18. 06. 2017.

Uzgoj češnjaka

Uzgoj češnjaka

mr.sc. Milorad Šubić

PODIJELI POŠALJI

Češnjak ili bijeli luk proizvodi se na cijelom području naše države, ali
uglavnom na malim površinama za vlastite potrebe i lokalna tržišta.
Zrioba lukovica zahtjeva suho i toplo vrijeme, jer ako u to vrijeme
padaju obilne oborine pucaju vanjski ovojni listovi, pa lukovica poprimi
sivu boju od saprofitskih gljivica. Stoga se tradicionalno se uzgaja u
mediteranskom području u kraškim poljima, gdje se zimi ne zadržava
voda. Literatura navodi da su manje vlažni uvjeti istočne Hrvatske
također povoljni uvjeti za uzgoj češnjaka u dolinama rijeka, jer mu
najviše odgovaraju lakša tla, dobre strukture, blago kisele ili neutralne
reakcije. No, i Međimurje ima lokalitete uz rijeku Dravu gdje se
tradicionalno uzgajaju domaći klonovi češnjaka na aluvijalno­
pjeskovitim površinama. U odnosu na drugo povrće ima veliku
hranidbenu i zdravstvenu vrijednost priznatu još prije 4.000 godina.
Eterična ulja sa sumporom i biljni antibiotik alicin su presudni sastojci
češnjaka za njegovu zdravstvenu vrijednost, te se koristi za snižavanje
krvnog tlaka, protiv ugrušaka krvi, pomaže pri izlučivanju žuči i
normalizira djelovanje jetre. Ipak, najviše se upotrebljava protiv
prehlada, gripe, bronhitisa i astme. U pučkoj medicini se oblozi od
sjeckanog češnjaka koriste protiv čireva na koži, gnojenih rana,
žuljeva i kurjih očiju. Iz tih razloga potrebe za tržnim viškovima
češnjaka od strane potrošača rastu, a kako se domaći češnjak za
prodaju nudi u skromnim količinama cijena mu je relativno visoka, pa
sve veći broj gospodarstva iskazuje interes za uzgoj ove kulture. Kod
nas su najrašireniji domaći ozimi eko­tipovi koji se sade ujesen,
prezimljuju, pa u sljedećoj godini razvijaju vegetativnu masu i lukovicu.
Biljke češnjaka su u pravilu vrlo otporne na niske temperature, pa
mogu dobro prezimiti u kontinentalnom području, odnosno za
normalan rast i “glavičenje” češnjaka češnjevi za reprodukciju moraju
biti izloženi niskim temperaturama! Češnjak ne podnosi sam sebe niti
bilo koji luk kao pretkulturu, a poželjno je da na isto mjesto dođe tek
nakon 5 godina! Ovo je najsigurnija i ekološki najprihvatljivija mjera
https://medjimurje.hr/aktualno/kolumne/uzgoj­cesnjaka­10863/ 1/3
18. 06. 2017. Uzgoj češnjaka

protiv lukove stabljikine nematode (Ditylenchus) i bijele truleži
(Sclerotium) koje mogu pričiniti vrlo velike štete usjevu. Tijekom
vegetacije njega češnjaka se svodi na prihranu, navodnjavanje, borbu
protiv korova, te suzbijanje bolesti i štetnika. Primjena herbicida veliko
je olakšanje u borbi protiv korova, jer su mehaničke mjere
okopavanjem na većim površinama teško provedive i zahtijevaju
mnogo rada! Pri jesenskoj sadnji češnjaka u kontinentalnom području
gotovo se redovito pojavljuje zimska korovna vrsta mišjakinja ili
“črevec” (Stellaria media). Iskustva dobivena u međimurskoj
proizvodnji zimskog luka pokazuju da ovaj korov tijekom blagih zima
može opasno ugroziti uspješan rast i razvoj luka i/ili češnjaka, a vrlo je
učinkovita protiv mišjakinje ili “črevca” primjena pendimetalina (Stomp,
Pendigan) nakon sadnje a prije nicanja usjeva!
 
Od štetnih organizama životinjskog podrijetla u usjevima češnjaka su
najčešće zabilježeni gubici od zemljišnih nametnika: žičnjaka
(Elateridae), grčica hrušta (Melolontinae) i stabljikina nematoda
(Ditylenchus), te češnjakove muhe (Helomyza lurida). Nematode su
sitne crvolike životinje, najčešće manje od 1 mm, od kojih neke žive u
tlu i na korijenu biljaka, a neke vrste žive unutar biljke – npr. stabljikina
nematoda (Ditylenchus dipsaci), od koje su u prošlosti zabilježene vrlo
velike štete na usjevima luka i češnjaka uz mjestimično potpuno
propadanje napadnutih biljaka (npr. na području Istre, Zagreba,
Slavonije i Baranje). Zaražene biljke češnjaka ovom nematodom
počinju žutiti, a lukovice su mekane, prazne i nisu za sadnju (vidi
fotografije). Ženke odlažu do 500 jaja, iz kojih rano u proljeće izlaze
ličinke koje prodiru u biljku izravno i/ili preko prirodnih otvora, a za što
im je neophodna kiša ili navodnjavanje kišenjem! Ovaj štetnik
omogućuje i naknadni razvoj nekih bolesti, npr. plijesni (Botrytis alii) i
neke bakterioze. Zaraženo sjeme i lučice su jedan od važnijih načina
širenja nematode stabljike luka i češnjaka, pa obavezno sjemenske
usjeve zdravstveno pregledavati na njihovu moguću pojavu. Jedino
plodored i otporni klonovi češnjaka smanjuju populaciju nematoda u
zemljištu. Kao i druge štetne muhe u povrćarstvu (npr. kupusna i/ili
lukova muha), češnjakova muha (Helomyza lurida) nalikuje kućnim
muhama jer odrasli oblici imaju tamno tijelo veličine do 1 cm. Štete
uzrokuju njihove ličinke bijele boje bez nogu, veličine do 12 mm, koje
žive u mladim biljkama (naknado se naseljavaju uzročnici gljivičnih
bolesti ili saprofiti koju uzrokuju trulež i plijesan glavica češnjaka). Na
napadnutim biljkama središnji list požuti, stabljika je na dodir mekana,
prazna, a takva je i lukovica. U našim su krajevima (npr. okolica
Zagreba) oš sredinom 1980­ih godina zabilježene vrlo jake zaraze
češnjakovom muhom, kojima je uništeno do 70% biljaka! Prezimljuje
kao odrasli oblik, a još krajem zime (neposredno nakon otapanja
snijega) ženke nakon kopulacije počinju odlagati jaja (na vrlo niskim
temperaturama, blizu 0°C) na listove mladih biljaka ili na zemlju u
njihovoj neposrednoj blizini. Ispiljena ličinka se prvo ubušuje u list,
zatim u stabljiku i naknadno u glavicu. Za razliku od lukove muhe, u
stabljici se nalazi samo jedna ličinka češnjakove muhe. Pred
kukuljenje izlazi iz glavice, zavlači se u zemlju, a krajem svibnja ili
tijekom lipnja izlijeću odrasle muhe koje prema nekim autorima
“odlaze” na prezimljenje, a prema drugim istraživačima razvijaju još
jednu “jesensku” generaciju. Suzbija se na isti način kao i lukova
muha, samo tretiranja moraju biti obavljena ranije. Pripravci na osnovi
spinosada (Laser KS) i azadiraktina (NeemAzal TS) koji su u našoj
zemlji registrirani za suzbijanje drugih nametnika češnjaka, mogu se
koristiti i protiv muhe. U regijama gdje se redovito uzgajaju crveni i
bijeli luk gotovo se svake godine pojavljuju bolesti iz skupina
plamenjača (Peronospora), hrđa (Puccinia) i plijesni ili truleži (Botrytis,
https://medjimurje.hr/aktualno/kolumne/uzgoj­cesnjaka­10863/ 2/3
18. 06. 2017. Uzgoj češnjaka

Sclerotium). Ekonomski je najštetnija plamenjača, koja u vrlo kratkom
razdoblju može spaliti nadzemne organe luka poriluka i češnjaka.
Optimalna temperatura razvoja plamenjače crvenog i bijelog luka je
samo 12°C, ali se uz dovoljno vlage razvija i tijekom blagih zima pri
temperaturama samo 6°C. Vrlo smo velike štete od plamenjače
zabilježili kada je nakon blage a vlažne zime uslijedilo kišovito
proljetno razdoblje! Osim plamenjače na nadzemnim se organima
češnjaka razvija i hrđa (puno češće nego kod crvenog luka). Stoga
kod suzbijanja bolesti lišća češnjaka treba birati fungicide koji su
istovremeno učinkoviti na obje bolesti (Peronospora, Puccinia) (vidi
tablicu 1.). Toksikološki je u češnjaku vrlo prihvatljiv je azoksistrobin
(Ortiva SC), ali je učinkovit ako se koristi isključivo preventivno (prije
zaraze i pojave simptoma bolesti)!
 
Dakle, ukoliko se češnjak proizvodi na manjih gredicama u
okućnicama sadnjom zdravstveno ispravnih lukovica u prihvatljivom
plodoredu (na istu gredicu tek svake četvrte ili još bolje pete godine), a
korovi se suzbijaju mehanički (čupanjem i okopavanjem), tada je u
vrijeme pojave češnjakove muhe još potrebno takve površine pokriti
paučinastim folijama i/ili vješati žute ljepljive ploče. Druge mjere zaštite
u proizvodnji češnjaka za vlastite potrebe u pravilu nisu potrebne. Ali,
ako se češnjak proizvodi za tržište na većim površinama tada je
kemijsko suzbijanje korova važnija mjera njege usjeva, a preventivno
je potrebno obaviti i nekoliko mjera zaštite od najvažnijih i najraširenijih
štetnih organizama među kojima ističemo bolesti lišća (plamenjača,
hrđa) te češnjakovu muhu.

https://medjimurje.hr/aktualno/kolumne/uzgoj­cesnjaka­10863/ 3/3