Hronologija raspada SFRJ

Izvor: Wikipedia

Kao vremenski okvir raspada SFRJ se uzima period od smrti Josipa Broza Tita 4.
maja/svibnja 1980. do proglašenja Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992. Ova
hronologija se bavi događajima iz tog perioda.

U ovom delu će biti navedeni neki događaji ili procesi pre Titove smrti, a koji su doprinosili
centrifugalnim tendencijama (nasuprot objedinjujućim) među narodima Jugoslavije, ili
oblikovanju javnog mnenja ili načinu razmišljanja intelektualaca i političara, a koje će doći do
izražaja u vreme raspada SFRJ.[1]

 1876 - 78 - Srpsko-turski ratovi, pogoršanje međunacionalnih odnosa na Kosovu,

dolazak mnogih muhadžira (v. Srpsko-albanski sukob).
 1878 - Austrougarska okupacija BiH - Srbi uglavnom protiv, a Hrvati su naklonjeniji.

 1917, 20.7. - Krfska deklaracija između srpske vlade i Jugoslovenskog odbora - tačka
13 predviđa usvajanje Ustava "brojno kvalifikovanom većinom".
 1918
o 9.11. - Ženevski sporazum predviđa uniju Države SHS (proglašene 29.10.) i
Kraljevine Srbije do donošenja Ustava[2], nije specificiran oblik državnog
uređenja - odbačeno u Srbiji, podele i u Narodnom vijeću.
o 23.11. - Naputak Narodnog vijeća SHS delegaciji za pregovore sa Srbijom:
konačnu organizaciju nove države može odrediti "samo sveopća narodna
skupština... sa većinom od dvije trećine glasova"[2].
 1921, 28.6. - U odsustvu Radićeve HRSS, prostom većinom usvojen Vidovdanski
ustav (glasalo 223 za, 35 protiv i 158 odsutnih). HRSS neće priznavati nastalo stanje
do 1925.
 1928, 20.6. - Ubistvo hrvatskih poslanika u Skupštini.
 1939:
o 26.8. - Sporazum Cvetković-Maček - u ranije unitarnoj Kraljevini stvorena
Banovina Hrvatska.
o 14.12. - U "Srpskom glasu", glasilu Srpskog kulturnog kluba, objavljen članak
"Gde god je Srba - tu je Srbija".
 1941 - 45 - Drugi svjetski rat u Jugoslaviji ima i dimenziju međunacionalnog sukoba
između Srba, Hrvata, Muslimana i Albanaca.

 1961 - Polemika Ćosić - Pirjevec o odnosu republika i federacije.

 1962, 14 - 16.3. - (Tajna) Proširena sednica Izvršnog komiteta CK SKJ - rasprava o
decentralizaciji i krizi međurepubličkih odnosa[3].
 1964, 7 - 13.12. - VIII kongres SKJ - otvoreno nacionalno pitanje, osuđen "birokratski
centralizam"[4]
 1965 - Ekonomska reforma s tržišnim namerama, razočaravajući rezultati.
 1966:
 o 1.7. - IV Plenum CK SKJ (Brionski), pad Aleksandra Rankovića, pristalice
veće centralizovanosti.
o 15.9. - Sednica CK SK Srbije - predloženo da se Aleksandar Ranković isključi
iz SKJ, rasprava o policijskim zloupotrebama na Kosovu.
 1967:
o 17.3. - Objavljena Deklaracija o nazivu i položaju hrvatskoga književnog
jezika (nasuprot Novosadskom dogovoru iz 1954)
o Srpski pisci odgovaraju na Deklaraciju "Predlogom za razmišljanje" kojim
prihvataju njene stavove, ali i traže da Srbi u Hrvatskoj u tom slučaju koriste
srpski i ćirilicu.
o 18.4. - Amandmani I-VI na ustav SFRJ - porast uticaja republika.
o 19.7. - Samoproglašena Makedonska crkva, podrška vlasti, protivno srpskim i
bugarskim pretenzijama.
 1968:
o 29 - 30.1. - Simpozijum o crnogorskoj kulturi (kao zasebnoj od srpske).
o februar - XVII sjednica CK SK BiH definira Muslimane kao poseban narod.
o proleće - Zvanični naziv "Albanac" umesto "Šiptar", kniževni albanski jezik
isti kao u Albaniji (južni dijalekt).
o maj - XIV sednica CK SK Srbije - Dobrica Ćosić kritikuje rastuću
decentralizaciju i politiku na Kosovu; CK se distancira, neće biti reizabran u
novembru (biće na čelu Srpske književne zadruge 1969-71.).
o novembar - Demonstracije Albanaca na Kosmetu i u zapadnoj Makedoniji,
traži se i republika. Vojvodina i Kosovo dobijaju zasebne SK.
o 26.12. - Amandmani VII-XIX na Ustav SFRJ - dalje sužavanje saveznih
ovlašćenja; Autonomne Pokrajine (sada "Socijalističke A. P.") su konstitutivni
elementi federacije i imaju svoj Vrhovni sud. Naziv "Kosovo i Metohija" je
promenjen u "Kosovo".[4]
 1969
o mart - IX kongres SKJ - jednako predstavljanje republika i pokrajina umesto
proporcionalno prema broju članova.
o Cestna afera u Sloveniji, oko načina dodeljivanja republikama zajma od
Svetske banke.
o Zvanično odobreno isticanje albanske zastave (praktično od '67).
 1970
o 16 - 17.1. - X sjednica CK SK Hrvatske - partija smatra da je unitarizam
opasnijii od hrvatskog nacionalizma i staje na čelo tamošnjeg nacionalnog
pokreta (v. Hrvatsko proljeće).
o Prištinski univerzitet osamostaljen od Beogradskog.
 1971
o mart - Javna rasprava o novim amandmanima na Ustav SFRJ na beogradskom
Pravnom fakultetu. Filozof Mihailo Đurić smatra da je položaj Srba u
Jugoslaviji već neodrživ i dovodi u pitanje granice između republika u slučaju
stvaranja nacionalnih država (biće uhapšen i osuđen na robiju 1972).
o maj - Godišnja skupština Srpske književne zadruge - Ćosićev govor o
ugroženom jugoslovenskom i srpskom jedinstvu.
o 30.6. - Amandmani XX-XLII na Ustav SFRJ, tzv. "radnički", pominju se
organizacije udruženog rada. SFRJ je "...zajednica dobrovoljno ujedinjenih
naroda i njihovih socijalističkih republika, kao i socijalističkih autonomnih
pokrajina Vojvodine i Kosova koje su u sastavu Socijalističke Republike
Srbije,..." (am. XX). Ustanovljeno je Predsedništvo SFRJ (po troje iz republika

2
 i dvoje iz pokrajina (am. XXXVI) + Tito kao Predsednik Republike (am.
XXXVII). Za većinu odluka mora postojati konsenzus republika i pokrajina.
o studeni - Studentske demonstracije u Hrvatskoj - traži se mesto u UN i
radikalno rešenje "deviznog pitanja".
o 1.12. - XXI sednica SKJ u Karađorđevu - kraj Hrvatskog proljeća, zatim čistke
i zatvaranja i "Hrvatska šutnja".
 1972
ojun-jul - Tzv. Bugojanska grupa naoružanih hrvatskih emigranata upala u
Jugoslaviju s namerom da izazove ustanak.
o 18.10. - U medijima objavljeno "Pismo" Tita i SKJ - poziv na borbeniju
partiju, "demokratski centralizam" i veći nadzor SKJ nad društvom. Sledi pad
"liberala" u Srbiji (najpoznatiji Marko Nikezić i Latinka Perović).
 1974, februar - Ustavi SFRJ, republika i pokrajina (pokrajine su ranije imale statute).
Kosolidacija amandmanskih promena 1967-71. Uvedena dvodomna skupština umesto
petodomne. Smanjeno Predsedništvo SFRJ (po jedan iz republika i pokrajina) + Tito
kao Predsednik Republike.
 1976, 25.11. - Zakon o udruženom radu - osnovne organizacije udruženog rada
(OOUR-i, pomenuti u amandmanima '71.) imaju pravo da raspolažu dohotkom (plate,
investicije itd.).
 1977, mart - Predsedništvu predstavljena "Plava knjiga" ("SR Srbija i autonomne
pokrajine u njenom sastavu - ustavni položaj i praksa"), neobjavljeni izveštaj,
sastavljen na zahtev srpskog rukovodstva - kritika načina sprovođenja ustava i
rezultantne podeljenosti SR Srbije na tri dela i asimetrije u upravi.
 1979 - Početak opadanja jugoslovenske ekonomije - od stranih faktora: Naftni šok
1979, svetska recesija, zatezanje zapadnih kredita.

1980
Datum Događaj
Smrt predsednika Tita. Nasleđuje ga 9-člano predsedništvo (sa
4. maj/svib.
predstavnicima 6 republika, 2 pokrajine i Predsedništva SKJ)
Grupa od 60 pisaca, pesnika i intelektualaca u Sloveniji potpisuju peticiju
kojom zahtevaju ustanovljenje prostora za slobodnu intelektualnu debatu,
10. jun/lip.
što bi uključivalo i pravo na političku kritiku. Peticija zahteva pravo na
ustanovljenje novog nezavisnog časopisa za intelektualnu diskusiju.
Petorica slovenačkih intelektualaca pokreću svejugoslovensku peticiju za
1. okt/list. ukidanje Člana 133 Krivičnog zakona koji omogućuje progon pojedinaca
koji kritikuju režim.

1981
Datum Događaj
Počinju protesti kojima se traži da SAP Kosovo postane republika unutar
11. mart/ožuj.
Jugoslavije (umesto pokrajina unutar Srbije).
1. apr/trav. Između 5.000 i 25.000 albanskih demonstranata traže Kosovo republiku.
Predsedništvo šalje specijalne snage da uguše demonstracije i proglašava
2. apr/trav.
vanredno stanje koje traje 7 dana.[5]

3
3 apr/trav. Kraj demonstracija, poginulo 9 ljudi, preko 250 povređeno. [6]

1982
Datum Događaj
2. feb/velj. U Ljubljani rok-koncert u podršku poljskom pokretu Solidarnost.
U Sloveniji pokrenut alternativni žurnal "Nova Revija", što se smatra
maj/svibanj
početkom postepene demokratizacije u Sloveniji.

1983
Datum Događaj
12 apr/trav. Episkopi SPC potpisuju peticiju protiv progona Srba na Kosovu.
Alija Izetbegović opet uhapšen i sudi mu se, najviše zbog Islamske
jun - avgust deklaracije, dela teoretske prirode. Osuđen je na 14 godina, odležaće 5
godina i 8 meseci.

1984
Datum Događaj
Grupa od 26 slovenačkih intelektualaca i javnih ličnosti zahtevaju
promenu jugoslovenskog ustava, tako da budu izričito zaštićene sloboda
1. jan/sij.
govora i okupljanja. Među potpisnicima su Rastko Močnik, Alenka
Puhar, Gregor Tomc, Ivo Urbančič, Pero Lovšin i Dane Zajc.
Politika SAD prema Jugoslaviji se menja donošenjem Direktive 133
(National Security Decision Directive 133)[7], ali cilj ove politike je
14 mart/ožuj.
pokazan još 1982. sa NSDD 54, koja poziva na "tihe" revolucije u
komunističkim zemljama.

1985
Datum Događaj
Srbin sa Kosova Đorđe Martinović donesen kod lekara sa povredama
izazvanim silovitim nabijanjem staklene flaše u anus. Istraživači dolaze
1. maj/svib. do različitih zaključaka o uzroku, od samoizazvanih povreda[8] do
silovanja bocom.[9]. Martinović tvrdi da ga je silovao Albanac, što
izaziva buru u Srbiji.
Srpska akademija nauka i umetnosti donosi odluku da napiše
25 maj/svib. Memorandum o političkim, ekonomskim i kulturnim oblastima debate u
vezi sa srpskim narodom u SFRJ.
Predsedništvo SFRJ prihvata izveštaj Milana Kučana u kojem se tvrdi da,
20. jul/srp. usled autonomija pokrajina Kosovo i Vojvodina, nije ispunjeno pravo
srpske nacije da stvori sopstvenu državu.

4
 Istoričar Jožko Šavli i filolog Matej Bor lansirali Venetsku teoriju, prema
septembar kojoj Slovenci nisu Južni Sloveni i koja prema tome ima
antijugoslovensku konotaciju.

1986
Datum Događaj
XII Kongres Saveza socijalističke omladine Slovenije donosi rezoluciju
kojom se podržavaju pojmovi građanskog društva, eksplicitno pominjući
pokrete u najširim slojevima - ekološki, pacifistički, za ljudska i gej
april
prava. Takođe se traže slobode govora i okupljanja i pravo na štrajk u
celoj Jugoslaviji. Podrška prigovoru savesti izaziva konfrontaciju sa
JNA.
Na X Kongresu SK Srbije, Slobodan Milošević izabran za predsednika
28. maj/svib.
partije.
24. sep/ruj. Večernje novosti objavljuju navodno nedovršen Memorandum SANU.
Predsednik predsedništva Srbije Ivan Stambolić, kritikuje Memorandum,
25. sep/ruj.
nazivajući ga smrtonosnim šovinističkim manifestom.

1987
Datum Događaj
Slovenački nezavisni časopis "Nova Revija" objavljuje Priloge za
20. feb/velj. slovenački nacionalni program, zbirku 16 članaka u korist nezavisne i
demokratske Slovenije.
Izbija "Skandal sa posterom". Ranije tokom godine slovenački
neoavangardni umetnički pokret Neue Slowenische Kunst je dizajnirao
pobednički poster za proslavu Dana mladosti. Ispostavilo se da se radi o
26. feb/velj. prerađenoj slici nacističkog umetnika Richard Klein-a, na kojoj je
zastava nacističke Nemačke zamenjena jugoslovenskom zastavom a
nemački orao golubicom. Ova provokacija je bila usmerena na totalitarnu
prirodu titoističke ideologije.
Slobodan Milošević se obraća masi od 15.000 Srba i Crnogoraca na
Kosovu rekavši im "niko ne sme da vas bije". Kasnije te večeri TV
24. apr/trav. Beograd prenosi snimak Miloševićevog govora. Predsednik
predsedništva Srbije Ivan Stambolić se kasnije prisećao da je video "kraj
Jugoslavije".
Hiljadu Srba i Crnogoraca sa Kosova protestuje pred Saveznom
26. jun/lip.
skupštinom u Beogradu zbog progona od strane Albanaca[10]
Aziz Keljmendi, vojnik JNA ubija četvoricu i ranjava 7 svojih kolega.
2/3. sep/ruj.
Tokom sahrane, rulja napada radnje albanskih vlasnika[11].
10. sep/ruj. Reforma srpskog ustava.
Tokom Osme sednice CK SKS, Milošević poražava Stambolića, koji u
24. sep/ruj.
decembru daje ostavku.
novembar/studeni Osnovan Helsinški komitet Jugoslavije

5
 Štrajk u Litostroju počinje u Ljubljani. Radnici traže pravo na nezavisne
sindikate i političku pluralizaciju. Formiran je organizacioni komitet za
9. dec/pros.
osnivanje nezavisne Socijaldemokratske partije Slovenije. Ovaj događaj
se smatra početkom procesa političke pluralizacije u Sloveniji.

1988
Datum Događaj
Komitet srpskih akademika zahteva stvaranje "srpske autonomne oblasti"
12 feb/velj.
na teritoriji SR BiH i SR Hrvatske.
Hrvatski film Život sa stricem prikazan uprkos protestu hrvatskog
7. apr/trav.
SUBNOR-a[12].
Slovenačko Udruženje pisaca i slovenačko sociološko udruženje
objavljuju predlog za alternativni slovenački ustav. Među autorima je
25 apr/trav. nekoliko istaknutih intelektualnih figura, npr. Veljko Rus, France Bučar,
Dimitrij Rupel, Veno Taufer, Milan Apih, Tine Hribar, Peter Jambrek,
Janez Menart, i Tone Pavček.
Na masovnom mitingu u Ljubljani osnovan Slovenački seljački savez
(Slovenska kmečka zveza), prvo otvoreno-nekomunističko političko
12. maj/svib.
udruženje u Jugoslaviji. Ovaj događaj se smatra početkom Slovenačkog
proleća.
Savezni sekretar narodne odbrane Branko Mamula smenjen zbog
15. maj/svib.
protivljenja S. Miloševiću[13], na njegovo mesto dolazi Veljko Kadijević.
U Sloveniji JNA hapsi Janšu i još trojicu, zbog odavanja "državne tajne".
Hapšenja izazivaju proteste u Sloveniji[14]. Tokom Procesa protiv
31.5. - 4.6.
četvorice je formiran Odbor za odbranu ljudskih prava, koji postaje
centralna platforma građanskog društva u Sloveniji.
Boško Krunić i Franc Šetinc (slovenački član politbiroa SKJ) daju
27. sep/ruj.
ostavke usled konflikta između Srba i Albanaca[15].
Gomila se okuplja u Bačkoj Palanki da protestuje protiv pokrajinske
4. okt/lis.
vlade Vojvodine.
Pod kontrolom Slobodana Miloševića, Mihalj Kertes i 100.000 ljudi iz
5. okt/lis. Bačke Palanke i ostatka Srbije ulaze u Novi Sad da podrže proteste
protiv vojvođanske vlade.
Nakon što je JNA odbila da rastera gomilu ili zaštiti zgradu skupštine u
Novom Sadu, vojvođanske vlasti daju ostavku i zamenjeni su
6. okt/lis.
političarima lojalnim Miloševiću[16]. Srbija sada ima 2 od 9 (uskoro 8)
glasova u Predsedništvu SFRJ.
Crnogorska milicija interveniše protiv demonstranata u Titogradu i
9. okt/lis.
proglašava vanredno stanje[17]. Srbija ovo vidi kao neprijateljski čin.
Pred. pred. Raif Dizdarević, upozorava da bi kriza u Jugoslaviji mogla
dovesti do "vanrednih okolnosti". On oglašava da su demonstracije protiv
10. okt/lis.
lidera SK u raznim delovima zemlje "negativni događaji" koji mogu
dovesti do "nepredvidljivih posledica"[18].
Neuspeli pokušaj Stipe Šuvara da izbaci S. Miloševića iz jugoslovenskog
17. okt/lis.
CK.

6
 Broj članova saveznog Predsedništva smanjen na 8, ukidanjem pozicije
novembar
za Predsednika Predsedništva SKJ.
Ostavka kosovske pokrajinske vlade (Vlasi, Jašari), postavljeni su
političari lojalni Miloševiću. Ovaj događaj inicira prve od mnogih
17. nov./stud.
albanskih demonstracija. Srbija sada kontroliše 3 od 8 glasova u
Predsedništvu.
Masovan miting, sa procenjenih milion ljudi, podrške Miloševićevoj
18. nov./stud.
politici na beogradskom Ušću[19].
Prištinom maršira oko 100.000 Albanaca, gnevnih zbog smene
19. nov./stud.
pokrajinskih rukovodilaca[20].
Suočen sa inostranim dugom od 21 mlrd. dolara, nezaposlenošću od 15%
31. dec./pros.
i inflacijom od 250%, SIV Branka Mikulića daje ostavku[21].

1989
Datum Događaj
U Titogradu se okuplja preko 100.000 demonstranata i protestuje protiv
vlade SR Crne Gore, koja daje ostavku sledećeg dana[22]; u novom
10. jan/sij. rukovodstvu su Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović,
saveznici S. Miloševića. Time Srbija može računati na 4 od 8 glasova u
Predsedništvu.
11. jan/sij. Osnovan Slovenački demokratski savez.
16. feb/velj. Osnovan Socijaldemokratski savez Slovenije.
20. feb/velj. Albanski rudari u Trepči započinju štrajk.
Zbog albanskih protesta, Predsedništvo SFRJ proglašava vanredno stanje
27. feb/velj.
na Kosovu.
Franjo Tuđman se pojavio pred Društvom književnika Hrvatske i održao
28. feb/velj.
govor u kojem je ocrtao politički program buduće HDZ.
3. mar/ožu. Uhapšen Azem Vlasi.
Udruženje književnika Srbije diskutuje o mržnji prema Srbima u
4. mar/ožu. Hrvatskoj, Sloveniji i na Kosovu. Vuk Drašković pominje "zapadne
srpske granice".
10. mar/ožu. Osnovan je Slovenački hrišćanski socijalni pokret.
Ante Marković preuzima dužnost novog saveznog premijera (SIV).
Milošević je ranije odbio taj položaj, koji mu je ponudio sekretar odbrane
16. mar/ožu. V. Kadijević. Markovićev protivkandidat je tako bio Borisav Jović. BBC
će nazvati Markovića "najboljim saveznikom Vašingtona u
Jugoslaviji"[23].
Doneseni amandmani na Ustav SR Srbije, kojima je praktično ukinuta
28. mar/ožu. autonomija dve pokrajine, ali Srbija zadržava njihova mesta u
Predsedništvu.
8. maj/svib. Slobodan Milošević postaje predsednik predsedništva SR Srbije.
Slovenačke opozicione partije i udruženje pisaca izdaju zajednički
8. maj/svib.
manifest, poznat kao Majska deklaracija, kojom zahtevaju suverenu i

7
 demokratsku slovenačku nacionalnu državu. Deklaraciju javno čita
pesnik Tone Pavček na mitingu na ljubljanskom Kongresnom trgu.
29. maj/svib. Osnovan Hrvatski socijalno-liberalni savez.
11. jun/lip. Osnovani Zeleni Slovenije, kao prva ekologistička partija u Jugoslaviji.
17. jun/lip. Osnovana Hrvatska demokratska zajednica.
Najmasovniji zbor na Gazimestanu, Milošević govori o "bitkama" koje
28. jun/lip.
predstoje.
Na sastanku Udruženja književnika u Beogradu, Vuk Drašković poziva
14. sep/ruj.
na stvaranje Krajine u Hrvatskoj.
Skupština SR Slovenije donosi amandmane na republički ustav kojima
daje prednost republičkim u odnosu na savezne zakone. [24]. Ta republika
17. sep/ruj.
više nema "socijalistička" u nazivu, unesene su odredbe koje omogućuju
slobodne izbore.
Demonstracije na Kosovu, u Vojvodini i ostatku Srbije i u Crnoj Gori
29. sep/ruj.
protiv slovenačkih amandmana.
Predsedništvo CK SK Bosne i Hercegovine otkriva akcije srpske
20. okt/list.
Državne bezbednosti na teritoriji BiH.
Početak sudskog procesa protiv Azema Vlasija i drugih kosovskih
30. okt/list.
političara.
Milicija koristi silu protiv albanskih demonstranata na Kosovu, neki su
3. nov/stud.
ubijeni.
U Zagrebu osnovana prva od stranaka koje se poziva na tradiciju
11. nov/stud.
predratne Hrvatske seljačke stranke.
Vlasti Slovenije objavljuju kako neće dozvoliti "miting istine", odnosno
20. nov/stud.
demonstracije Srba i Crnogoraca u Ljubljani.
Osnovana Demokratska opozicija Slovenije DEMOS kao jedinstvena
27. nov/stud. platforma svih antikomunističkih političkih partija u Sloveniji, na čelu sa
emigrantskim disidentom Jože Pučnikom[25].
Odgovarajući na zabranu demonstracija, Srbija proglašava ekonomsku
29. nov/stud.
blokadu Slovenije[26].
Manje od 100 ljudi se pojavljuje pred Slovenačkom skupštinom u
1. dec/pros.
Ljubljani. Lokalna milicija rasteruje gomilu.
Tajni sastanak hrvatskog i slovenačkog predsednika (Ivo Latin i Janez
10. dec/pros.
Stanovnik).
Održan kongres SKH na kome je odlučeno da se sljedeće godine održe
13. dec/pros. višestranački izbori u Hrvatskoj; prvi put se bira predsjednik između dva
kandidata i Ivica Račan pobjeđuje Ivu Družića.
Milošević odlučuje da prekine slanje električne energije stanovnicima
Hrvatske. Italijanski inostrani ministar Gianni de Michelis u intervjuu za
beogradski list Borba naziva Hrvate i Slovence ekstremistima, bez
ikakve šanse da uđu Evropu bez Jugoslavije.
31. dec/pros.

8
1990
Datum Događaj
1. jan/sij. Početak ekonomskog programa saveznog premijera Ante Markovića.
20. jan/sij. Početak XIV i poslednjeg kongresa SKJ.
Slovenački i hrvatski delegati napuštaju Kongres SKJ[27], Savez
22. jan/sij.
komunista Jugoslavije se raspada.
Novi albanski protesti protiv vanrednog stanja na Kosovu. Gomila od
25. jan/sij.
40.000 ljudi razbijena vodenim topovima i suzavcem[28].
Veljko Kadijević zahteva uvećanje broja vojnog osoblja stacioniranog u
26. jan/sij. Sloveniji. JNA stvara vojni plan za akciju na teritorijama sa etnički
izmešanim stanovništvom (BiH i Hrvatska).
29. jan/sij. Generalni štrajk na Kosovu.
31. jan/sij. Predsedništvo SFRJ odlučuje da pošalje JNA na Kosovo da povrati red.
3. feb/velj. Osnovana/obnovljena Demokratska stranka u Srbiji.
Sabor Hrvatske donosi amandmane na Ustav SRH kojima su omogućeni
14. feb/velj.
višestranački izbori.
Zdravko Mustač, šef Savezne Službe državne bezbednosti, tvrdi da će
16. feb/velj.
HDZ započeti pogrom Srba 48 sati nakon izborne pobede.
17. feb/velj. U Kninu osnovana SDS.
Protest 50.000 Srba iz Hrvatske i Srbije na Petrovoj gori protiv "Franje
4. mar/ožu.
Tuđmana i ustaša", zahteva se teritorijalni integritet Jugoslavije.
BBC izveštava o pogoršanju situacije između Hrvata i Srba i tenzijama
10. mar/ožu.
nakon srpskih zahteva na Petrovoj gori.
Srbin Duško Čubrilović pokušao gasnim pištoljemn da ubije Franju
17. mar/ožu.
Tuđmana na predizbornom mitingu u Benkovcu.
21. mar/ožu. Srbi oko Zadra prave noćne straže, koje čak kontrolišu autobuse.
Slovenačka demokratska opozicija izdaje predlog alternativnog
23. mar/ožu. slovenačkog ustava. Predlog, čiji su autori Peter Jambrek, France Bučar i
Tine Hribar, jasno zamišlja nezavisnu demokratsku državu.
Srpsko vođstvo se sastaje da razmotri situaciju u Jugoslaviji i slaže se da
26. mar/ožu.
je rat u Hrvatskoj i BiH neizbežan.
30. mar/ožu. Sastanak SKJ bez članova iz BiH, Hrvatske, Makedonije i Slovenije.
apr/trav. Pripadnici milicije iz Hrvatske povučeni sa Kosova.
U Sloveniji održani prvi demokratski izbori na kojima pobeđuje
8. apr/trav. DEMOS, a posle kojih će premijer postati hrišćanski demokrata Lojze
Peterle.
U prvom krugu prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj na kojima
pobeđuje HDZ[29]. Neposredno nakon njih Bernardo Jurlina, predsednik
22. apr/trav.
dotada pro-komunističkog Saveza samostalnih sindikata postaje prvi
visoki funkcioner nomenklature koji će preći u redove HDZ.
U drugom krugu prvih izbora za prvog predsednika nekomunističke
22. apr/trav.
Slovenije kao nezavisni kandidat izabran Milan Kučan.

9
 Sastanak između Borisava Jovića, budućeg predsednika predsedništva i
26. apr/trav. sekretara za odbranu Veljka Kadijevića, koji izveštava da je JNA
spremna za akciju u Sloveniji i Hrvatskoj.
Održan drugi krug izbora u Hrvatskoj. na kojima HDZ potvrđuje većinu
7- 8 maj/svib.
u Saboru.
13. maj/svib. Veliki neredi na Maksimiru, tokom utakmice Dinamo - Crvena Zvezda.
JNA počinje da razoružava Teritorijalnu odbranu Slovenije i Hrvatske,
17. maj/svib.
ali slovenačko odbijanje sprečava razoružavanje u Sloveniji.
26. maj/svib. Osnovana Stranka demokratske akcije u BiH.
Prva sjednica novoizabranog Sabora SRH na kome je Franjo Tuđman
30. maj/svib. izabran za predsednika Predsjedništva SRH, a Stipe Mesić za premijera.
SDS Jovana Raškovića raskida sve odnose sa Saborom.
U časopisu Svet Vojislav Šešelj izjavljuje: "Drina nije granica Srbije.
30. maj/svib.
Drina je srpska reka koja teče posred Srbije."[30].
Jugoslovenska himna i fudbalski tim izviždani tokom prijateljske
3. jun/lip.
utakmice sa Holandijom na Maksimiru.
Skupština opštine Knin predlaže stvaranje Zajednice opština Severne
6. jun/lip.
Dalmacije i Like.
JNA stvara nove brigade u okolini Zagreba, Knina, Banje Luke i u
8. jun/lip.
Hercegovini.
jun/lip. Formirana Zajednica opština Sev. Dalmacije i Like.
Slobodan Milošević kaže predsedniku SFRJ Borisavu Joviću da on misli
28. jun/lip. da bi "raspad Hrvatske trebalo izvesti tako da Zajednica opština S. D. i L.
ostane sa naše strane granice".
Sabor RH donosi ustavne promene temeljem kojih Hrvatska više nije
29. jun/lip. "Socijalistička" Republika, usvojeni su novi privremeni zastava i grb
("šahovnica").
Vladimir Šeks, potpredsednik Hrvatskog sabora, kaže da SFRJ mora
30. jun/lip.
postati konfederacija.
Milan Babić u kninskom Kosovu govori o budućem stvaranju SAO
1. jul/srp.
Krajine.
Slovenački parlament glasa o proglašenju nezavisnosti (ali nezavisnost
1. jul/srp.
nije proglašena).
Skupština Kosova -proglašava Kosovo republikom, sa pravima i
2. jul/srp. ovlašćenjima jednakim ostalim republikama. Srpska skupština na to
odgovara ukidanjem kosovske skupštine[31].
Skupština SR Srbije promenila izborni zakon kako bi omogućila
20. jul/srp.
slobodne višepartijske izbore.
Hrvatski sabor glasa za niz ustavnih promena. Iz državnih institucija i
25. jul/srp. simbola su uklonjene reference na komunizam, zvanično ime je
Republika Hrvatska[32].
Veliki miting u Srbu, SDS proglašava nezavisnost Srba u Hrvatskoj i
25. jul/srp.
stvaranje Srpskog nacionalnog vijeća.
26. jul/srp. Osnovana HINA (hrvatska novinska agencija).
30. jul/srp. U Berku kod Vukovara napadnuti članovi HDZ-a.

10
 Na prvom sastanku Srpskog nacionalnog vijeća u Hrvatskoj, doneta je
odluka da je potreban referendum o srpskoj autonomiji u Hrvatskoj.
31. jul/srp.
Hrvatska vlada zabranjuje takav referendum[33]. Milan Babić je izabran
za predsednika vijeća[34].
Skupština SR BiH menja svoj ustav kako bi omogućila višestranačke
31 jul/srp.
izbore.
5. avg/kol. Osnovana SDS (BiH).
Delegacija Srba iz Knina na čelu sa Milanom Babićem dolazi u Beograd,
susreće se sa jugoslovenskim predsednikom Jovićem i saveznim
13. avg/kol.
sekretarom unutrašnjih poslova Petrom Gračaninom. Jović proglašava da
će opštine odlučiti hoće li ostati u Jugoslaviji ili ne.
17. avg/kol. Krajinski Srbi započinju Balvan revoluciju[35].
18. avg/kol. Osnovana HDZ BiH.
Jugoslovenska vlada i JNA zahtevaju da Hrvatska ne preduzima akcije
avg/kol.
protiv srpskih pobunjenika.
Hrvatski predsednik Franjo Tuđman traži sastanak sa srpskim kolegom
24. avg/kol.
Miloševićem.
27. avg/kol. Dozvoljena registracija novih političkih partija u Srbiji[36].
Hrvatski Ustavni sud ukida (de jure) "Zajednicu opština severne
30. avg/kol.
Dalmacije i Like", kao neustavnu.
Albanski delegati raspuštene kosovske skupštine donose "Kačanički
septembar
ustav".
3. sep/ruj. Albanci na Kosovu počinju generalni štrajk[37].
Dugogodišnji hrvatski politički disident Ivan Zvonimir Čičak i novinski
3. sep/ruj. izdavač Marinko Božić organizuju Hrvatski domoljubni odred u
Hercegovini. Srpska štampa ih zbog crnih uniformi naziva ustašama.
Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Josip Boljkovac daje ultimatum
7. sep/ruj. pobunjenicima u Krajini da prestanu sa protivustavnim akcijama i
predaju oružje do podneva 12. septembra.
9. sep/ruj. SDS Hrvatske zahteva zaštitu od saveznog Predsedništva.
Srpski radio u Kninu traži od građana da prestanu sa vraćanjem oružja
12. sep/ruj.
hrvatskoj vladi.
13. sep/ruj. Srpske snage navodno počinile masakr u kosovskom selu Polat[38].
Neuspeli "puč" u bosansko-muslimanskoj stranci SDA, posle koga u njoj
vlast učvršćuje Alija Izetbegović. Disidenti na čelu s Muhamedom
18. sep/ruj. Filipovićem i Adilom Zulfikarpašićem, koji inzistiraju na korištenju
imena Bošnjaci, organizuju novu stranku Muslimanska bošnjačka
organizacija.
19. sep/ruj. Skupština BiH glasa za ostanak u Jugoslaviji.
26. sep/ruj. Srbi iz Pakraca, Petrinje i Siska počinju blokiranje saobraćaja.
Donesen Ustav Republike Srbije, sužena autonomija pokrajina, ali
28. sep/ruj.
zadržavaju predstavnike u Predsedništvu.
Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj proglasilo da su Srbi na
30. sep/ruj. avgustovskom referendumu izglasali autonomiju unutar Hrvatske (unutar
Jugoslavije).

11
1. okt/lis. SNV proglašava stvaranje SAO Krajine u Hrvatskoj.
George H. W. Bush na sastanku sa jugoslovenskim predsednikom daje
1. okt/lis.
punu podršku Jugoslaviji.
3. okt/lis. Hrvatska i Slovenija nude konfederaciju jugoslovenskom predsedništvu.
Slovenački parlament ukida 27 jugoslovenskih zakona na slovenačkoj
4. okt/lis.
teritoriji.
Vojvođanska naftna kompanija Naftagas preuzima kontrolu nad
11. okt/lis. imovinom hrvatske naftne kompanije u SAO Krajini.
Statua bana Jelačića vraćena na trg koji se opet zove po njemu.
Na sastanku saveznog Predsedništva Hrvatska i Slovenija opet zahtevaju
16. okt/lis. konfederalno rešenje, predstavnici ostalih republika glasaju protiv tog
predloga.
Hrvatska nogometna reprezentacija igra prvi meč, sa reprezentacijom
17. okt/lis.
SAD.
23. okt/lis. Srpska skupština izglasala porez na robu iz Slovenije i Hrvatske.
Slobodan Milošević traži vojne akcije samo protiv Hrvatske i "samo" na
26. okt/lis.
teritoriji gde ima Srba.
U BiH održani prvi višestrančki izbori. Na prvom krugu 1990 izbora za
Skupštinu pobjeđuje koalicija tri nacionalne stranke - SDA, SDS i HDZ
18. nov/stu. BiH. Na izborima za sedmočlano Predsjedništvo najviše glasova osvaja
Fikret Abdić, ali će mjesto predsjednika Predsjedništva kasnije pripasti
Izetbegoviću.
Sastanak hrvatskog i slovenačkog predsednika u vezi buduće
22. nov/stu.
nezavisnosti.
Goran Alavanja, pripadnik MUP-a Hrvatske srpske nacionalnosti, ubijen
22. nov/stu.
na barikadama, postavši prva žrtva oružanih sukoba u Hrvatskoj.
Prvi krug višestranačkih izbora u Makedoniji na kojima najviše glasova
25. nov/stu.
dobija Socijaldemokratski savez Makedonije. VMRO-DPMNE.
Janez Drnovšek (predsednik predsedništva do maja) i sadašnji
28. nov/stu. predsednik Borisav Jović održali sastanak na kojem je Sloveniji dato
zeleno svetlo za odlazak iz Jugoslavije.
29. nov/stu. Arkan uhapšen u Hrvatskoj, uskoro pušten.
Izabran Patrijarh Pavle, usred podela među episkopima oko podrške
3. dec/pro.
Miloševiću.
Savezni sekretar za odbranu Veljko Kadijević u intervjuu beogradskoj
7. dec/pro. televiziji napada hrvatsko rukovodstvo za obnavljanje fašizma i genocid
nad Srbima.
U Srbiji održani prvi višestranački izbori. Za predsednika izabran
9. dec/pro. Slobodan Milošević, a njegova stranka SPS osvaja većinu u Narodnoj
skupštini.[39].
Pro-miloševićevska Demokratska partija socijalista Crne Gore pobeđuje
9. dec/pro.
na prvim višestranačkim izborima u Crnoj Gori.
U drugom krugu izbora u Makedoniji relativnu većinu tesno uspeva
9. dec/pro. osvojiti VMRO-DPMNE. Posle će stranke u Sobranju sastaviti tehničku
vladu.
21. dec/pro. Milan Babić proglašava SAO Krajinu na hrvatskoj teritoriji.

12
 Hrvatski sabor glasa za novi, tzv. Božićni ustav, prema kome je Hrvatska
dom Hrvata i ostalih naroda. Uklanjanje srpskog imena iz ustava izaziva
22. dec/pro.
protest među srpskom manjinom u Hrvatskoj. Gosti u Saboru su Milan
Kučan i Alija Izetbegović, predsednici Slovenije odn. BiH.
Drugi krug izbora u Srbiji, SPS je (uz većinski sistem) dobila 192 od 250
23. dec/pro.
poslaničkih mesta.
Momir Bulatović izabran za predsednika Crne Gore (na položaju od
23. dec/pro.
januarske smene).
23. dec/pro. Slovenci velikom većinom glasaju za nezavisnost svoje zemlje[40].
Srbija uzima protivvrednost od 1,8 mlrd. dolara (2,5 mlrd. maraka) iz
26. dec/pro. Narodne banke Jugoslavije ("monetarni udar")[41]. Pod pritiskom ostalih
republika i Svetske banke, kasnije je vraćeno 1,5 mlrd. maraka[42].
Ustavni sud Hrvatske proglašava da SAO Krajina u pravnom smislu ne
31. dec/pro.
postoji.
31. dec/pro. Tokom 1990. industrijska proizvodnja u Jugoslaviji pala za 18,2 %[43].

1991
Datum Događaj
4. jan/sij. Hrvatska vlada stvara Vijeće obrane.
4. jan/sij. Stvaranje krajinskih policijskih snaga.
Veljko Kadijević, savezni sekretar za narodnu odbranu, zahteva od
4. jan/sij. predsednika Predsedništva Borisava Jovića da za ostanak ili izlazak iz
Jugoslavije glasaju narodi a ne republike.
Predsednik Borisav Jović zahteva da Predsedništvo glasa za upotrebu
9. jan/sij. JNA protiv Hrvatske i Slovenije. "Za" glasaju tri predstavnika Srbije i
predstavnik Crne Gore, predstavnici ostale četiri republike glasaju protiv.
Nakon sastanka saveznog Predsedništva sa JNA, vojska je ovlašćena da
10. jan/sij.
uzme oružje od "paravojnih snaga".
Zbog njegovog glasanja prethodnog dana, Radovan Karadžić zahteva
10. jan/sij. smenu Bogića Bogićevića, bosanskog Srbina izabranog na referendumu
25.6. 1989. da predstavlja BiH u saveznom Predsedništvu[44].
Veljko Kadijević izjavljuje da Srbi iz Hrvatske predaju oružje, ali ne i
15. jan/sij.
Hrvati.
Hrvatski sabor izjavljuje da je odluka Predsedništva od 10.1. nezakonita i
24. jan/sij.
da Hrvatska mora zaštititi sebe i svoje građane[45].
Savet Evrope je glasao da Jugoslavija mora mirno razrešiti svoju krizu i
februar
održati izbore za savezni parlament, da bi se pridružila Evropi[46].
Slovenački parlament odobrio zakone kojima se bankarstvo i odbrana
21. feb/velj.
preuzimaju od savezne vlade[47].
Nakon primitka vesti o odluci slovenačke skupštine da započne pravni
21. feb/velj. postupak za nezavisnost i moguće stvaranje novog saveza nezavisnih
država, Hrvatski sabor donosi sličnu odluku[48].
Skupština opštine Pakrac, s relativnom većinom Srba, glasa za ulazak u
22. feb/velj.
Krajinu.

13
 Srpsko nacionalno veće Baranje, Zapadnog Srema i istočne Slavonije
26. feb/velj. glasa da će se teritorija pod kontrolom veća otcepiti od Hrvatske, ako se
ova otcepi od Jugoslavije.
Srpsko nacionalno vijeće SAO Krajine glasa za ostanak Krajine u
28. feb/velj.
Jugoslaviji i izražava želju za mirnu separaciju Hrvatske i Krajine.[1]
JNA je poslata da spreči borbe između srpskih seljana, koji su zauzeli
policijsku stanicu u Pakracu, i hrvatske policijske jedinice koja je
3. mar/ožu. povratila kontrolu nad postajom i gradom[49]. Mada niko nije ubijen, ovaj
događaj označava početak Domovinskog rata (hrvatskog rata za
nezavisnost).
Velike demonstracije u Beogradu. Predsedništvo ovlašćuje JNA da zaštiti
9. mar/ožu.
značajne zgrade[50].
Sastanak jugoslovenskog Predsedništva u štabu JNA, tokom studentskih
demonstracija. JNA zahteva da bude proglašeno ratno stanje. Ponavlja se
12. mar/ožu.
ishod glasanja od 9.1. (4:4). Nakon glasanja, značajni članovi JNA idu u
"diplomatske" misije u Francusku, V. Britaniju i SSSR[44].
15. mar/ožu. Borisav Jović dao ostavku (povukao je 20.3.)
Slobodan Milošević na srpskoj televiziji objavljuje "Jugoslavija više ne
15. mar/ožu.
postoji"[30].
Nakon što je srpska inicijativa poražena glasanjem u Predsedništvu,
17. mar/ožu. Milošević naređuje mobilizaciju srpskih specijalnih snaga i objavljuje:
"Srbija neće priznavati odluke saveznog Predsedništva"[51].
200 srpskih pisaca, filmskih radnika i glumaca potpisuju peticiju protiv
20. mar/ožu.
Slobodana Miloševića, jer se on "odlučio za politiku rata"[52].
Hrvatska policija nastoji od krajinskih pobunjenika preuzeti kontrolu nad
31. mar/ožu. Nacionalnim parkom Plitvice što dovodi do Plitvičkog incidenta u kome
je ubijen jedan hrvatski policajac i jedan krajinski milicajac.
U Titovoj Korenici predsednik Krajine Milan Babić proglašava savez tog
2. apr/trav.
hrvatskog regiona sa Srbijom[53].
Početak saslušanja hrvatskog ministra obrane Martina Špegelja pred
zagrebačkim vojnim sudom za hrvatsku pobunu protiv jugoslovenske
2. apr/trav.
armije. Najjači dokazi potiču od Špegeljevog filma. Pod pritiskom
hrvatske javnosti suđenje je odloženo[54], a Špegelj beži u Austriju.
Incident u Borovom Selu, ubijeno 12 hrvatskih policajaca, JNA prekida
sukob i postavlja se između srpske i hrvatske strane. Vijest o masovnoj
2. maj/svib.
pogibiji hrvatskih policajaca izaziva nerede širom Hrvatske te tzv.
Kristalnu noć u Dalmaciji.
Masovni protesti ispred Komande Vojnopomorske oblasti u Splitu
eskaliraju kada je hicima iz vatrenog oružja pogođen 18-godišnji regrut
6. maj/svib.
Saša Gešovski, postavši prvi pripadnik JNA ubijen u oružanim
sukobima.
Na delu Hrvatske pod srpskom kontrolom se glasa o savezu sa
12. maj/svib.
Srbijom[55].
Protivno ustavu, srpski predstavnik u Predsedništvu Borisav Jović traži
15. maj/svib. glasanje i sprečava Stjepana Mesića da postane predsednik Predsedništva
SFRJ[56].

14
 Održan referendum za nezavisnost Hrvatske - uz odziv 86%, za
19. maj/svib.
nezavisnost glasa 94,17%[55].
25. jun/lip. Hrvatska donosi ustavnu odluku o nezavisnosti.
25. jun/lip. Slovenija proglašava nezavisnost.
Poslednji dan hrvatskog i slovenačkog roka za novi međurepublički
26. jun/lip.
sporazum o Jugoslaviji [2]
27. jun/lip. Početak desetodnevnog rata u Sloveniji (do 6.7.).
Na zahtev zapadnih zvaničnika Srbija prekida blokadu Mesićevog izbora
30. jun/lip.
za predsednika Predsedništva SFRJ[57].
Brionski sporazum prekida borbe u Sloveniji. Slovenija i Hrvatska
7. jul/srp. "zamrzavaju" odluku o nezavisnosti na tri meseca. JNA pristaje na
povlačenje iz Slovenije.
Milan Babić, predsednik pobunjenih Srba u Krajini, odbacuje mirovni
31. jul/srp.
predlog ministara Evropske zajednice[58].
Krajinski pobunjenici zauzimaju Dalj, što dovodi do masovnog
krvoprolića i zbjega hrvatskog stanovništva iz velikog dijela Istočne
1. avg/kol.
Slavonije. U Zagrebu formirana Vlada demokratskog jedinstva u kojoj
ulaze pripadnici svih saborskih stranaka.
25. avg/kol. Početak Opsade Vukovara.
Ženska organizacija Bedem ljubavi započinje proteste oko kasarni JNA,
29. avg/kol.
pozivajući da Hrvati i ostali budu oslobođeni regrutacije[59].
8. sep/ruj. Makedonija proglašava nezavisnost.
Generalštab JNA poziva na delimičnu mobilizaciju, protivno
15. sep/ruj.
jugoslovenskom ustavu[60].
Otkriven srpski program RAM, o njemu se diskutuje u skupštini BiH[61].
Jugoslovenski premijer Ante Marković potvrđuje da je Slobodan
19. sep/ruj.
Milošević naredio JNA da podeli oružje Teritorijalnoj odbrani Bosanske
Krajine, koja je pod kontrolom Radovana Karadžića[62].
Srpska skupština obaveštena da je odgovor na delimičnu mobilizaciju loš
26. sep/ruj.
- svega 50% se odazvalo[63].
Na Kosovu održan referendum o nezavisnosti, većina je "za", Srbija ga
30. sep/ruj.
ne priznaje.
7. okt/lis. JNA raketirala Banske dvore.
7. okt/lis. Hrvatski sabor proglašava nezavisnost od Jugoslavije.
8. okt/lis. Hrvatska proglašava nezavisnost.
Hrvatske snage na području Gospića započinju trodnevni masakr nad
16. okt/lis.
tamošnjim žiteljima srpske nacionalnosti.
21. okt/lis. Srpske paravojne snage u Hrvatskoj počinile Baćinski masakr.
26. okt/lis. Poslednji vojnici JNA napuštaju Sloveniju, preko luke Koper.
"Konvoj mira", u kome su i jugoslovenski predsednik Stjepan Mesić i
31. okt/lis. hrvatski premijer Franjo Gregurić, stiže u Dubrovnik, u vreme opsade od
strane JNA.
Bosanski Srbi glasaju na nelegalnom referendumu o ostanku u
10. nov/stu.
Jugoslaviji[64].
18.-21. nov/stu. Posle pada Vukovara, masakr u Ovčari.

15
11. dec/pro. Ukrajina priznaje Hrvatsku.
12 - 13. dec/pro. Pripadnici srpskih paravojnih formacija počinili Voćinski masakr.
16. dec/pro. Ostavka srpskog premijera Zelenovića[65].
Savezni premijer Ante Marković daje ostavku, odbijajući da prihvati
17. dec/pro.
savezni budžet prema kojem JNA dobija 86% svih sredstava[66].
19. dec/pro. Island priznaje Hrvatsku.
23. dec/pro. Hrvatska vlada izdaje prelaznu valutu po imenu hrvatski dinar[67].
24. dec/pro. Narodna banka Jugoslavije pokreće novi jugoslovenski dinar[67].

1992
Datum Događaj
Primirje između srpske i hrvatske strane u Hrvatskoj, proglašeno 3.1., se
jan/sij.
drži. Ubrzo stiže oko 10.000 vojnika UN[68].
Jugoslovenski ratni avion obara 1 od 2 helikoptera posmatračke misije
7. jan/sij.
EZ, gine 5 članova[69]. Ministar odbrane Kadijević ubrzo daje ostavku[70].
Bosanski Srbi objavljuju stvaranje sopstvene republike, efektivno od
dana međunarodnog priznanja BiH. Njena teritorija bi obuhvatila sve
9. jan/sij.
krajeve u kojima su Srbi u većini, kao i sve one "gde su Srbi u manjini
usled genocida u Drugom svetskom ratu"[71].
15. jan/sij. Evropska zajednica priznaje Sloveniju i Hrvatsku.
Nikola Koljević govori za novine o svojoj diskusiji sa hrvatskim
20. jan/sij.
predsednikom Tuđmanom o "transformaciji" BiH[72].
Crnogorska skupština zakazala referendum o podršci jugoslovenskoj
27. jan/sij.
federaciji[73].
Slovenija i Hrvatska nastupaju na Zimskoj olimpijadi, kao i krnja
8 - 23. feb/velj.
Jugoslavija (Srbija, Crna Gora, BiH).
Rezolucijom 743 SB UN uspostavljen UNPROFOR (zaštitne snage) za
21. feb/velj.
stvaranje tri zaštićena područja (UNPA) u Hrvatskoj.
Referendum o nezavisnosti BiH. Većina Muslimana i Hrvata "za", većina
29. feb/velj.
Srba bojkotuje.
Drugog dana referenduma ubijen mladoženjin otac Nikola Gardović,
1. mar/ožu. počinitelj je Ramiz Delalić. Mnogi Srbi Gardovića smatraju za prvu žrtvu
bosanskog rata[74].
Makedonski predsednik Kiro Gligorov govori novinama o sporazumu
2. mar/ožu.
između Makedonije i JNA[75].
23. mar/ožu. Bečki sporazum između Hrvatske i Srbije[76].
Srpska dobrovoljačka garda, pod komandom gangstera Željka
1. apr/tra.
Ražnatovića Arkana, zauzima Bijeljinu[77].
Sukob JNA i srpskih paravojnih snaga sa muslimanskim i hrvatskim
3. apr/tra.
bosanskim snagama oko Bosanskog Broda i Kupresa[77].
Predsednik BiH Alija Izetbegović naređuje mobilizaciju TO i policijske
5. apr/tra.
rezerve[78].

16
 EZ (prethodnog dana) i SAD priznale BiH[79]. Skupština srpskog naroda
7. apr/tra.
Bosne i Hercegovine proglašava nezavisnu srpsku republiku.
Arkanovci zauzimaju Zvornik. JNA odbija da zaštiti lokalne Muslimane
10. apr/tra.
dok ne predaju oružje[80].
SAD upozorava jugoslovensku vladu (pod srpskom kontrolom) da
16. apr/tra. prestane s napadima na Bosnu i Hercegovinu ili će u protivnom biti
suspendovana iz međunarodnih organizacija[81].
Savezna skupština u Beogradu proglasila novi ustav Savezne Republike
Jugoslavije (Srbija + Crna Gora), čime je formalno okončana SFRJ. U
27. apr/tra.
trenutku glasanja, u BiH se još uvek nalazi desetak hiljada vojnika
JNA[82]

Epilog
 Slovenija je primljena u EU i u NATO 2004. Eurozoni se priključila početkom 2007.,
predsedavala je EU u prvoj polovini 2008.

 Hrvatska je vojnim akcijama 1995. povratila zapadni deo RSK, uz bekstvo većine
Srba (u ratu je poginulo oko 20.000 ljudi na obe strane). Istočni deo RSK, Hrvatsko
podunavlje, mirno je reintegriran 1998. Hrvatska je primljena u NATO 2009, u
Europsku uniju 2013.

 BiH je počela dobijati konture 1994, kada je muslimansko-hrvatski konflikt okončan

stvaranjem bošnjačko-hrvatske federacije. Rat, u kojem je poginulo blizu 105 hiljada
ljudi, završen je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 1995, kada je BiH postala
zemlja tri naroda i dva entiteta (FBiH i Republika Srpska). Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU je postignut 2008. Akcioni plan za članstvo u NATO je odobren
2010.

 Savezna Republika Jugoslavija je nakon eskalacije albanske pobune na Kosovu 1998.

bila na meti NATO bombardovanja 1999, kada je izgubljena efektivna kontrola nad
tom pokrajinom (u ratu i bombardovanju je poginulo preko 10.000 ljudi). SRJ je 2003.
transformisana u Državnu Zajednicu Srbija i Crna Gora, koja je raspuštena 2006,
crnogorskim proglašenjem nezavisnosti.


o Srbija je od 2006. članica programa Partnerstvo za mir a od 2012. kandidat za
članstvo u EU. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. ali Srbija ga ne
priznaje.


o Crna Gora je 2010. dobila status kandidata za članstvo u EU, pregovori
započeti 2012; od 2009. je u akcionom planu za članstvo u NATO.

 Makedonija je tokom 2001. bila poprište sukoba albanske gerile i vladinih snaga, koji
je okončan Ohridskim sporazumom. Zemlja je kandidat za EU od 2005, a u akcionom
planu za članstvo u NATO je od 1999, ali pregovori još uvek (2012) nisu počeli zbog
problema oko imena sa Grčkom.

17
18