VEŽBA 6.

Taloženje proteina

Proteine smo istaložili uz pomoć šest reakcija (postupaka).

1.Isoljavanje proteina – naziv postupka je takav, jer pri percepciji hidrofolnih

koloida potrebna je mnogo veća koncentracija dodatog elektrolita nego kod
hidrofobnih. Joni dodatog elrktolita vezuju velike količine rastvarača i smanjuju
zapreminu rastvora koja je dostupna molekulima polielektolita, smanjuju im
solvataciju i istiskuju iz rastvora. Isoljavanje se ogleda u reverzibilnosti procesa.
Karakteristika je velika razlika u efektivnosti različitih jona, a efektivniji su oni
koji imaju veći iznos naelektrisanja i veći jonski prečnik (katjoni nisu od velikih
značaja, za razliku od anjina npr. citrat, sulfat, acetat). Tako da se za isoljavanje
belančevina koristi amonijum sulfat, koji je lako rastvorljiv i jako disociran u vodi,
slabo je hidrolizovan i slabo je kiseo, pa mu je u izoelktričnoj tački pH većine
belančevina.

Postupak: u epruvetu sa rastvorom proteina doda se mala količina amonijum-

sulfata i posmatra obrazovanje taloga proteina.

Slika 1.
2. Percipitacija solima teških metala

Soli teških metala talože proteine iz njihovih rastvora, obrazujući sa njima

kompleksna metaloorganska jedinjenja. Talozi protrina, dobijeni ovim postupkom,
nisu rastvorljivi u prvobitnom rastvaraču. Ireverzibilan je proces u kome dolazi do
denaturacije proteina. Ovo svojstvo našlo je u medicinskoj praksi, jer se pomoću
proteinskih rastvora mogu ukloniti iz organizma otrovne soli žive, olova i bakra. I
niz aminokiselina sa jonima bakra obrazuju teško rastvorljive soli.

Postupak: u svaku od tri epruvete dodati rastvor proteina, tako da u prvu

dodamo rastvor olovo-acetat, u drugu rastvor bakar-sulfata, a u treću rastvor
srebro-nitrata. U sve tri epruvete dolazi do obrazovanja taloga.

Slika 2.

3. Taloženje proteina mineralnim kiselinama

Koncentrovani rastvori mineralnih kiselina uzrokuju nepovratno taloženje proteina

iz rastvora. Taloženje se javlja kao posledica dehidratacije belančevinastih čestica i
obrazovanja soli, usled interakcije molekula proteina i kiselina.

Postupak: U dve epruvete sipati koncentrovani rastvor kiselina, u prvu

sumpornu, a u drugu azotnu kiselinu. Pažljivo dodati u epruvete rastvor proteina.
Na granici dveju tečnosti obrazuje se talog proteina u obliku prstena.

Slika 3.
4. Percipitacija proteina iz rastvora pomoću organskih kiselina- neke organske
kiseline mogu taložiti proteine iz njihovih rastvora. Razne organske kiseline
raličito deluju na proteine. Najveću primenu imaju trihlorsirćetna (uz njenu pomoć
se kvantitativno mogu ukloniti proteini) i sulfosalicilna kiselina, jer se ponašaju
kao specifični i osetljivi reaktivi.

Postupak: u epruvetu sa proteinskim rasvtorom dodati nekoliko kapi

trihlorsirćetne kiseline pri čemu dolazi do formiranja taloga.

Slika 4.

5.Taloženje proteina iz rastvora alkohola – mehaninizam delovanja alkohola

precipitacionog sredstva svodi se na pogoršavanje osobina rastvarača. Etanol
smanjuje solvatacioni omotač i rastvorljivost koloidnih čestica i one bivaju
istiskivane iz rastvora. Ako se takvoj smeši doda mala količina neke soli (NaCl)
dolazi do brzog i potpunog taloženja, zato što njihove jone adsorbuju koloidne
čestice, čime im se smanjuje naelektrisanje, pa rastvori postaju nepostojani i talože
se.

Postupak: U epruvetu sa rastvorom proteina dodati etanol i snažno promućkati.

Slika 5.
6. Taloženje proteina alkaloidnim reagensima – mehanizam percipitacije se
svodi na obrazovanje nerastvorljivih, solima sličnih jedinjenja, između alkaloidnih
i baznih azotnih grupa. Protein se ponaša kao katjon, a alkoholni reagens kao
anjon. Zbog toga se taloženje proteina iz proteina ovim reagensom vrši u kiseloj
sredini, jer se bazne azotne grupe tada nalaze u obliku katjona. U alkalnoj sredini
protein se rastvara.

Postupak: u epruvetu sa rastvorom proteina dodati nekoliko kapi 10%-nog

rastvora sirćetne kiseline i nekoliko kapi K4[Fe(CN)6]. Energično promućkati do
pojave taloga.

Slika 6.