SADRZaAS PREDGOVOR uvop I. OPSTI DEO TEMELJ, VEZA KONSTRUKCIJE T TLA 1. 2. 10. ql. 12. 13. ae ‘TLO 2.1. 2.2, 2.3. 2.4. 2.5. opste Geomehanitke karakteristike tla pozvoljeno optereéenje tla i sleganje temelja Dozvoljeno optereéenje tla za povr8insko fundiranje po Tercagi-ju Izragunavanje sleganja temelja RAZNE VRSTE TEMELJA RAZNI NACINI GRADJENJA TEMELJA VODA U FUNDIRANJU MATERTJALT U FUNDIRANJU TEHNICKA SREDSTVA U FUNDIRANJU. MASINE I ALATI OPTERECENJA TEMELJA Bl. 8.2. Uticaji od vode Bo&ni uticaji tla CENTRISANJE TEMELJA J2BOR DUBINE FUNDIRANJA RACUNSKI PRITISCI TLA POD TEMELJIMA STABILNOST TEMELJA POSTUPCI IZNALAZENJA DIMENZIJA TEMELJA RAGUNSKI PRIMER. PROVERA POTPORNOG ZIDA II. PLITKO FUNDIRANJE 1. TRAKASTI TEMELJ, TEMELJ ISPOD ZIDA Lele 1.2. 1.3. Lede Trakasti temelj od nearmiranog betona Raéunski primer. Proratun trakastog temelja od nearmiranog bétona Trakasti temelj od armiranog betona Provera temelja na proboj ausesow 7 a 12 14 16 18 21 24 25 26 29 30 35 46 48 52 60 60 61 66 14 7vr 1.5, Temelj zida kalkana 2. GRADJENJE PLITKOG TEMELJA 3. WEMELJ SAMAC, TEMELT ISPOD STUBA 3.1. Temelj samac od nearmiranog betona 3.2. Temelj samac od armiranog betona 3.3. Proratun po teoriji lepeza 3.4. Proratun po teoriji plota 3.5. Provera temelja na proboj 2.6. Ratunski primer, Proratun temelja samca od armi- ranog betona 4, TEMELGNI NOSAC, TEMELJ ISPOD NIZA STUBOVA, KONTRA~ GREDA 4.1. Raéunski primer. Proratun temeljnog nosaéa za dva stuba 5, UKRSTENI TRMELINI NOSACI, TEMELJI OBLIKA ROSTILJA 6. PLOCASTI TEMELJI 7, RACUNSKI PRIMER. Fundiranje stuba hale, povrSinsko fundiranje Soko FUNDIRANIE>> FUNDIRANJE NA BUNARIMA ~~ FONDIRANJE NA KESONIMA ‘BOCNIM POVRAINAMA. DUBOKIS.MASIVNIH- PEMLGA%— 4) PUNDIRANJE NA SIPOVIMA ““%, SIPOVI KOJI SE KAO GOTOVI POBIJAJU U TLO “5.1, Drveni Sipovi 5.2, Gelitni Bipovi _5.3. Betonski Bipovi 5.4. Pobijanje Sipova SIPOVI KOJI SE DIREKTNO BETONIRAJU U TLU “6.1, Franki Sipovi 6.2. Benoto i HW Sipovi 6.3. Dijafragma Sipovi 6.4. Sipovi bunari 80 a1 83 84 85 87 89 91 94 99 107 215 116 120 ~ 130 131 ada 150 155 156 156 158 159 164 168 168 172 “ITS. 178nn Tale 8, Auer VEL J. NOSIVOST I DOZVOLJEWA SILA SIPA Odredjivanje nosivsti Sipa Dinamiéki obrasz! za odredjivanje nosivosti Sipa Probno optereéenje Sipa Statitki obvasci za odredjivanje nosivosti ipa KALNE SIP OPTERECEN HORTZONTALNOM STLOM 22. -SEPOVI-T TERELTIO HD RORACUN SILA U SIPOVIMA 10.1. analitiki postupak izratunavanja sila wu Sipovima 10.2. Grafitki postupak iznalazenja sila sun, U Sipovima 10.3. Postupak usvajanja kosih Sipova u temelju Iv. i. RACUN! 12. RACUNSKI PRIMER, Izratunavanje sila u Sipovima zadatog kejskog zida TEMELINA Ji 1. Slutay Kad t temelju ima vie od tri pravea Sipova SKI PRIMER. Fundiranje stuba hale na Sipovima AMA, 1: TEMELJNA JAMA BEZ ZASTITE BOtNIH STRANA ISKOPA 2. ZASTITA BOtNIH STRANA TEMELJNE JAME POSLE ISKOPA 3. 2a8Tr TA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PARALELNO SA KOPANJEM 3.1. 3.2. 3.3, 3d 4. ZASTr' 4... 4.2. 4,3. Worizontalna drvena oplata vertikalna drvena oplata Rudarska podgrada Vertikalni nosai 1 horizontalna oplata TA BOCNIH STRANA TEMELINE JAME PRETHODNO U TLO POBIJENIM ZASTITNIM ZIDOVIMA. PRIBOT Drveni pribej Betonski priboj Celizni pribod 5, ZASTITA BOSNIA STRANA TEMELIJNE JAME PRETHODNG U TLU IZBETONIRANIM ZASTITNIM ZIDOVIMA Bale ZaStitni zid od ¥ipova koji se betoniraju dixektno u tlu 180 184 184 185 189 192 aga 199 202 205 206 207 209 217 222 224 225 229 230 230 232 233 235 237 238 239 242 24410. al. 12. 13. 14, 15. 16. VIIL 5.2. Zastitnd 2id od armiranin betonskih aijafragmi ISKOP TEMELJNE JAME POD ZASTITOM DIJARAGME ZAYEGE U TLU OPTERECENJA PODGRADA 8.1. Pritisci vode na zaStitne zidove iskopa 8.2. pritisci tla na zaititne zidove iskopa 8.3. Trapézni oblici pritisaka tla PRORACUN PODGRADA 9.1. Prozatun drvene podgrade 9.2. Ragunski primer. Proraéun podgrade rova UOBIZAJENI PRORACUN CELICNOG PRIBOJA T DIJAFRAGMI KONZOLAST BASTITNI 21D ZASTTTNT ZID SA JEDNIM RAZUPIRANJEM 12.1. gid sa jednim razupiranjem slobodno oslonjen u tle 12.2, 2ia sa jednim razupiranjem,punog ukijestenja u tlu 12.3. Ratunski primer. Proraéun zida priboja ili armizane betonske dijafragme 12.4. uproSéeni postupak proratuna zida priboja sa jeanim razupiranjem, punog ukljeStenja v tlu 12.5. gadtitni zid iskopa sa jednim razupiranjem, elastiénog ukljeStenja u tlu ZASTITNI ZID ISKOPA SA VISE REDOVA OSLANJANJA ZAGAT 14.1. Zid zagata od koritastih talpt 14.2, Zid zagata od ravnih talpi 14,3. Zidovi zagata od betona PRORACUN ZIDOVA ZAGATA RACUNSKI PRIMER. Proraéun zida zagata 244 249 252 255 255 259 261 264 265 267 272 274 276 277 279 281 290 291 292 293 294 295. 299 299 306uvoD Fundiranje je disciplina in¥injerske specijalnosti. geotehni- ke. Geotehnika se bavi problemima vezanim za razna ispitivay nja, projektovanja 1 gradjenja u tlu. U geotehniku ulaze sledeée inzinjerske discipline: - Infienjerska geologija, - Mehanika tla, - Mehanika stena, - zemijani radovi, = Tuneli 4 sligni podzemni radovi 1 - Fundiranje. . Fundiranje je nauka o projektova- nju i gradjenju temelja. Pod te- meljem se podrazumeva deo konstr rukeije koji prenosi optereéenje sa-objekta na tlo. Temelj uspostavija ravnoteZu iz- medju optereéenja konstrukcije (odozgo) 4 reaktivnog optereéenja tla (odozdo). Koristrukeija nad temeljem, temelj i tlo ispod te- , melja moraju se posmatrati kao 4 3 jeana celina. Zadatak nauke o fun~ diranju je da poka%e kako treba projektovati 1 graditi temelje. Problemi fundiranja de se izlo%i- ti u sledeéih pet poglavija. I-Konetruket ja; 2-temeld; 3-tlos ¢-reaktivno op~ teredenje tla. I. OpSti deo. U ovom poglavlju Ge se govoriti o osnovaim osobinama tla, o vodi u tlu,sredstvima za gradjenje temelja, optereéenjima temelja, kao i o principima projektovanja i gradjonja temelja. II, Plitko fundiranje. U plitko fundiranje dolaze temelji ko- ji se relativno plitko ukopavaju u tlo. IIT. Duboko fundiranje. Temelji dubokog fundiranja prenose op- tereéenja u dublje otpornije slojeve tia. IV, Temeljna jama. Ovo poglavije fundiranja obradjuje proble- me gradjenja temelja. Vv. Specijalna poglavija. ovde se. govori detaljnije o nekim problemima fundiranja, Ste je potrebno onima kojima ¢e geotehnika biti uZa specijalnost njihove delatnosti.1, op8TI DEO TEMELD; VEZA XONSTRUKCIJE I TLA Sedimente, onakve kakve sreéemo u prirodi, nazivaéemo tlom. Koriste se i izrazi zemljikte, prirodne sredine, geolo3ki kom- pleksi, geoloBke formacije, teren i sl, U daljim izlaganjina zenljistem Gemo nazivati materijal iskopan iz tla, a terenom vidnu povrSinu tla. 0a optereéenja koje temelj predaje tlu, u tiu se menja posto~ jeée ravnote¥no stanje, ravnoteZa napona u tlu. U tla se jav~ Ljaju dodatni naponi, a kao posledica 1 deformacije tla. Tatar raspored napona, pritisaka tla pod temeljem, i rasprostira” nje toga pritiska u dublje slojeve tla pod temeljem, nazalost ne mofeno odrediti. To zbog toga to na prednje utite mnogo ~3B ‘d-Objekat; 2-temeljs 3-teren; 4-kota natedude povréine temelja; S-podtoga; 6-oznaka eloja tla.4 faktora. Medjutim, za svakognevne potrebe koristimo uproSée~ ne obrasce. Svesni smo da nisu tani, ali su jednostavni £ ‘ako primenljivi. Znati, najveée dodatno naprezanje wu tlu javija se na dubini t dubini fundiranja, to jest na kontaktu temelja i tla, u nale%uéoj povrSini tla, i dobijamo ga upro~ ¥éenim obrascem caw/m?) Tduéi dublje u tlo ovi pritisci opadaju. Prostor u tlu koji prima optereéenje temelja, nazovimo, u cilju upro3éavanja pro- blema, podlogom. Na skici je prikazan upro$éen oblik i dimenzije zone tla, pod- loge koja uglavnom prima optereéenje sa temelja. Svakako da na veliinu i oblik ove zone tla utige vrsta i slojevitost tla, dubina fundiranja, dimenzije i oblik naleZuée povrSine temelja i sli&no, Sto se sve detaljnije izutava u Mehanici tla. ovde samo ho¢e da se naglasi da tlo ove zone moramo detaljnije poz- navati, jer pomenuti dodatni naponi utitu na sleganje tla, od~ nosno temelja i konstrukeije nad temeljem. TLo Opste © tlu za potrebe gradjevinske tehnike govori se u Inzinjerskoj geologiji i Mehanici tla. U fundiranju se uglavnom proutavaju problemi projektovanja i gradjenja u tlu u kome se mo%e kopa- ti. Stena, kao évrsto tlo, ne razmatra se. Tlo za potrebe fundiranja posmatramo kao bilo koji drugi gra~ ajevinski materijal. Prema svojim osobinama i karakteristikama, tlo za potrebe gradjevinarstva razvrstavamo u grupe { podgru- pe. NaSi propisi za fundiranje (slu%beni list SPRJ - br. 34 od 22.07.74) dele tio na~ nevezano i vezano tio. U nevezano tlo dolazi Bijunak (G) i pesak (s)- osnovne karakteristike nevezanog tla su: zrnasta struktura, jedra zrna, velika vodopropusnost. Sleganje temelja u neve- zanom tlu se obavlja br20. Sile veze medju testicama neveza- nog tla zasnivaju se na_trenju. U vezano tlo dolazi - praSina, prah (mM) 4 - glina (C). Karakteristike ove vrste tla su: sundjerasta struktura, lju- spasta zrna, mala vodopropusnost. Sleganje temelja u vezanom tiu je dugotrajno, a sile veze medju testicama vezanog tla zasnivaju se na trenju i koheziji. U prirodi se retko sreéu jednorodna, napred pomenuta tla. obiéno su to meZavine, kao: peskovit Sljunak, ¥ljunkovit per sak, glinovita praSina i slitno. Moke od ovih vrsta imaju i odoma¢ene nazive. Les je praSinasto glinovite tlo. Tlovaga je peskovita glina, lapor, je glina sa gosta kreéa, uma je glina sa dosta magnezijum karbonata. Geomehanigke karakteristike tla Osnovne geomehanitke karakteristike tla, koje koristimo u fun- diranju su sledeée: - kod nevezanog tla: ¥, 9 + = kod vezanog tla: ¥, B41 Sr Je + gde su $8 - zapreminska teZina tla,@ - ugao unutra’njeg trenja tla, c - kohezija tla, D,- zbijenost nevezanog, i Jg~ indeks konzistencije vezanog tla. Pod kohezijom u tlu se podrazumeva lepljivo svojstvo évrstih te- stica tla. Za koheziju se moze re¢i da je to sila potrebna za razdvajanje évrstih Sestica tla. DL, je zbijenost, gustoéa nevezanog tla. To je pokazatelj ste- pena zbijenosti nekog nevezanog tla u odnosu na njegovu najve- 6u zbijenost. a je indeks konzistencije vezanog tla. Indeks konzistencije je pokazatelj otpornosti vezanag. tana, razaranje njegove struk- ture. . - ~ Informativne vrednosti zapreminskih teZina tla su sledeée: - ¥je zapreminska teZina prirod- no vlainog tla. Ova zapreminska te¥ina se kreée u granicama ¥= a7,0-21,0 kN/m? - W5e zapreminska teZina tla po- topljenog u vodu. To je te%ina tla na koga deluje uzgon Fe 9,0-11,0 kw/m? ~ ¥, je zapreminska te¥ina tla Zajedno sa te%inom vode u porama tla ¥, z 19,0-21,0 kN/m? Dozvol jeno opterecenje tla i sléganje temelja 2apravilne projektovanje temelja moramo poznavati nosivost tla i sleganje tla pod epteredenjen. Vobi&ajeno je da se velitine naleZu¢ih povrSina temelja odre- djuju prema dozvoljenim pritiscima tla, a za usvojene dimen- zije temelja izratunavaju se sleganja. Medjutim, sve vise seEr ide ka tome da se velitine naleZuéih povr¥ina temelja odredjuju 4z unapred zadatih dozvoljenih sleganja temelja, a za tako od- redjene dimenzije temelja uporedjuju se radunski pritisci tla sa dozvoljenim. Dozvoljeno optereéenje tla je njegova otpornost, nosivost, &vrstoéa, slom podeljena sa nekim faktorom sigurnosti, Sleganje temelja je posledica smanjenja pora tla podloge. Cestice tla se pod optereéenjem medjusobno zbijaju. Sleganje temelja u nevezanom tlu se obavi brzo (pore su velikin di- menzija). Sleganje temelja u vezanom tlu mo%e biti dugotra- jan proces (sporo istige voda iz sitnih pora tla. Tlo se sporo cedi). Nai objekti nisu narotito osetljivi na ravno- merno, translatorno sleganje. Stetna su neravnomerna slega- nja. U objektu se javljaju prsline, pukotine a dolazi i do kriv- ljenja objekta. Da bi se izbegle posledice neravnomernog sle- ganja, objekti osetljivi na sleganje se dele vertikalnim di- latacijama na nezavisne celine. Dozvoljeno opterecenje tla za povrSinsko fundiranje po Tercagi-ju Za cdredjivanje dozvoljenog optereéenja tla ima vide obra- zaca, Sto se detaljno izuéava u Mehanici tla. Ovde ée se pri- kazati moguénost koriséenja Tercagijevog obrasca za odredji~ vanje nosivosti, graniénog pritiska tla, odnosno dozvoljenog pritiska tla. Tercagijevim obrascem se izratunava otpornost, kritigni, gra- nitnd pritisak tla. Za odredjivanje modi noSenja tla Tercagi je tlo podelio u dve grupe - tlo sa ketim lomom, 4 - tlo sa plastitnim lomom.Ket slom ima ono tlo koje se sporo sle%e kod nanoSenja optere- 6enja, do pred sam slom tla. Kriva c na plans?) skici. Plastigan slom tla ima ono tlo kod koga ¢ (Je prirast sleganja kod nanoSenja opte- - ce reéenja postepen. Kriva ct sim) Da li je neko tlo krtog ili plastiénog joma, na to pitanje daje odgovor Menanika tla. Medjutim, uw nedostatku ovoga podatka mo%emo koristiti 1 podatke o zbije~ nosti (D,) , odnosno indeksu konzistencije (J ) tla. Podela koja sledi na osnove ovih parametara je ingormativna, i treba je primiti sa rezervom, Ovde se koristi u Zelji da se izbegnu heodredjeni pojmovi, veligine bez odredjenih granica (dovol}~ no velik, mali i s1iéno). nercagijev obrazac za odredjivanje’ dozvoljenog pritiske tla pod nekim temeljem povrSinskog fundiranja mozemo napisati sledeéem obliky 2 2 Paoz 7 B_ KeSNgttg Ng Be FP Nye) RNY Boe 7 grandénd, keititnd pric tisak, nosivost tla. Pgor” dozveljeni pritisak tla F, - faktor sigurnostiU obrascu su: 1K, ky - koeficijenti oblika naleduée povrSine teme- ia. ¢ ~ Kohezija tla sloja u kome se nalazi naleZuéa povrSina temelja. q@ =p, ~ vertdkalni napon, pritisak tla na dubini fundi~ ranja. ¥ - zapreminska te%ina tla sloja u kome se nalazi naleZuéa povr8ina temelja. N, Nq Ny ~ faktori nosivosti tla, 1 oni zavise of - ugla unutraSnjeg trenja (9), i ~ zbijenosti ( D, ), odnosno - indeksa konzistenci- je (3, ) tla u kome se nalazi naletuéa povriina temelja. Faktori nosivosti tla, i informativna podela tla na krt, od- nosno plastivan lom, u funkciji zbijenosti ( D, ) i14 in- deksa konzistencije ( J,) dati su u tablici koja sledi. et lom tla Plasti&an lom p | Pr= 085 Toz1,0 D.£0,50 5, £0,75 Ne 3 Ny Ne Ng Ne ho 96 2,7 2,2 8,0 1,9 0,5 hs 12,9 4,4 2,5 iad 2,7 0,9 Ro 17,5 7,4 5,0 1,8 3,9 1,7 ps 25,2 12,7 9,7 14,8 5,6 3,2 0 37,2 25,2 19,7 19,0 8,3 5,7 Bs 57,8 41,4 42,4 25,2 12,6 10,1 Medjuvrednosti se mogu usvojiti linearnom interpolacijom. 2a slutaj da tlo ima plastitan lom u obrazac wnoss 2/3.10 kohezije c . Faktori nosivosti tla, 2a D, damedju 0,50 4 0,85, 4 J_ temedju 0,75 i 1,00 Usvajaju se takodjer linearnom interpolacijom izmedju N i N% Koeficijenti oblika nale%uée povrSine temelja su slede¢i Oblik nale- Zuée povrdine| traka 1,0 1,0 pravougoanik f.,0+0,3.2 1,0 kvadrat 1,3 1,0 0,4 krug 1,3 1,0 * B - kraéa strana temelja, L - du%a strana temelja * — treéi Elan Tercagijevog obrasca za kru%nu osnovu glasi 0.6.x. ¥ . Ny Gde je r polupretnik kru%ne osnove nalezuée povrSine temelja. Dozvoljeni pritisak tla, koji se uporedjuje sa raéunskim pri- tiskom biée 1 Paoz * FL * Por & U praksi je uobitajeno koriséenje slede¢ih faktora sigurno— sti F,= 3,0 - za uporedjivanje sa centritnim ratunskim pritiskom tla 1 -Ey, 2 Pras = FF Paor 7 TO * Por 2,0 - za uporedjivanje sa ivitnim ratunskim pritiskom tlaaL + Paoz = 3,0 * Par = 1,67 ~ Bto odgovara vrednosti 2,0/1,2, odnosno poveéa- nje do 20%, kod uporedjivanja sa ugaonim ragun~ skim pritiskom tla M. M. 1 2. = 1 Za Pras Roegets 4 Paon = 10? + 35 Por Izradunavanje sleganja tenelja Taéniji postupci izratunavanja sleganja temelja obradjuju se u Mehanici tla. Ovde se daje jedan obrazac kojim se moze iz- ratunati ukupno sleganje temelja, uz pretpostavku ~ da je temelj krut, a ~ podloga homogena, elasti _ i izotropna Obrazac glasi: 2 +k () BE,‘ VF Oznake u obrascu imaju sledeéa znatenja s B= (ax - Ft). F (kw) 7 Godatni pritisak u tlu (Samo od naknadno nanetog optereéenja u iskop). Vv = Poasonov koeficijent (1) F ~ naleZuéa povrina temelja (m7) EB, - Deforameijski modul tla (N/m) - ukupno sleganje (m) 2 ea-2¥ Es 0-5) omy gde je M, (kn/m?) modul stiSljivosti tla. Koeficijent k , i informativne vrednosti Poasonovog koefi- cijenta ¥ su sledece vrednosti12 L je duta a B kraéa strana temelja. RAZNE VRSTE TEMELJA Temelja imamo veoma razlititih. To proizlazi iz raznorodno— sti tla, iz vrsta objekata koji se fundiraju, od materijala od kojin se qradi temelj, od natina gradjenja temelja i slic Eno. vobiéajeno je da se fundiranje deli na = plitko i = duboko. Plitko ili direktno fundiranje naziva se joB i povrSinsko i neposredno fundiranje. Osnovna definicija plitkog fundiranja bi bila slede¢a. [wo je ono fundiranje kod ko~ liga se temelj gradi u otvore- ‘nom, relativno plitkom isko~ jpu, 4 kod koga se optereée- [ nje u podlogu prenosi uglav~ | nom preko naleZuée povrsine \temelja. Podela temelja plitkog fun~ diranja izvrSiée se Tenelj plitkog fundivanja ~ prema na%inu optereéenja . | temelja, IHonvamdridas ener = obliku naleZuée povrine Tda, (Bal) temelja, i13 + prema savitljivosti temelja. Na osnovu prednja tri kriterijuma temelje plitkog fundiranja delio na: - trakaste temelje, ’ - temelje samce, - temeljne nosate, ~ temelje oblika rostilja, 1 na = plo8aste temelje. Duboko fundiranje se naziva jo3 i indirektno i posredno fun- diranje. Duboko fundiranje je ono koje optereéenje sa konstrukcije pre~ nosti kroz gornje slojeve tla male otpornosti, v dublje, donje slojeve tla veée otpornosti. Duboko fundiranje delimo na - duboke masivne temelje, i ~ temelje na Sipovima. U grupu dubokih masivnih te- nelja dolaze temelji koji se grade - u dubokim poduprtim iskopi- ma i = temelji koji se grade bu- narima i kesonima. Koa dubokih masivnih temelja se usvaja da se vertikalno (2) E2> 3 optereéenje prenosi u podlo- jsf ga uglavnom preko horizontal- (0) ne naleZuée povrSine temelja. Duboki. masivan toneld gan6i i ovo fundiranje je po- I-tonotruketjas 2tomelds vr¥insko fundiranje. Bina teme— Spe toring u thay Zipovi su Stapasti elementi,14 najée¥ée od betona, koji se kao gotovi pobijaju u tlo, ili se direktno betoniraju u tlu. Sip prima optereéenje preko naglav~ Pundiranje na Sipovina IKonstruket jas 2—temelds B-naglavnica; 4-Sip. zaBtita bokova iskopa od sarudavanja nice, i prenosi ga u sioj veée otpornosti, sloj (2), horizontal- nim kontaktom, bazom Sipa (8,), i bo&nim trenjem izmedju Sipa i okolnog tla (S,)- Napred iznete vrste temelja se koriste za preteZno vertikalno optereéenje. Za slutaj vedih ho-~ rizontalnih opteredenja, temelji se prilagodjavaju tim uticajima. RAZNI NACINI GRADJENA TEMELJA Naini gradjenja temelja zavise od vide fakotra. Navedimo neke Gradjenje temelja zavisi od vrste temelja, da li su to plitki ili auboki temelji, Zatim od vrste tla. Generalno reteno javija se nevezano ili vezano tio. Na gra~ ajenje temelja znatno utize voda. voda se javija kao podzema, 4 moze biti ispod kote fundiranja, znati problem fundiranja je rela~ tivno prost. Medjutim, podzemna voda se moe javiti u toku isko~ pa, pa i iznad kote terena (u ko- ritima reka), koja moZe biti pli- Ga ili dublja.wormaino, naéini gradjenja tenelja zavise i od tehnitkih sredstava sa kojima raspola%emo, i slitno.1s ada se kod plitkog fundiranja govori o naginu gradjenja te- melja, misli se uglavnom na natin zaStite bokova iskopa. Kod pliéih temeljnih jama, kada je podzemna voda ispod kote isko- Duboki masivni temelji grade koriSéenjem bunara i kesona. i Iekop pod zadtitom bunara 1-2id bunaras 2—Guplfinas B3-betonska tepuna pa, kopa se temeljna jama a is- kop se titi od zaru%avanja bo- kova podgradom. Ukoliko je temeljna jama dublja, ili se u toku iskopa javlja pod- zemna voda, radi se sledeée. Jo¥ pre poéetka kopanja, ugradjujemo u tlo po obimu bududeg iskopa, elemente bone zaStite. Razupi- ranjem ovih elemenata, u toku iskopa, Stitimo bokove jame od zaruSavanja, Ovakve botne zaBtite mogu Stititi iskop i od priliva podzenne vode. se sem u dubokim podgradama i Bunari i kesoni su o8upljene, ug- lavnom armirane betonske konstruk- eije. Grade se na poravnatom te- renu, Kopanjem tla kroz njihove Bupljine ove konstrukcije se uko- pavaju u tlo do potrebne dubine. Zidovi bunara Stite iskop od za~ rudavanja. Posle ukopavanja buna- ra na potrebnu dubinu, ispunja— vanjem njihovin Supljina betonom, pretvaramo ih u duboke masivne temelje. Ukoliko bunar ili keson treba da gradimo kroz pliéu otvorenu, Zivu vodu, koristimo veStatka ostrva.16 ve8tackim ostrvom formiramo svu osnovu sa koje potinje iskop, ili neki drugi natin gradjenja- Kada gradimo brane u koritima re~ ka Gesto se Stitimo od vode iz- nad dna reke zidovima zagata. 2i~ dom zagata se oiviti neka osnova, iz nje se crpe voda, pa se kopa, odnosno gradi u suvom. Zid zaga- ta titi samo od slobodne vode, vode iznad dna reke. Posle zavr- Senog gradjenja u koritu reke zid zagata se ruSi. Vedtadko ostrvo I-Suva osnovas 2-aid ostrvas $-Sljundana ispunas 4-reino dno, VODA U FUNDIRANJU Kada se govori o vodi u fundiranju prvenstveno se misli.o nje~ nom uticaju u toku gradje- nja temelja, znaéi pri er- penju vode iz temeljne ja- me. Zelja je da se crpe- njem vode ne poremeti po- stojeéa ravnoteZa zemljane mase u tlu. Treba spreciti - aaruavanje bokova ne- poduprtog iskopa, 2id aagata - iznofenje sitnih testi- I-Gid sagata; a-retino dnos 3-vod ca, umutraénju eroziju onepropusna podloga; 4-objekat tla, i kodi se gradi u tokops. = izdizanje, prolom dna iskopa, Nepravilnim izborom tehnologije crpenja vode u iskopu, voda svojim kretanjem kroz tlo iznosi sitne testice tla, dolazi do unutragnje ero¢ije tla. Tlo postaje poroznije. Kroz poroznigetlo pritigu veée kolitine vode, koje iz tla ignose i krupnije estice tla. Ova} proces se progresivno poveéava, pa dolazi do PourSinako orpenje vode 1-Crpenje vode; 2-pravac _ priliva vodes 3-zarudavanje boka iskopa. *zaru8avanja nebranjenih bo- kova iskopa, ili do izdiza~ nja delova dna iskopa. Uko~ like i ne dodje do ovih po- java, tlu poveéanje prozno- sti, smanjuje se nosivost, a poveéava se sleganje temelja u takvom tlu. Posmatrajmo neke od moguéih naéina crpenja vode iz temelj- ne jame, i posledice na okol- no tlo. Za slutaj povrSinskog crpenja vode 4 nepoduprtog boka iskopa, priliv vode i moguénost zaru¥avanja tla dati su na skici. Mo- Kori8éenje vodonepromuencg atda i-Crpenje vode; 8-pravac priliva vodes L-najkraéi put vodes 3-pre- gradni 2id. Dubinsko crpenje vode spreéava guénost unutrainje erozije tla je velika, bok iskopa je nestabilan. Koriséenjem vodonepropusnih zidova, titi se bok iskopa od zaruSavanja, a dubinom zi- da (h,) ispod dna iskopa, titi se dno iskopa od izdi- zanja. (Voda koja pridolazi u iskop podigne i delove dna uz zaBtitni 2id). Opasnost od unutra’nje erozije tla je sma- njena, a bokoyi iskopa su osi- gurani od zarugavanja. priliv vode u iskop.18 Ovakav natin crpenja vode mogué je samo u tlu velike vodopro- pustljivosti. Erozije tlo nema, bokovi iskopa su stabilni. Voda u tlu je svakako najveéa te- Bkoéa u procesu gradjenja temelja. Zbog toga treba izbegavati crpe- nje vode, promenom kote fundiranja, promenom na&ina iskopa (podvodni iskop), promenom vrste temelja {duboko fundiranje) i sl. MATERIJALT U FUNDIRANJU Materijali koji se koriste u fun- diranju mogu se podeliti u dve Dubinoko erpenje vode grupe. Na materijale koji se ko- riste pri gradjenju temelja i I-orpenje vode; 2-pravac priliva na materijale od kojih se grade pode; 3-podvodna erpka tenelji. pri gradjenju temelja se koristi drvo (oplate, podgrade) éelik (valjani profili, talpe, cevi), Sijunak (razni nasipi) i sl. Sto se tite materijala od kojih se grade temelji, moze se reéi, da se kod nas oni grade uglavnom od nearmiranog i armiranog betona. Betoniranje temelja u suvom je u svemu kao i kod ostalih gray djevinskih betonskih konstrukcija. Medjutim, treba ne¥to vi¥e reéi o betoniranju pod vodom, ko-19 Je se testo javlja u fundiranju, Na dobar kvalitet podvodnog beto~ na utitu sledeéi Einicci. sveta betonska masa, sredstva za ugra~ ajivanje i proces ugradjivanja betona. Osnovno pravilo podvadnog betoniranja je, Sto manje kreta— nja betona kroz vodu u koju se be- ton ugradjuje. Beton za podvodno betoniranje mora da je plastitan, Zilav. Bez te¥koéa se podvodnim betoniranjem postize kvalitet be~ tona MB 30. Podvodne betontranje pooudon Najprimitivniji natin podvodnog 1-Dlak sa svetiom beton~ betoniranja je spuStanje betona Oe eee oe tole ve kroz vodu d%akovima 111 posudama, daruduje beton; 4-uite sagradjenim za ove potrebe. SveZa Fe ee aN ae betonska masa se spuita kroz vodu djen Beton. na dno. Déak se odvezuje, a posu- di se otvara dno. Nedostatak ovak- vog na&ina podvodnog betoniranja je Sto je spor i Sto ima mnogo radnih operacija, odnosno ima mnogo kontakata beton- voda. Najbolji kvalitet podvodnog betona se postize kada se podvod- no betonira postupkom neprekidnog toka podvodnog betona. Ovo se postize transportom sveze betonske mase kroz vertikalnu cev. Gornji kraj cevi je iznad vode, a donji je ugradjentu sveiu betonsku masu, ved ugradjenu na dno. Cev je obi&no me- talna, pretnika 15-25 cm. (Ve¢a dubina transporta betona zahteva ve¢i preénik cevi). SveZa betonska masa se stalno dodaje u cev, a beton gravitacijom tete kroz nju. Danas se naj%eSée koristi takozvani "kontraktorski” postupak podvodnog betoniranja. Kod ovog postupka vertikalna cev se20 potno ne pomera, vet se samo kreée nanize 4 navibe. ta skici je dat opis osnovne copreme i tehnologije “kontrek= torskog" postupka podvadnog betoniranja- nije poteljno da jedna cev pokriva veda osnovu of 1 mn. ije poteljne da podvodni bem ton tete poéno na weéu dusi- nu 04 2 40 3m vy cevi treba da je stalno stub (K) sve%e betonske mas? pod uticajem sile gravitacije sveva betonska masa samc sebe podvadno vetonivanie Kontimu= EY kroz cev. Pozeljno je da alnim tokom. je dubina (h) cevi u svezo} a) Presek; b) osnova tancline petonskoj masi jednaka naiveq fae ee ee go} dutint botneg transports Sonar b-tetieanje botonas betona Gupodvodni. betons 7—pravae etontranja, punjenia iskopas jenagib evekeg betona, peibit— c no 1:10. n 0,50 - B pubina (h) cevi u svezo3 petonsko} masi je regulator isticar nja betona. Smanjenjem dubine hh beton brée istite, 4 Poveg Ganjem dubine h dolazt do gaustavijanja isticanja betona- Elementi opreme za podvoéno petonizanje dati su u skict- potetak rada podvodnogs petonixanja je siedeéi. Cev 5° spusti kroz vodu na dne. U cevi se nalazi veda. gatim se u ceV uba- cuje tep, loptasti predmet pretnike cevi (lopta od sume pla- stike, ili od papira déake wementa). U cev se sipa sveua PETOprena 2a podvodno betontvange. I-Levaks 2-cev; 3-montaint elemenat; 4-nastavak navo— jem; S-drEanje cevi; 8-doda- vanje betona; 7-lopta, Zep; B-aveia betonska masaj 9-vo- da, teinoat; 10-dno. 21 TEHNICKA SREDSTVA U FUNDIRANJU MASINE I ALATI tonska masa koja pokriva Sep koji pliva na vodi. Beton gu- ra %ep, a dep istiskuje vodu iz cevi. PoSto se cev napuni betonom, cev se malo podize pa betonska masa istisne iz cevi tep, i beton potne re- lativno brzo da istide iz cevi. Ukoliko ne mo%emo u cev dodavati beton brzinom kojom on istiée, spuStamo cev na ano, u sveZubetonsku mau. Prekidamo isticanje betona iz cevi.Nastavljamo sa punjenjem cevi sve%om betonskom masom, uz povremeno dizanje cevi, sve dok se ne uspostavi ravnoteza isticanja i dodavanja betona {odnos dubine nh cevi u pod- vodnom betonu, i visine H be- tona u cevi). U toku podvod- nog betoniranja nisu po%eljni duZi prekidi rada. Tehniéka sredstva, maSine i alati, koji se koriste pri izvr- Senju radova na fundiranju inZinjerskih objekata, ili su stan- dardna kao i za druge radove u gradjevinarstvu, ili su spe- cijalna za odgovarajuce radove u fundiranju. Ovde ée se pome- nuti samo ova druga. U fundiranju se javljaju radovi kopanja, crpenja vode, pabi- janja raznih elemenata, tupanja, pritiskivanja odnosno. izvla-22 éenja i sliéna. Kopanje prirodno vla%nog tla je uobi%ajeno. Za podvodno kopa- nje koriste se mehaniki bageri. Ovi zahvataju zemljidte i iz- nose ga iz vode. Vredno je pomenuti hidromehanigke bagere. To su,moéne crpke za vodu, u kojoj ima izvestan procenat zemlji- Sta. Nazivaju se ejektorima. Princip rada ejektora sastoji se u tome, Sto se dno jame, tlo pod vodon razara, pa se zajedno sa vodon orpi (u vodi ima do 10% zemljigta). Tlo se otkida specijalnim rotacionim no%em, koji se nalazi ispred metalne usisne cevi crpke. (Nevezano tlo se mo¥e razarati i mlaznica- ma - istiskivanjem vode pod velikim pritiskom razara se struk- tura tla). U fundiranju se %esto koriste sredstva za pobijanje. Pobija~ ju se razni clementi. Sipovi, talpe, cevi i sl. Tlo pruZa ot- por pobijanju, pa su i alati za ovu vrstu radova veoma razno- vreni. Ovde Ge se pomenuti karakteristigni oblici i elementi alata za pobijanje. Oprema za pobijanje sastoji se od + malja, kojim se udara, pobija elemenat u tlo, ~ vodjice, %ijim donjim krajem je fiksiran elemenat koji se pobija, i du% koje klizi malj, 1 ~ maine sa pogonskim vitlom, koja dr%i vodjicu. To je ili specijalna konstrukcija makara, ili standardni, samohodni bager. Kako je veé redeno, pri pobijanju elemenata u tlo, razlitita tla pru%aju razlivite otpore, pa su konstruisani i razliéiti maljevi, koji izazivaju razlitite efekte udara. Gravitacioni malj se dize i slobodno pada du% vodjice na ele- menat koji se pobija. Energija udara malja pretvara se fi pro~ diranje Sipa u tlo. Osobina gravitacionog malja je da u nekoj jedinici vremena ima mali broj snaZnih udara. Malj sa pogonom na paru, vazduh pod pritiskom ili na pogon po23 yeincipu rada eksplozivnih motora, sastoji se od nepokretnog dela malja koji leZi na elementu koji se pobija. Kroz Supljinu nepokretnog dela malja klizi pokretni deo malja. Ova} pokret- ni deo malja izaziva udare. ovakvi maljevi ostvaruju veéi broj udara manjeg intenziteta u jedinici vremena. Vibromaljevi rade na elektriéni pogon. Vibromalj se vezuje za elemenat koji se pobija. U kuéi&tu ovoga malja rotiraju ekscen* tri, koji stalno izazivaju trzaje naviSe i nanive. Sna%ne vi- bracije se prenose na tlo oko elementa koji se pobija, 3to olak8ava njegovo prodiranje u tio. Oprema 2a pobtjanje I-Blemenat koji se pobija: 2-vodjicas s-malj; ¢telt&no uke 2a dizanje malja ¢ elementa koji ae pobijas & a-maka~ ra sa pogonsiim vittom; Sh-etandanini bager; 6~ aavrtanj 2a naginjanje vodjice-pobtjanje elenenata u nagibu. Ovde se daje Sematski prikaz maSina za pobijanje elemenata u tlo, makare i standardnog bagera. Sem ovde pomenutih ima i drugih oblika maljeva i maSina za po- bijanje. Medjutim, njihovi osnovni elementi, i njihove osnov- ne operacije rada odgovaraju ovde pomenutim.24 Za siu%aj rada na vodi, makare ili bageri se montiraju na plo~ vila, pontone, Slepove ili slitno, i rade u svemu kao na su~ vom, Sredstva za Gupanje sluze za upanje talpi, cevi, privremenih Sipova 1 sl. Ova srédstva rade po principu sredstva za pobi- janje, stim Sto im je pravac udara,odnosno trzaja navise. v fundiranju se povremeno javija potreba pritiskivanja odnosno izvlaenja, Rad je miran a zahtevaju se sile veéeg intenzite- ta. To su razna probna optereéenja, poviatenja cevi, talpi 1 sl. Za ovakve radove koriste se hidraulitke dizalice. Dizali- ce na ovom principu su sastavni delovi raznih bagera i drugih => ma8ina. Hidrauligkim dizali- cama se mogu izazvati relati- vno velike sile pritiska, od- nosno zatezanja. Sematski prikaz hidraulitke dizalice dat je na skici. OPTERECENJA TEMELJA optereéenja temelja, odnosno sile koje deluju na temelje, dele se na glavna i dopunska optereéenja. U glavna optereéenja dolaze sopstvene teZine, korisna op- tereéenja, sile od vode (pri- tisci, uzgoni), bo&mi uticaji Skica hidraulidke dizalice Iakara ili bager; 2- Ui ta - Tete te Teas tla (aktivni, pasivni, u miro: 3,4-utiskivanje odnoano vanju i sl.). + iavladenje madinekog u- Dopunska optere¢enja potitu oa vetra, dinamitkih i sedz~25 miékin uticaja. gtaina optereéenja se dobijaju mnozeéi zapremine delova objek- ta sa odgovarajuéim zapreminskim teZinama. Sile od korisnog optereéenja se dobijaju prema odgovarajuéim propisima za zgrade, mostove 4 sl. Korisno opteredenje moze biti trajno ili povremeno, zatim, mirno i dinamiéko. pritisci od vede i uzgon se javijaju kako od slobodne vode - yode iznad dna, tako i o@ vode u tlu, podzemne vode. Pritiscs od vode mogu biti hidrostatidki (voda miruje) i hidrodinamitks (voda se kreée)- Ratunska veli¥ina hidrostatitkog pritiska vode i u2gona zavise od veligine vodenog stuba, dubine vode. Na dubini vode 2 , na Ges~ ticu vode deluje vertikalni priti- sak, napon intenziteta pyr d= -¥yo 2+ 10,0 ce /n?) voda ima osobinu da pritisak 4 deluje na dubini Z istim inten- zitetom u svim pravcima. 2: Posmatrajmo neki zid u tiu u kome ima_v Pritisci vode su Pe fy CANN) Potisei vode suw, i w_ (kN/m’). Uzgon je ou (KN/m!). TeZi- (kN/m’). na zida je G = aje G=Ev, pi Uzgon izdize, prividno rastereéuje 21d. Uzgon je jednak koli- Bini vode koju je zid istisnuo.Kod proraéuna te¥ine objekta, koji se nalezi Gelimitne pod vo~ dom, radi se sledeée, Thi se teZina celog gida ratuna sa a tako dobivena teZina se sma~ njuje za vrednost uzgona U + ili se deo zida iznad vode raguna sa ¥y, , a deo zida ispod vode sa By, - Normalno, dobija se isti regultat. Kada je temelj od betona, on da su njegove zapreminske te~ Zine odredjene propisima za petona. Za nearmirani beton 8 B= 244) KY? za armirani beton x p= 25025) xw/m? Botni uticaji tla ovo poglavije je detaljro obradjeno v Mehanici tla, ovde se daje rekapitulacija. posnatrajno neku éesticu tla na dubini t . Tlo ima zapremin= sku te: nv ¥ i ugao unutrainjeg trenja @ . Na éesticu tla deluje vertikalni nepon, pritisek p, - Kao posiedica verti- kalnog pritiska javlja se horizontalni pritisak Py - = yrednost vertikainog pritiska je pr we (ua Aan?)28 k, = ta” (45 + 0/2) = HSB > 1,0 Ukoliko se zid ne pomera, posle zasipanja zemlje iza zida, na kontaktu zida i tla postoji horizontalni pritisak tla u miro- vanju 2 Py 72+ ky (eN/m?) - k, je koeficijenat pritiska tla u mirovanju (po Jakiju). k, = Grsin 9) Ovi horizontalni bo&ni pritisci tla rastu linearno sa dubinom tla, Dijagrami su im hidrostatitkog oblika. U teZiStu dijagra- ma deluju potisci tla E, (kN/m’). Aktivni potisak tla je najmanji moguéi horizontalni potisak tla, a pasivni potisak tla je najveéi moguéi horizontalni po~ tisak tla, Znati, kod oba ova potiska tla, tlo iza zida se posmatra u stanju granitne ravnoteze. To jest, otpornost tla na smicanje u tlu iza zida je iscrpljena, tlo se otkida u ob- iku zemljanog klina. Ked potiska tla u miru, tlo je u stanju elastitne ravnoteze. za sluéaj da imamo iza zida vi¥e razligitih slojeva tla, a i korisno optereéenje na terenu iza zida, dijagram vertikalnog pritiska tla ima¢e slede¢i oblik. 5 2 (KN, dp =P ifm")27 - horizontalni pritisak ¢e biti =k 2. Py =. By (eN/n7) ~ koeficijenat k (1) je koeficijenat botnog pritiska tla. Posmatrajmo sada vertikalni glatki zid, iza koga je tlo sa horizontalnim terenom. Tlo je definisano karakteristikama¥ i @ . Nadubini t , au zavisnosti od oblika i veliéine pomeranja zida, mogu se javiti slede¢i horizontalni pritiscd tla. Ako zid rotira oke svoje baze za odgovarajuéu vrednost &. ’ tlo kreée za zidom, a na kontaktu zida i tla javi se horizon~ talni, aktivni pritisak tla Pa #4 « ky (xw/n?) je koeficijenat aktivnog pritiska tla (po Rankinu) ky = ts? (45 - 9/2) Medjutim, ako zid rotira oko svoje baze za odgovarajucu vred- nost J, , zid gura tlo, i na kontaktu zida i tla javije se horizontalni pasivni pritisak tla 2 Py Td + Ry (kN /m") - k, je kooficijenat pasivnog pritiska tle (po Rankinu) «29 a " aq B+ Sy. ny ag B+ Uy byt BZ hy Ako u tlu postoji i kohezija c(KN/m?) —, ona utite na otki- danje zemijanog klina koji se pomera, i koji svojom teZinom izaziva boténe potiske. = axtivni pritisak tla se smanjuje za veliginu Pag = 22 6 Vy (enim), a - pasivni pritisak tla se poveéava za Ppg 742 = € VK, (e/m?) Ove vrednosti su konstantne po dubini posmatranog sloja tla. CENTRISANJE TEMELJA Pod centrisanjem temelja podrazumeva se odredjivanje polozaja tesista nale%uée povr3ine temelja, u odnosu na teZiste kon- struktivnog elementa nad temeljem. Cilj centrisanja temlja je taj da budu pritisci tla pod temeljem %to ravnomerniji. Pred~ nje ée imati za posledicu translatorno sleganje temelja. @nadi, Zelimo da se izbegne sleganje temelja oblika rotacije. Kod centrisanja temelja znatnu ulogu ima vrsta tla podloge te~ melja. Ovde se misli na vremensko sleganje temelja. Naime, op- tereenje temelja je Sesto promenljiva veliéina. Ono se sasto- ji od stalnog i prolaznog povremenog optereéenja R= Ro +R, (kN) R ~ ukupno optereéenje, rezultanta Rg7 stalno optereéenje, R,~ Prolazno, povremeno optereéenje temelja. ovo prolazno, povremeno optereéenje (R,) moze biti raz]iti- tog intenziteta 4 predznaka, polo¥aja. Komponenta R, moze da se pomera manje ili vi8e levo ili desno od poloZaja kompo- nente R, stalnog opteredenja. Prema tome ukupna rezultanta R mo¥e imati mnogo polo%aja u odnosu na te#itte naleZuce povriine temelja. Nas interesuju krajnji polo%ajir, iR, -Pp 30 To zbog toga Eto R, izaziva najve~ ée pritiske tla na levoj, a Ry na desnoj ivici temelja. Ako je tlo podloge preteiino neve- zano, znaéi da su sleganja temelja u takvim sredinama relativno brza, centrisanjem temeljatreba teZiti da su ivitni pritisci tla py i Py priblizno jednaki. Medjutim, ako je tlo prete¥no ve- zano, tada je i sleganje temelja Sesto dugotrajno. Naime, povreme- no opteregenje porama vezanog Ela-porni Pr: kojoj treba puno vremena aa oteve ustranu. Konsolidacija, zbijanje %estica tla na ratun istisnute te- %nosti iz pora tla, jé dugotrajan proces. U ovakvom tlu temelj treba centzisati prema stalnon optereée- nju_temelja. Narotito ako je povre- meno optereéenje kratkotrajno. Jer ono, po osnovu napred retenog, prak- tigno ne utiée na sleganje temelja. TZBOR DUBINE FUNDIRANJA Kod odredjivanja dubine fundiranja nekog objekta vodimo ratuna o vr~ sti objekta, stalni, privremeni, osetljiv ili neosetljiv na sleganje, © vrsti optereéenja veliko korisno~ silos, visok polotaj teZiSta-od¥ak, © tlu u kome se fundira, podlozi.rundiranje u nasutom tlu nije po¥eljno. Raspored slojeva tla utige na oblik sleganja objekta. Polo%aj poézewne voée znatno ative na izbor dubine fundirania. vvek Belimo da izaberemo Sto pli- ée fundiranje. prednje ée se ilustrovati sa ne~ koliko primera. otpornost sioja (1) je manja od otpornosti sloja (2). Temelj u sloju (1) ima pliée fundiranje, ali veéu osnova temelja. Ukopa~ vanjen temelja.u sloj (2) osnova temelja se smanjuje, ali je gubina fundiranja veéa. ‘reba usvojiti ono Sto je jeftinijer ukoliko nema i nekih drugin fak~ tora koji utiéu na izbor dubine fundiranja. Zelimo, kad god je to mocude, ¢a izbegnemo, u_podzemnoj vodi- pubina fundiranja t treba da je Zto manja, da bi Ah bilo Sto ver ée, Jelja je da se sa Sto manjim optereéenjem optereti stisijivi sloj (2). Kod bliskih temelja pazime da im se ne preklepe. Zone atic 5 Prema nekim preporukama treba usvojiti odnos kao prema skici Ah = 0,50. 1 u praksi se gesto sreéemo sa fun- airanjem zidova kalkana. To su 2i- dovi na granici imanja, gradje~ vinskog placa. Ovde se mogu javiti ava slutaja32 ®rvi sluéa}) kada temelj novog objekta i i k te ¢ _treba da je pli¢i od Pry éa}y kada tenelj novos objek BS postojeéeg, susednog. Znaéi, dubina t, je dovoljna, kako je prikazano na skici, medjutim u: 1 Postoji opasnost da je Nail | Objekta na dubinu tor moglo lanirano sleganje.33 1- Postojedes 2-novo; 3-kampadno podsidjivanje. kampadno, u lamelama na preskok. 1 IPoduini sid; 2-poprednt sid S-stepenasto produbljavanje Poprednog zida. Sudeljavanje temelja pod uglom.34 yma sluéajeva da se temelji sneljavaju pod ugiom, a razlitite su im dubine fundiranja. U ovekvim eluajevima pliéi temel} norano stepenasto produbiti do dubine fundiranja dubljeg te~ melja. ako su noseéi elementi konstruk~ cije objekta koga treba fundirati, skoncentrisani na uke podrubjer stambend objekti, manji industri3~ ski objekti 1 siiéno, potrebno je ga su kod svih temelja njihove gornje ivice na isto} kott, 4 POT yeljno je da ima Sto manje razli- @itin kota fundiranja. Naime, 0 yisini gornjih ivica nezavisnih 41s razmaknutih temelja, moramo tenelje medjusobno vezati gredana temeljaéama. Medjusobno povezank tenelji lake primaju sile zemljo~ tresa. Grede temeljate izjedna- Zuju poneranja temelja- ga sluéaj da tenel} mora da print povremeno 1 veée horizontal” ne sile, poveavano mu dubina fundiranja, radi ukljeStenja tem temelja u tio. Povremeno horizontalno optereéenje primano bo- énim otporima tla. propisina za fundiranje se zahteva da je najmanja dubina fun~ airanja ovatatibina #avisi od lokactje objekta, a narotito je moramo Pow Stovati, ako se temel} nalazi v vezanom tlu. Naime, 2bog {su" divanja, a narotito zbog dejstva mraza, mote ao¢i do mrénjen}a yode u tiv ispod temelja- Meunjenjem i kravijenjem leda, plitko35. fundirantemelj bi bio stalno dizan, odnosno spu&tan, Eto je svakako Ktetno za konstrukciju nad temeljima. RACUNSKI PRITISCI TLA POD TEMELJIMA Kada ratunamo pritiske tla pod temeljima, usvajamo da su pri- tiscd na tlo (optereéenje odozgo) poznati, a tra#imo pritiske tla (optereéenje odozdo). Neko ta- Enije iznala¥enje ratunskih priti- saka, po velitini 1 rasporedu po naleZuéoj povréini temelja, je i uz neka uproéenja komplikovano za svakodnevnu upotrebu. Problem proizlazi iz mnogo faktora koji utiéu na tra%ene: velitine. Pome- nimo najosnovnije. To su: krutost, jo) savitljivost temelja, vrsta tla, velitina nalezuée povrSine teme- lja, dubina fundiranja i sl. Mo%e se reéi da u svakodnevnom fundiranju radimo sa krutim teme- ljima, a uobitajeno je da se ra- éunski pritisci tla usvajaju sa pravolinijskom raspodelom, Medju- tim, teorijskim radovima, i ispi- tivanjima je dokazano, 3to je de~ taljnije obradjeno u Mehanici tla, da su pritisei tla u stvari kri- volinijski. Tako, na primer, ako je temelj dovoljno krut, treba ote- kivati koncentraciju pritisaka na ivicama temelja kod preteZno ve~ Yde zanog tla, a u podruéju teZista naletuée povr¥ine temelja kod preteZno nezavisnog tla. Ovde se yo ovim problemom neGemo baviti, ved B.A Gemo poéi od pretpostavke, da su36 dimenzije temelja, i tlo takvi, da se mo%e pretpostaviti, da pravolinijski raspored ratunskih pritisaka tla zadovoljava. ta iznala%enje ratunskih pritisaka tla po pravolinijskoj ras- podeli, podjimo od sledeéeg. Kod plitkog, odnosno povr¥inskog fundiranja najéeSée se sre 6emo sa horizontalnim naleZuéim povrSinama temelja. Nalezuéa po- vrSina temelja je u opStem sluta- ju optereéena nekon kosom silom R , Rezultantu R razla%emo u komponente V,H i M . Sila V pritiska temelj nanize, i iza- ziva njegovo vertikaino sleganje sy. Sila H te%i da temelj smakne po temeljnoj spojnici, od- nosko da ga pomeri u praveu Sq Momenat M teZi da rotira, obrne temelj oko te%i’ne ose naleZude povrdine temelja, rotacijom Sy - Pritiske tla izratunavamo samo od uticaja V i M . Uticaj kompo- nente H obradjujemo u poglavlju stabilnost temelja. Posmatrajmo neku naleZuéu povrSinu temelja dimenzija Px, %1ji su uglovi obele¥eni sa a, b, ci 4 + Neka rezultan- ta R ima napadnu tatku u kvadrantu, éiji je ugao obelezZen sa a , akomponente H, i Hy deluju na visini h iznad nalefuée povrSine temelja, kao na skici pod a). Za izratunaq vanje ratunskih pritisaka na tle, usvaja se optereenje kao pod b). = vertikalna sila Vo, 3 - Momentif) 37 Horizontalne sile H) i Hy se obradjuju, kako je veé reteno, nezavisno, Pritisci tla u naleZuéoj povrSini temelja, od uti- caja Vo» My aM, ize ratunavaju se prem obras- cu iz Otpornosti materija— la _v r . Pre RE gt ge on) ednosno Intenzitet_pr na. pritiska nale%uéu povr¥inu temelja po celoj povr¥ini, skica pod c), i taj priti- sak nazivamo cenkritni pritiskom. Intenzitet es38 drugog Elana obrasca pritiska du% ivica a-b , a zate%e duz ¢-4d , skica pod d). Ove pritiske nazivamo ivitnim. Inten- zitet treéeg Clana pritiska du% ivice a - c , a zateze duz ivice b- 4 , Skica pod e). Ovo su ugaoni pritisci tla. ukupni pritisak tla u naleZuéoj povr¥ini temelja prikazan je na skici pod £). U ovom primeru, najveéi ugaoni pritisak tla je u tatki a (predznak +), a najmanji u tatki @ (predzank +). U fundiranju sa predzankom + obeleZavamo pritiske, a sa pred- znakom - zatezanja u nale%uéoj povrSini temelja. Nale%uéa povrSina temelja ne mo%e da primi napone zatezanja. Ukoliko se oni jave, treba, ili povedati dimenzije nalezuée povrSine temelja, 11i iskljuiti iz proratuna zategnuti deo preseka, na ratun poveéanja pritiska na delu pritisnutog dela preseka. Postupci iskljutivanja zategnutog dela preseka deli- migno su obradjeni u Mehanici tla, a kasnije o njima biée refi i ovde. Izratunavanje ragunskih pri- tisaka tla, u naleZuéim po- vrSinama tenelja, moZe se pri- kazati i na sledeéi navin. Horizontalna naleZuéa povrSina temelja mo%e biti bilo kakvog geometrijskog oblika. Sve dok se vertikalna komponenta v regultante R nalazi u je-39 W - otporni momenat naleZuée povrSine temelja F - povrSina naleZuée povrSine temelja Za sluéaj trakastog temelja_ (L = 1,0) trakastog temelja_ Jezgro preseka ée biti ; a b d Posmatrajmo sada naleZu¢u povrBi- nu temelja pravougaone osnove, i 1 L moguée polodaje vertikaine kompo- nente V , u toj povrBini. U nale- uéoj povr¥ini temelja, irine p i du%ine L , imamo dve teZiSne ose. Os 1 u praveu kraée i os 2 u praveu duZe strane temelja. Kada se V nalazi u preseku te- #i8mih osa 1 4 2, u te%istu nale- Zuée povr8ine temelja, ratunski pritisak tla je centriéan, i bi- ée Prag = + ¥ (kn/n?) gnati, raéunamo sa tim da je u ce- oj nale%uéoj povr8ini temelja pritisak tla istog intenziteta, bez obzira na veliginu naleZuée povrSine, vrstu tla podloge, dubinu fundiranja i sl, Ovako izraéunati raéunski pritisak tla uporedjuje se sa dozvoljenim za centri&no optereéenje temelja.40 Kada vertikalna komponenta V ima ekscentricitet © samo u praveu jedne te#i8ne osi, onda se mogu javiti tri oblika @ijagrama ratunskog pritiska tla, a u zavisnosti od velitine tog ekscentriciteta. Sila u jezgri, na ivici 11i van jezgre preseka. Op&Sti izraz za ratunski ividni pritisak bi¢e vee. v i 2 Prag 2+ Btw NMR) ako jeeg 2, onda su vre~ anosti p,q negativne. Javija se zatezanje. PoSto naleZuéa povrSina temelja ne mote da primi zatezanje (temelj se odlepljuje od tla) ,morame isklju- iti zategnuti deo preseka iz prenoSenja optereéenja. “tras imo takvu Sirinu preseka zamiSljene nalezuse povr¥ine temelja, kod koje ge sila Vv biti na ivici njene jezgre. Odstojanje sile V do ivice pritisnutog dela preseka je e-F-e, co Be _Nova Birina aktivnog preseka je a 7 a povrdina max Pa,b Ragunski pritisak ..,P,,p S€ wporedjuje sa Pyo, 7a takvu nalezuéu povrSinu temelja, 4 odgovarajuée tlo. Kada sila V ima ekscentritnosti u praveima obeju teZignih osa naletudée povrSine temelja, tada je izraz za izratunavaq nje raunskih pritisaka tla sledeéeg oblika.Pa,b Pa,b Vv Biz eke Pod cl@3,B/2 | esr ZB Ped 4. can /m?) Pa,b,ord to je izraz za ugaone ratunske pritiske tla. Momenti imaju wred~ nosti My =v + ey (en) 3 My = V+ €2 (Nm) Kod ovakvog polo%aja vertikalne komponente Vi + rezultante Ro; mogu se javit: _dva_sluéaja.Ragun~ is pozitivni, pritisak po celo} po- yeSini naleZude povriine temelja, { ya@unski pritisak u jeanom ali @va susedna ugla negat ‘tezanje. Kada_su u_sva éetiri ugla ratéunski pritisc pozitivni, ™ éu vred~ nost prit: ygati i odnos izmedju naj- veéeg i najmanjeg (dijagonalni) medjusobno. se u nekim ugloyima javi tada se_menjaju dine zije nalezuée povrsine temelja, j1i se iskljuéuje zategnuti.dea Greseka. Sta Ge se od ovo avoje uraditi zavisi i od toga, koje je42 bilo to opterecenje, koje je izazvalo napone zatezanja. Ako temelja. je to neko izuzetno optereéenje, a uz to i kratkotrajno, presek se ne menja veé se iskljuguje za~ tegnuti deo. Iskljufivanjem zate~ gnutog dela, na kome se temelj odlepljuje of tla, potrebno je kontrolisati pove¢ani pritisak u najoptere¢enijem uglu nalezuée povrSine temelja. Najpre moramo na¢i polo%aj neutral- ne linije nn rafunskog dijagrama pritisaka tla naleduée povrSine Javljaju se dva slugaja. Aktivni deo preseka Eetvorougaonik, i aktivni deo preseka petougaonik. Ako je aktivni deo preseka Setvorougaonik, tada njegovi obli- ci mogu da budu kao na skici.43 Kod slutaja , poveéani ratunski pritisak tla y najoptereéeni~ jem uglu naleZuée povr¥ine temelja bide: 12.v | _BH2s 2 = - (sn An") Pmax ~ Bltga B412.s7 gde je BB a - erie + Va 72) 1 Le2.¢. 3 2 tae = 3 --srey Poveéani pritisak tla, kod slutaja PB izratunava se po sle~ déem obrascu: 12. La2.t 2 Pmax " EtG ° p2412.02 cen/n) gée su at - tea To ( 12) (m*) be2.e . 3 tof) = 2+ trey teée se javlja slutéaj da je aktivni deo pritisnutog dela na- le%uée povrSine temelja petougaonik, kako je to prikazano na skici. Poveéani pritisak tla biée Vv _ _ - _: 2 Praag = we & 3,9 (G%=1) (1-200) (2,3-26)] — (ett/m*) Vrednost % je w= ovakav nadin izraéunavanja pove¢anog pritiska tla, iskljuti- vanjem zategnutog dela preseka, je priligno dug. Postupak je skraéen na taj natin, Sto su potrebni koeficijenti veé izra~ @unati i dati vu obliku tablica u raznim priruénicima za fundi- ranje. Prema obrascima iz tih prirutnika poveéani raéunski pritisaktla se dobija izrazom 44 (N/m?) Vrednost koeficijenta pw je veéa od 1,0 au tablicama je data u funkciji odnosa e,/B i e,/L. U fundiranju se testo sreéemo sa kruunim naleZuéim povrSinama te~ melja. Ponekad su oupljene, pa dobijaju prstenast oblik. To su temelji fabritkih dimnjaka, vodo- tornjeva i sl. Izraéunavanje ratunskih pritisaka tla u krugnim, odnosno prstena- stim naleZuéim povrSinama temelja, je u svemu po obrascima iz Otpor— nosti materijala. F=Weir? - 24) in?) 2 faery 4-i2.2)4 We 3g ZR vie (m*) 2 K, = 0,25.R G+ 2) m) R’ 4 ~ i-zi 3h Rta5 gde k, odgovara unutragnjoj a k, spoljnoj konturi. Kada je e = K, biée ragunski pritisak tla pozitivan 1 ma +8 own?) , oanosno v e 2, gat k) Gens/m) Kada je ¢ izmedju Kk; i Ky , u preseku se javlja zateza- nje. Najveéi ratunski pritisak tla, posle iskljutivanja zone zategnutog dela preseka bie maxP =F #2 [ror - pa- ga +B] Cam Ako je naleZuéa povrSina temelja pun krug, stavljamo r = 0 . Treba napomenuti, da se ne dozvoljava, za bilo kakvo optere- Genje, da se u naleguéoj povrfini temelja javi zatezanje na veGoj povrSini od 0,50 F , gde je F ukupna povréina os- nove temélja. Kod svih iznetih slu¢ajeva najve¢i ratunski pritisak tla tre- ba uporediti sa dozvoljenim. Ima preporuka, prema kojima se mo%e poveGati dozvoljeni priti- sak tla i do 20%, pod uslovom da je kod izratunavanja najve- 6eg ragunskog pritiska tla, u ratun uSlo i neko izuzetno op- tereéenje, uz glavno i dopunsko. TeSko ie odrediti dimenzije naleZuée povrSine temelja tako da je Prat ~ Paoz To nije ni potrebno, ali ekonomski razlozi trae da ove vred- nosti budu priblizne. Zbog prednjeg dozvoljava se da odstu- panja'budu u fekim dogovorenim granicama.46 Prat ~ Paoz t (3-5) ® pags Tzraéunavanje odstupanja dobijamo po poznatom obrascu A = Paez ~ Prat + 100 (a) Paoz STABILNOST TEMELJA Proraéun stabilnosti podrazumeva uporedjivanje sila koje iza- zivaju razaranje, sa silama koje to spretavaju, Razaranja ho- ¢e da izazovu horizontalne sile H rezultante R . Prema to~ me, na pravilan‘izbor dimenzija temelja utite i njegova sta— bilnost. Kod temelja ispitujemo slede~ ée ave stabilnosti. Sigurnost protiv klizenja, 4 sigurnost protiv prevrtanja temelja. Kao primer posmatrajmo oporac nekog lu’nog mosta. Ovakav te~ melj je optereéen velikom ho- rizontalnom silom H . Hori- zontalna sila H hoée da sma- kne temelj du¥ naleguée povréine temelja, a klizenju se odupi- re sila trenja 7 . U naSim proratunina usvajamo, da u trenutku pomeranja temelja duz njegove naleZuée povréine, dolazi do klizenja u tlu odmah igpod te- melja. Polazi se od pretpostavke da je donja povr¥ina tenelja ne- ravna, hrapava. Odatle proizlazi 4 moguénost izratunavanja sile trenja Tay Po definiciji trenje je T=N (kn) gde je N - normalna sila koja deluje na povrSinu u kojoj se izratunava sila trenja. e ~ koeficijenat trenja. Usvajamo da je Aa tsp Kod ovih proratuna, normalnu silu ny uzimamo najmanju moguéu, i odgovarajuéu horizontalnu silu H . Prema tome sila trenja Tée biti T= nin Vote (KN), gde je @ ugao unutragnjeg trenja tla u koje je ugradjena naleZuéa povr8ina temelja. Tako izratunata sila trenja mora biti za faktor sigurnosti F, veda od horizontalne sile smicanja H T= FO. H (kN) odnosno, Po- Hav. tg @, it p= Yate (1) 3 OH UVobigajeno je da se za F, trai vednost 2 4,5. Faktor sigurnosti protiv prevrtanja temelja ima sledeéi oblik M, = 7st 2 Fy a 1,5 gde su, Mz momenat stabilnosti B Moe = min’ © & (Nm), a48 Np, Nonenat prevrtanja dimenzije B 41 h date su na skici. Kod proraéuna stabilnosti temelja, kako je to napred prikazano, u pro- xaéun se ne uvode otpori tla ispred temelja. Osnovni razlozi za izostav- ljanje otpora tla su sledeéi. Prvo, moze iz bilo kojih razloga da to tlo bude vremenom uklonjeno., i drugo, bi- lo bi potrebno relativno velika po- meranja koja bi mogla mobilisati taj otpor tla. Takva pomeranja su nera~ cionalna za naSe konstrukcije nad temeljima. POSTUPCI IZNALAZENJA DIMENZIJA TEMELJA Pogto na iznala%enje nepoznatih dimenzija temelja utite mnogo faktora, to ih je najbolje odredjivati probama. Znaéi, na os~ novu nekog kriterijuma usvojimo dimenzije temelja, pa ih kon~ troligemo. Potrebnu povrSinu nepoznate nalezuée povréine temelja mo%emo odrediti jednim od dvaju postupaka. ~ neto (4p, ) postupkom, £1449 - postupkom procene teZine temelja. Neto postupak sastoji se u tome, Sto iz poznatog ili procenje- nog dozvoljenog pritiska tla izdvajamo deo pritiska tla koji se angaZuje za prijem neto optereéenja, opteredenja sa kon- Struktivnog elementa iznad temelja (Sa 2ida ili stuba). Po- moéu tog izdvojenog dela pritiska tla nalazimo dimenzije ne~ poznate povréine temelja prve probe. Posle dve do tri probe dobijamo i konaéne, zadovoljavajuée dimenzije naleZuée povr8i- ne temelja. Ako je dozvoljeni pritisak tla nepoznat, mo%emo ga procenits, kKoristeéi prva ava tlana Tercagijevog obrasca, za odredjiva~ nje dozvoljenih pritisaka tla, za temelje povrSinskog fundi- ranja. U opStem obliku Tercagijev obrazac se moze napisati - ee 1 Pace“ #, eo Pa? Pe) \ Na osnovu podataka o tlu ( YX, $, ¢), uz pretpostavku da je dubina fun- diranja t, = 2,0 m i iskljufujuéi treéi Glan (p, ) iz obrasca, poSto on zavisi od za sada jo¥ nepoznatih dimenzija naleZuée povr¥ine temelja, dobija- mo informativnu vrednost dozvolje- nog pritiska tla. 1 oPaoa " F, (Pe * Pa! cxn/n?) Prednje se mo%e prikazati i skicom, zatim, iz vrednosti dozvoljenog pritiska tla izdvajamo deo pritiska koga angaZujemo, mobili8emo za prijem neto optere- Genja, korisnog optereéenja temelja.50 ~ Pg Geni/n?) © Paoz Sa pg je obele¥en deo pritiska tla koji se angaiuje za pri- jem teZine temelja i nasipa nad temeljem. Odatle se dobija i nepoznata naletuéa povrSi# na temelja v -Y @@ PTE Fm) Prikazano skicom, to bi izgledalo SagP, obelezen je deo pritiska tla koji se an- gazuje za prijem optere- éenja V,asa Py deo pritiska tla za prijem te- Zine temelja (G,) i nasipa (6, ) nad tereljem. 2EG,V _ Be? oPaoz “Fo F 7 = Pot Pn (kw /m?) Ja deo pritiska jp, mote se usvojiti da je Pg = tos ose (eM) gde je te usvojeno ili procenjena dubina fundiranja {obiéno se usvaja, 2a potrebe ovakvih proratuna t, = 2,0 mn’). sa ¥ ose je Obelezena osrednjena vrednost zapreminskih teina nasipa ( Wyo, ) i materijala temelja (3), ), a prema njiho- vom uéeSéu u ukupnoj kubaturi. Za postupak proraéuna zadovo- java ako usvojimo Sogr = 20 kN/m? Kada je temelj van podzemne vode, i Soe = 15 N/m? Kada je temelj okvaSen vodom, to jest, kada je rastereéen uz- gonom. Prema tome potrebna naleZuéa povrSina temelja u I probi bie51 Fy = By + bp om) Sada se odredjuje visina temelja chy ), pa se izraéunava ratun- ski pritisak tla ( Prae ), 1 dozvoljeni ( Paoz ), jer su poz- nate dimenhije osnove temelja, i stvarna dubina fundiranja u I probi. Ukoliko se uporedjivanjem ratunskog ( Prag ) i doz- voljenog (Pggz ) pritiska tla konstatuje da su odstupanja ve- Lika, ide se na II probu. Za odredjivanje dimenzija temelja u IE probi koriste se podaci I probe. =Yy 2 FE, = = @&) IT pot TPaoz prugi postupak za iznalaZenje nepoznatih dimenzija temelja, nazvali smo postupkom procene teZine temelja. On se sastoji u tome, to se ceni te¥ina temelja i nasipa nad temeljem kao procenat od korisnog optereéenja temelja- G = % od V (kN) ga 6 obeleZavamo teZinu temelja i nasipa nad temeljem, a sa Vv zadato optereéenje na koti gornje ivice temelja. Na osnovu iskustva usvaja se da je G=G +6, 7 (10 - 30) Bod V Mo%emo napisati (1,1-1,3)- (xn/m?) oPaoz ~ ili -— (1,1-1,3) . Vv (0?) F Tpot Paoz odnosno = 2. Fy = By ~w r (m*) ovako dobiivene dimenzije naleZuée povrSine temelja u I pro~ bi, kontroligemo u svemu kao Sto je reéeno pri objainjenju neto postupka, Neto postupak ne&to brie vodi do tralenog rede~ nja, a postupak procene teZine temelja, kao jednostavniji, koristi se vie. Koriste ga oni, koji na osnovu iskustva lak-52 Be cene teZinu temelja i nasipa nad temeljem. RACUNSKI PRIMER Provera potpornog zida Zadat je neki potporni zid od nearmiranog betona. Dimenzije zida, podaci o tlu, nivo podzemne vode, i polo%aj korisnog op- tereéenja na nasipu iza zida u posmatranom momentu, dato je na skici. P=20pk/m' 4 a D=O'=2" A Foe C= 30 kKN/m2 1,8] 2,0 [2,0 Je 080 Treba ispitati potporni zid u ovoj fazi optereéenja. Ispituje se 1,0 metar duZine zida. TraZi se: Ratunski pritisci tla u nale#uéoj povréini temelja, njihovo uporedjivanje sa doz~ voljenim i provera stabilnosti temelja. Neka je tlo sloja () nasip, a sloj (2) glinovite tlo. Najpre Gemo izratunati botno optereéenje zida. To su potisci tla i vode. Pri izratunavanju bo&nih potisaka tla, polazimo od pretpostav~53 ke, da je posle zasipanja zida; doSlo do takvih pomeranja zida, da je zid optereéen aktivnim potiskom tla. 42p Dijagrami vertikalnih i horizontalnih pritisaka tla imaju sle- deée vrednosti. - Vertikalni pritisci tla Pyy = B= 20/0 kN /n? Py = 20,0 + 18,0.3,0 = 74,0 yg 7 74,0 + 18,0.1,5 = 101,0 Pyqg 7 101,0 + 9,0 . 1,5 = 114,5 - Aktivni pritisci tla. Sloj (2) = iesin 30° _ ay 7 Trsin 30° = 0-333 = issin 280 _ a2 Trsin = 0,360 Slo} (2) . kn = ke, = 284M 20° 9 4o9 ‘a2 ~ Kaz “ T¥sin 20° ~ ° = 0,7054 Pritisci tla (po Rankinu) = 2 Ky = 20,0 . 0,333 = 6,7 kN/m’ Pal ~ Py * Pag = 1010 . 0,333 = 33,6 Pag = 101-0 . 0,360 = 36,4 Pag = 114-5 - 0,360 = 41,2 Pag = 114,5 - 0,490 = 56,0 Pag = ~ 2+30/0.0,70 = ~42,0 Primedba:od kote +0 pananize, uobiéajeno je da se ne raguna sa prirastom aktivnog pritiska tla. To, zbog toga, Sto u raéun ne uvodimo pasivni pritisak tla sa prednje strane 2ida. Zbog to- ga Sto se isti ne mo%e razviti, jer su pomeranja zida mala ispod kote + 0,0. - Veligine aktiynih potisaka tla. Ey = 0,5.4,5.6,7 Ey = 0,5.4,5.33,6 = 75,6 15,1 N/m” E, = 0,5.1,5.36,4 = 27,3 3 By = 0,/5.1,5.41,2 = 30,9 EB, = 3,0.56,0 316,9 Ege 77 340-42,0 = ~126,0 EE, = 190,9 kN/m™ - Polo%aj rezultante aktivnog potiska tla, u odnosu na kotu - 3,0 biée a patcg [25-1-7,5475,6.6,0427,3.4,0% + 30,9.3,5+(168,0-126,0).1,5] = L = yoa75 + B46,0 = 4,43 m”55 = Uticaji od vode. Temelj je ugradjen u glinovito tlo. Usvaja se da na cid deluje hidrostati%ki pritisak vode. Py = 310-2,0+10,0 = 30/0 N/m? W, = 0,5.3,0.30,0 = 45,0 kN/m* W, = 30,0-1,5 = 45,0 Ew = Wi4W, = 45,0 + 45,0 = 90,0 kN /m* - Polofaj rezultante pritiska vode biée a= pty (4540.2/5445,0.0,75) = Tt . 146,7 = 1,63 m” = vertikalno optereéenje potpornog zida biée (prema skici uz uvodni tekst zadatka). P = 2,0.20,0 40,0 kN/m* G, = 2,0.3,0-18,0 = 108,0 G, = 2,0.3,0.24,0 = 144,0 1 1 G = 4,0.3,0.24,0 = 288,0 G3 5,5.3,0.14,0 231,0 ZV = 811,0 kN/m*56 = polozaj rezultante vertikalnog optexeéenja bide a= gybcg (40,0.4,54108, 0.4, 54144, 0.254 + 288,0.3,54231,0.2/75) L = grisy 2671/0 = 3,29 a - polo¥aj rezultante sveg opteredenja, u nalezuéoj povrSini temelja je M, Ne ste e=2-% wm 2518 Lie 37,5 147,5 XE = ghey (82110. 3, 29-190, 9-4, 43-90,0,1,63) = prise (2671 ,0-846,0-146,7) 1 - = giro- 1678.3 = 2,06 m e'= 0,5.5,50-2,06 = 0,69<¢ + 5,50 = 0,92 m” S ~ rezultanta se nalazi u jezgri preseka.57 zratunavanje ratunskih pritisaka tla P= 5,5.1,0 = 5,50 m wei. 1,0.5,52 = 5,03 m? veliéine statigkin uticaja u teZi8tu nale%uée povriine temelja su sledede. vy = 811,0 kN/m* H = 190,9490,0 = 280,9 KN/m* ne = +B11,0 (3,29-2,75) -846 ,0-146,7 = 438,0-992,7 = -554,7 kNm/m™ uM Pritisci tla Py/2 7 5,5 + 28745 npn? = 147,54110,0 = 2 9375 Izratunavanje vrednosti dozvoljenog pritiska tla. ¥'= 10,0 kx/m? @ = 20° c= 30,0 n/m? 0,90 Temelj je trakast, a faktore nosivosti tla dobijamo inter- polacijom. N= 0,5 (17,5 + 11,8) > 14,6 ic N_ = 0,5 (7,4 + 3,9) = 5,6 4 Ny 6 0,5 (5,0 + 1,7) = 373 Graniéni pritisci tla58 Poy = 0/541 ,049) .c-Ne+ (20,0.1,5410,0.1,5).Ny + + 0,5.5,5.10,0 . Ny 0,83.30,0.14,6445 ,0.5,6427,5,3,3 363,0+252,0+90,0 705,0 kN/m” 0 - Dozvoljeni ivitni pritisak tla ei - 2 Paoz = 3° 705,0 = 352,5 > 257,5 kN/m’ = Dogvoljeni centriéni pritisak tla Paoz = 4.705,0 = 235,0 > 147,5 N/m? - Sigurnost potpornog zida protiv klizanja. = Sila smicanja LH = 280,9 kN/m* - Sila trenja T= Ty + Ty, ° ZvV.tg 20° + ¢.B = 811,0.0,364+30,0.5,5 = 295,0+165,0 = 460,0 kN/m~ - faktor sigurnosti __T _ 460,0 _ Fe =a? 0,5 1,64 >1,50 ~ Sigurnost na preturanje. - Momenat preturanja Mor = Mplt Mw = 846,04146,7 = 992,7 kNm/m” - Momenat stabilnosti Maz = 811,0.3,29 = 2671,0 kNm/m” - Faktor sigurnosti59 M = Mst _ 2671,0 _ PL = ae SET = 2,69>1,50 Komentar: ‘femelj kao masivna konstrukcija zadovoljava wu posmatranoj fazi optereéenja. Ukolike bi se zadatkom tra%ilo ispitivanje konstrukcije zi- da, ispitivali bi spojnicu na koti +3,0 i na koti + 0,0. Spojnica na koti +3,0 (prema skici uz uvodni tekst zadatka) opteregena je sopstvenom teZinom G,, teZinom zida iznad kote +3,0 4 botnim potiskom tla. Bofni potisak tla je u ovom slu- éaju, potisak tla u stanju mirovanja. Ovo zbog toga ¥to nema diferencijalnog pomeranja zida i tla (tlo iza zida iznad kote +3,0 pomera se zajedno sa zidom. Kod spojnice na koti + 0,0 bo&no optereéenje tla je aktivni potisak tla. Zid, odnosno tlo pomeraju se nezavisno.60 I], PLITKO FUNDIRANJE Pod plitkim, direktnim, povrSinskim fundiranjem podrazumeva se ono fundiranje, koje se gradi u relativno plitkom otvorenom iskopu. Kod ovakvog fundiranja sve optereéenje na tlo, u pod- iogu, prenosi se preko naleZuée povr¥ine temelja. Odatle je i dobilo ime povrSinsko fundiranje. Plitko, povr§insko fundiranje se koristi, kada su gornje zone tla dovoljno otporne pa mogu da prime optereéenje temelja. Pod dovoljno otpornim tlom se podrazumeva ono tlo, kod koga, su dozvoljeni pritisci tla takvi, da sleganje temelja pod tim optereéenjem je bez Stetnih posledica za objekat nad temeljima, Temelji plitkog fundiranja, sa horizontalnim naletudim povr$i- nama, vertikalnu komponentu rezultante prenose na tlo vertikal- nim pritiscima tla, a horizontainu, trenjem u nalefuéoj povrSi- ni temelja. Temelji plitkog fundiranja se dele, prema na€inu optereéenja temelja, obliku nalezuée povréine temelja, i savitljivosti te- melja, na: trakaste temelje, temelje ispod zidova, temelje samce, temelje ispod stubova, temeljne nosate, temelje za niz stubova, ukrStene temeljne nosate, temelje oblika roStilja, za vise redova stubova, i na - plo’aste temelje. Kod plitkog temelja izraéunavamo dimenzije naleZuée povrSine temelja, visinu temelja, odakle se dobija i dubina fundiranja, kao i kvalitet materijala od koga je sagradjen temelj. To je uglavnom marka betona nearmiranog betona temelja, ili marka betona i potrebna armatura armiranog betonskog temelja. TRAKASTI TEMELJ, TEMELJ ISPOD ZIDA Da bi neki temelj bio trakast, mora da zadovolji sledeéa tri uslova.61 = da je optereéen Linijskim opteregenjem, 2idom (ka/m") + age strané,b>2.B i = da mu je savitijivost u popretnom pravcu veéa od savitlji~ ~ da mu je duza strand veéa od dye. vosti u podutnom praveu. Ovo poslednje narotito vali 2a temelje od armiranog betona. gnati, trakasti temelji se primenjuju kod fundiranja objekata kod kojih su noseéi elementi zidovi. Trakasti temelji se grade od kamena ili opeke, ali uglavnom od nearmiranog i armiranog betona. Nearmirani beton se koristi, kada je zid nad temeljem od opeke, kada se tra¥e masivni tedki temelji, 2bog stabilno- sti temelja i slitni, kada se gradi pod vodom, 114 ¥ raskva~ Senom tlu. Armirani beton se usvaja, kada se Zell Sto manja visina temelja, plige fundiranje, kada je objekat, 74d nad te- neljem 08 armiranog betona, i kada je to ekonomski opravdano. ®esto na prednje utite i stuénost izvodjata, oprema i radna snaga izvodjata i sl. TRAKASTI TEMELD OD NEARMIRANOG BETONA kada je trakasti temel} optereéenj centritnim optereéenjemy 414 i neznatnim horizontalnin, gra- ai se simetritnog oblika. Op- b ) boy b tereéenje sa zida Birine b, prolazi kroz temelj Sirine B VikN/m‘) i vigine hy 1 do naleZuée povrSine temelja, 1 uravnote- uje se sa reaktivnim, pritis~ cima tla. 0d ovakvog optereéenja temelja, u materijalu temelja se javija~ ju naponi pritiska i zatezanja. B/2 | B/2 Naponi zatezanja u materijalu temelja bie u dozvoljenim gra~ nicama, ukoliko su ispunjeni62 sledeéi odnosi. Kod temelja od kamena ili opeke, treba da he tge = £33, to jest hy F3.b, Gde je b prepust temelja, kako je to prikazano na skici. Ovaj odnos kod temelja dd nearmiranog betona kreée se u ras~ ponu tq 7 10 < 2,0 Sto zavisi od otpornosti betona temelja. Kod ve¢e otpornosti betonatgx je manji, i obratno. Kod trakastog temelja ratuna se 1,0 metar duZine temelja. vUo- bitajeno je da se nepoznata visina ht temelja odredjuje koris- éenjem poznatog obrasca = M G=+¥ za vertikalni presek uz zid nad temeljem, stim da se ogranive dozvoljeni na- poni zatezanja u nearmi- ranom betonu temelja. Posmatrajmo vertikalni presek 5-5, neposredno uz zids nad temeljem. Usvojimo da se u tom preseku, od momenta konzole prepusta b , javio dijagram napo- na u betonu po pravolinij- skom zakonu. Naponi ée biti _ M 2 See tM cewym?)63 Velitina momenta je M = 0,5.p,sb* (kNm/m’) Otporni momenat vertikalnog preseka je w= $.1,0.n2 (m?). UvrStavanjem dobijamo © = O15+Pyrb* _ 3.p 2. cen/m) bet “2 n tg odnosno, ugao nagiba tghe bet.zat propisi za fundiranje dozvoljavaju koriSéenje napona zatezanja u nearmiranom betona temelja, velidine Sreti zat = to + Pre - gde j¢ 3, srednja vrednost marke betona na pritisak. - uvrStavanjem dobijamo tgol = | lis . VP, Pp 7 odnouno tg = Ee VB. VPa 0 gornjem obrascu sup,= % , neto pritisak tla, ify, Mpa. Nepoznata visina temelja ée biti = ACY VP, (m7), gde je Trakaste temelje od nearmiranog betona gradimo uglavnom od64 kvaliteta MB 10.do MB20. Kada je trakasti temelj od nearmiranog betona veGih dimenzija, temelj se me%e, zbog u’tede betona, suZavati iduéi navike. Ovo suZavanje moze biti stepenasto ili u nagibu. Na skici je dat b_, by, 5-10cm jedan stepenik, medjutim mo%e ih biti i vie. Donji stepenik mo¥e biti i od betona manje otpornosti. Ukoliko se usvoji oblik temelja sa suZavanjem u nagibu, su%avanje potinje najmanje 20 om iznad donje ivice temelja (to zbog toga to beton ne trpi uglove manje od 90 stepeni): Takodje ina temelja, na kon~ taktu sa zidom, treba da je veéa o@ Hirine b, zida, prednje va%i i kod drugih oblika i vrsta temelja. ProSirenje je potreb~ no zbog lak¥e monta%e oplate za delove konstrukcije nad teme~ ljem, a i kao sigurnost tatnog centrisanja elementa konstruk- cije ndd temeljem na temelju (kod gradjenja temelja moe doéi i do nekog manjeg odstupanja u osnovi, u odnosu na projektovani polo%aj). Da 11 éemo temelj suZavati navi¥e stepenasto, ili u nagibu, to je testo stvar ukusa, medjutim treba usvajati ono to je u datim uslovima jeftinije. Ukoliko je trakasti temelj od nearmiranog betona optereden sem vertikalnog i horizontalnim optere¢enje, pa i momentom savija~ nja, onda se on gradi nesimetritnog oblika.6 ukoliko je zid nad temeljum od armiranog betona, od istog tak- yog betona gradi se i jastuk. Sobigajeno je da se jastuk gradi jomedju armixanog 4 nearmiraiog betona. Jastuk sluZi da smanji napon na kontaktu armira- nog i nearmiranog betona, ida se u njega usidrd ar- matura elementa nad teme- ljem. Dimenzije jastuka zavise od Birine b, zida, ali retko su prepusti, od- nosno visina jastuka ma~ nji od 30-40 cm. Ima slu- éajeva da se armatura ar- miranog betonskog elementa nad temeljem sidri direk~ tno u temelj od nearmira~ nog betona, kako je to pri- kazano na prednjoj skici. 1 - Bids B-fastuks 3-temelg od nearmiranog betona by 1b, bo X./ : I-A.b. elemenat nad temetjem; 2-temelj od nearmiranog betonas 3-kota donje ivice a.b. elementas 4-jaetuk od armiranog betona.66 RACUNSKI PRIMER Proratun: trakastog tenelja od nearmiranog betona Predpostavimo da treba fundirati neki objekat visokogradnje, prikazan na skici. U sta- oo titkom pogledu to je ramo- vska konstrukcija. Levi nose6i elemenat (A) je zid adesni (B) niz stubova. U ovom ratunskom primeru obradimo fundiranje zida. Dimenhije temelja ispod zida odredi¢emo za stalno optereGenje, a kontrolu najvecih ivithih pritisa- ka tla izvrSiéemo za slu- €aj delovanja i pokretnog optereéenja. Neka je analizom optereée- nja izratunato sledeée stalno optereéenje na koti donje ivice zida, odnosno gornje ilvice temelja Ve N/m” M = 64,0 kNm/m* H= (48,0 kN/m* Yapreminska teZina tla je 18,0 kN/m?, a grani&ni pritisak tla Pgy = 900,0 ku/m? podzemna voda je ispod kote fundiranja. Dimenzije temeija odredi¢emo probama. - Prva proba Armatura zida se sidri u nearmirani beton temelja zida. U ovom zadatku ne proveravamo napone na kontaktu zida i te-67 melja. To je problem koji se obradjuje u "Betonu". Redosled rada je slede¢i. Naj- pre treba ddrediti Sirinu B temelja, temelj centrisati u odnosu na zid, zatim odrediti visinuh, temelja, pa izratu- nati raunske pritiske tla u naleZuéoj povrSini temelja, 4 uporediti ih sa dozvoljenin. Dinenzije tenblja su date u op’tim brojevima na skict. Da bi odredili nepoznatu Sirinu B temelja, potrebno je u I pro- bi pretpostaviti neku dubinu fundiranjat, . To nam omogu- éava da odredimo neto priti- sak tla, pritisak tla samo od optereéenja zida. Usvojimo te = 2,0 m 3 Sosr = 20/0 KN/m = Odatle dobijamo = ~ = 2 =: oPn = Paoz“oPy * 3 Pgx to V ose = §-900,0-2,0.20,0 = 300,0-40,0 = 260,0 kN/m? - potrebna povrSina, odnosno Sirina B temelja u I probi biée v 595,0 ’ 1,0 > B= 5g5t0 = 2729 m - Usvaja se By = 2,30 n° Uobigajeno je da se dimenzije temelja zaokrugljuju na 5 om tatnosti. oPn68 Bkscentrignost e temelja, aiéemo sledeéim postupkom. ~ prepusti temelja = 0,50.B-(e+0,50-P,) = 1,15-e70,25 = 0,90-e = 1,15+e-0,25 20,9046 + By - ge¥ina nasipa nad temeljem G4 = Y .4,50-by = 18,0.4,50(0,90-e) = 81,0(0,90-e) 18,0.0,50(0,90+e) = 9,0(0,90+e) Sa u odnosu na teziste zida, odre= = usvojimo odnos prepusta prem visini temelja h, tt 25 egos tes hE - Ekscentriénost (usvojimo aa su pozitivnl predznaci deluje nanize, sila H udesno ta). e temelja izratunaéemo iz uslova za slutaj: sila V i Mu pravcu kazaljke sa wy @HttH 1,25 .bg-G, (0/5 -B-0/5 Py) + 46,4 (015-B-0,5-Bq) = 0 2595 ,0-e+64,0+48 ,0-1,25 (0 ,904€) ~ -83,0(0,90-@) [ 1,15-0,50(0,90-e)] + +9,0(0,90+e)- [ 1,15-0,50(0 ,90+e)] = o gredjivanjem se dobija ez - 14,30.e+2,02 = 0 1 usvaja se e = 0,15 m* - Ekscentrignost zackrugljujemo DS. 5 om nay: EK SCOR ee ee ae nena potrebe teneij Centrisatt - Kontrola pritisaka tla u T we = 0,16 m” ibe i1t, Yyeéom tatnoséu. probi.69 - Visina temelja h, = 1,25.1,05 = 1,31 m usvojeno hy = 1,30 m” - Izraéunavanje statidkih uti- caja utezistu nalezZude po- vr8ine temelja (analiza opte- xeéenja). - vertikalno ~ koristno (v) 595 ,00kN/m” = teme1j-2.3.1,3.24,0 72,00 = nasip 6,1 -1840-4,5.0,75 60,70 45 ws Gq 71870-0,5-1,05 9-45 Evy 2 737, 15KN/m* ~ Momenat = korisno (M) + 64,00 : ~ 0 sile V - 595,0.0,15 89,10 ~ od sile H +48,,0.1,30 + 62,50 - od nasipa = 60,70 (1,15~0,37) 47,50 + 9,45 (1, 15-0,52) + 6,00 Fs 136, M=#132,50-136,60 = —4,10 knm/m* =~ vomenat (-4,10 kNm/m) je rezultat zaokrugljivanja ekscentrignosti ei visine hy temelja - Pritisci tla F = 2,3031,00 = 2,30 m@/n* W = 1/6.1,0.2,30% = 0,88 m?/m* ~ 737,15 -4,10 Piz = 2,40 +, = = = + 35,3 2 = 320,07 4,7 = 4 32477 KN/m70 - odstupanje centritnog raéunskog pritiska tla od dozvolje~ nog A = 200:0592810 | 100 = 6,67 > 5,08 = aruga proba ~ nale%uéa povr3ina temelja u II probi bide Zr 737,15, 2 = = = 2,46 rr pot ~ Pagz 30040 40m - usvajamo By, = 2,50 m” - potrebna visi- na temelja 1,25.1,15 1,40 m7 0,85 mou7m - Analiza optereéenja ~ Vertikalno - korisno (v) 595,00 kN/m* ~ temelj - 2,5.1,4.24,0 84500 = nasip - 18,0.4,5+0,85 68,80 18,0.0,5-1,25 10,30 E Vyz = 758,10 KN/me = Momenat. = korisno (M) +64,00 - od V -595,0.0,15 - 89,10 - od H +48,0-1,40 +67 ,10 - od nasipa = 68,8(1,2570,42) = 57,00 + 10,3(1,25-0,57) +700 +138,10 =146, 10 M = +138,10-146,10 = — 8,0 kNm/m7 - pritisci tla F = 2,50.1,0 = 2,50 °/m* Wee 1/6.2,52-1,0 = 1,04 m2/m* 758,10 x Py27 est ita + z + 295,3 = 303,0 ¥ 7,7 = 4 3510/7 kani/m? - odstupanje Ay = 309407203. | 00 = 18 < 5B xontroliSimo iviéne pritiske tla, 2a slutaj delovanja pokret” nog optereéenja. Najveds ivi&ni pritisak tla dus leve (2) tvice temelja. Neka je pokretno optereéenje (p) tako postavijency aa je Ay = 40,0 kn/m”72 - Dodatni pritisci tla bide = 40,0, , - 40,060,15 Py27 2st "Tt = 16,0 75,8 = $3002 enn? max py = 310,7421,8 = 332/5 n/m? Najveéi ivitni pritisak tla duz desne (1) ivice temelja. Kombinacija pokretnog optereéenja na objektu i terenu iza ob- jekta daje sledeée dodatno optere~ éenje AD = 8,5 kN/m* M = 27,0 kNm/m* H = 15,0 kN/m* = Dodatni pritisci tla bide = 8,5 27,0415 ,0.1,4-8,5*0,15 Py 7s Ee ken/mn? = 2 149-4 = 3,4446,0 = “go'¢ max p, = 295,3+49,4 = 344,7 N/m? - Uporedjivanje iviénog pritiska tla sa dozvoljenim ~ Najveéi ivitmi pritisak je 2 Pna 7 BAKER, = 344/7 RN/m Paoz = 1/2+900,0 = 450,0 > 344,7 ku /n? - Temelj zadovoljava.73 Treba odrediti marku betona temelja. ~ pritisci tla u preseku 5-5 temelja p,=[295, 3+ (320,7-295,3). 34a] + + [49,4-(49,4442,6) . 3425) (295,347,1)+(49,4-42,2) = = 302,4+7,2 = 309,6 kN/n* - transverzalna sila u preseku 5-5 a5 = 0,5.1,15.309,6+0,5.1,15.344,7 — = 1,15 (1,4.24,0+0,5.18,0) = 178,0+198,5 - 49,0 = 327,5 kN/m* - momenat u preseku 5-5 Mz = 178,0 .1/3.1,15+196,5,2/3.1,15-1/2-1,15.49,0 = 68,5+152,0 - 28,2 = 292,3 kNm/m™ 5 - Potreban kvalitet betona 2 1/6.1,0 . hy W, = 1/6.1,42 = 0,326 m?/n* + ez = 4 590,00 N/m? 59,00 t/m? 5,90 kg/om’ 0,59 MPa » doz®bet.zat = 1440+ Ay (HB) | ae74 0,59 = 1/40 MB MB = 40.0,59 = 23,6 MPa - usvaja se MB 25 akastog temelja od nearmiranog betona MB 25 crte% tr: TRAKASTI TEMELJ OD ARMERANOG BETONA prikaz trakastoc temélja od armiranog ade ispod zidova koji su 414 4 neznatnim povremenim Na skici je dat Sematski betona. ovakvi oblici tamelja se gr! optereéeni vertikalnim centritnimy75 horizontalnim optere¢enjem. Ukoliko su visine ovakvih temelja veée, mogu se suZavati iduéi navige. Na levoj strani skice dato je stepenasto, a na desnoj visina temelja se smanjuje sa nagibom. Ako se projektuje smanjenje visine temelja sa nagibom, on~ da taj nagib treba da je kao na skici. Ovakvi blagi nagibi ne zahtevaju oplatu, to jest, sve¥a betonska masadrZi se u tom nagibu. Kada se trakasti temelji grade na heterogenom tlu, ili tlu sa proslojcima sti8ljivih sotiva, treba ih graditi sa gredom za ukruéenje. Ovakva armirana greda, dimenzija b, * 4, svojom krutoSéu smanjuje diferencijalna sleganja duz zida- Ukoliko je temelj optereéen i jednozna%nom horizontalnom silom, pa 1 momentom savijanja, gradi se nesimetritnog oblika. zido- vi nad ovakvim temeljima su obiéno od armiranog betona. Arma—76 tura zida se sidri u temelj. proratéun temelja od ar~ miranog betona svodi se u svemu na principe pro- yatuna ostalih armiranih petonskih konstrukcija. Kvalitet betona armiranih betonskih temelja je MB20 ao MB 30, Kod armiranih petonskih temelja, kao 4 drugih armiranih beton- skih konstrukcija u tlu, ne koristimo pune vredno- sti dozvoljenih napona u betonu i. armaturi. Te vrednosti se smanjuju i do 20%, kako je to uobitajeno kod hidrote- nnidkih konstrukcija. Dozvoljene napone u betonu i armaturi, armiranih be- tonskih temelja, treba sma- njivati zbog sledeéih raz~ loga, Temelji se nalaze, u za njih u agresivnom podru- &ju. U tlu uvek ima viage pa i vode, a testo za beton Ztetnih hemijskih jedinje- nja (humusne kiseline i gl.). Manji naponi u materijalu temelja imaju 2a posledicu ma~ nje prsline, odnosno temelj ima ve¢u trajnost. Sem prodnjega, kod izragunavanja statitkih uticaja za dimenzionisanje, teme aja, Sesto su nejasna optereéenja. To proizilazi iz neravno~ merne raspodele pritisaka tla u naleZu¢oj povrSini temelja. anati, stvarni statidki uticaji mogu biti i veéi od raéun- skih. Smanjivanjem napona u armaturi i betonu temelja, mi u7 stvari povedavamo faktor sigurnosti temelja. Za8titni sloj (a) betona do armature ne bi tre- balo da je manji od 3 - 4 om. Nepofnata visina h, temelja odredjuje se na osnovu stati- &kih uticaja, koji se izratu- navaju iz merodavnih optere- éenja. Transverzalna sila i sy momenat izratunavaju se iz re~ aktivnog optereéenja, Pp - iz totalnog = Prat" 5 " 0 Qy| $2, Qs, b,) uzme nesto veéa vred- nost bg. Iz skice se vidi da je bey = 0,50 (b,,, or + bods ax Dalji proraéun je u svemu kao 4 kod trakastog temelja. T ov- de se tra%i da je 8 TEMELI.SAMAC_ OD ARMIRANOG BETONA Temelje samce od armiranog betona koristimo kada je i TdeliOnd stub; 2-8eltdna na -—«KORStrukeija nad feneljem od lefuca ploda; g-temelj; 4-tan- armiranog betona, kada Zelimo ki lod, Smank . : , ponski slogs S-anker stuba Sto pliée fundiranje, kada je to ekonomski opravdano, i sl. oblicd u osnovi temelja samaca zavise od velitine i vrste nji- hovog optereéenja i od otpornosti podloge. Oni mogu biti u osnovi kvadratni, pravougaoni, videugaoni i kruZni. Na skici pod a) dat je Sematski prikaz temelja samca od armi- ranog betona, za centrigno optereéenje silom V, i manje po~ yremeno, alternativno optereéenje +H, i +H, kao i+ ™ i +M) . 2a ovakvo opteredenje, ukoliko nema nekih smetnji, osnova temelja je kvadratnog oblika. 186 Na skici pod b) dat je prikaz temelja samca koji je optereéen sem vertikalnog i veéim pov~ xemenim optereéenjem promen- ljivog predznaka +H i 4M. O- vakav temelj ima dve ravni simetrije, i izdu%uje se u prayeu_(L) delovanja povre- menog optereéenja. TeZikte stuba se poklapa sa teZi&tem nale#uée povrSine temelja. Na skici pod, (o))prikazan je temel} samac, koji je opte~ regen j stalnim horizontalnim optereéenjem #, i stalnim sntom M, 'Temelj se. izdu- 5 Zuje u praycu reaultante R, to jest, te#iste nalezude povrdine temelja postavljeno 1. ~Stub; 8-jaetuk; 21-cenova je ekscentriéno, u_odnosu_na dastukas 3-temelj. {bp b,) t ~ — tezi’te stuba Najprostiji oblik temelja samca od armiranog betona, za pro- jektovanje i za gradjenje, je onaj koji ima konstantnu visi- nu hy. Medjutim, za sluta} veGin visina temelja, ekonomski je opravaano, iduéi ka krajevima temelja visinu h, smanjivati. Visina h, se smanjuje stepenasto, ili u nagibu, Stepenasto guanjivanje Visine Je-IdkSe za aradjenje, ‘@ smanjivanje nagi- bom bolje prati trajektorije napona u betomu temelja. Ukoli- ko su nagibi u odnosu 1:4 do 1:5, za njihovo formiranje nije potreba oplata. 2a_dimenzionisanje armiranih bet: temelja samaca ima vi- 2a_dimenzionisanje armiranih betonskih' Se teorija. Ovde de se spomenuti dve Yeorija lepeza, stara, 4 teorija plota, nova teorija.87 Proragun po teoriji Tepeza Teorija lepeza polazi od pretpostavke da se temelj u osnovi see na niz nezavisnih lepeza. Svaka od tih lepeza je konzola ukljegtena u stub, za koga se usvaja da prolazi kroz temelj,38 do njegove donje ivice. gnaéi, kod dimenzionisanja temelja sam— ca po ovo} teor ; proveravamo presek ukljeitenja lepeze u I-Stubs 2-temeljs 3-Lepezas 4-presek ukbjeStenja lepene u atub. stub. Izraéunavamo merodavne statitke uticaje Q iM, iz kojih odredjujemo potrebnu visinu lepeze na mestu njenog ukljeBte~ nja u stub. U stvari odredjuje se visina temelja. hy = 5-\/ 0 Koriste se obrasci za dimenzionisanje pravougaonih armiranih betonskih preseka po n-toj teoriji. Oznaka @, , Sirina priti~ snutog dela preseka, prema skici. Glavni nedostatak ove teo~ rije je u tome, Sto ne vodi raguna o medjusobno} saradnji su- gednih lepeza.89 Proraéun po teoriji ploca proratunom temelja samca o@ armiranog betona po teoriji plota, posmatra se temelj kao celina. 1-Stubs 2~tomelj; I-pritie~ nuti deo preseka; Py F. povrdine reaktivnog optere- genja 2a preseke I+ TIL. Merodavni statitki uticaji Q iM, za izratunavanje nepoznate visine h, temelja, odredjuju se za celu Sirinu B, odnosno au- Zinu L temelja. Proratuna po teoriji plota ima vise. Spomeni~ mo dva, Uobigajeni (preporuka za praktiénu upotrebu) 4 empi- rijski (rezultat modelskog ispitivanja)- oba ova postupka proratuna, 2a odredjivanje nepoznate visine prema momentu ((f,)) 4 prema transverzalnoj sili (Hg), koriste standardne obras¢e za dimenzionisanje pravougaonih armiranih betonskih preseka.90 Kod uobiajenog postupka proratuna, Sirina b pritisnutog de- la preseka, usvaja se u funkeiji Sirine stuba u posmatranom preseku temelja b® 3a odnosno 3., by ‘0 (ako su dimenzije popretnog preseka stuka aj xb, ). Kod empirijskeg postupka za pritisnuti deo preseka usvaja se cela Sirina temelja b=B, s tim Sto se ovako dobivene visine h poveéavaju. Izraéunata visina iz transverzalne sile (ao) poveéava se za 33%, a iz momenta savijanja (hy) do 50%. Ovde spomenuti empirijski postupak proratuna va%i samo za slutaj centriéno optereéeni temelj. (Empirijski postupak pro- ratuna detaljnije se obradjuje u specijalnim poglavljima iz fundiranja). Mh 2th Maxt] 10 Wl, 10%VaxF Oba, ovde pomenuta postupka proratuna temelja samaca od armi- ranog betona, po teoriji plota, potrebnu armaturu temelja od- xedjuju sa smanjenim krakom unutranjih silaa1 220,80 .h Bilo po kojoj teoriji, teorija lepeza, ili teoriji plo%a, da smo izratunali armaturu temelja samca, njen raspored se usva- ja prema skici. Zna&i, u polovinu Sirine B, odnosno duzine L temelja, pod stub se ugradi oko 80% armature, Setvrtine priblizno po 10%, Botner pod basom; S+stla pro- —povrsing na kojog de- qe adi ‘Bs Fo-pourSina na ko- jof deluge st1& 3; O-obim upo- vedne povrSine proboja, aukrajnje u Provera temelja na proboj Kada armiramo temelj samac, Zelja nam je da nemamo po- vijene armature. znaéi, ar- matura se sastoji od mreze pravih Sipki, postavljene u donju zategnutu zom te~ melja. Ovakvo armiranje je _dozvoljeno pod usi . “Ga se. se “dokate Sigurnost _¢: neljana proboj. U momentu proboja stuba kroz temelj izdvaja se iz temelja zarubljena piramida. Beton se kida (6,) na botnim tra- peznim stranama piramide,” to ratunski odgovara pro- boju prizmatignog tela kroz temelj, na %ijim je vertikal- nim pravougaonim povr$inama iscrpen napon smicanja (). Iz uslova ravnoteZe EV=0, za usvojenu visinu h, dobija se, za slu&aj centri%no op- teredenog temelja samca, - Za pravougaoni stub (a,xb,)92 ve [(ajt2ep) (bot2-1)] -P_ 2-[(agen) + (both) J..b St, trad ‘doz - Za kvadratni stub (a,xb,) - 2 _ Vr fagt2 st? Pe oy *, rad 4(agth) .b ‘doz - Obrazaca se svodi na izraz s = t = rat “A(agth) bh ‘doz - gde je 8 (sila proboja) S=V-R a tagon = 0103" /O, (Ay = MB) ako je pritisak tla nesimetri- an, trapeznog oblika prove- ra proboja se kontroli’e prema sledeéem. = Ss *rat—(ajeny hh *tdoz - gde je sila proboja S © (b-h) .0,5(p)+pg) A - pritisci tla su oy #2 oie’) FeaA.B i’) weka.p? m) Za praktiénu upotrebu se us- vaja da je povrSina osnove (F,) temelja, na kojoj se javlja sila (s) proboja = - 2 FO= A. (b-h) (m*) -93 Ako je stub kruZnog popretnog preseka, proboj se javija po . omotaéu cilindra, &i- ji Je pretnik D=d+h, a visina h, gde je d pre&nik stuba nad temeljem. Za sluéaj velikih koncentrisanih sila u stubovima, temelji samci od armiranog betona dobijaju pe- turkaste oblike. Os~ nove ovakvih temelja redje su pravougaonog, a &e%ée su poligonal~ nog oblika. Kod teme~ ja samaca velikih: kvadratnih osnova po- stoji opasnost odlep~ ljivanja uglova od tla. Uglovi se povijaju na- yi8e. Zbog toga se ovi uglovi odsecaju, i:do~ bijamo poligonalne os~ nove. Na ovaj natin se amanjuju i ragunski pritisci tla, izratu- nati po pravolinijskoj, odnosno trapeznoj raspodeli a®rat al rat Krug je najpovoljniji oblik osnove temelja samca, medjutim komplikevana mu je oplata, pa i armatura. Temelji samci od armiranog betona grade se uglavnom od betona MB20 do MB30,94 RAGUNSKI PRIMER Proratun temelja samca od armiranog betona fZadat je armirani betonski stub popretnog preseka 0,5x0,5 m. Ako je kota terena +0,0 onda je donja ivica stuba na koti 1,6 mi Na toj koti temelj je optereéen stalnom, centritnom vertikalnom silom V = 1500 kN. Granini pritisak tla je 720,0 kN/m2. Nasip nad temeljem ima zapreminsku teZinu 19,0 kN/m?. Deformacijski modul tla je 16000 kN/m*. Koeficijenat popreéne kontrakcije je 0,30. Podzemna voda je is- pod kote fundiranja. Treba projektovati temelj samac od armiranog betona. Usvojiti da je temel} kon- stantne visine. kvalitet betona MB20. Nepoznatu vi- sinu h, temelja odrediti po 8 avema iznetim metodama. Po teoriji lepeza, i po teori- JA plota. - Odredjivanje naleZuée povrSine temelja Pretpostavimo dubinu fundiranja t= 20m v FP Pot Pagz"Pg 1500 1500 2 Foot = = ee = 7,5 0 pot Te - 2,0,20,0 - Sirina naleZuée povriine temelja Be Vv 7,5 = 2,74 m*95 - Usvaja se B=2,70m3; F= 7,30 mn" - Kvalitet materijla temelja MB20; x _=\0,30.10; = 0,75.1,8 = 1,35 MPa; 6, = 120,0 MPa - Odredjivanje visine temelja po teoriji lepeza Oa - Transverzalna sila o- p50 2, wh ed (0,542,7) 206,0.1,76 362,0 kN - Momenat savijanja m= 362,0. Mh, FF e705 2, 740,5 = 362,0,0,677 = 245,0 kNm - potrebna visina temelja245 ,0 0,30.10° VV aEg = 3,0.22,1 = 66,3 cm hn. = 362.0210 = 59 9 0,5.1, 387 10 om = Odredjivanje visine temelja po uobitajenom proratunu teori- je ploéa. 3x 0,5=15, Wl W 4+} - Transverzalna sila Q = 206,0.2,7-1,1 = 612,0 kN - Momenat savijanja M = 612,0.0,5.1,1 = 337,0 kNm - Potrebna visina temelja - yf 337.0 hy = 0,30.10,0- it97 = 3,0.15,0 = 45,0 cm 612,0.10,0 - hy = ggtrsascasy © 33/6 cm - Usvaja se: h = 70 cm” hy = 7045 = 75 om” t t = 1,040,75 = 1,75 m~ - Izrafunavanje ratunskog pritiska tla, = analiza optereéenja - korisno — temelj 2,7.2,7.0,75.25,0 137,00 1500,00 kN - nasip (2, 7.2, 7-0,5.0,5) «1,0-19,0 133,00 EV = 1770, 00 kn -ravunski pritisak tla = 1770,0 © 2 Pray 7 22FS5S = 242.0 ten - odstupanje = 240-242 2 A= Sag + 100 = 0,10898 - Kontrola temelja na proboj no __| 50 4g .= 1500-(0,542.0,7)7,206,0 “rat q 0, SF 77) 00,7 = 1500,0-745,0 3,38 ho = 25,0 kN/m? 5 *aoz' Pe = 0,03.20000 = 600 kN/n? Temelj zadovoljava 40. 190 40, - Armatura temelja 270 = 337,0.10,0 1 2 a "O,80,7 + T2075 “50 r3em - armatura 920 = 39:4 = 16 kom 0,80.16 = 12,7 KN +12 kom - raspored armature 220 70 @=30em 12020 130 @=10cm 2@20 €=30cm 2920 429201 12020 __|26201 2620 eet eet cu es10 e=30cm99 - Crte% centritno optereéenng temelja samca od armiranog betona MB20, AA TEMELUNI NOSAC, TEMELJ ISPOD NIZA STUBOVA, KONTRAGREDA Da bi_temel}. bio temeljni nosat. mora da zadovolji.sledeée us- love. ~ Da je optereéen nizom koncentrisanih sila, Temeljni nosaéi se testo koriste kao temelji stambenih obje- kata. Qvakve temelje us: potrebne yelike poni i damedju stubova_su v takvin siugajevima temelji_sames bi bili _veoma “bliskt rr bi trebalo dak i da se preklapaju. Zajednitki temelji imaju100 prednost nad temeljima samcima, za slutaj kada je objekat nad teneljina “osetijiv na diferencijalna sleganja. Nezavisni te- melji samci ne mogu da sprete diferencijalna sleganja. zajed- ~ dimenzije plote su Bx d. Dimenzije nosa%a zavise samo od korisnog optereéenja R. Dimenzijé plo zavise sem o korisnog op101 otpornosti podloge i te¥ine nosata. Ako je tlo podloge veée I-Wosad; 2-ploka nepoznatu visinu h, nosaéa. otpornosti B je manje, 4 obratno. Plota temeljnog nosa%a je ustvari temelj temeljne kongtrukcije. Plo%a je trakasti temelj od armiranog betona. Iz prednjeg proizilazi da dimenzije nosaéa bxh, za- vise od pritisaka tla, reaktivnog p, optereéenja izraéunatog iz rezultante R, Znati, treba naéi sta~ tiéke uticaje Q iM iz reaktivnog p, optereéenja, i na osnovu njih izragunati Medjutim, problem se javlja u tadnosti odredjivanja ob- lika p, reaktivnog optere- Genja. Jo’ u opStem delu, a poglaviju o raéunskim pritiscima tlo je reteno, da oblik pritisaka tla u naleZuéoj povrSini temelja zavisi i od savitljivosti temelja. Tako, kod temelja velike krutosti treba ote- kivati reaktivno p, opte- reéenje kao na skici pod b). Kada je temelj krut odgovara mi priblizno pravolinijska raspodela kao pod c), a ka~ da je temelj savitijiv do- lazi do koncentracije pri-102 tisaka tla pod stubovima, kao na skici pod d). Problemima rasporeda pritisaka tla pod savitljivim temeljima bavi se poglavlje Fundiranja "Temelji na elastitnoj podlzi". U ratéun se uvodi krutost. temeljnog nosata, krutost objekta nad temeljem, a tlu se pripisuju elastiéna svojstva. Prora- Gun se svodi na primenu teorije elastitnsoti u fundiranju. Trazi se ono reaktivno p, optereéenje, koje ée dati takvu liniju povijanja nosata, koja ée se poklopiti sa deformaci- jom podloge, koju ée izazvati to reaktivno Pp, optereéenje:: Kriterijum krutosti temelja, pa i temeljnog nosata dat-je na- Sim propisima za fundiranje. Obrazac va¥i za temelje konstan-— tne visine i Sirine. gz, 1_ “b x= 2 12 ES K - koeficijent op&te krutosti Bj, ~ deformacijski modul betona temeljne konstrukcije, E, ~ deformacijski modul tla, hy - visina temeljne konstrukcije, i L - du%ina temeljne konstrukeije Analizirajuci obrazac koeficijenta K op¥te krutosti, vidimo da na krutost temelja znatno utiéu elastigna svojstva tla (85). Jedan isti temelj, istih dimenzija i istog opteredenja ima veliku krutost (k> ) u sti¥ljivom tlu, tlu male otpor- nosti (E,< ), @ ima malu krutost (k< ) u tlu manje sti8lji- vosti (E,>). Prema naSim propisima za fundiranje, ako je ko- eficijenat opSte krutosti k 2 0,40 mo%emo usvojiti da je reaktivni p, pritisak tla du% temelj- nog nosa%a pravolinijskog oblika, odnosno (kN/m“) bis Ro103 Savitljivost temeljnog nosa%a u popre&nom pravcu, u praveu Sirine B, ne utive na raspodelu reaktivnog p, pritiska tla. Proratunavajuéi i itn pretpostavljamo da ée opterece- nja, izragunavamo merodavne,transverzalne sile Q, i momente savijanja M, 2a iznalazenje nepoznate visine h, temeljnog nosata. Ako zajednitki temelj ima tri i vie stubova, javija ‘se problem ta&nosti izratunavanja statitkih uticaja (Q 4 M)}. Naime, krutost temeljne konstrukcije i krutost gornje, kon~ strukeije nad temeljnom, znatno utitu na povijanje temeljnog nosaéa, na diferencijalna sleganja stubova. Prednje vodi do toga da teméljni nosaé moze da bude statitki odredjen ili Statiéki neodredjen. I ovi problemi se reSavaju u specijal- nim poglavljima iz Fundiranja.104 Medjutin, kada je u pitanju temeljni nosat za dva stuba, ra- Sun je prost. Polazimo od pretpostavke ravnomerne raspodele reaktivnog p, optereéenja tla, koje lako izratunavamo usva~ jajvéi prepuste a) 1 a, temeljnog nosa%a. Transverzalna sila Q, ednosno momenat savijanja M, u nekom preseku x (vidi ski- cu) biée = Pye H- V, (RN) My Pye x 0/5.x - V) (x-ay) (ktm) Shir transverzalnih sila pod stubom, jednak je sili u stubu. 03 +09 =v, OM Sirinu b temeljnog nosa%a usvajamo, u zavisnosti od Sirine stubova nad temeljnim nosafem b= by + 245 do 10) cm - gde je by Sirina stuba upravna na izgled temeljnog nosata. Nepoznata visina h, temelja dobija se iz transverzalne sile Q, odnosno momenta savijanja M. Merodavna transverzalna si- la za odredjvianje visine h, temelja je najveéa po apsolut- Q noj vrednosti. a oe Merodavan momenat savijanja za odredjivanje visine hy je naj~ veGi po apsolutnoj vrednosti, ako je temelj konstantnog pra- vougacnog popretnog preseka, odnosno najveéi koji zate¥e do- nju zonu preseka, kada popretni presek temeljnog nosaéa ima i donju plo’a, znati momenti pod stubovima (M, i M)). Usvaja se veda vrednost izmedju hy i hy. Tako usvojena visina hy temeljnog nosaéa se kasnije kontroli¥e na uticaj momenta sa~ vijanja u rasponu 1. (ova kontrola se obavlja tek posle us-105 vajanja dimenzija donje plote ~ B x a).. FoSto usvojimo visinu h, temeljnog nosata, izratunavamo koe- ficijenat k opSte krutosti. Ukoliko se konstatuje da je k < 0,40 poveéavamo visinu h, temeljnog nosa&a dok ne posti- gnemo k = 0,40, Sirinu B plote temelja odredjujemo iz uslova da raéunski pri- tisak tla (p.4,), bude u dozvoljenim granicama odstupanja od dozvoljenog pritiska tla (p3,,)- Donja plofa temeljnog no~ sata je, kako je veé reSeno, trakasti temelj od armiranog betona. Visinu d joj obi&no odredjujemo iz uslova sigurnosti na proboj, Kada su prepusti donje plote mali, obitno se plo- ta usvaja konstantne visine d. Ukoliko u nekom nizu imamo vi¥e stubova, njihov temeljni no~ sat bi imao veliku duZinu L. Iz dosada retenog vidi se da to stvara velike probleme pri njihovom proratunavanju. Zato ga treba seéi na vite kra¢ih temeljnih nosata, Propisi za fun- @iranje kau, da duZine temeljnih nosaéa ne bi trebalo da su duze od L= 20,0 m Izbor duZine prepusta a na krajevima temeljnog nosaéa pro- izlazi iz slede¢eg. Du%inom ovih prepusta smanjujemo momente savijanja u poljima, rasponima stubova, a njihovim duZinama odredjujemo takav oblik osnove temelja, da se njeno te¥ixte poklopi sa napadnom tatkom rezultante R, Sime dobijamo ravno- merne ratunske pritiske tla u naleZu¢oj povr¥ini temelja. Pozeljno je da se prepusti kreéu u granicama a = (0,25 do 0,30)+1 (m”) U takvim slutajevima momenti pod stubovima pribli%no su jed- naki onim u rasponu. Ukoliko nema nekih ogranigenja, onda je Sirina B plote teme-106 ijnog nosaa konstantna. U ovakvim slugajevima prepuste a temeljnog nosaéa tako biramo da rezultanta R od stalnog op- fereéenja polovi dukinu L temelja. Ponekad je, iz bilo kojih tazloga ograniteno rasprostiranje jednog i11 obaju prepa U takvim slutajevima traZimo oblik osnove temelja, promen- ijive Sirine B, iz uslova da se teZiSte te osnove poklopi sa napadnom taékom rezultante R,_ Ovo se mode posti¢i uglavnom na dva natina. Osnova temelja se107 usvaja stepenastog ili trapeznog oblika. Kada je trapeznog oblika, nepoznate Sirine B, i By, na njenim krajevima, posie odredjivanja du%ine L, dobijamo iz sledecih obrazaca. ~ polo%aj te#ista ~ L . 2. 2,ByADy aya, - povrgina osnove (mm) p= 0,50(B)+B,) «1, (n?) Let Qdavde se nalaze nepoznate Birine B, i B.Sve ostalo se odre- @juje po veé poznatom. RACUNSKI PRIMER Proratéun temeljnog nosata za dva stuba Zadata su dva armirana betonska stuba, popretnih preseka 0,50x0,50 m na osnom razmaku 6,0 m. Stubovi su optereéeni slede¢im stalnim optereéenjem. Levi vertikalnom silom V,=1 500 a desni V, = 2000 kN. Za ove stubove treba projektovati zaje- anitki tomelj, teneljni nosaé, od armiranog betona kvaliteta MB 30. Zapreminska te#ina nasipa nad teneljen je 18,0 KX/m?, dozvoljeni pritisak tla je 250 kN/m?, a defoxmacijski modul tla 13000 kN/m?. Ako je kota terena + 0,0 onda je gornja ivica temelja na koti - 0,50. V4=1500 kN V2=2000 - Rezultanta sila u stubovima R= vy + V2 = 150042000 = 3500 kN - polo%aj rezultante 2000.6 ,0 = Destot = 3-43 m 6,00-3,43 = 2,57 m ~ prepust temelja (uz vedu silu)108 co 0 0,25.6,0 = 1,50 m - Du%ina temeljnog nosatéa = Tra = 2,57 41,43 = 4,0 m* = Usvojeno je da je prepust a, = 1,43 m, da bi se dobila duzina[E okrugao broj - DuZina prepusta uz levu silu Ee Y = 4,00 - 3,43 Ukupna duzina temeljnog nosata L= 2x 4,0 = 8,0 mn” - Najmanja moguéa duZina prepusta temeljnog nosata je a=0,50. by gde je b, 1g Gimenzija stuba. Ukoliko se dobije radunom da je ja Seo 0,50. (50-bj, ili negativna vrednost, _usvajamo da je prepust 2 zatunom odredjujemo veliginu prepusta na drugom kraju temeljnog nosata. ~- Dijagram reaktivnog p, optereéenja tla. - polazimo od pretpostavke da je koeficijenat op8te krutosti k = 0,40 Ba = B= 2BOGe0 = 438.0 xn/m~ ~ Odredjivanje merodavnih statitkih uticaja za dimenzioni- sanje nosaéa. Statitki sistem je prosta greda sa pre- pustima - Transverzaine sile Ql = 438,0.0,57 = + 250,0 kN t fe = 250,0-1500,0 = - 1250,0 Q} = -1250,0 + 438,0 . 6,0 = 1380,0 8 = 1380,0-2000,0 = - 620,0 - kontrola109 of = 438,0.1,43 = 625,0 = 620,0 kN = Momenti savijanja M, = 0,50.x438,0.0, sy? = 71,0 kxm My = 0/50. 438,0.1,432 = 448,0 - polotaj ekstrennog momenta u rasponu O28 FP, = 0 -1250,0+438,0.% = 0 —» x = 2,86 m* 2 M = 0,50.438,0(0,57+2,86)" ~ 151 °° 2000 -1500,0.2,86 = 2580,0-4300,0= = - 1720,0 knm ss b a - Merodavni statitki uticaji 0 6,0 1,43 za izratéunavanje nepoznate visine h, temeljnog nosata = of = 1380,0 kw M=M) = 448,0 kNm ef T= ves saroa stove = Kao Sto je veé refeno, podto je popretni presek oblika 1G +250 obrnutog "I" preseka, mero- davni momenat za odredjiva- nje nepoznate visine nosa- %a je onaj koji zateze do- nji deo preseka. Znati, mo- menat ispod stuba. 1250 620110 ~ Dimenzionisanje nosaéa temelja - Birina b nosaéa b= 50+ 2.5 = 60 cm - visina nosata temelja MB30; r = 2,30; U=1,80 MPa 120,0 MPa Big = 0423-10. \/ SAP = 63 om - potrebna visina prema momentu savijanja hy = 63 + 17 = 80 cm of 1380;0, 10 142 om - potrebna visina prema transverzalnoj sili hy = 142 + 18 = 160 cm - transverzalna sila je merodavna za usvajanje visine te- meljnog nosaéa o> Py . ~ Kontrola koeficijenta opSte krutosti E, A, =i ‘b t ,3 Kei gD ‘0 _ 600 000 Ep = 2707 By! Ok = $00 909 + 300 = 315 000 kg/em? = 31 500 000 kN/m? Eq = 13 000 kn/m™ x= 2, , 31300 000 ( 1,6 43 Tz + ~~ 13-000 * 3,0 = 202.0,008 = 1,60>0,40qu - Vrednost koeficijenta opite krutosti zadovoljava - Potrebna dubina fundiranja tah, +h’ = 1,60+0,50 = 2,10 m - Dimenzije donje plote temeljnog nosata - Sirinu naleZuée povriine temelja odredidemo probama. PBL = 2,10.8, korisno nosaé 0,60.1,60,8,0.25,0 plova 2.0,75.0,30.8,0.25,0 nasip (m*) 00 = 16,8 m? ~ ratunski pritisci tla u I probi d= 0,15 +6 = 0,1543.0,75 = 0,30 - Za ovaj proratun usvajamo da je debljina donje ploge konstantna @ = 0,30 m* - analiza optereéenja 3 500,00 kN 192,00 90,00112 1, 3+2+0,75-8,0-18,0 280,00 2,1.0,5-8,0:18,0 151,00 Evy = 4 233,00 EN 4213,0 2 Prat “let = 251,0 kN/m’ A 25049525210 yooa-0,4% 4 -5,08 Dimenzije naleZuée povréine za dovoljile su u prvoj probi- _ Kontrola usvojene visine plote. = plofa je trakasti temelj, i ratuna se na 1,0 m duzine. Pr - kontrolife se ukljeStenje plote u nosad, od uticaja momenta savijanja, od uticaja 0,60|, 0.75 transverzaine sile, i sigur~ nost na probo}. ~ optereéenje plove na 1,0 meter auiine v= B+ Gy ckn/m’) 3500,0 . ve =se* 0,6.1,3-25,0 = 457-5 ¥N/m = reaktivno p, optereéenje 457,5 2 Ppt 4525 = 218,0 kN/m - transverzalna sila Q5 = 0,75.1,0.218,0 = 163.5 kN/m* - Momenat savijanja My = 0,5-0,75.163,5 = 6143 knm/m° = napon u betona113 = 0,332.10 Vou,3 0,332.10 > 0,230.10 6, < ~ 10,0 MPa 2 4» 100 ft * Bese 60 = 0,70 MPa<0,80MPa ~ Kontrola donje plote temeljnog nosata na proboj Vv = 457,5 kN/n7 = Vrb-2-h) < trad zh 457,58 2 Pa 7 Sey 7 218,0 kW/m! eg = 457e52112.218,0 rad ~~ 210, 26.1,0 = 410,0 kN/m? tag = 403-30 000 = 900,0 kN/m?> 420,0 = Dimenzije plo&e zadovoljavaju. 210 - Generalna kontrola temeljnog nosata na uticaj mome- nta savijanja u rasponu izmedju stubova M = 1720,0 kNm114 - Iz skice se vidi da se momenat razlaze u spreg - Sile sprega primaju se E05 Z On naponima pritiska u be- 160 Fa z=1,30 tonu, od@nosno zateza- 210 - crte% temeljnog nosaéa za dva stuba, Temelj od armi- nja u armaturi. 1S ranog betona MB 30 0,60 |2J0 0,75115 gz =p = 422010 _ 1320,0 eNy - Napon u betonu 1320,0 _ 2 Spsx ~ T,5.5,1 = 2200 N/m’ - Potrebna armatura = 1320,0.10 _ 2 By = Spahg = 110.0 on Zadovoljava 14932 (By = 112,5 on?) UKRSTENT TEMELONT NOSACI, TEMELI OBLIKA ROSTILJA Ukrdteni temeljni nosadi, kako im 4 samo ime ka¥e, su medju- sobno povezana dva unakrena niza temeljnih nosaéa. Ovakvi te- melji se grade od armiranog betona, a koriste se za temelje vite nizova stubova. Ovakvi temelji se primenjuju kada treba preneti velika optere¢enja na podlogu male otpornosti. To jest kada su nale%uée povrSine temelja, paralelnih nizova temelj- nih nosaéa velikih Sirina, pa se skoro dodiruju, ili kada se zahtevaju Sto manja diferencijalna sleganja stubova objekta. Pojedini elementi obavkvog temelja su u svemu kao i kod teme~ ljnih nosava. Proraéun ukrtenih temeljnih nosata, i kada se posmatraju kao keutd temelji, komplikovaniji je od proratuna do sada opisas nih vreta temelja, Visinu temelja h, trebalo bi usvojiti tak- vu, da se zadovolji uslov, da je koeficijenat opSte krutosti x 2 0,40 Zatim treba usvojiti Sirine B, temeljnih nosata takve, da se_ te%iSte ukupne naleZuée povrSine temeljne konstrukcije poklopi ga napadnom ta&kom rezultante R svih elemenata konstruketje . nad temeljnom. Tada ée reaktivno opteredenje p, (xn/m ) biti istog intenziteta na Sitavoj naleZuéoj povrSini temelja.116 Proraéun ukrStenih temeljnih nosata svodi se na proraéun poje- dinih, izdvojenih temeljnih nosata, gnati, kao da su nezavisni od ostalih. Normalno da je to gruba aprokeimacija taénijeg, medjutim, sa svakodnevay praksu zado- voljava. Tatniji proraéuni ukrStenin temeljnin nosaéa obradju- ju se detaljnije u specijainim poglavijima iz Fundiranja: Temelji na elastignoj podlozi - PLOCASTI TEMELJI plofast temelj je onaj koji zadovoljava sledede ustove. - opStereéen je sa vie nizova stubova, ili 4 zidova. = canos strana osnove plotastog temelja je L< 2.5, a = savitljivost mi je istog reda velitine u oba pravoa- Plo&asti temelji se koriste, kada treba yeliko optereéenje preneti na malu osnoyu, ili kada je otpornost podloge mala. Kada je tlo heterogenog sastava, pa ima i stigljivih proslo-117 jaka. Kada se Yele Sto manja nad temeljnom konstrukeijom, i kada je plota deo elementa kon- strukcije objekta koji se fundi- ra. Ona je deo rezeryoara za neku te&nost, ili je to donja plota xaznih podrumskih ili slignih prostorija u tlu. Na osnovu pred- njeg vidi se da plota pokriva u osnovi ceo ili deo objekta. ovakvi temelji se grade od ar- miranog betona. U asnovi mogu biti razligitin oblika, Sto zavisi od konstrukcije nad temeljem. Na plo- Sama se fundiraju industrijski . od%aci, antenski stubovi, vodo- tornjevi, stambeni objekti i sl. Plogasti temelj ispod zidova je temeljni nosaé. Ratuna se na 1,0 metar duz%ine. Plo’a sa jednim gtubom je, ka~ ko je veé reteno, temelj samac. Plofasti temelj ispod vise ni- zova stubova moZe biti konstan- tne visine h,. stub se direk- tno oslanja na plotu, Visina ‘temelja hy odredjuje se iz us- lova sigurnosti na proboj te- meljne plote Da bi smanjili visinu h, te meljne plo’e, ojatavamo je pe~ éurkastim ojatanjima u podru- &ju stubova. Peturkasto ojata~ nje mo%e biti iznad ili ispod plote.118 éanje iznad plote, stvara neravan pod. Kada Kada je takvo oja je ispod plote teze ga je sagraditi- ako elimo plotu veée yrutosti, gradimo je sa ukrétenim pod- viakama. Podvlake mogu piti iznad, ili ispod ploée. Kada su119 ispod ploée usvajaju se trapeznog popretnog preseka, Sto ne zahteva bo&nu oplatu. Ovakvi temelji se manje povijaju, zna- &i reaktivno optereéenje tla je ravnomernijeg oblika. Ukoliko su nam potrebne jo$ krude temeljne ploée, plote koje se praktiéno ne ugibaju, veé se sleZu translatorno, gradimo ih i sa gornjom plotom. Do- bijaju sanduaste popretne preseke. Kriterijum krutosti teme- ijne plote je u svemu kao i kod do sada opisanih te- meljnih konstrukcija. Plowe sa podvlakama ratunaju se po principu proraéuna ukr- Stenih temeljnih nosata. Deo plo’e izmedju podviaka ra~ Buna se kao bilo koja druga krstatoarmirana betonska plota. Kada se govori o pro- raéunu temeljnih ploda, misli se na plote sa konstantnom visinom. Proraguna temeljnih ploda ima vixe, Obi%an, klasini prora~ €un iseca plotu u osnovi u unakrsne trake. Plota se seée u polovinama raspona izmedju stubova. Svaka od isetenih traka ratuna se kao temeljni nosaé, sa pravolinijskim reaktivnim op~ tereGenjem, od sila u stubovima nad iseéenom trakom. Tatniji proratuni posmatraju plotu kao celinu. Plota je po- vr8inski, nosat, U ratun se uvodi savitljivost betonske kon- strukcije temelja, a tlu se pripisuju elastitna svojstva. Znaéi, plo’a se posmatra kao celina, a reaktivni pritisci tla su reljefnog oblika, Poveéavaju se pod stubovima, a smanjuju120 a poljima. Ovo su Komplikovani proratuni poglavije “Temelji na elastitno} podlozi", i reBavaju se kori8éenjem elektronskin rar unara. Na kraju ovog poglavija, plitkog, povr#inskog fundiranja, i do sada regenog, vidi se da proratunima dobijamo dve vrste ratunskih pritisaka tla, vatunski pritisak tia pravolinijskog, jenog_oblika, 4 ravunski pritisak tla krivolinijskog, tatnijeg oblika. Prvi pravolinijski sluii 2a uporedjivanje sa dozvoljenim pritiscima, a u nedostatka tatnijeg, i za dimen- zionisanje temelja. Krivolini} sluze prven- stveno za taénije odredjivanje statitkin uticaja Qi M, za dimenzionisanje temeljne konstrukeije. podrutje plitkeg, povrBinskog fundiranja je bogato teorijskim radovima, i jo% se proutava. RACUNSKI PRIMER Fundiranje stuba hale, povrSinsko fundjranje fa armirani beotnski stub neke hale projektovati temelj. Di- menzije stuba i optereéenja su sledeéa max” 7 2869/0 kN M = 900,0 kNm W= + 40,0 kv K = + 20,0 kN min’ = 2000,0 KN M = 700,0 kNm Ws + 30,0 kN K=0321 Popreéni presek stuba je a,xb, = 0,5x1,0 m. Najveéa dubina fun- diranja je tax 40 Zapreminska te¥ina tla iznad vode je 18,0 kN/m? a ispod 10,0 kN/m?. Graniténi pritisak tla je 2 Pgp 7 3200,0 kN/m Deformacijski parametri tla su Ey = 30 000 kN/m? ¥ = 0,30 Sopstvena teZina stuba G = 0,5.1,0.10,5.25,0 = 131,0 kN - Glavno optereenje stuba na koti donje ivice stuba su V i M. ~ Dopunsko optereéenje je W (vetar) 4K (ko&enje). - najveée glavno max” = 2869,04+131,0 = 3000,0 kN M = 900,0 kim ~ Najmanje glavno min' = 2131,0 kN M = 700,0 kNm Dimenzije temelja odredjujemo za glavno optereéenje, a pritiske tla proveravamo za slutaj delovanja i dopunskog optereéenja. Za vezu izmedju stuba i temelja usvojimo armirani betonski jas- tuk. > prepusti i visina jastuka122 by = hy Fay (kraéa strana stuba) ~- etim da bude zadovoljeno _ min 0,30 by = hy = max 0,50 ™ - ovde se neée ispitivati preseci iz- medju stuba i jastuka, i jastuka i temelja. - Dimenzije jastuka su kao na skici Ekstremna optereéenja na koti donje 2 ivice stuba biée tw - najveée max N = 3000,0 kN M = 900,0 kNm - Odgovarajuée povremeno 05, 1,0 10,5 + 0,0 -0.5 0, 0,5 os Z 15 5 Hy = K = +4 20,0 kN Hy = W= + 40,0 kN123 My = My, = + 20,0.10,5 = + 210,0 kNm My = My = + 40,0.6,5 = + 260,0 kNm - Najmanje min N = 2000,0+131,0 + 2231,0 kN Hy = W= + 30,0 kN My = My = + 30,0,6,5 = +195,0 kNm Usvajamo temelj od nearmiranog betona. Dimenzije temelja odre~ djujemo probama. - prva proba - pretpostavimo dubinu fundiranja ty = 3,0 m - Potrebna povrSina osnove temelja u I probi biée N max 2 F, = = in") pot “ oPaoz”Pg 3000,0 1/3-1200,0-3,0.15,0 = 3000,0 = 8,45 m2 100,0-15,0 = usvojimo odnos strana (LxB) osnove temelja, kao i odnos (byxa,) strana stuba hale. 1 P= 8,45 = L.B = 2.B.B wie a | lo” B= VY 4,22 = 2,05 m* - Za I probu usvajamo BxL = 2,0.4,0 m*124 Fy = 2,0.4,0 = 8,0 m? Ekscentriéni poloZaj temelja, u odnosu na teZi&te stuba, bide M 900,0 _ . © = 8 = 3000,0 = 0r30m 025 U prvoj probi usvojimo 450 j2p da je otpornost beto— na temelja takva, da zadovoljava odnos vi- 4,0 sine prema prepustu temelja 1,5:1,0. - Iz skice se vidi da je najveéi prepust b= 1,30 m - Potrebna visina temelja je hyol,5.1,3=2,0m - Dubina fundiranja u I probi t= net hy + hy = 0,5 4+ 0,5 + 2,0 = 3,0< 4,0 m - Izraéunavanje pritisaka tla u nale%uéoj povr¥ini teme- lja. - Vertikalno optereéenje - na koti donje ivice stuba 3 000,90 kN = jastuk -1,5.2,0.0,5.25,0 >” 37,50 - nasip [[2,0.4,0-0,5.1,0).0,5+ + (2,0.4,0-1,5.2,0).0,5] 18,0 , 112,00 - temelj 2,0.4,0(1,5.14,040,5.24,0) 264,00 LVy=3 413,50 kN125 ~ Momenti M = +900,0-3000,0.0,30 = 0 - ekscentrignost jastuka i nasipa nad temeljem zanemarujemo. ~ Rafunski pritisak tla 2 Prag = FEE. = 426,0 kN/m - odstupanje A = 4045942620 100 = 6,58 > 58 - Druga proba EVy _ 3413,5 2 = pe = 135 © gas Fpot ~ Bao O70 = 8745 = - 2 Foot [E+ Ba 2. B B= V0,5.8,45 = 2,05 m- - Usvaja se BxL= 2,10 x 4,20 m° ~ Vertikalno opteredenje ~ korisno 3,000,00 kN ~ jasutk 37,50 - nasip [(2,2.4,2-0,5.1,0) .0,5 + 4 (2,1,4,2-1,5.2,0) .0,5]18,0 127,00 - temelj 2,1.4,2(1,6.14,040,5.24,0) 302,00 max = Vyz= 3 466,50 kN - Ratunski pritisak tla126 _ 3466,5 2 2 Prag = PSS, = 39240 Kai/m? < 400,0 RN/at = odstupanje 400-392 A = AUG 100 = 28 < Se t=31<4,0m - pritisak tla za slu’aj delovanja totalnog optereéenja. My = + 40,0(6,043,1) = + 364,0 kX Mg = £ 20/0(10,043,1) = +262,0 kNm = Otporni momenat naleZuée povrdine temelja a 2_ 3 1 Wy) = G+ 4/2.2-2° = 3,08 w -1 22 3 gM Be 2d 2* = 6/18 2) - Najveéi ugaoni pritisak tla 42 262, 364 Prax 7 392 + 3,08 + 818127 = 392485459 = 536,0 kW/m? - Dozvoljeni pritisak tla i ai Paoz = F- Pgpsts2 = -1200.1,2 720,0 kW/m? > 536,0 kN/m? ~ Najmanji mogué4 pritisak tla biée - Normalna sila - Nmin 2 132,00 kw - jastuk 37,50 - nasip 127,00 - temelj 302,00 minE v= 2 597,50 kw (539-396 2467 kN/m2 08, 2,0 P21 467-393) 28 +333 = 90 +333 = 423128 ~ Momenti M = + 700,0 = (2 131,0437,5).0,30 + + 30,0.9,2 + 700,0-650,0+273,0 + 50,04273,0 + - Pritisci tla 2597,5 _ 323,0 min? = “8,8” G18 = 295,0-52,0 = 243,0 kN/m?> 0 - Odredjivanje kvaliteta, otpornosti (MB) betona temelja. - Za presek (5-5) ispred jastuka 0550 /5.1,4.423,0.2,140,5.1, 4.467 ,0.2,1> ~ 1,4.2,1(1,6.14,040,5.24,041,0.18,0) = 625,0+687,0-154,0 = 1158,0 kN Ig = 625,0.$61,44687, 0.3.1 ,4-154,0.d61 /4 = 292,04640,0-108,0 = 824,0 kNm - Napon zatezanja u betonu temelja, u preseku $-5 aMel. Fy, nat 7H aT = Me 41, © Ean? ® ioe vet ~ Potrebna otpornost betona bide = 240M _ 240.824,0 _ Ay BS er Fyrszee = 21400 ~ Odgovara MB 21,4 (MPa) - Usvaja se ‘MB 20 ~ Sleganje temelja. - Podjimo o@ pretpostavke da je temelj krut, a tlo homo-129 geno. Sleganje izratunavamo za centritno ratunsko optereée- hje temelja. - Ow) XZ Fo VE = 2,0 =k = 0,86 a M wir 1-0,37 = 0,92 P= (Pye 7 ¥.t).F = [392,0-(1,5.18,041,6.10,0) | .2,1.4,2 = (392,0-43,0).8,8 = 349,0.8,8 = 3070,0 kw 0,91.3070,0,86 _ 2790,0 _. 0,86 = 0,027 m~ 30 000-V8,8 35 , a - Za proveru konstrukcije nad temeljem usvaja se 8 = 0,75.2,70 = 2,0 cm - Crteze temelja od nearmiranog betona (MB 20) za stub hale.II], DUBOKO FUNDIRANJE U prirodi %esto sreéemo takav raspored slojeva u tlu, da su gornji slojevi tla male otpornosti, a ispod njih su slojevi veéé otpornosti. Kada ka¥emo za neko tlo da je male otpornosti za potrebe fundiranja, tada se misli da je ono heterogenog sa- stava, male nosivosti, velike stiSljivosti i sl. Ovakvo tlo je obigno natopljeno 1 vodom. Tlo male otpornosti je nesigur- na podloga na¥ih temelja. Za slutaj povr8inskog fundiranja u ovakvom tlu, temelji bi bili velikih dimenzija osnove; ima- li bi velika sleganja, koja mogu biti dugotrajna i neravnomer— na. U ovakvim slu&ajevima sa temeljima prolazimo kroz slojeve ma- le otpornosti, i optereGenja temelja predajemo donjim, otpor- nijim slojevima. Uobi%ajeni naziv ovakvog fundiranja je dubo- ko ili indirektno fundiranje, a naziva se i posredno fundira- nje. Duboko fundiranje delimo u dve velike grupe: + duboki masivni temelji, i - fundiranje na Sipovima. U grupu dubokih masivnih temelja dolazi fundiranje u dobokim podgradama, fundiranje na bunarima, i fundiranje na kesonima, Duboki masivni temelji prenose optereéenja kroz gornje sloje- ve male otpornosti u donje slojeve tla vede otpornosti, ele- mentima relativno velikih popreénih preseka. Ovi elementi su takvi da Sovek mo%e po potrebi da radi u tlu, a ugradjuju se u tlo specijalnim postupcima, Sipovi su, medjutim, niz Stapastih elemenata, koji su u temelju vertikalni, kosi ili kombinovano, a kroz koje se prenose sile sa objekta u dublje slojeve tla veée otpornosti. Grade se bez131 potrebe %ovekovog direktnog rada u tlu. Sipovi se testo koriste uw fundiranju. 0 vrstama Sipova, i natinima njihovog gradjenja, daée se iscrpan prikaz u nezavisnom poglaviju. FUMDIRANIE WA OUNARIMA Bunari su delovi buduéih masivnih temelja kojima se ovi temelji grade. Oni su oSupljene konstruk- cije, koje se grade na koti tere- na, pa se kopanjem tla kroz njiho- ve Supljine spuStaju u tio do po~ trebne dubine. Za vreme njihovog spuStanja kroz tlo zidovi bunara Stite iskop od zaru%avanja okolnog tla. Posle spu%tanja bunara na po- trebnu dubinu oni postaju sastav- ni deo temelja. Kada su ovakve kon- strukeije krugne osnove, onda im i odgovara naziv bunar. Medjutim, kada su u osnovi, kvadratnog, pra- vougaonog, ili delimitno i zakrivljenog oblika, nazivaju se Son pay a) Popredni. presek bunara; b) poprednt preack sanduka bez dna. 1-obodni eid; 2-pregradni zid; 3-Bupl gina. 1 3 “an a) b) sanduci bez dna, UcbiSajene dimenzije osnove su im od oko 2,0132 do preko 10,0 m. Oblici osnove ovakvih konstrukcija, odnosno da 1i ée se usvo-~ jiti jedan bunar, vi¥e bunara, ili sanduk bez dna, zavisi, od oblika konstrukcije nad temeljem (stub, zid. Zid tra%i izdu~ %enu osnovu temelja), od optereéenja nad temeljem (u praveu hhorizontalne sile i momenta savijanja temelji imaju izduzene naleZuée povrSine) i sl. Sto se tite ugradjivanja u tlo lakge je u tlo ukopavanjem spustiti krugnu (bunar) nego pravougaonu esnovu (sanduk bez dna). kKada se bunari koriste za temelje, njihov pretnik zavisi i od ih o> otpornosti podloge. Ukeliko su noseéi slojevi tla veée otpor- nosti, koristimo veéi bro} bunara manjeg pretnika, 4 obratno- Prema na&inu ugradjivanja bunara, odnosno sanduka bez dna u tlo, mo%emo ih podeliti u klasi’ne 1 maSinskim putem gradjene. Klasitni se grade na terenu pa se spu¥taju kroz tlo, a ovi drugi se grade specijalnim maSinama direktno u tlu.133 Rlasitni bunari silaze u tlo na taj natin, Sto savladjuju ot- pore prodiranju u tlo, svojom te¥inom. Mehanizam silazenja bunara u tlo sastoji se u sle- deéem, U fazi mirovanja, labi- ne ravnoteZe, postoji jedna~ kost G=1T +S (kN/m‘), gée su G - teZina bunara, T - Otpor trenja po omo- tadu bunara 8 - otpor osnove obodnog aida, i py, ~ vertikalni pritisci, teZina tla, sa unutra3nje odnosno spoljne strane zida bunara. Pv Iskopom tla u Supljini bunara za dubinu At , smanjuje se pri- tisak py, i dolazi do preoptereGenja tla pod bazom zida. Sila S dobija graniénu vrednost i prestaje da bude otpor pro- diranju bunara nanize. Tlo pod zidom se plastifikuje, gnjeéi se prema spoljnoj strani bunara a istiskuje se u Supljinu bu-~ nara, i bunar kreée nanize. + Iz prednjeg se vidi da obodni zid. bunara ima sledeéu ulogu. Stiti iskop, spretava zaru%avanje okolnog tla u iskop, svojom tezinom omoguéuje ugradjivanje bunara u tlo, i sastavni je temelja. Punjenjem Supljine bunara ispunom, ispuna i zid bunara postaju masivan temelj. Bunari se koriste u fundiranju uglavnom, kada u tlu ima i pod- zemne vode, i kada je tlo takvog sastava da se mo%e kopati. U tlu nema velikih samaca, proslojaka stene i drugih prepreka. Tlo se kopa iz Supljina uz paralelno crpenje vodeju suvo, ili podvedno, Sto zavisi najvixe od priliva podzemne vode, odnosno od sigurnosti da crpenjem vode ne dodje do unutra3nje erozijetla, izno3enja sitnih Sestica iz tla. me¥ko¢e gradjenja temelja primenom klasitnih bunara, sastoje . WS S LSS SSSSSSSS SSNS Sess a _ 1. Qbodni aid; 2~Seliint nok; 2I-anker noBa; 3-epotnt rast {20s 2s s-patoreno, nasuto tlo; S-betonska is~ za alubas iskopa u suvom); é-betonski Zep (pod- vodnt tekop); 7-Iijundana tepuna; ba. betonele todas S-slobedna miaznica; 10-mlannica u xidus li-mlaznicaom vazoreno tlo; 12-Lekep bagerom, se u tome, Sto se javlja veliko trenje izmedju obodnih zidova 4 okolnog tla. Zbog prednjeg se mora, izmedju ostalog, obra- titd painja i na oblik popretnog preseka obodnih zidova ovih konstrukcija. Spoljni nagib, zako3enje obodnog zida slu%i da bi se konstruk- cija bunara, odnosno sanduka, lakSe spustila, ugradila u tlo. U razorenom, nasutom, nekonsolidovanom tlu manje je trenje u135 E - bo&ni potisak tla, a @ ~ ugao unutrainjeg tyenja tla ~ tlu razorene strukture smanjuje se ugao unutraSnjeg trenja teli&ni noZ slu%i za lak¥e razaranje, setenje tla, a donekle i za zaStitu betona zida od o&teéenje, pri nailasku na prep- reke (samei i s1,). Debljina zida d se kreée od 0,20 do preko 2,0 m, Sto zavisi od veligine bunara, Zelimo da je 3to teZi, da lakSe saviada tre- nje, Ukoliko je trenjeizmedju okolnog tla i zida bunara yeée. ed njegove tezine T>¢ bunar stane, "zaglavi" se u tlu. ix Kako savladati ovo trenje? ubrizgayamo vodu u tlo, razaramo mu strukturu, smanjujemo tre- nje (g <). Mlaznice su nezavisne metalne cevi, ili su to ce- vi ugradjene u betonski gid bunara. Primena mlaznice je naro- Gito efikasna u nevezanom tlu. Sestica razorene strukture tla lebdi u vodenoj struji mlaznice (@ = 0). Manje efikasno sred~ stvo je nano¥enje tereta na bunar, a smanjenje trenja se moze postiéi i spoljnim otkopom, podvodnim bagerovanjem. Opasno je poku¥ati trenje u tlu, po obimu zida bunara, savla~ dati poveéanim iskopom. Dolazi do nekonstrolisanog odronjava- nja okolnog tla, koje iskopom iznosimo. U nekom momentu iscr- pi se otpornost smicanja u tlu, u preseku 5-5, bunar naglo prodire u tlo, i obi&no se iskrivi. Za vreme podvodnog iskopa, narodito u nevezanom tlu, potrebno136 je da je nivo vode u bunaru bar na nivou vode u okolnom tlu, a poteljno je da je i vidi. Ukoliko se javi -AH, dolazi do kretanja vode ka Supljini bu- bunara, voda iznosi iz tla sitne testice;a mo%e doéi 1 do pro- loma dna iskopa (Voda unese zemlji3te dna u Supljinu bunara, i bunar nekontrolisano prodire u tlo). ukoliko i ne dodje do proloma dna, poveéava se poroznost tla. Supliine bunara se najte%ée ispunjavaju nearmiranim betonom, bilo u suvom, ili podvodno, Za slutaj veéih konstrukeija bu- nara, odnosno sanduka, nije ekonomski opravdano celu Supljinu bunara popunjavati betonom, ove Supljine se mogu delimitno137 ispuniti Sljunkom ili peskom. Medjutim, u ovakvim slugajevima obavezno je gradjenje Sepa, u suvom ili, podvodnom, i gornje betonske plote. Re&eno je da se u novije vreme pojavila madinska oprema, ko-~ jom se mogu bunari i sanduci bez dna graditi direktno u tlu, u njihovom projektovanom polo%aju. Znaéi bunari, ili drugi ne- zavisni oblici masivnih temelja, mogu se graditi opremom za gradjenje nekih vrsta Sipova. Preénici ovakvih betonskih Si- pova mogu da budu 1,0 do 2,0 m pa i vide, Sto odgovara pret- nicima bunara manjih dimenzija. Bilo po kom postupku da se grade nezavisni bunari, oni se me- @jusobno povezuju gredom, odnosno plotom dovoljne krutosti, Sime se dobija Zeljeni masivni temelj. Sanduci se grade ma¥inskim putem direktno u tlu u lamelama. To je postupak kopanja rova u tlu, kod koga se iskop Stiti od zarugavanja teénoSéu, isplakom, meZavinom vode i gline. Kopaju se naizmenitne lamele, speci- jalnom opremom i postupkom, &1i- me se dobija osnova projekto- vanog sanduka. Povezivanjem nezavisnih lamela armiranom betonskom veznom gredom ili plotom, dobija se ¥eljena ce- lina. Iz prednjih izlaganja se vidi, da klasitne bunare i sanduke bez dna treba dimenzionisati, za slutaj u fazi gradjenja, i za slutaj u fazi gotovog temelja. U fazi gradjenja bunari i san- duci slu%e kao zaStita iskopa, znati, obodni zidovi su im op~ tereéeni botnim pritiscima tla 1 pritiscima vode, ukoliko se kopa u suvom. Uobitajeni oblik optereéenja, sa kojim se ratunaju zidovi buna~ re 4 sanduka dat je na skici. Posmatramo slutaj kada postoji138 4 slobodna voda, voda iznad dna. Merodavna faza spuStanja buna- ya, odnosno sanduka, za proratun njihovih obodnih zidova, je I-Obodni etd; 2-armirana betonska zaveca; 3-Eupljinas 4-Lamela. sluéaj kada su spuSteni na projektovanu dubinu. Pretpostavimo da se kopa u suvom, voda se crpi. Od priliva slobodne vode u Supljinu bunara 3titi nas armirana betonska zavesa. (Posle gradjenja objekta nad bunarom zavesa se ru8i). Dimenzioniée se lamela visine 1,0 m. Za slutaj simetritnog opterecenja prste- nastog isetka bunara, popretni presek prstena optereéen je nor- a) Simetri&no; b) nesimetriono opterecenje.139 malnon silom (N). Napon u betonu je -X 2. 6 = 8 cnn?) 0 Ako usvojimo da je posmatrani prsten op- tereéen nesimetritnim optere¢enjeti, pre- sek je optereéen normalnom silom (N) i momentom savijanja (M), koji savija oko ose 0-0, Napon u betonu je 1,0m Spt FH Cann?) Ovi naponi su obiéno u zoni malog ekscen~ triciteta, Uobi%ajeno je da se zid bunara armira dvostranom armaturom. Jedna mreZa sa spoljne, a druga sa unutragnje stra- ne zida. Kod sanduka je posmatrana iseSena lamela zatvoreni ram. Ova- kav ram ragunamo sa simetritnim (redje nesimetritnim) optere- éenjem. Merodavni preseci rama su optere¢eni normalnim silama (N) i momentima savijanja (M), koji savijaju oko ose 0-0, Iz skice se vidi, da pregradni zid smanjuje statitke uticaje u obodnom zidu sanduka. Dimenzionisanje zidova sanduka je u svemu po principima teorije armiranog betona. Ranije je veé re’eno da se bunari i sanduci, po¥to se ukopaju u tlo na potrebnu dubinu, ispunjavaju ispunom, time se dobija140 ju masivni temelji. Bilo po kom postupku da se grade bunari, ili njima sligni duboki masivni temelji, yobitajeni naéin pro- raguna pritisaka tla pod njihovim osnovama je sledeéi. Ukupno “optereéenje objekta nad bunarima, razla%emo na pojedine buna- re, Izraéunavamo pritisak tla pod najoptereéenijim bunarom, u cilju njegovog uporedjivanja sa dozvoljenim, Trazimo_pritisak tla i pod najmanje_optere¢enim bunarom, zbog_moguénosti pojave napona zatezanja u naleZuéoj povrSini toga bunara. Iz prednjeg se vidi da se kod bunara ratuna da se sve opteregenje u tlo prenosi samo horizontalnim naleZu¢im poye#inama bunara. 1-Stubj 2-bunar; 3-rasmak tanedju bunara (min 0,50.D)3 4a. betonska zavesa nad bunarom; S-aadtitnt ztd, talpe. Pod zak tttom aqvese 1 talpi gradi se stub nad bunarima. Usvaja se da je tlo cko bunara poremedene strukture, kao posle~ @ica ukopavanja bunara u tlo, pa bone povrSine bunara141 ljutujemo da_trenjem preuzimaju deo vertikalnog optereéenja sa objekta. Posmatrajmo jedan veéni mostovski stub fundiran na bunarima. U temelju stuba su dva bunara. Na koti gornje ivice stuba de- luje sledeée opteredenje Vax! + Odgovarajuée + Ki Vain, 4 Odgovarajuée + K i + W. I+ wa Qs>_1 je u praveu delovanja sile K (ko%enje), a os22 u praveu delovanja sile W (vetar). a Uticaji na koti gornje ivice bunara su kao na skici. U XN ulazd zadato opteredenje V, i teZina stuba G,, vodeéi ratuna 0 vodostaju. Uticaji +K, +Wi + M, se kruto¥éu stuba rasporedjuju podjednako na bunare, Momenat + M, se pretvara u spreg, u vertikalno optere¢enje stuba. Na koti fundiranja ne- kog od bunara javijaju se uticaji kao na skici (sa n je oz- naen broj bunara u temelju). U vertikalno optereéenje wlazi142 M. al + 72 dv = 7 EN + Gor (kN) Momenti imaju vrednosti = bam 3, = wey ark Be (ktm) 1 geWeh, (enim) Horizontalne sile na koti fundiranja 6v +A at RQ ga sluéaj kru%ne osnove mo%emo momente, odnosno horizontalne sile sabrati vektorski. au, = Vi + #2 Gam) +a, = VE +53 Ox) Karakteristike naleZuée povrSine su 2. p= 0,25. 0%. i im?) wo d.0L wo) pritiscd tla biée -EY Mp 2 Pyj2 =F ip (kN/m") Sila H, hoGe da smakne teme}j, 1 proverava se sigurnost na smicanje bunara. Na kraju treba re¢i, da kada u jednom temelju gradimo vide klasi%nih bunara, treba ih spustati paralelno, posto postoji opasnost da ona} koji se kasnije spubte pridje onome koji je veé spusten.143 Sanduk bez dna, kao masivan temelj, raguna se po principima proraguna temelja povrSinskog fundiranja. Ukupno vertikalno optereéenje je EV=V+G6., + G (kn) moment Hkh, + hy) (etm) e) £ (@gthyythy) Gann) pritisci tla x, OM, 1 2 2. + (kN /m*) Wy = zy Piya Najveéi pritisak uporedjujemo sa dozvoljenim, a najmanji tre~ ba da je vedi od mule, to jest da u nale%uéoj povrSini teme- Ija nema zatezanja. Horizontalne sile primamo trenjem u nale%uéoj povrSini temelja, sa odgovarajuéim faktorom sigurnosti (F, = 1,5).| ruoreaae NA KESQNIMA, i Lee : rundivanje na kesonima pripada poglaviju dubokin masivnih te- melja. Ova natin rada se koristi kada se temelji ili neki arugi objekti moraju ukopati u tlo u kome ima + vode i kada g tlu ima prepreka, starih temelja, velikih samaca, proslojaka stena, poru%ene mostovske konstrukcije, potopljenth prodova 4 sliéno, ili se tlo teko kopa, ne mogu da se primene drugi na- ini fundiranja. Keson je najéeSée armirana betonska konstrukeija, koja_ima tan _vanicu 1 bone zidove, Keson nema dna, donje plote. On se preko boénih zidova oslanja na tlo- Supljina takve konstrukcije se naziva komora kesona. Komora kesona je mesto, prostor wu kome, pod odredjenim uslovima,noze da radi fovek. Kopanjem tla v po- arvuéju bo&nih zidova kesona, keson se kreée kroz tlo nanize. paralelno sa spuStanjem kesona gradi s¢ konstrukeija nad keso~ nom. Posle spu’tanja kesona na potrebnu dubinu, kemoxa kesona se ispunjava, najée3ée nearmiranim betonomy i keson postaje masivan temelj. ada se keson nadje u tlu ispod nivoa podzemne vode tada seu komoru kesona utiskuje vazduh pod pritiskom. Formira se vaz- auni jastuk koji iz komore kesona istiskuje vodu. Voda otite a okolno tlo ispod donjih ivica bo&nih zidova kesona. ovakvim postupkom rada dobija se suva, prirodno vilazna komora kesona, prostorija 8ije je dno vidna povrina tla. zbog primene vazduha pod pritiskom ovaj natin fundiranja se naziva i pneumatiéno fundiranje. veza sa komorom kesona se obavija kroz aparaturu 2a pneunay titki rad, Koja je cevima za prolaz vezana’ za komoru kesona. kroz aparaturu za pneumatiéki rad, cevi 2a prolas i komoru ke~ sona obavijaju se sva kretanja transporti. Kreéu se radnici, jenosi se iskopano zemljiste, unosi se beton i si- u sastav pneumatitkog, kesonskog fundiranja dolaze sledeéi os~45 novni elementi, oprema. sesorska stanica, aparatura za kesonski rad i keson. Na skici je dat Zematski prikaz kesonskog rada pri gradjenju stuba nekog mosta. sssy)) SS Iss I-Kompresoraka stanica; 2-reaervoar 2a vasduh; 3-filter sa vas~ duh; ¢-cevoved od metainth oevt. Dovod vazduha pod pritiekom; B-eavitljivt deo eevovodas S-cavoved kroz objekat nad keeonon; P-keeon;' 8-aparatiara 2a pnounatidki rad; 9-cevi 2a prolaz; 10- Komora keeona; 1i-objekat nad keeonoms 12-vieina vodenog stuba; 1-deo objekta nad vodom; 14-prilasna okela; 16-pretkonora, me~ eto 2a ulazak ¢ ialazak radnika; 16-Komora 2a tanodenje sembjes I?-konora 2a unodenje betona; 18-vitao Belitnog uleta; 19-doved vanduha u komoru kesona; 20-odvog vidke vazduha.146 vazduh pod pritiskom istiskuje iz komore kesona vodu, i u njoj radnici rade u suvom. Potkopavanjem botnih zidova keso— na, keson svojom teZinom; i te~ Zinom objekta nad kesonom savla- ajuje otpore i silazi naniZe. U fazi mirovanja botni zidovi ke- sona su utisnuti u tlo za dubinu At, kako je to prikazano na skici. Kada Zelimo da pokrenemo keson, otkopavamo jezgro osnove, a zatim se kopa uz boéni zid ke~ sona. Dolazi do sloma tla pod no¥em ke~ II faza iskopa, Keson sona. TeZina (6) savlada sile ot- miruje; 2-IT faza tekopa. Kegon se spuSta; 3-otkop pora (S, T iL), i keson kreée na~ ua aids d-slom tla. nize. Kada se javi nejednakost T+S+L>G gde su- T ~ trenje po spoljnoj povr¥ini kesona 1 konstrukcije nad kesonom, § ~ Sile otpora tla pod obimnim zidovima kesona, vazduéni jastuk, i G - te#ina kesona i konstrukcije nad kesonom. n ' znati, kada su otpori.veéi od teZina, gravitacionih sila, _keson se ne kreée, miruje. U ovakvim slutajevima smanjujemo kontrolisano, kratkotrajno, pritisak u komori kesona, vazdus— ni jastuk (L), i keson polako silazi nanize. Kesonski rad nije humah. Covek radi pod poviSenim vazdusnim pritiskom. Vodeni stub visine 10 metara daje povideni vazdué- ni pritisak na ovekovo telo od 0,10 MPa (1,0 Atm). Pneuma- titkim, kesonskim radom mo%emo temelj objekta ukopati u tlo 30 do 35 metara ispod nivoa vode. Od dubine vode, visine vo~denog stuba, zavisi du%ina radnog vremena u komori kesona. Ulagenje i izlatenje iz aparat ti postepeno. Prolaz se obavlj “el Za pneumatiéki rad mora bi- xoz specijalnu pretkomoru. Prednje je propisano i propisina za ovu vrstu radova. Ovde je dat izvod iz propisanog radnog vremena u kesonskom fun- diranju. Vreme Vreme Efektivno | Ukupno ulaska izlaska | radno vreme (minuta) | (minuta) | Gifnuta) (8asova) Iz prednjeg proizlazi da je ovo skup rad. Izneta tablica radnog vremena vazi i za rad gnjuraca. Gnjur- ci su radnici, koji u specijalnom gnjuratkom odelu silaze pod Vazduh 2a disanje dobijaju pri- kljuénim gumenim crevom, iz pumpe za vazduh koju ruéno pokre~ 6u njegovi pomoénici. Gnjurac se sporazumeva sa svojim odgo- vornim saradnikom iznad yode telefonom 411i ugovorenim znaci-— ma (trzanjem konopea). Gnjurac ima te¥ke cipele {sa olovnim @jonom), koje ga pod vodom odr¥avaju u vertikalnom poloZaju. Tonjenje i isplivavanje postizu na taj natin, %to u svoje gu- mirano odelo upuStaju vedu ili manju koli%inu vazduha (kao xiba, ala podmornica)}. Rad gnjuraca'uivodd sastojise u vidu manjih intervencija. Razna priblitna merenja, kontrola otkepa ili nasipanja, kontrola po- lo%aja nekog objekta ili elementa, neka odvezivanja 411 pri- vezivanja, bilo kakvo lakée pridrZavanje (mlaznica i sl.), manji zemljani radovi (neSto otkopati ili zatrpati) i sl.