ODLIV MOZGOVA KAO LIMITIRAJUĆI FAKTOR IZGRADNJE EKONOMIJE

ZNANJA U REPUBLICI SRBIJI

Danijela Despotović1

Apstrakt: U radu se sagledava fenomen odliva mozgova kao limitirajući činilac

izgradnje ekonomije znanja u pojedinim zemljama sa akcentom na Republiku Srbiju.
Fenomen odliva mozgova sagledavan je na osnovu podataka Izveštaja globalne
konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma od 2013 do 2016. Najpre je sprovedena
empirijska analiza koja je imala za cilj da ustanovi, 10% najlošije rangiranih zemalja, na
globalnom nivou, po dva kriterijuma: kapacitetu zemlje da zadrži talente i kapacitetu zemlje
da privuče talente. Izračunata je prosečna vrednost te dve varijable, za sve zemlje koje
pokriva Izvestaj GCI za poslednje četiri godine i dobijena kompozitna varijabla - kapacitet
zemlje da privuče i zadrži talente. Konstatovano je da se u grupaciji 19 najlošijie rangiranih
zemalja po kriterijumu kapaciteta da zadrže i privuku talente našlo čak pet balkanskih
zemalja uključujući i Republiku Srbiju. Štaviše, na globalnom nivou, Srbija je druga najlošije
pozicionirana zemlja, posle Venecuele. Potom je u nastavku istraživanja, posmatrana pozicija
pet balkanskih zemalja (Bugarska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Rumunija i Srbija) i
Hrvatske i Moldavije po pitanju kapaciteta da zadrže i privuku talente. Za novonastalu
varijablu, na globalnom nivou, deskriptivnom statistikom date su srednje vrednosti,
standardne devijacije i koeficijenti varijacije. Prikazan je i box plot varijable - kapaciteta
zemlje da privuče i zadrži talente, pojedinačno za sedam analiziranih zemalja u periodu
2013-2016.godine. Došlo se do zaključka da su balkanske zemlje po ovom kriterijumu
zauzimale skoro poslednje pozicije u svetu tokom sagledavanog vremenskog intervala.
Imajući u vidu demografske karakteristike Republike Srbije, ali i u radu sagledavanih ostalih
balkanskih zemalja, može se zaključiti da su one bez korenitih promena na planu
zaustavljanja odliva mozgova osuđene na dugoročnu ekonomsku i društvenu stagnaciju.
Ključne reči: ekonomija znanja, efikasnost upotrebe talenata, kapacitet zemlje da
zadrži talente, kapacitet zemlje da privuče talente

Uvodne napomene
Ekonomija znanja je pojam koji je usko povezan sa trendovima globalizacije i razvoja
informacionog društva. U globalnoj i informacionoj ekonomiji, znanje se sve više afirmiše
kao faktor koji paralelno stvara dodatu vrednost i kreira novo znanje. Za kvalitetan privredni
rast u savremenim uslovima privređivanja od presudnog značaja je komercijalizacija znanja u
inovacije. U tom kontekstu, proizvodnja je sve više zasnovana na korišćenju znanja, novih
tehnologija i inovacija kao najznačajnijim izvorima unapređenja konkurentnosti preduzeća i
nacionalnih ekonomija i poboljšanja životnog standarda ljudi.
Fenomen ekonomije znanja još uvek ni izdaleka nije nedvosmisleno naučno utemeljen.
Najkraće, o ekonomiji znanja moguće je govoriti kada „stope ulaganja u nematerijalne faktore
proizvodnje nadmaše stope ulaganja u materijalne faktore proizvodnje. Nematerijalni faktori
kao što su razvoj i istraživanje, obrazovanje ili ljudski kapital prerastaju, iz faktora potrošnje u
temeljne proizvodne resurse čime se menja struktura ukupne privrede. Menja se, na primer: 1.
Struktura investicija (od materijalne u nematerijalne), 2. Struktura privrednih sektora i
zaposlenosti (od sektora niske tehnologije do sektora srednje i visoke tehnologije, od
1
ddespotovic@kg.ac.rs

1
proizvodnje ka uslugama, 3. Struktura razvoja istraživačkog sektora (od dominacije države u
oblasti nauke ka dominaciji privatnog sektora) i sl.“ (Švarc, 2009, 44-54).
Mnogi smatraju da još uvek nema objektivnih elemenata koji dokazuju njeno
postojanje. Ovo zbog činjenice da se još uvek u tumačenju logike i suštine savremenih
privrednih aktivnosti dominantno koristi tradicionalni kategorijalni aparat ekonomske nauke.
Međutim, u pragmatičnom kontekstu, ekonomija znanja objektivno istupa kao novo društveno
i ekonomsko okruženje, koje relativizuje značaj kategorija poput nacionalnog suvereniteta,
institucija državnog regulisanja, a takođe i aplikativnost mnogih ekonomskih teorija u
objašnjenju njenih dimenzija. (Drašković, Jovović, Drašković, 2013; Despotović et. all.,
2015)
Polazeći od prethodno iznesenih konstatacija, predmet istraživanja u ovom radu je
fenomen „odliv mozgova“ kao limitirajući faktor izgradnje ekonomije znanja u Republici
Srbiji. Istraživčko pitanje glasi: Da li izraženi odliv mozgova, pod ostalim nepromenjenim
okolnostima, predstavlja izražen limitirajući faktor izgradnje ekonomije znanja u Republici
Srbiji.
Prilikom pisanja rada korišćeni su deskriptivni i statistički istraživački metodi. Od
deskripitivnih primenjivan je metod analize, sinteze i uporedni metod. U okviru statističkog
analitičkog instrumentarija dominira regresiona (linearna i polinominalna) i box plot analiza.
Rаd је pоdеljеn u pet celina. U sеgmеntu nakon uvodnih napomena prеdstаvljena jе
suština i teorijske pretpostavke na kojima se koncept ekonomije znanja temelji. U dеlu nаkоn
tоgа osvetljavaju se dimenzije problema odliva mozgova u savremenim uslovima
privređivanja. U narednom se kvantificiraju odnosi između efikasnosti upotrebe talenata, s
jedne, i nivoa inovativnosti, bruto domaćeg proizvoda po stanoviku i konkurentnosti zemlje nа
globalnom nivou, s druge strane. U finаlnоm dеlu, prеdstаvljеna je pozicija Republike Srbije i
selektovanih zemalja Evrope po pitanju odliva mozgova u periodu od 2013 do 2016. godine.

Ekonomija znanja
U kаsnоm dvаdеsетоm vеku, nаciоnаlnе еkоnоmiје širоm svеtа dоživеlе su suštinske
еkоnоmskе promene. Tеhnоlоški nаprеdаk u еlеktrоnici, rеvоluciја sоftvеrskih аplikаciја i
еkspаnziја tеlеkоmunikаciоnе infrаstrukturе izmеnili su оsnоvnе еkоnоmskе funkciје i
оdnоsе izmеđu učеsnikа nа tržištu. Kао rеzultаt rаzvоја tеlеkоmunikаciоnе infrаstrukturе
mnоgе еkоnоmskе аktivnоsti prеsеlilе su se iz urbаnih srеdinа kа pеrifеrnim ili mаnjе
urbаnim dеlоvimа. Istrаživаnjа su tаkоđе pоkаzаlа dа је svе vеći prоcеnаt rаdnikа kојi pоsао
оbаvljајu оd kućе (tеlеkоmјuting) u оdnоsu nа trаdiciоnаlnе kаncеlаriјskе rаdnikе. Piter
Draker je prеdvidео оvај trеnd јоš dаlеkо prе tеhnоlоškоg bumа, nаglаsivši dа ćе dоći dо
sеljеnjа kаncеlаriјskоg pоslа, prе nеgо kаncеlаriјskih rаdnikа (Drucker, 1994, str. 38). U
studiјi kојu је 2006. gоdinе sprоvеlа Аmеričkа administrаciја uslugа utvrđеnо је dа su
finаnsiјskе kоristi tеlеkоmјutingа prеmаšilе trоškоvе rаzvоја tеhnоlоgiје оmоgućаvајući rаd
nа dаljinu.
Оvаkvе prоmеnе suprоtnе su trаdiciоnаlnоm еkоnоmskоm shvаtаnju u kојеm rаdnа
snаgа, tј. rаd prеdstаvljа оsnоvni fаktоr prоizvоdnjе. U sаvrеmеnim еkоnоmskim uslоvimа
znаnjе prеdstаvljа ključni factor privrednog rasta i unapređenja konkurentnosti kompanija i
zemalja. Rеzultirајućе еkоnоmskе prоmеnе najčešće se identifikuju fenomenom ekonomije
znanja.
Nаciоnаlni i rеgiоnаlni lidеri vеоmа su оriјеntisаni kа еkоnоmiјi znаnja,
prеtpоstаvljајući istоvrеmеnо dа ćе budući еkоnоmski rаst zаvisiti prvеnstvеnо оd аktivnоsti
zаsnоvаnim nа znаnjimа i spоsоbnе rаdnе snаgе. Gоvоrеći u tоm kоntеkstu, јаsnо је dа

2
еkоnоmiја zаsnоvаnа nа znаnju imа dugu istоriјu kоја pоstојi istо kоlikо pоstојi i ljudskа
civilizаciја i dа sе njеnа еvоluciја zаsnivа nа аkumulаciјi znаnjа tоkom vrеmеnа. Društvа su
оstvаrilа kоrist оd znаnjа u fоrmi dоbаrа i uslugа prоizvеdеnih u cilju zаdоvоljenja društvеnih
pоtrеbu. Znаnjе је inkоrpоrirаnо u funkciјu prоizvоdnjе u fоrmi ljudskоg kаpitаlа. U rаnој
еkоnоmskој litеrаturi niје pоklаnjаnа vеlikа pаžnjа znаčајu znаnjа. Еkоnоmisti su pоčеli dа
shvаtајu znаčај znаnjа tеk оd dеvеtnаеstоg vеkа, kаdа је Аlfrеd Mаršаl dа је “znаnjе nајјаči
mоtоr prоizvоdnjе” i dа оrgаnizаciје оlаkšаvајu rаst znаnjа (Marshall, 1890, str. 115). U
rаnоm dvеdеsеtоm vеku Šumpеtеr је rаzmаtrао nоvu kоmbinаciјu znаnjа kао “znаčајаn
еlеmеnt” inоvirаnjа i prеduzеtništvа (1911, str. 57).
U rаnоm dvаdеsеtоm vеku, znаnjе nе sаmо dа niје dirеktnо mеrеnо, vеć niје ni bilо
uključеnо u prоcеs prоizvоdnjе. Istrаživаči su pоčеli tim pitаnjеm dа sе bаvе tеk nаkоn štо је
dоšlо dо nеоbјаšnjеnоg dеlа еkоnоmskоg rаstа. Tај nеоbјаšnjеni dео оznаčаvаn је kао
rеziduаl (Abramowitz, 1956; OECD, 1964). U nеоklаsičnој еkоnоmskој litеrаturi, inоvаciје i
prеduzеtništvо vidе sе kао znаčајnе determinante еkоnоmskоg rаstа, pri čеmu Šumpеtеr
istvоrеmеnо tvrdi dа su tеhnоlоškе prоmеnе pоkrеtаč еkоnоmskоg rаstа (Schumpeter, 1939).
Pоvеzuјući tеhnоlоškе prоmеnе sа znаnjеm, došlo se do zaključka dа je gеnеrаciја
nоvоg znаnjа rеzultirаlа iz uzајаmnоg dејstvа eksplicitnog (kоdifikоvаnоg) tеhnоlоškоg i
implicitnоg znаnjа (učеnjе zаsnоvаnо nа оdrеđеnоm iskustvu). Romer (1986; 1990) smаtrа dа
је znаnjе trеći bitаn fаktоr u prоizvоdnji. U еkоnоmski nаprеdnоm društvu, kodifikovano i
implicitnо znаnjе funkciоnišu zајеdnо, pri čеmu nаučnо gеnеričkо znаnjе vоdi inоvаciјаmа.
Iаkо је znаnjе bitnо zа еkоnоmski rаst, оnо sаmо pо sеbi nе mоžе оbеzbеditi uspеh ukоlikо
nе pоstојi аdеkvаtnа infrаstrukturа.
Svе еkоnоmiје imајu оdrеđеn stоk znаnjа, аli rаstućе ekonomije sе rаzlikuјu оd
drugih, pо gеnеrаciјi nоvоg znаnjа kоје је izvеdеnо iz pоstојеćеg. Implicitnо znаnjе, bilо nа
nivоu еkоnоmiје ili društvеnih оrgаnizаciјa, mоžе pоstаti vlаsništvо instituciја. Nеki
sоciоlоzi tvrdе dа је tаkvо znаnjе intеlеktuаlni kаpitаl u vlаsništvu radnikа, dоk drugi tvrdе
dа је оnо јаvnо i dа trеbа dа budе pоdеljеnо svimа (Watson et. al., 2003). Dаnаs, infоrmаciја
kоја је uglаvnоm dоstupnа i kоја vеrоvаtnо nаstаје krоz stаlnu аplikаciјu infоrmаciја, mоžе
pоstаti intеlеktuаlnо vlаsništvо. Оvаkvе infоrmаciје su kоrisniје еkоnоmiјi ili оrgаnizаciјi
ukоlikо su kоdifikоvаnе, sаčuvаnе u prаvој fоrmi i dоstupnе kоrisnicimа. Prеdnоst čuvаnjа
znаnjа јеstе u tоmе štо mоžе biti upоrеbljnо u prоizvоdnоm prоcеsu,štо mоžе vоditi
prоdukciјi nоvоg znаnjа i unаprеđеnju pоstојеćеg stоkа znаnjа.
U tоm prоcеsu оrgаnizаciје igrајu ključnu ulоgu. Primera radi, univеrzitеti, vlаdinе i
nеvlаdinе оrgаnizаciје, kao privаtnе kоmpаniје gеnеrišu, čuvајu i širе znаnjе, dоk preduzeća
kоristе tо znаnjе u krеirаnju prоizvоdа i uslugа. Štо је јоš vаžniје, javne instituciје nudе
оdgоvаrајuću infrаstrukturu i rеgulаtivu kојоm оlаkšаvајu prоtоk tih infоrmаciја i zаštitu
intеlеktuаlnоg vlаsništvа pојеdinаcа i оrgаnizаciја.
Funkciјu znаnjа kаrаktеrišu 4 bitnа аtributа: 1) znаnjе stаri ubrzаnо i nоvо znаnjе
suštinski zаmеnjuје stаrо, 2) nаučnо znаnjе је visоkо vrеdnоvаnо i оbim rаstа nаučnоg znаnjа
nаprеduје tоkоm rаzličitih еkоnоmskih fаzа еkоnоmskоg razvoja, 3) еkоnоmiје zаsnоvаnе nа
znаnju pоznаtе su pо tоmе dа еksplоаtišu pоstојеćе znаnjе kаkо bi stvоrilе nоvo i 4) znаnjе sе
kоristi u prоcе prоizvоdnjе prоizvоdа i uslugа i ono unаprеđuje dоbrоbit grаđаnа (Cooke
2002, str. 3-4).
Pоstоје rаzličitе vrstе znаnjа kоје su pоtrеbnе еkоnоmiјаmа zаsnоvаnim nа znаnju
(znаti štа, znаti kаkо, znаti kо) (OECD, 1996). Stоk оvаkvоg znаnjа mоžе vаrirаti оd
еkоnоmiје dо еkоnоmiје, prеduzеćа dо prеduzеćа, rеgiona do rеgiona i niје sаsvim јаsnо štа

3
tо kоnstituišе tаkvа znаnjа. Nеdоvоljna slаgаnjа u pоglеdu kоncеptuаlizаciје i dеfinisаnjа
“еkоnоmiје znаnjа” оtеžаvаju istrаživаnjа u оvој оblаsti.
Аnаlizа rasprava kоје sе tiču еkоnоmiје znаnjа mоže sе krеtаti u dvа prаvcа. Prvi,
nаglаšava da sе nа nivоu prеduzеćа znаnjе kоristi kао fаktоr (Schumpeter, 1939). U drugоm
је fоkus nа аgrеgirаnоm nivоu svih firmi u јеdnоm rеgiоnu sа pоtrеbnоm infrаstrukturоm
kаkо bi sе iskоristiо pun pоtеnciјаl еkоnоmiје znаnjа (Sahal, 1981; 1985). Оvе dvе
pеrspеktivе mеđusоbnо su pоvеzаnе. Fоkus је ipаk višе nа drugој pеrspеktivi, i, zаistа, u
prаksi sе mоžе vidеti dа pојеdini rеgiоni nаprеduјu bržе оd drugih kојi imајu mаnjе
аgrеgirаnоg znаnjа.
Infоrmаciје kоје su dоstupnе svimа, prоgrаmi rаzvоја infоrmаciоnе infrаstrukturе i
nаprеdаk u infоrmаciоnој tеhnоlоgiјi unаprеdilе su еkоnоmskе аktivnоsti i bаzičnо
funkciоnisаnjе аktеrа nа tržištu (prоizvоđаči i pоtrоšаči). Nоvе tеhnоlоgiје оmоgućаvајu
pružаоcimа pоslоvnih uslugа mоgućnоst dа sаčuvајu znаnjе i učinе gа dоstupnim nа tržištu, а
kоrisnicimа tih uslugа dа lаkšе pristupе tаkvоm znаnju. Аktuеlni nаprеdаk, nе sаmо dа је
оbеzbеdiо vеći оbim distribuciје infоrmаciја, ali je i olakšao pristup njima i njihovo
kоrišćеnjе. Rast značaja infоrmаciја i tеhnоlоgiје uslovio je rastuću tražnju zа kvаlifikоvаnim
rаdnicimа spоsоbnim dа kоristе i mаnipulišu kаkо infоrmаciјаmа, tаkо i tеhnоlоgiјоm. Svе је
vеćа pоtrеbа zа visоkо kvаlifikоvаnоm rаdnоm snаgоm.
Еkоnоmisti su uvеk imаli prоblеm dа dеfinišu prirоdu i оbim еkоnоmiје znanja.
Krеtаnjе i kоmpоziciја industriјskih sеktоrа kојi trаžе visоkо stručnе rаdnikе оlаkšаlо је
idеntifikаciјu оvаkvih sеgmеnаtа u еkоnоmiјi. Piоnir u dеfinisаnju intеnzitеtа еkоnоmiје
zаsnоvаnе nа znаnju je američki ekonomista Fric Mahlup koji је idеntifikоvао šеst
pоdsеktоrа u prоizvоdnоm sеktоru јеdnе еkоnоmiје: 1) obrazovanje, 2) istrаživаnjе i rаzvој,
3) umеtničkе tvоrеvinе, 4) mеdiјi zа kоmunikаciјu, 5) infоrmаciоnе uslugе, 6) infоrmаciоnе
tеhnоlоgiје (Machlup, 1962). Оd tаdа, еkоnоmiје zаsnоvаnе nа znаnju pоstеpеnо nаprеduјu,
pri čеmu nеkе pоstајu dоminаntnе u еkоnоmskim аktivnоstimа .
Nastanak ekonomije znanje doveo je do korenitih promena u ključnim postulatima
ekonomske teorije (Tabela 1). Neke od njih su ispoljavanje rastuće ekonomije obima,
neopadajućih prinosa faktora, nepotpune konkurencije, ispoljavanje eksternih efekata po
osnovu naučnih istraživanja i razvoja tehnologije. ”Neki ekonomisti i nosioci
makroekonomske politike akcentiraju značaj ulaganja u kapitalna dobra. Drugi naglašavaju
važnost ljudskog kapitala u dinamiziranju stope privrednog rasta. Treći pak odlučijuću ulogu
u povećanju prizvodnje na nacionalnom nivou vide u inovacijama” (Cvetanović &
Mladenović, 2014, 73.)
Tabela 1. Teorijske pretpostavke ekonomije znanja
Endogeni karakter tehnološke promene
Teorijski postulati Neograničeni rast (neopadajući prinosi)
Eksternalije, prelivanje tehnologije i znanja
Modeli ekonomskog rasta Endogeni modeli ekonomskog rasta
Istraživanje i razvoj, inovacije, , obrazovanje,
Proizvodni faktori
ljudski kapital
Faktori unapređenja konkurentnosti Sofisticiranost poslovanja, inovacije
Adaptirano prema: Cvetanović & Mladenović, 2014, 71-72; Švarc, 2009, 55

4
 Znanje koje danas pokreće i nosi ekonomiju je mnogo više od industrije visoke
tehnologije, koja se bazira na naučnim dostignućima i internetu . U ekonomiji znanja, menja
se način stvaranja vrednosti u kompanijama. Ona podrazumeva promene u procesu kreiranja
vrednosti i izvorima konkurentske prednosti. U svim industrijama, konkurentnost sve više
zavisi od načina na koji ljudi prikupljaju, organizuju i komercijalizuju vlastiti know-how
(Čabrilo, 2012).
Rastuća razvojna divergencija ne samo između nacionalnih privreda, već i pojedinih
regiona u okviru njih, sve je izraženija na globalnom nivou. Ona prevazilazi ekonomsku sferu
i sve više utiče na rastuću raznolikost kulturnog identiteta, kvaliteta zdravlja, socijalnog
okruženja, političke stabilnosti. Međutim, za razliku od prethodnih perioda, srž uzroka
aktuelnog procesa raslojavanja leži u razlikama u obrazovanju radne snage koje multiplikuju
jaz u produktivnosti rada, a time i jaz u visini prihoda na nacionalnom i regionalnom prihodu.
Primera radi, u SAD, najrazvijeniji regioni stvaraju dva do tri puta veći ekonomski output
nego oni sa dna, a sam jaz nastavlja ubrzani rast. Medjutim, efekat visoke efikasnosti i zarada
specijalizovanih i fakultetski obrazovanih kadrova je samo jedan element u procesu uvećanja
regionalnih razlika. Ilustracije radi, Moreti detektuje i dublje mehanizme multiplikacije
uticaja razlika učešća visoko obrazovanih kadrova u ukupnoj zaposlenosti na regionalnom
nivou, ne samo na efikasnost regiona već i na efikasnost čitave zajednice oko njih. Prisustvo
mnogih visokoobrazovanih stanovnika transformiše strukturu lokalne privrede, delujući na
rast produktivnosti svakog radnika koji tamo živi, uključujući i manje kvalifikovane ljudske
resurse. To dovodi do visokih zarada ne samo za kvalifikovane radnike već i za većinu
radnika u okruženju. Autor objašnjava da ključni element ove nove ekonomske ali i šire,
socijalne preraspodele predstavlja inovativnost kao temelj nove ekonomije znanja.
Nedovoljno inovativne stare proizvodne prestonice nestaju, a novi inovacioni centri rastu i
postaju primarni pokretači ekonomskog rasta i razvoja. Neprekidna globalna preraspodela
radnih mesta, stanovništva i bogatstva je u toku i verovatno će se ubrzati u narednim
decenijama (Moretti, 2012).

Odliv mozgova kao globalni fenomen

Znanje koje je deo intelektualnog kapitala ljudi, postaje neizostavni činilac razvoja
ljudskog društva i stvaranja održivog društva blagostanja, kroz smanjivanje sve dubljeg jaza
između različitih slojeva društva, nastalog zbog sve viših cena nasleđenog kapitala. Svedoci
smo nastanka ekonomije znanja i šire, društva znanja. Društvo znanja je “društvo u kome su
ljudska znanja, veštine i sposobnosti ključni razvojni resurs, faktor proizvodnje i pokretač
privrednih i društvenih promena. U informacionom društvu, sa kraja XX veka, najvažniji
resurs privrednog i društvenog razvoja bile su informaciono-komunikacione tehnologije, koje
su u savremenom svetu prerasle u neophodnu infrastrukturu za dalji razvoj društva znanja”.
(Ješić, 2015).
Problem odliva mozgova je globalni fenomen i pogađa sve pa i najrazvijenije
ekonomije. Nedostatak kadrova sa potrebnim veštinama, posebno u inovativnim granama
najrazvijenijih ekonomija sveta je takodje prisutan i predstavlja problem koje mnoge
ekonomije u razvoju još ne.detektuju. Uzroci su mnogi a najizraženiji je takozvana
"demografska litica" (fizički obim i tempo prirasta obrazovanih mladih kadrova je manji od
realnih potreba). Demogrfska litica je naročito izražena u Japanu i u nekim evropskim
zemljama, gde se javlja značajno smanjen broj mladih ljudi na univerzitetima, naročito u
oblastima prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva i matematike, koje su bar na ovom nivou
civilizacijskog razvoja ključne za globalnu konkurentnost. Zato se često rešenje vidi u
povećanju stope boravka međunarodnih studenata, uglavnom iz zemalja u razvoju, kao i

5
politikama koje pospešuju njihov ostanak nakon završetka formalnog fakultetskog školovanja.
Optimistički gledano, na taj način se stručnjaci iz zemalja u razvoju uvode u moderne i
inovativne tehnologije na njihovom izvorištu što može rezultovati pozitivne efekte i za zemlje
iz kojih dolaze. Nažalost, istraživanja pokazuju da je stepen njihovog povratka u zemlje u
razvoju nakon osnovnih, master, doktorskih ili postdoktorskih studija (koji se na globalnom
nivou ipak skromo povećava) nedovoljan da bi zaustavio širenje jaza između razvijenih i
ekonomija u razvoju.
Sa druge strane, odliv mozgova moguće je analitički posmatrati i kao potencijalni
budući priliv mozgova. Osnovna ideja reverzibilnog odliva mozgova je da profesionalci koji
su migrirali u visoko razvijene ekonomije predstavljaju potencijalne ljudske resurse za
socioekonomski razvoj njihovih matičnih zemalja. Smatra se da je svaki "odliv mozgova"
potencijalni "dobitak mozgova" i za domicilnu i za ciljnu zemlju. Postoje mnogi primeri
ekonomija koje su postigle reverzibilni odliv mozgova kao i strategije upravljanja humanim
resursima koje mogu pospešiti ovaj proces (Ismail, Kunasegaran & Rasdi, 2014).
Cirkulacija mozgova nije više odliv, odnosno priliv visoko obrazovanih ljudskih
resursa između nacionalnih ekonomija bez obzira na dostignuti nivo ekonomskog razvoja.
Cirkulacija mozgova poprima globalne atribute; između pojedinih regiona u svetu bez ikakvih
nacionalnih, odnosno državnih odrednica. Primeri migracije u i iz Indije ili čak nekih
razvijenih zemalja Afrike pokazuje da i odliv i priliv mozgova mogu biti reverzibilan procesi.
Cirkulacija mozgova danas znači globalnu kadrovsku mobilnost. Ovaj globalno povećani
kapacitet za mobilnost visoko obrazovanih znači cirkulaciju između različitih zemalja i to ka
lokacijama gde je u datom trenutku pojačana tražnja za visokokvalifikovanim kadrovima u
nekoj tehnološkoj oblasti gde državne granice ili nacionalna ekonomska zaokruženost nema
skoro nikakav uticaj. Ova cirkulacija ili 'mobilnost' stvara potencijalno dobitnu situaciju ne
samo za zemlju koja ima priliv mozgova, već i za države iz koje se odlivaju mozgovi. Visoko
osposobljeni profesionalci su postali globalni građani sa radnim i poslovnim vezama i
poslovima na različitim lokacijama. Oni su mobilni kao nikada ranije u istoriji i metaforički
se nazivaju moderni „argonauti“. Shodno tome, može se zaključiti da samo javne politike koje
pospešuju inovativni ambijent i stvaranje regionalnih inovativnih klastera mogu kreirati
potrebu za udruživanjem i ubrzanu cirkulaciju visoko obrazovanih radnika. “Budite u stanju
da upalite sijalicu. Komarci će doći sami!!!”

Efikasnost upotrebe talenata kao determinata globalne inovativnosti i konkurentnosti

zemalja
U izveštajima The Global Competitiveness Report, konkurentnost se određuje kao
skup institucija, politika i faktora koji određuju nivo produktivnosti jedne zemlje (Schwab &
Porter, 2008). Komponente konkurentnosti su grupisane u 12 stubova konkurentnosti: 1)
Institucije 2) Infrastruktura 3) Makroekonomsko okruženje 4) Zdravstvo i osnovno
obrazovanje 5) Visoko obrazovanje i stručna obuka 6) Efikasnost tržišta roba 7) Efikasnost
tržišta rada 8) Razvoj finansijskog tržišta 9) Tehnološka spremnost 10) Veličina tržišta 11)
Poslovna sofisticiranost i 12) Inovativnost (Slika 1).

6
Slika 1: Šema posmatranog frejmvorka GCI

Izvor: Autor prema podacima Schwab & Sala-i-Martin, 2015. str. 9, 49-51.
Na Slici 1 označen je segment GCI frejmvorka koji je u ovom radu uzet u razmatranje.
To je pokazatelj Efikasnost upotrebe talenata (sekcija B, 7. stuba GCI Efikasnost tržišta rada)
kao reprezent kvaliteta upravljanja talentima, razvijenog od strane Svetskog ekonomskog
foruma.
Globalni indeks konkurentnosti počev od GCI izveštaja 2013-14, u okviru svoje
sekcije Efikasnosti upotrebe talenata meri odliv mozgova kroz dva nova indikatora i pokušava
da kvantifikuje kapacitet nacionalne ekonomije da zadrži odnosno privuče talente (Sala-i-
Martin et al., 2013).
Na slikama 2, 3 i 4 prikazane su zavisnosti: efikasnosti upotrebe talenata i
inovativnosti, efikasnosti upotrebe talenata i privrednog rasta i efikasnosti upotrebe talenata i
globalne konkurentnosti na globalnom nivou za vremenski period od 10 godina, dobijene
linearnom i/ili polinominalnom regresijom.
Slika 2: Zavisnost Inovativnosti od Efikasnosti upotrebe talenata (na globalnom nivou za
vremenski period od 10 godina)

7
Izvor: Autor prema podacima GCI Country/Economy profiles. (n.d.)
Slika 3: Zavisnost privrednog rasta od Efikasnosti upotrebe talenata (na globalnom nivou za
vremenski period od 10 godina)

Izvor: Autor prema podacima GCI Country/Economy profiles. (n.d.)

Slika 4: Zavisnost konkurentnosti od Efikasnosti upotrebe talenata (na globalnom nivou za

vremenski period od 10 godina)

8
Izvor: Autor prema podacima GCI Country/Economy profiles. (n.d.)
Analizom relacija prikazanih na gornjim slikama može se zaključiti da postoji
pozitivna veza između Efikasnosti upotrebe talenata, s jedne, i nivoa inovativnosti, bruto
domaćeg proizvoda po stanoviku i konkurentnosti zemlje s druge strane.. Zapaža se da su ove
pozitivne veze očigledne i da se kod GDP per capita relacija pojavljuje kao polinomial
funkcija (jer se GDP per capita uobičajeno modelira kao uvek pozitivna vrednost) (DeJong,
Liesenfeld & Richard, 2005)

Pozicija Republike Srbije i selektovanih zemalja Evrope po pitanju odliva mozgova

Pošavši od predmeta istraživanja, sa namerom da se utvrdi pozicija Republike Srbije i
zemalja iz njenog okruženja po pitanju odliva mozgova (Bagatellas & Sergi, 2004), u daljem
radu su izdvojena dva pokazatelja: a) kapacitet zemlje da privuče talente i b) kapacitet zemlje
da zadrži talente. Izračunata je njihova prosečna (agregatna) vrednost, za sve zemlje koje
pokriva Izvestaj GCI za poslednje četiri godine i dobijena varijabla kapacitet zemlje da
privuče i zadrži talente. Zatim su za tu novonastalu varijablu deskriptivnom statistikom na
globalnom nivou date srednje vrednosti, standardne devijacije i koeficijenti varijacije. Takođe,
prikazan je i box plot dijagram novonastale posmatrane varijable. (Slika 5).
Slika 5. Box plot sa deskriptivnom statistikom
Kapacitet zemlje da zadrži i
privuče talente
(prosek)
Srednja
3.47
vrednost

Standardna
0.92
devijacija
I sextila

Koeficijent
26.5%
varijacije

9
Izvor: Autor prema podacima GCI Country/Economy profiles. (n.d.)

Pri usvojenoj podeli box plota na sextile (10, 25, 50, 75, 90) u daljem istraživanju
stavljen je fokus na prvu sextile koja obuvata od 0 do 10% najslabijih članova posmatrane
populacije po definisanom indikatoru kapacitet zemlje da privuče i zadrži talente (avg)
(obeleženo na dijagramu). Zanimljivo je da ta sexstila obuhvata 19 zemalja od kojih su čak
pet balkanskih zemalja uključujući i Republiku Srbiju. Štaviše Srbija je druga najlošije
pozicionirana zemlja, posle Venecuele, na globalnom nivou (Slika 6).
Slika 6: Zemlje sa najslabijim kapaciteom da zadrže i privuku talente na globalnom nivou

Napomena: Prosečne vrednosti za period 2013 do 2016.

Izvor: Autor prema podacima GCI Country/Economy profiles. (n.d.)

Takodje zapaža se da osim Rumunije i Bugarske (koje su punopravne članice EU) sve
ostale balkanske zemlje iz ove grupacije imaju veći kapacitet za zadržavanje nego za
privlačenje talenata.

Na slici 7, 8 i 9 date su vrednosti efikasnosti upotrebe talenata, kapaciteta zemlje da

privuče talente i kapaciteta zemlje da zadrži talente u periodu od 2013-16 (skala je od 1 do 7
za najbolje) za posmatrane balkanske zemlje (Srbija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,
Rumunija i Makedonija), Hrvatske koja je članica Evropske unije od 2014. a koja se
teritorijalno graniči sa tri balkanske zemlje (Srbija, BiH i Crna Gora) sa kojima je bila u
sastavu iste države do 1991.godine, kao i Moldavije, zemlje koja se često navodi kao
balkanska zemlja u političkom smislu.

10
Slika 7: Efikasnost upotrebe talenata u periodu od 2013-16 (skala je od 1 do 7 za najbolje)

Izvor: Autor prema podacima GCI Country/Economy profiles. (n.d.)

Slika 8: Kapacitet zemlje da privuče talente, u periodu od 2013-16 (skala je od 1 do 7 za
najbolje)

Izvor: Autor prema podacima GCI Country/Economy profiles. (n.d.)

11
Slika 9: Kapacitet zemlje da zadrži talente u periodu od 2013-16 (skala je od 1 do 7 za
najbolje)

Izvor: Autor prema podacima GCI Country/Economy profiles. (n.d.)

Agregatna vrednost efikasnosti upotrebe talenata za Srbiju je veoma niska i samo je

nešto bolja od vrednosti iste za BIH. Uopšteno govoreći za ovu gupu zemalja Bugarska se
pozitivno izdvaja kao i delimično Rumunija i Makedonija. Zanimljivo je da je Moldavija po
posmatranim indikatorima privlačenja i zadržavanja talenata veoma slaba, ali da je agregat
efikasne upotrebe talenata bio veoma visok ali sa izrazirtim trendom pada. Takodje,
Makedonija pokazuje izrazito negativne rezultate posebno kada se radi o kapacitetu zemlje da
zadrži talente. Srbija je takođe, po kriterijumu privlačenja i zadržavanja talenata na samom
dnu liste. Globalno po ovim indikatorima samo je Venecuela lošije kotirana (Cvetanović,
Despotovic & Filipović, 2015)

U tabeli 2 dati su podaci o vrednosti efikasnosti upotrebe talenata, kapaciteta zemlje

da zadrži talente kao i globalnog indeksa inovativnosti za: grupu koju čine prethodno
analiziranih sedam zemalja (prosečne vrednosti), Srbiju i Bugarsku, za period od 2012. do
2016. godine.
Tabela 2: Podaci za posmatranu grupu (prosek), Srbiju i Bugarsku
2013 2014 2015 2016
GII-Srbija 37.90 35.90 36.50 33.80
GII-Prosek grupe 39.53 37.91 38.50 36.40
GII-Bugarska 41.3 40.7 42.2 41.4
Efikasnost upotrebe talenata-Srbija 3.41 3.16 3.11 3.17
Efikasnost upotrebe talenata-Prosek grupe 3.74 3.62 3.42 3.44
Efikasnost upotrebe talenata-Bugarska 4.00 3.84 3.84 4.02
Kapacitet zemlje da zadrži talente-Srbija 1.84 1.82 1.67 1.68
Kapacitet zemlje da zadrži talente-Prosek
2.07 2.10 2.05 2.14
grupe

12
Kapacitet zemlje da zadrži talente-Bugarska 1.93 1.81 2.08 2.55
Izvor: GII Indicator Rankings & Analysis. (n.d.); GCI Country/Economy profiles. (n.d.).

Kretanje posmatranih varijabli za Srbiju, Bugarsku i zemlje iz njenog okruženja u

periodu 2012-2016., dodatno ilustruje sledeći grafikon koji je dobijen na osnovu podataka iz
Tabele 2.
Slika 10: Komparativni prikaz kretanja Efikasnosti upotrebe talenata, Kapaciteta zemlje da
zadrži talente i GII za Srbiju i Bugarsku (2013-2016)

Izvor: Autor prema GII Indicator Rankings & Analysis. (n.d.); GCI Country/Economy
profiles. (n.d.).

Republika Srbija se nalazi na samom dnu po veličini pokazatelja efikasnosti upotrebe

talenata, kapaciteta zemlje da zadrži talente i globalnoj inovativnosti. Zadržavanje talenata i
njihovo privlačenje je od ključnog značaja za rast inovativnosti srpske ekonomije što sa svoje
strane podrazumeva dugoročno formiranje okruženja koje po zaradama, izgledima za
zapošljavanje i uslovima rada može konkurisati ambijentu zemalja u koje odlaze
najtalentovaniji srpski stručnjaci.

Zaključak
Ekonomija znanja se temelji na kreiranju, razmeni i upotrebi znanja u procesu
stvaranja ekonomskih vrednosti. U ekonomiji znanja svojevrsne fabrike znanja (koje se
komercijalizuje u inovacije) locirane su u istraživačkim sektorima u privatnom i javnom
vlasništvu kao i univerzitetima.
Istraživanje je pokazalo da posmatrane zemlje (pet balkanskih i dve iz okruženja) još
uvek nemaju kapacitetet za globalno konkurentan privredni razvoj saobrazan principima
ekonomije znanja. Njihov potencijal da zadrži i privuče talente je izuzetno nizak. Da bi se
stvorio prostor za bilo kakav održiv i primetan pomak u smeru razvoja ekonomije znanja,
analizirani trendovi se moraju preokrenuti u veoma bliskoj budućnosti. Jaz za razvijenim
svetom u kreiranju, permanentnom obrazovanju i efikasnom upravljanju talentima ne može se
ostvariti bez osmišljavanja strateških i regionalno baziranih razvojnih politika. Dalje ulaganje
u obrazovni sistem koji nema svoju poziciju u ekonomskom okruženju, a naročito privatnom

13
preduzetničkom sektoru (koji jedini može da efektuira ljudske resurse) neće moći da
značajnije deluje u pravcu rasta inovativnosti. Bez odgovarajuće strategije u oblasti
upravljanja obrazovanih ljudi će se ubrzati odliv mozgova.
Republika Srbija zaostaje u efikasnosti upotrebe talenata, čak i u grupi balkanskih
zemalja. Ta okolnost, potpuno izvesno, značajno usporava njen put ka ekonomiji. Nepovoljna
investiciona klima, visoka stopa nezaposlenosti, korupcija i kontinuirana politička
nestabilnost doprinose sve izraženijem odlivu obrazovanih mladih ljudi.
Zadržavanje i privlačenje talenata u Srbiji zahtevaju uspostavljanje dugoročno
održivog i determinisanog okruženja koje je konkurentno u poređenju sa stranim tržištima u
pogledu plata, perspektive zapošljavanja i radnih uslova. Zbog toga inovacione politike Srbije
moraju primarno i strateški tretirati monitoring i unapređenje kapaciteta zemlje da se zadrže i
privuku talenti. Takođe potrebno je dugoročno formiranje takvog okruženja koje po zaradama,
izgledima za zapošljavanje i uslovima rada ali i socijalnim i kulturnom okruženju može
konkurisati ambijentu destinacija u koje se odlivaju naši najtalentovaniji stručnjaci.

Reference
Bagatellas, W. T., & Sergi, B. S. (2004). The Balkans “brain drain”–its meaning and
implications”. South East Europe Review, 6(4).
Cooke, P. (2002). Knowledge economies: Clusters, learning and cooperative advantage.
Routledge.
Cvetanović, S. & Mladenović, I. (2014) Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja, Niš:
sopstveno izdanje.
Cvetanović, S., Despotovic, D. & Filipović M. (2015). „Odliv mozgova“ kao limitirajući
faktor unapređenja konkurentnosti Republike Srbije. Naučni skup: „ODLIV
MOZGOVA – uzroci i posledice po nacionalni razvoj i identitet“, Filozofski fakultet
Univerziteta u Nišu
Čabrilo, S. (2012) Upravljanje znanjem, Sremska Kamenica: Fakultet poslovne ekonomije.
DeJong, D. N., Liesenfeld, R., & Richard, J. F. (2005). A nonlinear forecasting model of GDP
growth. The Review of Economics and Statistics, 87(4), 697-708.
Despotović, D., Nedic, V. & Cvetanovic, D. (2015). Inefficient use of talent as a limiting
factor to competitiveness of selected European countries. Vіsnik Hmelьnicьkogo
nacіonalьnogo unіversitetu. Ekonomіčnі nauki, (5 (1)), 47-49.
Drašković, V. Jovović, R. Drašković, M. 2013. Fenomenološki i paradigmatični elementi
ekonomije znanja, Ekonomske ideje i praksa, br. 8. str. 7-24.
Drucker, P. F. (1994). Post-capitalist society. Routledge.
GCI Country/Economy profiles. (n.d.). Retrieved August 04, 2017, from
http://reports.weforum.org/global-competitiveness-index/country-profiles/
GII Indicator Rankings & Analysis. (n.d.). Retrieved August 04, 2017, from
https://www.globalinnovationindex.org/analysis-indicator
Ismail, M., Kunasegaran, M., & Rasdi, R. M. (2014). Evidence of reverse brain drain in
selected Asian countries: Human resource management lessons for Malaysia.
Organizations and Markets in Emerging Economies, 5(1), 31-48.

14
Ješić, J. (2015) Model četvorostruke spirale (quadruple helix model) kao osnova nacionalnog
inovacionog sistema (doktorska disertacija), Sremska Kamenica: Fakultet poslovne
ekonomije Univerziteta Edukons).
Machlup, F. (1962). The production and distribution of knowledge in the United States (Vol.
278). Princeton university press.
Marshall, A. (1890). Principles of political economy. Maxmillan, New York.
Moretti, E. (2012). The new geography of jobs. Houghton Mifflin Harcourt.
OECD, (1996). The knowledge-based economy, Organisation for economic co-operation and
development, Paris.
Sala-i-Martin, X., Bilbao-Osorio, B., Blanke, J., Hanouz, M. D., Geiger, T., & Ko, C. (2013).
The Global Competitiveness Index 2013–2014: sustaining growth, building resilience.
The Global Competitiveness Report, 2014, 3-52.
Schumpeter, J. A. (1911). Theory of Economic Development. 1983. Repr. New Brunswick:
Transaction Publishers.
Schwab, K., & Porter, M. (2008). The global competitiveness report 2008–2009. World
Economic Forum.
Schwab, K., & Sala-i-Martin, X. (2015). World Economic Forum’s Global Competitiveness
Report, 2014-2015. Retrived from.
Švarc, J. (2009) Hrvatska u društvu znanja, Zagreb: Školska kniga.
Watson, I., Buchanan, J., Campbell, I., & Briggs, C. (2003). Fragmented futures: New
challenges in working life. Federation Press.

15