УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Биљне штеточине и њихово сузбијање

Тема:

MАЛИНИНА МУШИЦА ГАЛИЦА (Lasioptera rubi Schrank)

Мастер академске студије Агрономија, модул Заштита биљака

Предметни наставник: Студент:

др Снежана Танасковић, доцент Ненад Јованчић

Чачак, 2018.
 САДРЖАЈ

Увод ................................................................................................................................................ 1
Морфологија и биологија врсте................................................................................................... 2
Присуство малинине мушице галице на неким сортама малине ............................................. 5
Сузбијање....................................................................................................................................... 6
Литература ..................................................................................................................................... 7
 Увод

Економски исплатива производња малине прихватљива је једино у условима

ефикасне контроле штеточина и узрочника болести. Међутим, примена пестицида
непосредно пред бербу повећава ниво присутних резидуа у плодовима у границама и до
50% изнад дозвољених (Cross and Berrie, 2006). Услови за производњу квалитетних
плодова малине стичу се померањем последњег пестицидног третмана раније у вегетацију,
узгојем отпорних сорти, коришћењем непестицидних мера, развојем биолошке контроле и
непрекидним визуелним надзором праћеним прогнозом појаве болести и штеточина
(Танасковић и Миленковић, 2012).
Малину напада већи број штеточина, које у годинама масовне појаве могу смањити
принос и до 80% (Стаменковић и сар., 1996).
Од око 80 штетних организама пронађених у малиногорјима широм света, 25 су из
различитих инсекатских врста (Стаменковић и сар., 1996; Ивановић и сар., 1999).
Економски најзначајније штеточине у малиногорјима Републике Србије
класификоване су у три основне групе:
1. Специфични штетни инсекти;
2. Полифагни штетни инсекти и
3. Остале штеточине (Добривојевић, 1969; Пантелић и Шуљагић, 1993).
У специфичне штетне инсекте убрајају се: малинина буба (Byturus tomentosus),
малинин светојед (Anthonomus rubi), малинин прстенар (Agrilus aurichalceus), малинин
стаклокрилац (Bembecia hylaeformis), малинин коребус (Coroebus rubi), малинина мушица
изданка (Rеsseliella theobaldi), малинина мува галица (Lasioptera rubi), мала зелена лисна
ваш малине (Aphis idaei).
Lasioptera rubi уз Resseliella theobaldi које припадају фамилији Cecidomyiidae су
економски говорећи веома озбиљне штеточине присутне широм Европе. Пo OEEP/EPPO
(1993) класификацији за род Rubus, ове две штеточине сматрају се штетним организмима
које захтевају превентивне мере праћења (визуелним осматрањем) са циљем њихове
елиминације из засада (Танасковић и сар., 2008).

Малинина мушица галица је штеточина присутна у свим подручјима гајења малине

у Србији. Представља економски значајну штеточину која поред штете на малинама,
штету може наносити и у засадима купине. Највећу штету изазива у малињацима где
изостаје скидање изданака по завршеној берби.

1
 Морфологија и биологија врсте

Имаго је црног тела, дуг 1,5-3 mm, мале главе, црних очију, са стакласто
провидним крилима чије су ивице скоро преклопљене. Груди су браон са сребрним
пругама, док је абдомен браонкасто црн са сребрно сивим попречним пругама
(Танасковић и Миленковић, 2012). Абдомен овог инсекта је увек светлији него леђа. На
глави има две велика ока која се истичу величином у односу на остатак главе. Имаго је
опнокрилац обрастао бројним љуспицама и длачицама. Има једну генерацију годишње.
Презимљава као одрасла ларва у галама (гукама) изданака.

Сл. 1. Имаго малинине мушице галице (http://agronomija.rs)

Након копулације женке полажу јаја на изданке који су се развили у току исте
године и то најчешће при првој трећини дужине од површине земље. Женка полаже јаја у
групама на површини једногодишњих изданака у непосредној близини пупољака (Симова
– Тошић, 1970), то јест просечно 15 јаја у основи пупољака, постављених са стране
(Anonymous, 2007) крајем маја, почетком јуна месеца. Женка јаја полаже у цветне
пупољке малине у време одвајања круничних листића. Јаја су овална, наранџасте боје.
Ембрионално развиће траје осам до десет дана. По пиљену ларве су беле. Непосредно по
еклозији, ларве продиру кроз епидермис, задржавају се испод коре извесно време, а потом
продиру у изданак биљке домаћина (Петровић и Милошевић, 2002).

2
 На месту убушивања после 10-20 дана, а под дејством лучевина инсеката, образују
се задебљања (гале, гуке, квржице) најчешће неправилног облика, прекидају се проводни
судови због чега с изданци слабије развијају и лако ломе (Петровић и Милошевић, 2002).
Штета је уочљива појавом гала које постају видљиве током наредних три до шест недеља,
у јулу-августу. На једном изданку малине може се налазити и неколико места где су ларве
напале изданак малине, а честа је ситуација да места која су оштећена доста личе и на
оштећења од мраза. Гале се разликују по облику, могу бити издужене, округласте или у
облику рак ране. Гале се налазе дужином изданака, од основе, средином и горњим
деловима, али и на лисним дршкама (Танасковић и Миленковић, 2012).

Сл. 2. Формирана гала на изданку малине (оригинал)

На изданцима, бочним гранама, лисним или плодовим дршкама су асиметричне
израслине, дуге 3-4 cm, широке 1,5-2 cm (Танасковић и Миленковић, 2008). Гале су најпре
зелене, а током вегетације мењају боју ка светло браонкастој и одрвене. На зараженим
изданцима успорен је раст и формирање плода. Често се изданци ломе непосредно испод
гале. Гале се примећују најлакше у зимском периоду. Изданци са оваквим галама су
обично танки, закржљали, повијени и често се дешава да се суше.

3
 Повшина гала је испуцала, а унутрашњост садржи само једну комору са
различитим бројем наранџасто црвених ларви дужине 2-4 mm. Ларве изгледају као да су
подељене на чланке због удубљења око тела. Најчешће током априла наредне године,
формирају лутку, наранџасте до тамно мрке боје дужине 2-3 mm . Током наредне две или
три недеље еклодира имаго (Танасковић и Миленковић, 2012). Каткад ларве настављају са
исхраном у току зиме и следећег пролећа све до почетка маја, када се претварају у лутку у
истим галама у којим су се развиле. Одрасли инсекти се јављају од маја до августа. У
нашим условима имаго се најчешће појављује средином јуна, у време пуног цветања
малине.

Сл. 3. Пресек гале (оригинал)

Ларве својом исхраном унутар изданака стварају механичка оштећења ткива која
представљају улазна врата за патогене и настанак инфекције (Петровић и Лепосавић,
2011). Ниво инфестираних изданака може да варира од 8 до 10% код сорти Willamette i
Latham, до 51% код хибрида К 81-6. У годинама масовне појаве мушица галица може да
оштети и до 25% изданака (Стаменковић и сар., 1996). У условима високих температура и
ниске влажности малнина мушица галица има развучен лет или можда две генерације.
Интензитет напада значајно је увећан механичким повредама изданака малине (оруђе или
град) (Танасковић и Миленковић, 2012). Присуство штеточине интензивније је у засадима
у којима је дошло до механичких оштећења (оруђе за обраду, град). Године 1999. услед
појаве града у региону Чачка установљено је да је око 30% засада малине било
инфицирано галама изазваних присуством малинине мушице галице (Ивановић и сар.,
1999).

4
Присуство малинине мушице галице на неким сортама малине

Истраживањем интензитете напада малинине мушице галице на различитим

сортама малине током 2006 и 2007 године, утврђено је присуство гала у обе испитиване
године на сорти Litham, док су на сортама Тullamen, Willamete и хибриду К 81-6 гале биле
присутне само током 2006. године. На сорти Meeker током испитиваних година није
утврђено присуство гала. Највећи број инфицираних изданака регистрован је код хибрида
К 81-6 (9), затим код сорте Litham (5), Willamette (4), а најмањи код сорте Tullamen (1).
Што се броја ларви унутар гала тиче, највећи број ларви развио се унутар гала сорте
Litham (51), а најмањи код хибрида К 81-6. Симова и Добројевић, 1966 у свом
истраживању на поменутом региону, такође су утврдили највећи број развијених ларви у
галама код сорте Litham (106). Највећи просечан број ларви развијених по једној гали
добијен је код сорте Litham (17,2), затим код хибрида К 81-6 (10,9), код Willamett-a (9.4), а
најмањи код сорте Тullameen (7) (Танасковић и сар., 2008).

Испитивањем током 2008. године, на сорти Мeeker поново није регистровано

присуство гала. Највећи број инфицираних изданака утврђен је код хибрида К 81-6 (10),
затим код сорте Willamette (9), Laitham (4) и Тullamen (4). Просечно, највише ларви унутар
једне гале развило се код сорте Тullamen (24,5), а најмање код сорте Laitham (5,28)
(Танасковић и Миленковић, 2009).

Током 2009. године планирана је ерадикација засада у којем су вршена

истраживања, па у њему нису примењиване агротехничке мере неге. Присуство
морфометријских промена у виду гала није утврђено на сортама Tullameen и Laitham, док
су гале регистроване на сортама Willamette, Meeker и хибриду K 81-6. Просечно највише
инфицираних изданака по дужном метру регистровано је на хибриду К 81-6 (15), затим
код сорте Meeker (8) и Willamette (4). Гале су се разликовале по облику, издуженије су код
Meeker-a, а више округласте код хибрида К 81-6. Највећи број ларви у једној гали
регистрован је код хибрида К 81-6 (43), а најмањи код сорте Willamete (3) Највећи
просечан број ларви по гали регистрован је код Meeker-a (8,11), а следи K 81-6 (6,7) и
Willamette (4,5) (Tанасковић, 2010).

5
 Сузбијање

Сузбијање ове штеточине је отежано, јер се хемијске мере не могу обављати, с

обзиром да су одрасли инсекти активни у периоду цветања малине. Практично једина
права мера је уклањање оболелих изданака и њихово спаљивање пре еклозије имага
(Петровић и Милошевић, 2002). Најефикаснија мера борбе је уклањање заражених
изданака у периоду од после бербе, до априла наредне године, пре еклозије имага нове
генерације. Такође потребно је обратити пажњу ако у близини има дивље купине јер се и
на њој успешно развијају ларве, па је и њу потребно очистити. У току лета одржавати
хигијену засада, где проређивање изданака, уклањање корова и доњих листова значајно
смањује напад ове мушице. Највећа бројност ове штеточине је управо у засадима где се не
спроводе основне хигијенске мере, нарочито уклањање корова. У таквим засадима већа је
влажност ваздуха у приземном делу што директно омогућава већи степен преживљавања
младих ларви пре њиховог убушивња у изданке (Тркуља и сар., 2016). Засади код којих је
током ранијих вегетација била заступљена мува галица могу се третирати бифентрионом
(Тalstar, Fobs), малатионом (Etiol), циперметрином (Cipkord) или фенитротионом
(Fenitrotion) непосредно пре цветања, а средство се наноси при дну изданка, да би се
сузбили одрасли инсекти при појављивању у пролеће.

6
 Литература

Anonymous, (2007): Himbeerrutengallmücke.

http://www.insektenbox.de/zweifl/himgal.htm
Cross, J., Berrie, A. (2006): The challenges of developing IPM Programmes for soft fruit
crops that eliminate reportable pesticide residues. J Fruit Ornam. Plant Res, 14 (Suppl. 3), str.
49-50.
Dobrivojević, K. (1969): Štetočine maline. Zadružna knjiga, Beograd.
Ivanović, M., Petanović, R., Milenković, S. (1999): Aktuelni problemi u zaštiti maline i
kupine. Četvrto jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja, Zaltibor 6- 10.12.1999, 32 - 33.
Milenković S., Tanasković Snežana (2007): Harmfulness of raspberry gall midge,
Lasioptera rubi Schrank (Diptera, Cecidomyiidae), to some raspberry cultivars. International
Organisation for Biological and Integrated Control of Noxious Animals and Plants (IOBC).
Workshop on Integrated Soft Fruit Production. 6th Meeting at East Malling Research, Kent, UK,
24th – 27th September 2007. Book of Abstracts. pp. 43;
OEPP/EPPO, (1993): Recommendations made by EPPO Council in 1992: scheme for the
production of classified vegetatively propagated ornamental plants to satisfy health standards.
Bulletin OEPP/EPPO Bulletin, 23: 735-736.
Pantelić, Ž., Šuljagić, M. (1993): Savremena zaštita maline i kupine od bolesti, štetočina i
korova. Savetovanje o proizvodnji, preradi i plasmanu malne i kupine, Arilje.
Petrović, S., & Leposavić, A. (2011): Malina – nove tehnologije gajenja, zaštite i
prerade. Institut za voćarstvo, Čačak.
Petrović, S., Milošević, T. (2002): Malina: tehnologija i organizacija proizvodnje.
Agronomski fakultet.
Predrag, N. (2013): Malinina mušica galica – Lasioptera Rubi. Available at:
http://agronomija.rs/2013/malinina-musica-galica-lasioptera-rubi/
Simova Tošić Duška (1970): Malo poznate štetočine maline iz familije Cecidomyidae
(Diptera), Jugoslovensko voćarstvo, 193-197.
Stamenković, S., Pešić, M., Milenković, S., (1996): Štetočine maline i kupine. Biljni
lekar, br. 2, str. 136 – 152, Novi Sad.

7
 Tanasković, S. (2010): Intenzitet napada Lasioptera rubi (Diptera: Cecidomyiidae) u
kolekcionom zasadu maline. X Savetovanje o zastiti bilja. Zbornik rezimea radova, 30-31.
Tanasković, S., & Milenković, S. (2009): Occurrence of raspberry gall midge Lasioptera
rubi Schrank (Diptera, Cecidomyiidae) in some raspberry cultivars. Acta Agriculturae
Serbica, 14(28), 79-85.
Tanasković, S., Milenković, S. (2012): Malinine mušice - manje poznate štetočine u
zasadima maline. Biljni lekar, 40(2-3), 110-122.
Tanasković, S., Milenković, S., Sretenović, D. (2008): Intensity of attack of raspberry
gall midge (Lasioptera rubi Schrank (Diptera, Cecidomyiidae)), on some raspberry
genotipes. Acta entomologica serbica, 13(1-2), 43-50.
Trkulja. V., Mitrić, S., Čivić, H., Karić, N., Ostojić, I., Mićić, N., Đurić, G., Cvetković,
M., Pašalić, B., Radović, R., Jusović, H. (2016): Integralna zaštita jagodastog voća, str.150.