи: „Не дај, Боже, да ми затреба нека
његова помоћ или услуга!”... Јер заиста он није спа-
дао у ред људи који воле да задуже и да обавежу,
чак бих могао рећи да он не воли да му се неко
обрати за такве ствари, јер је човек који чува свој
комодитет. По суду неких који су га боље знали
него ја, (јер су радили са њим у Министарству про-
свете), он је увек био одбојан, па зато није био ни
вољен. По свему судећи он се никада и ни од кога
није дао деранжирати, чувајући своје утицаје и своје
време само за себе. Отуда се никада није чуло, нити
знало да јс он имао личних и присних пријатеља...
Ја сам нпр био вслики пријатељ са његовим зетом
Шићанским, који ми је и сам једном рекао да јс
Вељко помало формалист, а помало и одвећ мљу-
б љ е " у сТ бГсљ пали смо се мећутим у томе да је

185
 Вељко финн дух и да има леиу душу. д Тај ^
лет је бно један прани иентлмен и јсдан од накггм*1*
нијих људи моје гснерацијс. Наш је разгонор
У Скопљу, где је Шићански тада живсо, а гдс јс
Вељко дошао јсднога дана изнснада код њсга у Г(,
сте. Ја сам у Вељкову част организовао један излсг
фијакерсзм до манастира Нерези и ссрвирао му Ј(Ки-
фа Михаиловића, који је онда био прсдседник скоп-
ске општине и најзнаменитија личност Југа, а Јоси-
ф у Михаиловићу Вељка Петровића, сматрајуНи да
ни једном ни другом не могу да понудим ништа
више и ништа боље. Уз пут је било разних, па и
озбиљних и веселих разговора. Вељко је тада још
био пун неког младићког полета — који га је дуго
служио! — и ми смо сви били задовољни, а Вељко
просто очаран фрескама (које је у томе древном ма-
настиру открио Окуњев), па је говорио са одуше-
вљењем о њима, задовољан што их је видео. Кад се
вратио у Београд, он ми је написао једно топло пи-
смо и послао ми своју књигу Изданци из опаљена
хрма са посветом.
Две-три године пре тога ја сам га видео у Бер-
лину. Он је, ако се не варам, дошао тамо као нека-
кав изасланик нашег Пен-клуба. (Ја сам био пре-
ко Црњанског уведен и инкорпориран у берлински
Пен-клуб, па сам одлазио на његове вечери и тако
упознао разне писце, између осталога Роду-Роду и
друге.) Био сам тада у функцији аташеа за иггампу.
док је положај културног аташеа заузимао Црњан-
ски. Гостовање Вељка Петровића је било ствар над-
лежности Црњанског, али ме је он замолио да поде-
лимо улогу његовог дочска и пилотирања у Берли-
ну. Црњански није био особито склон да ни око
кога потрчи, а ја сам за Всљка имао толико уважења
да сам му се сав ставио на расположење и чинно све
да он нс изгуби ни јслан трснутак око смештања и
крстања. Не могу вишс да сс сегим тачно где је и о
чсму Вељко имао да одржи једно предавањс. али
 памтим да јс оно успело и да је 0Н V и.-
прскардашио у срдачности прсма НсмпимГ У Мало
иалстела јсдна фраза коју је могао и ла Г Т Л Јс
роворећи о рату 1914-18, он је казао д а с е ^ Г " '
гордимо својом победом и да бисмо могли понови^и
један стих из српске народне песме, који гласи
Авај мени до Бо\а милош,
Где поГубих од себе бољеГа!

стих који је народни песник ставио у уста Краљеви

ћу Марку кад је убио Мусу Кесеџију _ Стих који
је пун галантности за смрвљенога противника права
витешка реч.
И данас налазим да је тај цитат био неуместан.
Али идимо даље: Пруска Академија је у Велжову
част приредила чај у својим просторијама
од Бранденбурппсе капије. Сви смо исподолазили, па
је ту био и Балугџић, ондашњи наш посланик у
Берлину. Добро се сећам да је међу пруским акаде-
мицима био и Мапп, само не знам да ли Тћотак или
његов брат, који је са мном подуже разговарао. Про-
шла је циаПа асасЈегшса, прошло је и пола сата од
назначенога времена, а Вељко се није појављивао! За
нас је то било веома женантно, а и за Немце врло
непријатно. Црњански је био веома нервозан, као и
Балугцић. Извињавали смо Вељка како смо знали и
умели, али је нестрпљење расло, а са њим и забри-
нутост да му се неигго нијс десило. Ја сам зато на-
пустио тај пријем и хтео да идем да тражим Вељка
у његовоме хотелу. Кад сам се нашао на улици, ви-
дио сам га како иде к мени, доста смркнут, Јер је
ваљда и сам увиђао да је у скоро неизвињавноме
закашњењу. Запитао сам га где је био н шта _му се
дссило а он је мени дословно одговорио: Идише ви.
Ш-подине у ким-ш,! - на шта сам му Ја одговорио:
Иди ти, пријатељу, у киленц! Педесеш људн чека
а,и чешоЈпш сата да се појаоиш, а ши вр.каш! ..
187
 И даљс смркнут, ом јс рекао: .Добро, објнц|н>аћа.
мо сс послс, нодите ме где треба! ’ — и ја сам г ц
НалугииИа и оног свста довсо на лице места, где
већ и послуга негодовала, јср јс из хотсла ,ЛадоНа«
била ваљда ангажована на сат... Ми смо прсд Цем
цнма рекли да јс г. Петровића њсгов такси поГреш
но одвезао у неку другу Акадсмију, да га јс он ог.
пустио, да после није одмах нашао друга кола итд
Када се све то како-тако свршило, Всљко Петровић
нам је признао да је после ручка узео нске пилуле
за спавање да се смири и мало одмори, али да је
преспавао заказано време у Академији! Овај инци-
дент је дао повода Црњанском да се скоро посваћа
са мном и то зато што ја нисам у пола пет отишао
Вељку у хотел да га узмем, док сам ја био на гле-
дишту да је то имао да учини он, те смо се добро
изсваћали око тога. Балугџић је стао на страну
Црњанског, Вељко на страну Балугџићеву и ја сам
имао да се браним на три стране, и то овако: Прво,
Петровић је спадао у надлежност културног аташеа,
а друго он мене није молио да доћем по њега. Затим
смо се надвоје-натроје као сви измирили, али се
Вељко мени није извинио за оно киленц и ја сам му
на растанку рекао: „Сад сваки од нас у киленц до
даљњегаГ.
Наравно, време је изгладило тај сукоб и ту не-
пријатност и мећу нама није остала никаква анимо-
зност... После Скопља, кад сам се вратио у Централ-
ни пресбиро, а затим 1940—41. као начелник Поли-
тичког одељења у Председништву Министарског са-
вета, ја сам бранио Вељков положај цензора за фил-
мове, где је он вукао 300 динара од сеансе, а често
изјављивао да је уморан, па један филм гледао и V
две сеансе или тражио да се понови, те се зато и
врчало против њега. Ја сам га уосталом бранпо, а да
му из деликатности никад то нисам ки рекао. 1 ле-
дао сам у главном да он остане у тој комисији и Д;1
му то донесе шго иише.

188
 У.шмајући људс такпс-каквс, са спим-. .
иама №ИХ0ВС ”как|к’ћс" Ја и V односу „а ссбе Г и
аодиру са њ.ша морам и сам да искад исгу.жм као
и они. такав какав воћ Јссам. у наставку тота опа
жаи.а - или напомсне, како год хоћсте' _ могао
бих да признам да мс јс мало жацнуло у Срцу кал
сам при повратку са робије први Г1ут сУ реоР
Цстровића и кад се он ограничио на то да ми се
само нсмо и зачућено јави, а да сам му морао заме-
рити и то што ми поводом смрти мога ујака није
изјавио саучешће док ме није случајно срео на ули-
ци. Па и тада )е више болећиво говорио о покојнику
(„Ко ће нас сада лечити?”), него што је водио рачу-
на о мојим личним осећањима... Затим смо имали
неке пословне контакте и непосредне додире док
сам радио у Библиографском институту, када ме је
остављао да чекам прсд његовим вратима, док се он
забадљао неким тричаријамз, иако сам му био при-
јављен. Једном таквом приликом, када сам већ био
уведен код њега, он је имао 1оире1 да ми се жали на
своје оскудне принадлежности, иако је могао знати
да је мени конфисковано целокупно имање, а да
немам ни пензије, те сам му рекао: „Немојте хулити
на Бога, ви сте се сасвим лепо искобељали”... На то
је он рекао: „Мислите да ја немам разлога да и данас
будем незадовољан?” Ја сам му одговорио: „Нећете
ме тронути, драги Вељко, јер сматрам да уображава-
те! Замислите колико их је из наших редова пропало
сасвим!”
ЈЈуди Драшко Њсгош је једном 1949. био мало
припит кад је у трамвају набасао на Вељка, који му
се љубазно јавио, а Драшко се правио да_га се не
сећа. „Ви сте ме канда заборавили. рекао Је 'ЉК1 ■
Не” пскао му је Драшко, мислим да сте ви пнсац
„пе , рскао му ј ј зар ти нсмаш стида!
оне тесме: Војводино стара, зар
„ г т се види, рснсгатство дожчн штошта,
Као што сс ^ собом. А свет јс свет и
али уз то и разне незгодс с«
он уме да буде немилосрдан.
18^
 Ма како сс о Всљку Пстровићу говорило овако
на прсскок, и то нс бсз личнс нотс, не смс му сс
заборавити ни ово: Он никада никоме није псвао одс
као што су то чинили толики наши старији, па и
млаћи песници (као нпр. Радован Зоговић). Пригод-
ном се поезијом није бавио. У разговору, у непо-
средномс контакту он је умео да буде и ласкав, и
пун комплимената, као што је могао и у одсуству
неке моћне личности да је хвали, али он никада није
ударио у своју лиру да слави краљеве итд. — А што
се тиче његове привржености Светозару Прибићеви-
ћу, мислим да је она потицала из времена „српско-
-хрватске коалиције” — неко можда велико лично
пријатељство, које га је везивало (и обавезивало).
*

Вељко Петровић ми је негде око 1930. рекао

ово: Кад је 1915. Србија пропала, она би занавек
пропала да је бугарски краљ Фердинанд умео да
устане и да каже: „Ми сс не боримо против Србије
из себичних разлога, нсго у служби југословенске
идеје; јужни Славени треба да живе у једној држа-
ви!”... Једна таква изјава по Петровићевом мишље-
њу би паралисала Србију као Пијемонт и до Солун-
скога фронта не би ни дошло... Не сећам се свих
појединости ове Петровићеве хипотезе, али се добро
сећам да ме је она онда (1930) јако збунила. Мени
се чинило да су Бугари 1915. имали у рукама јаке
карте, али да их нису умели употребити.
*
Један дуг сусрет са Вељком Петровићем (почс-
так августа 1959). Осећао је потребу да говори. Као
увек, он је нссрећан, он је страдалник, он је нспри-
знат, према њсму су друштво, држава, нација и са-
временици били нсзахвални... Ако бистс му то спо-
рили, он би се нашао уврећсн и почсо да сс сваћа.

190
 Јср он В4>Ј1И да сс свађа, да доказује да опппт-
Јп о л с м и ш е . али аоли и да прД ’
фн„о израћсну тсатралну гсстикулацију и м и м и Г
час патетичан. час вулгаран, час насм ф н, час сав
прссамићен, успијајуНи, прснсмажуНи сс, укратко
„стара школа , а затим велика потреба да се глуми
да се декламуЈе, скандира, реторише и да се будс
забаван. Сем тога, он ужива у себи. И мало му Је
што већ седам деценија ужива у себи. Он бескрајно
воли себе и једва успева да то прикрије. Њему никад
није доста комплимената. Он сматра да су људи не-
правинни према њему ако га не оспу похвалама
Отуда је понекад један одређен и озбиљан разговор
са н»им немогућ. Мало-мало, па он падне у дигреси-
је и почне да говори о себи. Каква је узбуђења имао
кад је разговарао са Лазом Костићем, каква су га
осећања надимала кад је 1910. посетио у Смедереву
свога кума, апотекара Гедеона Радуловића, шта је
он мислио кад је Пашић грешио што није стварао
Велику Србију...
— Што није дао оставку? узвикује Вељко. Да
се није бојао да ће умрети од глади? Не.' Бојао се
да његов син, његово љубљено чедо не умре од гла-
ди. Ж ртвовао је тада сину Велику Србију. Није
имао смелости да пређе у опозицију. Требала му је
и власт због његовог Раде и пустио је да газе по
њему И попустио пред Александром. А шта је нама
требала Шокадија?! И јесмо ли је усрећили? И ко
сме да мени каже да је то било паметно,
Он п а м ти Перу Тодоровића, он је видсо краља
Милана он је разговарао са Ш тросмајером (или та-
к о н е к и м ч о ве ко м ); нссумњиво, свс ш то он каж е.
заистаТ е интср е сан тн о ; начин на којн он нзносн сво-
заиста јс и н ,с* ти ко ђ с је врло шггересантан, Јср
ја сећањ а и с у д ..... ^ чо вск, ванрс-дно радошао, а нн-
• с */т'ЧИТЈ1>ИВ ЧОВСК, г ' —............. * *
је он био уп^- |1р()1К..рава своје угиске и оно ШТО
је га мрзело и Д 1 ^ ,а11ам,ио. Кад га човек сд
СЈ1\ ша
је чуо , виДСО’ ^ .,1С1аш..а крал.а М илана нли њсг 0»01
и I леда кад "рсд
 снна, крлл>«1 ДлсксанлрЈК то јс чигнна прслсгаиц
лн Кпттсг|1к'а1сг, лашш проучсни и чесго понацЈ^
на ролнца. која јс дата са псштином олличних сп^
шдичара, мајстора ла имитирањс, художсствсникД
полражапању најкарактсристичнијсг, суиггаствсног
У јслној филиономији, гласу и кретању, битног
основи јслнс индивидуалности. У
Он на примср кажс за А. ОбрсновиНа да је био
бистар као суза, да јс био §гапс! зе^пеиг, мало као
блазнран, али фини, аристократа од главе до псте
сав Краљ, узор отмености; али је то само Гопс1 на
слици, затим долази портрс; Вељко иде преко собс
да покаже ход покојног Краља, подражава његов
глас, мало га као карикира да би подвукао неке н>е-
гове спољне особине, затим се лупа по челу и каже:
То је био савршен владалац^ тип владара, њему није
требало да се напреже па да дође до личне важно-
сти! Али, по несрећи, он није имао морала и свакако
није могао да воли. Морално осећање му је сасвим
недостајало, а није имао ни потребу да ма коме или
ма чему симпатише... Није било ствари коју не би
жртвовао себи. Драга је морала да лети... А како је
то била лепа жена. Ето, видим је и сад пред собом.
Очи! — то су очи каквих више нисам срео. У ушима
је имала велике брилијанте, али су очи биле сјајније
од њих; кад би погледала искоса, то је био призор:
по моди онога времена, она је била пуначка, и она
то није крила, то се сматрало онда за лепо; али је
она заиста била нсчувено лепа; имала је ону блеш-
тсћу лепоту, која вас зассни и освоји одмах, а после
не можсте да се отмете тој чари; отмсност, д о с т о јн н -
ство, женственост — свс јс то она имала у сеон
Зрачила је нечим личним. А била је и свесна тога.
Укратко, дивна жена... А он? Он је бно сигуран \
себе и ако је помало „нливао” \бог своје крагковн-
дости! Уроћсно господсгво! И чак лсп човек! М\
шко!

192
 Онда Всљко говорц о старом К
0н сматра да је Србија нмала јел н и Г ГРаДу И1 190()-
вр-ло спремних, озбиљних, одгош>пнГРСДНУ скипу
људи. способних, на европској висинн V - ЧССТИТИХ
ли свет, али импозантан свет ко!и ; 0 Је био ма-
одене, и да се држи, и да го1зопи и п Т ™ И да се
Слободан Јовановић је правио Љ г4-р Л г СС Понаша
«»™ " ш ,»акр№ :.Јгж
крнтичан нараштаЈ, Јак и свестан
тЛсГ
I Ј “°
својт
одговорности. Мене је фрапирала озбиљнос
јанскога и београдског дттттпз тло™ ИЈћНОСТ сР&и-
као младић. Ту није било Фриволности.Тосподан”30
Узмимо на пример српске официре из 1900- Па то
су били тако отмени људи као да су припадали не
кој царскоЈ армиЈИ Одело од наЈфиниЈСг штофа,
браде а 1а №ро1еоп III или а 1а гиббе, мушко држање
џентлменскн став, понашање перфектно... Да Ау-
стрија и Русија нису пустили да дође до 29. маја
1903, тај би свет још под А. Обреновићем тукао Тур-
ке, као што су тучени и десетак година доцније на
Куманову. То су били даровити и печени официри,
елитни командни елемент. Дивна је била та Срби-
ја
Вељко сматра да је српски народ банкротирао,
да је без вођства, без оријентације, без идеала, без
изгледа на препород. Упропашћен је централистич-
ком политиком Двора; није требало уносити све сво-
је вредности у општу масу; ваљало је издвојити сво-
је, чувати стечено, пазити на своје вредности. Рађе-
но је обрнуто! А шта се постигло? Оспорени смо и
не верујемо у себе. Македонија, Косово и Босна су
изгубљени. (И Вељко пада у " 2 " -
јаде То боли то печс, то гуши, то измождава.
Ј. ДС;, , / ј а ’сам покушао да пласирам неку мисао,
каж еон)... Ја сам У 0 Ш1111С везс са новнм
рекао сам да ја и он " „ароду ннсу усахле
светом и епохом, а ** с1Улс; ()СоГ»ша је старо-
конструктивне и ствар < ^ схнатају млале, и да
сти да никад ие разумсЈУ
 се бојс да они нећс дорасти искушсњима итд-
ствари, нар41Д је извор увек нових снага!... На’ ^
Вељко: Српски народ је много дао од себе и он 6°
дао још више да 1918-те није прскинут континуитс^
његовог моралног и културног развоја, те он поста
пометен. Рецимо праву реч: Разочаран! А то није
био народ без оригиналних, самониклих, само аему
својствених вредности, које нису биле накалемљенс
и хибридне, веб непосредне. Али је то доба прошло
Ја не видим нигде ништа што би личило на оно ппе
1918-те. ^
Концем маја 1960. сам ишао да видим Вељка
Петровића по неком његовом питању. Он је се опо-
рављао после неке грипе, која му је рћаво утицала
на астму, а имао је и неке алергије због лечења
антибиотицима, које тешко подноси. Био је у неком
собном капуту, преко кога је стално замотавао бедра
и ноге до стопала неким ћебетом, а оно се размота-
вало и спадало са њега. Иначе је изгледао свеж,
премда се пренемагао, мазио и кокетирао на свој
уобичајени начин, јер он као да уопште и не може
без тога. Он воли да покаже и своју меморију, и
своју ерудицију, и свој иронично-шпицловски дар да
уочи, запази и карикира, и свој будоарско-сентимен-
тални начин оговарања са неке више класне тачке
гледишта, као и своју моћ немилосрднога оцењива-
ња људи, карактера, историјских ситуцаија и догаћа-
ја које је видео или о којима је само слушао, те
жели да — побијајући прихваћена мишљења — по-
каже да он зна и другу страну медаље. Два-три пута
ми је рекао: ,Да сам стар — да ја сам већ врло стар,
— и ја сам последњи сведок многих и многих ствари
које всћ више нико и не зна.” Причао је о разним
људима које је видео и запамтио, као и оно што су
му други, старији причали о својим савремсницима.
Записаћу овде само нешто од тога:
1) О кнезу Михаилу је Слободан Јовановић пн-
сао необјективно, каже ои. Слободан Јовановић

194
 0Д кнсза Михаила хтео да направи ппипп,,,
ограннченог човека, а то не стоји Из 'Р лупог и
вора који је Анлраши имао у Лонд(, т " ° Г РаЗГ0‘
Михаилом, а који је Андраши забележип ^'НС30М
утисак да је кнез Михаило био впло бИЈа се
човек. Ја не знам, вели Велжо даР је Н™ гснтан
уопште произвео из своје средине и с в о г Г ~ Д
једног паметнијег, племенитијег и финијег
од кнсза Михаила. ™ Јег човека
2) О Милетићу, који је (као што се зна) жесто
и апап ал 1 -и л то К/(|>и п . ___ г» “ / аСсСТО -

био јакобииац и човек склон пићу; 0Н је великим

чашама (туровачама!) пио код Камиле јако црно ви
но Скадарку, па Је под дејством алкохола булазнио
и ствари које нормалан човск никад не би рекао.
Једном је треснуо ногом о под и лупио песницом о
сто, па узвикуно: „Кад год хоћу, ја могу да имам
30.000 бајонета, па бу онда другачије разговарати са
Андрашијсм! То нису неки дроњави бајонети као
они у Андрашијевој војсци, него српски бајонети!”...
— а такве су изјаве биле достављане и оне су пра-
виле велике неприлике Србима и српској ствари
уопштс. Милстић је на седељкама код Камиле обич-
но лармао, па је то настављао и на улици, да су га
пријатсљи умиривали и морали да праве ларму да
га надвичу да новосадски пургери и други обични
људи нс би слушали шта све говори велики српски
воћ, који је фасцинирао масе и кога је свст обожа-
вао. (Милетић је обично носио неки дебели штап
вишњевак и млатарао њиме по ваздуху.) Дакле ал-
кохол и сифилис су чинили од тога даровитог чове-
ка једну неурачунљиву и насртљиву луду, којз је
ужасно шкодила и која је давала лудачки правац
многим нашим покрстима и дсљаћаЈПма. тс се о Ми-
лети ћ^ не м о ж е да суди једнострано као о заслу
л е ти п у не м< човеку. Њ егови противннци су
ж н о м е и великом с чов у ^ говорили о
били у праву кад У Р: велиЧини. Они су
њсговим заслугама и о њсговој
105
зналн њсгово манс и нсдостаткс и на време виделц
да је он луд, што сс доцнијс обслоданило за Цс<)
свет. Али су масс ишлс за Милстићем, и он је за н»их
остао фигура всликога политичара и државника
иако се Милетић никад није издигао до државничке
висинс. Он је био деструктиван и уживао је у руше-
њу свега око себе, а фаталности су хтеле да је за
њим пошла маса и да је он постао символ свега
српског и националног са оне стране Саве и Дунава
израз свеукупне српске политичке енергије и најве-
ћи син Војводине у другој половини XIX столећа.
3) Ја сам на Крфу, причао је даље Петровић,
био једном примљен код Пашића. Могу да кажем да
лепшег и отменијег човека нисам срео у животу.
Чист у своме оделу од кинеске свиле, са оном бе-
лом, уредном брадом, са оним његовим граорасто-
-плавим очима, он ме је примио усрдно, очински. Он
је тада имао преко седамдесет година, али је био
крепак, здрав и врло импозантан. Причали су ми да
се он на Крфу више пута дневно туширао, а већ
знате како је био иначе умерен у свему, те је био
свеж као да му је само педесет. Из њега је вејала
снага, спОкојство, ведрина и сигурност у себе. Пош-
то сам ја био члан Југословенског одбора, он је са
мном говорио о Војводини. Он је сматрао да је Ми-
летић грешио игго је заметао борбу са Црквом и
осућивао антиклерикализам Јаше Томића. По Па-
шићу, Црква је у Војводини имала огромне нацио-
налне заслуге, а Милетић и Јаша то нису признава-
ли. Пашић ми је рекао: Ја сам увек говорио Јаши
Томићу: „Не дирајте у владике, оставите Цркву Да
настави своје дело, рсспектована од интелигенције;
оканите се прегањања са Црквом и са владикама јер
они држе народ на окупу у јсдној тућинској држави
која гледа да га разбије; пустите Цркву и владике на
миру да врше ту своју улогу, а ви раднте друге кч>*
рисне ствариГ... Пашић је, дакле — наставио је Пе*
тровић — осућивао сукобе српске војвоћанске ннге-
лиЈенпије са Прквом. И он је био у праву! Прква је

1%
 билаегида наше народности у Угарско! ■
вослављемдржала народ на окупу она гр Ј° пра'
нападати... А помислите само какве г,, Г ЈС Смела
кампање вођене против патријарха Анћепић! Жучнс
је само тај човек био клеветан и н е з а с т /- И КаК°
дан! Анћелић се борио као лав и н ш е ^ о п Г ’ НаПа'
Њему није било лако, јер ј е био наг.адан чаГи V
самим храмовима за време богослужења Тако ,е ,е„
ном приликом у пуиоме окруту морао да се бпани Ј
сред цркве и да узвикне: „Народе српски, не поводи
се за лакомисленима и чувај се црвешпа ћ а в о л а * -
при чему је мислио на Милетића, и то не само као
на црвеног новека по његовим начелима, него и на
човека риђе масти, јер је Милетић био риђ. „Народе
мој, децо моја” — настављао је Анђелић — „твоја
црква нема друге деце до вас, она је ваша, она по-
стоји ради вас и на вашу ползу, не дајте црвеноме
ћаволу да вас одваја од ње и да вам руши оно што
су вам дедови завештали, а што ви треба неокрњено
да предате своме потомству!”... Док је Анђелић тако
говорио — причаше Петровић — Милетићеви људи
су бацали по цркви плакате на којима је писало
„Анђелић је издајник!”, „Анђелић је продао Срп-
ство!”, „Анћелић није СрбинГ. Патријарх је био за-
сут тим летцима и он се на амвону срушио у не-
свест, а милетићевци су ликовали! Ја се питам
наставио је Петровић — зашто нико не укаже прав-
ду томе Анђелићу? Зашто нико не седне и не ана-
лизује критички и објективно-историЈСки 0Р^У коју
је Анћелић - који није био издзјник - имао са
х* ^ Пе^ И 9 Чашто се оставља нерасвет-
Милетићевом групо ■ ^ ће вец једном да се
љен тај дсо наше ^ ^ . ^ п с т и и без прсдрасу-
пише о Анћелићу без р т ^ има ону сцену кад
Да? (Ту је Пстровић п ^ плакатама његових
је Анћелић био за у ()ДГЛЈ/мио Анћелићев поклич
противника и поиово ^аво лаУ* — "ри ч е м у је
„Народе, чувај ићсво падањс у несвест, па сс
одиграо и само А спога писаће! иола, пре-
завалио V наслоњ ачу
т
мро. прспрнуо омн, клонуо и ондн, ОЧИГЛСЛНО ЈНМО-
рсн толиким уношсњсм у снојс нричан»с, И О Ч С О ТС 111
ко да дшис и морао да уш с јсдан прло дуг прсдах
који всћ вншс нијс бно афсктација, нсго нска врста
трснутнс исцрпљсности...)

Нетровић има лсп мали стан у Влајковићсвој

ул. 28. Он по стану има доста слика, а и нских сит-
нијих и крупнијих скулптура. На мснс јс остављао
комичан утисак да у свомс кабинсту држи јсдан вс-
лнки свој портрс, ваљда од Бијслића, као и јсдну,
ако нс и две бистс, које представљају опет њсга!
Петровићев писаћи сто је намештен врло парадно и
он је пун разних украсних предмета као неки олтар;
(један такав олтар је био и пред њсговим портретом,
украшен са два гломазна старомодна свећњака какви
се виде на католичким олтарима); све је то говори-
ло о једном великом самољубљу овога човека, који
обично кука да га нико не разуме и нико не воли и
који увек грди Београд што га није никад прихватио
као свог, а у коме је он провео толике мученичке
(!?!) године и коме је толико дао!... На томе радно-
ме столу није било нигде никаква трага нечег ин-
тимног и личног: Ни списа, ни књига, ни ичега игго
би указивало на неку интимност! Иза стола је сав
један зид био тапетован књигама, држаним у реду.
у примсрној чистоти, али су те књиге биле већнном
неповезане, а мећу њима је било и раскупусаних
ствари, што је указивало на извссну сиротињу н у
пркос некаквог сребра изложеног у трпезарији на
великоме ћи(Те1-у, које уосталом није било ни осо-
бито старо, ни особито тешко. Један лсп стари ћи-
лим јс покривао под у кабинсту. Кроз прозор су се
видсли врхови ниског дрвсћа из неког суседног дво-
ришта. а тераса јс била пуна саксија са рашнм *ело-
нилом. Све јс ту било чисто, што јс сведочнло о
ванрсдном кућаништву гћс 11етронић, са којом Нељ-
ко Нетровић има један хармоничан брак. Онд ћ'

198
 ушла V со6^ ме п«ЗДРави; носила јс у руци нс, и
вслики букет јасмина; говорила ми је са топлином и
^убааљу о моме покојном ујаку, који је био н>сн
лекар; о и о т ^ л а се да ме је последњи пут видела ?
Сланцима 1944, а Ја сам се сећао те жене из 1935*
када је била још лепа; видео сам је уз Вељка из своје
ложе у позоришту; он је тада био витак и младолик
врло кочоперан, а она у некој скромној црној хаљи-
ни, која јој је ванредно стајала, истичући њену лепу
фигуру и отмено лице; носила је на грудима један
велики крст украшен крупним аматистима, неки
скорсз епископски крст старе израде, вероватно неку
породичну успомену; сад је то постала једна госпо-
ћа која је са годинама отеж ала; од старе лепоте на
н>ој више нема ни трага — и ја је не бих познао да
је сретнем на улици (као што ни она не би познала
мене)... Кад нас је она оставила, Вељко ми је гово-
рио о некоме своме успеху у Вршцу, где је био акла-
мован, затим о Митри Митровић (Билас), хвалећи
њену супериорну интелигенцију, па о Бури Пуцару,
као човеку који у управу своје покрајине уноси то-
лико домаћинског (о чему је испричао и неколико
анегдота)... Свакако, Вељко Петровић није кому-
нист, али је он врло добро са режимом, премда не
жели да се са њим поистовети. Ја сам морао да га
подсетим на једну његову декларативну песму, обја-
вљену негде ваљда 1946. у Књижевносши, у којој је
узвикнуо за дражиновце: Не, шо нисмо ми! а за
комунисте: Д а, то смо ми!
— Свет вам је замерио ту песму, рекао сам му
ја. Што се тиче мене, ја сам је примио такву-какву.
Налазио сам да сте ви имали разлога да Ј^ншшшстс,
Мене није врсћало ваше ограћивање од дражинова-
' сам био у томе покрету, а могао сам чак и
ца, Јер нисам » Мене даклс нијс „скан-

........—
104
 јсм, нити мс јс он врсћао, нити сам га критиковао
нити сам улазио у разлоге вашсга држања. Али по’
што стс сс ви већ опрсдслили, ја вас никад нисам
одвајао од рсжима и сматрам да не грсшим. Ви сте
отворсно пришли комунистима — то јс ваше право-
друга страна вас је отписала, а то је и логично, као
што јс то и њено право. Ја са своје стране не желим
да улазим у ваше интимности и мислим да сам та-
коће у праву...
Чудим се да ме је он ипак саслушао, а затим ми
је причао како је био згрожен покољима и убистви-
ма, која су вршили дражиновци; они су убијали и
пљачкали; сем тога, њине гозбе, њине обести... (Он
је износио примере). Ја сам му рекао: „Немам ниигта
да вам на то приметим. Рекох вам да нисам био дра-
жиновац и да сам се и јавно ограћивао од тога по-
крета кад то није било препоручљиво. Одлазећи у
емиграцију, склањао сам се и од њих.” Вељко Пе-
тровић је затрпао овај део наше конверзације у не-
колико великих трагично изговорених фраза, које су
биле поетичне, патетичне и сумарне. Затим смо го-
ворили о краљу Александру и о погрешкама његове
политике, о кнезу Павлу (који је по Вељку био слаб
и аполитичан човек), дотакли се пок. Раденка Стан-
ковића, па чак и Светозара Прибићевића. (Петровић
је тврдио да је Прибићевић располагао бриљантном
интелигенцијом, ванредном брзином схватања итд.)
Вељко Петровић ми је тога дана рекао и ово:
Лаза Костић је (у Пери Сегединцу) био јако непра-
ведан према митрополиту Викентију Јовановићу. ТаЈ
туберкулозни свештеник се херојски понео када је у
Араду бранио православље против католика, који су
хтели Румуне да уведу у унију. „Ја сам се'\ каже
Вељко, „дивио храбрости и упорности митрополита
Викентија; он је био велики у одбрани правоелавља
и српства, мсћутим Лаза Костић га је д р у г а ч и Ј С
насликао: Неистинито и тенденциозно, нереално и
скроз неправедно.”

200
 СИБЕ МИЈТИЧИК
(1 8 8 6 — 1945)

Ја сам се са њим упознао негде пре 1923, када

СЗМ на њег™ ° наваљивање узео код себе у Самоу-
ираву Тина Ујевића, што није била мала кубура. Он
Је мени помагао као преводилац, а ја сам са Сибом
од њ егове плате водио рачуна о његовом одржава-
н>у, то јест уплаћивао му свакога првог у месецу
суме за стан (код газдарице), за кост (у кафани)
итд., па сам му чак куповао и дуван и давао му га у
дневним порцијама, јер се њему није смело дати па-
ра у руке. Д алеко од тога да ми буде захвалан, Ује-
вић ме је грдио као што луде пупиле обично грде
савесне стараоце, а често ми је правио и друге не-
згоде. Д олази о је на рад не само прљав, него и пи-
јан, па је онда преводио у неком тако немогућем
далматинско-острвљанском дијалекту, да сам око
прераде његових рукописа убио сате и сате... Данас,
када се тога сетим, ја се просто питам зашто сам био
л у д д а то чиним, али сам онда цснио Ујсвића зоог
његових песама (нарочито су ме задивљивали њего-
ви стихови Печс ме врсло семс што ће теби кроз
твош срце мој будуби сине” итд.). Тин Ујевнћ је оно
ТВО ЈС срцс, Ј у . мего н великн ерудит, раз-
нс само лар «1 'толикч шнишмишј" имо |С

* *»— * ‘ * ....... .......

:о1
о њему било велики терет. Он је као нека локомо
тива, а за њим су се низали вагонети: Рака Драинац
Мони де Були, Звонко Томић итд., па су сви прсд
поднс долазили у Самоуправу да „траже” Ујевића а
Ујевић је понекад седео онако дроњав, са брадом од
две-три недеље, сузних очију од пића, мусав итд., да
га је то била жива жалост и погледати. Боеми су га
вукли ноћу по кафанама, напијали га и терали са
њим шегу (па му чак прали и главу вином), а он је
сутра требао да буде преводилац!
Риста Одавић ми је говорио:
— Тим вашим севапом ви само навлачите на
себе одговорност и незахвалност, јер Ујевић није
нормалан човек. Ја нећу да га видим нити хоћу с
њим да радим, него га завуците у неку собу, па га
склоните да га не види нико уопште, и кажите му
да се не мува по редакцији, негб нека дође, сврши
свој превод и иде, да нам се не смеју озбиљни људи
који навраћају у Самоуправу.
Ујевић је са своје стране инстинктивно мрзио
Одавића и кад год је хтео да ме вређа (на узврат за
добра која сам му чинио), он је обично грдио Ода-
вића преда мном, те бисмо се понекад и посвађали,
а ја сам онда морао да будем и одсечан према њему.
Сибе Миличић ми је зато био захвалан и увек ми
говорио да ја једини заправо желим добра и чиним
добро тој пустахији од човека, јер га трпим и онда
кад га нико не би трпио.
За разлику од Тина, Драинац се спријатељио са
мном и ми смо после били велики пријатељи, јер јс
он имао и више свести и савести, а богме и више
карактера и људскога става него ико из те боемске
групе око Тина, па више него и Тин. Ја сам код
Драинца заволео и њсгов песнички дар, и његов\
љубазност, и искреност, и храброст, и све друге н*'-
говс особине, које су га чиниле врло занимљивим
човеком и добрим другом поред свих њсгових М‘1НЛ
и лудорија. 1Бега није било лако ираћати на норм;|‘

202
ЛУ. он јс стално „тонуо", али јс ћио Си«„а
цмао јс и сриа, и душе, и стида, и поноса а ч Т"'
Вредило јс држати га „а „оВр111и“ * ,м ч« ”
Кад сам октобра 1923. отишао у Швајнапстч
„ „ Ш Т . ,С 6„Л „ С. , 1 |р с д „ ',ј
Јсд„„г. дана ,с у в д ктј
сасаНсге Ј. Злп-О.оге.о, мали бомбасг човек са <,гтм
ном брадом и неким великим наочарима од к, твГ
чине коре. То јс био човск познат у нашсм друш ™
ЈОШ ваљда од 1880-те, који се вртио по Бсогради и
бавио се новинарством, музиком итд. Ожењен Спп
кињом, он је имао децу која су се „поделила” на двс
народности, па су једни били Срби, други Италијани
и иису хтели једни за друге да чују. Причало се да
му је Један син био ш еф железничке станице у Бу-
ринцима и Србин, и да је он осталу фамилију нази-
вао жабоједима итд., а други један његов син је био
Ишалијан и радио је у италијанском посланству све
до капитулације Италије 1943. и био ИаПапо поп р!иб
икга... Матори <1е багпо је у доба о коме говорим
био &е§ге1 аг10 1 п1егргеПо у италијанском посланству.
затим аНасће 5рес1а1 у папској нунцијатури и $есге-
1апе ћопогапе аиргех бе Ее^аиоп гоуа1е (Ј'Е5ра$:пе,
игго је све писало на његовој великој визиткарти...
Он је долазио у Самоуправу кад год је желео да
нешто уврсти (нпр. објаве о неком пријему и личне
вести) или да тражи неке раније бројеве, а бно је
увек свечано учтив, комично достојанствен, и вели-
ки формалиста. Он се бавио и превобењем литерар-
них ствари са ср п ск о г на италијански, а оавио се
вероватно и обавеш тајном службом. те нијс оно н и
много цењ ен, нити уваж аван, «ши Је тршвсн к.к јсд
на п озн ата стара београлска ф и!ура, од к^ јс с\
на п о ш а т а ста^т » о Ф но јс \ ш,к » кој
и с а ш а в а н е ми° ^ м^ ^ му; Ујсвић . л јс в.исо. па се
Одавића и ссо пр«* ‘ , Ј )|;10" и \ш ао кок» нсшлн.
и он нскако „п|хчл V и> ( арна. 1\\ч»ко ч \
и б е! икакж п пож пм . !М1М ( н . к а . к ок.м. а м ш м ,с
се п о к л о н и о ка о п |к *
повукао бсз речи. Ово јс Одавића нерпирало, а д
Сарна уплашило и увредидо. Запитан, Ујспић јс
као да јс мислио да је де Сарно др Лаза Марковић
што јс очиглсдно био цинизам, али сс он правдао
овако: Кад Пашић има браду, а кад Марковић важи
за најпаметнијсг човска Радикалне странке, он јс за
де Сарна, који има браду испод појаса, мислио да то
не може бити нико други до Марковић... Де Сарно
није хтео да прими то „објашњење”, нашао је да га
„неко исмева”, претио је, наљутио се и отишао да
нас више не посећује... Ако то сведочи колико је
Тин био пуст, то доказује и то колико је матори
Италијан био осстљив. Али је Одавић после тога
захтевао да се Ујевић отпусти, а шта је било даљс,
нисам запамтио.
Кад сам се вратио из Швајцарске, ја сам од јула
1926. радио у Пресбироу Министарства спољних по-
слова (заменио сам ту Растка Петровића). Сиба сам
сретао овда-онда код „Москве”. Занимљива је ствар
да нити сам ја ценио као књижевника њега, нити он
као књижевника мене, и то смо знали, али смо се
ипак некако слагали. Он је тада био беспослен чо-
век, који је живео од неке мале пензије и био у
оскудици, али је био личност, човск од реда, госпо-
дин. Једни су га узимали за сликара, други за књи-
жевника, трећи за Југословена који се борио у Ру-
сији у Српској војсци — дакле за искреног Југосло-
вена — и он је био позната београдска фигура из
интелектуалног света. Његове су књиге излазиле,
његове су слике излагане, његова лепа и отмена фи-
гура здравог и снажног, а младоликог човека се мо-
гла срести у позоришту, на корзоу, на журовима.
баловима итд. Са скоро 50 година, он је имао фи-
зичка преимућства човека од 35, волео јс разговор,
кафану, оговарање, смсх и жене, а имао је — кажу
— и велике успехе код жена. Знао је разне језике.
познавао јс стране књижевности, био је уопште врло
лепо образован човек и уједно човек без пакосгн и

204
 злобс, иако јс сматрао да јс загшстављсп „
заборављсн итд. Мрзио јс радикалс и ’ пр<,Г(,Њ1;».
мократа, а нарочито је био добпо т Л Г * " ’ СС дс'
Ане и дра Војислава Маринкопића о,.а| ' К°Л гће
и довсо Си6а V Министарство спољних послпТ
најпре као хонорарног чиновника (какав и м ДИТО
ја), а затим га јс прсвео у дипломату „ посдао га "
Лондон. Тако смо се ја и Сибс наиши ИСто у С
(2
„ 33 дуже Т Т Т:СГЛЛЦ нсРаздвоЈии. Могу одмахда
кажем да Сибе Миличић у Пресбироу није радио
апсолутно ништа, иако ]е стално седео за писаћом
машином и писао односно преписивао свој Вели-
ки брик Се. Јурај и друге приче. Соба није била
велика, наши су столови били напоредо, а у тој соби
сам ја примао стране новинаре и давао им фотогра-
фије и бесплатне железничке карте и правио им
маршруте, заказивао им састанке са министрима и
предавао им документацију о сижеима о којима су
они после писали кад се врате „во своја си”. Сибе се
слабо мешао у те послове. Он је обично седео ћуте-
ћи поред мене и преписивао своја „сочиненија” по
више пута, дотерујући свој стил, или је читао неки
роман (волео је Тургењева и знао добро руски), а
читао је много и Конрада. Често се међутим догаћа-
ло да ни највећи ни најсистематичнији напори око
тога његовог савесног писања нису ипак доносили
резултат; што је писац више глачао те своје приче.
оне су испадале све више књишке и некако сувопар-
не. Слично је било и са његовим песмама: Нијс у
њима било ни лирике, ни неке с у . п и л н с м с о н о ;
сти А ли поред свега тога Миличић јс био јако за

— % * & & & * * № *

опште вољен и драг друг. коЈ. |1орсКЈ]а „ да
Ја мислим да Ј с , . те јс „олагао на
је у Ф - ° диЈ: : Г о ии б , м; : Мало п,х-
својс - Г и ч ^ с Г и г>и)) 1Ш1с1р;(Ј1а11 Ју11Ч, 1)1к.„
правослаш ву. али ј
VК
И полсо пас ( чр6с, иако нам јс замерао нске нац
манс. Ја и он јсдан прсма лругомс никад нисмо кРи
ли споја мншл»сн»а ни о чсму, па смо увск говориЈ1и
отворсно и искрсно, бсз свакс рсзсрвс, тс смо сталн^
разговарали. Он јс долазио к мсни о слави и био
ванрсдно љубазан прсма мојој мајци, а био је понС-
кад и мој гост на ручку, као што јс и мене звао код
ссбе на ручак. Он јс имао лсп станиН нсгде 0К()
Хиландарскс, меблиран у далматинско сељачком
стилу, па би ме звао увек кад би добио добро дал-
матинско вино и друге специјалитете. Мало је недо-
стајало па да ме чак и портретује. Када је био у
Лондону, ми смо се дописивали. То је било једно
лепо и срдачно пријатељство, никад помућено, јер је
Сибе заиста био добар друг. Па ипак једном је на-
правио један „гаф”, који ме је од њега изненадио.
Наиме, он је долазио у једну нашу стару београдску
породицу, која је имала младу кћер. Шта је он тамо
чинио и докле се ангажовао, мени то није било по-
знато. Ја чак нисам ни знао да он иде у ту кућу.
Једнога дана он је сам навео разговор о домаћиии
те куће и о њеноме мужу, далеко старијем од н»е.
Кућа је била отмена и позната. Домаћица и домаћин
су некада имали неке брачне кризе, али је то све
стишано када им је кћер порасла, можда и због тога
женског детета. Сибе је говорио о тој кући преда
мном без неког нарочитог респекта и осућивао ам-
бициозну домаћицу; ја сам излануо и рекао да је она
некада имала афере, али да је сад озбиљна матрона.
Сибе, који је био пред веридбом са њеном кћерју. а
после тога хтео да се извуче јер му нешто није кон-
венирало (мираз?), дошао јс са том породниом до
објашњења — јер га можда ни она није хтела игго
је био иреко 20 година старији од девојке... Једнога
дана мене дозове мој ујак на минлрос. па ми р^Чс
ово: „ ! ) И о сам на вечери код тих и шх. они су С1раиг
но л»уги на 1с6е, некакан далмашнеки х о х ш г а и д с р
је х јсо да у»мс н.ипу кћср, па онда ирдиуо н |хчкао
ла јс нсћс зато што можс да сс уМСТНс 11а . .
јс бм-ча нсваљалнца, што му јс пскап к .У’ КоЈа
I . - <*»» У ™ « 2
ти ^или нски нашн далски кумови Они . СУ
правом прскинули са мном сваку в Л , а , у с
орусио и назвао мс магарцсм...
мах да ми њсгова индискрсција личи на б л с са Г т
или покварсњаштво. Он јс ударио у и з в и њ с ^
правдања, али се није могло оправдати и ми смо
прекинули своЈе пријатељске везе. Петнаест година
доцниЈе, кад се та девојка удала и већ имала децу
односи између њених и мене су били успостављени
а њен отац ми је рекао: „Ми смо били страшно љути
на вас што сте допринели да оно са Сибом пукне,
али смо се доцније уверили да је то био рћав човек
и онда смо решили да треба да вам будемо захвални
што сте допринели, премда грубо, да се то раскине,
те наше дете и његово имање нису пали у руке томе
неваљалцу.” Ја сам рекао да не знам тачно шта је
Сибе њима рекао као моје речи, а да се својих чак
и не сећам, извинио сам се, а старац ми је казао:
„Шта сте рекли да сте рекли, то је споредно; можда
је он и преувеличао ваше речи и покушао уцену.
што је и довело до сваће и до раскида, а то је за нас
глаено. Он би унесрећио моје дете, а то се избегло,
благодарећи и вама, које сте му можда и доброна-
мерно као пријатељ и човек човеку рекли нешто
у четири ока, а он набацио ваше име " нап[хшио
сплетку што поштен човек не чинн. С<_м тога, н ј<.
н ^ а ппи
нама зна., да
призна« д вае је
ј
шкуцшо и дауосталом
ви ниеге рсклн
шали
да он тРа^ . , су и друп, наши Сии-
само Једну ш ш и н \ * Н Ј офииир. ја сс нисач дао
жи пријатсљи Са» >(| МОЈС кућс ,лав.,чки.
упсњивази и он ј ,|во ла <Ччави м<,је ае,е.
тако да н ије има *' )К.рао и сплсао ш *»Д пча
неп) сам га ја «Д »«*1Ј 1
брака” .
 Ова „ансгдота" покаЈујс да СиСх- није вШ) ОЈ0и
.игн човск, а ранијс сам рскао да јс био нерадник рцг
ехеИепсе. И.1 тога сс пиди да он иијс имао право да
вичс на Бсоград, радикалс и С.рбс и да је он сам
својим гафовима ссби покварио лспу каријеру. д Го
је штета, јср јс он био интслигснтан и рспрсзснта-
тиван, управо сјајан примсрак чистс динарскс расе.
Онако здрав, румсн, увек всссо, он би уз ту спољну
симпатичност — да јс имао и већих људских, чисто
моралних квалитета — правио „фуроре” од каријере.
Ово бележам да би се знало зашто он у Бео-
граду није успео и где лежи кривица тога неуспеха,
на који се он увек жалио, тврдећи да Беохрад не
цени вредности.
Са друге стране желим да подвучем да је то био
— а рап од његових књижевно-сликарских промаша-
ја — врло мио човек, управо човек сјајних манира,
врло шик у одевању (иако је имао ноге са ципелама
бр. 48 и руке као да му их је извајао Мештровић) и
био један од највећих (стасом) од свих људи из бео-
градског друпгтва пре 1941. Ж ене су за њим просто
лудовале, а многи су га и мрзили због успеха код
њих, па су га зато многи и нападали и дизали хајку
на њега.
Како сам се ја 1928—29. јако забављао са једном
женом која није била ни удовица, ни распуштеница.
а и једно и друго, и велика лепотица — а како је
она била заљубљена у мене, као и ја у њу и како је
та љубав имала и своје болне, и своје комичне пери-
петије, Сибе јс много учинио да се мени отворе очи
те да видим са ким имам посла. Он ме је ухватио
јсднога дана за груди и рекао ми братски: „Чујте. ја
глсдам ствари са профила и видим оно што ви не
видитс. Ви пропадосте, мсне вас је жао, јер вас браг-
ски волим. Кидајте, јер стс пред амбисом, те ћеге сс
убити као и њен дру»и муж. Га жена ће учишпи
све да вас добије га мужа, али онда гешко вама
Штавише, он је н»у нанао у лице, али духовшо. гако

208
да је прилично изобличио нашу ствап „
помогао да се расвестим. (ЈедноУм СМ)Р и «№'г<' ме
а за н.ом виорио неки вео; он јој је п ' ! ? ауггом’
да се вео закачи за точак и да по/инете1а п Г Сам
данкан, те да овај младић после плач7 ? н СИД° ра
о вама, ]ер ако се узмете неће бити « „?., узи-1()м
него ће вас или избити или побећи ] м ВС И? ЗИЈе’

убрк> кабсно. (Пре тога ме је напао Пижонов лист

Иовосши због заоављања том ^атр-женом а имао
сам због н.е и друга окапааа. у порот т и дпу
штву... „Поменуло се, не повратило Ге”, ведИ узре-
чина; али бих волео да сам млад, па да се повртти
Т° Је 6ила Једна слатка авантура, један мали психо-
лошки роман 8ш §епеш, на који сам и данас поно-
сит и горд.)

21У)
 I

Иво АндрпИ
 иво А Н Д Р И К
(1 8 9 2 — 1975)

Д ан зе у суботу, око један сат по подне спетпу

се са И. А ндрићем. О н застаде да се з а п и п ^ ™
здраал.с и ја видех пред собом једног и з м о ж д ™ ^
ф изички пропалог човека, кога је дуга болест про-
сто наруж ила. О н ми рече да је био два и по месеца
у болници и да је теш ко устао из постеље. ,Зашто
сад не побегнете негде?” упитах га ја. „Зашто седите
У Б еограду?” — „И ћи ћу у Нишку Бању!” рече ми
он. — „Каква Н иш ка Бања, бежите на пример у
Ф ранцуску!” рекох му ја. „Бежите од овог нашег
света, који вас свакако замара! Постали сте се1ећте,
па сви хоће да вас растргну!” — „Зову ме у ино-
странство на свим странама!” рече он. — „Ама идите
тамо где ћете бити ип 5нпр1е рагпсиПег, 1 псо<шио.
Одморите се!” — „Ја баш нисам за те ствари (то
јест за уж ивањ е у слави), поче он... „Бити се1ећп1е ,
рекох му ја, „то значи не припадати себи. Чехов Је
нсгде описао ту трагедију! А наш свет ни јс као они
муслимани у Елбасану који само руоцем овлаш луп-
нм ћивот св Јов. Владимира, да би га послс ставилн
V н с Г а - и то им је доста; они би од човека њсговс
у недра, де лоое"....... Код нас . рсче Ан-
Р 2 аЧТ м г т и каменом!”... ,Зато бсжнтс у свс-т
к о ф н е П а кидише на ваш мнр и на ван, комодн-
тст!" рскох ја... А латим прсћосмо и на мснс. рек
му спојс стан»с. „Жслсо бих да пам помогнем’\
он...... Мислитс на боље ствари!” рекох му ја. ,’мсни
јс тсшко помоћи. Прво су ме оклсвстали, затим сам
изгубио све и провео скоро осам година на робији
а сад да ми не дају ни хлеба! Најзад, хлеба ми и Не
морају дати, али бар да имам здравствсну кн>ижицу
да бих знао где ћу ако се разболим!” — ,Д а”,
Андрић, „медикаменти су тако скупи. Ја никад не
могу да чекам лекара да ми их препише, па их ку-
пим за свој новац, а то му доће много”...
Начин како је Андрић одевен, заиста је у су-
протности са логиком. Он има неко шалче око врата
које је розикасто и јефтино, рћаву кравату, неке из-
несене панталоне, жуте старе ципеле, шешир који
би могао већ и да избаци из своје гардеробе. Он
додуше никад није имао оно што се зове рге51апсе
регбоппеПе, али га је сад болест испила, а ово скром-
но одело просто свукло на доле... Осмех му је ту-
жан, скупљен као у неки мали грч, треперав и без
спонтаности, а на целоме лицу је печат умора, од-
сутности и неке врсте страха. Наравно, поред боле-
сти, и године су учиниле своје, али би он ипак тре-
бао да има другачији став и више спољног престижа
кад се зна како је чувен као писац. Најзад, зар би то
било грех имати на себи топлије панталоне, и јаче
ципеле или би то зар умањило човеков пролетерски
значај ако би имао дебљи шал и јачи зимски капут?
Не дугује ли човек, најзад, нешто и сам себи?! И зар
нема некога да му то каже и да га принуди да мисли
више на себе?

212
 МИЛОШ Ц Р Н јА Н С К И
( 1893- 1977)

О М и л о ш у Ц р њ а н с к о м б и с е , б е з о б зи р а на њ е-
г о в о к њ и ж е в н о д е л о , к а о и б е з о б з и р а на м есто које
о н з а у з и м а у н а ш о ј н о в и јо ј к њ и ж е в н о с т и , м о гл о ре-
ћ и м н о г о ш т о - ш т а д о б р о , к а о и м н о г о ш то-ш та рђа-
во ...

И з вићењ а, ја сам њега знао још негде око 1920.

Сећам се да је иш ао у неком полуграђанском, полу-
војничком оделу са „савијачима” око ногу, па се та-
ко могао сретати на Калемегдану, а видети и на
корзоу. У брзо је међутим избио на глас и био хва-
љен и читан, постао име. Читао сам га и ја и ценио
га као писца, али не претерано, јер нисам могао да
се одуш евим за његов стил, премда сам му призна-
вао садрж ајност, управо стојао на гледишту да је то
била једна „пуна глава” и да из ње нису излазиле
лоше ствари.

т„ г *м Ц рњ анског лично упознао тек јануара

,о 2о кад Ге о н био културни аташе при посланетву
1У2У, кад Ј 111С , а штамиу, јер смо сс пре тога
у Б ерлину, ^ Ј 0 1 т п с њ е еа ,м.м није бнло
знали „иги евакад лако, јер је он бно
И всчити ...................... .. Онкбодан Јовано-
I
вић јс после 1920-те говорио да од МЈ] . „
н 1’астко 1 1етровић имају талснта- тп Г Сам° ,,и
дслилн н многи други, али су многи Шљс,и: су
давали Црњанском теж ак карактеп „ „ Прапом пРи-
личне особине. Њ ему јс нпр. у в « тоеб1ИСЗГ<’ЛНС
новаца. он је увек желсо да в У и вЈ е „ ^ о Г Г "
ОН је и за нормалан свој службени „апор т рдиГГа
Је то велики успех, а оспоравао је и ниподашт пао
скоро свакога живог, скоро свачији рад „ вредаос"
V свакоме његовом ставу је било дрскости. надуго
сти, осионости и нечега силецијског, због чега је
лако долазио у сукобе са људима око себе, па е
после ударао у велика звона своје приватне полеми-
ке, којима је ишао на нерве чак и онима који у њих
нису били ангажовани и који су их посматрали као
ГаНб сИуегб. Њ егово основно расположење је увек
било кисело, он није био ни ведар, нити љубазан
човек. боиђсогпеиг, он је скоро свакоме подметао не-
ке рђаве намере, и то према њему лично, а често је
тврдио да и људи њега сумњиче те за ово, те за оно,
док је он тако само претпостављао, пошто људи које
је он нападао најчешће нису ни мислили о њему;
укратко, мало му је било што он сумњичи, него је
сумњичио друге да они сумњиче њега! Није било
ништа необично да он о некоме говори са стисну-
тим зубима, а није било необично ни да љ ут т
говори једно у лице, а друго иза ^хових л е^тИ то
не без срачунате ироније. Са другс 'сва.
мећутим није могла одрицати ЛИИНЈпР‘ !* да :с
ћи; он јс ^ да са њсга чрс'-
препирке брзо прслази V ^ ||а саму ТУчу. Ја сам
ђе на претњс и тУчоМ\ он фшички 1К>р;1Ч\ нл-
знао више ЉУДИ СЈ ^ ‘ 11(ИОр,шпЛ' о.шлио шамар
вао. Он је нмр* )сДИ У ги.љалаиинем лнчном се-
староме I. И е т р ж и ^ и мужу 1 1 н|х>Гинчсвс
кретару крал>а Л I нсчукао иск!>1 фнЈакччг
кћсри), *а1 ИМ јс У * . на11;,0 иио ши> Јс ок*ј
с т Л г д . ( 1 1 сзр*нИЈС*иИа Ј*-
-М5
 глсдао у г1>у Црп.ански, која је била у јшжи ло
говс, а фнјаксрисга јс млатио *ато ппо јс мокг)10
порсд пута којим је случајпо наипша њеижа адат***
стара гђа Црњанскн). Сем тога, Црњански је желе«
да важи и као витодуслант. Он је тако нпр. изишао
на двобој Тадији Сондсрмајсру. Да 6и сс могли ту-
ћи, отишли су у Румунију. Црњански је пуцао Први
и промашио, а Сондермајер јс оида скинуо монокл
и рскао: Је гепопес! — и није хтсо да пуца уопште
Црњанског јс тек то и такво понашање довело д0
беса! Он је праскао, драо се и тражио да Сондерма-
јер пуца, али овај то никако није хтео. Секунданти
су нашлли да је Сондермајер у праву: Он је био
кадар „на страшноме месту постојати”, али није хтео
ништа више од тога!... Тако је овај дуел био завр-
шен на један чудан начин, јер је имао епилог који
Црњански није очекивао. Говорећи ми о томе слу-
чају, он ми је казао: „Мене је ужасно врећало што
Сондермајер није хтео да пуца. Питао сам се: Да му
није испод достојанства да пуца на мене? Био сам
изван себе, али морам да признам да ме је његов гест
изненадио и запрепастио. Било је у њему нечега
збиља витешког: Човек је стао пред моју куглу и
дао ми доказа о својој храбрости, али није хтео да
ничим даље везује своје име за моје, а најмање тиме
пгго би ме ранио или убио. Мене је то болело и ја
му то нисам могао никада опростити, јер је у томе
било и неког презира и уопште много чега за ана-
лизовање и за коментарисање!”
Ја сам са Црњанским био у доста срдачним од-
носима за време мога шестомессчног службовања у
Бсрлину. Иако сам ја био радикал, а он некакав при-
врженик Гролов, ми смо се добро слагали, премда јс
некад било ванредно тешко погодити тон према ње-
му; једнога дана он и секретар послансгва Милугин
Миловановић (синовац Милованон) су ее закачили
и насрнули један на другог; Црњански је, ако се њ
варам, атакирао са некаквим можем у руци, а Ми-К'

216
в.,„ови11 са канцеларијскнм макааама; псовали см I
дан ДРУгомс спс од Рсла’ и то прсд БалугџиГм г™л
наШ„м послаником у Бсрл„„у), у
кч,ји ЈС био и ш сђу две .вихове еобс. Балугцић и ЈУ’
вСТНИк Перне (Регпе) су их Јед„а равдвојили и Кнлиг'
иић Јс послс тога’ истога дана, имао нски с „ 3 и
напад. а суградан јс свој кабинст усгупио мени Тт
п»осгао да ради на доњем спрагу, те сам ја’ тако
добио Јсдан огроман кабинет са два камина итд
помпезан и огроман; у посланству смо тај кабинст
звали по шап 5 1апс1 због туче, а звали смо га и РиГ-
Г е т т т е г , јер јс он предвајао два крваво завабена
члана посланства... Балугциб је био више наклон>ен
Црњанском, него Миловановићу, али се у ствари и
прибојпвао Црњанског. ДСалећи ми се на обојицу,
он је једнога дана рекао: „Човек никад и ни са ким
не сме да отворено разговараГ’ — чиме је ваљда
хтео рећи да је са неким од њих двојице имао неке
поверљиве политичке разговоре због којих се кајао.
Мећутим, док је Миловановић нападао Балугџића и
рушио га, Црњански је волео Балугџића, жалио га
и увек се о њему изражавао каваљерски, предста-
вљајући га често и у бољој светлости него ико. (По-
сле Другог светског рата Црњански је, како чујем,
написао неки роман [.'атМгаЉа, у коме је осликао
и Балугцића на карикатуралан начин.)
Ја и Црњанским смо у више махова били Балуг-
цићеви гости о ручку, па смо и ми њему то враћали
понеким обедом који бисмо му заЈедно
на КигШпДепбатт-у и другде. Ја никад ни^м прњ
метио па Је Црњ ански рћаво утицао на Балугцића
метио да јс и Рњ поотив ма кога; разговори су
или да га Је дражи Р*. тону без ц самс сен-
увек били у кОНВС™ и бранио Црнлнског кад
ке неке и»ггригс. Затс и да гутка и хушка
би људи
1>И љ у д и рекли ~да Је
» и Фа т с Ц.ХПИВв ОНОга.
~ ■ О Н 01Л . V
т ства-
Бадугцића те против I • ,пгледа) бно маћарски
ри, Ц р њ а н с к и је (како м...........в м:1ћарск0га надмс-
ћак, те је имао у
Н О Г М О И Г И Л И Т С 1 Л И ИС1НЛ«1 у а МИС
јс у ста|».ј Дус 1р*»у| н|х кој Гшо и ћак нскс п о ^ / 1*
акалсмијс на Ријскн. која јс имала нојнички или **
л\ војнички карактср, тс јс иал,ла н то утипал« ^
ствара*кс оних формалистичких наслата у 1ксгс»цгИ*
карактсру, што га јс чинило нссхпатљипим у на|ЈЈ^
срслннн. Иначс, он јс био чопск ситан, 5ст икаквог
спољног прсстижа, ма јс то налокнађивао напето.
шћу и ароганцијом. (Гсћам сс да ми јс јсдном рскао*
„Исправитс сс и верујтс у ссбе! Шта бих ја радио да
нмам вашу главу и вашу висину!" — Јср сам ја ваљ-
да још н прс 1929. био погнут или „ип рсп” уош^, а
на маховс и погрбљсн, што сам наслсдио од мога
пок. оца и чсга нисам могао да се ослободим, док је
он ишао право као стрела, помало чак одапињући
ногама прн ходу.)
Црњански је волео да се шали и да пецка, па
чак и да оговара, али је необично био радознао да
чује шта се о њему мисли. „Мало добра!” рекао сам
му ја једном, а он је праснуо у смех и рекао ми: ЈХа
ми је то казао неко други, дошло би до густог! Али
сте ви то рекли тако искрено и уз такав уздах очај-
нога пријатеља, да вам не замерам... Кажу, је л' те.
да сам луд, бесан, насртљив, рћав? Можда су и у
праву! .. Али ја и не могу да будем другачијиГ... V
сваком случају, Црњански нијс имао ничсга лалин-
ског и војвоћанског, мирољубивог и наивног, пито-
мог и досадног у себи; он јс био комбативан као да
јс Црногорац, и чак изазивач. Он јс био сав од нс*
рава и всрва, а уз то на маховс саркастичан и иини*
чан, тако да сам ја долазно на мисао ла му нсипо
„фали”, управо да јс болестан, јер јс он болсснички
рсагирао, чак и на поегупке гашарица, кслнсра. сл\
гу и људи ма којс бн он случајно награпао > 1рау
вају итд., он јс био скоро увск нс само ра ира*и*
неп) у нскомс рашражсном сгању чот. ка који
ри кро| стсн у гс 1убс, који исујс као ко чн јдш . 'И*’
бри!кс судовс, номкњујс Јкудс, нас|)ћс на с#с ^

21*
 да, и то бсз икаквог постављсног кпмг
у имс нскога начсла (и начслности|Т РИЈУМа и Нс
демонскс злоћс, јер му се чинило ла 1р "СГ° Из НСК(:
стављсн (и „прспишаван", како је гош, СТаЛН° ,ап°-
пскао „омаловажаван”) и јеп ш , рио’ да нс
свсту, бралс, нема л,у4ви ’’ да У С()ИТГЛеДал<> да -У
тиранину, а камо ли души благо^.дног' V У ™
дигло и устало на шега, да му се ’ е свс
но место под сунцем и да он, као онај Д е м о н ! К
монтова (,гДух изгнања”, како је ппевеп т, ч Јћер_
да се бори- Да уједа, да врећа, т мрз^ и да презирГ
Мени ниЈе било лако да трпим таква човека по^
ред себе и ]а морам да признам да ми је он био не
само досадан, него чак и антипатичан на махове
што није ни чудно — сам за себе Црњански није био
симпатичан, али је за н»им стајало његово дело, а то
је (у мојим очима) обезбеђивало неке обзире према
човеку; они пак који га нису читали и који нису
имали те обзире према њему, сматрали су га за ман-
гупа и луду, боема и егзалтираног човека који није
за пристојно друштво. Црњански није био боем у
добродушном, миржеовском значењу те речи, јер
није био ни сентименталан, ни романтичан, нити на-
иван фантаста; он је стално желео да важи нешто и
лично , без обзира на своју књижевност, али му то
није полазило за руком; он је чак помало био и сноб
ради тога да би нешто заважио у свету, али му то
није успело, јер он није био топбшп, а нијс: имао ни
“ о н Т б и о еаисбапМ ^аљ Т у исто врсмеоер
није био ни рсчит иазанИсмдИВј Г ' Г
иг-а су му недостаЈали, пр књЈижсвН(Ч.гн нтд.), ;1Л„
фину културу (знло јс. врстом ,1сфскТа у Го-
је говорио набусито, т/лирањс гласа />, хх>г
вору (кроз зу б е и ком .^ ^ )вска пон„клог на нсза-
чега је и остављас у и убнјанога тим офо-
довољству, ХР ^ ; К>Г сам01-а ссбс, ге су га јслн соп-
вом, који Је лучио
етп ен и н ж е н н и м р етер ан о | чаетпљ убљ а с ш
и „ с а м о ч о к а и н м н .а " , го је е т с т а л н о | а прашм-0* ^
п о ш ц и је о л епојих м и ш љ ењ а, уаи сака ис,Сс*
но. )Мс слич-
Јслном приликом, кад ми )с он причао
колико ужива у тучама, ја еам га ипитао- цТ°МС
ли наишли у животу на човека од кога би стс^
бојали?” Он ми је рекао: „Ја волим опасност и вол^
ла се бијсм, па се рстко кога бојим, а што је всћи”4
крупнији од мсне, ја га у толико радије волим да
изазовсм да се одмеримо. Јсдини човек кога сам се
искрсно бојао и за кога сам веровао да би ме не
само изгазио, него и смождио ако бих му само пао
шака при некомс објашњавању био је професор IV
београдске гимназије и мој колега Карапанцић. Тај
није много говорио и није се разметао, нити је икад
икоме претио, али сам га ја видео у два-три маха
какав може бити према људима, а како је он мене
увск посматрао испод обрва, ја сам имао утисак да
6и ме преклао зубима ако бисмо се једном ухватили
у коштац, и то ме је плашило.”
(Ја сам тога Карапанџића добро познавао; он је
био Смедеревац и једно време у моме детињству мој
репетитор из латинског; знао сам га као врло доброг
човека и као одличног резервног артиљеријског
официра о коме никада нисам чуо апсолутно ништа
рђаво, као ни о ма коме другом Карапаниићу уоп-
ште, јер је то била једна дивна стара породица, па-
тријархална и честита, чији је сваки члан био цењен
и вољен од цслога света.)
Са Црњанским сам имао нска послс 1935. када
је он долазио к мени у Пресбиро. Про тога он јс
издавао некакав лист (Идеје) у комс сс залакн' м
Богољуба Јевтића и нскакав дириговани патрноти-
зам кш 2>епсгт. Када јс Јсвтић иао, Црњ;1 нскн Јс
остао дужан штампарији и морао да лзуетави ев1'Ј
лист, али јс тражио од Пресбнроа да држава и з м и р и
његона дуговања штампарији. Он јс дола мо к м с н и .

220
 заугсвајући да се заузмем за ту ствап
бранио ненадлсж нош ћу. Зато смо се 3 Ј“ Сам сс
п\та добро закачили, али пристојним п с ™ ^ ДВа
рсћи наше пријатељство. К ако се ЦрнГнс™™ КМ'
цзвукао из тог ш крипца, не знам знам Г ? П° СЛе
ускоро отиш ао натраг у Берлин за аташе зТцГам '
пу и да Је одано и енергично рад„0 за С т о ја д и ш Г
ћа. Али знам и то да он о самим Немцима Г Г мао
богзна какво мишљеше. О н м„ је то мишљељГи с? м
нескривено и отворено, саопштавао, називајући Хљ
тлера л у д о м , а њ егову околину б анд ом , „ко а већ не
зна више ш та ћс са Немачком, и са собом, те ће се
сав тај реж им заврш ити са једним скандалом.” (По
мишљењу Ц рњ анског у Немачкој је после 1936. и
1937. имало доћи дотле да се РагХеЉоп/еп покољу
мећу собом као пси или да се вежу сексуално једни
за друге као за време К бћт-а, а што је он дочарао
драстичним сликама и изразима које не би пустила
никаква цензура.) Њ егов саеСегиш бепзео је био да
ће се излаз из те небулозне унутарње ситуације ве-
роватно потраж ити и наћи у рату, у коме ће Хитлер
искасапити немачки народ, али упропастити и целу
Европу.
Ж е л е о бих овде да додам да је Црњански имао
добру и паметну жену, кћер радикалског првака До-
бре Руж ића и да је она била и лепушкаста, и отме-
на, и пристојна ж ена у свакоме погледу; без ње,
он би свакако пропао - она је била његов добри
анћео брачни д р у г какав се само даје пожелсти,
<шосо, орачни аку испцављала његове
самим својим присуством о н а ^ ^ Р у ^

испаде, а моРала^ „ 7 1 умсла да заШ дује многе

ким приликама. 1а ж е” Ј [ а ГОворило се да је
неравнине Мишиног р Р ^ је Двор имао о6-
она њега и држала у у ^ отац дрЖавни еавет-
зира према њој, п о ш т о ) к;1ра6орћсш|ћсва-
ник руж ић, био ЈСД . блаженоиокојног кр;4л>:»
ца и чак
Петра интИмаНЈ
I. (Они ‘Р*Јбрата
је имлла ,
који је јсино време оно

221
чувсн футбалер н Црн,анско1 а су дирали ипича|,к
му ово: 1 1 ско јс питао у нскомс друштву ко јсЈ[*и
њански, а нско јс одгопорио: Муж сесшре фушГш
ра РужиНа... Црњански јс наравно пуцао мЈ е'
игго одговор нијс гласио; то је писац Сеоба и Д н Т
ника о ЧарнојевиНу, пссник и есејист господин цГ
њански!). цр*
Бсоград, 16 мај 1956.

Августа 1957. Црњански је са извесном горчи-

ном констатовао да је Растко Петровић умро са све-
га 80 долара у цепу; колико се ја сећам, Растко Пе-
тровић је негде око 1922. ступио у Министарство
спољних послова и он је био увек од 1926. у ино-
странству и са добрим приходима, те не могу да
замислим да је до 1944. био икада у оскудици; на-
против, попгго није имао породице, он је могао да
има и неку лепу уиггећевину... Исто је тако био
награ&ен и Црњански; говорећи о Растку, он сад сва-
како говори рго (1ото $иа.
*

Вељко Петровић ми каже да је Таса Младено-

вић јако заузет око повратка Милоша Црњанског у
земљу. Он је био с њим у Лондону и крајем 1958.
Црњанскоме су отворена врата Југославије и он мо-
же да се у њу врати кад хоће. Али је Црњански
један компликован и тежак човек и он преговара о
повратку, али га и одлаже. (Толико Вељко. ДрУп *
ми веле да је Црњански уживао доброчинства леди
Пецетове, али да сс посвадио с њом и говорио по
Лондону да је она хтела да га отрује! Има чак људи
који верују да Црњански болује од лудила гоњења )

222
 РА С Т К О ПЕТРОВИК
( 1898- 1950)

Ја сам са њим учио III разред гимназије у II

београдској. М оја је скамија била поред прозора, а
до мене је седео Јоца Марковић, син неког пуков-
ника. Растко је седео негде уза зид у истоме реду у
групи у којој су били Милан Протић, Љубиша Ди-
митријевић и Воја Арновљевић, (а можда је ту био
и Момчило — или како се већ зове — Мокрањац).
Тешко је замислити једну разнороднију киту!... У
њој је Растко штрчао својом несрећном физиономи-
јом, те је деловао као неки глувак, јер би увек имао
отворена, зинута уста. Био је кракат, солидно али
чудно одевен (одевале су га надвоје-натроје сестре,
јер родитеље није имао), а био је уз то некако ри.\
увек чупав, са оном његовом истуреном доњом

Д I , ^ ' е као такав врло лелу релртацију код

и почео да сти старије скандализовале
млађих г е н е Р а “ Х и П о с з и јс > м . Кад ј с написао о Рас;
над његовом назови мушКи знак до колена .
петоме Христу да му ’’ 11СКЈ1,уЧсн нз цркве. али
мало је НСДОСГ Г \ Д„ 1 дао н с к у изјаву (прско Сд-
је патријарх Ди д0нео Ра;и>елав Веснић нли
м о у п р а а е 9 коју ј шаМ ко) и та је афера легла.
неко ДРУ,И’ ал
 Растко Пстровић

224
Мећугим. Растко је канда очскивао тај вердикт сма
трајући да 6и му то донело и неку нову славу’ д *
су н.еговС сестрс трчале и боторадиле да не д „ ^ ' о
тога, па да му то квари каријсру у служби. (Нзсгопл
мати је била сестричина Свстозара Милетића и н>и
хова кућа важила јс зато као пречанска. Та жена јс
поред Надежде и Растка родила још десеторо деце
— отуда велика сирошиња.)
1926. Растко ми је у Пресбироу Министарства
спољних послова предао дужност „аташеа за тури-
зам’\ коју је дотле он обављао. То је био наш по-
следњи сусрет у животу, срдачан, али и резервисан.
Ми смо били стари знанци из детињства, али нисмо
имали никаквог интереса један за другог.
Он се у то време у Београду дружио са Марком
Ристићем и Александром Дсроком. Драинац је сар-
кастично исмевао ту тројку, често се спуштајући до
одвратних измишљотина. Други свет их је сматрао
за три фантаста. Ко је онда могао веровати да ће
Растко постати знаменити књижевник, да ће Дероко
бити у животу толико уистину конструкгиван, а да
ће Марко Ристић бити чак и амбасадор, и то амба-
садор Републике Југославије, у Паризу... Сећам се
да ми је Јован Ж ујовић једном рекао: „У то да Је
Марко Ристић песник верује само његова мајка, којз
ми је нека роћака, и он, њен драги син јединац. ^
Мећутим, време и развој прилика у њемУ сУ ^ н
и сва та „изненаћења”, као што су на другим стра-
нама донели и „разочарења”, јер је такав живот.

А в г у с т а 65.
Раде Драинац
 РАДЕ ДРАИНАЦ
( 1899— 1943)

Ја сам некад био велики пријатељ са Раком

Драинцем, јер ми се необично свидео његов добро-
душни карактер, а волео сам и његову поезију, о
којој сам више пута писао са одушевљењем. До рата
сам имао у Смедереву читаве хрпе његових писама
и некаквих његових стихова и бележака, али је то у
рату пропало. К ада је он умро, ја сам сео па сам из
дуга времена написао читаву једну документовану
биографску студију о њему, која је такође пропала.
Пошто и данас сматрам да је он једно од највећих
песничких имена моје генерације и моје епохе, а
пошто сам уверен да ће његови стихови и проза и
надживети ту епоху, мислим да неће бити на одмет
ако набацим на хартију неке своје успомене на тога
„песника и бандита”, кога сам добро познавао, с ким
сам би о интим ан пријатељ и чија ме је прерана смрт
јако п огодила. У осталом ја сам ту смрт предви.ао,
ер је Д р а и н а ц ж ивео скроз неуредним и непамет-
Јср јс д р л п ^ самога опомињао да се
ним ж ивотом , па сам и њсга 1.ам 1
умери, али је то било У^аЈ''/^ 1<|’сгдс 1 9 1 9 . нли 1920.
Ја сам Д раиниа V" нсгдс ^
пош то је ОН веб о ,а Ј |а н а ДучиМа, а коју му
хова, к о у н е - и к о Цсрови 11- Л ј х и т г . V
је издао бсо!раД
2 Ј7
то проме јс Д рј|инац нс!1 пажио као „жрц,;, ||(
Он јс тоог и>с иапусмио школу, иоролииу и сис 'ИЈ1
другс амбнцнјс. Рсдоппо јс седсо код Моск*”МС
друшгву Ујсинћа и нских других, данас всћ ? ! У
заоорапЈксних оосма као што су Мони де 1,уЈ1и 3 ћНо
ко 'Гомић итд. Он се тада одепао пеома (ккудн<ГН*
сс видсло да му ципеле пропуштају воду, а Ла' Гс
одело не може да га лаштити од лиме. Нарочит(»НИ
сећам једног његовог отрцаног зимског капута ^
ленкасте Г>оје, у комс је изгледао утолико комичнијс
што нигде није ишао без штапа. Али је тај запуиггс-
ни човек имао лсгту и врло пријатну спољашност
Коса му је била смеђа и густа, бујна; лице дугуља-
сто и фино извајано; очи су му биле повелике и
зеленкасте, али добре и пуне благости, уоквиренс у
неке дуге трепавице на коме би му и турске лепо-
тице могле позавидети; зуби су му били крупни и
здрави; био је повисок и витак; руке су му биле
мушки кошчате, крупне и беле, али ретко и чисте.
Глас му је био одувек мало уоПе, нешто промукао
одувек од кад сам га ја познавао, те сам се прибоја-
вао да га није нарушила нека туберкулозна грипа.
јер је он био прилично и нежан, фини младић, а
волео је да доста пије и да много пуши. Негде око
1922. он је добио један чир на сред лица, који је
занемарио, идући с њим без фластсра, што јс оста-
вљало ружну слику. Кад је тај чир био залечен (сам
од себе!) Драинчево лице је постало асиметрично, а
у једноме се образу видсо дубок ожиљак, који га јс
ружио. Па ипак, за њим су лудовалс ралнс жене и
женице, девојке и дсвојчице, али он није био еталан
у својим љубавима. Несталан у свему, он се загревао
час за ову, час за ону, свабао се са својмм прИЈаге-
љицама, и разилаш о се и мнрио се са њима,
више гонјСН он о д њ и х , него оне од њега. С'еч 10 »а.
тај човек тако благе и у осмову иш оме нарави. оио
је убојица; понекад си мо! ао да иикнсш на њ си
на дете, а он да понрнени н да се унлаши. а ионска

110
 У некој кафани, било у некој приватној кући. А кал
се већ једном напије, од скромног и питомог човека
је постајао убојица са којим је тешко било изићи на
крај. V пијанству, он је људима и о људима могао
да лаже и такве циничке ствари и да даје такве ци-
ничке изјаве о себи, да је то било за причу. Себе је
наравно — из ко зна каквих побуда — волео не само
да калпи, него да представља и као садиста, родо-
скрвника, лопова, макроа и као каквог све не, као да
је волео да парадира својом порочношћу — а наро-
чито сексуалном разузданошћу — премда је иначе
био у томе погледу нормалан човек потпуно норм-
алних и здравих инстинката. Можда је он то све
чинио и зато да би лакше нагрдио друге, а можда
је то све била и поза, накупљена енергија и експло-
зија неког дуго пригушиваног незадовољства због
шворцераја, глади и сваке друге беде. („Моје су руке
вечито празне!” — написао је негде он.)

ум ео Да сс бољим с
пгшЈе пред
смело викао. Он јс чак и волео прави свет, али ниј
умео да се опходи „салонски”. Томе је доприносило
вероватно и то што бољи свст нијс хтео ни да га
прими или ако би га и примио гледао јс да га цгго
пре од себс откачи. Јер, најзад, Драинац је био човск
који никад и никакву обавезу на себе није могао да
узме (нити је и узимао, у чему је био и поштен!), а
волео је да види око себе и лепе жене, и добро пиће
и да чује добру музику и да се задуби у лепу, не-
фриволну конверзацију. Међутим, где год би дошао,
он би направио неки гаф или карамбол да покаже
свој презир према конвенцијама и онима који су већ
„етаблирани” и да би избацио неку бургију због које
би га људи називали скотом, барабом и сличним на-
зивима. (Ја верујем да је он све то чинио под утица-
јем Августина Ујевића и да би добио у његовим
очима.) После сваке такве његове „авантуре”, он је
нападао утврђене ауторитете — људе и жене — на
заиста безобзиран начин. Не могу да кажем да је он
то чинио доктринарно, у име неке идеологије или
политичког гледања на свет — јер је он био лишен
политичке мисли и није волео политику — бар не у
својој младости! — а да ли се доцније политички
везао за кога или за што, мени то није познато, јер
то код њега нисам никада приметио. Он је волео да
важи као „напредан елемент”, али да ништа од себе
не жртвује и да се, тога ради, ниигга од њега не
тражи, нити захтева. Он је уопште био диваљ. па је
ваљда као ,дивљи” припадао и левичарима. али по-
литичку мисао није неговао, политичке књиге није
читао, на политичке састанкс није ишао и политич-
ке чланке није писао. У ствари, он је (по моме уве-
рењу) веома мало и читао, његова лектира су могли
бити само француски песници, по неки роман н ни-
шта више. Радо је читао порнографску литерагур'
на француском. Он је свој ,духонни свег" допуња&к1
У главном разговорима, те се „усмено образовао

230
како сам ја волсо да га пецнем, јср јс и
пеикао зоог многога читања. Ј ои мсне
,1а еам 1923. био негде измеНу
новинарства. Био сам уверен да с е у нагш,? ™ и
не може да живи од књижевности и да мп!?™™
остансм новинар, јер чиновник нисам хтео л ^ М
а за адвокатуру нисам имао смисла и лапа г будем’
се «• ме књижевност не свуче у бохемију,' а вс^вао
сам да ћс ме новинарство одржати на површини
Згражао сам се и помисли да будем кшижсвник коТи
хвата „класе у служби на рачун својих кшижевиих
„заслуга и к о ј и тавори своје дане, захтевајући “д
друштва да га помаже зато што је писац. Био еам
дакле одвећ поносит. Зато нисам ни објављнвао сво-
Је стихове. Презирао сам ону нашу кшижевничку
оагру, коЈа стално кука и тражи протекције, новчане
помоћи и стално кукумавчи. Драинац је то знао и
он ми је говорио: ,Добро је кад можеш, али ја не
могу да се откинем од лире и пераГ Он ни/е сумњао
у мој таленат, али је сматрао да ја не могу да му се
жртвујем; ја сам мећутим држао да човек може има-
ти и таленат, и кућу, и башту, и библиотеку, и кола,
— а он је сматрао да је то немогуће. Тако смо се и
разишли, пошто смо издали један број оне Реви (Ке-
^ие), у којој је објављена једна моја песма у прози и
једна прича. Цела ствар је наравно била мртворо-
ћенче. Ја сам платио штампу и однео 900 од 1.000
комада те мршаве свешчице у Смедерево на таван.
(Како бих данас желео да Је видим?) Драинцу сам
на растанку дао неких 1.000 динара на зајам (које ми
он никада више није ни споменуо) и пошао сам за
Швајцарску. Пошто сам пре тога узео код ссбс у
С а м о т р а в у Ујевића као преволиоца са 1.5(Х)дин ме-
ссчно (за три сата рада прс подне), па му од тога
плаћао стан и кост и давао му свакога дана дуван —
..п му сс новаи нијс смсо дати у шаке - желео еам
Ј„ * и Ј1 ,у|Инцу наћем неко мссто. Прсиоручио еам га
Л аЈирУ М а р к о н и ћ у и о н »а је у * с о у С и м п у п / чш у
ДР
 кио рсмортсрл сл 2.000 липлрл мсссчно. Иретога
мор;н> дл прстходпо ш атк л м јсдпу илк»ву 1л^ М
..Л1|х'ру". ()н јс јсднога дана упао у лрогсрију
1)-н>лијум" на Гсра тјлма и латражио нлжиа
Лнттшјсвића. Када му сс овај јапио, Драинаи му
прсдао јсдно писмсно и рскао му: „Читајтс!” Дјш,
ннјсвић јс на том листу хартијс прочитао од прили
кс ово: „На срсд Тсразијс постоји јсдна разбојничка
псћина, која трујс медикаментима и пљачка народ
Н»сн јс власник Антонијевић, а он јс хајдук.”... (и
тако даље.) Антонијсвић је питао: „Шта ви хоћете са
овим?” Драинац јс рскао: Ако ми одмах не дате
1.000 динара, ја ћу то да објавим под својим поттш-
сом у Балкану\ Антонијевић га је замолио да седне
и да сачека. Драинац је лаковерно помислио да је
он отишао по новац из касе, а Антонијевић је оти-
шао у свој контоар, узео телефон и дозвао полицију.
Драинац је убрзо схватио ствар и побегао, али је
оставио оно писмено и Антонијевић је хтео да га
судски гони. Пријатељи су се заузели и објаснили
да је Драинац лакомислен и егзалтиран човек, те је
ствар легла. Али се о томе његовом испаду много и
ружно говорило. Проглашен за „ординарног уцењи-
вача”, Драинац је био у врло тешком моралном по-
ложају. Ја сам прешао преко тога и увео га у нови-
нарство, он је стекао сталне месечне приходе и на-
вику да зарађује и да троши. Многи који су после.
кад је он стекао извесно име, често чак и тражили
његово друштво, нису 1923. хтсли да за њега учине
апсолутно ништа, нсго су га чак избегавалн или га
просто гурали у пропаст. Људи су такви и Драинаи
је то знао, па им није много ни замерао, јср јс нави-
као на њихове окрутности и превртљнвости. Мсни је
био захвалан на свој начин. Кад смо сс поново срели
нсгде послс 1926, он ме јс изљубио у нској кафани-
вичући: „Ево човска који мн је био прави иријаге.*
Он наравно ннјс дуго остао у Самоуи/хнш- а ,и
ја не знам шшто јс он из њс ишшао, јср то и»кам

232
 ни пратио. Ја нс знам ни зашто и крошто, али ои 1е
дунуо за Париз и тамо се грдно злопатио. Шта е
тражио V П аризу. — на то не бих уопште умео да
одговорим. Он ]е често дубоко презирао нашу спе
дину и није то ни мало крио: Волео је Запал V
Паризу је, како ми Је сам причао, свирао виолину V
неком биоскопском оркестру (то је било још доба
немога филма). И з Париза се вратио го и бос гла-
Дан и жедан, а можда чак и болестан, закачен ту-
беркулозом. Радио је, мислим, за мале паре у Прав-
ди, али је некако налазио пута и начина да објављује
своје књиге и да штампа стихове по часописима. Он
је у то време био књижевно име, и то познато име.
Одевао се не само пристојније, него чак и са пре-
тензијом на известан шик. Путовао је по Југославији
и писао неку врсту „путописа”, долазио је у додир
са реалним светом, почео је да мисли на своју хиги-
јену и лични углед и постепено постајао човек који
се ослобаћа ниске бохемије и улази у некакву „сво-
ју” колотечину. Путовао је, како ми се чини, и у
Бугарску, у којој се везао са неком чувеном бугар-
ском песникињом, око чега се дизало много буке и
прашине, и важио за човека великог талента и слабе
практичне памети. Долазио је к мени у Пресбиро
кад би му затребала бесплатна карта за путовање
или нека слична услуга, доносио ми је своје књиге
са лепим другарским посветама, навраћао да ме види
и ради самРих ^азговора или да ми прича о својим
^ " Х н е к а Г и ^ п ш е ч е м ? Драинац ме је у благости
• Г н и п а и ош трини својих судова подсећао на
својих маниРа Љиног преклапала, који Је могао да
Ј. Д учиП а, тог■ ф и ^ шест ИЈ1И дссст час0ва
седи и да Раз‘ лоШС говорио о људнма „иза
место”. А л и ЈС АУ морао да 15КрсСнс" ружне ствари
лећа”, а ДРаИЈ* ^ Ју3 то бис> ш^друпвнв, а Драинац
у4 лице. ^ У 4” ^ , времсна да се бави подсмсваи»см.
као да н и ј с г...—
И један и други су нмали ирло лсиу 1к,мл,ну
 никога нс гљапс читаљсм снојих рукоииса, а Драии
ца човск нијс мога<» паљда ни да намами да му прс,
чита нсшто нсобјашнсно. Он јс имао врло лсп и ја.
сан, сталожсн рукопис, па јс вукао по џсповима и
нсдопршсне стиховс, али их јс радијс давао Иа Чига
њс {па чак и ааборављао да их тражи), нсго што Их
је сам читао по парковима и кафанама.
Ја сам дошао у Скопље мссеца маја 1930. И у
њсму остао до 1935, односно скоро до краја 1935. —
за мало читавих пет година. Тамо сам издавао днев-
ни лист Вардар. Драинац је дошао у Скопље веро-
ватно годину дана доцније и ми смо били нераздвој-
ни другови. Ја сам тек тамо чуо да је он и пре тога
живео у Скопљу и да се у њему чак и оженио. Узео
је добру и лепу девојку, Дару Хаци-Ристић (сестру
Спире Хаци-Ристића, председника Трговинско-ин-
дустријске коморе у Скопљу и доцнијег сенатора).
Била је то једна витка, лепа и сентиментална црнка,
која је у Скопљу била позната као госпођа Драинац.
а која је раскинула са својом породицом због те
удадбе. Не знам кад су се он и она узели, али сам
слушао да их је на то навела страсна, романтична
љубав. Брак се мећутим показао као неодржив. Дара
је била из тетовске хаџијске породице, роћена за
кућу, за децу, за огњиште, за иконе и миндерлуке,
за ћерћеф и башту, а Драинац за кафану и јавни
живот. Чим је мираз био поједен, они су се разишли,
управо муж је оставио жену. Она га је и даљс воле-
ла и није никако хтела да се раздваја — због чега се
и разишла са својом породицом — узела неку слу-
жбицу и живела као )Глепа остављена”. Драинац јс
њој навраћао с времена па време, да се код ње од-
мори, опорави и понегује, а затим да опет ишчозне.
Често, Дара 6и му том приликом дала н сву свој\
злехуду уштећевину, а он би је понекад и врећао. па
чак и тукао. 1о мило створење, васпитано у старом
српско-турском духу никад није роптало. Она јс о
Лраиниу говорила само са милоштом („мој Рллс

234
 Та цудна I етовка, танана као да јс рођсна „ и
дивних о ч и ју и сетног осмеха, бш,а јс жипVиИНДИЈИ,
на Драинчеве лудости; н,сно п остојкс мТ к,РСК° Р
дискретно скоро и заборашвсно, ПоказивалоТњс°
гов на Бога вапијући грех. Јср јс Дара Д р а^ ад била'
и кућаница, и мудра жена, и добар човек и воло
симпатична. нежна душа. * и ВРЛ0
По несрећи, ја и она смо имали јсдан кратко
траЈНи флерт и Драинац је за то дочуо. Ч и м Т д о '
шао у Скопље, он је два три дана био мој гост а
једне вечери, негде пред понођ, мало окићен он узе
на себе неку сурову маску, па ми рече: ,Је ЛИ ја
чујем да има нешто измећу тебе и моје Даре Она е
моја и ја желим да то са тобом расправим!” Ја сам
му на то питање одговорио другим питањем: „Хра-
ниш ли ти ту жену, јеси ли јој веран, ниси ли дигао
руке од ње и шта ти уопште још имаш са њом?”
ЈБутито, он ми је рекао: ,Ја сам њен муж и она је
моја ж ена!'\.. „Слушај, Рако”, рекао сам му ја, „не-
мој да правимо овде никакву представу! Ти већ го-
динама и годинама са том женом немаш ништа!
Њено је право да се забавља с ким хоће, па и са
мном! Јесте, ја и она смо се забављали, али онај ко
би најмање имало смисла да се у то плете, то си ти,
а онај коме најмање имам да за то одговарам био би
такоће ти! Ја не могу да се начудим да ти уопигге
имаш образа да ми и постављаш ма каква питања о
њој!” Наступило је неко опасно ћутање, после кога
је Драинац одједном рекао: „Имаш право! Ја сам
рћаво поступио с њом. Забављајте се и даље. Уоста-
лом боље да се забавља с тобом, него с неким дру-
гим ” Ја сам помислио да мс он онако припнт само
искушава и да 1зе ме тек после овог разговора напа-
сти о н мебутим рсче: ,Да се куцнемо и да не ква-
' ,п,с ппијатељство! Ирсћимо прско тога као
римо н а ш Р Јни разговарали о томс!" И мн занста
ДИ НИпаа вишс з) гомс нисмо ни говорилн. Узкпшом,
” "ш фп“ г. Дарин и мој, био јс већ пре.кннуг. а он
 је бно гако днскрстаи и исприметан ла иијс ни
шао ннкакап скандал, тс о и»сму нико није ни ИУ1
'Гек дпадесет година доцнијс јс сам еазнао ко јс ђ*а°'
1шдла душа, која јс хтсла да изазовс скандал Го^
био неко трећи, који сс удварао гћи Драинан • ЈС
га јс она сматрала за човска нсдостојна себе. (ПИ^ 1И
сс шта ли јс данас са том добром и несрсћном * *
ном и да ли још увек и сада, 1955, носи Драинчсво
имс?)
У доба своје жснидбс, Драинац је у Скопљу
фунгирао као књиговоћа у млину бегова Мурино
Како се он никада у своме веку није учио књиго^
водству, нити је знао како се воде трговачке књиге
даје се претпоставити какав је хаос направио у кн»и*
гама тога млина. Бегови Мурино су били трошације
и људи који нису знали ни шта имају, ни шта нема-
ју. Разбацивали су се, лумповали и проводили, а то
су чинили и њихови млађи. Једнога дана су дошли
у немогућност да плаћају своје обавезе, те су мора-
ли предати кључеве суду — укратко тражили су на-
годбу са својим повериоцима. Суд је отворио стечај
и тражио од бегова да „презентују” своје трговачке
књиге. Они су то учинили и судски вештаци су при-
ступили раду. Али кад су отворили књиге, они су
видели да су оне вођене тако аљкаво и тако лудо.
да се није знало ни кад је шта „ушпо” нити кад је
шта „изишло” из касе, ни ко је шта наплатио. нити
ко је шта и коме исплатио. Као што се зна, уредно
оверене и уредно вођене трговачке књиге су на сулу
сматране полудоказно средство; заклетва једног ве-
родостојног сведока је била довољна па да оне до-
бију и пун доказни карактер. Књиге бегова Мурино
нису мсђутим биле исправно вођене и суд је хтео ла
види књиговођу. Књиговођа Драинац је онда поое-
гао у свет (у Париз!?) и Мурннови су оглашени **
злонамерне банкроте, па су једва избегли и игвор
Цело имање им је било продато и они су дошли
просјачког штапа. (Један од њнх је негде око

236
 носио ноћу по кафанама и ноћним лока„и» ,
гиклс у једном коферчсту и продавао их оАп ^
кад би подигао још један поклопац, одоздо ! б м и
прсзервативи и сличне ствари. Тај старац „екалаш
њи велики газда, нИЈе имао хлеба да јеле
синовац, Хајдар - који је свршио неку ф р а н а д
школу и лепо говорио француски - био је код мене
редакциЈСКи момак. Када је видео Драинца код мене
он ми је рекао: „О Мошнеиг, оагбег уоид ђјеп сГе сег’
ћошгпе, с еж ип таДакеиг!” Кад сам ја то рекао Дпа
инцу, он се смејао у глас и рекао ми: „Сви смо уда-
рали шамаре чикмеџету, па је то чинио и тај Хајдар.
Он је после лоптачких утакмица звао читаве тимове
на вечеру. Дивно се живело!”)
Ја сам становао у хотелу „Бристолу” у Скопљу
(соба бр. 5). Често ми се дешавало да после подне
или увече затекнем Драинца у мојој соби како спава
на отоману. То је чинио кад год би га мрзило да иде
кући, по ружном и хладном времену, кад год је имао
незгодне разговоре са газдарицама или кад би га
узнемиравали његови повериоци. Једном се десило
да га је судски гонила загребачка књижара „Ми-
нерва” за неплаћене дугове настале због неких књи-
га. „Минерва” је давала разне књиге на кредит, али
са уговором по коме су све те књиге до последње
рате-отплате биле њено власнииггво, а испод угово-
ра је писало: „Плативо и туживо у Загребу . Драи-
нац је узео књига за десетак хиљада динара, одмах
те кшиГе продао за 2.000 дин а н и ј с Д - ^ е д н у
отплату. Ск" " СаКИ аа" 1н,ег<.вТ хапшење. Драинцу
зних перипетија, ТР®*" Зато је избегавао свој
то н и к ак о ниЈе ишло у то све није било
стан и пребацио се код менс. Мс ^ ^ ^ ^
пријатно, јер сам им' * бежи у Албаннју. Алн
очајан и претио » узс*о велику едипију Ро-
пошто је он од_«Минер V СВ1)ј их илустраци-
р и Ш геп ^ еН в е^ ћ ш Н ^ ^ ^ 0пхјис„8евсИ.сћ!с) _ нако
ја пре
237
 ннје шао немачки! — а пошто ми је признао да
те књиге без сваког предумишљаја одмах и продао
ја се решим да му помогнем овако: Рсдиговао еам
му једну шјаву за „Минсрву”, коју јс он својеруЧН()
прсписао, потписао и послао у Загреб. Изјава је гда-
сила од прилике овако: Као млад човск, жудан зна-
ња и просвећивања, ја сам на предлог Ваше цењене
књижаре узео горсименоване књиге на отплату, Не
знајући због свог младалачког интелектуалног неис-
куства какву отровну књижевност Ви ширитс у На_
шој земљи. Неко је видео да ја имам те књиге, па ме
је потказао полицији, која ме је одмах ухапсила и
држала ме у затвору два месеца због ширења анти-
државне и порнографске литературе. У књизи \Уек-
^е^сћјсћге је скроз тенденциозно представљено пита-
ње ратне одговорности, тако да излази као да смо
ми криви за светски рат, а у нашој земљи је забра-
њено ширити такве списе, те ме је министар г. Ко-
рошец казнио са месец дана затвора; књига бшеп-
§е8сћјсћ1е је мећутим једна скроз неморална и пор-
нографска ствар; намењена тровању младих душа,
те ме је и она дошла месец дана затвора с мотива-
цијом да је ширење порнографске литературе забра-
њено одлукама Лиге народа и мећународном кон-
венцијом о сузбијању те разорне књижевности, коју
је потписала и наша држава тога и тога датума и те
и те године. Природна ствар, полиција ми је одузела
те књиге и ја се сад питам: Ко се још усућује да
мени прети принудном наплатом и хапшењем? Доћи
ћу дакле у Загреб да се сам браним пред судом, на
коме ћу показати и полицијска решења на основу
којих сам издржао затвор, (ту су наведени измишље-
ни бројеви тих рсшсња!), а предаћу и целу ову ствар
јавности и тражити заштиту од Вашег гоњења. обс*
ћавајући Вам да ћу изнети и све друге Ваше махи-
нације којима трујетс душу омладине, ширећи пор-
нографско-ангидржавну литерагуру мећу недовољ-
но просвећене и наивне људе игд., итд.

238
 Чим је добила ово Драинчсво писмо, „Минспва”
је стукнула: Бојала се процсса на коме 6и били и>
нсти такви аргументи против н>е. У ствари Лпаинаи
никада нијс био кажњаван затвором због т и х књ и
га, као што му онс нису биле ни узапбсне! Скопски
адвокат који му је претио затвором, одјсдном јс по
чео да се прави невешт, а Драинац није морао ла
бежи у Албанију. Али је од тада увек хвалио моје
„правничко знање”, тврдећи да ја у судско-процесу-
алним триковима надмашавам и најопасније пала
начке адвокате-буџаклије, те да је штета цгго се не
бавим винкл-адвокатуром.
То му наравно нншта није сметало да понекад
узме из моје собе понеку ствар која би му затребала,
— али никад није узимао кравате, као пгго је чинио
код других, јер је знао да ја љубоморно волим своје
кравате! Једном приликом ми је однео Шшез од
Цемс Џојса, које сам платио 800 динара (на францу-
ском); једном је однео неке ствари које нису биле
уоппгге моје, те смо се у толико више смејали; али
се дешавало да је и остављао како своје, тако и туђе
ствари, као нпр. нечији кишобран и своје слике.
Овде ми дође згодно поменути да је Драинац поне-
кад волео и да мала масним бојама на платну; обич-
но је малао мртве природе и пејзаже (са кућама). Ја
сам имао некад више таквих слика, које су биле ра-
ђене некаквом мозаичком техником: Бео зид, зелена
трава, црвен кров, плаво небо итд., све то у по Јед-
номе, али угашеном тону, тако да те слике нису
остављале рђав утисак као целина, али су носилс
неки инфантилни печат у својим п о јс д и н о сти м л . О н
јс „мао тендениију упрсш1ћа«н« к у а и тонова. н
никГд СС није служио преливима. Пароч.гго ш. јс
жно ^еднс њсгове сликс „Жснл у л.уГ.ичасг.Ч кош\-
1 ои данас „рсдгтавлала врсд.кчт можла
' и Ј. 11С само тато ...то јс шу слнкао он.
С<>Г наи јс V ГКО..Л.У Г„,о нрнјатсЈК са слнкарн-
ма ј/ и ч с н .ч к и м и Марпнкчким (),к„а јс тчлс.нкс,
то врсме је Драинац већ важио као „жртва посзијс”:
Он је због ње напустио школу, породицу и све својс
друге амбиције. Редовно је седео код „Москве” у
друштву Ујевића и неких других, данас већ давно
заборављсних боема као што су Мони де Були, Звон-
ко Томић итд. Он се тада одевао веома оскудно, те
се видело да му ципеле пропуштају воду, а да ни
одело не може да га заштити од зиме. Нарочито се
сећам једног његовог отрцаног зимског капута зе-
ленкасте боје, у коме је изгледао утолико комичније
што нигде није ишао без штапа. Али је тај запуште-
ни човек имао лепу и врло пријатну спољашност.
Коса му је била смеђа и густа, бујна; лице дугуља-
сто и ф ино извајано; очи су му биле повелике и
зеленкасте, али добре и пуне благости, уоквирене у
неке дуге трепавице на коме би му и турске лепо-
тице могле позавидети; зуби су му били крупни и
здрави; био је повисок и витак; руке су му биле
мушки кошчате, крупне и беле, али ретко и чисте.
Глас му је био одувек мало УоПе, нешто промукао
одувек од кад сам га ја познавао, те сам се прибоја-
вао да га није нарушила нека туберкулозна грипа,
јер је он био прилично и нежан, фини младић, а
волео је да доста пије и да много пуши. Негде око
1922. он је добио један чир на сред лица, који је
занемарио, идући с њим без фластера, што је оста-
вљало ружну слику. Кад је тај чир био залечен (сам
од себе!) Драинчево лице је постало асиметрично, а
У једноме се образу видео дубок ожиљак, који га је
ружио. Па ипак, за њим су лудовале разне жене и
женице, девојке и девојчице, али он није био сталан
у својим љубавима. Несталан у свему, он се загревао
час за ову, час за ону, сваћао се са својим пријате-
љицама, и разилазио се и мирио се са њима, увек
више гоњен он од њих, него оне од њега. Сем тога,
тај човек тако благе и у основу питоме нарави, био
је убојица, понскад си могао да викнеш на њега као
на дете, а он да поцрвени и да се уплаши, а понекад

228
Је опет био тако дрзак и такав мегданција и то из
нсбуха, да јс могао да се од једном туче за будшта
Ја мислим да се он тукао само под угнцајем аЈкохо'
ла, али морам одмах да напоменем да он н «
ни стално, ни свакодневно. Он је могао да пије а
могао је и да не пије. Није био нека пијандура или
„ракијара , него му се само дешавало да се с впеме
на на време натреска, и то увек на тућ рачун, било
у некој каф ани, било у некој приватној кући. А кад
се већ једном напије, од скромног и питомог човека
је постајао убојица са којим је тешко било изићи на
крај. V пијанству, он је људима и о људима могао
да лаж е и такве циничке ствари и да даје такве ци-
ничке изјаве о себи, да је то било за причу. Себе је
наравно — из ко зна каквих побуда — волео не само
да калпи, него да представља и као садиста, родо-
скрвника, лопова, макроа и као каквог све не, као да
је волео да парадира својом порочношћу — а наро-
чито сексуалном разузданошћу — премда је иначе
био у томе погледу нормалан човек потпуно норм-
алних и здравих инстинката. Можда је он то све
чинио и зато да би лакше нагрдио друге, а можда
је то све била и поза, накупљена енергија и експло-
зија неког дуго пригушиваног незадовољства због
шворцераја, глади и сваке друге беде. („Моје су руке
вечито празне!” — написао је негде он.)
Ја никад нисам са н>им расправљао основно пи-
тањ е које ме је у вези са њим занимало, а то је
питањ е у овоме: Из какве је он породице и средине
потицао и зашто је са њима раскинуо. Он ми је
говорио да је роћен у селу Барбатовцу, у имућној
породици, која га није р а з у м е л а . V њему је у етвари
ек било нсчега од једног кротког и доброг палан-
чанина пониклог у патријархалној >< традиционал-
ној средини, али се он отресао тога. Неке „релидуе
тога предживота су ипак остале у њему: Он шуе
умео да се креНе у друштву и остао је сграшљнв,
пШ1с1е пред бољим светом, нако је нначе на ње1 а
смело викао. Он јс чак и волео прави свет, али нијс
умео да се опходи „салонски”. Томе је доприносило
вероватно и то што бољи свет није хтео ни да га
прими или ако би га и примио гледао је да га што
пре од себе откачи. Јер, најзад, Драинац је био човек
који никад и никакву обавезу на себе није могао да
узме (нити је и узимао, у чему је био и поштен!), а
волео је да види око себе и лепе жене, и добро пиће,
и да чује добру музику и да се задуби у лепу, не-
фриволну конверзацију. Међутим, где год би дошао,
он би направио неки гаф или карамбол да покаже
свој презир према конвенцијама и онима који су већ
„етаблирани” и да би избацио неку бургију због које
би га људи називали скотом, барабом и сличним на-
зивима. (Ја верујем да је он све то чинио под утица-
јем Августина Ујевића и да би добио у његовим
очима.) После сваке такве његове „авантуре”, он је
нападао утврђене ауторитете — људе и жене — на
заиста безобзиран начин. Не могу да кажем да је он
то чинио доктринарно, у име неке идеологије или
политичког гледања на свет — јер је он био лишен
политичке мисли и није волео политику — бар не у
својој младости! — а да ли се доцније политички
везао за кога или за што, мени то није познато. јер
то код њега нисам никада приметио. Он је волео да
важи као „напредан елемент”, али да ништа од себе
не жртвује и да се, тога ради, ништа од њега не
тражи, нити захтева. Он је уопште био диваљ, па је
ваљда као ,дивљи” припадао и левичарима, али по-
литичку мисао није неговао, политичке књиге није
читао, на политичке састанке није ишао и политич-
ке чланке није писао. У ствари, он је (по моме уве-
рењу) веома мало и читао, његова лектира су могли
бити само француски песници, по неки роман и ни-
шта вишс. Радо је читао порнографску литерагурУ
на француском. Он је свој ,духовни свет” доиуњавао
у главном раи оворима, те се „уемено обраижао”

230
како сам Ја волео да га пецнем, јеп ;0
___ _ тппг и и п гп га и и т ..,. Ј * Ј ' “'

хвата „класе у служон на рачун својих књижевних

^аслуга и к о ј и тавори своје дане, захтевајући од
друштва да га помаже зато што је писац. Био сам
дакле одвећ поносит. Зато нисам ни објављивао сво-
је стихове. Презирао сам ону нашу књижевничку
багру, која стално кука и тражи протскције, новчане
помоћи и стално кукумавчи. Драинац је то знао и
он ми је говорио: ,До6ро је кад можеш, али ја не
могу да се откинем од лире и пера!” Он није сумаао
у мој таленат, али је сматрао да ја не могу да му се
жртвујем; ја сам мећутим држао да човек може има-
ти и таленат, и кућу, и башту, и библиотеку, и кола,
— а он је сматрао да је то немогуће. Тако смо се и
разишли, пошто смо издали један број онс Реви (Ке-
уие), у којој је објављена јсдна моја песма у прози и
једна прича. Цела ствар је наравно била мртворо-
ћенче. Ја сам платио штампу и однсо 900 од 1.000
комада те мршаве свешчице у Смедерево на таван.
(Како бих данас желео да је видим!) Драинцу сам
на растанку дао неких 1.000 динара на зајам (коЈе ми
°н никада више није ни споменуо) и пошао сдм за

- I --у V-«- П « ЈО в Ц П П Ј ^ I ,п/\П\/ЧИО

да и Драинцу наћем неко место. Пре ру
Др Лазару Марковићу и он га је УЗС4 У
231
као репортера са 2.000 динара мсссчно. Пре тога сам
морао да прстходно заташкам једну њсгову глупу
„афсру". Он јс јсднога дана упао у дрогерију „Тро-
фолијум” на Тсразијама и затражио њснога газду,
Антонијевића. Када му се овај јавио, Драинац му је
прсдао јсдно писмено и рекао му: „Читајте!” Анто-
нијевић је на том листу хартије прочитао од прили-
ке ово: „На сред Теразије постоји једна разбојничка
пећина, која трује медикаментима и пљачка народ.
Њен је власник Антонијевић, а он је хајдук.”... (и
тако даље.) Антонијевић је питао: „Шта ви хоћете са
овим?” Драинац је рекао: Ако ми одмах не дате
1.000 динара, ја ћу то да објавим под својим потпи-
сом у Балкану\ Антонијевић га је замолио да седне
и да сачека. Драинац је лаковерно помислио да је
он отишао по новац из касе, а Антонијевић је оти-
шао у свој контоар, узео телефон и дозвао полицију.
Драинац је убрзо схватио ствар и побегао, али је
оставио оно писмено и Антонијевић је хтео да га
судски гони. Пријатељи су се заузели и објаснили
да је Драинац лакомислен и егзалтиран човек, те је
ствар легла. Али се о томе његовом испаду много и
ружно говорило. Проглашен за „ординарног уцењи-
вача”, Драинац је био у врло тешком моралном по-
ложају. Ја сам прешао преко тога и увео га у нови-
нарство, он је стекао сталне месечне приходе и на-
вику да зараћује и да троши. Многи који су после.
кад је он стекао извесно име, често чак и тражили
његово друштво, нису 1923. хтели да за њега учине
апсолутно ништа, нсго су га чак избегавали или га
просто гурали у пропаст. Људи су такви и Драинац
је то знао, па им није много ни замерао, јер је нави-
као на њихове окрутности и превртљивоети. Мснн је
био захвалан на свој начин. Кад смо се поново срели
негде после 1926, он ме је изљубио у некој каф<шн,
вичући: „Ево човека који ми је био прави пријатељ”
Он наравно није дуго остао у Самоуправи* али
ја не знам зашто је он из ње ишшао, јер то ннсам

232
„И пратио. Ја не знам ни зашто и крошто, али он је
лу^о за Париз и тамо се грдно злопатио. ШтГ е
лражио у Паризу? - на то не 6„х уопште умео дЈа
одговорим. Он Је често дубоко презирао н а ш у Ј
дину и није то ни мало крио: Волео је З а г ^ у
Паризу Је, како ми је сам причао, свирао виолину V
„еком биоскопском оркестру (То је било још лоба
немога филма). Из Париза се вратио го и бос гла-
дан и жедан, а можда чак и болестан, закачен пл-
бсркулозом. Радио јс, мислим, за мале паре у Прав-
ди, али је некако налазио пуга и начина да објављује
своје кн»иге и да штампа стихове по часописима. Он
је у то времс био књижевно име, и то познато име
Одевао се не само пристојније, него чак и са пре-
тензијом на извсстан шик. Путовао је по Југославији
и писао неку врсту „путописа”, долазио је у додир
са рсалним светом, почео је да мисли на своју хиги-
јену и лични углсд и постепено постајао човек који
се ослобаћа нискс бохемијс и улази у некакву „сво-
ју” колотечину. Путовао је, како ми сс чини, и у
Бугарску, у којој се всзао са неком чувсном бугар-
ском песникињом, око чега се дизало много буке и
прашине, и важио за човека всликог талента и слабе
практичне памети. Долазио јс к мсни у Пресбиро
кад би му затребала бссплатна карта за путовање
или нека слична услуга, доносио ми је своје књиге
са лспим другарским посветама, навраћао да ме види
и ради самих разговора или да ми прича о својим
чудноватим доживљајима.
Понекад и понечем, Драинац ме је у благости
својих манира и оштрини сжДИХ^дова подссРж, „а
Ј. Дучића, тога ф иног „реклапала^ V
Ло-,гпплпа и по шест или десет часова „у
СеДИ ” А П И 1 С Дучић лоше говорио о људима „иза
место ^ " Ј ^ ац^с мог ао да „кресне” ружне ствари
лећа , а ДРа“ " аЈ ;Ј 3 то био подругљив. а Драинац
у лице. Дучип Ј V на да се бави подсмевањем.
као да ниЈе има н имаЈ1И врЛо лелу особину т
И један и ДрУги у
233
никога не гњавс читањсм својих рукописа, а Драин-
ца човск није могао ваљда ни да намами да му про-
чита нешто необјављено. Он је имао врло леп и ја-
сан, сталожен рукопис, па је вукао по цеповима и
недовршене стихове, али их је радије давао на чита-
н»е (па чак и заборављао да их тражи), него што их
је сам читао по парковима и кафанама.
Ја сам дошао у Скопље месеца маја 1930. и у
њему остао до 1935, односно скоро до краја 1935. —
за мало читавих пет година. Тамо сам издавао днев-
ни лист Вардар. Драинац је дошао у Скопље веро-
ватно годину дана доцније и ми смо били нераздвој-
ни другови. Ја сам тек тамо чуо да је он и пре тога
живео у Скопљу и да се у њему чак и оженио. Узео
је добру и лепу девојку, Дару Хаци-Ристић (сестру
Спире Хаци-Ристића, председника Трговинско-ин-
дустријске коморе у Скопљу и доцнијег сенатора).
Била је то једна витка, лепа и сентиментална црнка,
која је у Скопљу била позната као госпоћа Драинац,
а која је раскинула са својом породицом због те
удадбе. Не знам кад су се он и она узели, али сам
слушао да их је на то навела страсна, романтична
љубав. Брак се мећутим показао као неодржив. Дара
је била из тетовске хаџијске породице, роћена за
кућу, за децу, за огњиште, за иконе и миндерлуке,
за ћерћеф и башту, а Драинац за кафану и јавни
живот. Чим је мираз био поједен, они су сс разишли,
управо муж је оставио жену. Она га је и даље воле-
ла и није никако хтела да се раздваја — због чега се
и разишла са својом породицом — узела неку слу-
жбицу и живела као „лепа остављена”. Драинац је
њој навраћао с времена на време, да се код ње од-
мори, опорави и понегује, а штим да опет ишчезне.
Често, Дара би му том приликом дала и сву своју
злехуду уштећепину, а он би је понекад и врећао, иа
чак и тукао. То мило етворење, васиитано у старом
српеко-турском духу никад нијс роптало. Оиа је о
Драиниу пторила еамо са милоштом („мој Раде )■

234
Та чУдна Тстовка’ танана као да је роћена у ИндиЈи
дивних очију и сетног осмеха, била је живи прГст
на Драинчеве лудости; н,ено постојање, ма ко^иш
дискретно, скоро и заборављено, показивало је ње
гов на Бога вапијући грех, Јер је Дара Драинац била
и кућаница, и мудра жена, и добар човек и вшш
симпатична, нежна душа. ’ р
По несрећи, ја и она смо имали један кратко-
трајни флерт и Драинац је за то дочуо. Чим је до-
шао у Скопље, он је два три дана био мој гост, а
једне вечери, негде пред поноћ, мало окићен, он узе
на себе неку сурову маску, па ми рече: ,Је ли, ја
чујем да има нешто између тебе и моје Даре. Она је
моја и ја желим да то са тобом расправим!” Ја сам
му на то питање одговорио другим питањем: „Хра-
ниш ли ти ту жену, јеси ли јој веран, ниси ли дигао
руке од ње и шта ти уопште још имаш са њом?”
ЈЂутито, он ми је рекао: ,Да сам њен муж и она је
моја жена!”... „Слушај, Рако”, рекао сам му ја, „не-
мој да правимо овде никакву представу! Ти већ го-
динама и годинама са том женом немаш ништа!
Н>ено је право да се забавља с ким хоће, па и са
мном! Јесте, ја и она смо се забављали, али онај ко
би најмање имало смисла да се у то плете, то си ти,
а онај коме најмање имам да за то одговарам био би
такође ти! Ја не могу да се начудим да ти уопште
имаш образа да м и и постављаш м а каква питања о
њор” Н а с т у п и л о је неко оиасно ћушање, после кога
је Д р а и н а ц одједном рекао: „Имаш право! Ја сам
Рћаво поступио с н,ом. ЗабављаЈте се и даље! Уоста-
л о м боље да се забавља с тобом, него с неким дру-
' Гсам помислио да ме он онако припит само
гим. ЈЛ са мс тек после овог разговора напа-
искушава и д им Д а сс куцнемо и да нс ква.
сти. Он ме У10ијатсљство! Прсћимо прско тога као
римо наи*е н НИ разговарали о томе!” И мн заиста
да никад ни ^ нисмо Ни говорили. Уосталом,
никада виш и мој, био је всћ прекинуг, а он
иаш ФлсРг’ м *
235
јс био тако дискрстан и непримстан да није ни иза-
звао никакав скандал, тс о њсму нико нијс ни знао.
Тек двадесст година доцнијс је сам сазнао ко је била
подла душа, која је хтела да изазове скандал. То је
био нско треНи, који се удварао гђи Драинац, али
га јс она сматрала за човека нсдостојна ссбе. (Питам
се шта ли је данас са том добром и несрећном же-
ном и да ли још увек и сада, 1955, носи Драинчево
имс?)
V доба своје женидбе, Драинац је у Скопљу
фунгирао као књиговођа у млину бегова Мурино.
Како се он никада у своме веку није учио књиго-
водству, нити је знао како се воде трговачке књиге,
даје се претпоставити какав је хаос направио у књи-
гама тога млина. Бегови Мурино су били трошаиије
и људи који нису знали ни шта имају, ни шта нема-
ју. Разбацивали су се, лумповали и проводили, а то
су чинили и њихови млаћи. Једнога дана су дошли
у немогућност да плаћају своје обавезе, те су мора-
ли предати кључеве суду — укратко тражили су на-
годбу са својим повериоцима. Суд је отворио стечај
и тражио од бегова да „презентују” своје трговачке
књиге. Они су то учинили и судски вештаци су при-
ступили раду. Али кад су отворили књиге, они су
видели да су оне вођене тако аљкаво и тако лудо,
да се није знало ни кад је шта „ушло” нити кад је
шта „изишло” из касе, ни ко је шта наплатио, нити
ко је шта и коме исплатио. Као што се зна, уредно
оверене и уредно вођене трговачке књиге су на суду
сматране полудоказно средство; заклетва једног ве-
родостојног сведока је била довољна па да оне до-
бију и пун доказни карактер. Књиге бегова Мурино
нису међутим биле исправно вођене и суд је хтео да
види књиговођу. Књиговођа Драинац је онда побе-
гао у свет (у Париз!?) и Муринови су оглашени за
злонамерне банкроте, па су једва избегли и затвор.
Цело имање им је било продато н они еу дошли до
просјачког ппапа. (Један од њих је негде око 19Ј5.

236
носио ноћу по кафанама и ноћним гт„„
Т„«лс V јс .н .« кофсрчсту „ ; ; г г "Г Г ,
кад би подигао ЈОШ Јсдан поклопац, о д а з д о ^ ^
прсзервативи и сличнс ствари. Тај с т а т ,.
Њи вслики газда, није „мао хлсба даР једе. Њсгов
синовац, Хајдар - к о ји јс свршио неку француску
школу „ лепо говорио француски - био је код мене
редакциЈски момак. Када је видео Драинца код мене
он ми Је рекао: „О Моп.Деиг. 8аг(1ег еои, ћЈеп Је се,
ћопзше, с ев1 ип шаДацеиг!” Кад сам ја то рекао Дра-
инцу, он се смејао у глас и рскао ми: „Сви смо уда-
рали шамаре чикмеџету, па је то чинио и тај Хајдар.
Он је после лоптачких утакмица звао читавс тимове
на всчсру. Дивно се живело!”)
Ја сам становао у хотелу „Бристолу” у Скопљу
(соба бр. 5). Често ми се дешавало да после подне
или увсчс затекнсм Драинца у мојој соби како спава
на отоману. То је чинио кад год би га мрзило да иде
кући, по ружном и хладном времену, кад год је имао
незгодне разговоре са газдарицама или кад би га
узнсмиравали његови повериоци. Јсдном се десило
да га је судски гонила загребачка књижара „Ми-
нерва” за нсплаћене дугове настале због неких књи-
га. „Минерва” је давала разне књиге на кредит, али
са уговором по коме су све те књиге до последње
рате-отплате биле њено власништво, а испод угово-
ра је писало: „Плативо и туживо у Загребу”. Драи-
наи ,е узео књига за десетак хиљада динара, одмах
те књиге продао за 2.000 дин., а није дао ни једну
отплату Скопски адвокат „Минерве Ј е , после ра-
з н и х перипетија, тражио његово хапшење. Драинцу
зних пс-р Ј ло главу 3ато Је избегавао свој
то никаК бЈ ио се код менс. Мени то све није било
СТЗН ИТ , е р сам имао само једну собу. Он је био
прИЈатно, Ј Р ^ да ћс да бежи у Длбанију. Али
очаЈан и н ^ Минерве” узео велику едицију Ро-
П°,ШТ<!,1 гиие^ћЈсћ1с (која бн због својих илустрацн-
ри1агеп^ * се е за ипхШеп§с$с111сИ1е) — нако
ја пре мо1 Л“ м
237
 ннјс шао нсмачкн! — а пошто ми јс пришао да је
тс књи1С бсз сваког прсдумишљаја одмах и продао,
ја сс рсшнм да му помогнсм овако: Рсдиговао сам
му јсдну нзјаву за „Минсрву”, коју јс он својеручно
ирсписао, иотписао и послао у Загрсб. Изјава јс гла-
сила од приликс овако: Као млад човск, жудан зна-
ња и просвсћивања, ја сам на прсдлог Вашс цењсне
књижарс узео гореименованс књиге на отплату, не
знајући због свог младалачког интелектуалног неис-
куства какву отровну књижевност Ви ширите у на-
шој земљи. Неко је видео да ја имам те књиге, па ме
је потказао полицији, која ме је одмах ухапсила и
држала ме у затвору два месеца због ширења анти-
државне и порнографске литературе. У књизи АУек-
§е8с1нсћ1е је скроз тенденциозно представљено пита-
ње ратне одговорности, тако да излази као да смо
ми криви за светски рат, а у нашој земљи је забра-
њено ширити такве списс, те ме је министар г. Ко-
рошец казнио са месец дана затвора; књига 8шеп-
§ебсћ1сћ1е је међутим једна скроз неморална и пор-
нографска ствар; намењена тровању младих душа,
те ме је и она дошла месец дана затвора с мотива-
цијом да је ширење порнографске литературе забра-
њено одлукама Лиге народа и међународном кон-
венцијом о сузбијању те разорне књижевности, коју
је потписала и наша држава тога и тога датума и те
и те године. Природна ствар, полиција ми је одузела
те књиге и ја се сад питам: Ко се још усуђује да
мени прети принудном наплатом и хапшењем? Доћи
ћу дакле у Загреб да се сам браним прсд судом, на
комс ћу показати и полицијска решења на основу
којих сам издржао затвор, (ту су наведсни измишље-
ни бројеви тих рсшења!), а предаћу и целу ову ствар
јавнос ги и тражити заштиту од Вашсг гоњсња, обе-
ћавајући Вам да ћу изнети и свс друге Ваше махи-
нације којима трујете душу омладине, ширећи иор-
нографско-антидржавну литературу међу недовољ-
но просвсћене и наивне л>уде итд., итд.

238
 Чим Јс * ™ ла о м Драинчево пиемо.. М,Шспв.а
јс стукнула: Бојала се процеса на коме би билн и,
нсти такви аргументн п р ч и в ње. У стварн. Др;1|, ' ј
никада н и јс оно кажњаван затвором због опих к„
га. као што му оне нису биле ни узапћене' Гкопеки'
адвокат који му је претио затвором. одједном је по-
чео да се прави невешт, а Драинац ннје морао да
бежи у Алоанију. Алн је од тада увек хвалио моје
„правничко знање”, тврдећн да ја у судско-процееу-
алним триковима надмашавам и најопаснијс пала-
начкс адвокатс-буиаклијс, тс да јс штста што сс нс
бавим винкл-адвокатуром.
То му наравно ниш та ннјс смстало да понскад
узмс из моје собе понску ствар која би му затребала,
— али никад нијс узимао краватс, као што јс чинио
код других, јер јс знао да ја љубоморно волнм своје
кравате! Јсдном приликом ми јс однсо (ЈИ ххех од
Цсмс Џојса, које сам платио 8 (Х) динара (на францу-
ском); једном је однсо нскс ствари којс нису билс
уопш те мојс, тс смо сс у толико вишс смејали; али
сс дсш авало да јс и остављао како своје, тако и тубс
ствари, као нпр. нечији кишобран и својо сликс.
Овде ми добе згодно поменути да јс Драинац поне-
кад волео и да мала масним бојама на платну; обич-
но је малао мртвс природе и псјзажс (са кућама). Ја
самЈ имао некад више таквих слика, којс су билс ра-
ђ е н е некаквом мозаичком тсхником: Бсо зид, зслсна
ћене некакв! ПЈШВО небо итд., свс то у по јсд-
трава, Р зд о м тону, тако да тс сликс нису
номе, али уг ак као цслина, али су носилс
остављале Р1* * Псчат у својим појсдиностима. С)н
нски инфан™ . у|1ро,1Јбаваља боја и тонова. и
је имао тендс ^ и 0 Прсливима. Нарочито ми јс
никад сс НИЈ,*1 ВСУслИке „Жсна у љубичастој кошу-
ж ао јсднс н>с ,1а(; иредстављала врсдност можда и
љи”, ко ја ои1; цпч >јс н,у сликао он.
собом , а нс с ’копл,у био мрмјатсЈћ са слнкарн-
Драинап Ј м атцпоским. Овога јс иослодн.сг
м а Ј1 И ЧС,«..СКИМ
вишс цснио, али јс био са Личсноским ближи. Мар-
тиноски јс дуго био под утицајсм Модиљанија, кога
јс понскад чак могао и да надмаши (бар како јс
мсни изглсдало). 'Гада јс у Скопљу живсо и нски
Турчнн сликар, који се звао Сабри, који јс после
отишао у Турску и тамо постао наставник Сликар-
скс академије у Анкари. Пореклом, он је био арна-
утски бсг, а по школи италијански ђак. Био је то
изванрсдан сликар и ванредно пристојан човек, пра-
ви бег и центлмен. Одевао се као лорд, а увек изла-
зио само са својим братом од стрица, такоће бегом
и великим кицошем. Тај младиб је сјајно радио у
акватинти и ја сам имао од њега један рад „Војници
купају коња”, на коме су и коњ и наги војници били
насликани са толико анатомске маестрије, а тако не-
хајно и снажно, да ми је то била драга ствар, којој
сам дао и леп рам. („Прохујало с вихором!”). Сабри
ми је обећао у истој техници један мој портре на
коме сам требало да будем представљен као кентаур
кога јаше једна млада жена. Скица за тај портре је
била готова, односно предстудија, која срећом није
носила мој лик. Мислим да је то „парче” Сабри дао
за успомену Драинцу, а овај Мартиноском, и можда
је сачувано. (Иначе сам ја у Скопљу направио једну
велику збирку ЈТиченоских и Мартиноских — неких
тридесетак платана, која су сада у смедеревском
градском музеју)... Драинац је имао врло много сми-
сла за сликање и сликарство, те су и Личеноски, и
Мартиноски, и Сабри—бег јако ценили његове напо-
мене. Мартиноски је био имућан и врло гостољубив
човек, те смо Драинац и ја често и ручавали код
њега у његовог старој патрицијској кући, разговара-
јући о сликарству и разним уметничким проблеми-
ма. Ја никад не могу да заборавим те наше разгово-
ре. Мартиноски би застро све подове у велнкоме
холу своје куће својим сликама, неурамљеним и че-
сто још мокрим, а Драинац би их оцењивао и крн-
тиковап, Маргиноски је нарочито радо сликао малу

240
 п-рску женеку лецу, а оловком је правио чула
/ .- ..IV гп гн а. 1сп 1е в д л л а мј ^удл

* ‘ ^ 1 / а п П п м г т
нзјпрс удварао јсд н о ј глумицн, а затим јс успедспс
дио сву с в о ју пажљ у жени једнога чиновника Та
жена јс оила црномањаста н није била нарочито лс
па. Личила јс на нску грчку сел,анку или нсшто
слично. Драинац сс тако романтично занео за ту
особу, да је на махове изглсдао и смешан, те га јс
муж ваљда зато узео и за безопасног. Жена није
била ни млада, ни неискусна, па јој је ваљда и дру-
штвено (и ко зна из којих разлога) ласкало да буде
вољена од једног гласовитог песника. Углавном, она
му је узвраћала његова „оссћан>а’\ Иако је одлазио
к њој и у кућу и са њом излазио у шетњу — што јс
скандализовало цело Скопље! — он је по неколико
пута дневно морао да пробе поред њеног прозора и
ла јој вишс пута дневно пише писма и писамца. То
вишс није била љубав, то је било лудило. Он је це-
ломе свету причао само о њој. Испадало јс као да у
Скоплл/ нс. поетоје ни муж те жсне, ни друштво, ни

што нико пре њега на

је изгледал1> да ће ту
241
 праскања рсволвсра, до суда и до скандала, али сс
пијс дссило ништа, ссм што сс госпоћа породцда, па
јс онда гурала кроз Скопљс у колицима то дете у
пратњи Ракс Драинца, на подспрду свих женских
јсзика и уз оговарањс и згражањс цслога света, чији
су комснтари били и масни и нсслани. Муж је био
заиста врло толерантан: Драинац је у његовој кући
ручавао и вечеравао и за мал’ те се није у њој и прао
и спавао. Кућа је најзад била отворена и за други
свет. У њу је долазило више људи, него жена, те се
у њој често свирало и псвало, и уопште забављало
скоро на хучан начин. Понекад, Драинац је био љу-
боморан на дивнога мужа те жене, а понекад и на
друге посетиоце. „Никад не могу да будем довољно
насамо са драгом женом!” — говорио је он у „пра-
ведноме бесу”. Једном' приликом су код те даме би-
ли на повечерју и неки млади официри, који су се
мало загрејали пићем и домаћичиним кокетирањем.
Био је присутан и племенити супруг (иначе човек
од велике личне и позивне вредности!), али он није
нашао повода да негодује. Ко је узнегодовао због
претеране прегрејаности атмосфере, то је био Раде
Драинац. Он је прво опоменуо официре на ред, а
затим је направио домаћици љубоморну сцену, га-
ћао официре пивским флашама и изазвао извесну
малу пометњу, после које је наступила опигга сваћа.
Сутрадан се о томе причало навелико. Драинац је
дошао к мени неиспаван, сив као пепео и отрован.
Био је љут и на мужа, и на њу, и на себе. Почео да
се вајка, бојао се да је изневерен. Мени се смучило.
Рекао сам му да све то иде у баналности. Он ми јс
одговорио да сам ја филистар. Н>ега за ту жену —
викао је он — везује страсш, као и њу за њега!
Дест , рскао сам ја, „ви сте ми у цвету младости! И
°на и ти сте спрцали по тридесет годнна, а пона-
шате се као да вам је то прва љубав!”... „Прва и
последња! ’ грмио је Драинац. „Има веза које само

242
смрт можв ла раскине. Ја волим! Моја в
везана за њу!” Ј° ,а Је сУДбина
Он је понекад могао да се понаша и као зам
та, али Је увек остао литерарна замлата С е , ™ Г
писања и љубакања, он није имао н и к Г Т ћа’
страсти: Није се коцкао, није се бавио политиком
„ИЈе ништа скупљао и није никад „„шта и ™ с аа’
аегова имовина могла Је да стане у један коЉеп
се он ни за шта није везивао. Ни за књиге^ „и за
штапове, ни за слике, ни за какве колекционарске
слабости! Он нИЈе имао ни табакеру, ни сат ни™ V
опште ма какав „фавори” у облику неке муштикле
упаљача или ма чега. Он је био савршен голаћ и’
нсбрига какву је тешко замислити. Ако би му нешто
затребало, он је то узимао где стигне, а ако није
могао да доће до тога, он би стиснуо зубе и трпио.
Оно што је било за њега карактеристично то је да
никад никоме ништа није ни нудио ни пружио, ни-
ти дао; уосталом, нико није био луд да од њега ишта
и не очекује, нити тражи. Такав уопште, он је такав
био и према новцу.
Једне но ћи смо засели он, ја, неки ћакон, грчки
конзул К о ко таки с и не знам ко још. Драинац се
располож ио пред само затварање кафане, те смо
изиш ли у М аргерову баиггу (у ствари у једно скан-
далозно прљаво двориште измећу прљавих зидова), а
т у су нам се придруж или и неки свирачи; Драинац
је узео вио лину од једнога од њих и почео да свира
и пева своју омиљену песмицу.
Д в а су ц в е т а у б о с та н у расла:
З у м б у л п л а в и и б и је л а л а л а ...

г , • левао ту пссмицу оним својнм

^ с т о р с к и
° н Је /пасом -- Почело је да свањује. Ја сам
замагљеним * к и пипе за нас и Цигане — цех
платио неки Д< Ру 0 500 динара — и устао да идем.
који је ИЗН° С^ а р ге р (кафеција), почео да врећа грч-

243
 ког конзула. Драинац, који јс стаоио столицу на сто
ссо на и>у, па тако свирао прсврнутих очију, нијс
био за разилазак. Задржавао јс друштво као да је он
домаћин, а кад је видсо да ја одлазим и да нсћу
више да остајсм у тој пијаној атмосфери, он је почсо
да ме грди што кварим друштво и да мс вређа, ви-
чући: „Ако те јс жао за паре, пићсмо на мој рачун;
имам ја кредита код Маргера; није те ни срамота,
имаш на расположењу парс за пропаганду и не
знаш шта ћеш с парама; седи и слушај, ако си друг
и пријатељ, немој да ме остављаш, крваво ћеш ми то
платити, ову ти увреду нећу никада опростити” итд.,
итд. Ја сам мећутим отишао и он је остао са Марге-
ром, Циганима и не знам још с ким до осам сати
ујутру, када су га бесвесно пијаног однели негде да
спава. Дан-два доцније он је дошао к мени. ,Ја сам
се ономад напио као свиња”, рекао је он. Кад сам
му ја рекао како је викао на мене, он ме је љубио и
извињавао се, тврдећи да се апсолутно ничега не
сећа!
Скопље је имало свој ноћни живот и ја сам
доста излазио ноћу, али нисам хтео да идем свугде.
Драинац је мећутим ишао да гледа и слуша не само
чочеке и ченгије, него се завлачио и по неким ћу-
мезима у којима је мртвачки шљемана ракија, и, ка-
ко је он то тврдио, био пушен хашиш („ћумбећија”
или индијска конопља). Он наравно ништа није мо-
гао да изгуби у тим ноћним луњањима и теревенка-
ма по муслиманским лупанарима (1ез 1оигз ди §гап<ј-
с!ис). Ја сам имао свој лист и свој ранг у друштву и
морао сам да водим рачуна и о своме личном угледу,
а нису ме ни занимали 1еб ћаб-Гопсћ. Драинац их је
волео и волео је да окупа нерве у загушљивој атмос-
фери, која му је нудила нове сензације и искуства о
људима, а волео је да се представља и тако као да
су му потрсбнс сатанске инспирације, пошго јс сма-
трао да он мора да дели бодлеровско-верленску и не
знам какву све не судбину уклетих и проклетих. Он

244
ЈС тога рали ст а в љ а о на к о ц к у своју личну „
„V с и г у р н о с т , ЈСр с у нпр. у је д а о м хану у к ,ш ? ? '
некс јс р м с н с к с и г р а ч и ц е и зводи л е некс „гпС са ‘ У
паљ сним св сћ а м а јсдном севали и нож сви
и р ањ сни х. ’ 1 СЈ °°и л о
Зими је у скопском хотелу „Паризу” била гт
жва, јер је тамо свирала музика за игру, а лети је
исто тако била гужва у башти тога локала која е
избијала на главну улицу. Ја сам тамо врло често
седео у друштву, а нарочито једне године кад су у
башти свирали шабачки Цицварићи. Они су водили
собом једну матору, велику и пуну певачицу, која је
имала продоран глас. Једне вечери, када сам око је-
данаест сати наишао у ту башту, Цицварићи су ме
дочекали аријом Ој девојко Смедеревко да би ми
тим алудирањем на моју смедеревску завичајност из-
разили своје поштовање и радост (јер сам им ја да-
вао добар бакшиш). Међу њима је био један дебео
старац, одевен у богато мачванско одело, који је
ударао у даире и био као неки корифеј њиховога
хора. Он је певао из баса, али мераклијски. Док сам
ја сео, он је певао познате стихове народне песме, а
онда је одједном, на исту арију, запевао овако.
А кад видиш на м есецу врапца
Д оћи ће т и С тевкиц а из Ш аица.

Ја никад пре тога д а м с м 'о с е т и о да су

те сам се најпре изненади , ттЈаПца је била моЈа
оне упућене мени; Стевки Хошковић (била је још
нскадашња велика љу ав стр<)ф а које сс вишс нс
једна подругљива, аЈ1« Ф на памст да аутори п ^
сећам); одмах ми Је ц ицварићи, ^ г° авао, па

м сћ у Ц и н вар и ћ и м а Ј
245
ци. Нно јс прилично ћсфлаисан, али јс играо уЛс,Гу
нскаквог прнмаша, јер јс добро држао виолину..
Тако јс он неколико дана свирао свету зајсдно са
ЦнцвариНима и они су га јако волели. Просто су га
„кооптирали” и он сс мсНу њима сјајно осећао. Али
јс једне ноћи морало да дође до густога. Шта је био
са811« Не1Н не знам, али сам са мога прозора, преко
пута од „Париза”, пробуђен ужасном лармом, јед-
ном у свануће видео ову слику. Из баште „Париза”
су летели на улицу прво столови и столице, па кел-
нери и један градски стражар, а затим су се видели
Драинац, раздрљен и у паркжсизму беса, рашчупан
и разјарен, Цигани и још неки младићи, који су се
ваљда тукли са келнерима. На капији је дошло до
борбе прса у прса и Драинац је морао да одступа,
те су стоЈшце, астали и келнери провалили у бапггу,
да одатле још једном излете истим редом... Ја сам
поверовао да ће Драинац погинути у томе окршају.
Обукао сам се на двоје на троје и сишао до „Пари-
за”. Тамо сам затекао келнере са чворугама и неке
рашчерупане жене, али Драинца већ више нигде ни-
је било: Он је провалио брешу, ускочио у неки фи-
јакер и отишао — ваљда на превијање или на спава-
ње. Догађај је после препричаван неколико дана, па
је предат забораву. Сазиз Гоебет између њега и Ци-
гана је отпао. Драинац више никада није свирао са
њима, иако је праћен њиховим оркестром неколико
вечери и соло певао на општи захтев, својим плач-
ним и умилним гласом:

Горо, ч а р н а го р о , п р и ч у в а ј м и овце,
Д а ја о д е м , 1оро, д о л е д о д е в о јк е !
Д а је пи там , хоро, д а л и м исли на ме
Д а ја ч у је м , 1оро, х о И е л ' п о Н и з а м е . . .

Га Драинчева „тачка” је била тако сентиментал-

на и фина, да су неке жене плакале слушајући га.
Ои је псвао од срца, сузама орошсних очију, које су

246
 ,уцк'т;'Л1' иа оним н ,с т 1шм густим трспапицама ппс-
11Т мушкалном кшосу и свомс дсрту. '
Мн смо често одлашли и у кафаницу Ланчета
1 'мслсревца, који је био најдуховитији човск у Ско

аг\*. а бекрија каквомс је се рстко могло наћи пара

Он и Драинац су се прсгањали тако да јс то било
уживање слушати, али јс Ланчс био духовитији тс
би Драинац увск остао „испрескакан”. Обојица су
ималн смисла за нску нарочиту врсту шумадијске
дутсовитости, али је Ланчс располагао већим штосо-
вима фнгура, алегорија и анегдота, а имао је и бо-
гатији „речник”. Тај Ланче је био некада и путујући
глумац, а мсни се све чинило да је и Драинац некада
омирисао ,даске што значе свет” премда ми он ни-
када није признао да је излазио и на позорницу.
Једном приликом он ми је приповедао како је, ваљда
1914-те, побегао из скучености родитељске куће и
дошао са неким глумцима чак у Смедерево. „Ту ми
се јако свидело”, говорио је он, „јер ми је Смедерево
после мога завичаја изгледало као права Европа. Ду-
нав, кеј, лађе, много жена са шеширима, велике ка-
фане и дућани, све ме је то импресионирало. Ту сам «.<**■
се упознао са једним дечаком који се звао Божидар
Дамјановић, а он ме је водио у свој виноград и хра-
нио ме као свога госта неколико дана. Ја сам желео
да останем у Смедереву, али ми се није дало. Оно је
било мој први контакт са светом и слободом и ја сам
зато увек волео тај град. Зато, ако липшем пре те е,
можеш и да ме сахраниш тамо”..., закључивао ј с о •
(Можда јс Драинац у тој позоришној трупи бно са-
мо „онај што лепи плакате ). био-
V старим комплетима /&/*)«/>« ссћам се
граф наћи јсдну ^ " У Ј ј Т п о ^ г л а м .0 ствари.
више којим поводом, у к о ј Ј Ј * Р а кога га људи
узгред рекао и то да он Ј Ј и њСп>во по|х'-
обично држе, па погрешно V б||Ј1а „рос мнут-
кло. „Моја је мати , нап1“ ‘“ Јџаг Ниограф не 4 ^>а
ка, а отац ми јс сијаримски оиа.
247
 ла 14' адустапи само на тој шјани. нсго нска листа и
лалс. па ћс наћн и деманти-шјаву сијаринског оЦс
КОЈИ шМ1ија Драинчсву гврдњу да му јс он отац, Па
чтврћујс чшксницу да никад нијс ни почнавао Дра-
ннчсву мајку, тс сс и нс прима тога очинства; на
протнв, он нс допушта да му сс оно подмсће.
Лраинац сс смсјао као луд читајући ту „исправ-
ку". нс разумсвајући наравно зашто се тај човек то-
лико „цапа". Ваљало му је објаснити да јс оџа из
Сијаринскс Бањс код Лссковца сигурно познат и по-
штован човск и да су га његови суграћани свакако
„задевали" кад су читали Драинчеву изјаву, па му
можда рекли да је добио једног новог „наследника”,
а можда га је напала и његова оџиница... Тек тада
је Драинац схватио сву трагикомику несрећног чо-
века и тек онда се смејао као луд.
Не сећам се више ни кад је, нити зашто је Дра-
инац напустио Скопље, али се сећам да сам му у
Београду после 1935. учинио две-три пријатељске
услуге, од којих једну не на његов захтев, него на
молбу његовог земљака министра Стошовића, који
га је необично волео и ценио, желећи да га врати
на „нормалан пут”. Г. Стошовић је био колико до-
бронамеран, толико и наиван човек: Драинцу је би-
ло већ скоро четрдесет година и он није више могао
изменити своје животне навике!... Ја му ипак упи-
сујем у врлину што се никада није представљао бо-
љим него што је и што никада није ни лисичио, ни
лицемерио. V њему није било ни трага од лажнога
представљања и позе, од чега су прилично патили
разноразни наши песници и други писци, желећи с
једне стране да прикрију своју леност илн незаинте-
ресованост (да би правили „каријеру"!), а са друге
стране избегавајући да се сукобс са суровостнма
живота, макар и по цену понижавања, улизивања и
томе слично. Драинац није кадно апсолутно никад
и никоме. Али ако нијс умео да прикрије своје ан-
шпатије, није могао да крије нп своје снмпатијс.

248
11|\'МЛ>*> су чссто ЈСДНС и другс ћилс нскритичкс „д
.*«■ 0н НИЈС никада много размишља«,
ги јс \-мсо да одмсрава посгупке и рсчи Понскап
сн јс због тога изглсдао скоро дечачки наиван
° н Је УМР° V Всограду од тубсркулозе, „сгдс за
Ч«мс окупацијс. Речсно ми је да је до смрти био код
неке жене, коЈа га Је несебично и пожргвовано не
говала. Његову сахрану смо збринули Часлав Ники
товић, књижар Драги Марковић и ја. Он је добио
пристојан металан ковчег, опело и гроб у близини
гробнице војводе Путника. Хтели смо да му обеле-
жимо г[зоб и једним малим каменом, али не стиго-
смо.
Када су кола са његовим ковчегом кренула из
капеле, стотинак људи и две три жене су немо ста-
јали и нико није пошао за њима. Изгледало је да ће
размак између Драинца и нас бити све већи што
кола даље одмичу: „Ожалошћених” није било, да
пођу између мртваца и осталих који су дошли да га
„испрате”. Онда сам ја замолио чика Милета Павло-
вића, као најстаријег човека од пера међу нама, да
пође са мном непосредно иза кола. Чика Миле је
усрдно примио тај предлог и онда је и остала „прат-
ња” кренула. Идући за Драинчевим ковчегом ја сам
био више љут, него жалостан. Извесно, жалио сам
једног друга и човека, али сам осуђивао једнога ла-
комисленог а даровитог писца, који је скоро стра ио
један велики лирски таленат, не давши од^се е
десети део од онога што је могао дати.
разговарао „ са старим
рио да је био друг још са Вс Ј ј6ол>их лиричара:
кајући се над судбииом наш Ј
ђуре, Војислава и ДРаИ“^ а; , НИкакав званичан,
Погреб није уопшт књижевне личжчтн
нити свечан карактер. И дј ,и је то био Јсдан
су брнљирале својим одсу пИје било никога од
пристојан и лсп погрс н<
24У
снобопа и од оних којн воле ла сс покажу прсд све-
том.
Кад смо дошли до отворснс јаме, свсштсник је
обавио последње молитве и гробари су подвукли
ужад под ковчег. Нико од присутних нијс жслео да
сс ковчсг отвара; у осталод нско ко је видсо Дра.
инца мртва, изјавио јс да је он страховито измен>ен
и да изгледа страшно; ја га уопште нисам видео
мртва. Када је ковчсг био већ спуштен у раку, људи
су почели да бацају грумење земље. Никад нећу да
заборавим тај звук: Из гроба је долазио оштар одјек
као да је ковчег сасвим празан! Неко је зато рекао:
„Он се морао истопити од потуцања, гладовања и
боловања”. Неко је додао да је Драинац био напро-
тив врло добро негован и показивао нам на присут-
ну Непознату, која га је дочувала.
А затим смо се разишли сви сем Марковића,
који је измиривао последње „земне трошкове” покој-
никове и кога смо сачекали док се „објасни” са гро-
барима. Он је изгледа тупо стајао и посматрао како
земља зарива драгог пријатеља, па је заплакао, по-
шао за нама, стигао нас и питао: „Мислим да у да-
нашњим околностима нисмо ни могли учнити ви-
ше!?” Речено му је наравно да је он учинио највише.
Колико се сећам, није било ни венаца, ни гово-
ра, а мислим ни некролога. У тренутку њсгове смр-
ти, Драинца су се одрицали и левичари и десничари.
Нико га није присвајао, сем личних пријатеља, који
су осећали да се његовом смрћу у нашој књижсвно-
сти и београдском, србијанском друштву отвара јед-
на велика празнина. (Симболичан је био онај размак
измећу његовог леса и његове „пратње”, као и онај
оштар звук земље о блех ковчега који је изгледао
празан!).
Садржај свога живота је Драинац однео собом,
јер нам он није дао све у својим песмама. У једној
од њих он је клицао морспловцима:

250
 Јјод засишвом од моје коже, пловише за Ба-

шави^'.а Му Се жел»а није испунила. Он је умро при-

подном смрћу-
* ^ ска би будући коментатори његове поезије у
на брзину писаним редовима нашли податке
0В,;И ће им можда олакшати да тумаче живот и дело
т ж а финог лиричара и ненадмашног боема који је
проживео свој живот онако како је хтео, а који је
умро онако како је само и могао.
Бсоград 25. 5. 55.

251
Богдан Поповић
 БОГДАН И ПАВЛЕ ПОПОВИЕ
( 1 8 6 3 — 1 9 4 4 , 1 8 6 8 — 1 939)

Брпћа Поиовић. Богдан, Павле, Димитрије, Сте-

ван и Александар Поповић су сви поумирали.’ Бог-
дан је надживео Павла и Димитрија. Павле је умро
релативно млад, иако је био спортист: Он је преко
лета по 40-50 пута препливавао Саву и више се пута
пео на Авалу. У младости, он је био велики лумпач
(као наставник у Шапцу). Сва су браћа били велики
гурмани, а нарочито прва тројица, који су били не-
жен>ени и који су живели у заједници и увек држа-
ли добру куварицу и добру трпезу. Уз то, Павле је
волео и добру чашу вина. Идући на излете, он је у
једној специјалној порцији носио овчији бут и могао
је да смаже његову добру половину, а пробао је и
од заире својих саизлетника. После седница Дру-
штва за српски језик, он је са Јашом Продановићем
У друштву Џонића, Павла Стевановића итд. ударао
на ћевапчиће, ражњиће, пљескавице у кафани о
тировић, а уз то је и пио, не штедећи своЈе у реге.
Зато је умро од уремије р е л а т и ш о р а н с ^ к а о и ^ ^
му Димитрије. Његови ученшда с у е е ув ^
његовоме знању, његовоме СТИ У’ кујну и
апетиту. Он је познавао врло Д| шта и Како
он је издавао код куће кУваРИва д в абрата. Велика јс
да се спреми за њега и н>
255
штста да ништа од тих кулинарских знања није
писао, тс је то велико знање тако и пропало, 1
*

БоЈдан Поповић. Он није био први наш запад-

њак — та част припада Доситеју! — али је био за-
падњак у свему. Мало је наших људи који су дали
себи труда да тако науче немачки, француски и ен-
глески као он и врло мало људи који су са толико
труда упознали велику светску музику као он, који
је био у стању да легне, узме музичке партитуре и
ужива у њима, као да слуша читаве оркестре. Исто
тако он је познавао и сликарство, као и културну
историју Запада, Кине и старе Грчке, затим њену
философију, као и философију хришћанства све до
најновијих времена, стижући да се удуби и у Гетеа,
те завршне личности једне епохе и тога мњљоказа
којим се означава модерно доба... Али све то иде у
знање и у меморију, а много је занимљивије како је
он формирао свој карактер и како је успевао да увек
буде лично мудар, благ, стишан, уздржан и у сваку
руку тих, отмен и честит човек. V њему су се морал-
но и естетско стапали у једно и он вероватно већ
зато није био без ауторитета ма о чему говорио. V
свакоме случају стрпљивост и вредноћа су биле ње-
гове главне особине, премда су му многи пребаци-
вали неплодност, то јест жалили што није више пи-
сао. Слободан Јовановић, кога ја ценим као најинте-
лигентнијег нашег интелектуалца прве половине
XX века, говорио ми је о Богдану Поповићу са ре-
спектом и дивљењсм као о најсуптилнијем духу на-
ше средине, али му је замерао нерешљивост, прича-
јући ми како се Богдан Поповић тешко одлучује да
ма шта ради или да ма о чему пише. ,3а »>ега Је »
рекао ми је Слободан Јовановић, „устајање питање,
а фруштук проблем”, иронизирајући ту нерешљи-
вост. Мећутим, ваља знати да Богдан Поповић нијс

256
би0 човск јака здрашва и да нијс имао всликн повс
Г « * У СВ° Ј ФиШКуМ- ° Н Јс живсо вишс-мање
увСк на нској дијсти и са много пажн,е ,а својс
лесно Ја. М ој УЈак, др Стоимировић, који му је био
лекар. говорио ми Је да је он „прави стари хипохон-
дер , док ми Је сам Богдан Поповић причао да је
неколико пута у животу губио нервс и доживљавао
читаве епохе клонулости и меланхолије, што га је
приморавало да живи монашким начином живота...
Али је нарочито уживање ипак представљао разго-
вор са њим кад би он говорио о нашим људима!
Тада су се од њега дале чути такве анализе карак-
тера (и такви биографски подаци), да сам се питао
од куд он то све зна, кад је нашао времена да то све
прати и памти и зашто није писао о томе да нам
остави кључеве за разумевање толиких историјских
личности његовога времена!

Да би се постало Богдан Поповић или Слобо-

дан Јовановић, потребно је двадесет-тридесет година
неуморних читања и студија, а то захтева врло вели-
ка одрицања од много чега да би се одржала физич-
ка и духовна кондиција потребна човеку за више
интелектуалне напоре... И Богдан Попови и ло

1ГГ1.Г™ - е д а
И један и други У и били људи који нису
ци, као што у и Ј богатство („ да му робују).
тежили да стск у . шио а Слободан Јовановић
Богдан Г1огкШ10ћсс6и ИИ то задовоЈвство. Живели су
није Д° з в 1 ,^ а 6 МОП1И ради ги као прави р.>Г.ови својс
аскетски, да
дуж ности.

257
 *

Занимљипа јс сгвар ла 1>огдан Поповић, који сс

толнко бавио сстетиком, нијс обраћао вслику Па-
жњу за псзу измсћу ње и морала, а сваки од нас зна
ла сс људи обично дивс нском моралном подвигу и
да сс гнушају кад сс наћу у присуству некога гну-
сног дела, злочина, преступа, нског ружног поступ-
ка уопштс. Морално и естетско су даклс повсзани,
они се подједнако понашају према лепом, као и прс-
ма гнусном. Наше реакције на њих нису можда ни
из разних извора, него из истога извора, који нам је
урокен, а који се налази у нашем интелекту, чија је
функција да разазнаје добро и зло, односно добро и
рћаво, логично и нелогично око нас, као и у томс
да и нас саме води ка доброме, лепоме и логичкоме.
Отуда је можда чак и немогуће одвојити кореновс
естетског и моралног у човеку, те је корисно проу-
чавати их напоредо, као два разна вида можда и
једне те исте ствари. Наравно, постоји реч: (Јиос! поп
е$1 ш $еп$и, поп е $1 ш ш 1е1ес1и, чиме се скоро потире
постојање маште, али то не исправља поставку да
интелект преко чула прима и логичне као и нело-
гичне, и моралне, као и неморалне утиске, да би их
квалификовао као пријатне и лепе или као непри^
јатне и ружне... Толико о утисцима, али ваља неигго
рећи и о изразима, тј. о човековом понашању, при
коме је он такоће свестан својих добрих и лепих, као
и својих ружних и гнусних гестова, а седиигге свести
о томе није изван човека, него опет у његовом ин-
телекту, који оцењује ствари као лепе и паметне,
односно као ружне и луде, свакако по мерилима
која су дата нормалноме човеку, јер овде није реч о
мерилима абнормалних... Зашто Богдан Поповнћ
није обратио пажњу на ту мсћусобност (и сраслост)
измсћу естетике и морала у Ј1ошци, мени то није
јасно и остајс необјашњиво. Најзад он је могао и
издвајати естетске „феномене”, да би их ближе по-

258
смафао и оисљипао, нли је могао Г,ар иаг ласити
хову сролн(н;т са моралним фсномснима а
канда нијс учинио. Уо„штс, „„ као д;, н ј ™ ">
„стлпн н као моралисш, а то је чудн«, „о ссби кол
Јсднога човска тако фина духа, митсрсшпаног а
п-по са толиком упорношМу, да Му јс посггсти сав
СВОЈ ЖИВОТ.

Г. Богдан Поповић ми је говорио да треба бити

Сократ или Христос па допустити себи „извесне по-
ступке”, то јест оштро критиковање морала своје
средине. (Не сећам се више поводом чега и кога ми
је он то рекао.)

П авле Поиовић. Ја сам негде пре 1929. написао

нешто оштро о Павлу Поповићу (у Самоуправи), за-
мерајући му стилске недостатке. Павле Поповић је
на то опггро реагирао, али само усмено; међутим, он
се после плога опоравио и почео да пише брижљи-
вије, те сам и ја усмено наглашавао да сам задовољан
што видим да је моја критика имала места. Овај су-
коб са Павлом Поповићем ме је коиггао врло мн >го,
јер су ми одмах била затворена врата С. К. Гласни-
ка, а Павлов асистент Павле Стевановић коп <ам
знао из Новог живота (пре 1926, кад је он тамо био
сауредник ЈЂ. Јовановића, и то један аљкав сауред-
ник, јер је часопис био мртав и пун штампарских
грсшака!) - тај Павле Стсвановић ми једном^ниј^
хтео да узврати поздрав, али ми ”и ви Пр„
би да устанетс на Павла Попови ■ П(>ПОВ11ћ се
свссти?” Ја сам му одгожзрио. Пам .нс! На
много раскомошио, и нско јс мор< „ „чс-
то ми је Стсвановић рскао: „Шта м д и на
- , «ЈБегоша!
самога * * * г —“г(ЈСР
; Ј
Павлс Моповић
„,к-ао. и то у Повомс живошу, да јс кут у р н о _ии
лск гуални интсрсс млалих С'рГ,а далеко ,
и1Т0 ЈС круг 11>с, ошевих идсја и да јс „„ „Сдопо1
молсрном српском човску, даклс п р ева ш 1 ,Ј
впћ, СтсванопиН и С“ су се онда ухватили Д
бе.и-шку и са Њ егош см као сгидом прсд собом п,в ,
рили да сам Ја тс нсгативан, те неконструктиван тс
ово, те оно, на шта сам ја одговарао овакхг Башка
ја и Њ сгош , а башка Павле Поповић и ја јер су то
две сшвариГ - али ме је то све замарало Једног
дана смо се срели г. Богдан Поповић и ја; он је био
ванредно љубазан; ја сам му рекао: „Можда треба да
вас опоменем, господине професоре, да сам ја онај
који је написао за вашег брата Павла да нема стила,
те не бих желео да ваша љубазност испадне еггог т
регхопа!” Г. Богдан ми је рекао: „Наравно да сте то
ви; али немојте да настављате; ви сте сурово исту-
пили према Павлу, и то је све; у вашем тону је било
неучтивости, а то је за осуду, иначе вам нико не
оспорава право на ваше лично мишљење, које је
ствар вашег укуса и вашег гледања; уосталом тако
мисли и Павле!”... Ја сам онда изјавио да желим да
се извиним г. Павлу, наравно ако би он примио моје
извињење. „Ја ћу вас обавестити!” — рекао ми је г.
Богдан и ми смо се разишли. Неколико дана доцниЈе
он ми је јавио једном картом да ће ме његов Ра^
чекати тога и тога дана у толико и толико час <
своме стану V ПР°Фес0РСК^ а^ % НХ в и ћ ме је до-
дошао у одрећени час. Г. Павл ^ Јдолазим
чекао лично и сам. Ја сам му Д Р ^ суда
да вам се у свој фор*» „
који самI н
написао
апи^ иг. °4 ^.Ј в~ 1|гмт/о
Н уоУЈречима:
р е ч и м а ЛреНн
м о л и м в а с ” . . . ° Н М\ Ј ? ^ Г Г м Т н и " р е и и внш еда
ћ е м о п р с к о т о г а и нсћс ц а По г о д и л а и пора-
п р о г о в о р и м о ! ” .-- М е н е саМ Се у себи н отаЈН о
зила ,а та
та вели^^му---- збпљз.........
в е л и к о д у ш н о с т ,;„.нувпемену л»|Ј“4 почео да
• П и в п е V м е п у и ц 1' 1' * ........... ..ММ П.11ВИ е ,
„ с м о ј.» ,ј.р јо п . « „„0. » ...........
пише и брижљивиЈ >
2П1
оокпсги и црпенн чопск који јс 6 и<1 прсда мном (а
кога сам први и гнклсдњи пут тада имао у животу
1с 1с а 1с(с ирсма ссби), позвао мс јс затим у свој
кабинст, пун књига, (али бсз икаквог личног печа-
та) и замолио мс да ссднсм; ускоро нам јс нска бона
донсла чај и ми смо натегнуто ћаскали о времену
итд., нс могавши да један другоме ухватимо „тала-
сну дужину”; ја сам сматрао за депласирано да „ври-
лирам", а Павле Поповић је био некако сметен; он
ми је на растанку дао примерак свога Милована Ви-
даковића са посветом, и ми смо се растали... Нешто
касније, ја сам на ту његову књигу написао, (ми-
слим у моме Вардару), један врло похвалан приказ и
тако се та афера за нас затворила, али су Павлови
епигони, не знајући за овај сусрет, кефћали на мене
и даље, док их он ваљда није обавестио да је то у
будуће излишно... Тада сам се уверио да извесни
људи насрћу на понеког и лају за њим да би се
додворили неком трећем и био сам срећан што ја
никад нисам имао потребе да то радим, нити сам
икада радио. А тада сам се уверио и о томе да је за
мене било боље да сам се упознао са Павлом Попо-
вићем раније и да сам му био ближи, јер је он био
вредан, уман и симпатичан човек... Али ја никад не
могу да заборавим љубазност г. Богдана Поповића
према мени. За време окупације (1941—1944) ја сам
често био с њим и дуго разговарао са тим лумино-
зним старцем о свему, па чак и о себи, и то на вели-
ку своју корист. Мећутим, о томе ваља саставити
једну сасвим засебну белешку да служи на сожда-
није потомству и да сачува нешто од снажног ути-
ска који је на мене оставио тај добри, широки, а
фини људски дух!
*

За чудо како је Павле Поповић (1893) с у м а р н о

узсо француске моралисте, и како површно. Иа

262
 нпак. ако нс њсговим закључцима, ми сс и лаНаг
морамо приклонити ирсд смслошћу њсговог итбопа-
Монтсњ. Паскал, Ларошфуко, Лабријср, Вовнаог -
то заиста нијс била мала тсма... на 37 страна малс
8“ <1Н Јс прсгалопирао сву француску моралну ф и
Л1Кчф|ју И дао јсдну студијицу-недоношчс, а да сс
никад нијс вратио на ту ствар да окајс свој грех
Ларошфуко јс за њега само анализатор људскога
срца, а Лабријер није знатан мислилац, док је Вов-
нарг попунио и поправио у понечем идеје Паскала
и Ларошфукоа. Успут, Поповић је додирнуо и Ла
Боссија, Шарока, Коафетса, Киро-а де ла Шамра,
Никола, Хелвецијуса, Шанфора, Бриљона, Дифре-
нија, Монтескјеа, Диклоа, па чак и Жубера, (који је
за њега узорит стилист), али није споменуо и Рива-
рола... Језик П. Поповића је оскудан, ћачки, скоро
самоучки, незграпан, неспретан, без елеганције; мо-
жда он за то није ни крив: Наш се језик од 1893. до
1953. силно развио; посматран са те тачке, овај По-
повићев рад је чак и необично занимљив... Суптил-
ност ове грандиозне тематике је мећутим, захтевала
и лепши језик и умније закључке. (Сем тога, на кра-
ју овога рада није назначио литературу којом се слу-
жио да би га написао.) Извињава га свакако то игго
је био млад и што је био први код Срба који се
упустио у ове танане студије, дубоке и рискантне;
замерило би му се што није анализовао и утицаЈе
античких класика на Монтења, шпанских моралиста
на Ларошфукоа итд. Укратко, није ни мало случајно
што је овде његов неуспели рад давно заборанљен и

гледа први наш човек к о ји Ј ^ он нијс рс-

“ ПОСТ°Јо и и С Т ч е у франиуск«., и светској књи-
жевн7,сти, то треба оставити на страну.
27. сспт. 1^54.
263
М илан Богдановић
 М И Л А Н БОГДАНОВИН
(1 8 9 2 -1 9 6 4 )

Крајем фебруара 1964. је у Београду умро

сахрањен у извесној глорији Милан В. Богдановић,
човек који је вредио и пре и после 1941. Ја сам га
први пут срео 1919. на једном митингу држаном код
Коларца, (који је митинг био организован против
Италије). Богдановић је узео реч и говорио двадесе-
так минута. Био је у униформи потпоручника, млад,
леп, свеж. Није се знало шта је лепше на њему!
Корошец му је пришао и разговарао с њим двадесе-
так минута, засењен том интелигенцијом, том ре-
читошћу, том неусиљеношћу манира, господствено-
шћу става и држања... После сам га виђао у уред-
ништву СрпскоГ књижевног гласника, разговарали
смо и били добри познаници до 1923, да 1926, када
сам се вратио из Швајцарске осетим код њега неку
резерву према мени, јер смо политички били опреч-
ни. Око 1940. смо се опет зблнжили, и то срдачно,
али после 1941. га нисам више срео до мог повратка
с робије. Тада сам га замолио за једну услуту. Он
Г Ј __ПТТО сте

и немоЈте се позиваЈ
уздржати од свакога
265
шго сам пам рскао... 1ако смп сс растали ла се м
кал шннс н нс сретнсмо. ни'
С врсмсна на прсме сам чуо да јс он много пип
и да јс био епалтован, нссносан, па и незадовољан
прск н шта свс знам, тако да је и говорио којешта
тс му јс старост била бсз достојанства, а његови на’
писи у Полишици из 1963. су сматрани као непоу-
здана сећања једног нсзадовољника, који пљује и
гади све око себе, те је био јако критикован од це-
лош света. Бриљантна интелигенција, он је прома-
шио много што-шта у животу, па вероватно и само-
га себе! А што се тиче његове књижевне вредности,
ту ће време казати своје тек после нас и наше епохе
и њених магла, које данас затварају видике и чине
много да живимо у извесној непрозирности ствари и
људи око себе!
*

Разметљив у својим успоменама које је пред

своју смрт објавио у ПолиШици, Милан Богдановић
је одмах после своје смрти био заборављен, уколико
га неко не би поменуо по злу. Две-три ствари су му
нарочито биле пребациване, и то: 1) што је напустио
своју децу и добру жену, због које је прешао у
ислам, да би се од ње могао отарасити и развести,
2) што је упропастио Селену Дукић, једну лепу и
дивну младу девојку, која се и сама бавила књижев-
ношћу, а коју је он, кажу, вукао и свлачио све ниже
и ниже док није добила туберкулозу и умрла ваљда
негде на Голнику, а што је представљало једну бол-
ну историју због које су га многи осућивали, 3) што
је на некој меници од 20.000 дин. фалсификовао
потпис проф. Бране ЈБ. Миљковића и дигао новац,
а одрицао свој фалсификат, остављајући уосталом
свомс другу и пријатељу Миљковићу да и плати ту
меницу, што је овај и учинио, али се пожалио Јашн
Продановићу, јср јс и Миљковић као и Богдановић

266
био рспубликанац, а Јаша Продановић је зато изгу-
рао Богдановића из редакције Републике и, вели се
чак и странке. Најзад, Богдановићу је замеран његов
алкохолизам. Он је пио и пре 1930, а послс 1945. је
постао тежак алкохолик, који је падао на банкетима
под сто од пијанства... Док је био жив, нико о томе
свему није смео ни да писне, а чим је Богдановић
умро, одмах су се развезали сви језици и почели о
њему да говоре тако ружно како се давно о једном
покојнику није одједном проговорило. Тада се поче-
ло са причањем таквих анегдота о њему чак из кру-
гова њсгових блиских сарадника и пријатеља, а на-
рочито глумаца, којима је био управник, да је било
одвратно и слушати о Милану Богдановићу као чо-
веку. Али му се ипак није могао одрицати известан
ауторитет пред публиком, која, наравно, није била у
току ових постхумних оговарања једнога дотле гла-
совитог човека!

267
268
 БРАНА ЦВЕТКОВИИ
(1 8 7 4 — 1942)

Г Сима Пандуровић сматра да је Брана Цвет-

ковић био један од наших најдаровитијих и најплод-
нијих песника. Он је, вели Пандур)овић, писао дечје
песме и политичке песме, није се пачао ни у љубав-
ну, нити у мисаону лирику. Као сатиричар, он је
оставио за собом више хиљада епиграма, од којих су
неки бесмртни. V н>има се надмећу лакоћа и елеган-
ција стиха са духовитошћу садржине. Сва наша по-
литичка историја 1900. до 1940. налази се у епигра-
мима тога лежерног, управо нехајног човека, који
по техници свога стиха иде у ред наших најбољих
версификатора. Цветковић је међутим данас непо-
знат и заборављен, јер је закопан у комплетима ста-
рих новина, из којих би га било вредно ископати,
износећи на светлост белога дана једно бесцен-бла-
го од финих стихова и суптилног духа. Наравно,
многи од тих епиграма би били нејасни, ако се уз
њих не би ставио датум када су објављени и ако
можда не би био дат ма и најкраћи коментар о тс м

тости и „жаоци” равни узорима француск

26^
 ге врсге. а ои ми на то рече: Цветкопић нијс
еамо енш/нмшшнк. он је нсговт. и опширнију попи
тичко-сатнрнчну песму, те иде у ред великих сати’
ричара. Замнслите на пример начин на који је он
тукао Петровића-Сељанчицу, када је изјавио да ће
написати стотинс пссама сличне њсговим, па испу-
нио ту претњу и чссто у својим пародијама надма-
шио Петровића у малој, идилично-буколичкој, се-
љачкој песмици, која је дотле била монопол само
тога човека и коју је он и увео у нашу књижевност,
откривајући нам поетичност сеоских лирских атмос-
фера и анакреонско-ведрих ситуација. Заиста, Брана
Цветковић је био мајстор стиха и свога жанра, и он
никад није написао нешто незанимљиво. Виц и до-
сетка су били домен по коме се он кретао суверено:
он зато иде у најфиније главе које смо имали; његов
случај је јединствен, а његов орик огроман; ја ми-
слим да је он написао преко 5.000 епиграма, а да би
бар 500 од њих, скупљених у једну књигу, били до-
вољни да му обезбеде огроман ранг међу нашим пи-
сцима и да га сврстају у класике; тада би се видело
да је у њему било и Марцијала, и Јувенала, и Вол-
тера, и показало де и мали књижевни „род” може
човеку да створи велико име!
*
Бранин „Орфеум”. Брана Цветковић представља
једну сасвим посебну личност у историји српске
глуме, али је он био и нешто више од тога, јер иде
у ред наших најплоднијих и најдуховитијих песника-
-епиграматичара. Његов живот, на жалост, није ра-
светљен, а његово књижевно дело још није анализо-
вано, јер је то посао који 6и захтсвао читаве године
студиозног рада. Он јс био глумац и редитељ и по-
зоришни сликар, уредник дечјих листова, цртач-ка-
рикатурист, приповедач, певач, боем, љубавник, на
предњачки новинар и шга све не.

270
 Прнкалано потонша, иеш п жипот |с тскао
ко: Шипто јс у Мннхсну стулирао сликарстпо и Г
му. он сс вратио у С рбију нрсд крај XIX вска
сцснских идсја и нсстрпљив да их примсни- нс Г
лсћи да прими мссто наставника .ј .спих вицтина”
прн н ско ј гимнатнЈИ, па да прсдајс цртањс и красно
пис, он сс одметнуо у глумцс; човск изванрсднс лс-
поте, он се окушао у љубавничким улогама у ниш-
ком позоришту Синћелић, али се убрзо уверио да
није ни за класичан, ни за велики репертоар у оп-
ште. РБега су привлачили вашарска комедија, вари-
јететски програми, буфонски скеч, карађозлучке шале
и лакрдија, весела (и не ретко вашарска) декламаци-
ја, сатирична песма и балет.
Дотле, до пред крај XIX века, код нас су такве
програме обично изводиле стране трупе на гостова-
њу, и то углавноме у Београду, и то у Пашониној
кафани, (доцније названој „Опера”), чија зграда по-
стоји и данас. Сви париски, берлински, бечки и пеш-
тански варијететски кафеншантански артисти су се
на путу за Цариград задржавали код Пашоне, а ту
су се одигравале ствари пре и после програма, које
су често имале и драстичне епилоге, јер се после
представе лумповало са певачицама и играчицама.
трошила се читава наслећа и објашњавало се са дру-
гима и са собом не ретко са револвером у руци.
Атмосфера је код Пашоне често подсећала на пари-
ски Мулен Руж а београдски снобови пред 1900. н
типове са Тулуз-Лотрекових слика уз а
ковске жене, које, играјући канкан Дижу >ашонина
главу... Млаћи свет је уживао у томе и Пашонина
кућа му је то пружала! варијететску
Брана Цвстковић се одаунио да ту^^Ј ^ ^
сцену посрби и он Јс V д()бр^ комичаре и коми-
Орфеум, у комс ј с п У ^ који су могли да
чЈркс, . . . . и псичс И ш т т .4 ,,Ј - „ т, »V-
Ј . “ с к "јг.” :"х " - 'П '“и * » « П" »Г»» «
271
ОНО ф р ш ш у ск н . нсмачкн или маћарски кно ко. „
ш онс. н сго српски. П,сн>в (Ј р ф е у м јс МТ() 6 *
Г, на глас " У«тхм,и» пс само Пашону, нсг.Гчак и
Нар.»дно п а« 1р„штс. то манично свстилиштс С и
њс алијс. Иако у Бранином позоришту није билп
оннх теревснки послс представа, нити оних лупанаш
ских сцсна као код Пашонс, његово позс1риште \с
постало популарно и увек препуно! Брана је радијс
и поклањао нераспродата места, него игго је волео
да игра пред празном кућом. Гурсма је код нас била
толика да су људи долазили чак из унутрашњости
Србије да виде његов „програм” — да чују „иггосо-
ве” вицева који су падали са његове бине. ”зато је
власт претила да затвори његову кућу или да му бар
забрани рад пре десет часова увече, да би вратила
публику Народноме позоришту, које је почињало
око осам часова. Публика је мећутим јурила код
Бране још од седам и није хтела да се разилази, те
је забрана после три дана скинута као неефикасна.
Али је и Народно позориште зато увело оперету!
Брана је за десетак година рада у своме Орфе-
уму извео неких шездесет једночинки (са предметом
из нашег живота), које је сам написао и створио
стотинак типова узетих из домаћег амбијента (који
су симболизовали наше сељаке и варошане, практи-
канте, Ере, Банаћане, Македонце, Цинцаре, Јевреје,
проводаџике, зеленаше, масароше, кокете, лепотане,
и уображене љубавнике, лицемерне удовице и рас-
пупггенице, неваспитану богаташку децу, шатровце,
полицајце, адвокате-буџаклије, надри-псснике, уце-
њиваче, посреднике, служавке, попове, ћифте, на
силу политичаре, протуве, преваранте и кога све
не)... Ссм тога, он је сваке вечери сам певао духо-
вите рапорШе, које је сам написао и у којима је исме-
вао све и свакога, тако добро да му се дешавало да
при „репетирању” публика заједно са њим пева ње-
гове сагиричне куплете. (Велики руски глумац Ам-
фигеатров, који је присуствовао једној његовој вече-

272
 јс V Њ ком е Слову њ ство иокфинггс, а
Х В Л ЈШ О
Р'!кс од њсгових „тачака" гу гимиаадсти и шсгрти
псвали чак и уз опасност да добију батинс.) Украт-
о Врана је од 1899. до 1909. органи.товао ^духови-
К\ст" и скоро држао монопол дрске, осионе критике
кооз сатиру. Веома смеон, он је, на примср, послс
19 0 ^ жесЋЖо ударао по тзв. заверсницима и шибао
политичаре, па и еам двор својим опасним и опаким
вицевима; то је било његово хсројско доба, његова
апогеја, његов „акме"; и у то време се и Нушић
добро чувао да не изазове Брану против себе, а До-
мановић је изишао сав изгруван из борбе са н»им,
скооз крвав; то је била епоха када су Бранини епи-
грами против радикала и против црнорукаца пуцали
као громови после којих се у ваздуху осећало оно
што хемичари зову озон, а што народ зове смуд. И
ма шта се мислило о томе свему, мора се признати
да је Брана тада ударио темеље београдском вицу,
београдском хумору, па чак можда и београдском
цинизму. За ту једну деценију свога рада, он је ис-
пуцао око пет хиљада епиграма, од којих је око јед-
не хиљаде сачувано, јер су штампани. Многи су од
њих данас нсразумљиви, али стотинак тих његових
хитаца иду у најдуховитију парчад наше политичке
поезије. Он је заиста 1909. с правом певао у славу
свога Орфеума:
Јест, ми смо прву линију дали,
Створили врело модерној шали!
То се свидело, ал’ не баш свима
Јер, к’о што знате, разних нас има,
Па многи воле културу страну —
А своја? Дрска на белу врану!
Ал’ што се наша одржа шала —
Публчци хаила!
Брхунац Бршшног стварањл је била иародиЈа н«<
Кавалерију руспшкану, коју је он назвао Артилејмја
2П
р\\имк<1на. П| раи.ч прпи пут I. дсцсмћра ИИ>6 она
ло |Ч2ћ. дапана 5(К) пута, увск примана од публикс
усрлно н рало, чак и са урнсћссним одушсвљснлм
Ланас јс она један историјеки инструмснт о култугт
ном и покрншном укусу Бсограђана прс пола века
всссла успомсна из прошлости, а можда и путоказ
за стварањс бсоградскс оперетс, односно за њсн пра-
вац. и
Брана ЦветковиБ је био многострук човек. Он
је писао и позоришне критике и епиграме у Београд-
скгш новинама у Дневном листу, Штампи, Поли-
тици, Правди, Трибуни, Епохи, владајући стихом као
нико од наших версификатора-сатирика. Урећивао
је као дете листове Баво и Церекало, затим Сатира
(1920), па Виц, па дечји лист Ласту и Глуму; издао
је три књиге приповедака, написао (1909) комедију
Сину основао дечју Политику, био сарадник минхен-
ских РИе§епс1е В1аХег, сликао позоришне кулисе, био
илустратор, а уз то све и кафански човек, оснивач
Глумачког удружења, пријатељ малих и сиротих љу-
ди, организатор здравствених приредби, инспектор
војних позориигга 1915—1918, да 18. септембра 1921.
(решењем министра просвете УО Бр 2206) постане
управник скопског Народног позоришта са 500 ди-
нара плате месечно, а да одатле буде 10. маја 1922.
премеигген у Нови Сад, где је управниковао до
18. августа 1923. Пре тога службовања он је поново
отворио свој Орфеум, али га није могао одржати;
после Новог Сада је живео у Београду у Хиландар-
ској улици у кућици свога оца, која још стоји као и
пре сто година као авет-споменик давнашње Пали-
луле. У њој је умро од цирозе јетре, а њени данаш-
њи становници кажу да њени зидови и данас мири-
шу на цигаре-вирџиније које је Брана пушио,и на
крем-симон, којим је неговао своје лице и руке, опа-
љене од шминке.
Два ковчега нссрећених хартија његове заостав-
штине чекају да их неко класификује, а на библи-

274
ографима јс да ископају њсговс епиграмс из праш-
них комплста радаих новина од 1890. до 1941 - из
којих он излази као један велики писац тоГа малој
лсанра.
0959)
*

Брана Цветковић је био ћелав још прс 1914. и

увек је носио перику, а да би је замаскирао имао је
на глави увек неку качкету или нешто слично. Пу-
шио је цигаре Сића (три за златан динар) и неговао
лице помадом Сгеше 81топ. Он је имао најфинију
главу што се даје замислити: уметничку и врло ин-
телектуалну, главу једног цезара или папе. А имао
је и леп ход и ванредно отмен, а мужанствене мани-
ре. Сем тога је имао соига^е (Горттп и духа у сва-
кој прилици и ситуацији. Разговори с њим су били
велико уживање, јер је био саизеиг бапз 6%а1.

275
 ГЕЦА КОН
(1 8 7 3 — 1941)

Геца Кон је дошао у Београд после 1900. и у

њему отворио књижару, која је била у Кнез Миха-
иловој ул. бр. 1, и која је цветала све до 1914, када
је он већ избио на водеће позиције српскога правног
и књ ижевног издавача. Књижара је радила и између
1915. и 1918, али је Геца био једно време од Аустри-
јанаца интерниран. После 1918, Кон је проширио
своје послове, али је имао велику борбу са једним
другим Јеврејином, својим некадашњим помоћни-
ком, Шварцем, који је држао књижару „Напредак”,
такође у Кнез Михаиловој улици. Шварц је био ве-
ома агилан и интелигентан човек. (За њега је Сло-
бодан Јовановић говорио да га је запамтио још када
је био шегрче код Кона, а кад је са великим инте-
ресовањем већ читао берзански КпгзМаи и дрхтао
при том као везана видра кад види рибу.) Шварц је
негде изеђу 1915. и 1918. ухватио разне везе у Бечу
и одмах после 1918. почео у Бечу еп «го8 да штампа
крупне и ситне ствари, тако да је напунио београд-
ску књижевну пијацу, нарочито забавном литерату-
ром, и постао водећа личност мсђу свим српским
књижарима-издавачима, остављајући Цвијановића и
Гецу Кона у потпуној сенци. Иако је себе форми-
рао у Амсрици, иако је био најфинији српски идда-

276
чисии и пуолика осталн всрни, Цвијановић јс нагло
гккустао всћ 1918-тс, јср јс има(1 породичнс несрећс
- умирала су му дсца; а Шварц јс, штампанлм књи-
га сп тачхс в^цБда запао у дугове, пропио се и про-
пао прс врсмсна, тс је Кон тако остао на површини
и владао нашом цслокупном књижсвном пијацом
свс до 1941. Њсму јс остао всран Спободан Јовано-
вић и он је углавном ваљда и помогао да се одржи
измсћу 1918. и 1923, а послс му ничија помоћ није
ни трсбала. Већ прс 1930, Кон је био једини госпо-
дар српске књижарске пијаце, универзални издавач
и књигопродавац. Постојао јс још Петар Петровић
(„Народно дело”), а постојали су и други неки со-
лидни издавачи; животарио је и Цвијановић; али се
Геца Кон дигао у плафон. Пошто је удао кћер за
Франца Баха и отворио у својој продавници и не-
мачко одељење и попгго је прогутао „Космос” и
увео га у своју кућу, он је постао велики газда и
диктатор, тако да му после 1930. нико није био ра-
ван! (Ја сам тада написао у моме Вардару да је он
заслужан човек, јер је за 30 година рада издао више
него сви наши издавачи и Академија заједно.)
Кон је био ћопав и болестан човек (висок при-
тисак), био је ожењен глувом женом (која је некад
седела V цадњи на каси), а имао је две кћери и жа-

јс читао ниш га, а с

277
само о ллсшшнмм стнарима, о политики, о интрига-
ма н о булалаштинама. Вслики рачуниија, немило-
срлан у поглсду калкулирања као и Цвијаиовић, он
се од овога у томс ратликовао само срсћом и про-
спсритетом. V Цвијанопићу јс можда било и неке
сентименталности, чак и некс постскс жице; код
Кона се то нијс опажало никада. Најзад, Кона је
њсгово предузећс потпуно надрасло, тако да већ
1930. он у њему нијс могао ни да се снак>е\ то више
нијс била радња, то је била установа, у којој је он
на махове изгледао и спутан, и смегиан.
Ја сам са Коном био у врло пријатељским од-
носима од 1936. Он се мени натурио за издавача X X
века, који је финасирао 'Стојадиновић, а који је пр-
вобитно требао да буде старо радикалско Дело. Кон
и ја смо сарађивали а Гагтаћ1е, у толико пре што је
његов правозаступник и адвокат био мој добри друг
и пријатељ Сима Алкалај (са којим сам заједно ма-
турирао 1919). Кон ми је био драгоцен и као поли-
тички информатор, јер ми је саопштавао своје раз-
говоре са Миланом Гавриловићем и другим члано-
вима опозиције. Он је желео да са мном изда једну
велику енциклопедију и да ради са мном и друге
послове. Ја сам га августа 1937. посетио у Карлсба-
ду и ми смо тамо направили „карлсбадски аран-
жман”, јер је он силно жудио да уместо рабина Ал-
калаја, као сенатор, седи „у име јеврејства у нашем
горњем дому”. Премда мени није конвенирало ни
што нисам обновио Д ело, ни што је Геца Кон имао
своје „хирове”, ја сам сматрао да он заиста треба да
уђе у Сенат. Што до тога није дошло, крив је и он
сам, јер је био нервозан и нестрпљив.
Негде 1938. Геца ми јс рекао да му Немци нудс
50 милиона динара да напусти своје предузеће. Паре
је могао да добије у фунтама или доларима. Рат јс
био на помолу. Ја сам му рекао: „Примите те плрс
у доларима и идите одмах у Америку, иа оснујтс с

278
Кахом јслну еш леско-нсмачко-српску кшижапу „пп
у Бостону, а кад се сврши рат, вратите сс у Европу!”
Он ми је рекао: „Ја сам Србин и српски патриот и
нећу то да чиним. Ж елим да у јесен 1941. прославим
четрдесет година еамосталног рада и педесет година
од како сам дошао код Арсе Пајевића, а онда ћу да
предам послове господину Баху (он га је увек тако
звао). Ја сам матор човск и не могу са женом да
пређем у хришћанство, али су моје кћери, зетови и
њина деца прешли у српску веру, те су тако раски-
нули са јеврејством. После моје прославе ви ћете,
као мој гост, са мном да идете на један господски
пут I класом у Јерусалим и на Синајску гору. Ви
идите на Христов гроб, да будете хаџија, а ја ћу на
Зид плача, а кад се отуда вратимо, ви ћете код г.
Баха бити господски хонорисани саветник у срп-
ском одељењу и моћи ћете да изводите с њим даљу
издавачку делатност куће Геца Кон Л.Д. Моје жи-
вотно дело ће се онда завршити. Мени не треба ви-
ше ништа. Ја имам милионе, а не смем да једем,
нити да пијем, а постао сам и сексуално импотентан,
те живот за мене нема више никаква уживања. Ја не
смем да метнем ни два шећера у кафу и морам да
се лишавам свега. Ја сам само један бедник”.
Кад су Немци упали у Југославију 1941 , они су
Гецу Кона изгледа ухватили у Врњцима и довукли
га у неки затвор у Београду. После се тврдило да Је
он интегриран у Грацу. Он и његови су били веро-
ватно одмах побијени. Неко ми је причао да Је
у једном немачком затвору одмах после РеН1' в Ј
тамо видео његов лавор, (на комс^е пи
ка Бања”), његову столицу, (‘а ’ЈА Г'/Ј ш ш ,-ш није
ћопавости) као и неко њсгов ^ у Београду
затекао. Што се тиче Ба , ј к0 се ту оорео,
маја 1 9 4 1 . и запитан д у6 ровника да видим
он Је рекао: ”Доп^ ,,, (П а ш ш н ч о в е к !)
шта јс с мојим имањсм. ••• <
279
 .„ишао мој кавст, ои 6и и паНас
,1л јС Кои послУ сп11јима био жив и адрад, у
м ^ ) . » ј с ^ са; с ИСтрсно жао, а нарочито ми ј,
^г-оиии. Мси" ,а ЈС;„ :Д и о тако србаст, да јс пла-
А ,РКахова сииа, који ЈС ћ ндар Т(,ж)рећи. Ј а
жа° ^лжио 193^- да « * ”Ј * Савс пустите ме у
* * ?"Ј^ла слсдујсм сто.па тили, те је осгао у
^слим Д<* Дли га НИ расизма!
» » - * р та хи р
 О ОВОЈ К Њ И ЗИ

После смрти Милана Јовановића Стоимировића, ру-

кописна му је заоставштина предата Матици српској, ње-
ном Рукописном одељењу, како је сам желео. Записи об-
јављени у овој књизи из те су заоставштине.
Милан Јовановић Стоимировић, на једном месту, ка-
же: „Рећам своје успомене са пуном отвореношћу, у жељи
да бацим извесна обасјања на личности које сам знао. Мо-
жда ће некада некоме ови редови бити забавни, па чак и
унеколико интересантни, јер ће кроз њих боље да разуме
нашу епоху, кад буду понестајали живи сведоци и кад
овакви пабирци из мојих сећања неће бити никоме на
одмет.”
Поштујући ово, Стоимировићева сећања, одабрана
из његовог драгоценог легата Матици српској, доносимо
без коментара, уз нужна прилагоћавања савременом пра-
вопису.
Наслов књиге је Стоимировићев, узет са маргине јед-
ног његовог рукописа.
Прирећивачи

281
 САДРЖАЈ

Ксенија Атанасијевић
Николај Велимирс^вић 7
Бранислав Петронијевић 15
ЈБубомир Стојановић . . 71
83
А лександар Белић . . • 87
М илош Б у р и ћ ................ 93
Слободан Јовановић . . 95
Јован Ц в и ји ћ .................... 105

Риста Ј. О д а в и ћ .................................... 111

Јован Д у ч и ћ ............................................. 131
М илан Ракић ......................................... 139
Радован Т ун гуз Перовић Невесињски 156
Глигорије Б о ж о в и ћ ............................. 159
Сима П а н д у р о в и ћ ................................. 167
Вељко П е т р о в и ћ ..................................... 177
Сибе М и л и ч и ћ ......................................... 201
Иво А ндрић ............................................. 211
213
М илош Ц р њ а н с к и .................................
223
Растко П е т р о в и ћ ..................................... 227
Раде Д р а и н а ц .........................................
III
255
Богдан и П авле П оповић . . . 265
М илан Б о г д а н о в и ћ ..................... 269
Брана Ц в е т к о в и ћ ......................... 276
Геца К о н ......................................
281
О овој књизи .............................

283
 I 71

Рођсн у Смедсрсву Ј898. године. Ми-

лан Јовановић јс рано остао бсз оца
прихватио га је ујак др Душан Стоими-
ровип, чијс прсзиме јс из захвалностн
узсо. Радио је као практикант у Мини-
старству просвстс. а новинарски рад је
започсо у П о л и ти ц и (1919). Био јс глав-
ни сарадник Самоуправе (1921— 1923).
аташе за штампу при нашсм посланству
у Вср л н н у (1929), у С ко п љ у јс излавао
лист Вардар (1932— 1935), радио у Цен-
тралном прссбироу (1935— 1937), био ди-
рсктор новинске агснције „Авала”
(1937— 1938). Постааљсн (1940) за начел-
ника политичког одсљсња Министар-
ског савста Југославијс. Отпуип-ен с те
дужносги 27, марта 1941. П ослс тога
био у затвору неколико дана. да би се,
након 6. априла 1941, доорово.мо, као
рсдов, прикључио југословенској војсци
и са њсше доживсо њено расуло.
Био је дирсктор Државног архивл у
Београду (1941 — 1944) н главнн урсдник
Обноос (1941). Послс рата осућсн на
петнасст година робије. Пуштен нам т
половине издржане каме. од тада па
смрти прикупљао је грађу м Југосло-
всн асч лсксикографскн мв1»д н сараћи-
вао у ревиЈамц.
Умр«> јс у "Бсограду 19лл. г»ии»к-
Об|'ављсис су му к њ н јс СтШи Сат.
новек ч С.ин*н. 19.М. н
1930. К*«кидар Ковачсвић јс '*Р*Ч^*'
1971 н )Гн*р илчович зскспта у

сис.11 лсскО!. им.-ћу 14 -и.по! » Ји. К ш-

1‘ 11чвса‘ ,У5Л