Drustvena norma-predstavlja pravila o ponasanju ljudi u drustvu I njih stvaraju

sami ljudi. One su nuznost svakog drustva. Postoje obicajne norme, moralne I
pravne. Obicajne norme- drustvena pravila ponasanja koja nastaju duzim
ponavljanjem odredjenih odnosa jedne grupe ljudicime se u svesti ljudi stvara
shatanje o nuznosti takvog postupka. Moralne norme-odredjuju covekov odnos
prema drugim ljudima, drustvu kao celini ali I prema samom sebi.One odredjuju
sta je dobro a sta zlo. Vrlo su efikasne I ako ih ne sankcionise drzava. Pravne
norme-je pravilo ponasanja ljudi u drustvu. Po svojoj sustini ona su klasna jer na
posredan ili neposredan nacin stite vladajucu klasu.Iz kojih elem.se sastoji
pravna nor.-1)dispozicija-osnovno pravno ponasanje 2)sankcija Sta je
dispozicija-je formulisano pravno ponasanje u kome se izrazava klasni interes
koji treba ostvariti odnosno zastititi. Izrazava se kao zapovest koja se upucuje
subjektu koji tu zapovest treba da izvrsi. Sta je sankcija-element pravne norme
kojim se odredjuje prinudna mera protiv prekrsioca dispozicije pravne norme.
Podela pravnih normi- 1)opste , pojedinacne, 2)naredjujuce, zabranjujuce,
ovlascujuce. Opste pravne norme-sadrze pravila ponasanja koja se primenjuju na
sva lica koje se nadju u situaciji koju ta pravna norma regulise. Pojedinacne
pravne norme- odnosi se na pravilo ponasanja pojedinca u tacno odredjenom
slucaju u konkretnoj situaciji. Razlika izmedju imperativnih I dispozitivnih
pravnih normi- imperativna sadrze unapred odredjena ponasanja na koja
zakonodavac obavezuje subjekte koji su se nasli u odredjenoj situaciji da
postupe na odredjen nacin. Dispozitivne ovlascuju subjekte na odrdjena
ponasanja. Izvori prava-predstavljaju akt kojim se stvaraju opste pravne norme I
koji ih sadrze. Naveti najvaznije podzakonske akte- uredba je najvazniji
podzakonski akt. Tu jos spadaju naredbe, pravilnici, resenja,... Posebne uzanse o
gradjenju-zapisano obicajno pravo, primenjuje se ako ne pise u ugovoru I ako
nije regulisano zakonom. Pravna sposobnost- svojstvo coveka da bude subject
prava. Poslovna sposobnost-da svojom voljom stvaramo menjamo ili raskidamo
neke pravne odnose. Pravni odnos-drustveni odnos regulisan pravnim aktom.
Ucesnici u pravnom odnosu su fizicka I pravna lica. Elementi pravnog odnosa-
bitni, prirodni I slucajni elementi pravnog odnosa. Kako nastaje pravni odnos-
najcesce izjavom volja, koja mora da je slobodno izjavljena da ima svoj osnov I
svoj predmet. Obligaciono pravo- je pravni odnos dve tacno odredjene strane od
kojih jedna strana koja se naziva poverilac ima pravo da trazi od druge strane
koja se naziva duznik, odredjeno davanje, cinjenje ili uzdrzavanje od necega, na
sta bi duznik inace imao pravo. A duznik je obavezan da to ispuni. Ponuda-je
jednostavna izjava volje jedne strane upucene drugoj straini radi zakljucivanja
ugovora. Ponuda mora da sadrzi bitne elemente ugovora koji su za svaki ugovor
drugaciji, ali bez bih elemenata nema ugovora. Bitni elementi ugovora- po
pravilu, ugovorne strane, predmet ugovora I cene. Tri osnovna subjekta prava
koja sadrze pojam svojine-pravo koriscenja stvari, pravo pribiranja plodova,
pravo raspolaganja.
Izgradnja objekata
U kojim nivoima razrade se izradjuje tehnicka dokumentacija-generalni project,
idejni, glavni, izvodjacki, projekat izvedenog objekta. Ko izdaje odobrenja za
izgradnju-ministarstvo ako nije prenelo nadleznost na lokalne samouprave.
Ministarstvo izdaje uglavnom za objekte od znacaja za republiku. Za objektekoji
imaju do 800m² odobrenje izdaje opstina pa preko grad. Navesti bad 6 vrsta
objekata za koje odobrenje izdaje ministarstvo- visoke brane, hidroelektrane,
termoelektrane, magistralni I regionalni putevi, nuklearni objekti, objelti u
granicama nacionalnog parka, plovni kanali,…Koji se dokumenti predaju uz
zahtev za odobrenje-akt o urbanistickim uslovima ili izvod ne stariji od 6
meseci, idejni projekat uskladjen sa svim uslovima, dokaz o pravu svojine na
zemljistu. Sta sadrzi odobrenje za izgradnju- ko ga je izdao, za koji objekat, koji
su projekti njegov sastav. Idejni projekat sadrzi-osnove objekta, izgled,
situacioni plan. On definise izgled velicinu I polozaj objekta koji zelimo da
gradimo. Siituacioni plan sadrzi- duzine pojedinih strana gradjevinske parcele,
visinske kote postojeceg zemljista I nivelacije, regulacione I gradjevinske linije I
spratnost objekta, polozaj I brojeve susednih katastarskih parcela I zgrada.
Stadijumi postupka za izgradnju- akt o urbanistickim uslovimaili izvod, idejni
projekat, akt o usaglasenosti idejnog pr. sa urbanistickim uslovima, odobrenje za
izgradnju, izgradnja glavnih projekata, tehnicka kontrola, prijava pocetka
radova, izvodjene radova, strucni I inspekcijski nadzor nad izgradnjom, tehnicki
pregled objekta, upotrebna dozvola. Uz prijavu radova predaje se-idejnni
projekat, glavni I dokaz o pravusvojine. Nadlezni organ je duzan pa potvrdi
prijem dokumenata u roku od 7 dana. Prethodna studija opravdanosti sadzi
glavni project, astudija opravdanosti idejni. Glavni project sadrzi- podatke o
geotehnickimi drugim istrazivanjima, tehnicke I tehnoloske ka-ke,proracun
konstrukcije, resenje temeljenja objekta, resenje infrastructure, predmer I
proracun U kojim slucajevim se izradjuje izvodjacki project-za potrebe
izvodjenja radova na gradilistu ako glavni project ne sadrzi razradu detalja
potrebnih za izvodjenje objekta. Sadrzina projekta izvedenog objekta-je glavni
project sa izmenama nastalim u toku gradjenja objekta. Izradjuje se za potrebe
pribavljanja upotrebne dozvole, koriscenja I odrzavanja objekta. Tehnicka
kontrola- vrsi kontroku glavnog projekta, nju moze da vrsi samo drugi
projektant koji je sasvim nezavisan. On kontrolise I potpisuje glavni project.
Prijava pocetka izvodjenja radova- je document koji podnosi investitor 8dana
pre pocetka gadjenja. On sadrzi naziv izvodjaca, pocetak izvodjenja radova I rok
zavrsetka. Uz prijavus epodnosi glavni project, odobrenje za izgradnju, dokaz o
uredjivanju odnosa u pogledu placanja naknade za uredjenje gradjevinskog
zemljista I dokaz o uplati administrativne takese. Obaveze izvodjaca radova pre
pocetka gradjenja- potpies project potvrdjen u skladu sa odgovarajucim clanom
zakona, resenjem odredi odgovornog izvodjaca radova na gradilistu,
odgovornom izvodjacu radova obezbedi ugovor o gradjenju I dokumentaciju na
osnovu koje se objekat gradi. Obavestenje o zavrsetku temelja- izvodjac radova
obavestava organ koji je izdao odobrenje za izgradnju I on prilaze geodetski
snimak izgradjenih temelja u skladu sa propisima kojima je uradjeno izvodjenje
geodetskih radova. Strucni nadzor- obezbedjuje ga invstitor u toku gradjenja.
Strucni nadzor moze da vrsi odgovorni projektant ili odgovorni izvodjac radova.
Strucni nadzor obuhvata- kontrolu da li se gradjenje vrsi prema odobrenju za
izgradnju, kontrolu provere kvaliteta izvodjenja svih radova, proveru da li
postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme I instalacija, davanje uputstava
izvodjacu radova. Svrha tehnickog pregleda-proverava se podobnost objekta za
upotrebu. Obuhvata kontrolu uskladjenosti izvedenih radova sa odobrenjem za
izgradnju I tehnickom dokumentacijom na snovu koje se objekat gradio.
Tehnicki pregled se vrsi po zavrsetku izgradnje objekta. Tehnicki pregled- vrsi
ga komisija koju obrazuje minister nadlezan za poslove gradjevinarstva ili
preduzece. Njega trazi investitor koji snosi I troskove. Teh.pregled vrse
odgovorni projektant ili odgovorni izvodjac radova za tu vrsu objekta.
Upotrebnu dozvolu izdaje- organ nadlezan za izdavanje odobrenja za izgradnju
u roku od 7dana prijema nalaza komisije kojim je utvrdjeno da je objekat
podoban za upotrebu. Inspektorski nadzor- vrsi nadlezno ministarstvo preko
inspektora(da je zavrsio gradj.ili arhi.da ima 3 god radnog iskustva I polozen
strucni ispit) Prava I duznosti gradj.inspektora- proverava da li preduzece
ispunjava propisane uslove, da li je akt o urbanistickim uslovima, izvod iz
urbanistickog plana I urbanjsticki project izgradjen u skladu sa zakonom, da li je
plan koji se odnosi na izgradnju, organizaciju I uredjenje prostora u skladu sa
zakonom, da li je idejni projekat u skladu sa izvodom iz urbanistickog plana
odnosno urbanisticim planom, da li je promene stanja u prostoru vrse u skladu sa
zakonom I propisima donetim na osnovu zakona