Sadržaj:

1. UVOD...............................................................................................................................................................2

1.1. Industrijska svojina..................................................................................................................................2

1.2. Patent.......................................................................................................................................................2

1.3. Predmet zaštite........................................................................................................................................2

1.4. Uslovi pravne zaštite ...............................................................................................................................2

1.5. Vrste patenta i subjekt zaštite ................................................................................................................3

1.6. Sadržina prava na patent ........................................................................................................................3

2. OGRANIČENJE PATENTA.................................................................................................................................4

2.1. Iscrpljene prava (konzumacija) ...............................................................................................................4

2.2. Korišćenje patentiranog pronalaska u lične nekomercijalne svrhe.......................................................5

2.3. Korišćenje patentiranog pronalaska u svrhe istraživanja ......................................................................5

2.4. Korišćenje patentiranog pronalaska radi pripremanja leka na recept ..................................................6

2.5. Korišćenje patentiranog pronalaska na transportinim sredstvima u mejdunarodnom saobraćaju ....6

2.6. Pravo ranijeg korisnika pronalaska.........................................................................................................6

2.7. Prinudna licenca ......................................................................................................................................7

2.8. Prinudna licenca u korist titulara prava zaštite biljne sorte ..................................................................9

2.9. Prinudna licenca u javnom interesu .......................................................................................................9

2.10. Ogranicenje patenta u vezi sa bioloskim materijalom.......................................................................10

3. ZAKLJUČAK ...............................................................................................................................................11

Literatura: .........................................................................................................................................................12

Internet literatura:............................................................................................................................................12

1
 UVOD
1.1. Industrijska svojina

Industrijska svojina je pravno zaštićena intelektualna tvorevina koja se moze iskoristiti u

proizvodnji I prometu roba I usluga. U prava industrijske svojine ubrajaju se: patentno pravo,
pravo žiga, pravo zaštite dizajna , pravo zaštite oznake geografskog porekla, pravo zaštite
topografije integrisanog kola i pravo zaštite biljne sorte.
Za sva subjektivna prava industrijske svojine je karakteristično da nastaju odlukom nadležnog
upravnog organa u strogo formalnom upravnom postupku. U Bosni I Hercegovini taj upravni
organ je Institut za intelektualno vlasništvo.

1.2. Patent

Patentom se štiti pronalazak koji ispunjava zakonom predviđene uslove. Patent je dakle
subjetktivno pravo koje pripada fizičkom ili pravnom licu ukoliko su ispunjeni zakonom
predviđeni materijalni i formalni usovi. Kada jedno lice postane nosilac (ili titular) patenta, ono
ima određena prava za određenu teritoriju za određeno vreme. Sadržaj prava iz patenta određuju
važeći zakonski propisi u svakoj zemlji.

1.3. Predmet zaštite

Predmet patentne zaštite je pronalazak kao materijalizovan proizvod pronalazačkog rada pojedinca
ili grupe ljudi. Pronalazak je finalni rezultat pronalazačkog rada, jer pravnu zaštitu uživa onaj
pronalazački rad koji je pružio određene rezultate – pronalazak. Drugim rečima pronalazak je
rešenje određenog tehničkog problema.

1.4. Uslovi pravne zaštite

U pogledu uslova koje jedan pronalazak treba da ispunjava da bi postao patent ima dosta
razlika između zakonskih propisa u pojedinim zemljama. Ipak, u svim zakonskim propisima
nalazimo dve grupe uslova – uslovi koje pronalazak treba da ispuni da bi dobio patentnu zaštitu i
uslovi koje treba da ispuni prijavilac da bi ostvario prava na patent. Prvu grupu uslova nazivamo
materijalnim uslovima dok su drugi formalni uslovi.

Prvi zakoni o patentima doneti krajem XVIII veka sadržali su novost pronalaska kao
osnovni uslov za odobravanje patenta. Situacija se u tom pogledu nije promenila. U svim
zakonima o patentima u svetu, novost pronalaska je prvi uslov za dobijanje patenta.

Drugi opšti uslov koji pronalazak treba da ispuni da bi mogao da dobije pravnu zaštitu odnosi se
na primenjivost. Pronalazak treba da bude primenjiv u indrustriji ili drugoj privrednoj ili
neprivrednoj delatnosti.
2
 Treći uslov je inventivni nivo pronalaska. U nekim zakonima o patentima predviđa se kao
uslov za dobijanje patenta da pronalazak mora biti tehničke prirode, takođe jedna od novina
Zakona od 1981. godine je uslov da pronalazak mora biti rezultat stvaralačkog rada. Pored ovih
uslova koje predviđa zakon u zakonima drugih zemalja srećemo i uslov korisnosti.

1.5. Vrste patenta i subjekt zaštite

Svi patentni zakoni u svetu predviđaju patent kao osnovni oblik pravne zaštite pronalaska.
Međutim, u nekim zemljama među kojima je i naša, patent je jedini oblik pravne zaštite dok u
drugim, pored patenta, postoji i drugi oblici pravne zaštite za pronalaske (Autorska svedočanstva,
korisni modeli i dr.).
Patent je pravo koje određenom licu – nosiocu patenta, daje isključivo pravo privredne upotrebe
pronalaska koji je zaštićen patentom. Nosilac patenta može da bude fizičko ili pravno lice,
domaćeg ili stranog porekla. Nosilac patenta može da bude pronalazač ali i drugo lice koje nije
pronalazač već mu je pronalazač ustupio, pod određenim uslovima, pravo na podnošenje patentne
prijave odnosno pravo na dobijanje patenta, zatim poslodavac ili njegov pravni sledbenik ili više
pronalazača (supronalazači).
Pored ovog patenta koji predstavlja osnovni patent u našem pravu, Zakon predviđa eksplicitno još
dve vrste patenta – dopunski i poverljiv patent i implicitno – zavisan patent.

1.6. Sadržina prava na patent

Pravo na zaštitu pronalaska ili pravo na dobijanje patenta pripada pronalazču. Pravo na pronalazak
je prenosivo i pronalazač ga može ustupiti zainteresovanom fizičkom ili pravnom licu. Priznanjem
patenta, to lice postaje nosilac prava na patent, odnosno stiče isključivo pravo apsolutnog
karaktera, vremenski i teritorijalno ograničeno.
Pronalazač, nezavisno od toga da li je nosilac prava na patent ili ne, ima zakonom
predviđena moralna i materijalna prava.

Moralno pravo je ličnopravno ovlašćenje pronalazača da bude naveden kao pronalazač u prijavi
za priznanje patenta i svim ispravama koje se odnose na njegov patent.

Sadržinu prava na patent čini materijalno– pravno ovašćenje nosioca patenta da patent iskorišćava
u proizvodnji i prometu, da zabrani drugim licima da koriste njegov patent, da raspolaže patentom
i da ostvaruje naknadu u slučaju da drugo lice koristi njegov patent.

3
 2. OGRANIČENJE PATENTA

Zakonom su propisani slučajevi kada patent ne deluje u odnosu na određena lica, odnosno
kada određena lica imaju pravo da koriste tuđ patentirani pronalazak, a da time ne vređaju patent.
Ovakvim ograničenjima patenta zakonodavac nastoji da postigne poželjnu i pravednu ravnotežu
između interesa titualara patenta i legitimnih interesa trećih lica, odnosno društvene zajednice.
Prema Zakonu Bosne I Hercegovine ( Clan 54.) Patent garantuje nosiocu patenta slijedeća
isključiva prava:
a) ako je predmet patenta proizvod: zabranu trećim licima, da bez njegove dozvole, izrađuju,
upotrebljavaju, nude na prodaju, prodaju ili za te namjene uvoze zaštićeni proizvod;

b) ako je predmet patenta postupak: da zabrani trećim licima, da bez njegove dozvole,
upotrebljavaju postupak, nude na prodaju, prodaju ili za te namjene uvoze takav proizvod koji je
dobijen direktno tim postupkom.

Clan 55 Zakona Bosne i Hercegovine propisuje da se isključiva prava iz člana 54. ne odnose se,
na:

a) radnje koje se odnose na ličnu i nekomercijalnu upotrebu predmeta patenta;

b) ispitivanja i opite svih vrsta koja se odnose na predmet patenta, neovisno od njihove konačne
namjene;

c) neposredno i pojedinačno spravljanje lijekova u apotekama u skladu sa ljekarskim uputstvom ili

receptom i radnje, koje se neposredno odnose na takav način pripremanja lijekova;

d) upotrebu sredstava, koja su predmet patenta, na brodovima drugih država, u brodskom trupu, u
strojevima, opremi, aparatima i drugom priboru, kada samo privremeno ili slučajno uđu u
akvatorij Bosne i Hercegovine, pod uvjetom da su ta sredstva upotrebljena isključivo za potrebe
broda;

e) upotrebu sredstava, koja su predmet patenta, u konstrukciji ili radu naprava za kretanje po zraku
ili zemlji drugih država, ili u priboru tih naprava, kada bi se privremeno ili slučajno zatekli na
teritoriji Bosne i Hercegovine,

f) radnje, predviđene u članu 27. Konvencije o međunarodnoj civilnoj avijaciji, od 7. decembra

1944 godine, ako se te radnje odnose na letjelice neke države koja koristi beneficije sadržane u
navedenom članu.

2.1. Iscrpljene prava (konzumacija)

Zakon Bosne i Hercegovine ( Clan 57) propisuje:

Nosilac patenta ne može zabraniti drugim licima nuđenje na prodaju, prodaju ili upotrebu
proizvoda koji je na domaće tržište prethodno stavio on ili drugo lice s njegovim izričitim
odobrenjem.

4
Dakle, ukoliko je jedan proizvod, koji je obuhvaćen patentnom zaštitom, voljom titulara patenta,
odnosno njegovog pravnog sledbenika pušten u promet na teritoriji važenja patenta, onda novi
vlasnik tog proizvoda sme isti dalje nuditi, stavljati u promet i upotrebljavati bez obaveze da za
vršenje tih radnji pribavi ovlaštenje od titulara patenta odnosno njegovog pravnog sledbenika.

Prema tome, bitno je da se zapazi sledeće:

1. proizvod mora biti stavljen u promet od strane titulara patenta ili njegovog pravnog
sledbenika;

2. treće lice mora pribaviti svojinu na tom proizvodu;

3. iscrpljuju se samo ovlašćenja na nuđene i stavljanje u promet i upotrebu proizvoda;

4. ovlašćenja se iscrpljuju samo u pogledu konkretnog primerka proizvoda na kojem je

svojinu steklo treće lice;

5. do iscrpljena prava dolazi samo na teritoriji države u kojoj je proizvod stavljen u promet,
tzv. nacionalno iscrpljenje, a ne i u drugim državama u kojima isti titular ima patent za isti
pronalazak;

Iscrpljenje prava postoji ne samo u patentnom pravu, već je, uz određene modifikacije,
zastupljeno i kod svih ostalih isključivih prava intelektualne svojine.

2.2. Korišćenje patentiranog pronalaska u lične nekomercijalne svrhe

Patent je zamišljen kao pravno sredstvo koje inventivni subjekti koriste u privrednoj
konkurenciji. Zato radnje korišćenja pronalaska koje su u domenu zadovoljenja licnih
nekomercijalnih ciljeva pojedinaca nisu od interesa za sistem patentne zaštite, sto je i razlog za
njihovo izuzimanje od dejstva patenta.
Kvalifikacija određene radnje korišćenja pronalaska kao radnje koja je preduzeta u lične
svrhe ne znači da je ona nužno i nekomercijalna. Stoga, uslovi lične i nekomercijalne svrhe
korišćenja patentiranog pronalaska moraju biti kumulativno ispunjeni. Tako na primer upotreba
petentiranih držača za zavese u sopstvenom stanu izuzeta je od dejstva patenta; ali ako se držači
koriste u stanu kojeg vlasnik daje u zakup, onda je to radnja obuhvacena dejstvom patenta.

2.3. Korišćenje patentiranog pronalaska u svrhe istraživanja

Radnje korišćenja patentiranog pronalaska, koje su preduzete u svrhu istraživanja na

proizvodu ili postupku na koji se zaštita odnosi, izuzete su iz patentne zaštite. Pravnopolitički
razlog za postojanje ovog izuzetka leži u činjenici da je smisao patentne zaštite da podstiče
tehnološki razvoj a ne da ga sputava. Prema tome, nedopustivo bi bilo da patent za doređeni
pronalazak odlaže do isteka patentne zaštite mogućnost da se istraživanjem i razvojem dođe do
novih rešenja na bazi patentiranog pronalaska.
Polazeći od pravnopolitičkog smisla ovog izuzetka, jasno je da se on odnosi samo na

5
istraživanja koja su tehničke prirode a na i na ona koja imaju pretežno ekonomski, socijološki ili
drugi karakter.

2.4. Korišćenje patentiranog pronalaska radi pripremanja leka na recept

Neposredna priprema leka u apotekama na pojedinačni lekarski recept, kao i radnja

stavljanja tako spravljenog leka u promet izuzete su iz dejstva patenta.
Opšti etički i zdravstveni interes nalaže da patent za lek ne bude prepreka da se taj lek u
pojedinačnim slučajevima proizvede i stavi u promet. To je pravnopolitički razlog koji se nalazi u
osnovi ovog izuzetka.
Prema tome, ovaj izuzetak ne odnosi se na spravljanje leka radi stvaranje zaliha, vec se
odnosi isključivo na slučaj kada je spravljanje leka usmereno na izvršenje konkretnog lekarskog
naloga da se, za potrebe lečenja određenog lica, u skladu sa recptom lek pripremi i preda tom licu
ili drugom licu koje će ga dati pacijentu.

2.5. Korišćenje patentiranog pronalaska na transportinim sredstvima u mejdunarodnom

saobraćaju

Iz dejstva patenta izuzeta je radnja upotrebe patentiranog proizvoda koji je ugrađen u

zemaljsko, vodeno ili vazdušno prevozno sredstvo koje je registrvano u nekoj od država članica
Pariske konvencije, a koje se slučajno ili privremeno našlo na teritoriji Bosne i Hercegovine ili
druge države članice ove konvencije.
Ovo pravilo ima svoje opravdanje u potrebi da patentno pravo ne bude smetnja odvijanju
međunaradnog saobraćaja. Drugim rečima, prilikom održavanja međunarodnog saobraćaja u
državama u kojima postoji patent za neke od delova prevoznog sredstva, nije potrebno da se
prethodno pribavlja licenca za upotrebu tog dela, niti da se plaća licencna naknada.

2.6. Pravo ranijeg korisnika pronalaska

Moguće je da više lica, koja su međusobno nezavisna, budu u legalnom posedu istog
pronalaska pre nego jedno od njih podnese prijavu za zaštitu tog pronalaska. To je najčešće slučaj
onda kad dva ili više lica, samostalno i međusobno nezavisno radeći, načine isti pronalazak. Ako
jedno od tih lica odpočne sa korišćenjem pronalaska, a drugo lice ga pretekne u podnošenju
prijave patenta, prema opštim pravilima patentnog prava bi to drugo lice, pod predpostavkom da
mu patent bude priznat, bilo ovlašćeno da prvom licu zabrani nastavak privrednog korišćenja
pronalaska od dana podnošenja prijave. Međutim, zakonodavci u najvećem broju zemalja smatraju
da je u tom slučaju, iz razloga pravičnosti, neophodna zaštita privredne investicije za korišćenje
pronalaska, koja je učinjena pre podnošenja prijave. Pravni institut koji tu zaštitu obezbeđuje je
tzv. pravo ranijeg korisnika. Prema tom institutu, lice koje je investiralo u početak korišćenja
pronalaska pre nego je drugo lice podnelo prijavu patenta za isti pronalazak, ima pravo da nastavi
sa korišćenjem istog pronalaska čak iako to lice stekne patent.

6
Zakon Bosne i Hercegovine ( Clan 56) propisuje:

1. Patent, odnosno patent sa skraćenim trajanjem ne djeluje prema licu koje je prije datuma
priznatog prava prvenstva na teritoriji Bosne i Hercegovine, u dobroj vjeri, već otpočelo korištenje
u proizvodnji zaštićenog pronalaska, odnosno izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje
takvog korištenja.

2. Lice iz stava 1. ima pravo da pronalazak koristi isključivo u proizvodne svrhe, u svom
sopstvenom pogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe.

3. Lice iz stava 1. ne može prenijeti svoje pravo na korištenje pronalaska na drugog, osim ako
zajedno sa pravom prenosi i preduzeće, odnosno dio preduzeća u kome je pripremljeno, odnosno
otpočelo korištenje tog pronalaska.

Dakle, pravo ranijeg korisnika priznaje se samo licu koje je na svestan način došlo u posed
pronalaska i koje je bilo savesno u trenutku otpočinjanja koriščenja istog. To znači da lice koje je
protiv volje pronalazača saznalo za pronalazak ne može biti titular prava ranijeg korisnika. Isto
važi u slučaju da je pronalazač tom licu saopštio svoj pronalazak, ali mu nije dao pristanak za
njegovo korišćenje.
Pod otpočinjanjem korišćenja podrazumeva se ne samo preduzimanje bilo koje radnje koja
je obuhvaćena sadržinom patenta, već je dovoljno i okončanje priprema za preduzimanje takve
radnje.
Sadržina prava ranijeg korisnika svodi se na ovlašćenje ranijeg korisnika da nastavi sa
otpočetim korišćenjem pronalaska u svom pogonu ili preduzeću. Dakle, ovo pravo ne ovlašćuje
korisnika da proširuje vrste i obim korišćenja pronalaska.
Pravo ranijeg korisnika je imovinsko subjektivno pravo koje deluje samo u odnosu prema
titularu patenta. Njegova specifičnost je u tome sto ono nije slobodno prenosivo, već se može
preneti samo ako se prenosi privredna jedinica u kojoj su preduzete radnje na osnovu kojih je to
pravo stečeno tj. preduzeće.

2.7. Prinudna licenca

Prinudna licenca je tradicionalni instrument patentnog prava, čija je svrha da spreči

zloupotrebu patenta. Ta zloupotreba se sastoji u tome što titular patenta blokira korišćenje
patentiranog pronalaska na tržištu zemlje u kojoj mu je priznat patent. Drugim rečima, on ne
koristi patentirani pronalazak, ali ne dozvoljava ni drugima da to čine, čime se tržištu te zemlje
uskraćuju proizvodi i usluge na koje se patentirani pronalazak odnosi.
Prinudna licenca je subjektivno pravo na korišćenje patentiranog pronalaska, koji treće lice
stiče na sopstveni zahtev, odlukom uprave za industrijsku svojinu, ukoliko su ispunjeni zakonom
propisani uslovi za to. U Bosni i Hercegovini o izdavanju prinudne licence odlučuje sud BiH.
Osnovni uslov za izdavanje prinudne licence jeste da nosilac patenta ne želi dobrovoljno da
ustupi licencu za korišćenje svog patentiranog pronalaska. Da bi se ovaj uslov smatrao ispunjenim,
neophodno je da je određeno lice učinilo ozbiljan pokušaj i napor da sa titularom patenta zaključi
ugovor o licenci, i da do zaključenja takvog ugovora nije došlo zbog nezainteresovanosti titulara

7
 patenta. Tutular patenta može fingirati svoju zainteresovanost i spremnost za ustupanje licence
time što ce postavljati neopravdano teške uslove. U takvom slucaju će se takođe smatrati da on ne
želi da zaključi ugovor o licenci.
Nemogućnosti zaključenja ugovora o licenci mora se pridružiti jedan od dva dodatna,
alternativno postavljena uslova:

1. Tutular patenta sam ili preko drugog lica ne koristi ili nedovoljno koristi patentirani pronalazak u
BiH.

2. Korišćenje tog patentiranog pronalaska je uslov za korišćenje drugog (zavisnog) pronalaska koji je
zaštićen patentom na ime drugog lica.

Uslov nekorišćenja ili nedovoljnog korišćenja patentiranog pronalaska ispunjen je onda kad na
tržištu BiH nije zadovoljena tražnja za određenim proizvodom ili postupkom na koji se odnosi
patentna zaštita. Shodno tome, ukoliko titular patenta uvozi u BiH patentirane proizvode, čime se
u potpunosti ili u najvećoj meri zadovoljava tražnja za tim proizvodom, nema osnova da se
zahteva izdavanje prinudne licence po osnovu korišćenja odnosno nedovoljnog korišćenja
patentiranog pronalaska.
Alternativni uslov za izdavanje prinudne licence tiče se situacije u kojoj titualar osnovnog
patenta ne želi da ustupi licencu za korišćenje pronalaska nosiocu zavisnog patenta, čime pravno
onemogućava korišćenje zavisnog pronalaska. Zakonodavac i u tome vidi oblik zloupotrebe
patenta. Podrazumeva se da lice koje traži prinudnu licencu, u ovom slučaju, mora biti titular
zavisnog patenta. Da bi uprava za industrijsku svojinu izdala prinudnu licencu titular zavisnog
patenta mora:

1. Da dokaže da njegov patentirani pronalazak predstavlja značajan tehnološki napredak od

ekonomskog značaja u odnosu na pronalazak zaštićen osnovnim patentom.

2. Da obezbedi, pod razumnim uslovima, licencu titularu osnovnog patenta za korišćenje pronalaska
zaštićenog zavisnim patentom, tzv. unakrsna licenca.

U svakom slučaju, lice koje zahteva od uprave za industrijsku svojinu da mu se izda prinudna
licenca mora dokazati da raspolaže tehnoloskim mogućnostima za uspešno korišćenje pronalaska.
Prinudna licenca se ne može izdati pre isteka roka od četiri godine od dana podnošenja
prijave, odnosno tri godine od dana priznanja patenta, zavisno od toga koji rok kasnije ističe.
Takođe, prinudna licenca se ne može ukinuti ukoliko prestanu da postoje razlozi zbog kojih je
izdata.
Tutular patenta se može odbraniti od prinudne licence ukoliko dokaže da postoje opravdani
razlozi zbog kojih on ne koristi ili nedovoljno koristi svoj pronalazak.
Prinudna licenca može biti samo neisključiva. Prenosivost prinudne licence ograničena je
samo na slučaj kad dolazi do prenosa preduzeća, odnosno dela preduzeća u kojem se pronalazak
koristi na osnovu prinudne licence. U svim drugim slučajevima, prinudna licenca je neprenosiva.
Nosilac prinudne licence je u obavezi da titularu patenta plaća licencnu naknadu. O iznosu i
načinu plaćanja naknade sporazumevaju se titular patenta i nosilac prinudne licence. Ukoliko
sporazum između njih ne može da se postigne o tome odlučuje sud. Jedna od mera za zaštitu
interesa titulara patenta je da nosilac prinudne licence ne sme da otpočne sa korišćenjem
pronalaska dok odluka suda o pitanjima licencne naknade ne postane pravosnažna.
8
 2.8. Prinudna licenca u korist titulara prava zaštite biljne sorte

Biljne sorte se ne mogu štititi patentom. Za zaštitu intelektualne svojine na novim biljnim
sortama ustanovljeno je posebno pravo – pravo zaštite biljne sorte (sui generis). Međutim biološki
materijal kao sto su delovi biljke, sekvence gena, kao i biljka u celini mogu biti predmet patenta.
Ta okolnost može da dovede do situacije u kojoj je jedno lice nosilac patenta za biotehnološki
pronalazak, a da drugo lice načini biljnu sortu koja se sastoji od biljnih individua koje imaju taj
genom. Savremeno patentno pravo predviđa da kad lice koje je načinilo biljnu sortu ne može da je
zaštiti ili iskoristi a da time ne povredi raniji tuđi patent, ono može od uprave za industrijsku
svojinu da zatraži izdavanje prinudne licence za korišćenje patentiranog biotehnološkog
pronalaska.
Regulisanje ovog tipa prinudne licence u svemu ostalom odgovara pravilima koja važe za
prinudnu licencu koja se izdaje titularu zavisnog patenta.

2.9. Prinudna licenca u javnom interesu

Predviđene su dve vrste razloga za izdavanje ove licence.

Prva vrsta se tiče jednog od tipičnih oblika zloupotrebe patenta, a to je određivanje neopravdano
visokih cena proizvoda koji su dobijeni primenom patentiranog pronalaska ili drugi oblici
ponašanja u privrednom prometu, kojima se neopravadano ograničava ili eliminiše konkurencija.
Zapravo, reč je o jednom obliku zloupotrebe monopolskog položaja na tržištu, koji se može
sankcionisati i na osnovu tzv. antimonopolskih propisa. U tom slučaju, prinudna licenca u javnom
interesu ima karakter sankcije za zloupotrebu patenta.
Druga vrsta razloga za izdavanje prinudne licence u javnom interesu odnosi se na situacije u
kojima javni interes u oblasti zdravstva, odbrane, zaštite životne sredine i slično nalaže da se takva
licenca izda. U tim slučajevima prinudna licenca ne mora uvek imati karakter sankcije za određeni
oblik ponašanja titulara patenta. Naprotiv, titular patenta se može ponašati potpuno u skladu sa
javnim interesom, ali njegove objektivne mogučnostiza korišćenje pronalaska mogu biti
nedovoljne da bi javni interes za korišćenjem tog pronalaska bio u potpunosti zadovoljen.
Pošto ova vrsta licence nije uslovljena nekorišćenjem, odnosno nedovoljnim korišćenjem
pronalaska, ona se može izdati bez čekanja na protek roka od 4 godine od podnošenja prijave,
odnosno 3 godine od priznanja patenta.
Prinudna licenca u javnom interesu se razlikuje od obične prinudne licence i po tome što za
njeno izdavanje nije neophodan prethodni neuspeli pokušaj da se zaključi ugovor o licenci između
titulara patenta i zainteresvanog lica. Zatim, u slučaju da titular patenta nije koristio pronalazak u
meri u kojoj to nalaže javni interes, ne postoji mogućnost da se on opravda i time izbegne
izdavanje prinudne licence.
Ova vrsta licence je neisključiva i ne može se prenositi izuzev zajedno sa preduzećem,
odnosno delom preduzeća u kojem se pronalazak koristi po osnovu nje.
Podrazumeva se da i za korišćenje pronalaska na osnovu prinudne licence u javnom interesu
titularu patenta sledi licencna naknada koju, u nedostatku sporazuma između njega i nosioca
prinudne licence, određuje sud. Kad je prinudna licenca u javnom interesu izdata zbog zloupotrebe

9
patenta, pravo na licencnu nakanadu može biti ograničeno u skladu sa štetnim posledicama koje je
ponašanje titualara patenta izazvalo u domenu konkurentskih odnosa na tržištu.
O izdavanju prinudne licence u javnom interesu odlučuje, po pravilu, valda države a ne
uprava za industrijsku svojinu. U BiH o tome odlučuje sud BiH.

2.10. Ogranicenje patenta u vezi sa bioloskim materijalom

Ovo je relativno novo ograničenje patenta koje je nastalo kao posledica potrebe da se nađe
razumna ravnoteža između interesa titulara patenta s jedne strane i javnog interesa s druge strane.
Kao sto je vec rečeno, pronalasci koji se odnose na biološki materijal mogu biti genom biljke ili
životinje, sekvence gena, embrioni, delovi biljke ili životinje i dr. Te vrste pronalazaka su podobne
za patentnu žaštitu pod uslovom da ispunjavaju zakonske uslove. Ti pronalasci su često ugrađeni u
životinju ili biljku, koja nije predmet žaštite. Kako biljke i životinje po pravilu imaju sposobnost
da reprodukuju, titular patenta za biološki materijal, koji se nalazi u biljnoj ili životinjskoj jedinki,
ima isključivo pravo na razmnožavanje tih individua, jer se njihovim razmnožavanjem vrši radnja
proizvodnje patentiranog proizvoda.
Ograničenje patenta sastoji se u tome što isključivo ovlaštenje titualara patenta da
proizvodi i upotrebljava patentirani biološki materijal nema dejstvo prema licima koja su taj
materijal kupila od titulara patenta ili lica koje je on ovlastio i koriste ga za razmnožavanje na
sopstvenom imanju. Konkretno, patentirani biljni materijal se može koristiti na sopstvenom imanju
za setvu ili sađenje kroz neograničen broj generacija biljaka. Isto važi i za patentirani životinjski
materijal. Bitno je samo da lice koje se koristi ovim ograničenjem ne sme biljni ili životinjski
materijal koji je dobijen takvim razmnožavanjem stavljati u promet u svrhu daljeg razmnožavanja.

10
 ZAKLJUČAK

Kao što znamo, u svakodnevnoj komunikaciji reči patent i patentno pravo se često
upotrebljavaju u značenju koje je različito od onog koje im se pripisuje u pravničkom jeziku. U
ovom seminarskom radu pokušala sam da razjasnim osnovna terminološka pitanja. Najpre, da
patent pretstavlja subjektivno pravo, a patentno pravo predstavlja pravnu granu koja sadrži propise
iz kojih izvire pratent kao subjektivno pravo.

Dakle, pratent je isključivo pravo koje štiti svog titulara u pogledu privrednog korišćenja
patentiranog pronalaska. Da bi patent za određeni pronalazak mogao biti priznat, potrebno je da
bude ispunjen čitav niz materijalnopravnih i formalnopravnih uslova.
Zakonom o industrijskom vlasništvu Bosne I Hercegovine propisana su isključiva prava koja se
odnose na nosioca patentiranog proizvoda, kao i ograničenja koja se odnose na ta prava. Ta
oraničenja mogu biti u nekomercijalne svrhe, u svrhe istraživanja, radi pripremanja leka na recept,
zatim u transportnim sredstvima u međunarodnom saobraćaju, prinudna licenca, prinudna licenca
u javnom interesu i dr.

Ukoliko se prekrši patentno pravo predviđeno u zakonu, podnosi se tužba sudu kako bi se
ostvarila moralno- pravna zaštita pronalazača da bude priznat kao takav i da mu bude naznačeno
ime u prijavi patenta i drugim patentnim spisima.

11
 Literatura:

- Pravo intelektualne svojine, Prof. Dr Slobodan --M. Markovic,

Istocno Sarajevo 2007.

- Pravo industrijske svojine i atutorsko pravo, Dr Vesna Besarovic, NIO Poslovna politika,
Beograd 1984.

Internet literatura:

www.basmp.gov.ba

12