Pojam i podela stvari

Stvar (res) je deo materijalne prirode koji sluzi zadovoljavanju ljudskih potreba pojedinaca
povodom kojih mogu postojati gradjanska subjektivna prava.
Stvar je apstraktni pojam koji se moze manifestovati u razlicitim oblicima od olovke do slona,
fabrike, zeleznice itd.
Nisu sve stvari podobne da budu predmet ili objekt stvarnih prava. Postoje stvari na kojima nije
moguce postojanje stvarnih prava jer ih covek ne moze
posedovati kao sto su vazduh, sunce, svetlost itd. Neke stvari to ne mogu biti po naredbi
zakonodavca.
Prvi uslov koji mora biti ispunjen da bi se stvartretirala kao objekt stvarnih prava jeste da je
deo materijalne prirode koji je potcinjen covekovoj vlasti - fizicki uslov.
Stvari koje se ne mogu potciniti ljudskoj vlasti ne mogu biti objekti u stvarnom pravu (svetlost,
vazduh,sunce itd.).
Drugi uslov koji mora biti ispunjen je pravne prirode. Stvari iz prirode mogu biti stvari u
gradjnsko pravnom smislu samo ako na njima moze postojati pravo
svojine ili neko drugo stvarno pravo.
Prirodne nauke pod stvarima podrazumevaju samo delove neorganske prirode. Medjutim, kao
objekti stvarnih prava javljaju se i delovi organske materije npr.
delovi covecijeg tela, zivotinje i sl. Delovi covecijeg tela kao i covekov les, mogu biti objekti
stvarnih prava samo pod odredjenim uslovima koji su
odredjeni posebnim zakonom. Mogucnost ovih stvari da budu objekt stvarnih prava nametnula
se u eri transplantacije pojedinih covekovih organa i delova tela
radi presadjivanja. U nasem pravu, uzimanje i presadjivanje delova ljudskog tela uredjeno je
posebnim zakonima. Uzimanje organa od davaoca moguce je samo po
osnovu dobrocinog pravnog posla zakljucenog u pismenoj formi koji se moze opozvati do
presadjivanja i pod uslovom da se time davalac ne izlaze riziku gubitka
ili narusavanja zdravlja. LEs je stvar koja moze biti objekt raspolaganja takodje pod uslovima
dobrocinog pravnog posla - zavestanjem ili ako umrli to nije
zabranio za zivota. Delovi tela se mogu uzimati sa umrlog ako je on to dozvolio za zivota ili ako
se za zivota tome nije protivio kao ni njegovi roditelji.
Vestacki delovi tela (razne vrste proteza, noge, ruke i sl.) jesu stvari i nalaze se u prometu sve
dok nisu spojene sa covekovim telom. Od tog trenutka oni su
sastavni delovi covecijeg tela.
Sto se tice zivotinja, one se takodje tretiraju kao stvari iako su deo organske materije.

Podela stvari

1.Telesne i bestelesne

Telesne stvari (res corporales) su materijalni delovi prirode koji se mogu culima opipati, dotaci
dok su bestelesne neopipljive. Telesna stvar omogucava titularu
potpunu pravnu vlast, a bestelesna je ona koja pruza ogranicena stvarna prava (pravo
sluzbenosti, zalozno pravo).

2.Proste i slozene stvari, pripadak

Proste stvari su one kod kojih se njihovi sastavni delovi ne vide, kao da su izradjene od jedne
materije (novcanica). Slozene stvari se sastoje od vise delova koji
se mogu raspoznati npr. televizor, radio, kompjuter isl. Sastavni delovi slozene stvari mogu biti
cvrsto spojeni i neodvojivi (kazaljke na satu, grede ili cigle u kuci)
ili odvojivi bez ostecenja (garnisle, luster, gume na bicikli i sl.). Odvojivi ili samostalni delovi i
sami predstavljaju pokretne stvari koje sa drugom pokretnom stvari
dolaze povremeno u vezu, npr.pumpa za automobil. ZAto se one cesto nazivaju sporednim
stvarima.
Pripadak je pokretna sporedna stvar namenjena da trajno sluzi upotrebi glavne stvari.Bez
upotrebe pripatka otezana je ili skroz onemogucena upotreba glavne stvari.

3.Zbirne stvari

Zbirna stvar (universitas rerum) jeste skup istovrsnih eventualno raznovrsnih stvari koje
ujedinjuje isti naziv, kao sto su: stado ovaca, biblioteka, skladiste odredjene
robe itd. Svaka stvar iz skupa ima samostalnu upotrebu i u pravnom prometu moze biti poseban
pravni objekt. Postoji i takav skup stvari koje upotrebnu vrednost imaju samo
ako su u skupu npr. par rukavica. To su tzv. komplementarne stvari. slicne komplementarnim
stvarima su i quantitates, stvari koje su samostalne ali koje zbog svoje neznatne
vrednosti nemaju upotrebu vrednost kao sto je slucaj sa zrnom psenice, pirinca, brasna isl.

4.Plodovi stvari i proizvodi stvari

Plodovi su stvari koje daje plodonosna stvar periodicno bez unistenja svoje sustine (zemljiste,
usevi, sadnice, mladuncad itd) Plodovi se dele na prirodne i civilne.
Civilni plodovi su kamate, zakupnine, kirije i dr koje daje stvar naosnovu odgovarajuceg
odnosavlasnika stvari i drugog lica. Za [rirodne plodove vazi rezim stvarnog
prava a za civilne obligacionog. Neodvojeni plodovi pripadaju vlanisku plodonosne prirodne
stvari i sa njom cine pravni objekt sve do trenutka odvajanja plodova od
glavne stvari kada oni mogu postati objekt samostalnih prava.
Proizvodi su ono sto stvar daje kao deo svoje supstance (kamen iz kamenoloma, poseceno
drvece, gradjevinski materijal od srusene kuce itd).

5.Stvari u prometu i stvari van prometa

Stvari u prometu (res in commercio) su one koje mogu biti predmet raspolaganja pravnim
poslovima.
Stvari van prometa (res extra commercium) su one kojima se ne moze raspolagati u pravnom
prometu. To su:
a) stvari u drzavnoj svojini ili svojini drugih javnih zajednica i predstavljaju javna dobra u uzem
smislu.
b) stvari u drzavnoj svojini koje mogu biti predmet i gradjasnkog prava (zaduzine, biblioteke,
galerije, muzeji i sl.)
c) prirodna bogatstva, drzavne sume, gradjevinsko zemljiste koje drzava moze upotrebiti kao
privatni subjekat radi sticanja fiskalne imovine.
d) stvari koje koriste pojedincima ali se zbog svog znacaja nalaze u svojini drzave ili njenih
preduzeca (elektroenergija, atomska energija isl.)
e) dobra koja pripadaju lokalnim zajednicamai sluze za podmirenje potreba gradjanj na
odredjenoj teritoriji (utrine, hale isl.)
f) stvari koje se nalaze u ogranicenom prometu na osnovu zakona (oruzje, municija, lekovi)
g) stvari koje sluze za obavljanje verskih obreda
h) stvari kao sto su divljac, ribe, morske zivotinje koje se nalaze u drzavnoj svojini i na kojima
se stice pravo svojine na osnovu posebnih dozvola.

6.Stvari odredjene po rodu i pojedinacno odredjene stvari

Stvari odredjene po rodu ili genericne stvari su one koje su u pravnom prometu odredjene po
vrsti, meri i broju (brasno, benzin, zito, pesak, ulje i sl.
Pojedinacna (individualno) odredjena stvar je ona koju su strane imale u vidu ili je jedinstven
primerak (umetnicka slika, unikatni proizvod itd.).

7.Zamenljive i nezamenljive stvari

Zamenljive stvari su one na mesto kojih se u ispunjenju obaveze moze dati druga stvar istih
svojstava i vrednosti (secer, brasno, ulje itd.). Sve ostale su
nezamenljive (unikatni proizvod, umetnicka slika).

8.Deljive i nedeljive

Deljive stvari su one koje u slucaju podele svaki njihov deo zadrzava umanjena svojstva cele
stvari, tj. zbir delova dobijenih podelom je ravan vrednosti
stvari pre deobe (secer, brasno).
Nedeljiva stvar u slucaju podele gubi svoju namenu npr. ogledalo, sto, slika itd.

9.Procenljive i neprocenljive

Procenljiva stvar je ona cija se vrednost jos uvek moze izraziti novcem.
Neprocenljiva je ona cija se vrednost ne moze izraziti novcem.

10.Potrosne i nepotrosne

Potrosne stvari su one koje se koriscenjem upotrebe, potrose (hrana, pice itd.).
Nepotrosne stvari su one koje se mogu upotrebiti vise puta (kuca, kola, obuca, odeca).

11.Nepokretne i pokretne

Nepokretne su one stvari koje se ne mogu premestati sa jednog mesta na drugo bez povrede
njihove sustine (zemljiste, kuce, drrvece, zgrade elektricne instalacije itd.).
Pokretne stvari su one koje se mogu premestati s'jednog mesta na drugo bez povrede njihove
sustine.

12.Novac i hartije od vrednosti

Novac kao stvar je predmet stvarnih prava. Tretira se kao pokretna telesna stvar, potrosna,
zamenljiva, deljiva i genericna. Njegovu vrednost odredjuje drzava.
Hartije od vrednosti su pismene isprave koje sadrze upisano pravo koje njen zakoniti imalac
moze ostvariti prema izdavaocu hartije. Postoji pravo i zhartije i pravo na hartiji.
Pravo iz hartije je glavno pravo i moze se ostvariti samo ako se poseduje sama hartija od
vrednosti tj. pravo na hartiji.