Filip Mekgro

Zivotne
strategije
Raditi ono što uspeva,
raditi ono bitno

Jr<Z>
v?>
\v

*
Nr1

M ono, Manana press, M oć knjige

2002 .
DA SU SVI Z A D O V O U N I SOBOM,
NE Bl BILO HEROJA.
M ark Tven
 SADRZAJ

Reči zahvalnosti 11
Uvod 15
JEDAN
Osvestite se 25
DVA
Ili shvatate, ili ne shvatate 45
TRI
Sami stvarate svoj doživljaj sveta 67
ČETIRI
Ljudi rade ono što uspeva 97
PE T
Ne možete da izmenite ono što ne priznajete 117
ŠE ST
Zivot nagrađuje dela 133
SEDAM
Ne postoji stvarnost; postoji samo percepcija 155
^OSAM
Životom valja upravljati, a ne popravljati ga 171
D EV E T
Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili 187
D E SE T
Snaga je u praštanju 201
JED A N A EST
Morate da znate šta hoćete da biste to zahtevali 211
DVANAEST
Organizovana šetnja vašim životom 225
TR IN A EST
Strategija od sedam koraka 251
Č ET R N A EST
Nađite svoju formulu 261
 REČI ZAHVALNOSTI

H vala Opri, što me je inspirisala i probudila u meni želju

da se otvorim i podelim s vama ono u šta čvrsto i pre-
dano verujem. Bez Opre, ne bi bilo ni Zivotnih strategija, što bi
za mene predstavljalo licnu tragediju, jer ne bih bio bogatiji za
jedno ovakvo iskustvo. Hvala Opri što joj je stalo do istine, što
postupa ispravno i što je podelila sa mnom svoju scenu. Ona je
danas najsjajnije svetlo i najjasniji glas Amerike. Hvala joj što je
moj istinski prijatelj.
Zahvalan sam svojoj supruzi Robin na bezrezervnoj podršci
koju mi pruža već dvadeset i dve godine, koliko traje naš brak, a
naročito na ljubavi i ohrabrenju za vreme pisanja ove knjige.
Hvala joj na odvažnosti da živi s trojicom momaka i pri tom
uvek ostane dama i što je uvek tu da me uhvati kad padam. Ona
je otelovljenje mog uspeha u životu.
Zahvalan sam svojim sinovima Džeju i Džordanu zato što
vole svog tatu i veruju u njega i što im ne smetaju moji kasni ve-
černji dolasci, dugi časovi odsustva od kuće i prezauzetost koju
je iziskivao ovaj projekat. Svojim strpljenjem i srdačnom podr-
škom pokazali su zrelost koja uveliko nadmašuje njihove godi-
ne. Hvala im na njihovom iskričavom smislu za humor i zato
što svom tati nikad nisu dozvolili da zaboravi kako se smeje, niti
šta je zaista važno.
Moja najiskrenija i srdačna zahvalnost pripada i mom pri-
jatelju i kolegi Džonatanu Liču, čoveku velike strasti i predanos-
ti. Godinama se iskreno posvećivao mojoj deci i njihovom obra-
zovanju, a sada i ovom projektu. Džonatan je u ovaj poduhvat
uložio više rada, ljubavi i mudrosti nego što se može rečima

11
 Zivotne strategije

iskazati. Pored toga što je uobličavao tnoje rečenice i usmeravao

moj tok svesti, Džon je svim srcem i dušom brinuo za sadržaj
ove knjige i davao mu svoj doprinos. Hvala mu za njegovu žrtvu
i sve one kasne, prekasne noćne sate tokom kojih mi je pomagao
da svoju zamisao pretočim u knjigu. To nikad ne bih uspeo da
nije bilo njega.
Hvala Geriju Dobsu, mom partneru, najdražem prijatelju
kojeg sam u životu imao i krsnom kumu moje dece, na njego-
voj bezgraničnoj podršci i podsticaju u svemu što radim. Njegova
čestitost i iskrenost tokom dve protekle decenije imale su ogrom-
nog uticaja na onaj bolji deo mene. Bez obzira na ono što radim,
on je uvek na mojoj strani.
Hvala mom asistentu Tami Galovej na rukovođenju logisti-
kom ovog poduhvata i neumornoj predanosti da sve uradi kako
treba. Hvala joj što nikada nije bila previše umorna i što nikada
nije rekla ne. Hvala i Melodi Greg i Kimberli Rajnhart na nji-
hovoj pomoći u prekucavanju i sređivanju rukopisa.
Hvala mojoj majci i trima sestrama što su se zaverile da me
celog života ubeđuju da sam, pored toga što sam jedini muš-
karac u porodici, zaista nešto posebno. Hvala i mom pokojnom
ocu što je bio strastven čovek i vizionar i što me je učio da budem
uporan. Hvala Skotu Medsenu što je uvek tu kad mi je potreban.
v
Hvala Bilu Dosonu, Cipu Bebkoku i Stivu Dejvidsonu, kao
i Polu Višnjevskom, na njihovom prijateljstvu, odanosti i sprenv
nosti da pročitaju i iskreno prokomentarišu prve verzije ruko-
pisa; takođe zahvaljujem i Holu Zajna Benetu, na njegovom
uredničkom komentaru najranijih verzija prvih poglavlja.
Zahvalan sam hiljadama polaznika seminara koji su mi ve-
rovali dovoljno da bi mi dozvolili da utičem na njihov um, srce
i život. Hvala im što su me naučili nečemu o životu i življenju
iz srca.
Hvala Džefu Džejkobsu na njegovoj mudrosti, iskustvu i
uviđavnim savetima kojima je ovog pisca - novajliju vodio kroz
lavirint. Hvala mu što mu je bilo stalo do mog rada i što se in-
teresovao za njega onda kad bi mu bilo mnogo lakše da nije.
 Reči zahvalnosti

Hvala Bobu Mileru iz Hiperiona što je verovao u ovaj po-

duhvat i što mu se radovao. Hvala mu na njegovoj vrhunskoj
stručnosti u oblasti izdavaštva i sposobnosti da je primeni u ne-
verovatno kratkom vremenu. Takođe sam zahvalan Lesli Vels iz
Hiperiona na njenoj sposobnosti i strpljivosti kojom me je save-
tovala i radila na priređivanju knjige za štampu. Leslin duh i
entuzijazam davali su nam svakodnevno polet i bili istinski da-
šak svežeg vazduha.

13
 UVOD

D evet desetina mudrosti sastoji se u

tome da budeš pametan u pravom trenutku.
Tedi Ruzvelt

Cilj: Ljubimica Amerike

D okpenište,
je u tami noći tiho silazila niz dugačko, zavojito ste-
Opra je bila potpuno sama, što se veoma retko
dešavalo s obzirom na intenzivan raspored kojeg smo se pridr-
žavali u Amarilju. Budući da bi običan hotel bio prava noćna
mora u pogledu bezbednosti, odseli smo u izolovanoj trosprat-
noj kući koja se nalazila na udaljenoj periferiji ovog teksaškog
grada. Naoružani čuvari koji su dvadeset i četiri časa dnevno
obezbeđivali teritoriju „Oprinog logora“, sedeli su sada u tami,
skupivši se od zime. Nisu imali pojma da ona ne spava; mrak i
san su naizgled vladali na svim spratovima. Sem tihog zavijanja
i škripe ledenog severnog vetra, sve je bilo tiho. Sišavši dva spra-
ta, lako je pokucala noktom na moja vrata. Znao sam da je to
ona, a ona je znala da znam, stoga nije progovarala. Ponoć je
odavno prošla. Otišla je u krevet pre više od dva sata, ali znao
sam da će, ako uopšte bude spavala, njen san biti grozničav i is-
prekidan. Svima nam je bilo tako, ali njoj naročito. Iza neprija-
* Opra Vinfri - jedna od modernih američkih ikona - žena TV voditelj, koja u
svojim emisijama obrađuje probleme iz svakodnevnog života. Njen šou je jedna od
najgledanijih emisija na američkoj nacionalnoj televiziji. Ima svoje klubove obožava-
laca, izdala je više knjiga i igrala u nekoliko holivudskih filmova (prim. prev.).

15
 Zivotne strategije

teljskih linija u zemlji goveda, svi smo imali lak san i bili u prip-
ravnosti, svesni neprijateljskih osećanja izvesnih grupa u Amarilju.
Tokom prethodnog dana video sam da se u njenim očima
nešto promenilo. U federalnom sudu u centru grada ljudi nisu
bili nimalo blagonakloni; napadali su njenu ekipu ne bi Ii se do-
čepali nje. Te noči se šunjala okolo poput lavice čiji su mladun-
ci u opasnosti. Da li je to neprijatelj otišao predaleko?
Kad sam otvorio vrata, izgledala je beznadežno sama, a na
licu joj se ogledala bolna napregnutost koja joj nije davala da
zaspi. U očima su joj se sijale suze, ali ne one suze saosećanja i
ljubavi koje su milioni gledalaca često imali prilike da vide u
njenoj televizijskoj emisiji. U flanelskoj pižami kakvu je uvek
nosila i čupavim sobnim papučama, izgledala je mnogo mlađa
nego što je bila. Morala je da priča s nekim. Pred njom je bila
jedna duga noć.
Između Opre privatno i Opre na televiziji gotovo da nema
nikakve razlike. Međutim, niko je nikada nije video u ovakvoj
situaciji. S jedne strane, doživljaj suđenja bio joj je potpuno ne-
poznat; s druge, pak, bio je to isti stari test, ali druga učionica.
Oprina samouverena, uvek aktivna ličnost puna duha ponekad
je navodila čak i mene, koji sam je dobro upoznao, da zabora-
vim da je ranjiva isto kao i bilo ko drugi. Kao što sam shvatio, ta
njena posloviČna samouverenost, koju svakog dana vidi dvadeset
miliona Amerikanaca, potiče od toga što se majstorski kontro-
liše, čak i u situacijama koje se možda čine spontane ili haotične,
i što radi ono što voli - dva uslova kojih očigledno nije bilo u
situaciji koju je imala u Amarilju. Bez obzira na to, ostala je ja-
ka, uvek okrenuta drugima, uvek puna brige, čak i pod opsadom.
Međutim, njeno lice pred mojim vratima podsetilo me je da
je i ona samo obično ljudsko biće, i da se užasno usamljeno
oseća čovek koga napadaju. Nije sažaljevala sebe niti glumila
žrtvu; toga u njoj jednostavno nema. Ali bila je povređena, frus-
trirana i zbunjena. Nalazili smo se u čudnim okolnostima i izlo-
ženi ogromnom pritisku u jednom nadrealnom svetu, u kojem
se činilo da je vreme odavno stalo, još mnogo pre početka bilo
kakvog društvenog napretka. Koncepti logike, poštenja i zdra-

16
 Uvod

vog razuma kao da više nisu važili. Članovi naše grupe primetili
su bedževe s porukama protiv Opre, na kojima je njeno lice bilo
precrtano crvenom linijom. Automobilske nalepnice sa isto tako
neprijateljskim natpisima bile su sasvim uobičajena pojava. Pe-
lili su ih čak i po osnovnim Školama, što je predstavljalo potpunu
suprotnost poštovanju i divljenju koji su inače obeležavali njen
svakodnevni život. Čak je i predsednik trgovačke komore grada
uputio svom osoblju cirkularno pismo u kojem je upozoravao da
ne sme biti podrške ovom ,,autsajderu“. Kao rezultat svega coga,
imali smo žestoko obezbeđenje, mada su i desetine hiljada nje-
nih obožavalaca neprestano bdele.
Opra je bila suočena s građanskim tužbama koje su je, izme-
đu ostalog, teretile za obmanjivanje javnosti, klevetu, izlaganje
poruzi i bezobzirnost. Pribojavala se prekog suda. Bila je javno
optužena da laže i manipuliše istinom radi lansiranja senzacio-
nalističke priče o prikazivanju bolesti ludih krava u industriji
goveđeg mesa, navodno samo zbog toga da bi povećala gleda-
nost svoje emisije. Tužitelji su gazili njen integritet i etiku, go-
voreći Amerikancima da ona nije onakva kakvom se predstavlja.
Opisivali su je kao pohlepnu i neodgovornu osobu za koju isti-
na nema nikakvog značaja. U sudnici su njeni tužitelji udarali
pesnicama o sto i tvrdili da joj se ne može verovati - da bi je tre-
balo poniziti i oglobiti s ni manje ni više nego sto miliona dolara.
Napadi na njen profesionalizam bili su bolni, ali napadi kojima
je bila izložena njena ekipa, koju je toliko volela, kao i napadi na
nju samu ranjavali su je veoma duboko. Staviše, nasuprot nje-
nom svetu, u kojem je bila slobodna da na svako pitanje odgovo-
ri iznošenjem istine, propisi federalnog suda su od nje zahtevali
da sedi i ćuti, a ozbiljni federalni sudija joj je svojom odlukom
da se o slučaju ne sme raspravljati izvan sudnice zatvorio usta i
u javnosti, barem dok je suđenje trajalo.
Po mom mišljenju, uticajni 1 prebogati stočari koji su i pod-
neli tužbu i dovukli je u Teksas, u zapetljanu mrežu dubioznog
državnog zakona, namirisali su krv. Pravnim manevrisanjem,
uspeli su da je dovedu na svoj teren i tu sateraju u korner. Izu-
zetno bogata crnkinja, koju su prikazivali kao skarednog nepri-

17
 Zivotne strategije

jatelja industrije goveđeg mesa, bila je zarobljena u Amarilju -

gradu u Teksasu neospornoj stočarskoj prestonici sveta kojom su
gospodarili beli muškarci. Sve što je Opra mogla da kaže, sve što
je osećala, bilo je da to nije fer: ,,Ne mogu da verujem da se ovo
događa. Ovo je tako nepravedno. Ne, ovo mi se ne događa. Ne
može biti stvarnost. Zašto baš meni? Mora da postoji neki razlog
za sve ovo.“
Zar nije ona bila ta koja je odbila da podlegne nakaradnoj
atmosferi cirkusa koja je zagospodarila TV pričaonicama? Zar
nije ona bila ta koja je krenula najpozitivnijm, najdiplomatski-
jim putem? Zar nije bila čvrsto rešena da ostane na tom putu i
radi kako treba, i pored sveg pritiska da se do veče gledanosti do-
đe grotesknom paradom zabludelih ljudi i nastojanjem da se bu-
de bizarniji od drugih?
Zar nema pravde? Zar nisu ljudi mogli da uvide neistinitost
ove tužbe? Opra jednostavno nije mogla da uhvati logiku svega
toga. Problem je bio u tome što je meni bilo sasvim jasno da će,
ako je ubrzo ne uhvati, oni uhvatiti nju.
Oprina pojava nas hipnotiše, isto kao pojava bilo koje druge
televizijske ili filmske zvezde. Zamišljamo je kako u svakom
trenutku svog života stoji na pozornici okupana bleštavim svet-
lom, puna samopouzdanja i držeći situaciju pod kontrolom,
šireći ruke na samo njoj svojstven način dok zvuci muzike pre-
plavljuju čitav prizor. Možda nam se čini većom od života, ali,
nije. Međutim, čak i pod opsadom u Amarilju, rastrzana svojim
unutrašnjim nemirima, Opra Vinfri je zadržala svoj standard,
Za milione gledalaca, ona je bila svakodnevna stena spasa u
pobesnelim talasima današnjeg sveta, dašak racionalnog svežeg
vazduha. Zauzvrat, poklanjala im je celu sebe, čak i ovako izlo-
žena napadima. Nastavila je da bude ,,Opra“. Program je tekao
normalno.
Januarske noći u Amarilju uglavnom su bile ledene, ali u
staromodnom Malom pozorištu nikada nije nedostajalo topline.
Svake večeri, dok je unutra dodirujući se ramenima sedelo četiri
stotine gledalaca, bilo je teško reći šta emituje više energije, nji-
hovo oduševljenje ili bleštavi reflektori nad njihovim glavama.

18
 Uvod

„Holivud" je stigao u grad. Žamor iščekivanja utisavao se kad bi

producent sa slušalicama na ušima podigao ruku, da bi se nedu-
go zatim, na prve zvuke poznate muzičke špice iz džinovskih
zvučnika, prostorijom prolomila eksplozija povika i aplauza.
Dok bi Opra svojim sigurnim koracima izlazila na svetlost
reflektora, nije bilo sumnje da se nalazite u prisustvu velike zvez-
de. Sve je bilo savršeno doterano, od scenografije do muzike i
njene pojave: sofisticirano, puno kolorita i stila, a istovremeno
opušteno i nepretenciozno —nešto čemu jednostavno niste mog-
li da se oduprete. Međutim, kao da je čitav prizor bio samo po-
zadina za taj osmeh - osmeh koji je izražavao bezazlenu radost
življenja, ljubav prema njenoj publici i onome što je radila. Za
vreme snimanja dveju uzastopnih emisija od po sat i po, publi-
ka joj je uzvraćala ljubav; bodrili su je povicima, udarali noga-
ma o pod, a talasi aplauza su naletali jedan za drugim na toj
paradi ljubavi u teksaškom stilu. To je opet bio njen svet. Ona je
kontrolisala situaciju; radila je ono što je volcla; bila je Opra.
Tokom ta tri sata u pozorištu svi su sc odlično provodili, a
ona više od svih. Ljudi su žeteli da je dotaknu, zagrle, kao da će
time delić njene topline i energije preći i na njih. A ta energija
kao da nije imala kraja. Još dugo pošto bi sc pozorište isprazni-
lo, a većina njene publike već odavno otiŠla na spavanje, ona je
ostajala tamo sa svojom ekipom, snimajući promotivne spotove
- neumorno radeći, uvek s bleštavim osmehom na licu - licu
ljubimice Amerike.
Ali u tišini kuće, posle ponoći, ja sam gledao kako ta energi-
ja gasne. U gotovo potpunoj tami sobe u suterenu, ljubimica Ame-
rike nije se osmehivala. Sedela je sa mnom na podu, s kosom u
neredu, grleći kolena rukama. Prethodni dan je bio dug, kao i
toliki pre njega. Umoran nije dovoljno jaka reč, kada vam dani
počinju u pola šest ujutru i podrazumevaju devet sati torture u
sudnici pre snimanja dveju emisija uzastopce. Ipak, san nije
dolazio na oči. Sedeći tako s Oprom u suterenu, znao sam da joj
se ,,oni“ sve više približavaju. A ona je pipala u mraku, boreći se
da pronađe sebe.

19
 Zivotne strategije

Prostački verbalni napadi kojima je bila izložena izvlačili su

na površinu neka davno zakopana osećanja. Suočena s krizom,
Opra se izgubila. Reagovala je na sasvim ljudski način. Reagova-
la je ponašanjem i načinom razmišljanja koji su, ruku na srce, po-
put epidemije u današnjem američkom društvu. Posredi su pona-
šanje i način razmišljanja koji mogu da parališu čoveka, štaviše,
da parališu celo društvo. A bez obzira na to da li je to tvoje po-
našanje, Opra Vinfri, ili ponašanje društva u celini, reč je o reak-
ciji koja obećava sigurnu propast.
Kao prijatelj, želeo sam da je zagrlim, da joj kažem da ne
brine i da će sve biti u redu. Ali, znao sam da od toga nema
vajde. Znao sam da mora da se trgne, i to brzo, jer će inače si-
gurno izgubiti i biti žigosana presudom, ma kako nepravedna
bila. Staviše, znao sam da u mnogim saveznim državama ima
onih koji su namirisali novac i samo čekaju da je dovuku u svoje
sudnice ako izgubi u Amarilju. Nisam, međutim, bio tamo da
bih saosećao s njom i bio rame za plakanje. Otišao sam s Oprom
u Amariljo kao strateg za osmišljavanje plana kojim je trebalo da
osvojimo srca i duše porote i pobedimo na ovom suđenju.
Svako se nečim bavi. Neki grade kuće; ja gradim strategije
življenja. Ja sam strateg; proučavam ponašanje i prirodu ljudi.
Zajedno s Gerijem Dobsom, svojim partnerom, najboljim pri-
jateljem i čovekom koga smatram najboljim pravnim analiti-
čarom u Americi, osmišijavam planove koji ljudima pomažu da
dobiju ono što žele od života. To je ono čime se bavim, a ako ste
vi onaj kojem je trenutno potrebna moja pomoć, ulog je veoma
visok. Za Opru, bio je preterano visok, u finansijskom i svakom
drugom pogledu. Biti podrška na suđenju vrednom sto miliona
dolara nije opcija. Imao sam dobro razrađen plan, pomno istra-
ženu strategiju da isteram istinu na videlo i da to uradim efek-
tno. Taj strateški plan se stvarao mesecima. Veliki deo te strate-
gije je, nimalo iznenađujuće, činila Opra. Bez nje, cele nje, mogli
smo da doživimo poraz na ovom suđenju u zemlji goveda, ga-
dan poraz.
Bila nam je potrebna; bila nam je potrebna ta potpuno us-
redsređena energija koja je sama srž njenog bića —i to odmah.

20
 Uvod

Opra je morala da bude spremna, i to je bio veliki deo mog

posla, a ja sam nameravao da ga obavim. Istina je bila na njenoj
strani, ali neka vas to ne zavede: sudnica nije hram istine. Kao i
u životu, ako mislite da u sud možete da uđete bez plana, stvar-
no dobrog plana, znači da se zavaravate. ViŠe nisam mogao da
čekam da se osvesti.
Suđenje je bilo u toku i zahuktavalo se iz dana u dan. Do-
nosile su se odluke, sprovodili planovi, izmenjivali se svedoci.
Sve to što se nagomilavalo, pretilo je da se sruči na Opru. No-
vinari, tužitelji, porota, pa čak i svi mi - tim koji ju je branio -
čekali smo da ispriča svoju priču. Međutim, naš krunski svedok,
Opra, i dalje se borila s ,,ludilom“ cele stvari, odbijala je da je
prihvati i nikako nije uspevala da se suoči s činjenicom da se ovo
iskustvo, ravno „Zoni sumraka“, stvarno dešava. Cak ni glavni
pravni savetnik tima Čarls ,,Čip“ Bebkok, Oprin vanredno ta-
lentovan advokat za medijska suđenja, nije mogao da izvede ovaj
plan bez nje i njene pune saradnje. Svakodnevno me je zapitki-
vao: ,,Da li je spremnaP Moramo da je pripremimo na vreme.“
Čip Bebkok je advokat kakvog čovek samo može da poželi u
takvoj prilici, ali bilo mu je sasvim jasno da je ovaj slučaj opasan
zato Što se Opra tu nalazila izvan svog elementa. UspeŠno je
branio istaknute medijske ličnosti iz cele Amerike i, mada je za
sobom imao brojne profesionalne uspehe, znao je da se, na na-
cionalnom nivou, 80 odsto ovakvih parnica gubi u samoj sudni-
ci. Bio je dobar, stvarno dobar. U gradu u kojem se ovo suđenje
odigravalo, morao je da to bude.
Sedeći na podu preko puta ove žene prema kojoj sam osećao
veliko divljenje, kopao sam po sebi tražeći prave reči. Već smo
neko vreme razgovarali, analizirali i radili, ali je Opra nastav-
ljala da se bori s pitanjem zašto se sve to deŠava. Meni je, među-
tim, bilo jasno da smo tu i da se ona nalazi u žiži problema, bez
obzira na ,,zašto“. Naposletku sam samo uzeo njenu ruku u svo-
ju i rekao: „Opra, pogledaj me. Bolje bi ti bilo da se trgneš, de-
vojko, i to odmah. Ovo se stvarno dešava. Diži se na noge i ulazi
u igru, ili će ovi lokalci da ti serviraju tvoju rođenu zadnjicu na
poslužavniku."

21
 Zivotne strategije

Sad, pretpostavljam, kada ste među najuticajnijim ženama

na planeti, ne dešava vam se često da neko istupi i kaže vam da
je đavo odneo šalu. Instinktivno se trgla i video sam da joj je u
očima sevnula varnica besa. Shvatio sam, međutim, da taj bes
nema nikakve veze sa mnom. Da sam rekao išta manje, lagao
bih je: rekao sam joj istinu, onako kako je mogla da je čuje. Nije
zasluživala ništa manje od toga. Mada spadam u direktne osobe,
teško mi je palo da budem tako bezosećajan prema njoj, ali Opra
me je znala i znala je da radim u njenom interesu. Pogiedala me
je pravo u oči i, s rešenošću kakvu joj nikad ranije nisam osetio
u glasu,
v
rekla: ,,E, neće.“
Cvrsto verujem da su stočari upravo u tom trenutku izgubili
parnicu. Sve do tog časa Opru je izjedalo pitanje pravednosti i
nepravednosti cele stvari, umesto da je prihvatila da se ona jed-
nostavno dešava. Skrenula je svoju pažnju na filozofsko pitanje,
umesto da se koncentrisala na ono što mora da uradi da bi pobe-
dila. Od samog početka duboko je verovala u ispravnost svojih
postupaka; strastveno je verovala u slobodu koju joj je davao Prvi
amandman, da pokrene otvorenu debatu o javnom zdravlju i bez-
bednosti, uključujući tu i naše zalihe hrane, sviđalo se to goveda-
rima - milionerima ili ne. Međutim, količina zlobe u napadima
na njenu ličnost i profesiju toliko ju je uznemirila da je prestala
da bude Opra Vinfri. Borila se protiv toga, ali iz glave, ne iz srca.
Uradila je mnogo pravih stvari u prilog svojoj odbrani: preselila
je svoju emisiju u Amariljo, pristala da se svakodnevno pojavlju-
je na suđenju i noći provodila proučavajući činjenice. Međutim,
grčevito se držala ubeđenja da će se desiti nešto Što će izbaciti iz
koloseka taj problem, zbog toga što je nepravedan, posle čega će
on jednostavno nestati.
Neprekidni napadi na njenu ekipu takođe su odvlačili veliki
deo njene pažnje, jer je na Harpo produkciju i sve koji su u njoj
radili gleđala kao na članove svoje porodice. Preokupirana optuž-
bama za koje je verovala da su totalno neiskrene, odrekla se svo-
je moći. Gledao sam kako je ti ljudi, sudski sistem i to što se
našla izložena tako zlobmm napadima lišava njenog identiteta.
Da je u takvom duševnom stanju sela na klupu za svedoke, puna

22
 Uvod

sumnje u sebe i pažnje odvraćene svojim unutrašnjim nemirom,

ne bi bilo dobro. Bez strateškog plana koji je podrazumevao
jasno definisane ciljeve, verovatno bi poroti poslala veoma lošu
poruku. Pitali bi se: „Ako Opra nije sigurna, kako mi da bude-
mo sigumi?“
Te noći Opra se suprotstavila svojim demonima, od kojih je
neke izleglo samo suđenje - bitka koju je kasnije sagledala kao
mikrokozam celog svog života - a neki su vaskrsli iz davno proš-
lih godina. Imala je izbor: mogla je da nastavi da odbija da pri-
hvati situaciju zato što joj se nije dopadala, ili je mogla da se
uhvad u koštac s njom i založi se za sebe i one koji su, uz nju,
takođe postali mete ovog napada. Cim je otvorila oči i uhvatila
se u koštac sa stvarnom situacijom, ponovo je bila ,,u sedlu“.
Izašla je da svedoči i, gledajući porotu pravo u oči, rekla istinu,
i to veoma efektno. Isto tako, pogledala je u oči i svoje tužitelje,
a poruka koju im je saopštila bila je više nego jasna: „Gospodo,
ako vam je moja emisija problem, tu sam. Ođgovornost ne može
da se svaljuje na druge. Ako mislite da ima problema, obratite se
meni, a moje Ijude ostavite na miru. Hteli ste da dođem ovamo;
e, pa, dosla sam. Dajte sve od sebe. Ne bežim, ne smirujem se i
neću dozvoliti da me zastrašite.“ Opra Vinfri je opasna žena.
Opra Vinfri je pobednik. Cim se posvetila tome da reši problem
i odbrani sebe i svoja ubeđenja, njeni tužitelji su bili gotovi: pot-
pisano, zapečaćeno i isporučeno.

23
 Poglavlje 1

OSVESTITE SE

Razmisljajući o sebi, ne bavimo se baš mnogo činjenicama.

M a r k Tven

nam da je malo verovatno da ćemo o vašim problemima

i izazovima čitati u Njujorj tajmsu ili čuti u večernjim
vestima na Si-En-Enu - bar se nadam da je tako. Znam i da
verovatno niste nikakva međunarodna televizijska i filmska zvez-
da čije se bitke, sudski procesi i razna iskušenja iz minuta u mi-
nut nalaze pod lupom medija širom sveta. Međutim, i vi se, baš
kao Opra, svakog bogovetnog dana suočavate s problemima i
izazovima. Možda se i vama čini da to što vam se događa na-
prosto nije fer, i može biti da ste u pravu. Kao i Opra, možda
povremeno osećate da se svet okreće izvan vaše kontrole, zabo-
ravljajući ko su dobri momci i dozvoljavajući negativcima da
odu predaleko, katkada suviše, suviše daleko.
Ljudi povremeno bivaju nepošteni ili bezosećajni, ali to je
deo života. Zalosno, aii što ste uspešniji, to je više onih koji vas
smatraju lakom metom. Bilo kako bilo, pošteno ili nepošteno,
morate da pomognetcsami sebi.
Cinjenica da vaši problemi nisu udarna vest večernjeg dnev-
nika ne znači da su oni nevažni; oni to nisu, barem ne vama.
Verujte mi kad vam kažem da ako sami ne istupite i borite se za
sebe, niko drugi neće. U isto vreme mislim da ćete doći do zak-
ljučka da nikome na ovom svetu nije toliko potrebna vaša podrška

25
 Zivotne strategije

kao vama. O ovome ćemo više pričati malo kasnije, ali mislim da
pogađate da se u ovom ratu koji nazivamo životom većina odlu-
čujućih bitaka bije u vama.
U međuvremenu, složićete se da vama problem izgleda toli-
ko veliki prosto zato što je vaš. Za prodavca iz radnje koja se na-
lazi u istoj ulici u kojoj i Oprin studio, samo nekoliko stotina
metara niže, verovatno nije imalo mnogo značaja to što se Opra
Vinfri nalazila pod opsadom u Amarilju, gde je njena ličnost
bila izložena divljačkim napadima, ali je zato imalo ogromnog
značaja za Opru Vinfri. Vaši problemi, opet, verovatno nisu mno-
go bitni vašem prvom komšiji. To ne znači da mu se ne dopada-
te ili da čovek nema srca; jednostavno, u prirodi ljudi je da prvo
brinu sopstvene brige. No, to znači da vaši problemi moraju da
budu bitni vama. Ako nisu, neće biti ni bilo kome drugom ko
može da učini nešto ne bi li ih promenio.
Nemojte misliti da bi trebalo da umanjujete svoje probleme
ili se izvinjavate zbog njih. Naš svet nas je i suviše dugo uvežba-
vao da ne talasamo. Ne želimo da pravimo scene ili ometamo
tok stvari. Rezultat toga je da i previše često ćutke prelazimo
preko svega. Ako je problem za vas važan, to je sasvim dovoljno;
to ga čini vrednim razmatranja. Važan je zato što ste vi važni.
Ne bi trebalo ni da se zaokupljate time da li je vaš problem
trivijalan u odnosu na veliki plan ili nije. Ako sam polomio skoč-
ni zglob, a čoveku u susednom krevetu su upravo amputirali
nogu, to je strašno, ali mene moj polomljeni članak neće zbog
toga ništa manje boleti. Ukoliko je problem vaš, razume se da
vam je do njega stalo. Cuvajte se, takođe, uvlačenja u raspravu o
tome koliko je ili nije pravedno ono što vas je zadesilo. Ako nije
pravedno, onda nije, ali ipak morate da se izborite s tim.
Vaš život zaista može da bude drugačiji - naprosto niste ima-
li pravi alat, cilj i „unutrašnji pogon“. Nastavite sa mnom, uz
pretpostavku da su vaši problemi važni i da možda ipak ima ne-
čega i za vas, nečega što zaslužujete. Shvatam da u ovom tre-
nutku ne znate kuda vodi ovo pametovanje. Ali, šta a\o je ova
knjiga upravo ono što vam je potrebno da biste od života dobi-
li ono što želite? Um zakrčen predrasudama ili odbojan stav

26
 Osvestite se

možda doprinose da sebi uskraćujete važnu priliku za bolju ,,vož-

nju“. Ako ono što radite ne funkcioniše, mogli biste barem da
razmislite o alternativnom pristupu. Možete da počnete tako što
ćete priznati da ne znate sve što vam je potrebno da biste dobili
ono što hoćete.
Opra nije imala nikakvog iskustva u pojavljivanju pred su-
dom. Doživela je mnogo Šta, ali pred sudom se nikada nije po-
javljivala. Biia je spremna da prizna šta ne zna, i potom prione i
to nauči. Nije se odupirala učenju i kad je naučila pravila igre,
postigla je pobedu. To možete i vi. Naučite kako se igra ova igra,
1 rezultat bi vas mogao iznenaditi. Sudnica je ovde važna jer ona
uistinu predstavlja mikrokozam života. Prilikom bilo kog suđe-
nja, neko pokušava da oduzme nešto nekom drugom. Isto je i u
životu. Zato sam vam ispriČao o onome što je Opra doživela u
Amarilju. Ta sažeta drama iz života sadrži čitavu seriju vrednih
pouka.
Sudski procesi odražavaju takmičenje koje karakteriše veli-
ki deo našeg života, premda su njihovi rezultati uglavnom jače
usredsređem: na kraju dana zna se ko je pobednik; zna se i ko je
izgubio; može da se izgubi sloboda; može da bude oduzet no-
vac. Međutim, kudikamo najvažnija paralela je ova: u životu,
kao i na sudu, kad takmičenje počne, ili kad svet počne da vas
progoni, bolje bi vam bilo da imate neku zaista dobru strategiju
i poznajete pravila igre, ili će loši momci deliti između sebe ono
što je nekada bilo vaše. Primaće vašu platu ili izlaziti s vašom devoj-
kom (ili momkom), ili vas na bilo koji drugi način isključiti i
ubaciti se na vaše mesto.
Zapitajte se odmah: imate li neku životnu strategiju, ili na-
prosto reagujete po potrebi, dan za danom, uzimajući stvari ona-
ko kako dolaze? Ako je tako, onda nemate šanse u ovom takmi-
čenju. Napolju je mnogo pasa koji jure za koskama, a spoticanje
nije način da uspete. Pobednici u ovom životu znaju pravila igre
i imaju plan, tako da je njihova efikasnost daleko viša i penje se
eksponencijalnom putanjom u odnosu na ljude koji ne znaju
pravila i nemaju plan. Nikakva velika tajna, samo suve činje-
nice.

27
 Zivotne strategije

I vama je potrebno da poznajete pravila igre i imate plan i

mapu. Morate da se zapitate: ,,Da li stvarno idem u željenom
pravcu, ili samo tumaram naokolo?" ,,Da li je ovo što danas
radim zaista ono što želim da radim, ili to ne radim zato što že-
lim već samo zato što sam to isto radio i juče?“ ,,Da li je ovo što
imam ono što zaista želim, ili se time zadovoljavam zato što je
lako, bezbedno ili manje zastrašujuće nego ono što sam zaista
želeo?“ Teška pitanja, znam, ali verujem da su vam već poznati
odgovori na njih.

Epidemija
Oprina situacija u Amarilju ističe pouke široke primene,
koje mogu da vam pokažu šta i gde zapinje u vašem životu. Ono
što Opru čini tako privlačnom jeste činjenica da je tako stvarna,
tako humana i da ima iste slabosti kao i svi ostali. Njene početne
reakcije na napad u Amarilju, tendencije koje je povremeno is-
poljavala tokom tog iskustva, identične su onima koje vidim da
ispoljavaju ljudi iz svih slojeva društva kada se suočavaju sa sva-
kodnevnim izazovima. Ista takva ponašanja se, štaviše, danas
javljaju u epidemičnim razmerama, inficirajući živote, ciljeve i
snove miliona ljudi, mladih i starih, sofisticiranih ili ne.
Razlika je možda u tome što je Opra umeće upravljanja svo-
jim životom razvila u toj meri da je potrebna vrlo velika kriza da
bi nju izbacila iz koloseka. Za vas slom može da predstavlja
nešto mnogo manje od parnice teške sto miliona dolara, tokom
koje ceo svet ima priliku da gleda kako vas napadaju. To je sas-
vim u redu; naći ću se s vama gde god da se nalazite. Nije važno
da li imate solidan ž'ivot za koji mislite da bi mogao da bude i
bolji, ili užasan život za koji znate da morate da ga izmenite.
Ova knjiga je osmišljena da vam da alat koji vam je potreban za
svrsishodno, strategijsko življenje. Bacanje dugog, ispitivačkog
pogleda na negativna dešavanja u vašem životu, kao i na vašu
trenutnu životnu strategiju - ako je uopšte imate - može da bu-
de više nego poučno; može da predstavlja početak bolje životne

28
 Osvestite se

strategije. Ova samoprovera sopstvenog svakodnevnog življenja

od ogromne je važnosti, jer ćete biti, i već jeste, odgovomi za sop-
stveni život.
Većina ljudi, a kladim se da ni vi niste izuzetak, zavarava se
tako što ne postavlja sebi teška pitanja, ne suočava se sa svojim
pravim licem i ponašanjem i stoga ne zadire u ona suštinska
pitanja koja podrivaju njihove napore u pravcu postizanja uspe-
ha. Moj stav je sledeći: pustite druge neka žive u magli samo-
zavaravanja. Vi otvorite oči i uhvatite se u koštac s istinom, i
ostavićete ih da gutaju prašinu.
Koji su, dakle, obrasci ponašanja koji su pretili Opri tokom
izazova s kojim se suočila u Amarilju, a koji su danas svakidaš-
nja pojava? Koji su to obrasci kojima možda uništavate izglede
da izmenite svoj život i dobijete ono što želite?
Prva česta tendencija je negiranje problema. O pra je odbijala
da prihvati da njoj i njenoj ekipi može da se dogodi nešto tako
nepravedno. A to nešto se sve vreme uveliko događalo. Ne priz-
najući tu stvarnost, onu koja je zanemarivanjem mogla samo da
se dodatno iskomplikuje, Opra se usredsredila samo na razloge
zbog kojih to ne bi smelo da se dešava, umesto da se uhvati u
koštac s činjenicom da se zaista dešava. Njena reakcija je bila
sasvim logična, jer je znala istinu o onome što je uradila i shvati-
la je prave motive svojih tužitelja. Međutim, svet nije uvek lo-
gičan. Cesto ste primorani da izlazite na kraj s onim što jeste, a
ne samo s onim što bi trebalo da bude. Za Opru je, recimo, bilo
mučno već to što je na bilo koji način uvučena u celu stvar. Smat-
rala je da je proces neproduktivan i da predstavlja čisto gublje-
nje vremena. Da je mogla da bira, nikad se ne bi pojavila tamo.
To je bio deo „dijaloga negiranja“.
Međutim, nemate uvek izbora. Na primer, došavši u fmi
restoran najverovatnije nećete započeti tuču u predvorju. Ali,
pretpostavimo da stojite u predvorju i neki kreten podivlja i poč-
ne da vitla pesnicarna u vašem pravcu - šta se dešava? Upravo
ste uvučeni u tuču. Staviše, bolje bi vam bilo da nešto učinite,
inače ćete biti primorani da probudite svog zubara, jer to se de-
sava. Negiranje može da se ispolji u obliku koji vas sprečava da

29
 Zivotne strategije

uopšte vidite ono što se desava, ili vidite, ali se odupirete, jer vam
se ne dopada. Na svaki način, negiranje je opasno. Ova uobiča-
jena greška ume da ima neuobičajeno loše posledice.
\Drugi obrazac podrazumeva stvaranje početnih pretpostav-
i potom propuštanje vršenja provere njihove tačnosti ili pre-
ciznosti. Ukoliko prihvatite neki stav, mišljenje ili ubeđenje i ne
proverite ga ili potvrdite, kasnije razmišljanje, koje je inače sas-i
vim zdravo i logično, može da vas navede na totalno pogrešne
zaključke. Opra jt pretpostavila da će se optužbe protiv nje, bu-
dući da su očigledno bile lažne i ,,nepoštene“, naposletku i obe-
lodaniti kao takve i potom nestati u oblaku dima. Pretpostavila je
da će naš pravni sistem loviti i uloviti prave krivce. Pretpostavila
je da će neko iz krugova vlasti intervenisati i reći tim govedari-
ma da nemaju pravo da zioupotrebljavaju sudski sistem poku-
šavajući da postanu bogatiji. Grčevito se držala tih pretpostavki
jer je želela da buda tačne. Da ih je preispitala, isključivši emoci-
je, brže bi se trgla i uočila greške našeg pravnog sistema i svojih
pretpostavki. Međutim, ako verujete sebi i stoga se pouzdate u
ispravnost onoga što verujete da je istina, lako bi vam se moglo
desiti da zatvorite svoj um za dodatne mogućnosti.
Treći problem je inercija: paraliza izazvana strahom i negi-
ranjem. Zamislite pilota putničkog aviona koji ne mrdajući prs-
tom sedi u kokpitu svoje krcate, ali pokvarene letelice koja naglo
gubi visinu; zamislite kako govori: „Svega mi, ne mogu da veru-
jem da se ovo dešava. Sigurno će se svakog časa dogoditi neka
intervencija odozgo"; ili ,,Ne može da bude baš tako strašno -
još nikad nisam pao. Valjda će se desiti nešto što će nas spasiti.“
Ako negirate stvari koje su suviše bolne da biste ih prihvatili i
dozvolite da vas njihov uticaj, čak i kad ga shvatite, liši efikasnog
i energičnog delanja u svrhu samoodržanja, verovatno ćete pro-
pasti. Opra Vinfri je bila dorasla izazovu, ali je prvo morala da
ga shvati i oceni njegovu težinu. Vi takođe morate da shvatite
izazove s kojima se suočavate, jer ćete tek onda biti u stanju da
efikasno odgovorite. Inercija izbacuje iz igre naše najveće spo-
sobnosti. [

30
 Osvestite se

Drugi obrazac podrazumeva varljivu masku. Opra, poput

mnogih od nas, može da nosi masku. Njena ličnost može da
bude tako hipnotišuća da ljudi zaboravljaju da i ona ima svoje
potrebe. Katkada se rešavamo da „stegnemo zube“, jer nam se
čini da priznavanjem da imamo potrebe zapravo pokazujemo
slabost. Međutim, insistirajuči na „junačkom izdržavanju“ mož-
da onemogućavate da pomoć dopre do vas, budući da su ostali
poneseni vašim pokazivanjem snage i propuštaju da uoče vaše
potrebe.
Mnogi ne uviđaju da su, izabravši ponašanje, izabrali i pos-
ledice. Odabravši da se koncentriše na „nepoštenost", Opri se
moglo desiti da dozvoli da joj odu dragoceno vreme i energija,
ono vreme i energija koji su mogli da budu upotrebljeni za re-
šavanje problema umesto za njegovo negiranje. To ponašanje je
bilo njen izbor. Bez obzira na to koje je obrazloženje imala, ona
je odabrala negiranje, a time i posledice, to jest zaostajanje u
krivini prilikom svoje odbrane. Srećom, u dramatičnom preo-
kretu, odabrala je da se više ne odupire i da počne da se hvata u
koštac sa stvarnošću. Napravila je izbor da dela, a kao posledicu
toga, svoju konačnu pobedu.
Sve su ovo međusobno povezane i uobičajene greške koje,
kombinovane s opasnim spletom okolnosti, mogu da izazovu
katastrofu. Očigledno, što je veći problem, veće su i njegove loše
strane u slučaju da se njime rđavo upravlja. Ako se osvrnete na
svoj dosadašnji život - a izvesno da ima nekih ključnih događaja
koji se ističu u vašem pamćenju —do kojih ste rezultata dolazili
kad ste živeli u negaciji, ili svoje odluke zasnivali na onome što
se ispostavilo da su pogrešne početne pretpostavke? Koji je bio
efekat zaglavljivanja u inerciji, i kada ste, skrivajući se iza svoje
maske, zaustavljali druge u pokušaju da vam pomognu? Sto je
možda najvažnije: koje ste izbore napravili, a koji su vas pre-
dodredili za ishod koji niste želeli ili vam nije bio potreban? Da
li su vaši problemi ovozemaljski ili monumentalni?
Možda poznajete ljude koji kao da su slepo zakoračili pravo
u propast, a vaša prva pomisao je bila: „Za ime sveta, o čemu su
samo razmišljali?“ Predviđam da ćete, pre no što do kraja pročitate

31
 Zivotne strategije

ovu knjigu, vrlo verovatno iskoračiti unazad iz sopstvenog ži-

vota i pitati se kako ste, za ime sveta, mogli da mislite ono što ste
mislili, kako to da niste videli ono što niste videli i kako ste odab-
rali ponašanje koje ste odabrali. Vaš izazov se, barem delimično,
sastoji u tome da odredite šta su ti obrasci učinili vašem životu,
snovima i potrebama. Da li živi i zdravi, ili pak epidemični obras-
ci ponašanja besne i vašim životom, dozvoljavajući vašim prob-
lemima
v
da gnoje i truju vam snove?
Cak i u svakodnevnom životu viđamo dramatične primere
snova koji umiru usled onoga što smo ođabrali da ne vidimo.
Možda su to roditelji koji se zavaravaju da njihov sin ne uzima
drogu sve dokga neko ne nađe mrtvog, posle uzimanja prevelike
doze; žena koja negira da postoji čvorić u njenoj dojci, sve dok
bolest ne uznapreduje toliko da više ne može da se leči; ili osoba
koja budalasto proguta priču svog bračnog druga kako je on
zapravo agent FBI koji vikendom uvek ima noćne zadatke. U
svim ovim slučajevima rezultat je isti. Problemi i izazovi se ne
rešavaju sami od sebe; stvari ne idu nabolje ukoliko im se ne
posvećuje pažnja. Jedino što je gore nego da imate dete koje se
drogira, ozbiljnu bolest ili bračnog druga koji švrlja okolo, jeste
to da imate problem, ali to ne uviđate ili, još gore, znate ali se
pretvarate da problema nema.
Citanje ove knjige nije zamišljeno kao pasivno iskustvo. Od-
mičući dalje, videćete da je ona interaktivna: ključni principi u
kasnijim poglavljima počivaju na temama iz onih ranijih, što vas
sve poziva da igrate aktivnu ulogu.
Zadatak br. 1: Vaš prvi zadata\ je da odmah osporite svoja
uverenja, ta\o sto ćete napraviti spisa\ odpet najvažnijih stvari hoje
naprosto niste sebi u potpunosti priznali ili primili znanju. To
zahteva određen nov način razmišljanja. Pomislićete možda: ,,A\o
znam, znači da to ne negiram," ili ,,A\o nešto negiram, \a\o da
onda znam šta da zapišem?" Rekao sam nov način razmišljanja.
Postavite sebi neka od onih teškjh pitanja o onome o čemu najradi-
je ne razmišljate. Zapišite ih, jer ćemo se na njih vratiti \asnije. Sta
je to za šta u svom srcu znate da je problem kpji ne želite da priz-
nate ili je, u najmanju ruku, tolikp bolno da ga izbegavate?

32
 Osvestite se

Imajte na umu da ćete do kraja knjige imati još mnogo šta

da zapisujete. Preporučujem vam da vodite neku vrstu dnevni-
ka u koji ćete upisivati sve „domaće zadatke" na koje ćete čita-
jući nailaziti. Neka to bude sveščica s učvršćenim stranicama,
koje se ne odvajaju. Taj dnevnik bi trebalo da bude strogo po-
verljiv i nedostupan bilo kome sem vama. Na taj način ćete se
osećati slobodni da budete potpuno iskreni.
Kladio bih se da je sve što se našlo na vašoj listi barem deli-
mično proizvod vašeg sopstveng ponašanja. Takođe podozre-
vam da se vaši problemi i one tragične situacije o kojima sluša-
mo ili čitamo razlikuju samo u rezultatu, ali ne i u ponašanju
koje je do njega dovelo. Jer, nisu li obrasci u vašem životu, i oni
u tragičnijim pričama, manje ili više isti? Vozili ste prebrzo va-
šom ulicom; ostavili ste decu bez nadzora dok ste „samo na mi-
nut“ trknuli do komšinice; vozili ste kola posle veselo provedene
večeri, iako vam je zdrav razum nalagao da odložite ključeve;
imali ste seksualni kontakt bez zaštite; naveli ste lažne podatke
u svojoj poreskoj prijavi. „Sokantne priče“ su često o ljudima
koji su uradili upravo iste te stvari. Međutim, samo zbog tragič-
< nog ishoda, oni su završili u zatvoru, sahranili su dete ili oboleli
od side.
Možda svojom vožnjom u pijanom stanju ili jurnjavom koli-
ma kroz svoj kraj niste nikog ubili, za razliku od osobe koju gle-
date na televiziji, koja je uradila isto što i vi, ali je usput i pre-
gazila jedno dete. Vas nisu saslušavali u poreskom, a drugu oso-
bu jesu. Vaša deca su bila živa i zdrava kad ste se vratili kući.
Niste se vi drugačije ponašali niti napravili bolji izbor; jednos-
tavno, ovog puta ste se izvukli. Ali, ako svakodnevno loše uprav-
ljate svojim životom, igrate se vatrom. Možda nećete uvek uspeti
da se izvučete.
Ne živite, ne birate niti upravljate svojim životom u vaku-
umu. Sve se to dešava u kontekstu zvanom svet. S obzirom na
trenutno stanje sveta, naivnost ili ružičaste naočari najverovat-
nije će vas uvaliti u nevolju koju ne želite. Ne živite u Mejberi-
ju, jer on ne postoji. Ovih dana, kad čujete da neko u razgovoru
pominje reč koka, svi su izgledi da ne govori o osvežavajućem

33
 Zivotne strategije

napitku. Odlučite li da povedete svoju dragu na noćno plivanje,

najverovatnije ćete završiti u zatvoru zbog prestupa ili, još gore,
svetlucajući u tami jer ste naleteli na toksični otpad ili nalazište
za koje ste samo mislili da je prastaro. Odluka da predveče pro-
šetate alejom ili parkom može da dovede do toga da te noći ne
spavate u svom krevetu (zar nisu odvratne one bolničke piža-
me?). O, da, pre no što izađete iz kuće, bilo bi možda dobro da
napišete svoje ime na podlaktici - ili, još bolje, na nozi, pošto je
manja verovatnoća da će te je isprljati ukoliko rešite da se sup-
rotstavite napadačima.
Svet se promenio; napolju je gadno, u to nema sumnje. Zao
mi je što zvučim kao cinik, ali znate da sam u pravu. Ovaj svet
koji smo se zaverili da napravimo drastično se razlikuje od ono-
ga koji su poznavaii naši roditelji i dedovi. Ako je Mejberi neka-
da i postojao, danas ga izvesno nema. Dok vrtoglavom brzinom
jurimo u susret novom milenijumu, zapravo smo zarobljeni u
najbržem i promenama najpodložnijem društvu u istoriji čo-
večanstva. Naš svet je kao projektil bez navođenja, čija je brzina
nesrazmerno veća od kontrole.
U škripcu ste, to je sasvim sigurno. Ne treba vam doktorat iz
bihevioralnih nauka da biste uvideli da je današnje društvo, u
većem ili manjem stepenu, podbacilo u praktično svim aspekti-
ma ljudskog funkcionisanja. Neki procenjuju da se stopa razvo-
da u Sjedinjenim Državama popela na čitavih 57,7 odsto, a bra-
kovi u proseku traju dvadeset šest meseci. Sezdeset dva odsto
populacije je gojazno. Prijavljeno emocionalno zanemarivanje
dece, tokom poslednjih deset godina naraslo je za 330 odsto. Jed-
na od četiri žene biva seksualno zlostavljana. Stopa samoubi-
stava se eksponencijalno povećava. Barem jedno na svakih šest
Amerikanaca u nekom trenutku života prolazi kroz epizodu
ozbiljne depresije koja mu ugrožava funkcionisanje; zbog toga,
proizvodnja antidepresiva i sredstava za ublažavanje anksioz-
nosti prerasla je u industriju vrednu više milijardi dolara.
Nasilje hara, i to ne samo na ulicama, već i u domovima
ljudi. U našem društvu se godišnje dćšava blizu četrdeset milio-
na zločina; 74 odsto Amerikanaca doživljava da bude opljačka-

34
 Osvestite se

no, dok je 25 odsto žrtva nasilnih zločina. Naši tinejdžeri idu

sasvim pogrešnim putem. Adolescenti stari između četrnaest i
sedamnaest godina počine otprilike 4000 ubistava godišnje. Sva-
ke godine, preko 57 odsto direktora državnih osnovnih i srednjih
škola prijavi vlastima najmanje jedan zločin. Možda je najtuž-
nija statistika da je 45 odsto američke dece, stigavši do osmog
razreda, već eksperimentisalo s alkoholom, a 25 odsto probalo
drogu. Slični rezultati krase i ostale zemlje.
Kao društvo, mi se gubimo. Uopšte nemamo kontrolu nad
sopstvenim emotivnim životom niti umemo da naučimo decu
da upravljaju svojim, ali se očajnički pretvaramo da nije tako.
Projektujemo spoljašnji imidž koji poručuje: „Dobro sam. Mo-
gu da podnesem. Biću u redu“, jer se pribojavamo šta će drugi
da kažu. E, nije dobro i bolje bi nam bilo da počnemo da me-
njamo ovaj svet, život po život. U suprotnom, samo Bog zna šta
nam nosi novi milenijum. Zivot od koga valja da počnete jeste
vaš sopstveni. Ako želite da budete pobednik, a ne statistika,
onda to i možete, ali potrudite se, jer nije lako.
U svakoj crkvi u koju sam ikada ušao, ljudi sa stvarnim prob-
lemima radije ih skrivaju nego da traže podršku, a oni koji ih
nisu prećutali priželjkuju da jesu, posle tovara krivice, osude ili
izolovanja, koji im je navaljen na pleća. Skrivamo svoje prob-
leme i osuđujemo one koji neće ili ne mogu da kriju svoje. Lju-
di, to ništa ne valja —ni najmanje. Zaboravili smo osnovne za-
kone življenja uopšte, a posebno one koji se odnose na život u
zajednici, i stoga ih neprestano kršimo.
Ubeđen sam da se fundamentalni životni zakoni koji uprav-
ljaju našim svetom i diktiraju rezultate naŠeg ponašanja nisu
promenili. Određene karakteristike igre su drugačije, to stoji, ali
rezultate koje postižemo i dalje diktiraju osnovni životni zakoni.
Život u neznanju ili svesno ignorisanje tih zakona stvara, razu-
me se, ogromne probleme i društvo kojem su očajnički potrebni
odgovori, merila i saznanje o ljudskim iskustvima. Računajte na
to da ćemo kao društvo pokušati da tu žeđ utolimo odgovorima
koji su često štetni, glupi ili i jedno i di ugo.

35
 Zivotne strategije

Ako hoćete da znate zašto se svi zajedno nekontrolisano vrti-

mo ukrug, razmislite o tome koje nam se vrste „rešenja" trenut-
no nude. Ne spadam u velike obožavaoce psihologije kakva se
danas praktikuje. Po mom mišljenju, previše je nejasna, previše
neodređena i egzistira u svetu mišljenja i subjektivnosti. Možda
je to i u redu, ako živite u nekakvoj kuli od slonovače i možete
sebi da dopustite pompezne govorancije o dvosmislenim i apst-
raktnim elementima života. Ne verujem, međutim, da je to ono
što želite, a ne mislim ni da je to ono što vam je potrebno. Zivite
u stvarnom svetu i imate posla sa stvarnim problemima koji
iziskuju stvarnu promenu. Nisu vam potrebni samo spoznaja i
razumevanje vaših problema; potrebno vam je da se promene, i
to odmah.
Razmislite i o industriji „samopotvrđivanja" koja dominira u
našoj kulturi. Ona zapravo ima vrlo malo veze s potvrđivanjem,
a mnogo s krajnjim rezultatom nekoga drugog. Umnogome je
neusredsređena, lenja, pretvorna, politički ispravna i, iznad
svega, ima dobru prođu na tržištu, često o trošku istine. Gurui
kao da imaju sve, osim glagola u svojim rečenicama. Vi pokuša-
vate da plaćate svoju kiriju i pošaljete decu na fakultet umesto u
zatvor, a oni hoće da se poigravate svojim unutrašnjim ovim, ili
unutrašnjim onim, ili samim sobom; možda loš izbor reči, ali je
primeren.
Prodaju vam ,,samounapređivanje“ na isti način na koji vam
prodaju i sve drugo: lako je; pet jednostavnih koraka; rezultati
dolaze brzo, brzo, brzo. Međutim, skupo plaćate - i to na više
načina —za ovu zagađujuću poplavu psihoblebetanja. Kažem
zagađujuću, jer umesto da nam oduzme izgovore i natera nas da
se uhvatimo u koštac s našim stvarnim životom, psihoblebeta-
nje nas naoružava novom gomilom izgovora. Rezultat toga je
samo još veće odvraćanje pažnje i još više problema.
Mada tekuća popularna psihologija u određenoj meri zaista
identifikuje legitimne poremećaje, tim terminima se sada toliko
svi razbacuju da to gura u zasenak prave slučajeve. Majci koja
očajava nad ponašanjem svog nevaspitanog i razmaženog de-
rišta kaže se da je njeno dete ,,hiperaktivno“ i da „nastoji da

36
 Osvestite se

privuče pažnju svojim negativnim ponašanjem“. Nečuveni be-

zobrazluk u učionici rutinski se pripisuje „poremećaju nedostat-
ka pažnje“. Ako se fiksate, ušmrkavate ili pak ne možete da zas-
pite bez šake tableta, tada imate problem „zloupotrebe štetnih
supstanci“. Kad sredovečna žena, priželjkujući da ima nešto više
od života i sigurna da tu nešto nedostaje, kupi knjigu koja na-
pokon obećava neke odgovore, ona u njoj pročita da se odgovor
na njene čežnje nalazi negde u njenom egzotičnom poreklu, ne-
koliko inkarnacija unazad. Recite im ono što žele da čuju; nisu
oni krivi; oni su žrtve. Zapanjujuće je to što mi uzimamo atyiv-
nog udela u toj igri, halapljivo gutajući ove iluzije. Covek bi po-
mislio da će neko, primetivši da brod sve brže tone ili sve više
skreće s kursa, konačno ustati i reći: „Ljudi, primećujete li da ne
radimo dobro?“
Dakle, ja kažem. Vičem na sav glas. Potrebna vam je nova
strategija, strašno vam je potrebna. Možda ovo što govorim nije
,,u duhu novog veka“ ili politički ispravno, ali meni i nije na-
ročito stalo da vas snabdevam maglovitim filozofskim nagvažda-
njima, vatrenom retorikom, kvaziintelektualnim mudrostima ili
brzopoteznim rešenjima kako ili zašto bi trebalo da promenite
svoj život. Ono do čega mi jeste stalo je da imate jasnu, na zna-
nju zasnovanu strategiju pobeđivanja prevazilaženjem svojih
problema, obrazaca i prepreka, kao i da i vi i oni koje volite dobi-
jete ono što želite od života.
Bez obzira na to šta za vas predstavlja ,,pobedu“ - obnav-
ljanje posustale romanse ili izlečenje slomljenog srca, nalaženje
novog posla, bolji porodični život, stesana zadnjica, malo du-
ševnog mira i spokoja, ili neki drugi značajan cilj - potrebna
vam je strategija da biste je ostvarili i poneki savet kako da os-
mislite strategiju. Zašto bi trebalo da me slušate? Pre svega, ne
predlažem da svoj sud zamenite mojim, ni slučajno. Osporite
svaku reč koju kažem, ali je prvo saslušajte. Proučavao sam ži-
votne zakone, skupio ih sve na jedno mesto i nameravam da vam
ih objasnim. Nadam se, jasno.
Tokom godina, imao sam tu privilegiju da osmišljavam ži-
votne strategije za hiljade svojih klijenata, ljudi iz svih društvenih

37
 Zivotne strategije

slojeva i u svim mogućim nevoljama. Posvećivao sam se nji-

hovim problemima na isti način na koji želim da se vi posvetite
svojima: s obema nogama čvrsto na zemlji, usredsređeni na re-
zultate, a ne na namere. Strategijsko življenje je čitava nauka.
Njeno nepoznavanje u ovim komplikovanim vremenima ravno
je nepismenosti. Nisam radio na svoju ruku većsarađivao sa svo-
jim klijentima, i planiram da na isti način radim i s vama.
Dakle, ko sam ja? Kladim se da je moje poreklo umnogome
nalik vašem, ako izuzmemo to što sam se odlučio za drugačiju
karijeru i druge studije. Moji roditelji su odrastali u sirotinji.
Oboje su u mladosti brali pamuk po poljima centralnogTeksasa.
Podigli su ih dobrodušni, ali neobrazovani roditelji. Kad je moj
otac, vrativši se iz Drugog svetskog rata, izjavio da namerava da
iskoristi mogućnost stipendiranja koja se nudila ratnim vetera-
nima i upiše fakultet, cela njegova porodica ga je ismevala zbog
toga što je želeo da „izigrava studenta" i gubi vreme s knjigama
umesto da nađe pravi posao. Bez obzira na to, na kraju je, uz
velike žrtve, uspeo da doktorira psihologiju, kojom se bavio na-
rednih dvadeset pet godina. Iznenada 1995, dok je jednog sun-
čanog nedeljnog jutra govorio u crkvi, samo se srušio i umro.
Moja majka, s kojom je u braku proveo pedeset tri godine, zavr-
šila je srednju školu i povremeno radila. Mene i moje tri sestre
podigla je s ljubavlju, nežnošću i velikim žrtvovanjem: istinski
plemenita žena.
Dok sam bio srednjoškolac, moj otac i ja smo, odvojeni od
porodice za vreme njegovog stažiranja, živeli u stanovima koji
često nisu bili snabdeveni ni najosnovnijim komforom, jer bolje
od toga nismo mogli sebi da pružimo. Površan i željan ugleda u
društvu, stideo sam se što sam siromašan, a premalo sam znao
da bih razumeo da to nije važno. U svojoj tinejdžerskoj ekipi, ja
sam bio onaj koji nije imao lepu odeću, kola, novac ni perspek-
tivu. Gotovo me uopšte nisu kontrolisali i, da nije bilo sporta,
teško da bih ikada završio srednju školu. Kao i mnoge druge
porodice, živeli smo od prvog do prvog, vozili krntije od kola i
često bivali bez prebijene pare. Zato smo se mnogo voleli, držali
zajedno i pokušavali da ne zaostanemo za životom.

38
 Osvestite se

Da nisam dobio stipendiju kao perspektivan ragbista,

verovatno nikad ne bih upisao fakultet, niti bih sada ovo pisao.
Postao sam psiholog, ali sam zaključio da više volim da osmiš-
ljavam strategije nego da se bavim terapijom, tako da sam počeo
da stvaram i nalazim forume na kojima sam učio ljude kako da
promene svoj život i ostvare svoje ciljeve koristeći deset životnih
zakona. Nisam se mnogo bavio time zašto ljudi, biznisi ili kli-
jenti rade ono što rade, sem ako to nije imalo direktnog uticaja
na način vršenja promena. Umesto toga, usredsređivao sam se
na to da im pomognem da osmisle plan za pokretanje s mrtve
tačke.
Kao što sam i predviđao, takav pristup je mnogo brže dovo-
dio do rešenja. Postavljao je na središte pozornice stvarne prob-
leme. I suviše često nam se dešava da probleme gurnemo negde
u stranu jer je nastojanje da ih rešimo bolno i čini nam se da će
nam biti lakše ako se uopšte ne petljamo s njima. Kažem „čini
nam se“, jer izbegavanje problema takođe duboko boli, mada
suptilnije. Ukoliko ste deo epidemije života koja se otela kon-
troli, možda ćete se naći u nekima od ovih kategorija postoja-
nja:
- Frustrirani ste zato što vam posao ili karijera ne donose
više novca.
- Sposobni ste za više nego što postižete.
- Upali ste u kolotečinu i ne dobijate ono što želite.
- Dosadiii ste sami sebi.
- Cutke podnosite oskudicu emocija u životu ili braku.
- Vučete se poput zombija kroz zamrlu i nezanimljivu ka-
rijeru.
- Nikako vam ne uspeva da postignete ono što ste name-
ravali.
- Formalno obavljate sve svoje dužnosti, ali bez ikakve
strasti, plana ili cilja.
- Zivite u svetu mašte u kojem za sebe verujete da ste otpor-
ni na sve udarce, mada, u stvari, vaši postupci iziskuju
neverovatne rizike.

39
 Zivotne strategije

- Zivite u zoni udobnosti koja nudi premalo izazova i ono-

ga što želite, i previše onoga što ne želite.
- Živite usamljenički, s malo nade da će se išta promeniti.
- Imate finansijskih problema s kojima ne možete da iza-
đete na kraj.
- Trajno ste opterećeni osećanjem krivice, frustracijom ili
depresijom.

Jednostavno prihvatanje tereta kao što su ovi nije u redu.

Ova knjiga govori o tome kako da krenete prema nečemu bo-
ljem, ali s prethodno razrađenom strategijom. Imate i prava i
sposobnosti za tako nešto. Pre svega, međutim, morate da pres-
tanete da budete deo opšte zaraze. Morate da eliminišete po-
našanje koje čini veliki deo opsednutosti naše nacije teorijom
relativiteta. Ajnštajn verovatno nije ni pomišljao da bi društvo
moglo da primeni njegovu naučnu misao na društvene običaje.
Danas se ponašamo kao da je sve relativno; više nema apsoluta.
Nema dobrog ili lošeg, ispravnog ili pogrešnog, nema standarda
kojem bi valjalo težiti. Sve je kompromis. Pomislite samo koliko
ste puta izrekli ili čuli ovakve komentare:
„Dakle, ide nam relativno dobro.“
„To nije ono što želiš, ali, šta nameravaš da učiniš?“
„Pokušavam, ali, da znate, teško ide.“
„Kako sam se nadala, dobro sam se udala.“

Ovakva ideologija je zavodljiva, jer kada nema jasnih stan-

darda, nema jasne linije cilja, možete da se pretvarate da niste
gubitnik čak i ako nikako ne dobijate ono što želite. Nejasna je;
u njoj se možemo lakše sakriti. Koliko god zavodljivo bilo, ovak-
vo razmišljanje je mit. Jednostavno, u životu ili dobijate ili gu-
bite. Živite u takmičarski nastrojenom svetu, u kojem su ishodi
određeni jasnim zakonima koje i želim da vam otkrijem.
Evo šta ćemo. Nedelje, meseci i godine prolaziće bez obzira
na to da li vi preduzimate nešto u vezi sa svojim životnim okol-
nostima ili ne. Nedelje, meseci i godine prolaziće bez obzira na
to da li ćete prihvatiti životne zakone ili ne.

40
 Osvestite se

Odlučite, ovog časa, da nećete više da živite u skladu sa sta-

rom izrekom da je „neznanje blaženo", nimalo blaženo jer doz-
voljava da vam vaše odjuke i ponašanje izazivaju bol i strah
umesto spokoja i sreće. Zivotni zakoni, odgovornost, teška pita-
nja i odluke možda nisu ono o čemu želite da siušate, ali dopa-
lo vam se ili ne, oni su vaš jedini izlaz.

Provera stvarnosti
Zadatakbr. 2 : Vremeje da uradite mali domaći zadata\, deli-
mično i zbog toga da biste videli da li ste voljni da priznate svoje
samoporažavajuće izgovore i obrazloženja. Naslov priče glasi: „Pri-
ča \oju ću sebi pričati a\o posle čitanja ove \njige ne budem izvrsio
značajne i trajne promene."
Hoču da budete iskreni. Znate svoje obrasce. Znate svoje tipične
izgovore, racionaliziranja i opravdanja za promašaje. Samo pog-
ledajte malo unapred, vidite na \oje ćete se izgovore najverovatnije
osloniti i ubacite ih u priču. Predlažem da počnete ovapo: „Pošto
sam pročitao i proučio \njigu, nisam izvršio značajne i trajne pro-
mene zato što... “
Radeći ovu vežbu, hoću da budete \reativni, temeljni i brutal-
no is\reni u pogledu stvari \oje ćete reći da biste opravdali svoj
promašaj. Dobro znate da se zavaravate i da popuštate sebi had dođe
povuci-potegni. Ovoje test \oji će vam pokazati \oli\o ste voljni da
priznate to zavaravanje \ojim sabotirate sami sebe. Ovo je test kpji
će vam po\azati da li ste u stanju da stvari pri\ažete onajvima
ka\ve zaista jesu, ili naprosto želite da živite sa starim, otrcanim
izgovorima i budete u pravu umesto srećni.

Sad kad ste završili s pisanjem, hajde da razmislimo o ono-

me što ste uradiii. Upravo ste izneli svoja ograničenja. Upravo
ste zapisali sve one misli i ubeđenja kojima se služite da biste
sabotirali sami sebe u svakom svom nastojanju. Tu, na papiru,
nalaze se iste one misli i ubeđenja kojima ćete se poslužiti i da
biste sprečili da ova knjiga promeni vaš život nabolje. Sto su
neskrivenije, to su samokritičnije, vrednije. Da li su vam poznati

41
 Zivotne strategije

neki od sledećih izgovora; da li se neki od njih nalaze na vašoj

listi?

- Jednostavno je bilo previše teško.

- On mene, zapravo, ne razume.
- Sve je to za druge.
- Deca i posao mi ometaju koncentraciju.
- On je tako grub; meni je potreban neki blaži pristup.
- Moji problemi su drugačiji.
- Moram ponovo da je pročitam.
- Ne mogu ništa dok je ne pročita i moj muž/žena.
- Ja sam u pravu, a on nije.

Probajte nakratko sa mnom nešto drugo. Barem dok čitate

ovu knjigu, možete neverovatno mnogo da pomognete sebi ako
sasvim drugačije budete procenjivali svoj život, ponašanje i raz-
mišljanje. Umesto da se pitate da li je ,,ispravno“, hoću da $e za-
pitate da li način na koji živite, ponašate se i razmišljate uspeva
ili ne?.
Ako zakljuČite da ne uspeva, mislim da to samo po sebi go-
vori da je vreme da sve to menjate. Ovo bi trebalo da vam zvuči
razumno - sem, naravno, ukoliko vam je više stalo da budete u
pravu nego da budete uspešni. Ako su vam pak pobeda i ostvari-
vanje onoga što želite na prvom mestu, onda barem dok čitate
ovu knjigu budite spremni da „prebacite položaj“ na bilo šta s
čim se suočavamo.
Uvek možete da se vratite svom starom načinu rešavanja
stvari; zaključivši da ono što radite ne uspeva, dobićete i volju da
to promenite. Ne mislim figurativno, nego doslovno. Ako vaš brak
ne uspeva, menjajte ono što radite. Ako ne uspeva način na koji
vladate sobom, menjajte ga. Ako ne uspeva način na koji vaspi-
tavate dete, makar i da ste sto posto sigurni da ste u pravu, me-
njajte ga. Sta imate da izgubite? Zaboravite na to da li ste u pra-
vu i na pobeđivanje u raspravi o tome da li ste u pravu. Ako ono
što radite ne uspeva, menjajte to. Svoje razmišljanje i ponašanje

42
 Osvestite se

prosuđujte u skladu s tim jednostavnim kriterijumom: uspeva li,

ili ne uspeva? Dovoljno ste dugo bili u pravu; pokuŠajte umesto
toga da budete pobednik.
Pročitavši ovo što ste do sada pročitali, dospeli ste na raskrš-
će. Za nekoliko trenutaka donećete jednu od najvažnijih odluka
u svom životu. Da li ćete odabrati da naučite zakone života,
pretočite ih u životnu strategiju i počnete da živite svrsishodno,
ili ćete naprosto nastaviti da se vučete naokolo s rukama u dže-
povima, uzimajući ono na šta usput naiđete i kukajući zbog
onoga što nemate?
,,Trenutak“ nikad nije dobar, stoga nećete naći bolji od ovog
sad. Takođe, nema ni boljeg mesta od ovog. Ova knjiga je za
ljude koji kažu: „Dosta mi je. Muka mi je od svega. Pokažite mi
životne zakone, pokažite mi kako da stvorim ono što želim od
života. Spreman sam.“
Igra je tek počela. Još uvek nije kasno. Kakva god da je vaša
situacija - bilo da smatrate da ima nekih sitnica koje nedostaju
vašem inače dobrom životu, ili vam život liči na bojno polje
posle opšteg masakra —postoji strategija koja će od vas napravi-
ti pobednika. Zajedno, učinićemo vas krajnje sposobnim i do-
voljno mudrim za preživljavanje u ovom teškom i opasnom sve-
tu. Dosta više kukanja zbog „loših gena“, „loše sreće“ ili „lošeg
trenutka“. Ovo je vaš trenuta^ i vaš red. Međutim, morate da
imate petlju da se suočite s istinom o sebi. Budu li vam povre-
đena osećanja i zbog toga odlučite da je sve ovo previše grubo —
naći ćete se tamo odakle ste i počeli. Imajte, stoga, na umu ove
dve istine: prvo, imate ono što je potrebno i vredite truda koji će
biti potreban da nađete istinu i izgradite strategiju. Drugo: niko
to neće učiniti umesto vas. To je, međutim, sasvim u redu jer
vama nije potrebna transplantacija mozga; nije vam potrebna ni
transplantacija kičme; nije vam potrebno ništa što već nemate u
sebi.

Kad sam te noći suočio Opru s odgovornostima i rezultati-

ma koji su se kovitlali oko nje, brzo se smirila. Ne želeći više da
sa strane posmatra sopstveno pogubljenje, postala je predana i

43
 Zivotne strategije

usredsređena. Odmah je prestala da se epidemično ponaša. Pres-

tala je da radi stvari koje su je^sprečavale da prevaziđe prepreke
koje su joj iskrsavale na putu. Sto je jednako važno, počela je da
živi u skladu sa životnim zakonima koji upravljaju našim sve-
tom. Dok budemo zajedno radili da obezbedimo strategijsku
kontrolu nad vašom sopstvenom sudbinom, dobičete priliku da
naučite iste te zakone i, nadam se, učinite ih delom svog života.
Zivotni zakoni su pravila igre. Niko vas neće pitati da li sma-
trate da su pravedni i da li bi uopšte trebalo da postoje. Oni jed-
nostavno postoje, poput zakona gravitacije. O tome nema izjaš-
njavanja. Možete da ih ignorišete i saplićete se naokolo, čudeći
se kako to da nikad ne uspevate; a možete i da ih naučite, pri-
lagodite im se, uskladite s njima svoje odluke i ponašanje i živite
efikasno. Ovladavanje ovim životnim zakonima jeste apsoiutna
suština onoga čime morate da ovladate u ovoj knjizi da biste
stekli osnovno znanje za razvijanje lične životne strategije.

44
 Poglavlje 2

ILI SHVATATE, ILI NE SHVATATE

N e dopada nam se njihov zvuk, a i gitara je sve manje u modi.

O b ra z lo ž e n je d irektora muzičke kuće „D e ka rekords"
(D e cca R ecords) kada je 1 9 6 2 . o d b io Bitlse

V
Zivotni zakon br. 1: lli shvatate, ili ne shvatate

Vašate pravila
strategija: Pridružite se onima koji shvataju. PrekrŠi-
Ijudske prirode i otkrijte kako čovek može da
funkcioniše kao sat. Spoznajte zašto vi i toliki drugi radite ono
što radite i nemojte da radite ono što oni ne rade.
Ovo je zakon toliko fundamentalan u svojoj istinitosti da bi
trebalo da ga tretirate kao lični izazov u razvijanju svoje životne
strategije. Očigledno, ako već niste, onda svakako želite da bu-
dete jedan od onih koji shvataju, od onih koji kapiraju. U goto-
vo svakoj situaciji ima onih koji shvataju i onih koji ne shvataju
- i vrlo ih je lako razlikovati. Oni koji shvataju, uživaju u plo-
dovima svog znanja. Oni koji ne shvataju, provode mnogo vre-
mena zbunjeni i frustrirani i žive u oskudici. Cesto ćete ih vide-
ti i kako udaraju glavom o zid i žale se da za njih nikad nema
predaha. Oni pak koji shvataju pravila igre, kao da su totalno
usklađeni s njom i ne samo da igraju već uveliko kontrolišu igru.
Oni ne prave glupe greške, jer su ukapirali da postoji određena
formula uspeha i stoga su prekršili pravila. Imaju formulu. Ti
Ijudi su bez izuzetka uspešni, jer su stekli znanje potrebno da bi
stvorili rezultate koje žele. Ukratko, shvatili su.

45
 Zivotne strategije

Ono što je potrebno da shvatite menjaće se s vremena na vre-

me, jednako kao što se menjaju situacije, ali uvek će biti nekih
bitnih zajedničkih elemenata. Pravilo koje je potrebno da prekr-
šite možda se odnosi na sentimentalni život, upravljanje sop-
stvenim životom ili trku za karijerom. Možda je potrebno da se
uhvatite u koštac sa svojim emotivnim životom. Bilo o čemu da
je reč, čim shvadte kako stvari zaista funkcionišu, i vi ćete početi
da funkcionišete s pozicija znanja i snage. Posredi je očigledno
nešto dobro, naročito ako pripadate „informisanoj manjini“, dok
ostatak krda nastavlja da taljiga po sistemu „proba —greška“.
Ako prekršite krivični zakon, recimo, neki koji zabranjuje
krađu ili fizičko nasilje, platićete kaznu ili otići u zatvor. Poku-
šate li da prkosite nekom zakonu fizike, kao što je zakon gra-
vitacije, može vas zadesiti bol ili - u zavisnosti od visine na kojoj
se pri tom nalazite —čak smrt. Analogno tome, prekršite li ži-
votne zakone, takođe bivate kažnjeni, katkada čak vrlo strogo.
Kladim se da ste skupo platili za sve prestupe ove vrste koje ste
u životu počinili.
Zivotne zakone kršite kad god pokušavate da bez neophod-
nih informacija i umeća ostvarite željene rezultate. Ne ra-
zumevajući pravila igre, koje ponašanje donosi koje rezultate, ili
nemajući strategiju, verovatno ćete doći u sukob s uslovima i
zahtevima koji bi vam garantovali uspeh. Za one koji shvataju -
to jest, naoružali su se umećem, poznavanjem pravila i odgo-
varajućim planom - vi za njih ne predstavljate čak ni pretnju;
pregaziće vas i neće se ni osvrnuti. Pored toga što vas čini aut-
sajderom u bilo kakvoj konkurenciji, neshvatanje mehanizma
funkcionisanja života može vas definitivno dovesti i u sukob s
onima koji predstavljaju nekakvu vlast. Ukoliko ne igrate po
pravilima, šefili neko drugi ko drži konce u svojim rukama mo-
že začas da vas otpiše ili kazni zbog toga što niste pripremljeni.
Gledajući ljude, koji ama baš ništa ne shvataju, kako bezgla-
vo tumaraju naokolo, pitam se kako im uopšte uspeva da pre-
žive. Boli kad gledate kako neko radi nešto što unapred znate da
je kobna greška. Oni pokušavaju, nadaju se i sanjaju, ali vama je
jasno da su osuđeni na propast jer - oni jednostavno ne kapira-

46
 Ili shvatate, ili ne shvatate

ju. A ako ste jedan od njih, zar nije vreme da se saberete i pre-
kinete da gubite još pre početka trke, samo zato što ne kapirate?
Prestupnici, bez izuzetka, nikako da shvate od čega potiČe nji-
hova neefikasnost i tako nastavljaju putem samouništenja. Oni
koji shvataju, obraćaju pažnju na sve i koriguju se u hodu. Od-
rastajući, imao sam bezbroj „prilika za edukaciju" koje se tiču
ovog zakona, mnogo pre nego što sam upisao neke fine Škole.
Kad god nisam shvatao, svet bi me uvek ponovo zviznuo u čelo.
Naučio sam, na onaj teži način, da ću se, što sam svesniji svega,
manje puta opeći, i obrnuto. Iznad svega, naučio sam da valja da
na sve obraćam pažnju.
Kao srednjoškolac u Kanzas Sitiju, radio sam u noćnoj sme-
ni u Holmarkovoj fabrici razglednica u centru grada. Kada u
dva ili tri sata ujutru izađete s posla, napolju vas čeka svet sasvim
drugačiji od onog kojeg ljudi viđaju preko dana. Bili smo noćne
ptice koje su tražile đavola, i obično smo ga i nalazili. Moj dru-
gar, koji je takođe radio u fabrici, vozio je besan ševrolet od
preko četiri stotine konjskih snaga. Posle posla voleli smo da vra-
tolomnom brzinom jurcamo pustim ulicama, u nadi da ćemo
naići na nekog kretena voljnog da uloži sto dolara u opkladu i
trka se s nama.
Jedne noći, za vreme božićnih praznika, imaii smo još dva
saputnika na svom noćnom krstarenju: mog starog druga koji
mi je došao u posetu iz provincije i vozačevog druga, koga sam
te večeri prvi put video. U skladu s mojom tadašnjom teorijom
da je glupost vrlina, divljali smo giavnom ulicom Kanzas Sitija
brzinom većom od 150 kilometara na sat, kad se odjednom, kao
da je s neba pao, iza nas pojavio policijski automobil bez ozna-
ka. I on je bio prilično brz. Nije izgledalo kao da hoće da se trka,
bio sam prilično siguran da nema ni piva i, čoveče, ala je bio
besan.
Preskačući uobičajenu praksu paljenja reflektora i poziva-
nja pomoći, policajac nas je priterao uz ivičnjak i iskočio iz
kola, tresnuvši vratima tako jako da se naš ševrolet zatresao. Ne
znam da li je taj pandur stvarno bio džinovskog rasta ili se to
nama te noći samo učinilo, ali izgledao je dovoljno veliki da ima

47
 Zivotne strategije

sopstveni meteorološki radar i defmitivno se videlo da je oluja na

pomolu.
Dok je policajac marširao prema nama, drug mog druga se
uspaničio. Izmigoljivši se nekako kroz zadnji prozor, pao je
glavačke na trotoar i dao se u bekstvo. Ako pandur pre toga i nije
bio tako strašno ljut, sad je bio. Bilo je dovoljno loše što smo
pravili gužvu na njegovom terenu; to što je jedan od nas pobe-
gao, samo ga je dodatno vređalo i prkosilo njegovom autoritetu.
Policajac je jednim trzajem otvorio vozačeva vrata, zgrabio
mog druga za okovratnik, izvukao ga iz kola i naredio nama
ostalima da izađemo. Ne puštajući okovratnik iz ruku, rekao je:
„Pitaću te jedan jedini j. ...i put: ko je onaj klinac što je zbrisao?“
Najosornijim i najsarkastičnijim glasom koji je mogao da
proizvede, moj drug je zarežao: „Zove se... Koja Kobaja! Sta s
tim?“
Kad se sad prisetim toga, jasno mi je da sam upravo u tom
trenutku spoznao prvi životni zakon i možda ga čak i for-
mulisao u sebi, jer se sećam da sam razmišljao: Coveče, ti baš
ništa ne fapiraš. Taj pandur ga je zviznuo tako jako da je gotovo
slomio moj nos.
Sve dotle bojao sam se da će da nam napiše prijavu ili oduz-
me kola. S obzirom na ono što se dalje dešavalo, tako nešto bi
bilo dar sa nebesa. Očigledno, taj policajac nije bio sklon bav-
ljenju papirologijom. Moj drugar iz provincije je, na svoju nes-
reću, bio sledeći na redu. Njegov je problem bio u tome što on,
kukavac, zaista nije znao ime begunca, a nisam ni ja, tako da ni
moja budućnost tog trenutka nije izgledala baš blistavo. Pandur
je terao dalje na isti način. Zgrabivši za okovratnik mog drugara
(koji je žarko želeo da se tog sekunda „teleportuje" natrag u svo-
ju nedođiju), pogledao ga je pravo u oči i rekao: „Pitaću te jedan
jedini j....i put: ko je onaj klinac što je zbrisao?"
Dakle, kao što sam već rekao, moj drugar nije znao ime od-
beglog momka, ali je zato znao šta verovatno neće biti uvaženo
kao dobar odgovor. Bez i najmanjeg režećeg prizvuka u glasu,
bez traga drskosti i sa svom mogućom iskrenošću koju je mogao

48
 Ili shvatate, ili ne shvatate

da prikupi jedan od straha skamenjen i ubledeo klinac, rekao je:

„Gospodine, kunem vam se grobom svoje majke (koja je, da-
bome, živa i zdrava spavala tamo u nedođiji) da ne znam njego-
vo ime, ali jedno vam se kunem; sto posto sam siguran da se ne
zove Koja Kobaja."
Još onako prestravljen, odmah sam pomislio: „Okej, ukapi-
rao je. Možda ćemo izaći živi iz ovoga.“ Nisam rekao ni slovce,
smatrajući da je ovog pandura najbolje ne dirati. Cale me je
naučio da u životu ima trenutaka kad jednostavno ne želiš da
propustiš dobru priliku da držisjezik^ za zubima. Bilo mi je jasno
da je to jedan od tih trenutaka.
Dečko koji nije ukapirao tu činjenicu poljubio je patos i
sledećih nekoliko nedelja je okolo šetao pipajući. Dečko koji je
ukapirao ostao je na nogama i sasvim lepo video na oba oka.
Zešći kontrast. Uveravam vas da u rejonu tog pandura više ni-
kad nismo vozili brže od četrdeset na sat. Kad sejaridružite oni-
ma koji kapiraju, život vam jednostavno krene nabolje.
Sada bi trebalo da upitate: „Pošto ne bih da u životu ljubim
patos, šta je to što ne shvatam u važnim oblastima svog života i,
štaviše, kako i na koji način da shvatim?“ Jasno, morate da bu-
dete voljni da naučite neke stvari koje ne znate, kako biste mogli
da pravite bolje izbore i donosite bolje odluke. Da biste izbegli
„dodir s patosom“, morate da budete voljni da naučite životne
zakone i mehanizam Funkcionisanja stvari, da biste sve to mogli
da ugradite u svoj život.
Ovi neosporni životni zakoni kqjirna.se trenutno bavimo
mogu da eliminišu svako nagađanje iz vašeg procesa donošenja
odluka. Ovaj zakon, i onih devet koji uz njega idu, objasniće
vam mnoštvo događaja iz vaše prošlosti koji su u svoje vreme
izgledali kao slučajnost ili čist peh.
Znajte: ako naučite deset životnih zakona o kojima je reč u
ovoj knjizi, definitivno ćete se naći među onima koji shvataju.
Više nikad nećete morati da se suočite s neuspehom zbog toga
što ne znate kako funkcionišete vi ili svet. Ovi životni zakorii će
vam reći i kako i zašto.

49
 Zivotne strategije

Prednost
V
Zelim da steknete znanje o tome šta je stvarno življenje i po
Čemu se ono razlikuje od pukog postojanja. Postojanje je instin-
ktivno; ono je rievoljno, reaktivno samoodržanje, s primarnim
ciljem preživljavanja od dana do dana, bez ohzira na kvalitet.
^ivljenje, s druge strane, jeste praksa koja iziskuje određene
veštine, stavove i sposobnosti koje ste stekli i izbrusili u istaknu-
tu i dobro usmerenu oštricu. Primarni cilj jeste sticanje jedin-
stvenog i plodonosnog iskustva. Veštine koje su vam potrebne za
tako nešto jesu veštine razumevanja i kontrolisanja uzročno-
-posledičnih odnosa u životu: drugim rečima, koristite sopstveno
znanjc da bi razvoj događaja usmerili u željenom pravcu. To
znači da valja da naučite kako i zašto se radi ono što se radi i ne
radi ono što se ne radi; i kako i zašto drugi Ijudi rade ono što oni
rade, i što ne rade. To znanje vam može dati neverovatnu pred-
nost u konkurenciji života.
Ako malo razmislite o tome, kladim se da ne možete da se
setite nijedne jedine situacije u kojoj ne bi bilo korisno.superior-
no znanje koje bi vam ojnogućavalo da predvidite i kontrolišete
svoje i tuđe postupke. Zivimo u društvenom svetu. Doslovno,
sve što radite iziskuje interakcije s drugima. Bilo da kupujete
veknu hleba, sarađujete s kolegama na poslu, živite u porodici,
raspravljate s cimerom ili naprosto krmanite morem života, mo-
rate da imate posla s drugim ljudima. ~
Primera je toliko da izgledaju preterano jednostavni. v\ko ste
konkurisali za zaposlenje koje podrazumeva rukovanje kom-
pjuterom i zaista znate kako da rukujete njime, očigledno je da
vam to znanje daje moć da obavite posao i da je reč o presudnom
uslovu za dobijanje tog zaposlenja - ali daje vam prednost samo
ukoliko vam uspe da u to ubedite i poslodavca. Ukoliko se nađe-
te duboko u šumi, a znate kako da se izvučete odatle - bingo, to
je dobro. Ukoliko se vi i još nekoliko osoba nađete duboko u
šumi, a vi ste jedini koji znate kako da se izvučete odatle - bingo
na kvadrat, to je još bolje. Vaše znanje vam daje kontrolu nad
situacijom. Vi ste taj za kojim idu svi ostali, taj koji uživa onaj
poseban duševni mir i samopouzdanje koje dolazi sa samouve-

50
 II shvatate, ili ne shvatate

renošću. I to ne zato što ste lepi ili bogati ili plenite svojom lič-
nošću, već zato što ste shvatili. Znanje je moć.
Setite se ljudi koji vladaju ovim svetom: ljuđi koji su uspešni
u biznisu, pohtici, sportu, ljubavi ili, naprosto, životu uopšte.
Mogao bih da se kladim da gotovo svi oni znaju kako da nave-
du druge da rade u skladu s njihovim željama ili potrebama.
Znaju koje dugmiće treba da ispritiskaju da bi se ljudi pokrenuli
u njihovom pravcu i prihvatili njihove ideje, vrednosti i ubeđe-
nja. Umeju i da predvide šta će drugi najverovatnije uraditi ili
neće uraditi, jer se majstorski razumeju u faktore koji određuju
ljudsko ponašanje. Biti u stanju da predvidite ponašanje drugih
može da bude gotovo isto tako moćno kao biti u stanju da ga
kontrolišete. Ovo naročito važi za vaše napore da motivišete i
kontrolišete sebe. ^
Na primer, ako vam odjednom sine zbog čega uvek odusta-
jete pre no što postignete ono što želite i shvatite kako da iz-
menite taj obrazac, vaš će život postati drugačiji, i to odmah.
Primena ima beskrajno puno. Ukoliko iznenada spoznate zašto
vaš bračni drug radi ovo ili ono, i spoznate kako da ga navedete
da se promeni, znači da ste upravo napravili veliki korak u prav-
cu unapređenja svog braka. Razmislite samo o prcdnostima koje
vam ova informacija daje u vaspitanju dece, takmičenju na rad-
nom mestu, prodaji sebe ili svojih proizvoda ili osvajanju po-
verenja i naklonosti onih koje poštujete i uvažavate. To su ne-
verovatne prednosti.
Budući da znate kako se igra, a poznate su vam i tačke pri-
tiska koje određuju rezultat, stičete stepen majstorstva neopho-
dan za pobedu. Ako znate koje ponašanje postiže koje rezultate,
time eliminišete greške. I, ko pobeđuje? Vi, naravno.
Želim da naglasim da su posredi naučene veštine i stečeno
znanje. Bez obzira na to koliko ste pametni, niko ne očekuje da
počnete da govorite ruski pre no što vas neko nauči taj jezik. Bez
obzira na to koliko ste pametni, ako niste prošli potrebnu obuku,
niko vas neće strpati u kokpit boinga 747, katapultirati avion u
vazduh s ivice piste i potom očekivati da vi znate da pilotirate
njime. Međutim, kada je posredi uspeh u igri zvanoj život, prob-

51
 Zivotne strategije

lem je u tome što nikome nikada nije palo na pamet da vas nauči
pravilima, a kamoli kako da igrate tu igru.
Gledajući obrasce ponašanja u životu danas, ne pitam se
zašto društvo ide nizbrdo. Pitam se: „Zašto i ne bi?“ S obzirom
na manjak spremnosti, i ne očekujem nikakav drugi ishod.
Teško da smo dovoljno obrazovani u pogledu funkcionisa-
nja čoveka da možemo da prepoznamo probleme. Razmislite o
tome. Zašto tako mnogo brakova propada? Zato što niip ne
dobija pouku b življenju u braku. Nismo naučeni kako se bira
životni partner, a ni zašto se bira; ne znamo kako da upravljamo
svojim emocijama kad se jednom nađemo u braku; ne znamo
kako da rešimo bračne razmirice. Ljude koji su u braku niko
nikada nije učio zašto se njihov bračni drug oseća ili ponaša na
određeni način. Niko nas nikad nije naučio ni ono najosnovni-
je. Zašto je, danas, verovatnije da ćete biti gojazni nego da ne-
ćete? Zato što vas niko nikada nije naučio kako da vladate svo-
jim porivima. Niko vas nikad nije naučio kako da programirate
sebe da budete zdravi i bodri. Zašto se naša deca u sve mlađem
i mlađem dobu okreću drogama? Zato što ljude niko ne uči ka-
ko da budu roditelji pored kojih deci nikada neće pasti na pamet
da se okrenu drogama da bi se osetila onako kako žele da se
osećaju. '
Budući da nam društvo ne pruža formalnu obuku, osla-
njamo se na uzore koje imamo u životu. Ali, nije li istina da su
većinu nas podigli roditelji vaspitavani u vremenu koje je malo
ili nimalo polagalo na to kako funkcioniše čovek? Tamo gde je
posredi bilo upravljanje životom, Ijudi ranijih generacija zaista
su silom zatvarani u kokpit i katapultirani s piste, bili spremni
ili ne. Ako naši roditelji nisu nikada učili kako da budu efikasni
kao majke, očevi, bračni partneri, kakve uzore mogu da nam
predstavljaju? Staviše, ukoliko ste bili tako srećni da imate poz-
itivne uzore u životu, što se mene tiče, slobodni ste - a i oni - da
birate da li ćete za to da zahvaljujete Proviđenju, pukoj sreći ili
tome da i ćorava koka ubode poneko dobro zrno, ali sasvim je
sigurno da učenje i priprema nemaju s tim nikakve veze. Jed-

52
 Ili shvatate, ili ne shvatate

nostavnije rečeno, to znači da ne samo da je moguće da vam

manjkaju izvesne ključne informacije nego i da su informacije
koje imate pogrešne. Ponekad, najteži deo učenja nečega novog
jeste odvikavanje od starog.

Zadatak br. 3: Usvojite stav preispitivanja i osporavanja svega u

vašem životu za šta može da se kaže da je prihvaćeno na osnovu sle-
pogpoverenja ili zahvaljujući tradiciji i prošlosti. U svom dnevniku,
saćinite spisa/{ svih onih stvari za koje mislite da se uklapaju u tu
definiciju. Razmislite o obrascima kpji se javljaju u ličnim, profe-
sionalnim, porodičnim i društvenim oblastima vašeg života. Mislim
da će vas iznenaditi razmere u kpjima vaš život podrazumeva pri-
menu obrazaca u skjopu kojih neke stvari radite na određeni način
samo zato što ihje takp radio nekp kp 0 njima nije nimalo više znao
od vas. Biće, razume se, izvesnih stvari kpje će uspešno podneti ospo-
ravanje i k °je bi stoga trebalo da prihvatite. Takođe će biti i stvari
kpje će pokjeknuti pred osporavanjem i kpje bi stoga trebalo modi-
ftkpvati ili elimimsati.

Jasno je da možete da radite samo ono što znate. Moja je

namera da vam ukažem na to da ima još mnogo šta što bi treba-
10 znati i da možda radite pogrešno. Sledećih devet životnih
zakona organizovani su tako da vam pruže pouzdano znanje
koje možda nećete naći u udžbenicima, ali koje verno i precizno
odražava kako funkcioniše svet. Maja Anđelou je veoma lepo
rekla: „Uradili ste ono što ste znali kako da uradite, a kadstezna-
11 bolje, uradili ste bolje.“* Vreme je da i vi znate bolje.

Očigledno, nisu svi na ovom svetu izgubljeni, ali morate da

budete pažljivi i pravite razliku u pogledu toga gde i od koga prih-
vatate ulazne podatke. Ima idiota sa kitnjastim diplomama koji
* Maja Anđelou, književnica iz dvadesetog veka, afroameričkog porekia, čije je
najpoznatije delo Z n a m z a što p e v a p tic a u kcu/ezu ( I K n o w Why the C a g e d B y r d S in g s),
autobiografska pripovetka o odrastanju crnopute devojčice u ruralnoj oblasti ame-
ričkog Juga. Nezaobilazna je u američkim školskim udžbenicima i kažu da je među
najčitanijim savremenim autorima u američkim školama (prim. prev.).

53
 Zivotne strategije

nemaju dovoljno zdrave pameti da se sklone pod krov kad.pada

kiša. A ima i mudrih i pronicljivih ljudi bez intelektualmh dip-
loma. Mada, možete da nađete i nekolicinu koja ima obrazo-
vanje i pamet. Na vama je da odaberete solidne i pouzdane uči-
telje. Ne zato da biste svoje razmišljanje zamenili njihovim već
da biste mogli da povećate svoje lično znanje.
Ako ste ikada bili deo neke organizacije, onda znate o čemu
govorim. Nečiji autoritet je posledica isključivo sjajne, uglan-
cane pločice s imenom na vratima kancelarije - a tu su i oni čiji
uticaj, jednostavan ali snažan, potiče od činjenice da naprosto
„znaju znanje".
Vaš posao je, razume se, da nađete izvore informacija i uti-
caja čiji kredibilitet nije sadržan u pločici s imenom na vratima
već je, umesto toga, dokaz činjenice da su stekli znanje, da
„znaju sve cake“. Srećom, ima takvih ljudi. Siguran sam da ste
ih u različitim životnim situacijama i okolnostima sretali ili
možda bili jedan od njih.
Vratite se u mislima unazad. Kad ste se tek zaposlili i još
uvek bili ,,novajlija“, možda vam je neko rekao: „Drži se onog
sedog matorca tamo, taj ti ima sve cake u malom prstu.“ Ljudi
poštuju ,,matorog“ (ili ,,matoru“ ) zato što je reč o osobi koja ra-
zume konkretan sistem i način na koji se on stavlja u pogon u
korist ljudi koji ga čine, a ne protiv njih: bolje nego bilo ko
drugi, ta osoba zna pravila, ubeđenja, predubeđenja i smernice
na osnovu kojih se sistem kreće. Sad, može vaša kancelarija da
bude krcata diplomama; odelo koje ste nosili prve nedelje na
poslu možda je koštalo više nego što neki „rnatori" zaradi za
mesec dana; ali, bez obzira na vašu sofisticiranu zaleđinu, bez
obzira na to koliko stručnosti ste verovali da ste doneli na svoj
novi položaj, vrlo brzo ste shvatili da matori poseduje mudrost.
Kad nestane struje ili padne kompjuterski sistem, ne mučite
se da zovete stručnjake; tu je ,,matori“. On zna koga treba da
pozove i šta da kaže. Kad radnici na kopir-mašini kažu da će
servisiranje mašine biti gotovo tek sledeće nedelje, zamolite
„matoru" da ih pozove; ona dobija rezultate (a moguće je i da

54
 Ili shvatate, ili ne shvatate

tačno zna gde valja šutnuti pomenutu mašinu). Kad prete veli-
ka otpuštanja, matori obično prvi zna detalje.
Dok su druge kolege na poslu poznavaoci ,,stvari“, stručnost
matorog ogleda se u poznavanju ljudskog ponašanja koje vlada
radnim mestom. Kao novajlija, shvatili ste da biste, da znate ono
što on zna, izbegli kršenje pravila (pisaniH i onih drugih), zapa-
danje u neprijatne situacije i stvaranje neprijateljskih odnosa sa
šefom. On je umeo da vam kaže kad se traže kandidati za unap-
ređenja. On je umeo da vam kaže šta je potrebno da čuju i vide
od vas da bi odlučili da zadovoljavate njihov kriterijum. On je
umeo da vam kaže pravila igre, neka pisana i neka —obično ona
važna - nepisana.
Iskustvo je ono na čemu počiva znanje matorog, a to znanje
mu je dalo moč. Naučio je kako da pokrene sistem —tako je i
osedeo. On zna šta može da prođe, a šta ne. Proučavao je priruč-
nik o politici firme. Sto je još važnije, posmatrao je kako funk-
cioniše stvarni svet. Matori je prekršio zakon.

Možda ste na svom radnom mestu vi ta osoba, ili možda

znate nekog od rijih. Tih sedih matoraca irria svuda. Vidite ga u
,,zatvorskim“ filmovima - postariji čovek oštrog pogleda, ne-
marno oslonjen na zid, ne govori mnogo. Vidite ga u filmovima
o policiji, mafiji ili velikim bitkama. Razume se u politiku i zna
kad da navaljuje, a kad da daje. Zna kako da ostane živ. Naći
ćete ga u kafeterijama vefikih korporacija, ali i pod mostovima,
među beskućnicima. Uvek ima neko ko će vam pouzdano reći:
„Baš me briga šta oni pričaju ili u šta ti veruješ, šta si naučio u
školi ili kako si mislio da bi trebalo da bude; kažem ti onako
kako jeste.“
Kad zamišljam matorog, zamišljam da mi govori kako jeste
- da deli sa mnom onu vrstu svakidašnje mudrosti koju nećete
pročitati ni u jednoj knjizi. Nikakve fantazije, samo praktične
detalje koji mogu da se saznaju isključivo kroz iskustvo i obra-
ćanje pažnje. Možda nije elokventan, ali jasno vam je da shvata.
Od njega možete očekivati da čujete ovakve stvari:

55
 Zivotne strategije

Zrnca mudrosti matorog

Cinjenica: „Deda Mraz ne postoji, bide nemamo, a Elvis je
davno umro. Ako tvoj život ovde postane bolji, biće to zato što si
se sam potrudio da talp bude. Moli se Bogu, ali veslaj prema obaIi.“
Cinjenica: „Pre nego što tvoj život krene u pravom smeru,
moraš da se ispraviš, pogledaš oko sebe i prestaneš da ideš u
pogrešnom smeru.“
Cinjenica: ,,Ne moraš da staviš svoju ruku u svoj mikser da bi
znao da stavljanje ruke u mikser nije najbolja zamisao."
Cinjenica: „Sačini plan i sprovedi ga. Zivot nije proba kosti-
ma.“ v
Cinjenica: „Ako im dozvoliš, iskoristiće te. Kad krenu da
smanjuju broj radnika ili prestanu da isplaćuju topli obrok, složi
ozbiljnu facu i počni da se ukopavaš."
Cinjenica: “Životjeste takmičenje. Rezultati se beleže, a vreme
se meri.“

Vi i ja
U ovoj knjizi, ,,sistem“ kojem se posvećujemo jeste vaš ži-
vot, sentimentalne veze, karijera, porodični život, duhovni život,
učešće u društvenom životu i, najvažnije od svega, vaš odnos sa
samim sobom. Prema tome, sem ukoliko ste osvojili prvu nagra-
du na takmičenju za najsrećniji spermatozoid i na svet došli kao
beba koju kad postane punoletna čeka bogato nasledstvo, mo-
rate da naučite sve o sistemu, ili da se naviknete na to da nemate
ništa. Koliko god to kliširano zvučalo, život je putovanje; i kao i
na svakom drugom putovanju, ako nemate mapu, plan i vozni
red, izgubićete se. S druge strane, začudićete se šta može da se
desi už dobro promišljen, realističan i ozbiljan plan. Ukoliko
pojma nemate o pravljenju životnih strategija, to ne znači da ste
glupi; to je deo čitave jedne nauke, a vi možete da naučite njenu
tehnologiju. Potreban vam je vodič koji poznaje sistem života i
nauku, a potreban vam je i vodič koji će vam reći onako kako
jeste, mada vam možda neće biti drago da to čujete.

56
 Ili shvatate, ili ne shvatate

Ja sam više ćelavi matorac nego sedi matorac, ali, ako ste
voljni da učite, spreman sam da vam kažem onako kako jeste.
Znam suštinu stvari i dugo sam i teško radio da bih stekao to
znanje. Zelim da vas poštedim proba i grešaka kroz koje sam ja
morao da prođem da bih shvatio. Ako život shvatimo kao ,,pri-
rucnik o politici kompanije“, može se reći da sam ga pročitao i
od prve do poslednje i od poslednje do prve strane; što je isto
tako važno, međutim, razumevanje svih povuci-potegni ljud-
skog ponašanja učinio sarn svojim poslom. Pažljivo vodim ra-
čuna od društvenoj hidraulici koja ovog časa utiče na vaš život.
Na primer, pomažući u izgradnji strategije za Oprino suđe-
nje i stotine drugih, kao i za hiljade života, shvatio sam da je
moguće potpuno preokrenuti situaciju. Ono što izgleda kao
katrastrofa može da se pretvori u pobedu. Shvatio sam da svako
može da izađe na kraj s mirnim vodama, ali da uspešni Ijudi
uvek uspevaju da izađu na kraj i sa olujom i znaju kako da
ostanu na površini i onda kada ona besniV'Zetim đa vam prenc-
sem ono što oni znaju. Želim da postanete jedno od onih malo-
brojnih lica iz gomile koja shvataju. Kao kada mađioničar pros-
tre karte na sto i objasni vam kako se izvodi trik, možda će vas
iznenaditi kako dramađčno mogu da se promene rezultati kad
naučite deset životnih za\ona i pridržavate se svakog od njih.

Osmišljavanje strategije za Oprino suđenje predstavlja pravi

primer kako se ta oštrica znanja upotrebljava za postizanje že-
ljenog rezultata. Morao sam da razvijem strategiju koja je treba-
lo da navede ljude da usvoje njeno gledište u pogledu događaja
0 kojima je bila reč. Da bih to postigao, morao sam da znam šta
je tim porotnicima važno i šta valja naglasiti da bi doneli pravi-
lan zaključak. Kao što ste već videli, brdo uz koje nam se valja-
lo popeti bilo je neverovatno strmo, utoliko što smo se nalazili
zarobljeni u zemlji goveda (nekoliko porotnika se i samo bavilo
uzgojem goveda!). Bio je to izazov kojem sam prišao sa strašću
1 rešenošću. Strategija nije imala nikakve veze s varanjem poro-
te ili kreiranjem odbrane koja bi se zasnivala na mađioničrskim
i pirotehničkim trikovima. Sastojala se u tome da navedemo

57
 Zivotne strategije

dvanaest inteligentnih i moralnih ljudi da prevaziđu lokalpatri-

otsku lojalnost koju su možda osećali prema ovim stočarima —
industrijalcima teškim milione dolara i suoče se s istinom, onak-
vom kakva je zaista bila.
Planiranje te strategije podrazumevalo je iste one stvari koje
vi morate da znate ako hočete da isplanirate svoje strategije za
ubeđivanje ljudi u svom svetu da podrže vase ciljeve._JLJ svakoj
strategiji koja se tiče ljudi, uvek postoje najmanje dve stvari koje
morate' da iirađite: morate da prevaziđete njihov otpor i.izgo-
vore, a potom da ih navedete da prihvate vaš pogled na svet. U
Amarilju sam morao da pronađem način da prevaziđem snaž-
nu ljudsku tendenciju „brige o svojima". Opra je bila autsajder,
sama protiv gomile lokalaca. Bio sam siguran da porota neće ima-
ti svesnih predubeđenja, ali predubeđenje kojeg je osoba nesves-
na ume da bude potencijalno opasnije od svesne pristrasnosti.
Poznajem Teksas, a znam i da su ljudi generalno sumnjičavi
prema onima s kojima ne žive, ne rade, ne idu u istu crkvu i s
kojima nisu odrasli. S porotom smo morali da se nađemo u ok-
virima onoga u šta su ti ljudi verovali, a da ih pri tom ipak ube-
dimo da se prebace na naš način razmišljanja. Coveka morate da
razumete i saz.nate šta ga pokreće pre no što uspete da uspos-
tavite vezu s njim. On mora da uvidi sličnosti između vas i vaših
vređnosti i svojih sopstvenih. To je osnova stvaranja veze. Kao
rezultat, morali smo da saznamo iste one stvari koje vi morate da
znate ako hoćete efikasno da izađete na kraj s Ijudima za koje se
nadate da ćete imati uticaja na njih: bez obzira na to da li su u
pitanju vaša deca, bračni drug, vaš šef ili neko drugi, morate da
ih poznajete da biste ih pokrenuli. Morate da ih uverite u Či-
njenicu da niste tamo neki otkačeni ekscentrik s čudnim ideja-
ma.
Sta je potrebno da znate da biste nekoga zaista razumeli?
Koje će vam informacije otkriti ko je zapravo ta osoba? Ako ho-
ću da zaista znam detalje o nekoj osobi ili grupi, kako bih znao
šta moram da im ponudim da bih privukao njihovu pažnju, naj-
manje što moram da saznam jeste:

58
 II slivatate, ili ne slivatate

1. Čemu u životu pripisuju najveću vrednost:

Da li im je etika veoma važna? Da li ih definišu novac i
uspeh? Da li vrednuju snagu ili saosećajnost? Sta karak-
teriše njihov pogled na život?
2. Koja su njihova očekivanja i uverenja u pogledu toga kakd
bi život trebalo da funkcioniše?
3. Koji otpor ili predispozicije - strahove, predubeđenja,
predrasude - imaju?
4. Koje će pozicije, pristupe ili filozofije najverovatnije da
prihvate ili odbiju?
5. Sta je potrebno da čuju od neke osobe da bi zaključih da
je ona u osnovi ,,u redu“ i da joj se može verovati?
6 . Kakve stvari smatraju relevantnima?
7. Kako se osećaju u pogledu sebe samih? .
8 . Šta je ono što žele više od svega u životu?

Svesno se posvetivši naporu da naučite kako i zašto vi i ostali

radite ono što radite, otkrićete da ponašanje različitih ljudi pok-
reću različite stvari. Zivotni zakon br. 3, Ljudi rade ono Ito funl^-
cioniše, opisuje različite kategorije događaja koji upravljaju ljud-
skim ponašanjem, tako da ću detaljno razmatranje tog zakona
ostaviti za kasnije. Međutim, ima nekih važnih zajedničkih isti-
na koje su osnovne za čovekovo funkđonisanje.
Ove unificiranosti odnose se na veliku većinu slučajeva i
stoga bi trebalo da postanu abeceda osnovnog znanja koje imate
o ijudima. Očigledno, ako znate zajedničke karakteristike funk-
cionisanja ljudi, možete da se poslužite njima u svom strategij-
skom planiranju za sebe i druge. }a ih neprekidno koristim u
formulisanju strategija, i to ne samo kada su posredi porotnici
već i ljudi iz svih krugova društva. Ovo što sledi zapišite, ako
treba, i na dlan, jer će uključivanje ovih stvari u vaše društvene
interakcije promeniti tok. vašeg života, počev od ovog trenutka.
Deset najznačanijjh zajedničkih karakteristika koje sam identi-
fikovao su: ... --

59
 Zivotne strategije

1. jstrah, koji je kod ljudi najjači kada se plaše da će biti odbi-

^ J e n i;
2 . hajveća potreba koju Ijudi osećaju jeste potreba da budu
J^prihvaćeni;
3. yda biste se uspešno snalazili s ljudima, morate to Činiti na
J način koji štiti ili povećava njihovo samopoštovanje;
'Jn em a nijedne situacije u kojoj se svi - ali baš svi - makar
načas ne zapitamo ,,šta ja imam od ovoga“;
5r svi - ali baš svi - najviše volimo da pričamo o stvarima za
^ k o je smo lično zainteresovani;
.6 :„.ijudi čuju i pamte samo ono što razumeju;
7;'ljudi najveću naklonost i poverenje osećaju prema onima
koji su im naklonjeni;
§. ljudi često čine nešto iz naočigled nejasnih razloga;
9. čak i ljudi puni dobrih osobina umeju da budu sitničavi i
uskogrudi;
lO. svi - ali baš svi - nose maske u društvu. Morate da pog-
ledate iza maske da biste videli pravo lice neke osobe.

Pročitavši ovo, možda ste pomislili: „Coveče, ala je ovaj tip

pesimista kada je reč o ljudima.11 Nije tačno. Nisam pesimista;
ja sam realista. Prosto vam kažem onako kako jeste i, ako iskre-
no procenite sopstveno iskustvo, otkrićete da ste vi, isto kao i ja,
živi dokaz da je tih deset opažanja tačno.
Ove dve liste - personalne informacije koje morate da znate
da biste zaista razumeli nekoga i deset najčešćih osobina ljudi -
čine tačno ono što morate da znate ako smišljate životnu strate-
giju koja od vas zahteva da, ako hoćete da uspete, ubedite neko-
ga da situaciju gleda vašim očima. Bez obzira na to da li su po-
sredi vaš bračni drug, vaše dete, mušterija, neka ličnost od auto-
riteta, poslodavac, kolega na radnom mestu ili vi sami, ukoliko
se u razmišljanju i ponašanju budete rukovodili ovim listama, to
će značiti da im pristupate na osnovu plana koji vam daje pred-
nost.

60
 Ili shvatate, ili ne shvatate

Štaviše, ignorisanje ovih „datih zaključaka“ o ljudskom po-

našanju predstavljalo bi pogrešno razmišljanje. Pogrešno raz-
mišljanje može da zapečati sudbinu gotovo svake vaše akcije još
pre no što je i počnete. Neuspeh nije slučajan. Programirate se
dobro, ili se programirate loše. Neuspeh možete da izbegnete i
izbeći ćete ga ako se u pokušaju da upravljate sobom i drugima
poslužite ovim informacijama. Cak i delimično korišćenje ove
dve liste znači da imate strategiju, umesto da samo bezglavo sr-
ljate. Međutim, glavne stavke na tim listama samo su početak
razumevanja kako funkcionišu ljudi, a time i svet.
To znači da morate da počnete da proučavate ljudsku priro-
du. Ovo je društveni svet, a vi ste društvena životinja. Sad, jasno
mi je da je ovo verovatno treći put da vam pominjem isto, ali
nameravam da vam utuvim u glavu: shvatite li zašto ostatak
čopora radi ili ne radi nešto, neće vam se dešavati neprijatna iz-
nenađenja.
Rekao sam vam već da se sledećih devet zakona umnogo-
me odnose na to kako funkcioniše naš svet. Morate da budete
spremni da naučite te zakone i da odete i dalje od onoga što piše
u ovoj knjizi, tako što ćete postati revnostan učenik koji, krećući
se svetom, neprestano prikuplja podatke. Sve je pitanje stava.
Otvorite sutra svoja vrata rešeni da obratite pažnju na to kako se
ljudi ponašaju i zašto. Upotrebite ove dve liste da biste spoznali
sebe i one s kojima imate posla.
Pokušajte sutra jednostavan eksperiment, tako što ćete testi-
rati nekoliko zajedničkih karakteristika s navedene liste. Karak-
teristika broj dva: „Potreba koju ljudi najjače osećaju jeste potre-
ba da budu prihvaćeni, 11 može veoma lako da se testira. Ako
idete u restoran ili prodavnicu, ili imate interakcije s ljudima na
poslu, gledajte da pre no što pređete na stvar odate konkretnoj
osobi direktno priznanje. Možete, recimo, da se pozitivno izra-
zite u pogledu njene predanosti poslu ili joj kažete kako znate
koliko je njen posao težak. Time osobi saopštavate da ste je pri-
hvatili i možete odmah da vidite pozitivan pomak u njenom
stavu prema vama i spremnosti da vas usluži.

61
 Zivotne strategije

Ako se, na primer, nalazite u restoranu i usluga je veoma

spora, kad se konobar konačno dovuče do vas, probajte da kažete
nešto slično ovome: „Prosto ne mogu da verujem da vas teraju
da ovako brzo hodate. Bolje da ste stavili rolere, lakše bi vam bi-
lo. Koliko nas ovde ima, dobro je da uopšte uspevate da stignete
do svih.“ Koliko god površno ovo zvučalo, ipak probajte. Mislim
da ćete na kraju zaključiti da onih deset zajedničkih karakteris-
tika nisu slučajno dospele na listu.
Znate da su neki ljudi uspesni, dok neki drugi nisu. Napra-
vite studiju njihovih raziičitosti. Potražite objašnjenja za njih.
Kao klinac, uvek sam fantazirao da sam Supermen, a naro-
čito da imam njegov rendgenski pogled. Možete da zamislite
kako bi jedan zdrav pubertetlija verovatno upotrebljavao takav
dar. {Nagoveštaj: sigurno ne da bi video ko je ostao zaključan u
podrumu.) U svakom slučaju, zar nije to ono o čemu ovde pri-
čamo: biti u stanju da vidimo ono što drugi ne vide? Biće da nije
tako zabavno kao rendgenski pogled, ali je zato mnogo, mnogo
korisnije. Tamo napolju sve funkcioniše na sasvim drugačijem
nivou; obratite malo pažnje i bićete izdašno nagrađeni.
Verovatno mislite da vas učim da budete manipulativni. U
pravu ste. Manipulacija, po svojoj suštini, nije loša stvar. Kažem
to otvoreno i bez ustezanja, i ne izvinjavam se zbog toga. Ma-
nipulacija je loša samo onda kad je vođena podmuklošću, se-
bičnošću i željom da naškodi svojoj meti. Ali, ako mogu da vas
izmanipulišem da postanete i zaista i budete efikasniji kao je-
dinka, majka, otac, muž ili žena, na šta tu imate da se žalite?
Takva vrsta manipulacije je dobra, pogotovo zato što vam ja
unapred govorim da je primenjujem.
Ne zaboravimo, zatim, na onu vrstu manipulacije koja su-
vereno vlada. Znanje koje vam omogućava da predvidite i kon-
trolišete sebe još je važnije od znanja koje vam omogućava da
predvidite ljudsko ponašanje ili kontrolišete druge ljude. Znanje
koje vam omogućava da efikasno upravljate drugima može da
vam bude od pomoći; eksponencijalno je, međutim, važnije da
umete efikasno da upravljate sobom. Nije bitno gde ili u kojim

62
 ili shvatate, ili ne shvatate

okolnostima srećete ljude - kod kuće, na poslu, ili dok se zabav-

ljate - zajednički imenitelj u svim tim situacijama ste vi.
Osoba s kojom provodite najviše vremena jeste vi sami. Vi
ste i osoba za koju vam je potrebno najviše snage da biste uticali
na nju i kontrolisali je. Osoba za koju vam je potrebno najviše
snage da biste sveli na minimum ili eliminisali njene negativne
crte i obrasce ponašanja, i čije pozitivne crte i obrasce ponašanja
morate da pojačate do maksimuma, opet ste vi sami. Bez obzira
na to da li je posredi depresija, nesigurnost, bes, apatija, usam-
ljenost ili bilo koja druga od bezbroj sličnih karakteristika, vi ste
osoba koja mora da ih svede na minimum ili eliminiše. Da biste
u tome uspeli, potrebno vam je znanje. Morate da znate kako ste
uopšte razvili te negativne karakteristike, zašto istrajavate u nji-
ma i, što je još važnije, kako da ih zamenite pozitivnijim i kon-
struktivnijim karakteristikama.
Koliko vam se samo puta u životu desilo da pogledate u
druge i pomislite: „Zeleo bih da mogu da budem tako srećan“,
„Zelela bih da imam takvo samopouzdanje“, „Zeleo bih da de-
lujem isto tako pribrano“ ? Ako ste lskreni, siguran sam da tu i
tamo u sebi izgovarate upravo te rečenice. To je okej; nije svaki
dan nedelja. Niti je imalo nezdravo videti kod drugih ljudi
osobine i karakterne crte koje biste i sami rado imali. Međutim,
najvažnije je to da morate da shvatite kako vi funkcionišete; mo-
rate da poznajete sebe u dušu, da znate šta vas nagoni da se ose-
ćate tako kako se osećate.
Da biste pojmili važnost pripadanja onima koji shvataju,
potrebno je da razmotrite alternativno stanje u kojem sada živi-
te. Mada je suprotno znanju nesumnjivo neznanje ili nedostatak
znanja, pogrešno razmišljanje ili pogrešne informacije su kudi-
kamo opasnija alternativa.
Obično nam je mnogo lakše da ovo vidimo kod drugih nego
kod sebe. Koliko ste puta naleteli na tipa koji pojma nema o
stvarima na koje ljudi mnogo polažu i totalno je bezosećajan u
pogledu uticaja koji ima na druge ljude? Svojim uvredljivim
ponašanjem i izjavama, taj tikvan nanosi sebi samo sramotu,
nesvestan pogleda uprtih u nebesa i podsmeha koji ga prate čim

63
 Zivotne strategije

okrene leđa. Isti izveštačen osmeh ili grimasa javljaju se na lici-

ma ljudi kada se nađu pored izvora zaista neprijatnog zadaha, a
ipak, on je ubeđen da je impresionirao sve oko sebe. On jednos-
tavno ne shvata.
Uporedite sad tog tikvana s osobom koja je očigledno prou-
čila ljudsku prirodu. Ona vešto i efikasno inspiriše u drugima
reakciju koja utire njen put prema ličnom uspehu. Ljudi traže
takve osobe, jer znaju da će se one prema njima lepo ponašati;
posle susreta s njima, osećaju se bolje u sopstvenoj koži. Na-
ravoučenije ove priče je da, obraćajući pažnju na to kako svet
funkcioniše, valja da obratite posebnu pažnju na to kako reagu-
je na vas.
Razgovor o moći znanja ne možemo da završimo a da ne po-
menemo tikvanovog najbližeg rođaka - sveznalicu. Sveznalice
vrlo lepo ilustruju šta znači nedostatak srčanog duha*. Ne samo
da su ti nepodnošljivi gnjavatori dosadni i štetni za druge već
pate i od samo njima svojstvenog oblika samoparalize: kad već
znaju sve, što bi onda bili iole otvoreni prema mogućnostima da
saznaju nove informacije? Već imaju sve informacije, stoga ne-
ma nikakvog razloga da traže neke dodatne. Svaki napor da ih
navedete da razmisle o nečemu novom za njih je „irelevantan" i
dovodi do toga da se povlače u sebe, poput kornjače koja se uvla-
či u svoj oklop. Potpuno su zatvoreni prema svakoj mogućnosti
da saznaju neku novu informaciju, koja bi mogla da se suprot-
stavi njihovim lošim ali snažno utemeljenim uverenjima. Fo-
silizovali su se u tom stanju, upleli u pogrešno razmišljanje kao \
pile u kučine i ponose se time. Ta paraliza zatim utire put pred-
rasudama, zatucanosti i svim vidovima uskogrudog i kritički
nastrojenog ponašanja. Usvojivši dezinformaciju o čitavoj jed-
noj grupi ili rasi ljudi, oni brižljivo neguju to svoje lažno zna-
nje; tretiraju ga kao jevanđelje. Njihova deviza je: ,,Ne uvek u /
pravu, ali nikad u nedoumici." Posredi je veoma česta crta čo-

* Matej, 26:41, „Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh

srčan, ali je tijelo slabo.“ Ovaj i svi sledeći navodi iz Novog zaveta uzeti su iz izdanja
Biblijskog društva Beograd, 1981, u prevodu Vuka S. Karadžića (prim. prev).

64
 Ili shvatate, ili ne shvatate

vekovog karaktera koja već vekovima izaziva ratove i svekolike

patnje ljudskog roda.
Drugim rečima, nemojte misliti da se ovaj zakon i ovo o če-
mu trenutno govorimo odnosi na svakog samo ne na vas.
Ili shvatate ili ne shvatate. Jedan od najgorih načina da ne
shvatite jeste da mislite da shvatate, dok to zapravo nije slučaj.
Usvojite stavove izložene u ovom poglavlju i bacite se na uČenje
devet zakona koji slede, i postaćete član kluba onih koji shvata-
ju. Nadajmo se da ste na pitanja koja vam postavlja život posled-
nji put odgovorili sa „Koja Kobaja".
I tako isto kao što je znanje moć, nedostatak znanja ili osla-
njanje na dezinformađje jeste onesposobljavajuče, varljivo i štet-
no. Odlučite odmah da ćete sakupljati znanje o tome kako i
zašto vi i oni koje u životu srećete radite ono što radite. Ne mogu
da zamislim nijednu bolju polaznu tačku za stavljanje ovog
plana u dejstvo nego što je učenje narednih devet zakona. Neka
oni postanu temelj vašeg znanja.

65
 Poglavlje 3

SAMI STVARATE SVOJ DOŽIVLJAJ SVETA

Sejač može da pogreši i poseje grašak u vijugavoj liniji;

grašak ne greši već niče i jasno pokazuje da linija nije prava.
Ralf V a ld o Emerson

Zivotni zakon br. 2: Sami stvarate svoj doživljaj sveta

Vaša strategija: Priznajte i prihvatite odgovornost za svoj

život. Shvatite svoju ulogu u kreiranju rezultata koji čine
vaš život. Naučite kako da izaberete bolje kako biste imali bolje.
Zakon je jednostavan: vi ste odgovorni za svoj život. Dobar
ili loš, uspešan ili neuspešan, srećan ili tužan, pravedan ili nep-
ravedan, vaŠ život je vaŠ život.
Sada ste odgovorni; uvek ste i bili odgovorni. Tako vam je to.
Možda nije onako kako biste vi želeli da bude, ali je tako.
Molim vas da shvatite: ne govorim o ovome kao o „opštoj
pretpostavci“, niti prezentujem to kao teoriju. Kažem vam da
sami stvarate rezultate u svom životu, i to ne samo ponekad već
uvek. Ako vam se ne dopada vaš posao, sami ste odgovorni za to.
Ako se vašoj romansi ne piše dobro, sami ste odgovorni za to.
Ako ste nabacili suvišne kilograme, sami ste odgovorni za to.
Ako ne verujete pripadnicima suprotnog pola, sami ste odgo-
vorni za to. Ako niste srećni, sami ste odgovorni za to. Kakve god
bile vaše životne okolnosti, prihvatanje ovog zakona znači da
više ne možete da vrdate i izbegavate odgovornost za to što vam
je život takav kakav jeste. A preuzimanje odgovornosti ne znači

67
 Zivotne strategije

samo biti odgovoran na rečima i kazati: „Dobro, de, ja sam taj

koji je odgovoran."
Dozvolite da vam kažem zbog čega je ovo tako važno. Uko-
liko ne prihvatite odgovornost, postavićete pogrešnu dijagnozu
svabpg problema koji imate. A ako je pogrešna dijagnoza, i leče-
nje će biti pogrešno. Ukoliko jepak lečenje pogrešno, stvari jed-
nostavno neće krenuti nabolje. Cak i ako mislite da je nemoguće
da postoji veza između vas i vaših problema, pretpostavite da
sam u pravu i nastavite da kopate i tražite koja je vaša uloga u
problemima. Naći ćete je, kad vam kažem. Verujte mi.
Budući da je ovaj zakon apsolutna istina - jer, sviđalo vam
se to ili ne, svet tako funkcioniše —onda vas vaše odupiranje ili
poricanje ovog zakona drži zarobljenim u svetu mašte. Ube-
đujući sebe da ste žrtva, garantovano nećete napredovati, nećete
popraviti situaciju, niti ćete pobediti. Vaše bekstvo od odgovor-
nosti sprečiće vas da zbacite jaram i preuzmete kontrolu nad
sopstvenim životom. Ukoliko istinski želite promenu i u pot-
punosti prihvatate činjenicu da sami stvarate sopstveni doživljaj
sveta, onda morate da analizirate šta ste —ili niste —uradili da
postignete tako nepoželjne rezultate. Istinsko priznavanje sop-
stvene odgovornosti znači da bi trebalo da budete spremni da
sebi postavite pitanja poput ovih:
Koje mi se životne okolnosti ne dopadaju?
Sta sam uradio da situacija bude takva kakva je i da se desi
ono što se desilo?
Sta sam to uradio da bih dobio ovakav rezultat? Prihvatam
da sam sam to uradio, dakle - šta je to bilo?
Da li sam neosnovano verovao?
Da li sam propustio da vidim važne znake upozorenja?
Da li sam bio načisto s tim šta u stvari žeiim?
Da li sam se zavaravao jer nisam želeo da se suočim sa
istinom?
Koje su me odluke odvele pravo do rezultata koji nisam
želeo?
Da li sam odabrao pogrešnu osobu ili pogrešno mesto?

68
 Sami stvarate svoj doživljaj sveta

Da li se moj izbor zasnivao na pogrešnim razlozima?

Da li sam odabrao pogrešan trenutak?
Koji je moj propust direktno proizveo rezultat koji
nisam želeo?
Da li sam propustio da uradim nešto? Ako jesam,
šta je to bilo?
Da li sam propustio da istupim i zahtevam svoja prava?
Da li sam propustio da tražim ono što sam želeo?
Da li je trebalo da od sebe zahtevam više?
Da li sam propustio da nekome kažem da ode do reke
i utopi se?
Da li je propust što ne umem da se prema sebi ponašam
dostojanstveno i s poštovanjem?
Sta je potrebno da uradim da bih se promenio?
Da li je potrebno da počnem drugačije da se ponašam?
Da li sam se dosad ponašao prema uvreženim obrascima,
koji mi nanose štetu?

U ovom trenutku, potreban nam je tajm-aut, jer hoću da

razumete šta je u pitanju. Ukoliko ne prihvatite ovaj zakon i
nastavite da svet gledate i na njega reagujete kao žrtva, držeći se
ubeđenja da ste vi ,,u pravu“ i da problem stoga ne može da bude
vaša greška, neće vam uspeti da u svom životu izvršite značajnu
i trajnu promenu.
Ne dozvolite da ovo ostane mrtvo slovo na papiru. Citajte
kao da vam se direktno obraćam: ako ste zbog bilo kog aspekta
svog života ljuti, povređeni ili na bilo koji drugi način uznemi-
reni, to su vaša sopstvena osećanja i odgovorni ste za njih jer ste
ih izazvali svojim ponašanjem.
Ima više načina da izigravate žrtvu. Možete da insistirate na
tome da je neko prema vama zao, nepravedan ili odvratan. Dru-
gi način - štaviše, i najčešći - jeste da verujete kako je vaše sta-
novište ispravno, kako oni koji se ne slažu s vama nisu u pravu i
kako stoga nije vaša greška što ste se našli u ćorsokaku. Međutim,

69
 Zivotne strategije

čak i da je tačno da ste vi u pravu, a oni nisu, vaš problem i dalje

pripada vama. Moje pitanje upučeno vama glasi: „Ako ste tako
u pravu, ako ste tako pametni, zašto onda ne uspevate da pos-
tignete rezultate koje želite ?“
Vaš odgovor može da bude da ,,oni jednostavno neće da slu-
šaju“, a ja vam ponovo kažem - vi snosite odgovornost i za to što
oni neće da vas slušaju. Cinjenica da neće da vas slušaju direk-
tan je rezultat vaše nesposobnosti da ih navedete da vas saslu-
šaju.
Suština svega: Vi niste žrtva. Sami stvarate situacije u kojima
se nalazite; sami stvarate emocije koje proističu iz tih situacija.
Ovo nije teorija; ovo je život. Morate da budete spremni da pro-
menite stanovište i, koliko god vam se to činilo teško, prihvatite
činjenicu da je problem vaš. Nije to baš tako strašno. To što prih-
vatate svoju ulogu u sopstvenim problemima i priznajete da ste
odgovorni znači da shvatate. Znači da razumete da je rešenje u
vama. I dok svi ostali zdušno prebacuju krivicu na neke druge,
koji nisu odgovorni za rezultate u njihovom životu, dotle vi mo-
žete da budete kao za nišanom laserski vođenog projektila i
bavite se samo onim stvarima koje istinski mogu da vam pro-
mene život. To vam daje ogromnu prednost u kategoriji rešenja.
Neka današnji dan bude prekretnica. Prestanite da tražite odgo-
vore na pogrešnom mestu.
Propustiti da prihvatite ovaj zakon isto je što i propustiti
dobar posao. Molim vas, nemojte da kažete: „Okej, File, prih-
vatam zakon i počeću da stvaram sopstveni doživljaj sveta.“ To
jeste razmišljanje u pravom smeru, ali još uvek ne i tačno. Mo-
rate da shvatite da vi i sada i oduve\ stvarate sopstveni doživljaj
života. Značaj te spoznaje je u tome što ćete, razmišljajući o svo-
joj prošlosti, morati da stavite stvarnost u druge okvire i učinite
je preciznom, tako što ćete odgovornost za rezultate prebaciti na
prava pleća. Morate da shvatite koje su to odluke bile koje su do-
vele do pojedinih rezultata. Kakp ste seponašali i odabrali svojput
do mesta na ipnne se danas nalazite?

70
 Sami stvarate svoj doživljaj sveta

Zadatak br. 4: Ukplikp nameravate da počnete da sagledavate

svoj zivot s pozicije odgovomosti, dobro bi bilo da vežbate takp što
ćete ponovo proceniti prošlost kpja vam je, barem u vašoj glavi,
dodelila ulogu žrtve. Bilo bi veoma kpdsno da otvorite sada svoj
dnevnik i, vraćajući se u razne faze svog života, odredite pet naj-
značajnijih trenutaka u kpjima ste se osećali žrtvovani, zlostavljani
ili izloženi bilo kpkpom nepravednom postupku. Opišite te situacije
dovoljno detaljno, kak° biste mogli da uhvatite emocije povezane sa
svakpm od njih. Ispod opisa svake od pet situacija ostavite malo
mesta, da biste tu kasnije upisali neke druge informacije.
U prostorima koje ste ostavili, hoću da odmah odredite na k°jl
ste način u svakoj od navedenih situacija bili odgovomi za svoj loš
rezultat. Možda je posredi nešto što ste učinili, možda nešto što ste
propustili da učinite, možda je to način na k°ji ste nameravali da
postignete rezultat, ili niste obratili pažnju na određene znakove
upozorenja. Sta god da je, vežbajte svoje novo stanovište, tajo što
ćeteponovo proceniti pet trenutaka u svom životu kada ste se najin-
tenzivnije osećali kao žrtva sveta kojije bio nepravedan ili nije imao
razumevanja za vas. Ne tretirajte ovo kao površnu vežbu ili komp-
likpvan zadatak- Početi živeti kpo odgovorna osoba znači da ste
počeli da razmišljate \ao odgovorna osoba. Ova će vežba biti važna
u formulisanju strategija za vaš budući život, onih kpje će vam dati
volan u ruke umesto da vas drže na zadnjem sedištu.

Neposredan uticaj koji želim da ima ovaj zakon jeste da vas

navede da tražeći rešenje pogledate u onom jednom jedinom
pravom smeru, umesto u onih milion pogrešnih. Morate da
prestanete da ponavljate: „Zašto mi ovo rade?“ i počnete da go-
vorite: „Zašto ja ovo radim sebi? Koje misli, ponašanje i odluke
mogu^’tf da promenim da bih dobio drugačiji rezultat?“ Kao što
ukazuje prethodna serija pitanja, ne stvarate vi svoj doživljaj sve-
ta od ovog časa nadalje. Oduvek ste ga stvarali; oduvek ste bili
odgovorni za svoje rezultate, dobre ili loše. Sad kad to znate, sad
kad ste to syesno priznali, možete aktivno i svrsishodno da rešite
da promenite krajnje rezultate.

71
 Zivotne strategije

Napredujući kroz ovu knjigu, stvaraćemo i pripremati vaš

život prema planu; stvaramo vaš strategijski pristup životu i
dobijamo rezultate koje želite. Priznavanje sopstvene odgovor-
nosti jeste kamen temeljac te strategije. Neka vam se svest o
tome odmah upije u dušu. Izrazite tu rešenost analiziranjem
događaja u svom životu. Zatim, gledajući unapred, izrazite je
odlukama koje donosite.
Zadržite svoju pažnju tamo gde joj je i mesto: na sopstve-
nim odlukama i ponašanju ovde i sada. Ako to ucinite, više se
nećete pitati zašto je vaš život takav kakav jeste; pitaćete se:
^ZaŠto ne bi bio? Kako bi uopšte mogao da bude drugačiji?"
Cim shvatite da postoje životni zakoni koji kontrolišu vaš život
i čine ga onakvim kakav je, reći ćete sebi: „Nemam razloga da
očekujem da se u mom životu desi bilo kakav pozitivan pomak.
Na osnovu onoga što sada shvatam, 7^720 m ije zašto sam dep-
rimiran;yi7rwo mi je zašto sam alkoholičar;/r7J?20 m ije zašto sam
se tri puta ženio; jasno m ije zašto sam se zaglavio na ovom bed-
nom poslu. Nisam znao principe koji su mi zapečatili sudbinu,
ali sada kad ih znam, mogu da im se prilagodim i shvatim sis-
tem. Programirao sam se za neuspeh, ne za uspeh. Ali, više neće
biti tako.“ Znam da je ovakav tokmisli u zavadi s konvencional-
nim načinom razmišljanja. Svakako je kontradiktoran gotovo
svim bihevioralnim objašnjenjima koje nam naše društvo tre-
nutno nudi. Naposletku, lakše je sebi reći da su za sve krivi ro-
ditelji, nastavnici, loša sreća ili nekakva kosmička dešavanja.
Kada kažem da je lakše reći da je kriv neko drugi, time u stvari
mislim da je lakše ne biti odgovoran. Lakše je ako je odgovoran
neko drugi - u tom slučaju ne morate od sebe da tražite ništa
novo, jer, vi ste žrtva.
Knjige obiluju pričama o nezdravim i disfunkcionalnim po-
rodicama i teškim posledicama seksualnog, verbalnog ili fizič-
kog zlostavljanja doživljavanog u detinjstvu. Kažu vam da je
vaše detinjstvo ukradeno i da je dete u vama zaključano i hoće
napolje. Kad pročitamo stvari koje, bez obzira na to u šta su
prerušene, zapravo šalju poruku da nismo odgovorni, lakne nam
- ali samo na trenutak. Očajnički želimo da verujemo tim knji-

72
 Sami stvarate svoj doživljaj sveta

gama, jer nam se čini kao da olakšavaju naš teret. Kao da imaju
makar površnog smisla, jer reći „odgovoran sam“ zvuči zbunju-
juče. Naravno da vi ne biste namerno sabotirali sebe, zato neko
iz vaše okoline mora da bude kriv. A kad tvrdite da su drugi bili
ti koji nisu imali pravo, s vama nema rasprave o tome. Povređeni
ste; neko je to prouzrokovao; to su sigurno bili oni, a ne vi. Na-
posletku, vi ne biste nikad sami sebe povredili. Možda sve ovo
zvuči vrlo razumno, ali jednostavno nije tako. Ako ste odrasla i
nezavisna osoba, koja ne boluje od senilnosti, tumora na mozgu
niti bilo kog drugog oboljenja koje dovodi do nevoljnog pore-
mećaja u razmišljanju, onda ste odgovomi.
Ako vam je teško da prihvatite ovo, znajte da niste jedini.
Velika većina pacijenata koje sam ikada lečio, učesnika seminara
na kojima sam predavao i prijatelja koji su dolazili da mi plaču
na ramenu ili bilo kada zatražili moj savet, krivila je za svoju zlu
sreću nekog ili nešto drugo. Međutim, ne smete da izgubite iz
vida svoj cilj. Bez obzira na to koliko zastrašujuće ili neprijatno
postaje, ako zaista želite da steknete prednost, ako zaista želite
da se prilagodite stvarnosti ovog zakona, morate da budete rea-
lista čeličnog pogleda koji stvari naziva njihovim pravim imeni-
ma, a ne onako kako bi želeo da se zovu. Sve drugo otupljuje
oštricu vaše efikasnosti; zalutaćete u svojoj potrazi za pravim
rešenjima.
Problem je u tome što je prebacivanje krivice na druge nešto
što čini suštinski deo ljudske prirode; bežanje od odgovornosti
jeste fundamentalni gest samoodržanja. Ne želite da budete
odgovorni i dajete se u krajnje racionalizovanje i opravdavanje
da biste pronašli razloge koji vas oslobađaju odgovornosti. To se
naročito odnosi na one oblasti vašeg života koje u sebi nose emo-
tivni naboj. Razmislite malo. Koliko ste puta slušali kako neko
ko se upravo razvodi opisuje svog doskorašnjeg životnog saput-
nika kao grešnog, nepravednog i opakog vinovnika svekolike
svoje nesreće? Cim se umešaju bes ili povređenost, vaša objek-
tivnost ustupa pred nagonom za samoodržanjem. Dok strastve-
no krivite nekoga drugog, vaša se veština samodijagnostikovanja
raspada. Ukoliko bez odlaganja prestanete da tako razmišljate,

73
 Zivotne strategije

imate najviše izgleda da uspostavite istinsku kontrolu nad svo-

jim životom. Ne pokušavajte da sopstvenu odgovornost udomite
na nekom drugom mestu, jer ćete tako nastaviti da sami sebi
podmećete nogu u naporima koje ulažete da biste postali pobed-
nik.
Zamislite da ste zaturili ključeve i da ste celu kuću prevrnuli
tražeći ih. Preturate po svim fiokama, džepovima, budžacima i
ćoškovima, nema mesta na kom niste pogledali. Junački se tru-
dite da ih nađete - preobražavate se u prevejanog lovca na klju-
čeve. Pretpostavimo sad da se ključevi nalaze u kolima, a ne u
kući. Bez obzira na to koliko temeljna i dugotrajna bila vaša pot-
raga, nikada ih nećete pronaći u kući, iz prostog razloga što se
ne nalaze tamo. Isto tako, kad se namerite da uzroke svojih
problema tražite u drugim ljudima, nikad ih nećete pronaći,jer
fe ne nalaze tamo. Oni su u vama.
U ovom svetu konkurencije, već samo prihvatanje odgovor-
nosti može da znači razliku. Cim shvatite da ste jedina osoba
koja može da vas izvuče iz gužve u kojoj ste se našli, prestaćete
da ljubite žabe u nadi da će se jedna od njih preobratiti u prin-
ca i počećete da radite na način koji će vam pomoći da rešite
probleme.
Nikad, ali baš nikad nećete uspeti da svoje probleme uma-
njite kriveći nekoga drugog. To rade gubitnici. Nemojte da ispa-
date naivčina samo zato što istina boli. Ako je neko zabrljao,
onda ste to vi. Sto pre to prihvatite, pre će i vaš život krenuti na-
bolje. Suočimo se s tim. Bez obzira na to koga želite da okrivite
izbor je bio vaš.
Vi ste izgovorili reči.
Vi ste prodali suviše jeftino.
Vi ste pobesneli.
Vi ste želeli decu.
Vi tretirate sebe kao psa.
Vi ste dozvolili da se to malo đubre mota oko vas.
Vi ste želeli prokleto kuče.
Vi ste verovali tom kretenu.

74
 S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

Vi ste te večeri dospeli na zadnje sedište.

Vi ste ga pustili unutra.
Vi ste se udali za njega.
Vi ste načeli temu.
Vi ste je pozvali.
Vi ste se poveli za osećanjima.
Vi ste odlučili da niste dostojni.
Vi ste dali otkaz.
Vi ste im dozvolili da se vrate.
Vi ste izdali sopstvene snove.
Vi ste izabrali čime ćete se baviti u životu.
Vi ste im dozvolili da vas tretiraju kao psa.
Vi ste želeli da se preselite.
Vi ste ostavili ono u frižider.
Vi ste kupili tu prokletu stvar.
Vi ste to pojeli.
Vi ste dozvolili da vas nagovore.
Vi ste je pitali.
Vi ste mu verovali.

Nisam dogmatičan niti želim da se ponavljam, ali zaista ra-

zumem da vas takav stav steže kao mengelama. Prihvatiti i priz-
nati ovaj zakon znači lišiti se onoga što je, vrlo verovatno, vaša
strategija „broj jedari* pomoću koje izlazite na kraj sa životom.
Ako vam se primoravanje da to uradite čini grubo i nepravedno,
morate da razumete nešto veoma važno u vezi s ovim zakonom:
nisam rekao da ste vi f^rivi. Rekao sam da ste odgovomi. Ogrom-
na je razlika između krivice i odgovornosti. Da biste zalužili da
budete okrivljeni, mora da postoji namera ili svesno zanemari-
vanje posledica. Nasuprot tome, odgovornost znači da vi imate
kontrolu nad situacijom. Odgovornost ne podrazumeva nameru
ili nemar već samo kazuje da ste uradili ili dozvolili da bude
urađeno ono što je dovelo do određenih posledica.

75
 Z i v o t n e s tr a te g ije

Ako ja divljam po kući s društvom, skočim na stolicu obema

nogama i polomim je, u najmanju ruku pokazujem krajnju
nebrigu prema imovini. U tom slučaju sam odgovoran za na-
činjenu štetu i sasvim opravdano snosim krivicu za nju. Pret-
postavimo, međutim, da samo sednem na stolicu i ona se polo-
mi. Opet sam ja odgovoran za štetu. Pravilno sam koristio sto-
licu i nisam imao nameru da je polomim, tako da ne mogu da
budem kriv kao da sam je namerno uništio. Međutim, ipak sam
odgovoran.
Prema tome, ne kažem da vas treba prekorevati zbog po-
našanja ili odluka koji su se pokazali kao neuspešni. Ja vas samo
teram da priznate da ste donosili određene odluke i ponašali se
na određeni način i da ste stoga vi i samo vi odgovorni za rezul-
tate.
Setite se komentara Maje Anđelou o ranijem ponašanju:
„Uradili ste ono što ste znali kako da uradite, a kad ste znali bo-
lje, uradili ste bolje.“ E, tu želim da se nađete u ovoj fazi samo-
procenjivanja. Sta god da ste uradili u prošlosti, uradili ste onako
kako ste znali: uradili ste i odgovorni ste za to što ste uradili.
Nadam se da ćete uz naše zajedničko čitanje ove knjige naučiti
da radite bolje. Na svaki način, odgovornost je uvek vaša.
Staje s onim sto mi se događalo \ao detetu? Svestan sam da se
određene stvari, od kojih su neke neverovatno užasne, dešavaju
upravo dok smo deca. Ne želim da kažem da smo kao deca u
situaciji da biramo sve događaje i okolnosti u svom životu. Pre
svega, ne biramo svoje roditelje. Nismo ni na koji način odgo-
vorni zato što smo silovani ili bili žrtva nekog drugog oblika
zlostavljanja. To i ne pokušavam da kažem. Govorim vam da bez
obzira na to što kao dete verovatno niste imali znanja ni moći da
donesete određene odluke i stoga nikako niste odgovorni za te
događaje, sada imate sposobnost da odlučite kako će događaji i
okolnosti iz detinjstva uticati na vaš život. Morate da prihvatite
premisu da je jedino vreme ovo sadašnje. Prošlost se završila, a
budućnost se još nije desila. Nalazeći se u ovom konkretnom tre-
nutku, kao odrasla osoba, vi i jedino vi možete da odlučite kako
ćete reagovati na događaje koji su se zbili ranije u vašem životu.

76
 S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lja j s v e ta

Ukoliko ste, nažalost, kao dete bili izloženi zlostavljanju,

statistika kaže da je vinovnik verovatno bio član porodice ili bli-
zak porodični prijatelj. To znači da ste simultano trpeli višestru-
ko nasilje —fizičko, psihičko i emocionalno. Ako sada rešite da
se osećate kao da ste uprljani tim događajima i stoga bežite od
intimnosti i zdrave seksualnosti, to je samo vaš izbor i odgovorni
ste za rezultate koje će on izazvati u vašem daljem životu. Da ii
je bilo pravedno što vam se to desilo? Nije. Da li je pravedno što
ste uopšte primorani da izlazite na kraj s tim? Nije. Da li je
pravedno to što morate da živite i borite se s tim do kraja života?
Nije. Da li ste i pored toga odgovorni za to \akp živite i borite se s
tim? Apsolutno.
Pretpostavljam da prihvatanje sopstvene odgovornosti pred-
stavlja istovremeno dobru i lošu vest. Loša vest je da morate da
ponesete teret. Dobra vest je da je izbor na vama.

Dotakli smo se u razgovoru i epidemičnog ponašanja. Priz-

navanje životne odgovornosti uopšte, a naročito odgovornosti za
epidemično ponašanje, javlja se na jedan od dva načina. Snovi,
planovi, šanse i dostojanstvo mogu da se rasprsnu u trenutku,
kao mehur od sapunice, ili da se raspadaju polako, delić po delić.
Prvoj vrsti odgovornosti prisustvovao sam u sudnici, ali i u ži-
votu.
U sudnici, za ono kratko vreme koje je potrebno da se pro-
čita presuda, bivaju napokon shvaćeni rezultati svih loše učinje-
nih izbora. Odgovornost se sručuje kao grmljavina, u vidu jed-
nog jedincatog i neopozivog udarca sudijskog čekića, i tada se
gubi sloboda ili bogatstvo menja vlasnika. Trenutak je često dra-
matičan, pa i spektakularan. Novine ga prenose na naslovnoj
strani; postaje udarna vest večernjeg dnevnika; kao da ceo svet
prati šta se dešava.

Pošto halapljivo progutamo naslove, mi ostali zavrtimo gla-

vom, odložimo novine i vratimo se svojoj svakodnevici. Me-
đutim, za one koji su odgovorni za te loše učinjene izbore, za
nedostatak strategije, život više nikada neće biti isti. Viđao sam i
kako se sudbina može promeniti za treptaj oka. Ljubomorni

77
 Z i v o t n e s tra te g ije

ljubavnik povuče obarač; pilot putničkog aviona donese pogreš-

nu odluku; pijani mladić ukrca posle zabave verenicu u kola, ali
je odveze u smrt umesto kući. Odgovornost je brza, oštra i neiz-
bežna.
Postoji, međutim, i druga vrsta odgovornosti, ona vrsta koju
verovatno prepoznajete. Mnogo je sporija i tiša od one prve,
podia u svojoj neosetnosti i jednako katastrofalna. Posredi je du-
gotrajno oticanje života, dan po dan. Nema TV kamera da zabe-
leže detalje; nema reportera žute štampe da zapiŠu šta se dešava.
Nijedan pojedinačni događaj u lancu nije dovoljno dramatičan
da bi predstavljao upozorenje. Jedini svedok ste vi sami: osvrćete
se unazad na čitav jedan život pun loše učinjenih izbora, shva-
tate da ste se zadovoljavali kompromisima i tavorili, gledate ka-
ko se vaši sopstveni snovi ruše ili postaju otrcani i banalni.
Nedeljama, mesecima i godinama nagrizaju vas pitanja: „Kako
sam mogao to da učinim samom sebi?“ „Kako li sam samo sebi
ovako udesila život?“ „Sta bi s mojim životom i svim mojim pla-
novirna?" „Zašto sam upala u ovakvu kolotečinu?" Prikradajući
vam se nečujno, poput iznenadne oluje, ova druga vrsta odgo-
vornosti je razorna.
Budući da je ovaj zakon odgovornosti tako fundamentalan i
da određuje ishod, ispitajmo sada aktuelan metod pomoću kojeg
stvarate sopstveni doživljaj sveta. Stvarate ga izborima koje čini-
te svakog dana. Ti izbori vam donose iskustvo, jer svaki učinjeni
izbor ima određene posledice. Konkretno:
- izabravŠi ponašanje, izabrali ste i posledice,
- izabravši razmišljanje, izabrali ste i posledice,
- izabravši razmišljanje, izabrali ste fiziologiju.

I Jednostavnije rečeno, sve se plaća. Šta god da izaberete na

ovom svetu, to što ste izabrali ima rezultate. Ti rezultati se aku-
'muliraju i određuju vaše ovozemaljsko iskustvo. Ti rezultati/čf«
vaše iskustvo. Izaberete li stvarno glupo ponašanje, verovatno
ćete doživeti ozbiljne i negativne posledice. Izaberete li da živite
nesmotreno i bez brige za ličnu bezbednost, izabrali ste verovat-
no posledice u vidu bolova i povreda. Izaberete li da os'-anete uz

78
 S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lj a j s v e ta

poremećenog i destruktivnog partnera, izabrali ste posledice u

vidu bola i patnje u svom emotivnom životu. Izaberete li pona-
šanje koje podrazumeva zloupotrebu lekova i alkohola, stvarate
doživljaj mračnog i bolesnog sveta.
I vaše misli su ponašanje. Odabiranjem misli doprinosite va-
šem iskustvu, jer birajući misli birate i posledice povezane s tim
mislima. Izaberete li misli koje vas omalovažavaju i ponižavaju,
izabrali ste i posledice koje podrazumevaju smanjeno samo-
poštovanje i samopouzdanje. Izaberete li misli zatrovane besom
i gorčinom, stvorićete doživljaj otuđenja, izolovanosti i nepri-
jateljstva.
Ne možemo da diskutujemo o posledicama, a da ne pome-
nemo vezu um - telo. Kad izaberete ove misli, birate takođe i
fiziološka dešavanja povezana s njima. Svaka vaša misao izazi-
va fiziološko dešavanje koje je unisono s tom mišlju. Zamislite
da ste zagrizli u hrskav i prijatno kiseo krastavčić. Udahnite
miris sirćeta i mirođije. Oslušnite kako vam se prvi zalogaj drobi
u usđma. Osetite tu eksploziju kombinovanih ukusa sirćeta i
mirođije. Sta se dešava? Mislim da počinjete da lučite pljuvačku;
to jest, u vašim ustima se odvija fiztološfp: promena.
Drugi primer: Pomislite na veče kad ste šetali mračnom uli-
com ili možda odlazili do svojih kola u polupraznoj i mračnoj
javnoj garaži. Prisetite se da ste iza sebe začuli iznenadan zvuk.
Vaše telo je odmah reagovalo. Naježili ste se, srce vam se uzlu-
palo kao ludo, a vi ste postali preterano obazrivi, kao da se celo
vaše telo pretvorilo u jedan jedini ustreptali nerv. Niko vas nije
ni pipnuo, niko vam ništa nije uradio; jednostavno se u vama
zažela misao, a ta misao je glasila: ,,Ja sam u opasnosti.“ Aps-
traktne misli imaju moć da proizvedu opipljiva i dramatična
fiziološka dešavanja. Bilo bi naivno poricati da se svaka misao
odražava kroz relevantnu fiziološku reakciju.
Ovde je na delu veoma snažna veza. Vaša fiziologija odre-
đuje vaš nivo energije i akcije. Ukoliko je vaš unutrašnji dijalog
negativan i uzdržljiv, tada će fiziologija koja se simultano javlja
biti isto tako negativna. Vaše zatomljene misli potiskuju energi-
ju i akc'Ai. Vaše telo se pokorava toj poruci centralnog komp-

79
 Z i v o t n e s tra te g ije

jutera. Psihički, bihevioralno i fiziološki programirate sebe da se

kroz život krećete na određen način.
Pomislite kako vas snažno programiraju vaše misli. Svi to-
kom dana stupamo u dijaloge s drugim osobama, ali naš najak-
tivniji i najdosledniji dijalog je onaj koji vodimo sa samim so-
bom. Možda smo se u toku dana družili s desetoro različitih
Ijudi, ali sa sobom smo celog dana, svakog dana. Razgovaramo
sa sobom i programiramo sebe više nego bilo koga drugog u
životu. Neki ljudi imaju trake koje naprosto iznova i iznova vrte
u glavi. Traka ide od početka do kraja, premotava se i ponovo
kreće. Ukoliko je taj unutrašnji monolog - taj samoprogramira-
jući monolog - negativan, da li je čudno što je naš učinak loš?
Ukoliko vaš unutrašnji dijalog sadrži „negativan razgovor sa
sobom“, stvarate prepreke koje vam nisu potrebne. Neke tipične
negativne izjave su i sledeće:
Nisam dovoljno pametan.
Oni drugi ljudi su mnogo zanimljiviji i bolje informisani od
mene.
Nisam toliko dobra kao ostali.
Ne mogu i neću uspeti.
Uvek odustajem.
Sta god ja radila, biće isto.
Oni su već odlučili i ja tu ne mogu ništa.
Samo mehanički obavljam stvari; nikad se ništa ne menja.
Shvatiće koliko sam tupav.
Ja sam žena, a žene niko ne sluša.
Premlad sam za ovo.
Prestar sam za ovo.

Zadatak br. 5: Uzmite odmah cedulju pa na njoj, a zatim i u

svom dnevni\u, sačinite spisa\ svojih „deset naj" negativnih tra\a.
Nosite cedulju sa sobom. Kad god čujete da vam se u glavi vrti nef{a
kpju niste upisali, uptšite i nju. Verovatno ćete za\ljučiti da je fpris-
no da svafjh nehplikp dana ažurirate spisa\. Proveravajte sebe, da
biste videli \oli\o često u to\u dana premotavate tra\e. Ponavljam,

80
 S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

nemojte ovo samo pročitati već i uradite. Zapisivanje je hljučni ele-

menat učenja.

Uopšteno smo govorili o činjenici da birajući ponašanje ili

razmišljanje birate i posledice. Ispitaćemo sad neke od speci-
fičnih mehanizama interakcije koji stvaraju rezultate u vašem
životu. Zelim da se usredsredim na neke od najčešćih izbora
koje činite i rezultate koje vam oni u životu stvaraju. Drugim
rečima, ne želim da kažem samo: „Birajući ponašanje, birate i
posledice", i ostavim to na nivou teorije. Hoću da popričamo o
stvarnim izborima.

Vi birate gde ćete da budete.

Vi birate kako da postupate.
Vi birate šta ćete reći.
Vi birate šta ćete učiniti.
Vi birate s kim ćete biti.
Vi birate na šta ćete se koncentrisati.
Vi birate u šta ćete verovati.
Vi birate kad ćete se složiti.
Vi birate kad ćete se odupreti.
Vi birate kome ćete verovati.
Vi birate koga ćete izbegavati.
Vi birate koje ćete ponašanje emitovati kao reakciju
na pojedine podsticaje.
Vi birate šta ćete sebi reći o:
sebi
drugima
rizicima
potrebama
pravima.

Jedan od vaših najvažnijih izbora, onaj koji svakodnevno

činite, jeste kako se predstavljate i definišete pred drugim ljudi-

81
 Z i v o t n e s tra te g ije

ma. Svako ima određen način na koji se „predstavlja svetu“.

Svako ima izgled, svako ima stav; svako ima određenu ulogu i
ponašanje koje odabira prilikom kontaktiranja s drugima. Neki
to nazivaju vašom ličnošću, neki vašim stilom. Veoma je važno
da tome poklonite pažnju, jer kada stupite s ljudima u kontakt
na određeni način, mnogi su skloni da reaguju na sličan način.
To znači da svakog dana, čineći ovaj i još stotine drugih izbora,
doprinosite svom doživljaju sveta. Ti izbori određuju kako će
svet zauzvrat reagovati na vas. Pozabavimo se sada malo pod-
robnije ovim procesom.

Reciprocitet
Princip reciprociteta jednostavno kazuje da „dobijate ono što
date“. Manir, stil i nivo koji koristite da biste stupili u kontakt s
ljudima odrediće njihovu reakciju prema vama.
Reciprocitet doživljavate svakodnevno, na njegovom najos-
novnijem nivou. Prilikom slučajnog susreta s nekim koga poz-
najete, ta osoba kaže: „Zdravo, kako si?“ Vi odgovarate: „Dobro,
a ti?“ A ona vrlo predvidljivo odgovara: „Dobro, zaista dobro.“
Nema tu nikakvih iznenađenja. Slučajna, površna, učtiva raz-
mena. Ovakva interakcija vrlo retko podrazumeva da će, recimo,
jedna od dve učesnice u usputnom razgovoru briznuti u plač i
reći da je prošle večeri uhvatila muža u krevetu s nekom gadu-
rom. Takva vrsta razmene bila bi potpuno neprimerena pri ova-
ko učtivom i površnom kontaktu. Tipično i predvidljivo, dobi-
jate ono što date.
Ista ova interakcija mogla bi se odvijati na potpuno druga-
čijem nivou. Konverzaciju biste mogli da počnete rečima: „Iz-
gledaš tako uznemireno. Nešto nije u redu?“ Sad ste odredili
interakciju na dubljem nivou, koja bi mogla dovesti do iskrenije
reakcije. Budući da ste drugoj osobi prišli na prisnijem nivou,
možete da očekujete da ćete sudelovati u jednoj prisnijoj raz-
meni.
Broj stilova, načina i nivoa na kojima možemo da kontakti-
ramo s drugima bezgranično je veliki, tako možemo odabirati
različite, u skladu sa situacijom. Međutim, ostaje nepromenjen

82
 S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

obrazac koji definiše ko ste vi u očima sveta. U stvari skup tih

interakcija defmiše reakcije drugih ljudi na vas, a time i vaš do-
življaj sveta.
Ljudi imaju stil - vi imate stii, vaš način bivanja. Slušate
ljude kako na osnovu svojih zapažanja opisuju druge ličnosti:
On je uporan kao konj, ili ona je odličan klijent. Neki životu
prilaze kao borbi: oni su neprijateljski nastrojeni, čak eksploziv-
ni. Drugi su plašljivci koji očekuju da će biti zgaženi, što im se
obično i desi. Stav s kojim pristupate diktira ono što ćete dobiti
zauzvrat. Možda se vi tužite na način kako ljudi reaguju na vas,
ali, verujte mi, sami ga stvarate, baš kao što i svi drugi sami stva-
raju reakciju koju dobijaju od sveta.
Procenite iskreno svoj stil kontaktiranja s drugima i počećete
da shvatate zašto svet na vas reaguje onako kako reaguje. Da bih
vam pomogao, navodim nekoliko primera za stilove kontakti-
ranja na koje svet uzvraća vrlo predvidljivo. Možda ćete se pro-
naći tu, a možda ćete poželeti da stvorite sopstvenu kategoriju.

Bodljikavo prase
Ti Ijudi kao da su uvek spremni za svađu. U svaku situaciju
ulaze očekujući da će se naljutiti. Rešeni su da nađu grešku sve-
mu i svakome oko sebe. Bez obzira na situaciju, skloni su da bez
imalo oklevanja svaki postupak ili izjavu shvate kao ličnu uvre-
du njihovih osećanja. Oni su bodljikavi. Pokušaj da im se prib-
ližite liči na pokušaj da zagrlite bodljikavo prase. Rezultat toga
je da ljudi s njima kontaktiraju isključivo na distanci. Interakciju
s njima svet shvata kao jalov posao. Bodljikava prasad se tipično
žale da ljudima koji ih okružuju nedostaje srdačnost; zbunjeni
su njihovim držanjem na odstojanju. Kao da ne razumeju da se
upravo oni sami ponašaju na taj način i da im Ijuđi prosto uzvra-
ćaju istom merom.
V

Sape gore
Svi smo sretali pse prema kojima se toliko loše postupalo da,
kada im priđete, jednostavno legnu na leđa i dignu sve četiri

83
 Z i v o t n e s tra te g ije

uvis, stavljajući tako sebe u položaj totalne neodbranjenosti.

Neki ljudi se ponašaju na isti način: ,,To je moja krivica. Ja sam
upropastio stvar. Zaslužujem da budem izbičevan, zato me pus-
tite da zauzmem ovaj položaj." Oni svetu saopštavaju svoje shva-
tanje da u svakoj situaciji postoje bičevani i oni koji zamahuju
bičem i zato očekuju da budu bičevani. Prosto pozivaju druge
Ijude da ih napadaju. „Sape gore“ jasno pokazuju da postoji
hijerarhija i da je njihovo mesto na samom dnu. Svet im rado
ugađa u tome.

Kralj ili kraljica šume

Posredi je osoba koja s onima oko sebe komunicira kao da su
prosti seljaci koje je snašla neočekivana sreća da se nađu u pri-
sustvu prave veličine. Sama sebe smatra legendom. Takve osobe
0 svojim poslovima i doživijajima pričaju kao da su to stvari za
koje su svi prisutni neverovatno zainteresovani. Reći da su ti
ljudi arogantni i sujetni nije dovoljno; kraljevi i kraljice šume su
iskreno ubeđeni da se čitav svemir okreće oko njih. Svet zauz-
vrat na njih reaguje srdito. Clanovi porodice i kolege ih često
sabotiraju, služeći se prikrivenim pasivno-agresivnim ponaša-
njem. Na primer, kad počne kiša, niko se neće potruditi da kra-
lju ili kraljici kaže da su ostavili otvoren prozor na kolima. Kra-
ljevi i kraljice šume i ne pomišljaju da stvaraju doživljaj koji je
nekad podsticao ljude da radosno proslavljaju njihovu smrt.

Pozer
Pozeri bi bez problema mogli da budu lutke u izlogu neke
robne kuće. Postupaju na najpovršniji način koji možete da za-
mislite. Ponašaju se kao da je giupost vrlina, a površnost osobi-
na bogova. Cilj im je da izgledaju bolje od vas i pobrinu se da to
1znate. Većinu vremena provode vežbajući poze i služeći se laž-
nom samokritikom ne bi li izmamili komplimente. Pokušava-
ti da saznate šta pozer sigurno oseća isto je što i pokušavati da
vodom napunite bezdan. Budući da insistiraju na površnom
kontaktu sa svetom, pozeri stvaraju doživljaj lišen iskrenosti i
prisnosti.

84
 S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

Zderači Ijudi
Zderači ljudi imaju jedan jedini, elegantno jednostavan cilj:
da kontrolišu sve i svakoga. Njihova namera je da upravljaju
vašim životom, svojim životom i svim i svačim što imate nesreću
da s njima delite. Dominiraju u svim interakcijama. Žderači
Ijudi reći će vam šta mislite i kako se osećate. Upotrebiće vas i sve
ostale iz svoje okoline da bi dobili ono što žele. Ako pri tom
nastradate vi ili neko drugi, smatraće to kolateralnom štetom;
nema problema, brzo će naći nekoga drugog. U tom pogledu,
žderači ljudi imaju nezajažljiv apetit. Zbog načina na koji kon-
taktiraju sa svetom, odnosi žderača ljudi s drugim osobama su
krajnje mučni i jednostrani. Reakcije drugih ljudi na njih karak-
terišu bunt, odbacivanje ili ogorčena pasivnost. N a kraju, žderač
ljudi život doživljava kao frustrirajuće i samotno iskustvo.

Kraljica drame
Za ove histerične osobe, nijedan događaj u životu, čak i onaj
najobičniji, nije nimalo običan. Svaka njihova boljka je najgori
slučaj koji je lekar ikada video. Kada ga oni prepričavaju, svako
očešavanje o druga kola pretvara se u silovit sudar. Svaki njima
upućen komentar je ili nešto najlepše i najslađe što su u životu
čuli ili je najneučtiviji, najzlobniji napad koji se može zamisliti.
Ovi ljudi mogu da naprave dramu od posmatranja farbe kako se
suši. Sa svetom kontaktiraju na način koji im oduzima svaki
kredibilitet. Oni oko njih vrlo brzo uočavaju njihovu glumu i
„bacaju u vodu“ sve što ovi kažu. Od sposobnosti kraljice drame
da u svakoj situaciji bude ozbiljno shvaćena ne ostaje ništa. Nji-
hov doživljaj obeležen je uzaludnošću i mnoštvom osmeha i kli-
manja glavom.

Žrtva
Ovi ljudi nisu odgovorni ni za šta. Sve se radi njima, nikako
od njih ili s njima ili za njih. Sebe vide kao zarobljenike zlo-
kobnog voza života, čiji su se ostali putnici odreda dali u lov na
njih. Zrtve su cmizdravci i plačljivci koji uvek prebacuju krivicu

85
 Z i v o t n e s tra te g ije

na druge. Svet biva brzo zamoren njihovim obešenim nosevima

i apsolutno nema poštovanja za njihovu nepripremljenost da se
ponašaju kao ljudska bića. Njihov doživljaj obeležen je pasiv-
nošću, nedostatkom kontrole i nesposobnošću da prevaziđu prep-
reke.

Gnjavatori - analitičari
Ove sveznalice su ovaploćenje opaske da je „analiza para-
liza“. Budući da svaku situaciju seciraju do tačke besmisla, u pot-
punosti im izmiče suština situacije u kojoj učestvuju, a prema
tome i života u globalu. Sa svetom kontaktiraju tako da ih svi
smatraju inteiigentnim, ali nepraktičnim. Pošto svojim preko-
mernim analiziranjem gnjave ljude, ovi ih zdušno izbegavaju.
Stvaraju doživljaj bezbojnog življenja bez prisnosti.

Strogo konsp. se uvek osvrću dok vam šapatom saopštavaju

neku ,,istinu“ koja je samo njima poznata i koju će podeliti samo
s vama i ni s kim više. Drugi ih smatraju osobama nedostojnim
poverenja, koje svugde zabadaju svoj nos. Svet brzo shvata da će
,,ako pričaju vama, pričati i o vama“. Ljudi im prilaze dobro se
čuvajući; niko ne želi da ih snabdeva informacijama koje će
postati prva tačka dnevnog reda njihovog sledećeg ,,tajnog“ sas-
tanka. Strogo konsp. bivaju na kraju postiđeni. Samouništavaju
se time što stalno iznova nastoje da stvore povezanost, povere-
nje i prisnost na račun drugih.

Da, ali
Od svih životinja koje su ikada hodale uspravno i služile se
palcem, ovi ljudi su verovatno najviše frustrirajući. Bez obzira
na to šta ste rekli i koje ste rešenje ponudili, bez obzira na to šta
imate da doprinesete, njihov odgovor je uvek; ,,Da, ali“, praćen
mnoštvom razloga zašto vaš doprinos ne može i neće valjati. Bu-
dući da susret s njima ume da bude veoma frustrirajući, ljudi ih
izbegavaju kao kugu. Oni daju frustraciju i dobijaju frustraciju.

86
 S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lja j s v e ta

Stvaraju doživljaj koji ih dovodi u zavadu sa svetom i svima u

njemu.

Skarlet O ’Hara
Suočeni s teškoćama, ovi ljudi rešavaju da se ne bave njima.
„Misliću o tome sutra“, kažu. „Sutra je novi dan.“ Svet se ne
obazire na ove Skarlet O’Hare već samo odmahne glavom, sag-
ledavajući ih kao nerealne i zaspale za volanom. Cim drugi ljudi
vide da ovi ne nameravaju da se pozabave svojim životnim prob-
lemima i da svaki napor da im se pomogne može biti sasvim
uzaludan, vrlo brzo prestaju da se uopšte trude.

Maska
Ironično, ali upravo energija s kojom ovi Ijudi pokušavaju da
sakriju ,,nešto“ iz svog života veoma često je ono zbog čega pos-
taje očigledno da nešto kriju. Ipak, napor sveta da prodre kroz
masku dočekuju s joŠ izrazitijim povlačenjem u sebe i još neskri-
venijom obmanom, tako da ostali s pravom zaključuju da ono
što vide definitivno nije ono što dobijaju. Krajnje nepoverenje
koje ljudi stiču prema njima sprečava maske da postignu uspeh.
Prava, značajna sentimentalna veza je za maske nemoguća.

Džekil i Hajd
Kao što im samo ime kaže, ovi ljudi su totalno nepredvidivi.
Ista ona osoba kojoj ste poverili koliko ste ranjivi može se sle-
deceg dana pokazati kao sasvim nedostojna emocionalnog po-
verenja. Ljudi shvataju da Džekil i Hajd na kraju uvek puknu.
Barijera straha i nepoverenja koja tada nastaje stvara neverovat-
ne probleme za sve Džekile i Hajde ovog sveta.
V

Dobrica Cistunac
Neki ljudi u stvarnosti i nemaju baš najčistija srca i motive.
Dobrica je, međutim, neverovatno slep za tu činjenicu. Kao da
je rešen da bude bezazlen, ne smatrajući uopšte da je pri tom
potrebno da bude i mudar. Naježi se na zvuk nekih nepristojnih

87
 Z i v o t n e s tra te g ije

reči, kao što su „bogo moj“ ili „blagi bože“. Ponaša se tako stid-
ljivo da se nalazi sasvim izvan matice života. Ne govorim ovde o
ljudima koji zaista imaju čvrstu moralnu osnovu, već o onima
koji pokušavaju da nametnu ekstremne i nerealne standarde se-
bi i drugima.

Perfekto
Ovi ljudi su sebi postavili zadatak da budu savršeni, za raz-
liku od nas ostalih. Taj svoj cilj predstavljaju kao vrlinu. Oni mo-
raju da budu savršeni. Staviše, njihova „diplomatska saopštenja"
karakterišu arogancija i snishodljivost. Ne očekuju da vi budete
savršeni već samo oni. Ergo, oni su mnogo bolji od vas: „Ti
možeš i da pogrešiš, ali ja moram da budem čisto savršenstvo."
Međutim, pošto ništa nije savršeno, ovi ljudi su konstantno frus-
trirani. Nikad ne uspevaju da dostignu svoj standard. Mada su
njihovi dani ispunjeni stalnim nerealnim degradiranjem sebe i
vrio malom radošću, ne prestaju da se hvale: „Ja sam perfek-
cionista." Svet im na to odgovara: „Počni već jednom da živiš.“

Malo pile
Kraj sveta se bliži i ovi Ijudi to znaju. Bez obzira na to da ii
su posredi posao, kuća, njihove sentimentalne veze, ekonomija
ili vreme, kolaps je neizbežan i biće strašan, to je sigurno kao
sunce na nebesima. Ovi ljudi su anksiozni i užurbani. Igru ži-
vota igraju oznojenih dlanova. Idu od jedne do druge imaginar-
ne krize. Njihova gluma nervira i zamara druge ljude.

Cmizdravci
Njima ništa, ali ništa, ne odgovara. Ili je suviše vruće, ili je
suviše hladno. Predaleko je; preumorni su; prenaporno je. Nji-
ma je, baš kao što poslovica kaže, „nebo visoko, a zemlja tvrda“.
Niko na njih ne obraća pažnju, niko ih dovoljno ne voli; život
nije fer. Nije im data jednaka šansa ili tretman kao drugima.
Nikad ne prestaju s kuknjavom. Ovi Ijudi doživljavaju svet kao
mrcvarenje i vrlo lično iskušenje. Ostali na njih reaguju tako što

88
 S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

žele da ih ošamare i viknu: „Umukni i izbori se s tim! Ali, u

svakom slučaju, umukni!“

Paćenici - manipulatori
Ovi ljudi su shvatili da je krivica batina, oružje koje može da
se koristi za kontrolu i manipulisanje drugima. Krivicu upotre-
bljavaju da bi oni oko njih bili što nesrećniji. Mogu da kukaju ili
izigravaju mučenike, ali, u svakom slučaju, duboko ste ih povre-
dili i za svoje prestupe bivate osuđeni da se doživotno osećate
krivi i postiđeni zbog onoga što jeste, što mislite ili osećate.
Čitajući ovu listu, možda ste našli sebe ili barem neke slike
kojima bi se mogao opisati vaš stil interakcije s drugima. Ono što
hoću da shvatite jeste da taj stil doprinosi vašem doživljaju sveta.
Kladim se da ste u toj listi pronašli mnoge koje poznajete. Na-
dam se da ste tako stekli bar donekle spoznaju o tome kako i
zašto imaju doživljaj sveta kakav imaju.
Čim priznate i prihvatite drugi zakon, prestajete da budete
žrtva. To je kao cla ste sami u kolima koja se kreću; ne možete da
ne vozite i očekujete da može da vam se desi nešto sem sudara.
Ćak i odbijanje da birate jeste izbor. Prema tome, ne aožcte da
kažete: „File, ne želim ovu odgovornost koju predstavlja biranje
posledica. Voleo bih da mi ne govoriš sve ovo.“ E, pa, govorim
vam. Staviše, ovaj zakon je u vašem životu važio mnogo pre no
što sam varn išta rekao. Ja sam samo doprineo da ga postanete
svesni, kako biste tu svest mogli da upotrebite za stvaranje raz-
ličitih doživljaja u životu. Razumevanje da ne možete da ne
birate znači da ćete svakog dana, celokupnim svojim ponaša-
njem i razmišljanjem, praviti izbore koji će stvarati vaš doživljaj
sveta- iz minuta u minut, iz dana u dan. Činite to sa svešću o
unutrašnjem i spoljašnjem uticaju koji vaše misli i ponašanje
imaju na vaš doživljaj sveta. Suština svega: odgovorni ste za život
kakav imate, kao i zato kako se zbog toga osećate i kako reagu-
jete na to.
Zalaženje u promenu po definiciji znači da ćete raditi ono
što ranije niste radili. To znači da je teritorija na koju stupate
nova i nepoznata i da nije deo vaše životne inercije; posledica

89
 Z i v o t n e s t r a te g ije

toga je da vam se u početku verovatno neće dopadati. Tužna je

istina da je u čovekovoj prirodi da osuđuje i odupire se stvarima
koje su za njega nove i koje ne razume. Svesnom rešenošću,
možete da prevaziđete tu ljudsku istinu. Svesno zauzmite stav
„srčanog duha“. Budite spremni da eksperimentišete i isprobate
nove stvari.
Ne mogu da se setim ni jednog jedinog trenutka kad su se
moj životni doživljaj ili kvalitet življenja poboljšali zato što sam
rekao ,,ne“. Mogu, međutim, da se prisetim brojnih prilika u ko-
jima je moj život postao bolji prosto zato što sam rekao: „Okej,
svakako ću pokušati.“ Bilo da sam se složio da ipak pogledam
film ili predstavu za koje sam mislio da mi se neće dopasti, ili
sam pristao da upišem fakultet, otkrio sam te nove horizonte
samo onda kad sam hteo da se potrudim. Nikada nisam dobio
nešto više onda kad sam dozvoljavao da prevlada moja kritizer-
ska, ravnodušna i umorna priroda.
Budite srčanog duha. Krenite napred. To ne znači da bi tre-
balo da suspendujete zdravo rasuđivanje ili se izložite nepro-
mišljenom riziku u ime srčanosti. Ako vam neko kaže: „Probaj
kokain, dopašće ti se“, to očigledno nije trenutak da budete
srčanog duha. Odgovorite mu da, što se vas tiče, može da se
ušmrkava do smrti, ali bez vas! Ali, znate vi o čemu ja pričam.
Pobegnite od svoje uobičajene snuždenosti. Izađite iz kolotečine
i pogledajte oko sebe. Mogli biste se iznenaditi. Sto se duže na-
lazite u stupici iracionalnog i bolnog načina života, teže vam je
da stvorite novi. Katkada u tome možete da uspete malo poma-
lo, a katkad se daleke mogućnosti otvore poput prozora kroz koji
možete da pobegnete.

Dženi
Pre nekoliko godina, jednom od mojih seminara prisustvo-
vala je žena koju je u detinjstvu i ranom periodu adolescencije
seksualno zlostavljao, a na kraju i silovao njen deda. Imala je
pedesetgodina kad smo se upoznali i više od trideset godiha bra-
ka iza sebe. Poverila mi je da se oseća prljavom, oskrnavljenom
i nedostojnom svog supruga. Oči ove upadljivo lepe žene ispu-

90
 S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lj a j s v e ta

nile su se suzama dok mi je pričala kako uvek kad pogleda u

ogiedalo ne vidi ništa sem ološa: njena joj se seksualnost gadila
i mrzela je svoje telo. Priznala mi je da je često toliko ispunjena
gnušanjem prema samoj sebi da sakati ruke i noge žiletom, usi-
janim nožem ili kašikom.
Tokom celog njihovog braka nije bila u stanju da postigne
fizičku i emotivnu prisnost sa suprugom, budući da je, kao što je
priznala, seks smatrala nečim prljavim i degradirajućim. Uticaj
njenog dede još je uvek bio toliko snažan da je i sama pomisao
na njega ili bilo kog drugog muškarca vraćala sve potiskivane
emocije. Kad god bi joj njen suprug prišao, strah od bliskosti
dovodio je do toga da je počinjala da se trese i gotovo povraća.
Uprkos beskrajnom strpljenju supruga koji ju je nežno vo-
leo, Dženi je osećala da ju je njen deda obeležio neizbrisivom
mrljom. Na intelektualnom nivou, shvatala je da je seksualnost
dragocen dar ljubavi i poverenja koji muškarac i žena dele iz-
među sebe. Međutim, duboko u duši, Dženi je bila ubeđena da
joj je deda ukrao taj dar. Sto se više trudila da zakopa u sebi bol
i osećanje krivice, oni su sve više trulili, trujući njen brak i njenu
predstavu o samoj sebi. Jedva je mogla da podnese da se suprot-
stavi problemu ili da uopšte pomisli na sada već mrtvog dedu, jer
je to „bilo suviše bolno“.
Prisetila se trenutka kad je pokušala da kaže majci šta se
dešava. Reakcija njene majke bila je sramna; Dženi je bila kaž-
njena zbog svojih „prljavih misli“ o svom ,,divnom“ dedi. Upla-
šena, sama, bez ikoga kome se mogla okrenuti, Dženi se povuk-
la u sebe i patila u bezglasnom sramu - naposletku, „nevaljala
devojčica i treba da pati“. Bojeći se da bi Ijudi mogli da vide ili
osete zlo u njoj, i ubeđena da je uradila nešto loše, smatrala je da
je pravedno osuđena.
Dženi mi je rekla da se osećala kao da je zaključna u mrač-
noj, ledenoj sobi. Osećala se mala, usamljena i uplašena. Pošto
je ona bila ta koja je patila, a ne njen deda, bilo joj je jasno da
„mora biti da je ona ta koja ne valja“. Na pogrebu njenog dede,
istaknuti „sluga Gospodnji" ustao je da posvedoči o moralnim
vrednostima i poštenju pokojnika. Sećala se kako je želela da

91
 Z i v o t n e s t r a te g ije

skoči na noge i vrisne: „Ne, to nije istina! Naneo mi je zlo!“ Me-

đutim, nije rekla ni reč, ni tada ni ikada kasnije, ostavši sama sa
svojim bolom i osećanjem krivice.
Ako ova priča uopšte može da ima neku svetlu tačku, to je
bilo Dženino priznanje da očajnički želi da izađe iz te ledene,
mračne sobe. U potpunosti je shvatala da su se zidovi te sobe
isprečili između nje i njenog muža, i mrzela ih je. Tokom šest
dana teških interakcija na seminaru, pomogao sam Dženi da
shvati da je njen deda, taj očigledno izopačen i odvratan čovek,
još uvek zlostavlja, čak i iz groba.
Ta direktna konfrontacija je za nju bila veoma teška. Posle
dugotrajnog i teškog rada, Dženi je počela da prevazilazi neke
oblike epidemičnog ponašanja u svom životu. Ono što je doživ-
ljavala u detinjstvu postalo je predmet burnog negiranja. Dženi
je odbijala da to prizna, čak i samoj sebi. Budući da je u suštini
eliminisala seks iz svog života, stimulansi koji su vraćali ta užasna
osećanja bili su retki, ako ih je uopšte i bilo. Izranjanje iz tog
sveta negacije bilo je zastrašujuće i dovodilo do toga da je više od
svega želela da pobegne.
Prijatne spoljašnosti i vedre naravi, Dženi je sebe u svetu
definisala kao snažnu tvrđavu. Ona je bila ta kojoj su se prijatelji
obraćali kad su imali emotivnih problema. Ona je bila stena pre-
ma kojoj su ljudi plivali u teškim vremenima. Da je svetu, pa i
samoj sebi, otkrila da je u stvari „ranjeni vidar“, to bi srušilo onu
utešnu barijeru koju je predstavljala njena društvena maska.
Prevazilaženje njene inercije bilo je možda najteži zadatak.
Dok je predmet njenog iskustva preživljenog u detinjstvu sve
više postajao fokus njenog putovanja kroz seminar, strah i para-
liza koji su je morili bili su prosto razarajući. Međutim, Dženi
je nastavljala dalje; nekako je krčila sebi put, znajući da je došao
njen čas, da je sada red na nju. Put ju je vodio kroz neke mračne
prolaze, a čudovišta koja su u njima obitavala nisu bila imagi-
narna već stvarna. I pored sve ljubavi i pomoći ljuđi oko nje, bili
su to prolazi kroz koje je Dženi morala da prođe sama.
Počela je da shvata da se odrekla svoje snage, dozvolivši
svom dedi da vrši svoj odvratni uticaj na njen brak i sliku koju je

92
 S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lja j s v e ta

imala o sebi. Uvidela je da je to bilo ravno nastavljanju silova-

nja. Dan za danom, on je nastavljao da je lišava osećanja da je
dobra i dostojna.
Strahovit problem za Dženi krio se u tome što ju je bol toliko
dugo držao zarobljenom da je počela da ostaje bez nade. Pog-
nute glave, plačući, izgledala je tako mala, tako sama, da sam
poželeo da je zagrlim i utešim. Zeleo sam, ali sam se uzdržao -
realista u meni je znao da ona, ako hoće da ikad pobegne iz zat-
vora svojih emocija i vrati svoje dostojanstvo i snagu, mora od-
mah da stane na svoje noge i izbori se za svoju slobodu, izjavivši
pri tom jasno i glasno da više neće da bude žrtva svog dede. Na
kraju jednog od naših razgovora, izazvao sam je ovom serijom
pitanja:

„Sta ako si tada zasluživala, i sada zaslužuješ, mnogo

bolje?“
„Šta ako nisi u pravu i to nije tvoja greška?11
„Šta ako je tvoja majka bila suviše slaba da ti poveruje
i zaštiti te?“
„Sta ako nije prekasno? Sta ako ti je promena nado-
hvat ruke?“
„Šta ako si ti, a ne on, ona koja sve vreme drži sebe u
tom zatvoru?"
„Šta ako se vrata te ledene, mračne sobe zaključavaju
iznutra, a ne spolja?“
„Sta ako bih ti odmah ovde i sada rekao šta moraš da
učiniš da bi se oslobodila: da li bi to i učinila, ma ko-
liko zastrašujuće ili preteće bilo?“

Ova pitanja su je očigledno uznemirila, ali mogao sam da

vidim kako je u njenim očima zasijala iskra nade: „Možda, mož-
da b ih ...“ Stvarnost je počinjala da nadjačava njenu percepciju.
Morala je da se suoči s mogućnošću da ona sama drži zaključana
vrata zatvora i da će morati da bude ona koja će ih otvoriti. Moja
strategija za nju sastojala se u tome da zahteva pravo na svoja

93
 Z i v o t n e s t r a te g ije

osećanja i da time povrati pravo da živi dostojanstveno i s poš-

tovanjem. Dženi se šest dugih i teških dana zubima i noktima
borila za sebe. Otvorila je prozor na tom zatvorskom zidu; molio
sam se da ne dozvoli da se zatvori.
Moje sledeće pitanje bilo je veoma važno: ,,Da li ti se sve ovo
smucilo u toj meri da si spremna da istupiš i zahtevaš svoje
pravo na bolji život? Bez obzira na to sa čime moraš da se suočiš
i šta moraš da uradiš? Da li ćeš ići dalje?“
Dženi je drhtala i jecala, ali me je kroz suze koje su joj se sli-
vale niz lice prvi put pogledala pravo u oči, i rekla: ,,Da, ako je
ovo moj trenutak, ako je došao red na mene, hoću, i to odmah.“
Ostali učesnici seminara bili su svedoci ovog njenog puto-
vanja. Bez Dženinog znanja, angažovao sam dobrovoljca koji je
odgovarao fizičkom opisu njenog dede, sve do naočara s crnim
okvirom. Takođe bez njenog znanja, postavio sam ga neposred-
no iza nje. Rekao sam joj: „Ako ti se sve smučilo, ako ne želiš da
ni jedan jedini minut više provedeš kao zatvorenica, onda mu
reci, odmah mu reci, šta ti je uradio.“ I, bez upozorenja, uhvatio
sam je za ramena i okrenuo.
Bilo bi mi teško da opišem intenzitet paljbe koja je usledila.
Trideset godina bola, mržnje i emocija izlilo se kroz urlajuću
bujicu reči: „Kopile jedno. Bila sam samo dete. Ubio si mi srce i
oduzeo detinjstvo. Ti si odvratna, kukavička svinja. Više ti ne
pripadam. Pljujem na tebe. Ne možeš mi više ništa. Nećeš više
uticati na mene. Više me nećeš držati zarobljenu. Ni jedan jedi-
ni dan svog života se više neću osećati prljava i degradirana. Ti
si loš, ne ja. Ne ja. Cuješ li me? Predugo sam plaćala ceh. Bog
zna da sam dovoljno platila. Ja sam dobra žena čiste duše.“
Oduzeo joj je bračnu sreću. Oduzeo joj je dostojanstvo.
Oduzeo joj je nju samu. Konačno, Dženi je priznala sebi sve te
istine i postavila odgovornost za njih tamo gde je i pripadala.
Ipak, priznala je i da je ona ta koja ima poslednju reč o uticaju
koji su dedini postupci imali na njen život. Odbijala je da i dalje
stvara sebi doživljaj krivice i jada.
U tih nekoliko kritičnih trenutaka video sam još jedno
svedočanstvo njene snage i hrabrosti, jer mu je Dženi i oprosti-

94
 S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

la. To nije bio poklon njemu već njoj samoj. Oprostila mu je da

bi pokidala sve lance koji su je vezivali za njega.
Dženi je rizikovala jer je bila istinski spremna da se pro-
meni. Rizikovala je jer više nije imala šta da izgubi. Dovela je
sebe do tačke kada je biia spremna za promenu i posegia je za
njom, zgrabila je i zahtevala svoje mesto na ovom svetu: Ja sam
dobra žena čiste duše.
Ovaj upečatljivi događaj desio se pre više od deset godina, ali
priča se tada nije završila. Pre kratkog vremena, Dženi mi se ja-
vila. Rekla mi je da se njen suprug naprasno razboleo i umro
svega nekoliko dana pre no što me je pozvala. Rekla mi je da su
se te večeri, neposredno pre no što će umreti, dogovoriii da me
ona pozove i zahvali mi se. Sami u njegovoj bolničkoj sobi, njih
dvoje su izmenjali ono što su znali da su poslednje reči, one koje
naviru iz dubine duše. Zahvalio joj je što je podelila s njim svoj
život i potom joj rekao: „Hvala ti što si imala hrabrosti da izađeš
iz onog mračnog i hladnog mesta i dođeš u moje naručje i moje
srce. Ovih poslednjih deset godina koje smo proveli zajedno bile
su vredne trideset godina čekanja.“
Sve je počelo Dženinom odlukom da nije prekasno, da je
zaslužila mnogo više i da više neće da negira samu sebe. Nisam
ja bio taj kome je trebalo da zahvali. Bila je to Dženi, zato što je
postala odgovorna. Prihvativši zakon br. 2, Sami stvarate sop-
stveni doživljajsveta, Dženi je povratiia svoj život. A šta je s vama?

95
 Poglavlje 4

LJUDI RADE O N O ŠTO USPEVA

N e razumem sopstvena dela. Jer ne činim

ono što že/im već upravo ono što mrzim.
Sv. Pavle

Zivotni zakon br. 3: Ljudi rade ono što uspeva

V'aša strategija: Odredite zašto se vi i drugi ponašate na

određeni način - koliko vam se neko ponašanje isplati.
Otkrijte razloge koji vas nagone na konkretno ponašanje.
Desetogodišnji Kristofer voli da bude nezavisan i koristi svoj
bicikl kao prevozno sredstvo. Danas se, vraćajući se kući s časa
klavira, zadržao u parku da bi igrao košarku. To je radio već
mnogo puta. Zna da će zakasniti, a zna i da će njegova majka
biti veoma zabrinuta. On voli svoju majku i ne želi da ona brine,
ali bez obzira na to ne ide pravo kući.
Sa dvadeset šest godina, Kejtlin je već ostala bez majke, bake
i dede, koji su svi umrli od raka. Plaši se i da pomisli da i kod nje
postoje predispozicije za pojavu te bolesti. Razmišlja o tome dok
otvara svoju drugu kutiju cigareta od jutros.
Džejson ima već dve uslovne kazne organa pravnog sistema
i tri opomene Nacionalnog fudbalskog saveza. Ove godine će
zaraditi 3,26 miliona dolara, ali samo ako bude igrao. Devojka s
kojom je izašao želi da ide kući. On zna da bi trebalo da je pusti,
ali ne čini to. Zna da nije u redu da je zadržava protiv njene vo-
lje. Pored toga, takav njegov postupak biće i veliko razočaranje

97
 Z i v o t n e s tra te g ije

za njegovu majku. Ipak, zaključava vrata hotelske sobe i počinje

da raskopčava košulju.
Beri i Kej znaju koliko njihovu decu boli kad ih vide da se
žestoko svađaju. Posle devet i po godina braka, znaju da se raz-
govor o novčanim problemima, posle celog dana provedenog na
poslu, obavezno pretvara u ružnu i dugotrajnu svađu. Večeras je
atmosfera u njihovoj kući prezasićena napetošću, toliko da bi se
mogla seći nožem. I pored toga, nijedno od njih se ne povlači.
Nijednom od njih ne pada na pamet da kaže da bi o tome mogii
da porazgovaraju drugi put. Svađa se nastavlja.
Kimberli bi dala sve da opet bude sitna. Ugojila se trideset
kilograma. Volela bi da lepo izgleda. Mrzi svoje telo i očajnički
se trudi da joj frizura i šminka budu doterane do savršenstva,
kao da to može da bude kompenzacija za višak kilograma. Leži
u krevetu i u mraku jede svoju petu čokoladu.
Ako ste imalo poput mene ili nekog od ovih ljudi koje sam
opisao, znam da ste ko zna koliko puta nešto rekli ili uradili,
možda i uzastopno, samo da biste posle toga frustrjrano i u ne-
verici odmahnuli glavom. Možda ste sebi rekli: „Sta je ovo sa
mnom? Zašto, za ime sveta, stalno ovo radim? Mrzim to, i mr-
zim sebe zbog toga, pa zbog čega, onda, to radim?“ Dobra
pitanja. Zašto to radite? Odgovor se krije u zakonu o kom upra-
vo govorimo i koji je, kao i svi ostali, veoma pouzdan. Radite te
stvari zato što one na određenom nivou uspevaju. Na odre-
đenom nivou, čini vam se da to naizgled nepoželjno ponašanje
služi svojoj svrsi.
Citajući o Kristoferu, Kejtlin, Džejsonu, Beriju i Kej i Kim-
berli, da li ste u njihovim životima zapazili obrazac koji postoji
i u vasem? Svi rade nešto što u stvari ne žele da rade. Svi rade
nešto potpuno svesni negativnih i neželjenih posledica po sebe i
druge. Bez obzira na to, uporni su u svom nepoželjnom pona-
šanju, baš kao i vi u svom. Moguće je da to njihovo ponašanje na
određenom nivou uspeva, ali da li im se to isplati?
Dosad bi već trebalo da vam je jasno da ponašanje koje oda-
berete diktira rezultate koje ćete dobiti. Ukoliko ponavljate po-
našanje, rezultati po definiciji moraju da budu poželjni, ili se vi

98
 L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

ne biste stalno tako ponašali. I obrnuto, ako ne ponavljate neko

ponašanje, znači da njegov rezultat nije poželjan. Drugim re-
čima, ništa vam ne donosi. Zamislite da ste dodirnuli vrelu peć:
rezultat tog vašeg postupka definitivno je nepoželjan; prema
tome, nećete ga ponoviti. Trebalo bi, dakle, da vam bude isto
tako jasno da promenom ponašanja menjate i rezultate. Ako to
stvarno ,,kapirate“, onda znate da ćete imati drugačiji rezultat
ukoliko budete mogli da radite drugačije. Na taj način, činite
veliki korak u pravcu menjanja svog života.
Znati šta biste morali da radite i znati kako da to i uradite,
dve su veoma različite stvari. Nažalost, određeni oblici pona-
šanja, često oni koje najviše mrzimo i želimo da ih eliminišemo,
upravo su oni koje tvrdoglavo nastavljamo da ponavljamo. Kako
je to moguće? Zašto biste, kao racionalno ljudsko biće koje ima
slobodu razmišijanja, neprestano radili ono što mrzite i što,
analogno tome, čini da patite? Malo je reći da to prkosi logici.
Dabome da nijedna racionalna osoba neće raditi ono što ne želi
da radi. Dabome da se nijedna racionalna osoba neće ponašati
na način koji generiše rezultate koje ona ne želi ili koji je spre-
čava da postigne ono što želi. Međutim, bez obzira na to koliko
racionalni i logični mislite da jeste, jasno vam je da radite upra-
vo to.
Kladim se da biste mogli da navedete mnogo primera. Jedete
ono što ne želite da jedete; jedete onda kad uopšte niste gladni.
Pušite onda kad vam se ne puši; svađate se i besnite onda kad
radije ne biste; povlačite se pred zahtevima drugih onda kad je
to poslednja stvar koju želite da uradite. Navala pritiska dovodi
do toga da počinjete da se gušite i svesno želite da imate vrhun-
ski učinak. Osećate se krivi onda kad želite da nije tako i mnogo
vremena provodite baveći se aktivnostima kojima zapravo ne
želite da se bavite. Ne želite da ,,vegetirate“ a svake večeri drež-
dite ispred televizora umesto da se fizički aktivirate, ili čitate, ili
provodite više vremena s partnerom i decom - ali ipak to činite.
Staviše, činite to iz večeri u veče.
Razumevanje kako da eliminišete ovo naizgled nelogično
ponašanje od ključnog je značaja ako hoćete da poboljšate svoj

99
 Z i v o t n e s t r a te g ije

život. To možete da učinite uz pomoć dva važna metoda: mo-

žete da počnete da se ponašate na pozitivan način, neophodan
da biste dobili ono Što želite - ili, što je jednako važno, da pres-
tanete da se ponašate na način koji vam smeta da imate ono što
želite. Ne možete da eliminišete svoje negativno ponašanje ako
pre svega ne razumete zašto radite to što radite. Tek tada ćete
znati koje dugmiće valja da pritisnete da biste ostvarili željenu
promenu ponašanja kodv sebe ili drugih.
Prema tome, kako Zivotni zakon br. 3, Ljudi rade ono što
uspeva, objašnjava ovu misteriju ljudskog funkcionisanja? Da
biste zaista shvatili, morate da dopunite svoje znanje o ljudskom
funkcionisanju. Već znate da vaše ponašanje dovodi do određe-
nih posledica. Ono Što možda ne znate jeste da se te posledice,
koje pogađaju vas i izbore koje pravite, javljaju na različitim
nivoima svesti i da mogu da imaju više različitih formi, i suptil-
nih i jakih.
Ovo se naročito odnosi na ponašanje koje se uklapa u odre-
đeni obrazac. Kad ponašanje postane gotovo automatsko, pres-
tajete da obraćate pažnju na ono što radite ili ne procenjujete
odnose uzrok - posledica. Verovatno ste svesni da ima životnih
situađja u kojima kao da uključujete automatskog pilota, ne
razmišljajući zaista o datoj situaciji dok reaktivno prolazite kroz
nju. Istina je da se ponašanje samo čini nelogičnim. Istina je da
ne želite i nećete da se ponašate tako da žanjete samo negativne
i neželjene rezultate.
Neke stvari radite bez razmišljanja, jer primećujete da na
određenom nivou to funkcioniše onako kako vama koristi. Pod
„vama koristi“ podrazumevam da vam se ti naizgled nepoželjni
postupci na neki način isplate. Kao što ćete videti, ova formula
stoji čak i onda kad na nekom drugom, možda svesnijem ili
očiglednijem nivou shvatite da vam pomenuto ponašanje ne ko-
risti; možda čak uvidite da vam zadaje bol. Ipak, ako se pogleda-
ju rezultati, vi nešto dobijate, ili ne biste radili ono što radite niti
prihvatali ono Što prihvatate. Jednostavan primer je prekomerno
unošenje hrane. Na svesnom, racionalnom nivou, vi znate da je
to kontraproduktivno, ali, na nekom drugom nivou, koristi vam

100
 L j u d i r a d e o n o š to u s p e v a

dovoljno da biste nastavili da se prejedate. Prema tome, ako se

pogledaju rezultati —a budući da ljudi rade samo ono što uspe-
va - prejedanje mora da vam na ovaj ili onaj način koristi.
To je doslovno ono što kaže ovaj životni zakon. Da ne pri-
mećujete da konkretno ponašanje služi određenoj svrsi, da vam
zbog nečega vredi, vi ga prosto ne biste koristili. Ovu istinu mo-
rate da primenjujete na najdoslovnijem nivou. Ako ponavljate
neko ponašanje ili obrazac ponašanja, morate da pretpostavite
da to činite zato da biste postigli neki željeni rezultat, bez obzi-
ra na to koliko nelogično to izgledalo. I pri tom uopšte nije važ-
no da li želite da ga želite ili ne.
Kao što verovatno znate, koncept kpristi je krucijalan činilac
prilikom oblikovanja svih vrsta ponašanja. On je glavni koncept
u načinu na koji obučavamo životinje. Decenijama već psiho-
lozi obučavaju poslovične pacove u lavirintu. Pacov može da se
obuči da nađe put kroz lavirint i cimne zvonce, ako će mu taj
postupak doneti neku hranu. Pacov može da se obuči da se okre-
će ukrug, akp mu to okretanje donosi nekakvu nagradu. Cak i
laboratorijski pacov nauči šta uspeva, a šta ne. Shvatite da kada
kažem ,,uspeva“ ne mislim da je veza ponašanje - nagrada oba-
vezno zdrava. Samo kažem da ste voljni da se potrudite da biste
je dobili, bilo to zdravo ili ne.
Ljude njihov svet oblikuje na potpuno isti način. Setite se
samo najranijeg detinjstva svoje dece. Verovatno ste, nepažnjom,
ponašanje svog deteta oblikovali tako da sad priželjkujete da ste
to uradili drugačije.
Mnogi roditelji, recimo, čim čuju da beba u krevecu urla kao
da je živu deru, uleću u sobu i to urlanje nagrađuju tako što
podižu bebu u naručje i teše je. Po detetovoj logici, plač i dreka
donose utehu i zadovoljstvo. Ono ubrzo počinje da koristi takvo
ponaŠanje da bi od svojih roditelja izvuklo željeni rezultat. Pros-
to morate da se zapitate kakvu vrstu ponašanja ovim nepaž-
ljivim nagrađivanjem negujete i u svojim odnosima s drugim
ljudima. Na primer, kakvo ponašanje nagrađujete kod svog part-
nera ili drugih osoba koje vam nešto znače?

101
 Z i v o t n e s tra te g ije

Malo ,,podmićivanja“ partnera koji se duri i nije tako straš-

no, ali posledice ponašanja čiji je krajnji cilj određeni rezultat
mogu da budu i daleko ozbiljnije. Cesto me pitaju kako bilo ko
pri zdravoj pameti može ikad da postane mazohista. Izgleda
čudnije nego neka fikcija: kako iko može da uživa u tome što
mu se nanosi bol? Zar to nisu ludaci? Mada je njihovo ponaša-
nje krajnje žalosno, verovatno su ga naučili prolazeći kroz izo-
pačenu ali logičnu progresiju ponašanja i nagrade. Ovo se lakše
shvata prilikom primene ovog jednostavnog principa oblikova-
nja ponašanja.
Prošlost odraslih osoba koje ispoljavaju simptome mazohiz-
ma često otkriva da su njihovi roditelji bili skloni fizičkom na-
silju. Razmisiite o tome. Dete je malo i, prilično predvidljivo,
želi pažnju i utehu roditelja. Baš kao uplakana beba iz pret-
hodnog scenarija, to dete će uraditi sve što je potrebno da bi
privuklo maminu ili tatinu pažnju. Pretpostavimo, međutim, da
taj roditelj, umesto da na plač reaguje tako što uzme da mazi i
teši dete, biva lako isfrustriran, gubi kontrolu i istresa se na dete-
tu strahovitim fizičkim nasiljem.
Znamo da roditelji koji su najskloniji zlostavljanju đece pos-
tupaju impulsivno. Tipično, nakon što daju oduška svom besu,
prizivaju se pameti i bivaju obuzeti osećanjem krivice. U tom
trenutku, roditelj koji —razumljivo —želi da poništi strahotu ko-
ju je počinio teši dete dodirima, lepim rečima i nežnom fizič-
kom bliskošću. Da bi roditelj nesvesno indoktrinirao dete mazo-
hizmom - spajanjem bola sa zadovoljstvom — nije potrebno
preterano mnogo ovakvih incidenata. Dete, sasvim razumljivo,
opaža da put do ljubavi, utehe i nežnosti vodi preko bola. Re-
dosled je možda izopačen i tragičan, aii je istovremeno savršeno
logičan. Moć krajnje koristi u oblikovanju ljudskog ponašanja
ogromna je i neporeciva.
Hvala Bogu, obrnuto je takođe istina. Drugim rečima, kad je
određeno ponašanje praćeno rezultatima koji se opažaju kao
negativni ili bolni, ono se tipično eliminiše. Prisetimo se samo
vruće plotne na vašem šporetu. Ovde je obično posredi učenje
isprve. Doticanje vruće plotne donosi tako bolan rezultat da čak

102
 L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

i najtvrdoglavije i najnepažljivije osobe takvo ponašanje u pot-

punosti i zauvek eliminišu. Takođe, izostajanje pozitivnih re-
zultata posle nepoželjnog ponašanja može da dovede do nje-
govog eliminisanja. Ukoliko, recimo, vaša beba (ili partner) ne
dobije pažnju posle durenja ili nastupa gneva, to ponašanje će
nestati, zato što nije funkcionalno.
Nijanse ovakve bihevioralne dinamike previše su brojne da
bismo ih ovde sve obuhvatili, ali verujem da ste shvatili osnovnu
ideju. Verovatno ste dobar deo ovoga znali odranije. Ovo je lakši
deo. Onaj teži deo jeste identifikovanje koristi za kojima se
povodite u životu, kako biste mogli da počnete da shvatate i kon-
trolišete uzročno-posledične veze u svom ponašanju. Ako želite
da prestanete da se ponašate naodređen način, morate da pres-
tanete da ,,plaćate“ sebi za to. Zelite li da utičete na ponašanje
drugih, prvo morate da razumete šta oni smatraju nagradom za
to svoje ponašanje i da potom, ako možete, kontrolišete te nag-
rade, čineći ih zavisnim od učinka poželjnog ponašanja.
Ako vam ovo zvuči kao sticanje znanja pomoću kojeg se ma-
nipuliše i uspostavlja kontrola nad drugima, u pravu ste. Uko-
liko, na primer, shvatite da vaš sujetni šefviše voli da priča o svo-
jim osvajanjima iz perioda kad je bio gimnazijska fudbalska
zvezda nego ’leba da jede i da, štaviše, posebno voli one koji su
mu veran auditorijum, tada znate najmanje jedan način da os-
vojite njegovu naklonost. Ne kažem da bi trebalo da podvrgnete
sebe toj okrutnoj i neuobičajenoj kazni, ali znajte da je to ost-
varivanje koristi koje možete da kontrolišete.
Ukoliko smatrate da ste drugaciji, da se ne rukovodite mo-
gućnošću ostvarivanja koristi određenim ponašanjem, da ste
izuzetak od ovog životnog zakona —grešite. Ako niste identi-
fikovali korist, to samo znači da niste dovoljno temeljno pros-
tudirali situaciju i niste dovoljno pažljivo gledali. Možda još ne
shvatate šta vi ili ostali smatrate nagradom. Izazov se sastoji u
tome da razmotrite sve moguće načine na koje ostvarujete ko-
rist, a da pri tom toga niste svesni. Zivot nas isplaćuje u najraz-
ličitijim ,,valutama“. Možda ste svesni forme svoje nagrade, a
možda i niste. Moguće je, na primer, da pothranjujete neke vrste

103
 Z i v o t n e s t r a te g ije

nagrađivanja koje mogu da budu krajnje nezdrave, kao što su

samokažnjavanje, izvitoperena predstava o sopstvenoj važnosti,
osvetoljubivost ili neka druga emocionalno nestabilna reakcija.
Najočiglednija i najizmerljivija korist je, naravno, novčana.
Novac je primarni razlog što svakog dana odlazimo na posao,
mada bismo najradije ostali kod kuće s decom ili spavali do pod-
neva. Cenimo novac, stoga smo spremni da se u izvesnoj meri
žrtvujemo i uradimo izvesne stvari da bismo ga dobili. Među-
tim, ima i drugih koristi, još većih, koje nisu novčane. Psihološki
dobitak, recimo, može da uzme formu prihvatanja, odobrava-
nja, hvale, ljubavi, druženja, pohlepe, kažnjavanja ili unutraš-
njeg zadovoljstva.
Navedene nagrade imaju snažnu moć da vas uslovljavaju da
ponavljate ponašanje koje ih prouzrokuje. Osećanja bezbednos-
ti i sigurnosti su druge, nešto opštije kategorije psihološkog nag-
rađivanja koje potiču od vođenja stabilnog života, što je zdravo,
ili - što nije tako zdravo - od sedenja na marginama i optere-
ćenosti strahom i željom da se izbegne rizik. Duhovni dobitak je
korist koja može da se manifestuje u vidu spokoja, osećanja
povezanosti s višom silom ili osećanjima pravednosti i moral-
nosti. Fizički dobitak je često snažan osećaj opšteg dobrog sta-
nja koji proističe od dobre ishrane, fizičkog vežbanja, pravilnog
kontrolisanja telesne težine i zdrave seksualne aktivnosti. Manje
zdrava forma fizičkog dobitka može da se izvlači iz fizičkog zas-
trašivanja ili dominiranja nad drugima ili pak iz preokupiranos-
ti sopstvenim telom, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu
(možda je posredi prosto vođenje računa o kilogramima, a mož-
da nanošenje povreda i bola samom sebi). Ovi dobici takođe mo-
gu da imaju veliki uticaj na intenzitet nekog ponašanja.
Dobitak koji se odražava u vidu dostignuća takođe ima svoju
valutu: osećaj da smo nešto postigli; priznanje od strane ostalih
pripadnika iste struke; unutrašnja svest o dobro obavljenom
poslu. Isti taj dobitak manje je pozitivan u kontekstu određiva-
nja nečije lične vrednosti isključivo na osnovu radnog učinka: to
je dobitak ,,radoholičara“. Društveni dobitak rađa se iz osećanja
da ste deo grupe i, razume se, povećava se kad osetite da ne samo

104
 L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

da joj pripadate već da doprinosite ili da ste vođa. N a nezdravom

kraju kontinuuma nalazi se nesigurna osoba koja sopstvenu
vrednost meri prema odobravanju drugih i čija je neprestana
težnja za društvenim prihvatanjem rupa bez dna.
Sve ove kategorije dobitaka postoje u gotovo svačijem životu.
Možda vas više motiviše novac ili vas jače podstiče mogućnost
dostignuća, ali, budite sigurni da vaše ponašanje, naročito ono
koje redovno pokazujete, izazivaju i održavaju svi ovi različiti
vidovi dobitaka. Dok tražite da shvatite zašto se ponašate na
određeni način, potrudite se i iskreno sagledajte šta dobijate omm
što radite. U nekim slučajevima korist će biti očigledna; u nekim
drugim, moraćete malo da začeprkate ispod površine. Sve ove
kategorije, bez obzira na to da li se smatraju zdravim ili nez-
dravim, mogu da postanu toksične ako odu u krajnost. Ako to-
liko naporno radite da biste ostvarili korist u vidu dostignuća i
zbog toga izbegavate da se posvetite porodici, to nije dobro. Ako
vama pak porodica dominira u tolikoj meri da zbog toga ne
uspevate da zarađujete onoliko koliko vam je potrebno, ni to nije
dobro.
Budite svesni da je moguće da ste slepi za svoj sistem dobita-
ka. Kao što smo videli iz dva scenarija uplakanog deteta, rodi-
telji mogu neobazrivo podsticati nezdravo i destruktivno po-
našanje, bez obzira na to da li su posredi izlivi gneva ili mazo-
hizam. Nevolja je u tome što šansa za željeni dobitak može da
podržava čak i ponašanje koje svesno ne želimo. Na primer,
možda ste vi svesni činjenice da ste usamljeni i žudite za druže-
njem s drugim ljudima. Međutim, strah od odbacivanja može
da bude tako snažan da korist koju dobijate bežanjem od te
anksioznosti može da nadjača želju da priđete nekome. U ovoj
borbi različitih dobitaka, lakši i neposredniji dobitak ostvaruje se
tako što jednostavno ostajete kod kuće i ne družite se ni s kim.
Ponekad određeni dobitak prevlada prosto zato što predstavlja
liniju manjeg otpora.
Kao što sam rekao, nisu svi dobici očigledni. Kod jedne paci-
jentkinje koju sam lečio pre nekoliko godina, uočio sam obrazac
ponašanja koji je bio naizgled nelogičan i nepoželjan. Staviše,

105
 Z i v o t n e s t r a te g ije

bez spoznaje koju mi je pružio ovaj zakon, njeno ponašanje je

moglo izgledati krajnje bizarno.
Karen je uglavnom imala 20 do 45 kilograma viška. Imala je
veoma frustrirajući obrazac mršavljenja i zatim ponovnog
vraćanja kilograma. Zvuči poznato? Pričala mi je kako očajnički
želi da smrša i takva i ostane. Znala je da se usled gojaznosti
njen izgled drastično promenio, kao i da je to jednostavno po-
gubno po zdravlje. Umela je da mi izrecituje sve dobre strane
skidanja suvišnih kilograma i bila je veoma rečita u pogledu
dobrih osećanja i dobitaka koje joj je to donosilo. Ipak, pošto bi
veoma efikasno skinula i do 80 procenata viška težine, Karen bi
neizbežno i naizgled bez objašnjenja počinjala da jenjava u svo-
jim naporima; na kraju bi vradla sve, do poslednjeg grama. Kao
da je sabotirala samu sebe svaki put kad bi se primakla svom
cilju.
Dovoljno sam znao o „koristima" da bih bio ubeđen da
Karen mora da ima neku korist od toga što sabotira sebe, tako da
sam počeo da zadirem onoliko duboko koliko je tolerisala. Na-
posletku sam shvatio da je Karen u dednjstvu bila seksualno
zlostavljana. Posledica te traume i neželjene pažnje i osećanja
koje je privlačilo njeno telo, dovela je do toga da je počela da se
oseća neprijatno i postiđeno zbog svoje seksualnosti. Krivica i
anksioznost koje je osećala svaki put kad bi se neki muškarac
seksualno zainteresovao za nju bile su veoma duboke.
Došavši do ovog otkrića, Karen i ja smo počeli da uviđamo
da joj je gomilanje kilograma pružalo bezbednost u vidu seksu-
alne irelevantnosti. Drugim rečima, pošto joj je pažnja muška-
raca ulivala osećaj krivice, strah i anksioznost, našla je utočište u
višku kilograma za koji je smatrala da je dovoljan da neutrališe
njenu seksualnu privlačnost. Razmišljajući o tome, Karen je
sopstveno ponašanje opisivaia kao „navlačenje skijaškog odela
teškog četrdeset kilograma“ koje je služilo da sakrije njenu sek-
sualnost. Budući da je ,,odelo“ pružalo privremenu utehu, Ka-
renin osećaj krivice, anksioznost i strah su se postepeno smanji-
vali. Pošto je nekoliko meseci provela bez privlačenja nečije paž-
nje, ta osećanja bivala su zamenjivana osećanjima usamljenosti

106
 L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

i poraženosti usled morbidne gojaznosti. Tada je ponovo po-

činjalo vrzino kolo gojenja i mrsavljenja. Bio je to rat između
psihološkog dobitka u vidu osećanja bezbednosti i rasterećenos-
ti od akutnih anksioznosti povezanih s muškom pažnjom i pro-
laznog, ali snažnog osećanja daje nešto postigla, koje se javljalo
u ranim fazama mršavljenja. Cim je identifikovala psihološki
dobitak koji je proizlazio iz njenog sabotiranja same sebe, Karen
je bila u stanju da počne da se hvata u koštac s istinskim proble-
mom. Uspela je da prekine zlokobni krug.
Imajte na umu da je Karenin sistem dobitka bio prilično
lukav i kompleksan. Uglavnom su posredi mnogo jednostavniji
sistemi. Na primer, mnogo je veća grupa gojaznih osoba koje
previše jedu prosto zbog prijatnog osećanja koje im donosi uzi-
manje hrane: ona je ukusna. Za njih, čulna gratifikacija u vidu
jela nadjačava zadovoljstvo koje bi im donosila idealna telesna
težina. Zatim, u zavisnosti od ličnosti, hrana služi brojnim dru-
gim svrhama; sJavlju, iečenju, ubJažavanju usamJjenosti, društ-
venom ,,podmazivanju“ ili prijatnoj zabavi. Drugim rečima,
korist ne mora da bude samo unošenje hrane već sekundarni
dobitak koji proističe iz čina jela.
Ponašanje koje želite da eliminišete može da bude prejeda-
nje ili nešto sasvim drugo. Poenta je u tome što, da biste ana-
lizirali zasto se ponašate na određeni način, morate da odredite
dobitke koji izazivaju i održavaju to ponašanje. Dobitak može i
ne mora da bude očigledan. Dobitke mogu da predstavljaju
zdravi rezultati ili pak izopačeni i čak odvratni, ali ljudi se
dosledno drže nekog ponašanja isldjučivo onda kada od njega
imaju neku korist, i u onom obliku koji smatraju pozitivnim.
Prema tome, morate da mnogo ozbiljnije razmislite o identi-
fikovanju tog ponašanja, misli ili izbora koje želite da elimini-
šete. Zatim se zapitajte: „Sta ovim dobijam? Kakav je moj do-
bitak, zdrav ili nekakav drugačiji?" Kad identifikujete rezultate
koje dobijate, možete da naciljate da promenite te posledice svog
ponašanja.

107
 Z i v o t n e s tr a te g ije

Zadatak br. 6: LJzmimo sada tajm-aut i pozabavimo se osobe-

nostima vašeg života. 7.amoliću vas da otvorite svoju svešČicu i sas-
tavite spisa\ od pet najupornijih negativnih obrazaca ponašanja ili
životnih situacija hpje vas najviše frustriraju. Dajte detaljan opis
svake stavke. 7a svaku pojedinu stavku, identifikujte i specifično
ponaŠanje; opišite obrazac i pokušajte da nađete reči kpjima biste
prikpzali stepen njegovog intenziteta. Zatim napišite i dve ili tri
rečenice kpjima objašnjavate zbog čega navedeno ponašanje ili si-
tuaciju smatrate negativnim. Sledeći deo je ujedno i najteži: za
svakp od pet stavfi, dajte sve od sebe da analizirate, identifikujete i
napišete ,,kprist“ kpja pothranjuje i održava taj negativni obrazac
ponašanja.

Da bih vam pomogao da počnete, dozvolite mi da podvučem

možda najšire kategorije koristi, odnosno dobitaka koji nisu
novčane prirode, budući da oni najverovatnije barem doprinose
vašem ponašanju. Setite se, već sam rekao da ljudi najviše čeznu
da budu prihvaćeni. Ono čega se svi najviše pribojavaju jeste
odbijanje. Nemojte se hvatati za reči koje sam upotrebio. Na
primer, možda ste u iskušenju da se ne složite sa mnom, zato što
mislite da ljudi najviše čeznu da budu uspešni, a da se najviše
pribojavaju neuspeha. Međutim, ako načas zastanete i razmis-
lite o tome, biti uspešan znači da drugi prihvataju i priznaju ono
što radite. Ako nemate uspeha, to može da znači samo da vas je
svet na neki način odbio, da je odbacio vas i ono što imate da
ponudite. Prema tome, počinjući da procenjujete na kojim dobi-
cima zasnivate svoje ponašanje, znajte da je vaša najveća potre-
ba da ljudi s kojima se susrećete prihvataju ono što u datom tre-
nutku imate da im ponudite.
Vodite računa o mogućnosti da je vaše ponašanje vođeno
strahom od odbacivanja. Kao što smo videli, strah može da hude
toliko jak da činite gotovo sve ne biste li ga izbegli. Lakše je ne
menjati se. Lakše je ne pokušavati ništa novo. Lakše je ne do-
voditi sebe u opasnost i rizikovati da budete odbijeni. Zato se
zapitajte, za svako nekonstruktivno, nepromenljivo i potuljeno
ponašanje koje identifikujete: ,,Da li je dobitak uteha koja proiz-

108
 Ljudi rade ono što uspeva

lazi iz izbegavanja rizika i straha od odbacivanja? Da li je do-

bitak jednostavno ’lakše je ne’?“
Zauzimajući liniju manjeg otpora, nagrađujete sebe privid-
nim zadovoljstvom i izbegavanjem anksioznosti koja potiče od
posezanja za nečim drugim. Ovim sabotiranjem sebe detaljnije
ćemo se pozabaviti kad budemo govorili o zonama zadovoljstva
u narednom poglavlju. Zasada prihvatite da je za vas često do-
bitak to što se osećate bezbedni kad ne pokušavate da se menjate,
kao i da se osećate ugroženi onda kad to pokušavate.
Drugi element koji bi trebalo da razmotrite prilikom anali-
ziranja ,,koristi“ u vašem životu jeste privlačnost trenutne u
odnosu na odloženu gratifikaciju. Amerikanci kao društvo nisu
baš dobri u odlaganju svoje gratifikacije. Restorani brze hrane,
non-stop prodavnice i gotova jela potkrepljuju činjenicu da smo
naučili sebe da želimo ono što želimo kada to želimo. Naš zah-
tev za trenutnom gratifikacijom stvara apetit za malim dobit-
kom koji sledi odmah, radije nego za velikim koji dolazi kasni-
ic-
To objašnjava zašto se subotom ujutru radije izležavate
umesto da ustante i odete da džogirate. Izležavanje vam prija
ovog trenutka, dok bi džogiranje moglo da vam produži život za
dvadeset ili trideset godina. To će biti lepo za dvadeset ili trideset
godina, ali vama danas prija izležavanje.
Imao sam drugova u srednjoj Školi koji su posle mature po-
želeli nova kola, i to odmah. Posledica toga bila je da su se za-
pošljavali kao nekvalifikovani radnici, jer su samo tako mogli da
otplaćuju kredit za kola; dobili su svoju trenutnu gratiftkaciju.
Mi ostali smo rešili da upišemo fakultet, radije nego da se zapos-
limo i upadnemo u dugove koji nam ne bi dozvolili da napusti-
mo posao. Neki su odabrali trenutnu gratifikaciju u vidu novih
kola; drugi su odabrali odloženu gratiftkaciju u vidu boljeg ži-
votnog standarda na duge staze. Birajući ponašanje, birate i pos-
ledice. ,,Trenutno“ ublažavanje bolova ili ,,trenutno“ požnjevena
nagrada imaju krajnje snažan uticaj.
Ovo su stvari o kojima bi trebalo da razmišljate dok identi-
fikujete i zapisujete svoje dobitke. Nemojte se frustrirati. Ne-

109
 Z i v o t n e s tra te g ije

mojte se predavati. Mora biti da vam vaše negativno ponašanje

donosi znatnu korist, ili se ne biste tako ponašali. Pomisao da bi
određeni obrazac ponašanja mogao da „radi za vas“ toliko je
niska da ćete se vi ponašati bukvalno kao da ste slepi, samo da je
ne biste videli. To, naravno, znači da ga nikad nećete razrešiti. U
tome, možda, leži i najveća opasnost za vas.
Nema nikakve sumnje da sistem dobitaka koji konstruišemo
u svom životu može da bude zamršen, lepljiv i zavojit poput
paukove mreže. Međutim, ako se tvrdoglavo držite nekog obras-
ca samodestruktivnog ili frustrirajućeg ponašanja, rasplitanje te
mreže ne samo da vredi truda već je i suštinski važno ako hoćete
da dobijete ono što želite i što vam je potrebno. Ne možete da
uživate u spokojnom i konstruktivnom životu ako imate kon-
kurentne „programe rada“, pri čemu jedan deo vas služi jednog
gospodara, a drugi drugog. S jedne strane, na primer, možda
želite da u životu učestvujete bez ostatka, uživajući u druženju
s drugima (društveni dobitak); s druge strane, možda želite da
izbegnete bol koji bi vam nanelo eventualno odbacivanje (psi-
hološki dobitak). Ova tenzija između dve postave dobitaka koje
se nadmeću može da vas izluđuje ili, u najmanju ruku, drži u
stanju konstantnog unutrašnjeg konflikta i nemira.
Od dobitaka, naročito onih koji ublažavaju ili vam omogu-
ćavaju da izbegnete ozbiljan bol, kao i onih koji umanjuju strah
i anksioznost usled potencijalnog bola, možete da budete zavis-
ni kao od najjačeg narkotika. Prema tome, strah od mogućeg
ishoda postaje najjači mogući agens. Ovo vam kažem da bih vas
uveo u stanje najveće pripravnosti. Ako ste kontrolisani na takav
način, taj strah može da vas učini zatvorenikom i uništi vam
život. Dobitak u vidu bekstva od bola izbegavanjem problema
može tako da vas zavede, a strah od mogućeg toliko da zado-
minira vama da počinjete da hodate kroz život kao zombi, zah-
valni na obamrlosti. Hoću da shvatite da dobici mogu toliko da
vas kontrolišu da bivate potpuno obuzeti njima.
Mada mreža dobitaka može da bude vrlo složena, ipak imate
svoju „zvezdu vodilju“, da vas vodi i usmerava vašu pažnju na

110
 L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

ono što se zaista dešava. Vaša „zvezda vodilja“ koju uvek morate
da imate na umu jeste:

Bez obzira na logiku, ako uporno radim isto,

znači da time nešto dobijam. Neću da se zavaravam
da nije tako. Ako tražim, naći ću taj dobitak, jer on
je tu negde. Nisu samo neki vidovi mog ponašanja
oni koji mi donose dobitak; donose ga svi, sve vre-
me. Ja nisam izuzetak, jer izuzetka nema.

Ukoliko vam je ova istina uvek pred očima, nastavićete da se

približavate odgovoru. Pronađite dobitak i moći ćete svesno da
ga „otkačite". Ne uspete li da ga identifikujete, ostajete mario-
neta koju kontroliše neka nepoznata osoba ili stvar.

Kad sam na jednom od svojih seminara, pre desetak godina,

prvi put sreo Bila i Deniz, izgledali su kao prototip srećnog,
mladog, imućnog para: puni energije, inteligentni, naizgled su
upravljali sopsfvenim životom, bez imalo sumnje u to ko drži
dizgine u rukama. Oboje su bili atraktivni, zdravi, atletski gra-
đeni i veoma zaljubljeni. Izgledalo jejda imaju sve. A onda sam
upoznao i njihovu kćerkicu Megan. Cetiri godine stara, rođena
s brojnim urođenim manama, Megan nije mogla da hoda, go-
vori niti gestikulira.
Činilo se nemoguće da tako malo stvorenje može da bude
pogođeno tako ogromnom nemoći. Sam pogled na to detešce sa
zečjom usnom i ozbiljnim oboljenjem neurološkog sistema i
kardiopulmonarnom deficijencijom parao je srce. Njene oči bile
su pune nade, njeno srce puno hrabrosti, ali njeno telo nije htelo
da sarađuje.
Tokom sledećih nekoliko godina, dok se stanje njihove
kćerkice iz dana u dan sve više pogoršavalo, gledao sam kako nas
njeni roditelji uče sve o ljubavi, predanosti i požrtvovanju. Ni-
kad se ne žaleći, nikad umorni, davali su sve od sebe da svet po-
dese prema toj dragocenoj maloj duši koja je čilela. Bil i Deniz
bili su, u najmanju ruku, prava inspiracija.

111
 Z i v o t n e s tra te g ije

Odlučivši da ne riskiraju nove genetske anomalije, predali su

molbu za usvajanje, radije nego da donesu na svet drugo dete.
Bog im se osmehnuo u rekordno kratkom roku, poklonivši im
zdravog i živahnog sinčića. Džefri je imao kosu boje peska,
krupne zelene oči i snažnu telesnu konstituciju. Bio je san koji
se ostvario. Cim je bio dovoljno star da razume, Bil i Deniz su
mu objasnili sve o njegovoj sestri. S obzirom na Meganine kraj-
nje ograničene veštine komunikacije, bliskost koja se rodila iz-
među to dvoje dece bila je zapanjujuća. Odmah su se vezali i
izgledalo je da se veoma lepo razumeju.
Do svoje osme godine Megan je već imala nekoliko upala
pluća. Međutim, ova poslednja nije izgledala ni zvučala nimalo
dobro. Oduzimala joj je energiju, a majušna devojčica u invalid-
skim kolicima kao da je venula. Lekar je rekao da je pitanje vre-
mena kad će da krene nabolje, jer antibiotici i lekovi protiv vi-
rusa čine svoje.
Deniz ipak nije poverovala u to. Majke kao da znaju kada su
ovakve stvari posredi, a njeni materinski instinkti su joj govorili
da je ova kriza gora od svih prethodnih. Rekla mi je da je Megan
delovala iscrpljeno. Kao da se umorila vodeći užasnu, tešku bit-
ku koju je predstavljao njen život. I mada su tata, deke i bake bili
puni nade i optimizma, mama je ostajala budna, nemo gleda-
jući, nemo znajući.
Meganino propadanje počelo je usred jedne hladne zimske
noći i bilo je neverovatno naglo: otežano disanje zahtevalo je
hitan odlazak u bolnicu, gde je ubrzo izgubila svest i bila prik-
ljučena na aparat za veštačko disanje. Trenutak odluke došao je,
činilo se, iznenada. Mašine koje su zamenjivale Meganino srce
i pluća samo su odlagale neizbežno. Izmučeno detinje lišce jas-
no je pokazivalo da bi produžavanje tog napaćenog života bilo
sebično i okrutno.
Tišina koja je usledila nakon isključivanja mašina bila je
zaglušujuća. Megan je otišla tiho. Nije se začula nikakva dra-
matična muzika; nije bilo filmskog završetka i nade u srećnija
vremena; samo bezlična soba i dvoje strašno samih roditelja.

112
 L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

Mada sam posle Meganine smrti ostao u kontaktu s Bilom i

Deniz, nekoliko meseci se nismo videli, da bih ih potom neoče-
kivano sreo u grupi za podršku roditeljima koji su izgubili dete.
Ono dvoje energičnih i inteligentnih ljudi punih života koje sam
znao više nije postojalo; ostale su samo njihove prazne ljušture.
Pored bola zbog gubitka voljene kćerke, oni su bili strahovito
ljuti, jedno na drugo i svako na sebe, zbog ,,neuspeha“ koji su
pokazali kao roditelji. Oboje su kritikovali ono drugo zbog toga
što su bili hladni, daleki i emotivno nedostupni Džefriju, kome
je tada bilo pet godina. Cinilo se kao da su se posle Meganine
smrti Bil i Deniz i fizički i emotivno udaljili od svog sina.
Bližio se Božić. Mada su oboje roditelja priznavali da je Džef-
ri čekao predstojeći praznik s uzbuđenjem i bezazlenošću svoj-
stvenoj samo deci, otvoreno su mi rekli da u njihovoj kući nema
jelke, nema ukrasa, nema božićnih pesama i nema radosti. Džef-
ri je živeo u svetu lišenom osećanja, uz roditelje u koje se uzdao,
a koji su ga navodili da se pita šta li je zgrešio.
Naposletku, Bil i Deniz su priznali da izbegavaju Džefrijevu
blizinu. Mada su mrzeli sebe zbog toga što mu uskraćuju ljubav
i utehu, priznavali su da su mu postali daleki, hladni i totalno
emocionalno odsutni. Oboje su bili gotovo ludi od krivice i zbu-
njeni zbog toga što svesno povređuju svog malog sina. Shvatali
su da obmanjuju Džefrija u ključnom periodu njegovog života,
terajući ga da plaća za grehove koje nije počinio. Oboje su izra-
zili spremnost da daju ili učine bilo šta, samo da još jednom
osete slobodu da poklone ljubav i nežnost detetu koje im je osta-
lo.
Možete da zamislite koje sam im pitanje postavio: „Ako to-
liko mrzite to što radite Džefriju, zašto ste onda tako tvrdoglavo
uporni u tome?“
Njihovi odgovori bili su gomila racionalizacija i opravdanja,
ali, u osnovi, sve se svodilo na ,,ne znam“. Iskreno su želeli da se
otrgnu od tog obrasca; imali su istinsku želju da se posvete Džef-
riju; ali kao da nijedno od njih to nije moglo, niti je čak moglo
da objasni tu svoju nemoć. Besneli su jedno na drugo bez ikak-
vog vidljivog razloga i sistematski su uskraćivali jedno drugom

113
 Z i v o t n e s tra te g ije

onu ljubav, poverenje i prijateljstvo koji mogu da postoje samo

među osobama koje spaja duboka intimnost. Rekli su da gotovo
nikada ne govore o Megan i da se odupiru kada drugi pokuša-
vaju da ih navedu na to.
Pretpostavljam da njihovu situaciju analizirate isto onako
kako sam ja to činio. Posredi nije bio nikakav banalan odgovor
u smislu da su zamerali Džefriju što je on živ, dok je jadna Me-
gan mrtva. Bilo je to nešto mnogo dublje i mnogo podmuklije.
Primenjujući ovaj životni zakon, morate da pretpostavite da su
ovi roditelji mnogo dobijali time što su Džefriju uskraćivali svo-
ju ljubav. Možete zaključiti i da je dobitak morao biti neverovat-
no snažan da bi prevazišao njihovu prirodnu tendenciju da mu
pruže ljubav i pažnju.
Međutim, kako išta može da pojačava ovako užasno ponaša-
nje? Kako iko može da kaže da je udaljavanje od nedužnog
deteta ,,uspevalo“ za ove roditelje? Pa ipak, to je upravo ono što
ja govorim. Ljudi rade ono što uspeva. Da njihovo ponašanje
nije na određenom nivou generisalo dobitak, Bil i Deniz ga ne
bi ponavljali. Tek kad su ,,ukapirali“ počeli su da ga prevazilaze.
Kao što sam već rekao, ima nečega hipnotišućeg i zavisničkog
u izbegavanju bola. Kažu da „umor od svih nas pravi kukavice";
isto važi i za duboku emocionalnu patnju.
Nimalo ne iznenađuje što Bil i Deniz nisu mogli ni da
počnu da shvataju da je njihovo ponašanje prema Džefriju poti-
calo odatle što su imali koristi od toga. Pomisao da radi sop-
stvenog dobitka žrtvuju srce svog deteta nanosila im je gotovo
fizički bol. Stoga su se u početku svađali sa mnom. Glasno su se
opirali osećanju da su sitni i sebični ljudi zbog toga što su, u
suštini, zlostavljali svoje dete zanemarujući ga. Bila je to ružna,
veoma ružna istina, čije je izbegavanje takođe donosilo korist.
Međutim, usredsređivanjem na istinu i pomeranjem u pravcu
pretpostavke da, ma koliko se to činilo nelogično, njihovo pona-
šanje mora da im koristi, složili smo se da ono sigurno uspeva,
inače se oni ne bi tako ponašali. Naposletku su ipak našli objaš-
njenje za tako nedolično ponašanje.

114
 L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

Danas će vam Bil i Deniz reći da su bol i patnja koje im je

doneo gubitak Megan bili tako razorni da su ih zaplašili do srži
kostiju. Možda zbog njene bespomoćnosti, ovo dvoje roditđja
punih ljubavi zbližilo se sa svojom kćerkicom više nego što je to
normalno. Ta preterana ljubav, još više intenzivirana svešću o
tome da Megan ne predstoji dug život, dovela ih je dotle da su
oboje udariii glavom u emocionalni zid. Gubitak njihove kćerke
bilo je nešto za šta su bili potpuno nepripremljeni, iako je ta
izvesnost stalno visila u vazduhu.
U tim užasnim danima malo lm je toga dopiralo do mozga,
ali jedno su znali: preživeti su mogli jedino ako bol prestane.
Danas će vam reći da ih je mučio parališući strah da ikada više u
toj meri vole nekog ili nešto i tako se ponovo izlože mogućnosti
da pate zbog gubitka. Potpuno nesvesno, udaljili su se od Džef-
rija jer nisu mogli da dozvole sebi da ponovo budu ranjivi, da
budu izloženi patnji koju, ako bi se desila, ne bi mogli da izdrže.
Ljubav prema Megan i njeno gubljenje potpuno su ih ispraznili.
Nisu mogli ni da zamisle da su u stanju da ponovo tako osećaju
i daju od sebe.
Kad god bi dopustili Džefriju da im se približi, ista ona lju-
bav, toplina i davanje koji su srce svake zdrave porodice samo su
užasavali ovaj mladi par. Naposletku, poslednji put kad su ose-
ćali te emocije desilo se nešto najstrašnije na svetu. Stoga im je
izbegavanje te vrste emocionaine povezanosti, tog davanja i pri-
manja, pružalo osećaj zaštićenosti. Dobitak se sastojao u bez-
bednosti i bekstvu od bola, straha i anksioznosti. Bila je to emo-
cionalna anestezija. Setite se da se ničega ne bojimo kao odbaci-
vanja. Odlazak male Megan bilo je najstrašnije odbacivanje koje
se može zamisliti.
Kao što se tako često dešava, od detinjstva pa nadalje, baba-
roga nestaje čim upalite svetlo. Kad se suprotstavite demonima,
oni se smanje i pobegnu. Cim su smogli hrabrosti da priznaju
sebi postojanje suptilnog mehanizma sopstvenog samoodržanja,
Bil i Deniz su počeli da analiziraju svoj problem do tančina. Od
bolesnog dobitka ostao je samo bol. Našli su svoj put povratka
do Džefrija. Danas su oni jedna srećna i uspešna porodica puna

115
 Z i v o t n e s tra te g ije

ljubavi, davanja, zajedništva i poverenja. Budući da njihovo iz-

begavanje više nije uspevalo, odustali su od njega.
Očigledno pitanje za vas je: ,,Da li vas neke nevidljive niti
vezuju za onaj osećaj sigurnosti koji proističe iz izbegavanja
bola i opasnosti od intimnosti, neuspeha, naprosto od življe-
nja?“ Ako ono što od života želite niste dobili niti to pokušavate,
bilo bi možda dobro da pogledate prema svojoj „zvezdi vodilji“
i shvatite šta je to zbog čega ste nasukani i nikako da zaplovite.
Suština svega: Svoje ponašanje oblikujete prema koristi koju
vam ono donosi u životu. Pronađite koristi i preuzmite kontrolu
nad njima i kontrolisaćete ponašanje, svoje i tuđe. Ako - i samo
ako - shvatite i usvojite ovaj koncept, vaša lična kontrola će se
dramatično povećati.

116
 Poglavlje 5

NE MOŽETE D A IZM EN ITE

O N O ŠTO NE PRIZNAJETE

Imčmo ih.
Cen. Džordž A . Kaster, u trenutku kada
je bio napadnut ko d L itl Bighorna, 1 8 7 6 .

Zivotni zakon br. 4:

Ne možete da izmenite ono što ne priznajete

Vasai svihstrategija: Spustite se na zemlju u pogledu svog života

koji imaju veze s njim. Recite iskreno šta u vašem
životu ne funkcioniše. Prestanite da se izgovarate i počnite da
dobijate rezultate.
Možda se ovaj zakon čini očiglednijim od svih ostalih. U iz-
vesnoj meri, on to i jeste. Ako niste spremni da priznate misao,
okolnost, problem, stanje, ponašanje ili emociju - ako nećete da
prihvatite svoju ulogu u situaciji - onda je ne možete i nećete
promeniti. Odbijate li da priznate sopstveno destruktivno pona-
šanje, ono će se ne samo nastaviti već će dobiti i dodatni impuls,
postaće još dublje usađeno u habitualne obrasce vašeg života i
sve otpornije na promene.
Zamislite da vas vaš lekar pita da li imate vrtoglavice, a vi
mu, umesto da priznate da ih imate, odgovorite: ,,Ne, nemam
ih.“ Sta će se dogoditi? Lekar neće moći da se pozabavi pravim
problemom, a vi ćete i dalje imati vrtoglavice. Možda će vam le-
čiti žulj na nozi ili bol u laktu, ali zato što ste ga slagali, možda

117
 Z i v o t n e s t r a te g ije

se nikada neće latiti rešavanja pravog problema. Pošto pretpos-

tavlja da vam je stalo da se osećate bolje, lekar veruje da ćete mu
reći koje probleme imate, kako bi znao u kom pravcu da usred-
sredi svoje napore.
Vrlo verovatno verujete da na sličan način možete da se oslo-
nite na sebe. Kao što su postupci lekara zavisni od vaše iskrenos-
ti, tako i vi sami zavisite od toga koliko ćete biti iskreni prema
sebi. Međutim, kao što smo videli kod Zivotnog zakona br.3,
možda imate dve različite, konkuretne agende. Ukoliko, pori-
čući postojanje problema, žanjete trenutnu korist koju vam do-
nosi izbegavanje bolne teme, tada ste sve samo ne pouzdan da-
valac informacija.
Ako se nadate pobedničkoj životnoj strategiji, morate da bu-
dete iskreni u pogledu toga gde se trenutno nalazi vaš život.
Veza između precizne spoznaje gde se vaš život trenutno nalazi
i gde biste želeli da bude trebalo bi da bude očigledna. Pretpos-
tavimo da ste tamo negde, skitate Amerikom, i pozivate me tele-
fonom i pitate: „Kako da stignem do Toleda?“ Moje prvo pita-
nje bi, naravno, bilo: „Gde se trenutno nalazite?" ]asno je, ako
mi kažete da se nalazite u Kaliforniji, daću vam drugačija upiut-
stva nego što bih vam dao da ste me pozvali iz Severne Karoline.
Isto važi i za instrukcije koje mogu da vam dam u pogledu uno-
šenja promena u vaš život: kažete li mi, na primer, da je vaš brak
u totalnom haosu i da ste pred razvodom, prići ću situaciji sas-
vim drugačije nego što bih to uradio da ste mi rekli da je s vašim
brakom sve u redu. Kažete li mi da se psihički, emocionalno i
fizički davite u močvari samosažaljenja, daću vam sasvim dru-
gačija uputstva za promene nego što bih vam dao da ste mi rekli
da imate odličnu samodisciplinu i u potpunosti kontrolišete
svoje lične stvari. Isto tako, ako lažete sebe u pogledu bilo koje
dimenzije svog života, možete u toj meri da iskrivite kompletnu
sliku da će inače zđrava strategija biti ugrožena.
Morate biti živo svesni da sebe možete da lažete na dva na-
čina: možete namerno pogrešno prikazivati istinu ili sebe slagati
na osnovu greške ili omaške. Propustiti da kažete sebi šta je
posredi opasno je koliko i pogrešno prikazivati o čemu je reč.

118
 N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

Prema tome, morate da smognete snage i hrabrosti da postavite

sebi neka teška pitanja i na njih date realne odgovore.
Moguće je da ovog časa mislite: „File, pojma nemam ni koja
pitanja da postavim sebi da bih ’pogodio u metu’, da i ne pomi-
njem odgovore." To je okej; uradićemo to zajedno, čim budete
imali ono što vam je potrebno da biste to izveli na pravi način.
Poenta je u tome da morate da budete spremni da dopustite
preispitivanje, istraživanje i osporavanje svakog uverenja, stava i
obrasca koji čine vaš život. Kad govorimo o istini, morate da
budete spremni da iskreno procenite svoja uverenja, stavove i
obrasce u odnosu na tu istinu. Ne možete sebi da pružite luksuz
defanzivnosti, kao ni luksuz laganja i poricanja. Poricanje je,
konačno, ono što ubija snove. Ono ubija nadu. Ubija sve ono što
je moglo da bude stvarna šansa da prevaziđete problem, samo da
ste na vreme potražili reŠenje. Poricanje može da vas ubije, i to
sasvim doslovno.
Ne kažem ovo da bih zvučao dramatično; kažem zato što je
istina. Viđam efekte poricanja u gotovo svim krugovima društva,
a kladim se da ih viđate i vi. Vreme je da se pozabavite porica-
njem u sopstvenom životu. Počnimo konstatacijom da u svim
ljudskim bićima postoji mehanizam za samozaštitu koji se retko
pominje, a kojeg oni koji se bave bihevioralnim naukama nazi-
vaju „perceptivnom zaštitom"*.
Perceptivna zaštita je mehanizam koji nas štiti od iskustava
koja naš um, na izvesnom nivou, svrstava u kategoriju stvari s
kojima ne možemo da izađemo na kraj ili s kojima ne želimo da
se suočimo. Možda ste nekad čuli za taj mehanizam, ali pod
nazivima ,,humana“ ili „selektivna amnezija". Njeno dejstvo se
ispoljava u izuzetno traumatičnim situacijama. Tokom godina
sam se profesionalno bavio mnogim ljudima koji su prisustvo-
vali smrti ili sakaćenju svoje dece ili drugih članova porodice, da
bi taj događaj potom bio potpuno izbrisan iz njihovog pam-
ćenja. Radio sam i s onima koji su preživeli strahovite nesreće,
ljudima koji su pri punoj svesti zadobili užasne opekotine, ostali
* Percepcija (lat.) opažanje, opažaj (prim. prev.).

119
 Zivotne strategije

bez ekstremiteta ili bili teško povređeni. Oni takođe, hvala Bogu,
nisu mogli svesno da se sete agonije koju su neosporno doživeli.
U takvim okolnostima, fenomen perceptivne zaštite mo-
žemo da posmatramo samo kao dar od Boga. Međutim, kada je
posredi većina stvari u životu, koliko god vi tanku palačinku
ispekli, ona uvek ima dve strane. Perceptivna zaštita ne funkcio-
niše uvek za vaše dobro. Ona nije ograničena na to da se ponaša
kao samozaštitni mehanizam u izrazito traumatičnim situacija-
ma. Skrećem vam pažnju na ovu činjenicu zato što, kao što kaže
ovaj zakon, svestan napor da neutralizujete ili kontrolišete neko
stanje možete da učinite isključivo onda kad priznate postoja-
nje tog stanja. Ukoliko neka prirodna karakterna crta radi protiv
te iskrenosti prema samom sebi, to morate da znate.
Perceptivna zaštita je svakodnevno aktivna u vašem životu.
Ona može da vas spreči - i sprečava vas —da vidite stvari koje
jednostavno ne želite da budu istina.fMoguće je i da vas u broj-
nim situacijama sprečava da primetite znake upozorenja koji bi
vas, da ste ih videli, mogli podstaći da preduzmete važne i bla-
govremene korake u pravcu izlaženja na kraj s konkretnim
problemom. Možda vam taj mehanizam ne dozvoljava da vidite
da gubite naklonost svogšefa. Možda vas čini slepim za očigled-
no propadanje veze koja vam je veoma važna, zbog čega se još
više udaljavate od drage osobe, a šteta se samo povećava. Percep-
tivna zaštita može da vas spreči da opazite znake ozbiljne bolesti
koja bi se, da je lečenje započeto na vreme, mogla ograničiti ili
izlečiti. Takođe, može vam ne dozvoiiti da vidite znake upo-
zorenja nekog od vidova negativnog ponašanja kod vaše dece,
kao što su depresija, zloupotreba droge ili alkohola ili opšte otu-
đenje od spoljnog sveta.
Kao student diplomac, reprodukovao sam studiju percep-
tivne zaštite koju je nekoliko godina ranije osmislio psiholog
mnogo kreativniji od mene. U svojoj verziji studije, poslužio
sam se veoma sofisticiranim dijaprojektorom pomoću kojeg sam
nekolicini ispitanika prikazivao određene pojmove koji su slu-
žili kao stimulansi. Dijaprojektor je mogao da se podesi tako da
se pojedini pojmovi zadržavaju na ekranu tačno određeno vreme.

120
 N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š t o n e p r iz n a je t e

Clanovi mog tima mogli su da podese da se pojmovi pojave sa-

mo na delić sekunde ili da se zadrže beskonačno dugo.
U ovom slučaju, moje ispitanike činila je zanosna grupa vrlo
konzervativnih vremešnih gospođa iz lokalne baptističke crkve.
Pre no što smo zamolili dame da pogledaju naše slajdove, prika-
čili smo im za slepoočnice i podlaktice vrlo sofisticiranu opremu
tipa poligrafa, dizajniranu tako da beleži i najminimalnije fizio-
loške promene. Zatim smo im prikazali seriju pojmova - stimu-
lansa koji su rangirali od totalno bezazlenih, kao što su hrast ili
poštanska kpčija, pa sve do krajnje ,,žestokih“ reči koje ovde, iz
razloga dobrog ukusa, neću navoditi.
Kad su se pojavljivali pojmovi kao što su hrast ili počtanska
kpčija, makar i na iznenađujuće kratko vreme, ove žene su ih
nepogrešivo opažale i prijavljivale. Međutim, njihova efikasnost
je umnogome opadala kada su posredi bili neprijatni i uvredljivi
pojmovi, čak i onda kad su na ekranu ostajali mnogo duže od
onih bezazlenih. Njihova perceptivna zaštita ih je jednostavno
sprečavala da vide te pojmove. Međutim, mada nisu mogle da
prijave da su videle te reči, niti su i najmanjim znakom pokaza-
le da se osećaju nelagodno, aparat za očitavanje je pokazivao po-
rast temperature kože, skok pulsa i pojačanje svih ostalih indika-
tora stresa. Bilo je jasno da su podsvesno priznavaje ono što nji-
hov svesni um nije mogao ili nije hteo i da je njihov organizam
to video i reagovao.
Prema tome, mehanizam perceptivne zašdte je, s jedne stra-
ne, zaštitio svesni sistem vrednosti i uverenja ovih gospođa; s
druge strane, stvorio je i veliku rupu u njihovom pogledu na
svet. Vaša perceptivna zaštita ima isti takav efekat na vas. Kad
svetgledate kao cenzurisano pismo iz kojeg je izbrisano 50 odsto
reči, živite u fantaziji. Ako vas ovo ne plaši i ne navodi da raz-
mišljate o tome šta sve propuštate zato što vas to ,,nešto“ uzne-
mirava, rekao bih da je vaša perceptivna zaštita na delu i dok ovo
čitate. Ono što ne vidite ne mora da bude nekoliko vulgarnih
reči, već stvari od mnogo veće važnosti. Vaša „slepa mrlja“ može
sadržavati upravo one stvari iz vašeg života koje bi najviše tre-
balo da vidite. Zastrašujuća pomisao.

121
 Z i v o t n e s tra te g ije

Poricanje i mehanizam perceptivne zaštite koji leži u nje-

govoj osnovi prepliću se s vašim životom na više načina nego što
možete da zamislite. Problemi s vremenom ne postaju lakši. Ne
možete da izmenite ono što ne priznajete. A ono što ne prizna-
jete samo se pogoršava, sve dok ga ne priznate.
Tokom svoje karijere imao sam tu privilegiju da budem pro-
fesionalno angažovan u oblasti vazduhoplovstva - mojoj mla-
dalačkoj ljubavi - kao savetnik za ljudski faktor u nekoliko ci-
vilnih vazduhovplovnih kompanija. Kao što patolog ili islednik
vrše autopsiju preminulog da bi utvrdili fizički uzrok smrti,
poziva se i stručnjak za ljudski faktor da posle tragičnih avio-
-udesa vrši psihološku autopsiju: to jest, da rekonstruiše psiho-
loške okolnosti koje su dovele do katastrofe.
Ovu funkciju sam obavljao na mestima udesa širom sveta.
Sredstva pomoću kojih sam vršio svoju vrstu autopsije bila su
crna kutija koja beleži razgovor koji se tokom poslednjih trideset
minuta leta odvijao u kokpitu i kutija koja sadrži tehnicke po-
datke, to jest kritička očitavanja instrumenata do trenutka uda-
ra. Takođe sam uzduž i popreko prečešljavao prošlost Članova
posade, da bih odredio da li su neki raniji događaju doprineli
nesreći, i proučavao izjave očevidaca i preživelih. Mada je pos-
redi, po opštem priznanju, morbidan i često uznemiravajući
posao, pružio mi je jedinstvenu priliku da čujem i saznam o
načinu rešavanja problema, ponašanju u kriznim trenucima,
komandovanju i psihičko-emocionalnom funkcionisanju u naj-
ekstremnijim psihološkim uslovima. Naučio me je, takođe, i ko-
lika je snaga poricanja.

Bilo je minut posle ponoći. Vreme je biio vedro, a vidljivost

oko pet milja. Avion na liniji 427, sa više od dve stotine putnika
od kojih su polovinu činili Amerikanci, trebalo je svakog časa da
sleti na aerodrom u istočnoevropskoj zemlji koja se tek odskora
biia otvorila prema slobodnom svetu. Kapetan Malen i prvi ofi-
cir Holeman prvi put su leteli zajedno. Kao pomoć u navigaciji
koristili su uobičajeni radio-far, ali su se istovremeno više nego
obično oslanjali na uputstva sa zemlje, budući da je navigacioni

122
 N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

sistem u toj zaostaloj zemlji mogao biti nepouzdan. Tokom

priprema za sletanje i spuštanja ispod 10.000 stopa, u kokpitu,
kao što nalažu pravila, nije bilo suvišnog razgovora. Sve se odvi-
jalo po planu.
Aerodrom se nalazio na severnom kraju duguljaste doline
široke svega devet milja. Snegom pokrivene planine visoke pre-
ko 12.000 stopa* pružale su se duž obeju strana doline. Kada je
avion pravilno usmeren za pristup, instrumenti bi trebalo da
pokazuju da se aerodrom nalazi ,,na dvanaest sati“, to jest, u
pravcu severa —pravo ispred letelice. Može da se uključi auto-
matski pilot, što je u ovom slučaju i bilo učinjeno. Međutim, kad
se avion spustio na 8000 stopa, a posada čekala na odobrenje za
dalje spuštanje, instrumenti su jasno pokazali da se aerodrom
nalazi levo, ,,na deset sati“. Ovo što sledi je deo snimka razgo-
vora koji se vodio u kokpitu, zabeleženog u crnoj kutiji:

00:01:14 P.O.: (govoreći o tome da instrumentpo\aztijeda se

aerodrom nalazi levo umestopravo napred) „Sta se
dešava s ovim?“
0 0 : 01:20 Kap.: ,,Ne znam, ali nastavimo po kursu i ispra-
viće se. Samo nastavimo.“
00:01:32 P.O.: „Proverio sam ovo čudo, i dalje nije kako
treba. Koliko se sećam, kod početne provere bilo
je sve u redu.“
(Kapetan ne odgovara.)
(Upozadini, čuje se glas stjuardese koja putnicima
izdaje poslednja uputstva pred sletanje i zahvaljuje
im što su leteli avionom njihove jompamje. “
00:01:48 PO.: ,,Ne shvatam - ovo čudo ne valja - čekaj,
čekaj —ovo nije —kaže aerodrom je tamo. Zašto
smo onda usmereni na 060 stepeni (severois-
tok)? Je li i to greška - i to nije u redu?“

* Oko 3700 metara (prim. prev.).

123
 Z i v o t n e s tr a te g ije

00:01:54 Toranj: „Let 427, odobreno vam je sletanje na

pistu 35R, vetar 355 duva brzinom od 10 čvoro-
va. Visinomer 30,06.“
00 : 02:00 P.O.: „Letu 427 odobreno sletanje - hmmm -
odobrenje za 35R —aha —35R.“
00:02:05 Kap.: „Evo, centrirao sam ga. Nisam, ne znam
šta —ulevo, ulevo, idemo pravo prema aerodro-
mu. Aha, odobreno nam je sletanje. Počni, počni
- ne, stani. Ovo jednostavno nije - “
00:02:23 P.O.: „Gledaj pravo. Možda bi trebalo da - “
00:02:26 Alarmni sistem u slučaju nepredviđenog približa-
vanja tlu: „Bip, bip, penjite se. Tlo. Penjite se.
Tlo. Bip, bip.“
v
00:02:27 Kap.: „Sta kog - penji ga! Penji ga odmah. Pe —“
(zvut{ udara)

Poslednje što se čuje jeste zvuk udara aviona na liniji 427 u

liticu planine visoke 12.000 stopa.
Otkrivanje tehničkih detalja tragedije išlo je prilično lako.
Ušavši u vazdušni prostor doline, ovi piloti su bili dosta za-
posleni u kokpitu, jer su prvi put leteli na ovoj destinaciji. Pre-
okupirani komuniciranjem preko radija i dešifrovanjem lošeg
engleskog stranih kontrolora leta, nisu opazili da su za jedan
stepen u sekundi skrenuli desno, zbog toga što je njihov auto-
matski pilot bio podešen prema pogrešnim navigacionim ins-
trukcijama. Preletali su dolinu brzinom od oko 5 milja u minu-
tu. Budući da je dolina široka svega devet milja, svega minut je
bio dovoljan da znatno skrenu s kursa, na visini nižoj od okol-
nih planina.
Po mom mišljenju, ono što je donelo smrt ovim pilotima i
dve stotine pedeset njihovih putnika bilo je poricanje. Pogleda-
te li kako je tekao njihov razgovor, možete da vidite da je u
00:01:14 postojala indikacija da je posredi dezorijentacija, kad je
prvi oficir rekao: „Sta se dešava s ovim?“ Obuka pilota putničkih

124
 N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š t o n e p r iz n a je t e

aviona veoma je jasna i precizna. U slučaju da se izgubite ili

dezorijentišete u planinskoj oblasti, nema nikakve rasprave o to-
me. Pravilo broj 1 glasi: „Penji avion, i to odmah.“ Bezbedni ste
samo na velikoj visini.
Neke od detalja incidenta izmenio sam, iz poštovanja prema
poginulima. Ono što sam ovde izneo samo je moje mišljenje.
Neko drugi će možda više naglasiti neki drugi aspekt ove nes-
reće. Međutim, po meni, u suštini ove tragedije nalazi se pori-
canje kod pilota.
Da bi se izvukli iz nevolje u kojoj su se našli - i da bi njiho-
va strategija izvlačenja bila efikasna - ovi piloti su prvo morali
da priznaju sebi da su se, u stvari, izgubili. Za profesionalnog
letača, to je krajnje neprijatno priznanje. Kao da kažete sebi:
„Nemaš ni osnovnog pojma; ne znaš gde se nalaziš.“ Umesto da
se suoče s činjenicama, umesto da se pomire s neprijatnim priz-
nanjem, projektovali su krivicu na svoje instrumente i nastavili
da se odupiru istini. Sansa da se izvuku iz tragične situacije tra-
jala je manje od jednog minuta. Poričući istinu, ne priznajući da
u stvari nemaju kontrolu, brzinom od pet milja u minutu jurili
su prema direktnom sudaru s planinom. Drugačije rečeno, za
pedeset suvišnih sekundi koliko su poricali postojanje različitih
podataka, konzumirali su 100 odsto svoje greške. Problem su
odbijali da priznaju dovoljno dugo da bi tim poricanjem odveli
sebe - i dve stotine pedeset drugih ljudi —pravo u smrt.
Takvo poricanje je, po mom mišljenju, ubica broj jedan u
vazduhoplovstvu. Letačke posade propuštaju da blagovremeno
priznaju probleme i reaguju na njih zato što jednostavno ne žele
da ti problemi budu istina. Međutim, isto tako sam ubeđen da ta
ljudska tendencija postoji u svim krugovima društva. Ne želimo
da naši problemi budu istina, ne želimo da čujemo loše vesti, a
rezultat toga je da postajemo funkcionalno gluvi za signale koji
nam maltene viču na uho.
Zena koja se dva puta udavala, rešena da njen drugi brak
neće biti ni nalik prvom, poriče pred samom sobom da i u njemu
počinju da se javljaju identični obrasci konflikta. Muž i otac, koji
se ponosi svojim položajem u društvu, rešen je da očuva pred-

125
 Z i v o t n e s t r a te g ije

stavu o srećnoj porodici i sam sebi uporno tvrdi da je sve u redu,

mada svi ostali članovi porodice posećuju psihijatra. Odbijajući
da priznate da nemate kontrolu nad dešavanjima, da stvari nisu
onakve kakve bi trebalo da budu, dozvoljavate da vam iz ruku
isklizne dragoceno vreme, a s njim i opcije koje ste imali.
Piloti umešani u ovaj inciđent imali su manje od šezdeset
sekundi da priznaju i koriguju svoj problem. Koliko vremena vi
imate?
Vaš život nije u toliko lošem stanju da se ne bi mogao pop-
raviti, niti je suviše kasno da to učinite. Međutim, budite iskreni
u pogledu toga čemu je potrebno popravljanje. Biti iskren znači
skinuti ružičaste naočari i jasno sagledati svet i svoj život. Tako
se mogu prepoznati kritične i neposredne pretnje koje se poput
fatamorgane lelujaju na vašem horizontu, kao što je bila ona u
kokpitu, ili identifikovati male pukotine kroz koje možda laga-
no ističu vaše nade i snovi. Možda se istina koju morate da pri-
hvatite više odnosi na druge osobe u vašem životu, ali moguće je
i da ima više veze s vama. Ukoliko u ovoj fazi svog života živite
kao prava lenština, priznajte to. Ako ste ogorčeni i odbojm, priz-
najte to. Ako ste uplašeni, priznajte to. Budite iskreni, ili ćete
lažući sebe izgubiti najbolju priliku koju ste ikad imali da po-
begnete iz senke svog sadašnjeg života i dokopate se onoga što
zaista želite.
Ne iznenađuje nas što nam je mnogo lakše da ovaj zakon
vidimo na delu u životu drugih ljudi. Bože moj, zar ne vide šta
rade, je 1’ tako? Alkoholizam je dobra ilustracija toga. Gotovo svi
u našem društvu znaju za alkoholizam. Možda ste alkoholičar,
poznajete nekog alkoholičara ili ste nekad bili u vezi s osobom
koja je bila alkoholičar, bilo prijateljskoj, bilo porodičnoj. Na
osnovu tog znanja, kako procenjujete šanse da alkoholičar ikada
prevaziđe svoj problem ukoliko prvo ne prizna da taj problem
zaista postoji? Ukoliko kažete da su one ravne nuli, rekao bih da
ste preterano optimistični. Ako se ne suoče s problemom, nikad
ga se neće rešiti.
Ista potreba za priznavanjem odnosi se i na vas. Ukoliko
niste spremni ili niste u stanju da identifikujete i svesno priznate

126
 N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

sopstveno negativno ponašanje, karakteristike ili životne obras-

ce, nećete ih ni izmeniti, baš kao što se neće izmeniti alkoholičar
koji živi obmanjujući sebe. Tačka, kraj priče. Sta je to što želim
da priznate? Zelim da priznate šta sve u vašem životu ne fun-
kcioniše: vi, vaša karijera, stav, bes, depresija, strah - sve što ne
funkcioniše. Kao što sam rekao, baš me briga da li ste vi apsolut-
no, bez i najmanje sumnje, milijardu posto sigurni da ste u pra-
vu. Ako ne funkcioniše, menjajte.
Moramo vrlo otvoreno da porazgovaramo o tome šta mislim
kad kažem priznati. Dakle, pod tim ne podrazumevam da pros-
to klimnete glavom u znak priznavanja ili priznate rečima, ali
ne i delom, bez pravog ubeđenja ili predanosti promeni. Koliko
ste samo puta čuli kako neko kaže: „Coveče, stvarno moram da
se pozabavim ovim,“ ili „Znam da je ovo gadan problem; šta da
radim?“ ili ,,U pravu si i ja zaista želim da to promenim, a li...“ ?
To nije priznavanje problema. Priznavanje problema je naj-
ozbiljnija, neulepšana, suštinska, stvarna konfrontacija sa sa-
mim sobom u vezi s onim što radite ili ne radite ili s kojim
destruktivnim stvarima se u životu mirite. Nije posredi neka
uprepodobljena, neodlučna, lažnjak verzija koju mislite da neko
drugi želi da čuje. Niti je posredi razvodnjena, politički korekt-
na ,,ispovest“-za koju verujete da će vam kupiti poene, na račun
istine. Ja imam na umu surovu stvarnost: zviznite sebe pravo u
facu i priznajte na koji to način upropaštavate sebi život. To is-
tovremeno znači priznavanje da vam se to što radite na određeni
način isplati, koliko god bolestan ili podao bio taj dobitak. Ako
niste spremni da se uzdignete do nivoa ovakve surove i prodor-
ne iskrenosti prema sebi u pogledu toga ko ste vi i šta nije u redu,
nikad se ništa neće promeniti. Prosto ko pasulj.
Prisetite se reči koje u filmu Nekpli\o dobrih Ijudi (A Few
Good Men) izgovara lik koji tumači Džek Nikolson: ,,Ne možeš
da manipulišeš istinom!“ U trenucima najveće iskrenosti, većina
nas ne može da porekne tačnost te izjave. Ono što najveći broj
ljudi želi nije istina već potvrđivanje. Žele potvrdu svog načina
razmišljanja, bilo ono ispravno ili ne. Tragaju za ljudima i infor-
macijama koji će podržati njihove već donesene zaključke, bez

127
 Z i v o t n e s tr a te g ije

obzira na to u kolikoj se meri ti zaključci zasnivaju (ili ne zas-

nivaju) na činjenicama. Jedino žele da čuju ono što im prija, što
može trenutno da ih uteši u pogledu toga ko su ili gde se nalaze.
Testirajte to opažanje na sebi. Citajući o stvarnim i trajnim
promenama u životu, moguće je da ste u stanju da odmah nab-
rojite pedeset razloga zašto ne možete da se promenite. I, znate
šta? Budite uporni i, po ko zna koji put u životu, ispostaviće se
da ste u pravu. Slažemo kockice tako da dobijemo željenu sliku,
jer to je ono što u životu najviše volimo: da budemo u pravu. To
postižemo tako što živimo u skladu sa svojim ubeđenjima. To-
kom svih ovih godina koliko radim s pacijentima, a naročito
otkako radim s parovima, pokazalo se da najčešći cilj svakog
pacijenta nije bio da otkrije kako da živi i ponaša se produk-
tivno, već da me ubedi da je ispravno ono u šta veruje ili što radi.
Vrlo retko se dešavalo da jedno od bračnih partnera dođe i iskre-
no mi kaže: „Doktore Mekgro, želim da moj brak funkcioniše
bez obzira na to ko je u pravu.“ Ono što obično oboje govore, u
stvari znači: „Hoću da priznate da sam ja u pravu i ubedite mog
partnera da sam u pravu, tako da možemo da živimo onako
kako ja hoću.“
Ovo insistiranje da se bude u pravu može da ima tragičan
ishod. Imam mnogo slučajeva u kojima se otac i majka toliko
tvrdoglavo drže svako svog ubeđenja o načinu podizanja dece da
su spremni da unište brak i porodicu, ali ne i da se tog ubeđenja
odreknu. A u većini tih slučajeva, oboje greše. Strašno greše.
Prihvatite li premisu da su ljudi po prirodi hedonisti —to jest,
da tražimo zadovoljstva i izbegavamo bol —priznaćete, onda, da
nije lako uhvatiti se u koštac s istinom niti da ju je lako promeni-
ti. Da bi se i dalje osećali prijatno, morate da održite status kvo,
budući da svaki potez može da bude zastrašujući, rizičan i na-
poran. Ima nečega veoma pretećeg u priznavanju problema. To
može da bude veliki pritisak, a ujedno je i neka vrsta samoop-
tuživanja. Sve dok ne priznajete da vaš život ne funkcioniše,
možete „nekako da taljigate". Međutim, čim priznate da nešto
nije u redu, primorani ste da priznate i da izdajete sebe radeći
ono što ne želite.

128
 N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

Kada jednom priznate postojanje problema i svoje vlasništvo

nad njim, mirenje sa statusom kvo postaje sve teže. Provalili ste
sopstveni sistem samozavaravanja; sad morate da se svesno sa-
mouništite ili promenite. Cim ste priznali da je problem vaš,
otpada i skrivanje iza leđa drugih Ijudi. Setite se, nema slučaj-
nosti; sami stvarate svoj doživljaj onim što odaberete i radite.
Lagati sebe izostavljanjem istine nije dobar način da se počnu
promene.
Da biste ovaj zakon ugradili u svoju životnu strategiju, mo-
rate u potpunosti da shvatite koncept iskrenosti uopšte, a naro-
čito koncept iskrenosti prema sebi. Iskrenost podrazumeva isti-
nu; neulepšanu, ružnu istinu. Potrebne su hrabrost i predanost
da bi čovek mogao da bude surovo, istinski iskren prema samom
sebi.
Koristeći ovu priliku da stvorite svoju životnu strategiju,
napravite odmah dogovor sa sobom: nema laži, nema izgovora i
nema zavaravanja u pogledu onoga što se dešava. Nije trenutak
da se zavaravate sentimentalnim samoprocenjivanjem i ubeđi-
vanjem sebe u nešto što biste želeli da bude istina, nasuprot ono-
me što zaista jeste. Morate da budete spremni da sebi postavite
neka teška pitanja na koja ćete dati surovo iskrene odgovore:

— Da li živim kao gubitniij? Ako je tako, priznajte sebi:

„Zivim kao gubitnik. Nemam opravdanja. Jednostavno,
živim kao gubitnik."
— Da li sam lenj? Da li naprosto ne tražim dovoljno od sebe?
Ako je tako, priznajte.
— Da li je moj život besciljno putovanje \oje ne vodi nikiida?
Ako je tako, priznajte.
— Da li se bojim? Da li ovu igru igram oznojenih dlanova?
Ako je tako, priznajte.
— Da li je moj bra\ u haosu i emocionalno nefunkcionalan?
Ako je tako, priznajte.
— Da li moja deca žive f{ao gubitnici i samounistavaju se na svoj
naČin? Ako je tako, priznajte.

129
 Z i v o t n e s t r a te g ije

- Zar nemam nikakav cilj? Da li samo mehaničkj prolazim

kroz život, dan za danom? Ako je tako, priznajte.
- Da li stalno dajem sebi obećanja kpja nikad ne održim? Ako
je tako, priznajte.

Dugo sam verovao da je polovina rešenja svakog problema

sadržana u njegovom defmisanju. Cim ste smogli hrabrosti i
snage da ga sebi izložite upravo onakvog kakav jeste, onda više
ne možete i nećete provesti ni jedan jedini dan u fantazijama.
Međutim, nije potrebno ništa više od toga. Na primer, ako poku-
šavate da procenite zbog čega nikako ne uspevate da postignete
određeni cilj, ne smete da poklanjate sebi mnogo poverenja. Ne
smete da dozvolite izgovore. Morate da živite i razmišljate u
skladu sa životnim zakonima o kojima smo dosad govorili. Kon-
kretno, morate da priznate da se ništa, bez obzira na okolnosti,
nije desilo slučajno. Nema opravdavanja; vaše je; vi ste tvorac.
Morate da priznate da je neophodno da steknete znanje uko-
liko želite moć da se promenite. Morate da priznate da vam se iz
nekog razloga isplati da živite s onim što ne želite, i morate biti
voljni da iskreno priznate i navedete sve one lične karakteristike
koje vas dele od uspeha. Ako se bojite, kažite: „Bojim se.“ Ako
ste zbunjeni, priznajte to. Razmislite kako bi osvežavajuće bilo
kad biste se ujutru probudili i mogli iskreno da kažete: „Prvi put
u životu ne lažem sebe. Prvi put u životu suočavam se s pravom
istinom.“
Ne možete da popravite ono što ne priznajete. To znači -
kao što se dosledno ponavlja u ovoj knjizi —da priznati sebi šta
ne valja predstavlja pozitivan korak. U prošlosti ste možda tu
vrstu priznanja tretirali kao negativnu. Međutim, to je stav svoj-
stven naivčinama. To znači odabrati samoobmanjivanje umesto
stvarnosti, zbog čega ćete zaostati i gutati prašinu koja se diže za
onima koji se igraju istinom.
Razmislite šta možete da dobijete ako priznate svoje prob-
leme. Ta mogućnost može da se poredi s odborom koji odlučuje
o uslovnom puštanju na slobodu koji osuđenom na doživotnu
robiju nudi sledeću pogodbu: „Daćemo vam pomilovanje —za

130
 N e m o ž e t e d a i z m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

sve zločine koje ste ikada počinili - ukoliko sad odmah napis-
meno priznate svaki od njih. Zapišite na komad papira sve svoje
ziočine i slobodni ste. Za zločin koji ne zapišete biđete i dalje
sudski gonjeni. Ali, ako ga zapišete, pomilovani ste.“
Ukoliko taj kriminalac odbije ponudu jer ga je sramota, lenj
je ili potpuno poriče svoje zločine, zar ne biste pomislili da je
moron? Rekli biste mu: ,,Ne oduzimaj sebi ovu šansu! Smogni
hrabrosti da staviš sve to na papir; smogni hrabrosti da iskoristiš
ovu priliku i jednim potezom iz svog života izbrišeš sve zlo.“ To
je upravo ono o čemu vam sada govorim. Budite brutalno iskre-
ni prema sebi. Ne poričite nijedan od svojih „zločina prema ži-
votu“ i pri tom ne birajte reči. Ako ste debeli, onda ste debeli.
Ako ste lenji, onda ste lenji. Ako se bojite, onda se bojite. Ne-
mate oboljenje žlezda, manjak energije niti oprezan pristup ži-
votu. Debeli ste, lenji i uplašeni. Budite spremni da to kažete
onako kako jeste, ili ćete takvi i ostati.
Ulog u ovoj igri narasta onda kad počnemo da priznajemo
istinu o sebi. Tu možete da budete neodlučni i kažete sebi samo
deo istine, ali ako zaista želite da se promenite, ne činite to
polovično; od toga nema vajde. Ni izbliza. Deo izazova se ovde
sastoji od prihvatanja da u svakom od nas ima nešto što nije
lepo, odvažno ni privlačno. To je onaj deo koji nas tera na kom-
promise; to je onaj deo koji nas tera da radimo nauštrb svojih
zdravih ciljeva. Ne pokušavam da vas ponizim; samo hoću da
budete realni. Suočite se s tim, kako biste mogli da ga elimi-
nišete.
Morate sebi da dozvolite da ne budete savršeni. Morate sebi
da dozvolite da usput pokupite i nešto prtljaga - deformisanih
misli, osećanja i emocija —ne osuđujući sebe zbog toga kao lošu
osobu. _
Ako ste dovoljno stari da ste mogli da sednete u kola i odete
do grada da kupite ovu knjigu, znači da se dovoljno dugo mu-
vate ovuda da ste mogli da doživite nešto što vas je dramatično
promenilo. Možda ste poklonili ljubav, a zauzvrat dobili samo
slomljeno srce. Možda ste iz te situacije izašli puni gorčine, oz-
iojeđenosti, bola i straha. Možda ste izgubili dete, brata ili sestru

131
 Z i v o t n e s tr a te g ije

i danas se pitate zašto je život tako nepravedan, osećajući se

udaljeni od Boga ili uopšte zastraŠeni životom. Možda živite u
braku ili vezi koju karakterišu nesloga i neprijateljstvo, zbog
čega ste obazrivi i ne želite da se otvarate i budete ranjivi. Možda
sumnjate u sopstvenu vrednost ili se pitate imate li kvalitete koje
vidite kod drugih ljudi, osećajući pri tom strah i usamljenost.
Sve su ovo značajni aspekti vaše ličnosti i onoga što stvarate
u svom životu. Vi birate načine kojima prilagođavate ili objed-
injavate ove karakteristike. Ako ignorišete ili poričete činjenicu
da ovi doživljaji stvaraju u vama karakteristike koje diktiraju
vaše interakcije s drugima, time poričete važan aspekt svog živo-
ta. Ukoliko ne priznajete deformisane karakteristike ili iskriv-
ljene događaje, koji god oni bili, i ne priznajete da su vaši, tada
ne možete i nećete nikada pobeći od tog iskustva. Kad kažem
,,vaši“, ponovo vas molim, nemojte se igrati posipanja pepelom.
Nemojte govoriti: ,,Da, sama sam kriva za ovo, jer se nisam rodi-
la lepa (ili pametna).“ To je izvlačenje. Priznajte već jednom da
je vaša promena vaš sopstveni izbor.
Ostvarivanje značajne i trajne životne promene, čak i pod
najboljim okolnostima, dovoljno je teško. Nemojte to još više
otežavati naivnom i lakovernom procenom onoga što vam se u
životu dešava. Ne smete dozvoliti da budete obmanuti sopstve-
nim rečima, kao ni rečima koje vam upućuju drugi ljudi. Ako
želite da nađete sebe u ovoj knjizi, onda morate biti iskreni u pog-
ledu mesta sastanka. Morate da se osvestite.

132
 Poglavlje 6

ŽIVO T NAGRAĐUJE DELA

Dobro učinjeno bolje je nego dobro rečeno.

B en Frenktin

V V

Životni zakon br. 5: Zivot nagrađuje dela

aša strategija: Pažljivo donesite odluku i zatim povucite

okidač. Shvatite da svetu nije ni najmanje stalo do misli
koje nisu praćene delima.
Reakđje i rezultati koje u najrazličitijim situacijama dobi-
jate od drugih ljudi, inicirani su stimulansima koji potiču od vas.
Ti stimulansi su razni vidovi vašeg ponašanja. Jedino tako ljudi
mogu da vas upoznaju i odluče da li će vas nagraditi ili kazniti.
Ako se ponašate na nesvrsishodan, besmislen, nekonstruktivan
način, dobijate inferiorne rezultate. Ponašate li se pak na svrsi-
shodan, smislen i konstruktivan način, dobijate superiorne re-
zultate. Tako stvarate sopstveni doživfjaj. Birajući ponašahje
(dclo). birate i posledice. Sto je vaš izbor bolji, bolji su rezultati;
što je bolje ponašanje, bolji su rezultati. Međutim, suština svega
je u- tome da ne uradivši ništa, ništa i ne dobijate. Život nagra-
đuje dela.
' Ljudima nije stalo do vaših namera. Stalo im je do onoga što
radite. Poreznike je baš briga da fi ste vi ,,nameravali“ da pfatite
porez; šta vaše dete ima od toga što ste vi ,,nameravali“ da prip-
remite večeru; ljude na pešačkom prelazu nije nimalo utešilo to

133
 Z i v o t n e s tra te g ije

što ste ,,nameravali“ da stanete. Ono što je bitno, ono što odre-
đuje scenario vašeg života, jeste ono što radite.

Zadatakbr. 7: Otkrijmo sada \oje stimulanse dajete svetu. Da li

vas je vaše ponašanje ubacilo u \olotecinu? Da li ste prestali da se
opredeljujete za postupke hoj'i donose \valitetne promene i umesto
toga se zadovoljavate jednoličnim, mehaničkjm življenjem? Ura-
dite test kplotečine i vidite kpkp se kptirate. I, nemojte da lažete;
zbog toga čete se samo osečati krivi. Upamtite da ne možete da pro-
menite ono što ne priznajete.

Test kolotečine

1. Da li veliki deo svog slobodnog vremena provodite izleža-

vajući se, gledajući komične serije ili srceparajuće drame
na televiziji?
Priznajem Poričem

2. Da li po kući stalno nosite istu kućnu haljinu, majicu,

komotne pantalone ili pižamu, tako da to može da se, na
neki način, smatra vašom uniformom?
Priznajem Poričem

3. Da li vam se dešava da stojite ispred frižidera i buljite u

njega, kao da biste mogli da otkrijete nešto čega pre pet
minuta nije bilo u njemu?
Priznajem Poričem

4. Da li život tretirate kao sportsku predstavu koju pratite s

najjeftinijeg mesta?
Priznajem Poričem

5. Da li živite kroz likove iz TV - serija i o njima pričate kao

da su stvarni ?
Priznajem Poričem

134
 Z i v o t n a g ra ć tu je d e la

6. Da li više puta brojite stvari koje se nalaze u vašoj korpi u

samoposluzi pre no što stanete u red pred kasom?
Priznajem Poričem

7. Da li stalno pričate o svom poslu ili deci?

Priznajem Poričem

8. U onim retkim prilikama kad se rešite da izađete, da li

provodite pola sata u raspravi o tome gde da idete?
Priznajem Poričem
*

9. Da li van kuće jedete samo tamo gde morate da gledate na

gornji umesto na donji deo jelovnika?
Priznajem Poričem

10. Da li ljubav vodite tromesečno i to kraće od četiri minuta,

kako biste mogli da to uskladite s reklamama na televiziji?
Priznajem Poričem

11. Da li fantazirate o stvarima koje nikada ne radite?

Priznajem Poričem

12. Da li ste podozrivi kada su u pitanju ljudi koji izgledaju

zaista srećni, zato što vam se jednostavno ne čini da je ta-
ko nešto moguće?
Priznajem Poričem

13. Da li se vladate po nižim standardima onda kad ste sami

nego kada ste u društvu drugih osoba?
Priznajem Poričem

14. Da li se najuzbudljivija stvar u vašem životu već desila?

Priznajem Poričem

135
 Z i v o t n e s t r a te g ije

15. Kad se probudite, da li strepite da započnete još jedan

dan?
Priznajem Poričem

16. Da li osećate kako ste sami čak i onda kad ste okruženi
drugim ljudima?
Priznajem Poričem

17. Da li vam se čini da vaš izgled i vaši stanđardi u pogledu

ličnog doterivanja postaju sve lošiji?
Priznajem Poričem

18. Da li je vaš jedini cilj da preturite preko glave još jednu

nedelju ili mesec?
Priznajem Poričem
19. Da li najčešće odgovarate sa ,,ne“, bez obzira na to šta vas
pitaju?
Priznajem Poričem

20. Da biste upoznali nekog novog, da li bi ta osoba morala da

se baci na poklopac prtljažnika vašeg automobila ili da
stane pred ekran vašeg televizora?
Priznajem Poričem

Ako ste na osam ili više ovih pitanja odgovorili sa „prizna-

jem“, znaČi da ste upali u kolotečinu. Ako ih je dvanaest ili više,
bolje da pošaljemo za vama spasilački tim. Međutim, samim tim
što ste stigli do ovogdela knjige pokazali ste želju da siđete s uta-
bane staze. Programirate se da prihvatite prave životne zakone i
počnete da funkcionišete na višem nivou. Priznajete da je došao
trenutak da svoje spoznaje, shvatanja i svest pretvorite u svrsi-
shodna, smislena i konstruktivna dela. Jesam li u pravu?
Počnite tako što ćete svoj život i njegov kvalitet vrednovati
prema rezultatima, a ne prema namerama. Davno je rečeno da

136
 Z i v o t n a g r a đ u je d e la

je ,,put do pakla popločan dobrim namerama". Po meni, to znači

da vas dobre namere bez dela neće odvesti nigde sem, možda,
u propast. Ipak, vaša je prirodna tendencija, priznavali vi to ili
ne, da tražite izgovore. Vaša prirodna tendencija je da sebi obe-
ćate da ćete uraditi ono što želite ili nameravate da uradite, ali
da potom ne ispunite to obećanje. To je sasvim ljudski. Niste vi
izumeli taj metod, ali u društvu krcatom onima koji oklevaju, to
je standard. U društvu prenatrpanom ,,žrtvama“, to je čak ti-
pično. „Nisam ja kriv. To nije moj zadatak." Imam novosti za
vas: vi jesie vaš zadatak.
Nisam zainteresovan da vam pomognem da sastavite spisak
namera. Nije mi stalo ni da vam pružam kojekakve „zanimljive
spo'znaje" o vašem životu koje na tome i ostaju, bez dela koje bi
ih pratilo. Zainteresovan sam da stvorim promenu u vašem ži-
votu. Znati zašto doživljavate neuspeh u svemu čega se latite
jeste pola izazova, ali samo pola. Hoću da utičem na vas na
način koji će vas izvući iz vašeg tipičnog ponašanja i izgovara-
nja. To znači da ćete sebe morati da vrednujete na osnovu rezul-
tata.
Vrednovanje uspeha ili neuspeha isključivo prema funkcio-
nisanju rezultata znači da vrednovanju sebe pristupate tvrdogla-
vo i suštinski. Tako i treba, jer vas svet vrednuje upravo na taj
način. Ne možete da proglašavate sopstvena pravila ili zakone:
svet već ima svoje. Sto je još važnije, svet ima i sposobnost da ih
sprovodi.
Nije važno da li je posredi zapisničar na teniskom turniru,
vaš šef koji izračunava koliku proviziju imate od prodaje ili poli-
cajac na motociklu koji vas posmatra na raskršću. Nikog od njih
nije briga šta ste vi nameravali; stalo im je jedino do onoga što
ste uradili. Kao što je primetio Platon: „O čoveku više možete da
naučite za pola sata igre nego za godinu dana razgovora." To je
samo vrlo rečit način da se kaže da reči ne staju nista.
Ako svoj život počnete da vrednujete na osnovu rezultata, to
znači da nećete prihvatati ni izgovore drugih ljudi. Ukoliko ste
odlučili da ćete zahtevati bolji tretman od svoje okoline, onda taj
tretman vrednujte prema njihovim postupcima, ne prema rečima.

137
 Z i v o t n e s tr a te g ije

Ne možete da provedete ostatak svog života dozvoljavajući da

vam drugi govore kako se osećate ili da vam kažu kako vi jed-
nostavno gledate stvari s pogrešne strane. Trebalo bi da drže je-
zik za zubima, baš kao i vi. Da bi ova knjiga ičemu vredela, bez
obzira na to o čemu govorimo, koji problem napadamo ili na ko-
je pitanje obraćamo pažnju, morate da se obavežete da ćete sebe
i sve ostale vrednovati isključivo na osnovu ishoda postupaka.
Teško se guta, ali je tako. Samo uz rezultate možemo da bude-
mo sigurni da su promene stvarne. Govorim onako kako jeste, to
znate isto tako đobro kao i ja. Možete vi da rešite da ignorisete
istinu, ali time je nećete izmeniti.
Odugovlačenje - beskrajno dugo nameravanje - jeste prok-
letstvo Ijuđskog roda. Za vreme stažiranja, bio sam đodeljen ge-
rijatrifškom odeljenju psihijatrijske bolnice koja je delovala pod
okriljem Uprave za socijalnu zaštitu bivših ratnika, što mi je
omogućilo da ,,lečim“ brojne stare veterane koje su vetrovi života
doveli u našu bolnicu. Ovo lečim je pod znacima navoda, jer su
u najvećem broju tih slučajeva pacijenti bili učitelji, a ja, ruku na
srce, samo učenik.
Ovi ljudi, iz svih društvenih krugova i svih nivoa obrazo-
vanja i sofisticiranosti, naučili su ovog mladoglekara nekim važ-
nim stvarima o životu. Najvažnija među tim lekcijama bila je o
tome da je svaki od njih, primičući se kraju života, želeo da
uradi neke stvari koje je propustio. Jedan je žalio što se nikada
nije vratio na Filipine da poseti grob drugara iz vojske; drugi je
sanjao o tome da objavi svoje detektivske priče, ali nikad nije
„imao petlje“ da pošalje nijedan rukopis; trećem je bilo žao što
nije provodio više vremena sa svojom unukom, tinejdžerkom,
pre njene tragične smrti u automobilskoj nesreći.
Svaki je od njih, na ovaj ili onaj način, govorio: „Doco, sin-
ko, nemoj da gubiš vreme. Kad se primakne kraj, sve je gotovo.“
S mudrošću koju su im dale godine i iskustvo, svaki od njih mi
je rekao da je mnogo više hteo nego učinio. Govorili su ne samo
o onome što nisu uradili i propuštenim šansama već i o \oriš-
ćenju trenutl^a. Istina je da život otvara prozore mogućnosti. Vrlo
često, takav prozor bude samo neko vreme otvoren, da bi se

138
 Z i v o t n a g r a đ u je d e la

potom s treskom zauvek zatvorio. Vrednujući svoj život u oblas-

tima i kategorijama u kojima se osećate podstaknuti da delate,
shvatite da morate da koristite prilike onda kad vam se ukazuju
i da ih stvarate onda kad ih nema.
Da li ste se ikada ozbiljno zapitali: Koliko m ije jo š vremena
ostalo? Ako vam je sada četrdeseta, možda imate još četrdesetak
godina da uradite ono što imate. A opet, možda i nemate. Mož-
da će se vaš život okončati pre no što završite ovo poglavlje. Sta
onda ?
Setite se načela sedog matorca: „Zivot nije proba kostima.“
Vreme je neumoljivo. Ono je jedini resurs koji ne možete da
obnavljate. Zivot koji imate sada, onaj koji živite, jedini koji vam
je ikada poklonjen, barem na ovom svetu." A svaki trenutak u
kojem ste propustili da svrsishodno postupite jeste još jedan
izgubljen trenutak.

Tradicionalna formula za svrsishodno delanje je ova:

Biti
Raditi
Imati

Ono što ova formula zapravo govori jeste: BUDI predan

svom poslu, RADI ono što je potrebno i IMACES ono što želiš.
U sklopu ^Zivotnog zakona br. 5, govorimo o BITI. Možda vi
danas znate sto puta više nego što ste znali pre nedelju dana, ali
ako to znanje ne iskoristite da nešto uradite, nećete biti ništa efi-
kasniji nego prošle nedelje, u svom neprosvećenom izdanju.
Sve dok se znanje, svest, spoznaje i razumevanje ne sprove-
du u delo, oni nemaju nikakvu vrednost. Ako Iekar zna od čega
umirete, a ipak nlsta ne preduzme u vezi s tim, vi ste gotovi. Ako
neko zna da vam stoji na prstu i ne čini ništa da bi se sklonio,
imaćete dobru modricu. Ako znate zbog čega vam propada brak,
a ne činite ništa u vezi s tim, propadanje se nastavlja. Ako znate
zašto ste frustrirani i deprimirani i ne činite ništa u vezi s tim, i

139
 Z i v o t n e s t r a te g ije

dalje ćete biti frustrirani i deprimirani. Život nagrađuje dela - a

ne namere, spoznaje, mudrost i razumevanje.
Razlika izmeđti pobednika igu b itm \aje u tome što pobednici
rade ono što gubitnici ne žele da rade. Obratite pažnju na reč rade
u ovoj rečenici. Ljudi koji pobeđuju delaju svrsishodno i sa
smislom; ne zaustavljaju se samo na razmišljanju o tome. Ne
bave se planiranjem do smrti; ne drže sastanak na kome se pia-
nira sastanak na kome će se sastaviti dnevni red sastanka na ko-
me će da odluče šta da rade. Bliži se čas kad ćete morati da pri-
tisnete okidač. Da biste imali ono što želite, morate da uradite
ono što je potrebno.
Setite se biblijskog upozorenja da vera bez dela nema nikak-
vu vrednost. Bez svrsishodnih postupaka, vi ste samo putnik
koga vozaju naokolo, koji sebi nije odredio pravac i nema kon-
trolu. Nekim ljudima više odgovara uloga putnika, jer žele da
izbegnu pritisak koji ide uz donošenje odluka i odgovornost za
sopstvene životne rezultate. Ako ste jedan od takvih ljudi, mora-
te da se trgnete i preuzmete kontrolu ili da se pripremite da pos-
tanete nalik jednoj od onih lutaka koje upotrebljavaju za testi-
ranje otpornosti automobila na sudare... naglašavam luta\a.
Stavljam ovaj životni zakon na ovo mesto na listi jer sada
znate dovoljno o sebi da biste počeli da delate. Sada je trenutak,
čak i pre no što smo smislili specifičnu životnu strategiju za vas,
da počnete da neke stvari radite drugačije. Zivotni zakon br, 1, /
Ili shvatate ili ne shvatate kaže vam da morate da učinite ono što
je potrebno da biste stekii dovoljno znanja za ,,kapiranje“. Zivot-
ni zakon br. Sami stvarate sopstveni doživljaj sveta} daje vam do
znanja da birajući ponašanje birate i posledice. Morate da poč-
nete da birate pravo ponašanje da biste dobili prave posledice.
Morate da disciplinujete svoje ponašanje kako biste dobili ono
što želite. Zivotni zakon br 3 'kaže da Ljudi rade ono što uspeva.
Da li je potrebno da promenite ono što radite da bfste dobifali
zdrave umesto nezdravih rezultata? Ukoliko promenite ono što
radite i promenite dobitke koje fmate, znači da se krećete u dob-
rom pravcu.

140
 Z i v o t n a g r a đ u je d e la

Ništa se u vašem životu neće promeniti dok ne počnete da

radite drugačije. U vezi s tim možda bi trebalo da postavite sebi
pitanje: „Kad, ako ne sad?“
Nešto kasnije posvetićemo mnogo vremena diskusiji o va-
šim životnim prioritetima i tome kako raspoređujete svoje vreme
i energiju. Zasad shvatite da nemate zato što ne delate. A ako ne
delate, nećete ni imati, u to nema ni najmanje sumnje. Vaš je
zadatak da iskoristite svoje znanje o ovom i ostalim zakonima
života kako biste obezbedili da vaši postupci budu svrsishodni,
smisleni i konstruktivni. Stvarajući svoj doživljaj kroz svoje pos-
tupke, donosićete odluke; te odluke će biti drugačije od mojih,
drugačije od bilo čijih. Slažem se s onom starom izrekom da
„nikad nećete sresti čoveka koji će na samrtnoj postelji žaliti što
nije više vremena posvećivao poslu“. Svi mi znamo šta je važno,
ali da li se koncentrišemo na to i radimo nešto povodom toga, ili
naprosto reagujemo na ono što je pred nama, nameravajući da
se uskoro pozabavimo i onim važnim stvarima?
Pritisnite okidač. Ostavite se toga što znate i uradite sa svo-
jim životom nešto drugo. Zivotpokreću trendovi i impulsi. Poč-
nete li da rađitc ncke drugc stvari, bilo to vežbanje, ispoljavanje
osecanja, naštavak Školovanja, molitva ili konkurisanje za novi
posao, vaši postupci će dobiti impuls. Šretaćete nove ljude; uka-
zaće vam se nove mogućnosti. Vrlo brzo, otkrićete da vaš život
više nije ona ista stara pesma. Shvatićete da stare izreke dugo
žive zato što su istinite: „Nema pogotka bez jakog udarca“; „Ne-
ćeš uhvatiti ribu sve dok ne baciš udicu u vodu“. Ovaj zakon vas
navodi da zamahnete palicom, to jest, da kažete svoje. On stav-
lja u vaše rečenice neke glagole i dodaje akciju vašem životu.

Zadatak br. 8: Ahp ste poput mnogih drugih Ijudi, jedna od

stvari o kojoj bi trebalo da se pobrinete jeste emocionalno „sustiza-
nje“ nehpg koga volite. Zar ne bi bilo tragično da vama —ili toj
osobi —ponestane vremena pre no sto prevaziđete svoju životnu
inerciju i kažete ono sto vam leži na srcu?
Pitanje osećanja kpja nameravamo da izrazimo, ali ih nismo
izrazili, predstavlja takp značajnu mogućnost za stupanje u akciju

141
 Z i v o t n e s t r a te g ije

da hoću odmah da kažem nešto o tome. Kao vežbu za život s a\ci-

jom, odmah sastavite listu od pet do deset Ijudi koji su najvažniji u
vašem životu. Zatim iskreno —iz dubine duše —napišite za svaku
osobu sve što bi ostalo neizrečeno akp bi jedno od vas ovog časa
umrlo.
Nemojte sad tu da mi se izvlačite, kao: „Dobro, nisam rekao,
ali ona jednostavno zna.“ Ne: kad umrete vi ili ta osoba, to je
zauvek. Nema druge prilike. Ako je, na primer, jedna od tih
osoba vaše dete, a vi, ne dao Bog, danas umrete, možda ste pro-
pustiii priliku, iako ste često želeli, da kažete nešto ovako: ,yolim
te. Ponosim se i uvek sam se ponosio tobom, iako ti to nisam
često govorio; možda ti nikada nisam rekao. Ti si nešto posebno.
Molim te, znaj da sam te voleo svakog dana tvog života. Sad
kada znam da moje vreme na ovom svetu ističe, strašno mi je
žao što nisam proveo više vremena s tobom, u nastojanju da te
bolje upoznam, i što nisam dozvolio da i ti bolje upoznaš mene.
Ti si dobar čovek i dobar sin. Svet je blažen što te ima. Budi mi
dobro i srećno, živi i voli. I znaj da je na ovom svetu bilo nekog
ko je znao koliko si ti poseban, ko je verovao u tebe i voleo te.
Budi dobar prema sebi, mene radi. Ako noćas umrem, umreću
miran, znajući da ti znaš šta sam nosio u srcu.“
Možda će ove reči, koje je moj otac meni rekao kratko vreme
pre svoje prerane smrti, i vama pomoći da počnete da izražavate
osećanja koja imate, a koja neizgovorena, bez onog kritičnog či-
nioca, delanja, nemaju nikakvu važnost. Nasuprot tome, ista ta
osećanja, izrečena iskreno, uvek se nose u srcu. Uradite ono što
je potrebno da biste stvorili sopstveno iskustvo. Moram da vam
kažem da ja, da mi otac nije rekao ove reči, ne bih „jednostavno
znao“. Morao sam to i da čujem. Isto važi i za ljude u vašem
životu.
To nije sve što sam dobio prilikom tog poslednjeg susreta sa
svojim ocem. I ja sam njemu govorio iz srca, a saznanje da ništa
nije ostalo neizrečeno predstavljalo mi je veliku utehu kada je
umro. U jednom trenutku pitao sam ga kako se oseća u fiziČkom
pogledu. Njegov odgovor je bio u tipičnom „doktor Džo“ (tako
su ga svi zvali) stilu: „Dakle, sasvim sigurno ne bih sebi kupio

142
 Z i v o t n a g ra c fu je d e la

one zelene banane, što moraju još neko vreme da dozrevaju.

Elem, bio sam prošle nedelje na nekoj sahrani i sveštenik je re-
kao da je to ’prelazak u bolji život’ i da bi trebalo da se ’radu-
jemo’. Koješta —ja hoću da na mojoj sahrani svi placu ili ima da
se vratim i napravim veliku gužvu!“ Bilo je jasno da je u miru sa
samim sobom i da je rešio da se na odlasku malo zabavi. Suočio
se s istinom i izašao na kraj s njom.
Zivot mog oca bio je prava lekcija o delanju. U svojoj se-
damdeset i prvoj godini, trideset godina pošto je diplomirao psi-
hologiju, upisao se na postdiplomske studije na bogosloviji da bi
magistrirao. Problem je bio u tome što se lako zamarao: njegovo
srce je bilo toliko slabo da je odjednom mogao da pređe najviše
dvadesetak metara, tako da je u,krug univerziteta morao da stiže
pola sata pre početka nastave. Od parkiraliŠta dalje, isplanirao je
rutu komplikovanu koliko i neka zamršena strategija fudbalske
utakmice: pedeset koraka do klupe u parku i odmor; trideset se-
dam koraka do panja i odmor; i tako dalje, svakog dana, sve da
bi prešao 150 metara. Međutim, uspeo je. Konačno, posle dve
godine i ko zna koliko usputnih odmaranja, moj otac je stupio
na podijum da primi svoju diplomu, a ceo amfiteatar se prolo-
mio od klicanja. Zato nemojte da mi pričate kako je teško nešto
uraditi.

Da li ste sastavili svoj spisak? Nadam se da vam to pisanje

pojašnjava potrebu za delanjem. Koje druge oblasti vašeg života
zahtevaju svrsishodnu, smislenu, konstruktivnu akciju? Dok za-
lazimo u delove ove knjige koji se bave razvojem vaše specifične,
lične životne strategije, ova vrsta procene mogla bi da bude veo-
ma korisna.
Tabela koja sledi može da vam pomogne da počnete.

Zadatak br. 9: U rubrici posvećenoj svakoj od \atcgorija vaseg

života nabrojte četiri ili pet glavnih akcija za koje smatrate da
morate da ih preduzmete u okpiru pojedine kptegorije. Na primer,
akp u oblasti porodičnog života shvatate da bi trebalo da provodite
vise vremena sa svojom decom, zapisite to. Akp je potrebno da pre-

143
 Z i v o t n e s t r a te g ije

L ič n o O d n o si P ro fe sija P o ro d ic a D u h o v n o st

1.

2.

3.

4.

5.

duzmete nešto u oblasti lićnog života, i to tabp što ćete svakpgjutra

posvetiti nekpliko minuta planiranju i organizovanju dana k°P j e
pred vama, onda zapišite i to. Nemojte ovome prilaziti kpo perfek-
cionista niti se previše baviti detaljima, a nemojte misliti ni da m-
orate odmah da se pozabavite svim tim pitanjima. Ovde je poenta
prosto u tome da identifikujete ne^e kjjućne oblasti svog života u
kpjima je potrebno da dejstvujete i zabeležite ih kp-kp biste ih imali
u vidu.
Sastavljanje ovakve liste trebalo bi da vam pomogne da uvi-
dite da ponekad put do značajne promene vodi kroz skeptičan
odnos prema onome „kako je sada“. Ako ćete svoj napredak
vrednovati prema rezultatima, onda morate da budete spremni
da preispitate svakj obrazac i svaku strukturu u svom životu. Mo-
rate da budete spremni da stavite pod lupu kako i gde provodite
svoje vreme, šta govorite sebi, kao i svald drugi aspekt vašeg bi-
vanja. I morate da budete spremni da sve to menjate. Cvrsto
odlučite da umaknete ludilu i uradite nešto drugačije. Nemojte
da imate nameru, već to zaista i uradite.

144
 Z i v o t n a g r a đ u je d e la

Ne kažem da je lako. Samo vam kažem da su preispitivanje

i spremnost da nešto uradite na drugačiji način suštinski koraci.
Oni su ključni činioci istinitosti koja može da vam pomogne i
koja će vam zaista i pomoći da uspešno izmenite svoj život onda
kad se svi oko vas izgovaraju, pričaju o dobrim namerama i vra-
ćaju se samodestruktivnom ponašanju umesto da se priklone du-
goročnim promenama.
Ako ste se celog života zavaravali, vrlo je moguće da patite.
Verovali ili ne, možda je to ovog trenutka i dobro, nešto što mo-
žete da upotrebite u svoju korist. Patnja, ako je priznate, može
da bude snažan podsticaj. Bilo kakav bol koji je trenutno prisu-
tan u vašem životu može da posluži kao gorivo u vašoj potrazi
za promenom. Ako vam je život zaista užasan, ali se u pogle-
du toga obmanjujete, totalno ste otupeli i ne obraćajući pažnju,
mehanički preživljavate dan za danom, onda nemate mnogo
podstreka za promenu. S druge strane, ako mnogo patite, on-
da priznavanje te patnje može da vas primora da se trgnete iz
obamrlosti. Nemojte poricati patnju, maskirati je ili je nazivati
nekim drugim imenom. Upotrebite je da biste došli do nečega
drugačijeg. Nemojte da racionalizujete i odlučujete da vi to zas-
lužujete, ili da to i nije tako loše. Priznajte to samom središtu
svoje svesti i biće dovoljno da vas pokrene.
Odrastao sam u Teksasu i, poput većine tamošnjih klinaca,
leti sam najčešće jurcao naokolo bos. Verovatno svi vrlo dobro
poznaju taj osećaj koji ja tako dobro pamtim.
Istrčite bosi na asfaltiran drum i kad se nađete negde na po-
lovini, u mozgu vam sine: „Joj! Stopala mi se tope\“U tom tre-
nutku, nešto morate da učinite. Možete da se vratite, možete da
nastavite napred, ali sasvim sigurno nećete ostati da stojite, čeka-
jući da plamenovi počnu da vam ližu u pravcu skočnih zglobo-
va. Nećete ostati da stojite nasred druma. Na ovaj ili onaj način,
pokrenućete se.
Bol vas navodi da odredite pravac kretanja. Iskoristite ga da
se što pre izvučete iz situacije u kojoj se nalazite i stignete tamo
gde želite da budetp. Isti taj bol koji vam je sada t^ret može da

145
 Z i v o t n e s tra te g ije

se preobrati u vašu prednost. Može da predstavlja upravo onaj

podstrek koji vam je potreban da biste promenili svoj život.
Neki ljudi kao da su prirodno skloni rizikovanju; oni nep-
restano pokušavaju, neprestano rade nešto, sve dok ne dobiju
ono što su želeli i o čemu su sanjali. Njihov umni sklop prihva-
ta rizik kao način života. Nisu spremni da se pomire s „vrapcem
u ruci“; ptica u njihovoj ruci mora da bude ona koju oni žele.
Drugi ljudi se, međutim, jagme za bezbednošću ili se povla-
če iz igre kad stvari počnu da bivaju zastrašujuće, nepoznate ili
teške. Ti ljudi se mire s onim što nisu želeli, i to iz veoma lo-
gičnog - mada neproduktivnog - razloga. Pomirivši se sa situa-
cijom, otklanjaju stres, pritisak i strah od pokušaja koji bi se
mogao završiti neuspehom. Zauzevši „sedište u sigurnoj zoni“,
izbegavaju rizik od neuspeha i bol koji uz to ide.
Ako se pretvarate da je ono što imate sasvim u redu i pravite
racionalnu analizu zašto ne želite ili ne zaslužujete više, nema
straha ni rizika od neuspeha. Uzimate ono što vam se pruža i
igrate na sigurno. U zoni sigurnosti nema naprezanja, nema
promena, nema rizika da zalutate u neistražene vode. Obrni-
-okreni, nikako ne valja; ako nastavite da pokušavate nešto novo,
strah može da postane tako snažan da stajete i ukopavate se u
mestu; ako se izvučete još pre no što išta pokušate, onda nema
ni šanse da ikada uspete u bilo čemu.
Rizif{ naprosto znači da se nešto vredno dovodi u opasnost.
U većini slučajeva, to nešto je, u najmanju ruku, vaš duševni
mir, način života, odnosi s drugim ljudima ili, možda, vaša
finansijska stabilnost. Sam čin priznavanja da želite više dovodi
u opasnost ravnotežu vaše egzistencije. Osećate napetost izme-
đu želje da sačuvate sigurnost ,,ne tražeći đavola“, koliko god to
prizemno i dosadno bilo, i nade i uzbuđenja koji vas prožimaju
pri pomisli da imate ono što stvarno želite. Bez obzira na vaše
životne okolnosti, čak i ako su bolne, talasanje žabokrečine mo-
že da bude zastrašujuće. Bol s kojim smo se srodili je poput
dugogodišnjeg poznanika: niste naročito bliski, ali se odavno
poznajete. Predvidljiv je, znate koliko gadan može da bude i
dokle seže. To ne važi za nove rizike. Pribojavamo se nepoz-

146
 Z i v o t n a g r a đ u je d e la

natog, a rezultati pokušavanja nečega novog uvek su pod zna-

kom pitanja. Koliko gadno može da bude? Može li da se desi da
sve izgubim? Sta ako ne uspem?
Setite se, ono čega se najviše plašimo jeste odbacivanje. Za-
sto? Zato što rezultate svojih napora vrednujemo na osnovu toga
da li nas svet prihvata ili ne. Smatramo li da je tako, reakcija sve-
ta je za nas barometar sopstvene vrednosti, barem u našoj glavi.
Neuspeh u bilo kojoj formi je u suštini odbacivanje. Ako pok-
renete neki mali biznis i završite bankrotstvom, to možete sebi
da protumačite kao da je svet rekao: „Nisi ti vredan naše pos-
lovne saradnje, naših para ni naše podrške. Odbacujemo i tebe i
tvoj trud i proizvode.“
Ukoliko je ono što nudite vaše prijateljstvo ili ljubav, razume
se da onda sve postaje ličnije i bolnije. Poruke koje mogu da se
protumače kao: ,,Ne želim te; nisi dovoljno dobar“, nisu nimalo
zabavne. Prisetite se, recimo, trenutaka u školi kad ste izdaleka
obožavali zenicu oka svog. Setite se zebnje povezane s poku-
šajem zakazivanja sastanka ili nade da će taj neko pokušati da
vam zakaže sastanak. Ponekad vam se činilo nezamislivo da
rizikujete poniženje ili odbacivanje, ili čak da dozvolite sebi da
se nadate. Zabavljanje s tom osobom bilo je nešto čemu niste
usuđivali ni da se nadate. Bilo je lakše ne učiniti ništa, ne stav-
ljati sebe na kocku.
Tako ide logika izbegavanja: nema pritiska, nema patnje,
nema straha; jednostavno ne uradiš to i problem nestaje. Sas-
tanka nije bilo, ali nema više ni zebnje. Svi smo donosili takve
odluke. Nazovite to izvlačenjem, prigušivanjem osećanja ili iz-
neveravanjem svojih snova, ali, u svakom slučaju, odustali ste od
sebe i svog života pre no što ste „osvojili nagradu". Život ne nag-
rađuje odustajanje. Vi ste jedini koji to radite. Nagrada koju sebi
dodeljujete za odustajanje može da bude lažni mir, mir ostvaren
po cenu vaših nadanja i snova.
Ono što vas čikam da uradite jeste da se dobro zagledate u
svoju kolebljivost. Da li je vaša nespremnost da se upustite u no-
vi poduhvat ili zanimanje uistinu opravdana? Ili je posredi slep,
nerazuman impuls straha koji parališe vaše postupke? Razmislite

147
 Z i v o t n e s tra te g ije

o ovome: mogućnost da pokušate nešto novo, želite više i pretr-

pite neuspeh ili odbijanje jeste nešto s čim se, na kraju krajeva,
možete izboriti, dok je strah da vam se to ne desi bezobličan,
neuhvatljiv i težak protivnik. Borba sa strahom je poput poku-
šaja da strpate maglu u džak; jednostavno nema ničega za šta
biste mogli da ga ščepate. Predavanje strahu je gore od trpljenja
posledica kojih se bojite. Odaberite da date sebi šansu. Normal-
no je biri zabrinutTuplašen. ali ne možete da dozvolite da vama
dominira strah.
Ljudi danas toliko pričaju o strahu da je to postalo, po mom
mišljenju, zgodan izgovor da sede po strani i ne čine ništa.
Jednom me je pozvao kolega koji je prolazio kroz emocio-
nalno teška vremena i želeo lečenje. Dr Džejson Doerti bio je
talentovan i predan psihijatar koji se nalazio na čelu odeljenja
za adolescente u jednoj velikoj privatnoj psihijatrijskoj klinici.
Takođe je obavljao divljenja vredan volonterski posao, baveći se
srednjoškolskom populacijom u svojoj opštini. Ovaj izuzetan
profesionalac mnogo je doprinosio svom gradu. Trebalo nam je
više ljudi poput njega.
Složio sam se da odem da vidim Džejsona i bio sam polas-
kan time što je tražio moju pomoć. Na vratima svog doma, dr
Doerti me je pozdravio nesigurnim stiskom ruke i usiljenim
osmehom. Sobičak u kome smo sedeli bio je mračan kao pečina;
sve roletne su bile spuštene. Isprekidanim glasom, poverio mi se
da više od dva meseca nije primio pacijenta niti se bavio svojim
poslom šefa bolničkog odeljenja. Zatim mi je preneo užasne
detalje incidenta koji ga je potresao do dna duše.
Jednog martovskog poslepodneva, na putu prema srednjoj
školi u kojoj je dobrovoljno radio s đacima, zaustavio se da otvo-
ri račun u novoj ekspozituri svoje banke. Dok je drugi u redu
čekao ispred blagajne, kroz vrata je uleteo naoružan čovek. Dr
Doerti se našao usred oružane pljačke, jedne od onih gadnih. Za
ciglo nekoliko sekundi, pred Džejsonovim očima, troje neduž-
nih ljudi ležalo je mrtvo, a on je stajao, zaprepašćen, u lokvi
krvi.

148
 Z i v o t n a g r a đ u je d e la

Pljačkaš je preskočio pult blagajne, razbivši staklo svojim

magnumom 357. Iza šaltera, paralizovana od straha isto kao i dr
Doerti, mlada činovnica je počela da zapomaže. Pljačkaš joj je
istog časa prislonio na potiljak cev pištolja i opalio, ne oklevajući
ni delić sekunde. Dr Doerti mi je suznih očiju opisao izraz na
licu mlade žene pre no što je bilo razneseno metkom. Revolveraš
se potom okrenuo 1 ustrelio jednog klijenta, a odmah zatim i
čuvara banke. Obojica su umrli na licu mesta.
Prepričavajući mi ovaj prizor, Džejson je nekontrolisano
jecao. Glava i ruke su mu se tresli kao da je električni napon pro-
lazio kroz njegovo telo. Pričao mi je kako je bio potpuno obam-
ro od straha i zaslepljen ljudskom krvlju i delićima tkiva koji su
mu se razleteli po licu. Još uvek ne shvatajući šta se dešava, istr-
čao je kroz vrata, a revolveraš je jurio za njim. Trčao je besciljno,
a ubica ga je uhvatio kad se sapleo i pao na parkiralištu nedaleko
od banke. Kleknuvši pored njega, revolveraš je hladnokrvno i
metodično prislonio cev pištolja na čelo dr Doertija i zatim pri-
tisnuo okidač. Ništa. Covek je još tri puta pritiskao okidač, ali
pištolj uporno nije hteo da opali. Iznerviran, zbunjen i uplašen
od dolaska policije, pljačkaš je skočio na noge i pobegao. Dr
Doerti je, kad su ga konačno pronašli, puzao kroz neko sokače
zaraslo u korov, drhteći, sav u modricama i ogrebotinama i pot-
puno izvan sebe.
Od tog mučnog događaja, dr Doerti više nije spavao, izne-
nada bi počinjao da se trese kao prut, nije mogao da se koncen-
triše i jednostavno više nikome nije verovao. Rekao je da ne
može ni da pomisli da izađe iz kuće. Bilo je jasno da pati od sin-
droma posttraumatskog stresa, poremećaja koji bi, da ga je opa-
zio kod nekog svog pacijenta, začas dijagnostikovao i lečio. Na-
ravno, stvari stoje sasvim drugačije kada ste vi pacijent.
Shvatajući koliko onesposobljavajući može da bude taj sin-
drom, ali i strah uopšte, radio sam s dr Doertijem nekoliko
narednih nedelja, često se nalazeći s njim po dva ili tri puta
nedeljno. Postepeno smo počinjali da napredujemo, uspešno eli-
minišući mnoge njegove simptome. Noćne more su prestale,
kao i epizode tremora. Istovremeno je, međutim, počeo da se

149
 Z i v o t n e s tr a te g ije

prilagođava neproduktivnom načinu života. Uvideo sam da je,

pošto mesecima nije radio van kuće, navikao da se ne bakće sa
zahtevima zahuktalog sveta psihijatrije. Nije preduzimao ništa,
zbog čega je patila njegova porodica, bolničko odeljenje na či-
jem se čelu nalazio, srednja škola i svi oni koji su se u njega
uzdali.
Dok smo se približavali trenutku podesnom za okončavanje
lečenja, bilo mi je jasno da je strah za Džejsona postao onaj do-
bar stari poznanik kojeg smo pominjali. Strah je postao njegov
izgovor da se ne vraća u igru. Ziveći u zoni sigurnosti omeđenoj
strahom i zidovima svoje kuće postajao je žrtva života.
Bilo mi je jasno da je Džejson, samozavaravajući se, u opas-
nosti da odustane od svog plodonosnog života i karijere. Takođe
sam shvatao i da mu prija dok razgovara sa mnom, svojim jedi-
nim bezbednim kontaktom sa spoljnim svetom. Znajući da sam
taj, nisam mogao da dozvolim da ovaj talentovan čovek s jedne
strane prevazide svoju traumu, a s druge ipak ne uspe da se vrati
svojoj ranijoj produktivnosti. Nisam više mogao da mu dozvo-
ljavam da se skriva iza straha.
Prilikom našeg sledećeg sastanka, rekao sam mu, otprilike,
ovo: ,,Ne razumem to sa strahom. Hoću da znam šta vam dajc
pravo da sedite sa strane samo zato što se plašite. Jasno mi je da
ste prošli kroz užasno iskušenje, ali to nije opravdanje za odus-
tajanje. Svi se mi plašimo. Niko od nas ne zna šta sutra može da
se desi. Niko od nas koji se bavimo ovom profesijom ne može sa
izvesnošću reći da se sledeći pacijent neće zbog nečega uzrujati,
doći naoružan i razneti nam glavu. Ali, odakle vam pravo da se,
s takvim talentom, obrazovanjem, zdravim telom i tako sjajnim
umom, povučete iz igre?“
„Nemate prava da se krijete iza straha. Nemate prava da tra-
ćite svoj dar. Nemate prava da o sebi brinete u tolikoj meri da vas
to sprečava da radite ono za šta ste se škoiovali. Zavaravate se, a
zavaravate i sve one kojima biste mogli da pomognete. Zato vam
kažem da je lečenje završeno. Možete da ležite tu i cvilite i puš-
tate da vas onaj ološ drži u šaci dok ste živi - a možete i da oba-
vite vizitu na svom odeljenju sutra ujutru. Vidimo se, dakle, u

150
 Z i v o t n a g ra c fu je d e la

bolnici, ako budete hteli. Potrebni ste tamo, druže moj. Vi ste
sada zdravi."
Shvatao sam da je došlo vreme da Džejson učini nešto. Strah
je bio suviše zgodno poštapalo; postalo je previše lako. Znao sam
da može da se trgne i oseti da je Ijudima potreban. Zivot nag-
rađuje dela, a on je očigledno morao da stupi u akciju.
Kad sam ga sutradan u sedam ujutru sreo u bolnici, rekao
sam: „Kako ste, doco?“ Pogledao me je, osmehnuo se i rekao:
,,Ne želiš da znaŠ. Idem da radim.“ Možda se bojao, ali bio je
tamo jer je morao i jer je zasluživao da bude. A šta je s vama?
Kada je reč o delanju u senci straha, verovatno ne morate
mnogo da pretresate pamčenje da biste znali da ste to već radili.
Rizikovali ste kad ste s puzanja prelazili na hodanje; kad ste u
školi prelazili iz razreda u razred; kad ste prvi put zaplivali; kad
ste se odselilj od roditelja; kad ste promenili zaposlenje, ili dali
otkaz, ili našli nov posao u drugom gradu; kad ste bojažljivo
zakazali prvi sastanak. U svim ovim situacijama, ostavili ste bez-
bednu jednoličnost iza sebe, jer ste poželeli nešto više i pružili
ruku za tim. To što želite nešto više je uglavnom dobro, jer pro-
širuje vaše horizonte i omogućava vam da razvijete svoje sposob-
nosti i poznavanje sveta. Pomislite, na primer, kakvi bi vaš život
i karijera bili da nikad niste prešli s puzanja na hodanje.
Poenta je u tome da, bez obzira na navike i šablone prema
kojima živite, morate da shvatite da više nema potrebe da_živite
na tapnačin. Koliko god vam se to nelogično činilo, morate da
ođlučite da ste vredni preny,imanja riz'^a Morate da odlučite da
vaši snovi nisu na prodaju. Morate da odlučite da ste i vi, jednom
u životu, spremni da dozvolite sebi da želite, dosegnete, priznate
da živite „izneverenim" životom. Morate da budete spremni da
kažete: „Znam da će neko vreme boleti; znam i da će neko vre-
me biti zastrašujuće, ali ja sam vredan. toga. Neću više da odu-
zimam sebi šansu da ostvarim svoje ciljeve i snove. Postaviću
sebi ciljeve, smisliću strategiju Ipreduzeti akciju."
Vrsta odluke o kojoj ovde govorim jeste zivotna odluka. Zi-
votne odluke vas umnogomc dcfmišu kao ličnost: posredi su
fundamentalne odluke koje služe kao psihološko i bihevioralno

151
 Z i v o t n e s t r a te g ije

sidrište vaših vrednosti. Na primer, zar niste doneli životnu od-

luku da nećete krasti? Odbijanje da budete osoba koja krade
jeste fundamentalna vrednost koju ste ugradili u samu suštinu
svoje duše. Nema potrebe da se svakodnevno vraćate na to pita-
nje niti da vodite aktivnu i otvorenu debatu o tome. To je odlu-
čeno. Ako putujete van grada i ,,kratki“ ste s gotovinom, nećete
se dvoumiti između ođlaska do najbližeg bankomata ili pljač-
kanja prodavnice na ćošku. Nećete se dvoumiti jer o nekim stva-
rima naprosto nema diskusije; doneli ste životnu odluku. Ona je
deo vaše ličnosti.
Da nije životnih odluka, morali biste svakodnevno da se vra-
ćate na sva moguća pitanja. Ponekad biste odlučili ispravno,
ponekad ne. Jasno, donošenje životne odluke je nešto vrlo oz-
biljno. Zauzimanje takvog samodefinišućeg stanovišta trebalo bi
da usledi tek nakon što pažljivo i iskreno promislite. O životnim
odlukama biće više reči u Poglavlju 8, u kojem ćemo se usred-
srediti na upravljanje životom.
Nadam se da ste doneli životne odluke u vezi sa svojim
integritetom, predanošću Gospodu i ulogom u svojoj porodici.
Možda ćete, međutim, morati da, kao deo svoje životne strategi-
je, ugradite i neke nove u srce svog sistema vrednosti.
Uzmite u obzir da ćete možda morati, u interesu ugrađiva-
nja zakona Zivot nagrađuje dela u svoj život, da donesete život-
nu odluku da stavljate sebe na kocku, čak i ako se to kosi s vašim
primarnim instinktom samoodržanja. To je izazov vašoj prirod-
noj žudnji za bezbednošću i sigurnošću. Podozrevam, međutim,
da je ovo jedan od onih trenutaka kad morate sebi da kažete da
je vreme da ostavite prijatno i poznato iza sebe. Odlučite da ćete
se kretati napred i naviše. Donesite životnu odluku da rizikujete
razborito i odgovorno. ali da svakako rizikujete. Ne govorim
ovde o šKakanJu bez padobrana. Govorim o tome da dopustite
sebi da želite više i delate kako biste to i postigli.
To, razume se, znači i da morate da obavite mali razgovor sa
sobom, koji bi trebalo da teče otprilike ovako:
- „Biće i neuspeha."
Znam; izboriću se s njima.

152
 Z i v o t n a g ra c tu je d e la

- „Možda nećeš uspeti.“ < /

Možda neću odmah, ali neću zbog toga skrenuti sputa. To što ću
pokusati i neću ulpeti ne govori o tome hplipo vredim.
- „Ljudi će te odbijati.11^
Ne dobijamo uve\ otprve ono što želimo. Ali apo nastavim da
tražim, nastavim da radim do\ ne dobijem ono što želim, na kraju
ću ipap biti prihvaćen. /
- „Bićeš promašaj.“ \y
Biću promašaj samo akp prestanem da se trudim čim se pojave
prve teškpće.
- ,,Da li si zaista vredan i sposoban za to?“
Da, jesam. U svafpm slučaju, mislim da ču na f{raju znati, jer
ću uraditi to.

Čvrsto rešite da ćete rizikovati, učiniti napor i biti uporni u

nastojanju da ostvarite svoje ciljeve. Vaš život bi trebalo da bu-
de ispunjen pobedama i nagradama. Ako gubite, znači da neko
drugi pobeđuje, tako da vam je jasno da se može pobediti. I vi to
možete, ali ne slučajno. Pobeda će se desiti jer ćete je vi ostvari-
ti. Desiće se jer znate šta hoćete i krećete se u tom pravcu strate-
gijski, dosledno, smisleno i svrsishodno. Defajte i insistirajte na
rezultatima. Ovo je nadasve važan zakon života.

153
 Poglavije 7

NE POSTOJI STVARNOST;
POSTOJI S A M O PERCEPCIJA

N išta nije c/obro i!i loše, a /i 3a razmiš/janje čini takvim.

Zivotni zakon br. 6:

Ne postoji stvarnost; postoji samo percepcija

V'aša strategija: Identifikujte filtre kroz koje posmatrate svet.

Priznajte svoju istoriju, ali tako da vas ona pri tom ne
kontroliše.
Ovo je zakon toliko dubok da određuje da li ste srećni, zado-
voljni i spokojni. Prihvatanje ovog zakona znači da ste usvojili
činjenicu da, hez obzira na to šta se dešava u vašem životu, do
vas stoji kako čete interpretirati taj događai- Kakvo god značenje
ili vrednost imala neka okolnost, za vas će imati ono značenje ili
vrednost i^oje joj vi pridaiete.
Da biste shvatili kako funkcioniše ovaj zakon, prvo morate
da shvatite razliku između senzacije i percepcije. Kad vaše oči
primaju svetlosne talase, ili vaše uši zvučne talase, to je senzaci-
ja: fenomen stimulansa koje primaju vaši čulni organi. Percep-
cija, s druge strane, jeste vaše organizovanje i interpretiranje tih
senzacija. Percepcija je nivo na kojempridajete značenje senzaci-
jama koje primate iz sveta.

155
 Z i v o t n e s tra te g ije

Opaska da se „lepota nalazi u očima posmatrača" priznaje

da se vaša percepcija može umnogome razlikovati od moje. I vi
i ja gledamo istu sliku i meni se možda dopadne; vama možda
ne. Isto važi i za svaki pojedini događaj u vašem životu. Ne
možemo da pričamo o onome što se dešava u vašem životu, a da
ne uzmemo u obzir vaše tumačenje tih dešavanja.
Budući da ste jedinstveni kao pojedinac, vaša percepcija je
takođe jedinstvena. Bez obzira na to koliko mislite da ličite na
nekog drugog, značenja koja pridajete onome što se događa u
vašem životu samo su vaša. Nepriznavanje ovog principa stvara
više nevoija nego što možete da zamislite.
Na primer, sada znamo da uz individualne razlike koje pos-
toje među ijudima uopšte u pogledu percepcije i interpretacije,
postoje i poine razlike koje odlikuju percepciju muškaraca i že-
na. Bračne parove ovaj fenomen muči od pamtiveka.
Dobro je poznato da muž i žena, posmatrajući istu situaci-
ju, mogu da iznesu dve potpuno različite verzije njenog znače-
nja. Ova „nepodudarnost percepcija“ može da dovede do frus-
tracije, konfuzije i bračne nesloge. Konkretno, testirajući tokom
godina ovu teoriju kod doslovno nekoliko hiljada parova, otkrio
sam da žene i o najsvakodnevnijim poslovima imaju mišljenje
veoma različito od onog koje imaju muŠkarci. Postoje velike ne-
podudarnosti u tome kako partneri interpretiraju nešto tako jed-
nostavno kao što je iznošenje đubreta. Muškarci su skloni da to
svrstavaju u kategoriju dužnosti. Većina žena pak tumači to kao
čin ljubavi. Zene su mi takvo svoje razmišljanje objasnile na
ovaj način: „Iznošenje đubreta je neprijatan posao, a ako me on
voli, učiniće to da ja ne bih morala. Ako ne radi one stvari za
koje zna da poboljšavaju moj život, znači da mora biti da mu
nije ni stalo do kvaliteta mog života, po čemu zaključujem da
me ne voli.“
Nasuprot tome, muŠkarci iznošenje đubreta opažaju samo
kao jednu od mnogih dužnosti koje moraju da obave u toku
dana. Njihova percepcija toga je takva da će, ako ,,ne uhvate vre-
mena“ da to učine danas, jednostavno to uraditi sutra. Na pamet

156
 N e p o s t o ji s tv a r n o s t; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

im ne pada da njihova žena, koja ovaj kućni posao smatra činom

ljubavi, njihov propust tumači kao da nije voljena,
Nastojanjem da utvrdimo ko je u ovom scenariju u pravu, a
ko greši, nećemo dobiti ništa. Nijedno od bračnih drugova nije
u pravu i nijedno ne greši. Ne postoji stvarnost; postoji samo
percepcija. Ako ona propust u obavljanju ovog kućnog posla tu-
mači kao indikaciju da nije voljena, onda je to tumačenje za nju
isto toliko stvarno koliko i sunce koje se svakog jutra rađa na
istoku. Ako on pak iznošenje đubreta smatra samo jednim od
kućnih poslova i ne pridaje mu apsolutno nikakvo emocionalno
značenje, ta njegova percepcija je njemu isto tako stvarna koliko
i njena njoj. Stanovište koje imate o nekom događaju odrediće
koje će značenje taj događaj imati za vas. Ključna tačka je ta da,
kada je vaša percepcija posredi, imate sposobnost da, ako želite,
odaberete nešto drugo od onoga što ste trenutno izabrali. Kada je
reč o tome kako vidite stvari, zaista imate izbora.

Jedna od najokrutnijih proba ove istine koju možete da za-

mislite desila se u životu dr Viktora Frankla, austrijskog psihija-
tra koga su nacisti tokom II svetskog rata držali zatvorenog u
koncentracionom logoru Aušvic. Esesovci su mu ubili ženu i ro-
ditelje, a sada su, podvrgavajući ga svim mogućim poniženjima,
držali njegov život u svojim rukama. Pišući kasnije o onome što
je proživeo u logoru, dr Frankl je opisao opsesivnu kontrolu ko-
ju su sprovodili čuvari: svakog dana su on i ostali logoraši dobi-
jali naredbe kad da sednu, kad da ustanu, kad da rade, kad da
jedu i kad da spavaju - kao i da li će im biti dozvoljeno da žive
ili će umreti.
U svojoj fascinantnoj i inspirativnoj knjizi Covebpva potraga
za smislom (Man’s Searchfor Meaning) , dr Frankl je zapazio da je
uprkos ovim beskrajnim zverstvima, otkrio jedan veoma važan
aspekt svog bitisanja, koji esesovski čuvari nisu mogli da kon-
trolišu. Oni, naime, nisu mogli da imaju kontrolu nad stavom
koji je on zauzimao u pogledu svojih patnji. Oni nisu mogli da
mu narede kako da tumači njihove postupke i reaguje na njih.

157
 Z i v o t n e s tr a te g ije

U određenom trenutku, negde na sredini svog tamnovanja,

dr Frankl je doneo životnu odluku. Uvideo je da će poluded ne
bude li našao smisao za patnjc kojc je trpeo. Odlučio je, zato, da
živi prema prinicipu da „ovaj život znamo i doživijavamo samo
kroz smisao ili značaj percepcije koji mu pridajemo“.
Verujem da je ova lekcija iz iskustva dr Frankla dvostruka.
Prva je njegovo shvatanje da u svakoj situaciji možete da odabe-
rete svoju reakciituJaezt obzira na okolnosti, vaša percepcija tih
događaja biće ona koju sami odaberete. Međutim - što je pod-
jednako važno - dr Frankl je, otkrivši da ima ovaj izbor, uvjdeo
mogućnost da dokaže da to otkriće važi i pod najekstremnijim
okolnostima. Da je umro pre no što je uspeo da prenese drugi-
ma ono što je shvatio, to bi značilo da je patio ni za šta. Iz pat-
nji koje je trpeo proizašla je njegova rešenost da preživi i obelo-
dani svetu svoje otkriće.
Verujem da mogu mirne duše reći da vi nikad nećete morati
da prođete kroz iskušenje kroz koje je prošao dr Frankl. Ipak,
ova poruka ima neposrednu primenu. Događaji u vašem sva-
kodnevnom životu imaju samo onaj značaj kojjjm vi pridajete.
Drugačije rečeno, nema dobrih ili lošIFvesti. Imate moć da oda-
berete svoju percepciju. I primenjujete ovu moć izbora u svim
okolnostima, svakog dana svog života.
Kad razmislite o relevantnosti ovog opažanja za vaŠ sopstve-
ni život - zapravo, za svačiji život - verujem da vam je jasno
zbog čega ovo smatram tako dubokom istinom. Filozofija dr
Frankla je danas isto tako istinita kao što je bila u jezivim okol-
nostima koncentracionog logora. Razmislite o tome. Kad u no-
vinama pročitate naslov: „Demokrate osvojile većinu u Senatu,“
da li je to dobra ili loša vestP Nijedno od toga, u stvari; to je samo
vest. Nije ni dobra ni loša, sve dok joj vi ne pridate značenje. Ako
ste demokrata, biće vam drago zbog političkog uspeha Demo-
kratske partije i onda je to za vas dobra vest. Ako ste republi-
kanac i niste oduševljeni onim što demokrate rade, onda je vest
za vas svakako loša. Glavna stvar koju valja napomenuti jeste da
vaša reakcija na naslov nije u funkciji onoga što se desilo, već
toga kako ste odabrali da shvatite šta se desilo.
 N e p o s t o ji s t v a r n o s t ; p o s t o j i s a m o p e r c e p c ija

Ne preporučujem da bi jedan od vaših izbora trebalo da bu-

de odluka da sve što vam se dešava u životu „nije loše“. Očigled-
no, posredi nije uvek racionalna reakcija. Kad bi se nešto loše ili
tragično desilo vašem detetu ili nekoj drugoj dragoj osobi, od vas
se svakako ne bi mogla očekivati racionalizacija tipa ,,ko zna
zašto je to dobro“; ipak, imate izbor: taj događaj može da bude
vaša potpuna propast ili pak nešto s čim uspevate da se izborite
na konstruktivan način.
Ako vam se, recimo, dete povredi, možete da rešite da iz do-
gađaja nešto naučite i da u budućnosti efikasnije zaštitite svoju
decu. Možete odlučiti i da se pobrinete da dete nauči kako da
izlazi na kraj s nedaćama i prevaziđe ih. Možete da rešite da ga
naučite da zdravlje i lična bezbednost ne smeju da se uzimaju
zdravo za gotovo. Možete da odlučite da preduzmete korake da
izmenite okolnosti u kojima je došlo do povrede i tako zaštitite
ostalu decu.
Gde god pogledate, vidite primere ove vrste stvaranja nekog
dobra iz nesreće. „Majke protiv pijanih vozača“ (Mothers Aga-
inst Drunk Drivers, MADD) ne samo što je divna organizacija
već i savršen primer kako roditelji koji su pretrpeli ranjavanje ili
gubitak deteta krivicom neodgovornog društvenog elementa re-
šavaju da, pokretanjem društvene akcije, daju smisao svojoj pat-
nji. Molim vas, ne pomišljajte ni na trenutak da nagoveštavam
da bi ijedan od tih roditelja trebalo da smatra svoje društveno
angažovanje vrednim ranjavanja ili smrti svog deteta. Samo
ukazujem na to da je njihova reakcija na ono što se desilo bila
njihov izbor i da su odabrali konstruktivnu alternativu. Imate,
dakle, izbora u pogledu toga kako ćete opažati svet.
Svi mi gledamo svet kroz svoje individualne filtre. Ti filtri -
naši karakteri, stavovi, gledišta, naši ,,stilovi“ - imaju veoma
snažan uticaj na to kako interpretiramo događaje koji nam se u
životu dešavaju; te interpretacije, zauzvrat, određuju kako ćemo
reagovati, a time i kakva će naposletku biti reakcija na nas. Pri-
sustvo ovih filtera nije ni dobro ni loše; ono je naprosto činjenica.
Neki filteri su zdravi i konstruktivni, dok su neki drugi deformi-
sani i destruktivni. Međutim, da biste efikasno živeli, morate da

159
 Z i v o t n e s tra te g ije

priznate prisustvo tih filtera i pobrinete se da ne izvitoperuju vašu

percepciju, jer bi vas tako nešto odvelo u pogrešnom pravcu pri-
likom donošenja odluka. <
Nema sumnje u pogledu toga da su filteri kroz koje gledamo
svet umnogome nusproizvod načina na koji smo sticali sazna-
nja o njemu. Neko ko je, nažalost, odrastao i neprijateljskom i
nasilnom okruženju, verovatno će svoja iskustva propuštati kroz
filter koji će ga navoditi da svet tumači kao preteće mesto. Na-
suprot tome, osoba čije je odrastanje proticalo u atmosferi ijuba-
vi i topline vrlo je verovatno da će posmatrati svet kroz filter koji
će činiti da joj on uvek izgleda divan.
Setite se, međutim, lekcije iz Zivotnog zakona br. 2: Sami
stvarate sopstveni doživljaj sveta. Vi ste odgovorni. To znači da ne
smete da koristite ranije događaje kao izgovor. Da, mi jesmo
proizvodi načina na koji smo sticali saznanja o svetu. Deca uče
ono što proživljavaju. Međutim, ono što morate da shvatite jeste
da ovde i sada ne mora da bude bitno da li je vaša prošlost bila
lepa ili ružna; bila je i gotovo. Nećemo da raspravljamo o tome
da li ste nekada davno dobili dobre ili loše karte, poštenu ili ne-
poštenu pogodbu, da li su prema vama postupali dobro ili nisu.
Pretpostavimo na trenutak da se nalazimo u psihijatrijskoj ordi-
naciji. Svakako da želim da znam vašu prošlost. Sto je još važ-
nije, želim da vi znate svoju prošlost. Hoću da vi shvatite da je
to što ste bili silovani ili premlaćivani kada ste imali pet godina
sasvim razumljivo iskrivilo vašu sliku o ljudskim odnosima.
Svakako da ne bih raspravljao s vama o tome da li je to što
ste bili silovani ili premlaćivani pravedno ili „prosto deo života“;
naravno, složio bih se s vama da to nije pravedno - Štaviše, da je
užasno. To nije poenta poznavanja prošlosti. Vrednost pozna-
vanja prošlosti je u tome što tako postajete svesni da je neko sta-
vio na vaše oči i um filter koji utiče na to kako gledate svet. Cim
to shvatite, možete da uzmete u obzir činjenicu da je filter tu.
Nastavite li da svet posmatrate kroz filter koji su stvorili
prosli događaji,jznači da dozvoljavate svojoj prošlosti da kontro-
liše i diktira vašu sadašnjost i budućnost. Uzmite primer osobe
silovane i tučene sa svega pet godina života. Jedino što može da

160
 N e p o s t o ji s t v a r n o s t ; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

bude gore od toga što joj se desilo jeste da dopusti da joj taj
događaj uništi ceo život, time što će obojiti njen pogled na svet
trideset, četrdeset ili pedeset godina kasnije. U tom scenariju,
događaj se nikad ne završava; on traje zauvek. Kao što ste već
shvatili, ne možete da izmenite ono što ne priznajete. Kad jed-
nom priznate da je patnja zbog određenog događaja izmenila
način na koji gledate svet i ljude u njemu, možete da rešite da
više ne budete zatvorenik tih percepcija.
Prema tome, morate ,,to“ da priznate, šta god ,,to“ bilo u
vašem slučaju, i da shvatite da je dovelo do iskrivljavanja vaše
perspektive, vaše percepcije i vašeg iskustva. Međutim, ništa od
toga vas ne čini iole manje odgovornim. Vi izvesno niste odgo-
vorni za to što ste kao dete bili silovani ili zlostavljani. Nepore-
civo ste, međutim, odgovorni za svoju sadasnju reakciju na to.
Kada prolazi kroz filtere, percepcija mora da se testira. U suprot-
nom, dolazi do dramatične samoobmane.
Ukoliko se sada ne pitate: „Kroz koje ja to filtere posmatram
svet?“ —trebalo bi. Identifikujte te filtere tako da možete da ih
kompenzujete. Jeste li svadljivi - da li ljude generalno saglčda-
vate kao neprijatelje, iako oni to nisu? Da li ste ljuti na pripad-
nike suprotnog pola? Da li ste neverovatno naivni i puni siepog
poverenja? Koji god bio vaš filter, vi morate da ga znate.
Verovatno ste primetili da ima ljudi koji, suočeni sa stresom
i zahtevima, podležu panici, počinju otežano da dišu ili bivaju
,,rastrojeni“. Siguran sam da znate i one druge, koji se u trenuci-
ma krize ponašaju kao riba u vodi i imaju najbolji učinak upra-
vo pod pritiskom. Dakle, dve potpuno suprotne reakcije na pot-
puno isti stimulans. Zašto? Zato što jedna osoba provlači krizu
kroz filtar koji prouzrokuje da je ona opaža kao sveopštu i ne-
kontrolisanu, dok filter druge osobe kaže: „Ovo je prilika da
zablistam.“
Kad postanemo svesni filtera neke druge osobe, to je najčešće
zbog toga što taj filter doprinosi ponašanju za koje nalazimo da
je neobično, ako ne i krajnje bizarno. Ljude s „neobičnim filte-
rima“ često etiketiraju kao ludake. Mada je istina da se mnogi od
njih nalaze u psihijatrijskim bolnicama, s mnogima od njih se

161
 Z i v o t n e s tr a te g ije

srećemo u svom svakodnevnom životu i, kao što znate, s njima

nikad nije dosadno. Sad, uobičajeno pogrešno shvatanje je da ti
ljudi jednostavno ne umeju da rasuđuju. Međutim, ništa ne bi
moglo da bude dalje od istine. Staviše, mada je jasno da imaju
drugačije stanovište o stvarima, njihovo rasuđivanje je uglav-
nom vrlo slično vašem. Jednostavno polaze s drugačijih pozici-
ja, buduči da je njihov filter (ili filteri) drugačiji.
Možda se sećate da je stvaranje pogrešnih početnih pretpos-
tavki pomenuto u Poglavlju 1, kao jedan od vidova „epidemič-
nog ponašanja". Siguran sam da se slažete da ste - poput svih
ostalih - tu i tamo imali pogrešne pretpostavke u vezi s nekim ili
nečim i da vas je ta pretpostavka odvela u pogrešnom smeru. Isto
može da se kaže i za one koji nastanjuju naše psihijatrijske insti-
tucije. Jedina razlika je u tome što su njihove početne pretpo-
stavke otišle dalje od uobičajenih životnih tokova nego vaŠe. Me-
đutim, i vi i duševno obolela osoba činite bitnu grešku, koja se
sastoji u tome da ne proveravate svoje pretpostavke pre no što poč-
nete da ih prihvatate kflo istinite.
Tokom prve nedelje svog stažiranja u bolnici za ratne vete-
rane u Vakou, upoznao sam pacijenta koji je izgledao tako kao
da uopšte ne pripada tu. Većina pacijenata, naime, bila je kraj-
nje siromašna. Uglavnom su bili razbarušeni, neuredni i bedno
obučeni. Međutim, taj džentlmen je imao uglađenost i pojavu
jednog Kerija Granta. Dok je tiho ćaskao sa mnom u holu,
obučen u trodelno odelo, čovek bi pomislio da je to neki od
članova upravnog odbora koji čeka da počne sastanak. Komen-
tari koje je razmenjivao sa mnom bili su lucidni i artikulisani
koliko i komentari bilo koje druge osobe koju sam u životu sreo.
Staviše, u prvom trenutku sam pomislio da je to jedan od lekara.
Zatim sam upoznao lekare i shvatio da je previše doteran da bi
bio jedan od nas. Posle nekoliko minuta, prišao sam svom šefu i
pitao ga o tom čoveku. Sef se samo osmehnuo i promrmljao:
„Stvari u vezi s Ričardom nisu baš onakve kakve izgledaju. Sa-
mo budi strpljiv."
Tada sam već smatrao sebe vrlo dobrim psihologom, mada
zapravo uopšte nisam imao iskustva. Bio sam siguran da znam

162
 N e p o s t o ji s t v a r n o s t ; p o s t o j i s a m o p e r c e p c ija

sve što ima da se zna. Ubeđen da moj šef greši, ponovo sam stu-
pio u razgovor s Ričardom, koji je tvrdio da je ratni veteran i da
povremeno dolazi u bolnicu, čisto da bi se oporavio od iscrp-
ljenosti. To me je iznerviralo; sećam se da sam, odlazeći od nje-
ga, pomislio da bolnica za ratne veterane nije nikakav hotel niti
odmaralište i da bi trebalo da Ričard ode kući.
Posle otprilike nedelju dana, jednog sunčanog novembar-
skog poslepodneva, šetao sam bolničkim parkom uživajući u
toplini kasnog miholjskog leta. Prilazeći klupi, primetio sam da
se neko krije ispod nje i trese kao prut. Bio je to Ričard. Požurio
sam do njega, sagnuo se i upitao: „Ričarde, šta se dešava?“
,,Dole!“ viknuo je. „Dole! Pucaju, pucaju!“
Odmah mi je palo na pamet da uopšte nije tako neverovat-
no da psihijatrijska bolnica sa hiljadu dvesta kreveta postane
poprište nasumične pucnjave od strane nekog ko je rešio da ubi-
ja. Bacio sam se na zemlju. Zavukavši se pod klupu zajedno s
Ričardom i pretraživši potom pogledom horizont u svim pravci-
ma, zatražio sam da mi kaže šta se dešava. Ričard mi je, sav
uplašen, objasnio da ,,na njega pucaju puškama s toplotnim zra-
cima“. Bilo mi je više nego neprijatno dok sam se izvlačio ispod
klupe, otresao od prašine i potom seo na tu istu klupu, poku-
šavajući da povežem konce onoga što se upravo dešavalo.
Da skratim, Ričard je nosio crnu košulju od najlona; sedeo
je na klupi; sunce ga je udaralo pravo u leđa. Pošto je ipak bio
novembar, čim bi sunce zašlo za oblake bilo je prilično sveže;
međutim, čim bi njegovi zraci udarili direktno u vas, bilo je
znatno toplije. Osetivši toplotu na leđima, Ričard je pretpostavio
da ga ,,oni“ napadaju oružjem s toplotnim zracima.
Pogrešna početna pretpostavka, naravno. Svakako i donekle
bizarna. Međutim, da je njegova pretpostavka bila tačna, zar ne
bi ostatak Ričardovog ponašanja imao savršenog smisla? Po-
verujete li da pucaju na vas, zar ne biste - sasvim logično -
potražili zaklon, bili uplašeni za svoju bezbednost, upozoravali
druge i bili jako uzrujani? Ričard se nije ponašao nelogično; on
je naprosto napravio pogrešnu početnu pretpostavku i propustio
da proveri njenu istinitost.

163
 Z i v o t n e s tra te g ije

Zar to nije upravo ono što i vi radite? Zar ne stvarate pret-

postavke koje ne proveravate i potom ih tretirate kao svetu isti-
nu? I nije li posledica takvog ponašanja to što konstruišete stvar-
nost koja se ne zasniva na činjenicama več na neproverenim
opažanjima? Možda vaše neproverene pretpostavke nisu tako
čudne kao Ričardove, ali mogu da budu podjednako pogrešne.
Razmislite o tome. Možda vaša pogrešna početna pretpos-
tavka glasi: „Niko me ne voli.“ Ako je tretirate kao istinitu i ne
proveravate, možda nikada nećete dobiti informaciju da nije
tako. U bilo kojoj vrsti društvenih kontakata, vaša pretpostavka
će prouzrokovati da donesete pogrešan sud o tome šta bi trebalo
ili ne bi trebalo da uradite. Neko malo ekscentričnijeg uma
možda veruje da se ceo svet zaverio da mu dođe glave (što, na-
posletku, nije ništa drugo do nešto ekstremnija verzija onoga
„niko me ne voli“). Pretpostavimo da je i ta osoba, kao i vi, pro-
pustila da proveri svoju početnu pretpostavku. I vi i ona ste,
dakle, u startu pogrešno pretpostavili; nijedno od vas se nije pot-
rudilo da proveri istinitost ili verodostojnost svoje pretpostavke.
Moje je mišljenje da ste, ako se izuzmu ova dva početna defekta
u vašem razmišljanju, i vi i vaš ekscentričniji sadrug od te tačke
nadalje pokazali dobru logiku. Da biste napravili velike greške,
uopšte ne morate da se ponašate nelogično. Ako počnete pogreš-
no i zatim razmišljate ispravno, ipak ne pogađate u metu.
Nažalost, naši filteri su najviše iskrivljeni upravo kad posmat-
ramo sami sebe. Sasvim prirodno, ljudi naprosto ne vide sebe u
realnom i objektivnom svetlu. Pomislite samo koliko ste puta
čuli kako neko prepričava neki incident iz svog života a da pri
tom uopšte ne primećuje da je sam odgovoran za njega. Slušate
ga kako krivi druge ljude koji su bili upleteni, kako se detaljno
bavi njihovom odgovornošću i nijednom rečju ne pominje ono
što je očigledno svima koji ga slušaju —sopstveni doprinos inci-
dentu.
Radim s briljantnim i sofisticiranim sudskim analitičarem
čije ime ovde neću pominjati, jer bi bilo suviše indiskretno. Za
ovu priliku, nazvaću ga Lindon Meklenan. Pre nekoliko godina,
kao četrdesetogodišnjak, Lindon se tek bio doselio u grad i priv-

164
 N e p o s t o ji s tv a r n o s t; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

remeno iznajmio stan. Dok sam jednog ponedeljka ujutru pro-

lazio pored njegove kancelarije, načuo sam kako kolegama pre-
pričava šta mu se desilo u zgradi tokom vikenda. Prema njego-
voj priči, drugi stanar - muškarac, verovatno dvadesetih godina
- ušao je u perionicu i bez pitanja povadio Lindonove stvari iz
mašine za sušenje veša, nabacao ih na sto i zatim stavio svoj veš
u tu mašinu. Lindon, koji je nakratko izašao iz perionice, vratio
se taman na vreme da bi bio svedok ovog očigledno gnusnog
prestupa spram svoje odeće. Dok nam je pričao o tome, lepo se
videlo da je još uvek zaprepašćen. Sad, priznajem da nisam baš
najbolje upoznat s protokolom ponašanja u perionicama i da
nisam odmah najbolje shvatio kuda vodi ta priča.
Lindon je rekao da je otvoreno zamerio mladom čoveku na
drskosti, posle čega je usledila rasprava. U roku od nekoliko se-
kundi, pošto im je izgleda ponestalo reči, Lindon i nepoznati
mladić su se rvali na podu i tako dokotrljali pod sto, gde se
Lindon nadneo nad mladića, daveći ga. Sledeći deo priče Lin-
don je ispričao sav zapenušen. Sedeći mu, dakle, na grudima i
daveći ga obema rukama, Lindon je vikao na mladog čoveka:
„Pustiću te samo ako obećaš da ćeš da se uozbiljiš i ponašaš u
skladu sa svojim godinama!“ Priča se završila tako što nas je
Lindon pitao možemo li da poverujemo koliko je detinjasto i
nezrelo bilo ponašanje tog mladića.
Palo mi je na pamet da se Lindon - koji se sa svojih četrde-
set godina potukao s nekim pod stolom u perionici posle raspra-
ve oko mašine za sušenje veša - i sam poneo prilično nezrelo, pa
sam to i rekao. Pogled pun nerazumevanja kojim je Lindon
dočekao ovu moju opasku rekao nam je da mu tako nešto nikad
nije palo na pamet. Bio je potpuno zaboravio na sopstvenu ulo-
gu u incidentu i očigledno se šokirao kad smo se svi zacenili od
smeha. Od tada ima nadimak ,,Perionica“. (On se nada da će se
jednom iskupiti, ali ne ako se ja nešto pitam.) Poenta je u tome
da je za Lindona bilo gotovo nemoguće da bude objektivan u
pogledu sopstvenog učešća u onome što se desilo i sagleda svoje
ponašanje u jasnom i racionalnom svetlu. A šta je s vamaP

165
 Z i v o t n e s t r a te g ije

Jedna od najvećih teškoća vezanih za filtere, bilo da se odnose

na vašu percepciju sebe ili drugih, jeste to što su sačinjeni od
čvrstih ubeđenja. Cvrsto ubeđenje može da bude misao o život-
noj odluci koja se izokrenula: posredi je negativno ubeđenje ko-
je je tako usađeno u vaše razmišljanje da postaje sastavni, nepro-
menljivi deo vašeg perceptivnog sistema. Čvrsta ubeđenja su ti-
pično vrlo opasna, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog svoje
čvrstine. Svesno ili ne, prestajete da tražite ili primate i obra-
đujete nove informacije. Tretirate ubeđenje kao činjenicu i ne
podvrgavate ga više raspravi ili modifikaciji. U takvom stanju, ne
samo da će vam nedostajati nove informacije već ćete prevideti
važne promene kod sebe ili drugih koje bi mogle da predstavlja-
ju negaciju vaših čvrstih ubeđenja. Jedna od najopasnijih kate-
gorija vaših čvrstih ubeđenja jesu ona koja ja nazivam ograniča-
vajućim ubeđenjima. To su ubeđenja koja imate o sopstvenim
nedostacima i ograničenjima, bilo stvarnim ili imaginarnim.
Kao i u svemu ostalom, ne možete da promenite ono Što ne
priznajete. Nepriznavanje da imate ograničavajuća ubeđenja i
odbijanje da ih identifikujete znači da će ona ostati aktivna, pre-
teći da podriju životni plan koji se spremate da napravite. Og-
raničavajuća ubeđenja se vrlo često ispoljavaju upravo onda kad
se suočavate sa izazovom, budeći u vama sumnju u sopstvene
sposobnosti da izađete na kraj s krizom. Prema tome, njihovo
zanemarivanje i dozvoljavanje da traju može da se pokaže fatal-
no po vaše napore. Za vas je bolje da se suprotstavite tim ube-
đenjima i odmah ih eliminišete. Da biste u tome uspeli, mora-
ćete prvo da identifikujete i priznate svako od njih.
Da razjasnimo za čim ste se to dali u lov. Ubeđenja su nešto
što smatrate istinitim i tačnim. Tretirate ih kao činjenicu: više ih
i ne proveravate, a kamoli menjate, zato što verujete da ste pro-
našli istinu; kraj priče. Ograničavajuće ubeđenje je, dakle, neka
negativna percepcija o vama samima za koju ste odlučili da je
istinita i tačna. Vi ,,znate“ da je istinita, stoga je naprosto prih-
vatate i živite s njom.
Naš cilj ovde jeste da ponovo otvorimo vaše banke podata-
ka o svakom pojedinom ograničavajućem ubeđenju koje imate.

166
 N e p o s t o j i s t v a r n o s t ; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

Morate da osporite ta ograničavajuća ubeđenja, umesto da im se

pokoravate kao da su zapovesti urezane u kamen. Daleko od
toga - mnoga od njih su najverovatnije proizvodi iskrivljenog
filtera nastalog usled događaja koji su se odigrali u davnoj proš-
losti.

Zadatakbr. 10: Verovatno predviđate da ću vaspitati da u svom

umu i srcu potražite ona ograničavajuća ubeđenja kpja iz dana u
dan nosite sa sobom. Svi ih imamo. Opasnost se krije u tome što ih
čovek najčešće nije ni svestan, upravo zato što ih tako dugo ima. Me-
đutim, jedino Što je opasnije od negativnog uticaja u vašem životu
jeste negativan uticaj kojeg se ne čuvate, uticaj kpji tiho, podmuklo
i gotovo neopazivo podriva vaše napore. Takva je priroda ograni-
čavajućih ubeđenja.

Neka od tih ograničavajućih ubeđenja mogu da vuku koren

čak iz detinjstva. (Valjda znate da psihić ne može da napiše knji-
gu, a da barem jednom ne pomene vaše detinjstvo!) Druga mo-
gu da budu mnogo novijeg datuma. Sva ona zajedno, međutim,
sačinjavaju filter kroz koji posmatrate sebe i svet. Shvatite na
koji vas način pogađaju ograničavajuća ubeđenja. Ukoliko se
nađete u nekoj kompetitivnoj situaciji, bilo da je posredi posao,
partner ili potraga za nekim osećanjem vrednosti, a sa sobom
vučete seriju ubeđenja koja kažu da ne možete i nećete postići
svoj cilj, doživljavate poraz pre no što se uopšte upustite u trku.
Prisećate se, možda, one stare izreke: „Ako misliš da možeš ili
misliš da ne možeš, biće da si u pravu.“ Od esencijalne važnosti
je da identifikujete svoja ograničavajuća ubeđenja: kada neko od
njih počne da podiže svoju ružnu glavu, prepoznaćete ga i moći
da reagujete protiv njega. Upoznajte svoja ograničavajuća ube-
đenja tako dobro da se, ako samo jedno počne da pokazuje ma-
kar i nagoveŠtaj svog postojanja, pouključuju svi vaši alarmni
sistemi i podstaknu vas da mu se suprotstavite.
Da bih vam pomogao da krenete s identifikacijom svojih
ograničavajućih ubeđenja, navodim neke tipične primere iz sop-
stvenog iskustva ili sam ih čuo od drugih:

167
 Z i v o t n e s t r a te g ije

- Siromašni ljudi imaju sirotinjske navike; baš bih i

mogao to da usvojim.
- Zapravo i nisam naročito pametna.
- Nisam tako dobar kao moji konkurenti.
- Nikad neću dospeti na vrh.
- Bez obzira na to koliko dobro počnem, nešto uvek
upropasti moj trud.
- Ne mogu da se menjam; takva sam kakva sam.
- Moje poreklo nije dovoljno dobro da bih postigao ono
što želim.
- To ni ranije nisam uspevala da uradim; što bih se sad
nečemu nadala?
- Ako budem previše srećan i opustim se, nešto bi moglo
da krene kako ne treba.
- Kad bi ljudi znali koliko se foliram, stvarno bih se
našla u čabru.
- Kad bih pokušao da se promenim, samo bih uzburkao
duhove.
- Sigumo sam sebiČna kad trošim toliko vremena i
energije na samu sebe.
- Ne zaslužujem drugu priliku.

Možda ste na ovom spisku uočili i neka sopstvena ograni-

čavajuća ubeđenja. U svakom slučaju, vreme je da sednete, otvo-
rite svoju sveščicu i sastavite sopstveni spisak. Idealan početak
bila bi kartica koju ste napisali kao odgovor za Zivotni zakon
br. 2, Sami stvarate sopstveni doživljajsveta. Upotrebite je da biste
nab-rojali ,,trake“ koje sebi puštate tokom dana. Iskopajte i za-
pišite sva opažanja o sebi koja držite zarobljena. Cineći to, reci-
te sebi da će se spisak s vremenom sigurno produžavati, budući
da ćete usput, suočavajući se sa izazovima, možda prepoznati i
razna druga ograničavajuća ubeđenja. Budite stalno na oprezu,
rešeni da demaskirate ta ubeđenja kojima zapravo vređate sebe.
Oslobađanje od njih ključni je korak dobre i zdrave životne
strategije.

168
 N e p o s t o ji s t v a r n o s t ; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

Možda se držite ubeđenja prema kojima niste predodređeni

za dobar i uspešan život. Možda vas vaša ograničavajuća ubeđe-
nja navode da verujete da niste dorasli životnim izazovima. Ko-
ja god poruka bila posredi, takva ubeđenja dovode do krutog
razmišljanja i krutog ponašanja, a i jedno i drugo predstavljaju
pretnju vašoj budućnosti i sposobnosti da je kontrolišete. Sazreo
je trenutak da ta ubeđenja ponovo otvorite za raspravu i pro-
menu. Ukoliko ne uspete da se odmah pozabavite njima - ako,
dakle, dozvolite da i dalje budete zavedeni njima —ugrozićete
svoju sposobnost da se prilagodite onome što učite iz ove knjige,
a što može da vam pomogne da promenite svoj život.
Odvojite onoliko vremena koliko vam je potrebno da temelj-
no ispitate sve vaše sisteme ubeđenja. Pored svojih ličnih ograni-
čavajućih ubeđenja, možda imate čvrsta ubeđenja o:

svom partneru,
svojim odnosima s onima koje volite,
svojoj karijeri,
svojoj budućnosti,
svojim prijateljima,
Bogu,
svetu uopšte,
ljudima uopšte.

Priznate li da se držite određenih čvrstih ubeđenja zbog ko-

jih razmišljate i ponašate se suviše ukočeno, možete ih podvrći
aktivnijoj proceni. U svakom slučaju, imate kontrolu nad svo-
jom percepcijom. Kontrolišete, dakle, svoje interpretacije i sta-
vove o životu. U tome leži moć.
Uradite ono što je potrebno da biste videli da se vaša percep-
cija temelji na činjenicama. Vaša percepcija ne bi trebalo da se
razvija samo na osnovu vašeg viđenja sveta, već i na osnovu va-
šeg proveravanja i potvrđivanja tog viđenja. Ako malo „prodr-
mate“ svoj sistem ubeđenja, osporivši naročito ona stanovišta
koja imate o sebi, umesto da ih slepo ili po navici prihvatatc,

169
 Z i v o t n e s tra te g ije

svežina vaše perspektive može da bude zapanjujuća. Stari svet

odjednom može da izgleda kao nov. Svežina vaše perspektive
može da učini da stari vi izgledate novi.
Vi ste dinamičan organizam. Menjate se sa svakim isku-
stvom, a ako ga pravilno iskoristite, istovremeno se i poboljša-
vate. Menjate se i poboljšavate sa svakom stranicom ove knjige,
ukoliko je pravilno koristite. Nema stvarnosti; postoji samo per-
cepcija. Neka vaša percepcija bude sveža i nova i utemeljena u
činjenicama, ne u prošlosti.

170
 Poglavlje 8

Ž IV O T O M V A U A UPRAVUATI,
A NE POPRAVUATI G A

N ije bitno što ste oboreni; bitno je da li ćete ustati.

V in s Lom b ardi

v Zivotni zakon br. 7:

Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

Vašatrolustrategija: Naučite kako da preuzmete i zadržite kon-

nad svojim životom. Vožnja je duga, a vi ste jedini
vozač, svakog bogovetnog dana.
Jednostavnije rečeno, u životu nikada ne biva da nema prob-
lema i izazova. Dobro znate da će, ako je kod kuće sve u redu,
iskrsnuti problemi na poslu, i obrnuto. Pokušavamo da ulepša-
mo ovaj paradoks, ne bi li sve bilo u redu. Postoji gomiia klišea
o tome zašto su problemi dobri:
—Suočavanje s problemima izgrađuje karakter.
—Bez povremene patnje, ne bismo bili u stanju da prepoz-
namo i cenimo zadovoljstvo.
- Problemi su prilike da se istaknete.
Mada u svakom od ovih klišea verovatno ima i zrnce istine,
ostaje činjenica da životom valja upravljati. Tako to jeste, tako je
bilo i tako će uvek biti. Priznate li i prihvatite ovaj životni zakon,
manje je verovatno da ćete svaki problem smatrati krizom ili
zaključiti da ne uspevate da se izborite sa životom. Važno je da

171
 Z i v o t n e s tra te g ije

se odmah uhvatite u koštac s ovim zakonom, kako ne biste nap-

ravili tu grešku u prosuđivanju.
Odavno utvrđena činjenica psihološkog funkcionisanja glasi
da nije određena okolnost ta koja uznemirava neku osobu, ko-
liko je to narušavanje njenih očekivanja. Ako mladi par zane-
senih očiju uđe u brak s bajkovitim očekivanjima da će sve biti
,,med i mleko“, najverovatnije će veoma loše reagovati na bolove
prilagođavanja koji tipično prate slivanje dva života u jedan. S
druge strane, ako mladi par, možda zahvaljujući nekim drugim
životnim iskustvima, predvidi da će biti problema tokom priia-
gođavanja, ako oboje očekuju da će se u braku suočavati s prob-
lemima, onda će pojava ovih rutinskih izazova samo potvrditi
njihova očekivanja, a njihova emocionalna reakcija biće mnogo,
mnogo manje problematična.
Kao osoba koja upravlja sopstvenim životom, možete da
pomognete sebi tako što će vasa očekivanja u pogledu života biti
realna umesto naivna. Shvatite da je uspeh pokretna meta i da u
ovom svetu koji se neprestano menja morate aktivno da uprav-
ljate životom. Ukoliko, pošto pročitate ovu knjigu, primenite sve
one pouke, istine i principe koje želite da prihvatite, vrlo je
verovatno da će vaš život krenuti odličnim pravcem i biće mi, ra-
zume se, veoma drago zbog vas. Znajte, međutim, da će funkci-
onisanje vašeg života za pet godina od sada biti posledica toga
koliko ste dobro njime upravljali od ovog časa nadalje.
Verovatno ste primetili da vam se obraćam kao „upravniku
sopstvenog života“, kao da ste dve osobe, od kojih jedna uprav-
lja poslovima svog klijenta. Biće za vas veoma dobro da odsad pa
nadalje o sebi mislite kao o upravniku sopstvenog života, na isti
način na koji mislite o upravniku prodavnice ili svom šefu na
radnom mestu. Razmišljanje o upravniku sopstvenog života kao
o nekoj drugoj osobi može da vam obezbedi objektivnost pot-
rebnu da biste stali sa strane i procenili kako vam ide. Ukoliko o
stanju svog života razmišljate kao o dobrom ili lošem funkcioni-
sanju upravnika vašeg života, imaćete objektivan kriterijum za
procenjivanje svoje efikasnosti.

172
 Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

Pretpostavimo da ste danas pozvani da ocenite učinak uprav-

nika svog života. Kako biste ga ocenili? Zanemarujući činjenicu
da ste vi taj upravnik, uradite procenu zasnovanu na rezultati-
ma, koja u obzir uzima barem ove kriterijume:

1. Da li se upravnik vašeg života stara da budete bezbedni i

ne preuzimate nepotrebne rizike?
2. Da li vas stavlja u situacije u kojima možete da iskoristite
sva svoja znanja i sposobnosti?
3. Da li vam stvara prilike da dobijete ono što u životu zaista
želite?
4. Da li se brine o vašem fizičkom, psihičkom, emocional-
nom i duhovnom zdravlju?
5. Da li za vas bira i podstiče veze u kojima možete da
budete zdravi i srećni?
6. Da li od vas traži da se potrudite oko onoga što će vam
očuvati svežinu, mladost i živost?
7. Da li uređuje vaše dane tako da imate i malo mira i
spokoja?
8. Da li vam organizuje i malo zabave i rekreacije u životu?
9. Da li gradi vaš svet tako da među stvarima koje smatrate
važnim vlada ravnoteža?

Kakve biste ocene dali sebi kao upravniku svog života? Mo-
guće je da kao ocenjivač reŠite da je vaš najveći problem u tome
što ne možete da otpustite upravnika svog života isto onako kako
biste otpustili nekoga ko loše upravlja vašim biznisom ili osob-
ljem. S upravnikom svog života morate da sarađujete, da ga mo-
tivišete, obrazujete i budete strpljivi s njim.
Nema greške: vi upravljate životom i cilj vam je da to bude
na način koji će generisati najbolje rezultate. Ako ne obavljate
dobro taj posao, morate da se trgnete i postanete umešniji. Mož-
da niste jedini klijent kojeg imate, pogotovo ako vaša porodica
uključuje i decu, ili osobe koje se ponašaju kao deca. Međutim,
najvažniji vaš klijent ste vi.

173
 Zivotne strategije

Kao svog sopstvenog klijenta, morate da tretirate sebe s duž-

nom pažnjom i vodite računa o sebi, jer vi ste veoma važna oso-
ba. Staviše, mogu da vam kažem da je najvažnija osoba u mom
životu Fil Mekgro. Ne izvinjavam se zbog toga, niti mislim da je
to sebično. Ja sam jedini suprug i otac koga moja supruga i deca
imaju. Ako brinem o sebi, onda imam šta da pružim u tim
dvema važnim ulogama. Rešim li da, umesto toga, izigravam
mučenika - to jest, neprestano se žrtvujem i ne vodim računa o
sebi, onda možda fizički ili emocionalno neću biti pored njih
kad im budem potreban. Ukoliko stalno ne ulažem na „račun
Fil“, možda se u nekom trenutku u budućnosti nađem u emo-
cionalnom i fizičkom bankrotstvu, i to baš onda kad me oni koje
volim budu najviše trebali. Moj motiv da brinem o sebi su, priz-
najem, oni. Međutim, nije ovo samo igra rečima. Ovo ubeđenje
utiče na to kako se prema sebi ponašam iz dana u dan. Moram
da brinem o sebi da ne bih zavaravao njih.
Pošto verujem da je vaš posao upravnika sopstvenog života
veoma važan, navodim ovde đavolski dobar opis posla:
Pre svega, prihvatite, shvatite i primenite lično svaki životni
zakon koji smo pominjali i koji ćemo pomenuti.
Drugo, posvetite se rešavanju radije no podnošenju svojih lič-
nih problema. Stara poslovica da su ,,u obućara najgore cipđe“
ovde je naročito ilustrativna: ako ste od ljudi koji se polome da
reše tuđe probleme i izađu u susret potrebama drugih, a ne vo-
dite računa o sopstvenim problemima i potrebama, onda glavač-
ke srljate u pravcu emocionalnog bankrotstva. Problemi s koji-
ma se mirite mogu da se vuku tako dugo da gotovo otupite na
njih. Morate da odlučite da dobar deo energije koje imate pos-
vetite rešavanju sopstvenih, a ne svačijih problema. Upamtite, ne
možete da dajete ono što nemate. Ako vam je duh izmučen zbog
toga što vas večito muče problemi, ne možet« onima koje volite
da poklonite snažnog, zdravog i spokojnog sebe.
Treće, čuvajte se pitanja koja su ostala bez odgovora. Možda
ste čuli ljude kako igraju igru ,,šta ako“ sa svojim najvećim život-
nim problemima: „Sta ako me muž/žena ostavi?“ „Sta ako imam
senku na plućima?“ „Sta ako dobijem otkaz?“ Moje iskustvo ka-

174
 Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

že da ljudi puštaju da ih nagrizaju ovakva pitanja naprosto zato

što ne primoravaju sebe da na njih odgovore. Ona im se stalno
motaju po glavi, ali nikada ne odgovaraju na njih.
Bezobličan strah od nepoznatog može da bude iscrpljujući i
parališući. Iz tog razloga, dobro je postavljati sebi pitanja, ali ako
ćete već da zapitkujete ,,zašto“, ,,šta“, ,,kako“ i ,,šta ako“, od kri-
tične je važnosti da odvojite vremena da sebi date i promišljene
odgovore. A u ogromnoj većini slučajeva, realni odgovori na pi-
tanja ,,šta ako“ nisu ni izbliza tako strašni ni porazni kao nejas-
ni, imaginarni rezultati.
Možda zateknete sebe kako se pitate: „Sta ako mi kažu da
bolujem od raka?“ Realan i promišljen odgovor na to pitanje
mogao bi da uzme u obzir činjenicu da je stopa izleČenja za
neke oblike ove bolesti osamdeset odsto, a za ostale čak sto odsto.
Realan odgovor morao bi da prizna i da je poslednjih godina
došlo do velikog napretka u lečenju raka, tako da ova dijagnoza
u stvari nije ni izbliza onako katastrofalna kao što je bila pre
svega nekoliko godina. Drugim rečima, ispada da je kompletni-
ji i realan odgovor nešto sa čime se da živeti, dok je neodređeni
izostanak odgovora toliko zastrašujući da oslabi čoveka. Možete
da postavljate pitanja, ali isto tako morate da budete spremni da
odgovarate na njih. Ako igrate igru ,,šta ako“, odigrajte je do
kraja, do odgovora.
Vaša četvrta odgovornost kao upravnika sopstvenog života
jeste da odbijete da živite s nerešenim emocionalnim pitanjima.
Koliko ste samo puta bili svedoci sopstvene ili tuđe preterane
reakcije na neki naizgled beznačajan događaj? Preterano reago-
vanje vas ili tih drugih ljudi zapravo je „kumulativno reagova-
nje“. Kad pohisterišete zbog toga što vaš partner nije zatvorio
pastu za zube, posredi zapravo nije prejaka reakcija na taj poje-
dinačni događaj; to je samo iskra koja je zapalila osećanja koja
ste nakupljali u sebi u raznim situacijama i okolnostima. Suviše
je lako, u ovom užurbanom životu koji se neprestano menja,
dopustiti emocionalnom bolu i neskladu da se nagomilaju. Mc-
đutim, hrpa nerešenih emocionalnih pitanja može da vas zatr-
pa, zagospodarivši tako i samim vašim duhom.

175
 Zivotne strategije

Da biste bili efikasan upravnik sopstvenog života, morate da

identifikujete kad ste povređeni, ljuti, frustrirani ili zbunjeni.
Morate da zatržite tajm-aut i izađete na kraj s tim. Porazgova-
rajte s osobom s kojom ste u interakciji ili barem sa samim so-
bom. To znači da morate da insistirate na zaključenju, ukoliko
su se u vašem životu pojavile emocionalne patnje ili problemi.
Zaključenje znači da nema nošenja problema ili patnje sa so-
bom kroz život. Pozabavite se pitanjem, zatim završavate priču
i kraj. Uradite sve što je potrebno. Možda to podrazumeva su-
kobljavanje sa samim sobom ili drujgom osobom. Možda pak
iziskuje opraštanje ili izvinjavanje. Sta god bilo, uradite to da
biste mogli da krenete dalje. Izbegavajte nagomilavanje ove vrste
tereta u svom životu; olakšajte sebi zaključenjem emocionalnih
pitanja.
Naposletku, ispoštujte dogovore koje imate sa sobom ili dru-
gima. Kršenje dogovora može da pređe u naizgled beznačajnu
naviku i tako prolazi neopaženo od strane osobe koja ih krši.
Budite, međutim, sigurni: prekršeni dogovori su stene kojc se
vašom sopstvenom nepažnjom obrušavaju ispred i iza vas na
putu života. Pomislite samo kako se osećatc kad vam neko nešto
obeća i to ne ispuni. Popričajte malo sa svojom decom o tome
kako su se osećala kad niste ispunili svoje obećanje da ćete pro-
voditi više vremena s njima ili biti pored njih u određenoj prili-
ci. Smognite hrabrosti da se zapitate koje ste sve dogovore s
ljudima do kojih vam je stalo prekršili samo tokom prošle nede-
lje. Neispunjeno obećanje šalje bolnu poruku onima kojima je
dato. Bez obzira na to da li ste ili niste hteli da poruka bude tak-
va, ona im saopštava da vam nije stalo do njih. Saopštava im da
su odbačeni.
Mislim da ćete biti prilično iznenađeni brojem prepreka koje
zbog svog nepouzdanja postavljate sami sebi. Takva vrsta pona-
šanja naročito je značajna u porodičnim odnosima, jer nanosi
štetu vašem partneru i deci, a potom povratnim efektom i vama
samima. Cesto kažem da su roditelji srećni samo onoliko koliko
je to njihovo najtužnije dete. Prekršena obećanja data deci, bez

176
 Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

obzira na to da li su stara četiri ili četrdeset četiri godine, dovode

do patnje i uđaljavanja, a to vas pogađa.
Vi ste svoj sopstveni ovozemaljski resurs broj jedan. Uprav-
ljajte njime, i to dobro. Ako nameravate da zahtevate više od
sebe kao od upravnika sopstvenog života, uradite to jasno i glas-
no. Radite vredno, onoliko vredno koliko biste očekivali od bilo
koga drugog koga biste angažovali da radi taj posao. Da piaćate
nekome veiike pare za to, tražili biste da se apsolutno posveti
poslu. Vreme je da počnete da upravljate svojim životom na
upravo takav način. Upravljanje sopstvenim životom s unapred
pripremljenim planom i predanošću dovešće do toga da izgle-
date, osećate se i budete drugačiji. Znaćete da imate život pun
energije, život koji nešto znači, zato što ga tako tretirate.
Pomislite o nekom ko se jednog sunčanog dana uputio na
laganu šetnju kroz park. Nije se uputio ni na kakvo posebno
mesto, niti je sebi odredio neko vreme. Seta polako - lunja, u
stvari - s rukama u džepovima, gledajući oko sebe. Cesto zasta-
je i skreće kad mu padne na pamet, povremeno čak potrči nazad
ili se zagleda negde u prazno. E, sad, ako je poenta naprosto
uživanje u suncu i okoiini, nema ničega lošeg u tom stavu i pris-
tupu. Povremeno nam je potrebno i takvo iskustvo. Međutim,
ono svakako nije uzor za upravnika života, pred kojim svakod-
nevno stoje velike promene i izazovi.
Uporedite takvo ponašanje s nekim ko je negde pošao - re-
šen da stigne na, recimo, važan sastanak. On ide prečicom kroz
park da bi uštedeo vreme; hoda sa svrhom, tačno određenim
pravcem, možda čakvrlo žurno. Njegovi koraci su gipki. On zna
kuda ide; ima određeno vreme za koje mora da stigne tamo; i
neće dozvoliti da ga bilo šta omete u tome. Čak i najnezainte-
resovaniji posmatrač može da pogodi ko je od ove dvojice doko-
ni šetač, a ko se nekuda uputio.
Ubrzo ćete moći da sastavite ličnu izrazito individualizo-
vanu strategiju koja će vam omogućiti da životom upravljate
prema pianu, umesto da liči na besciljno lunjanje kroz park.
Ovom zadatku morate da priđete s najintenzivnijom mogućom
predanošću, usmerenjem i hitnošću. Vaša se misija sastoji u tome

177
 Zivo tre strategije

da zaustavite impuls i pravac koji sada imate i zamenite ih im-

pulsom i pravcem koje želite. Ako joj priđete samo s „poveća-
nom svešću“, nikad nećete dobiti ono što želite. Da biste prome-
nili svoj život, morate da budete drugačiji. Stvarno upravljanje
sopstvenim životom znači da prestanete da živite reaktivno i
date svom životu projebtni status.
Status projekta znaČi da je konkretna stvar postala posebno
značajna i hitna, što je stavlja iznad svega ostalog. Uzmite, na
primer, krečenje vaše kuće. Ukoliko samo ko bajagi odlučite:
„Bože, ala bi bilo lepo kad bi ova kuća jednog dana bila okre-
čena“, šta mislite, koliko bi brzo i efikasno ona zaista bila okre-
čena? Uporedite to sa sledećom odlukom: probudili ste se u su-
botu ujutru u sedam i izjavili: „Projektni status: kuća ima da
bude okrečena do nedelje u ponoć.“ Razlika u brzini sprovo-
đenja vaše odluke bila bi zapanjujuća.
To je upravo razlika između načina na koji živite sad i na-
čina na koji ćete živeti ukoliko počnete promišljeno da osmišlja-
vate svoj život. Projektni status znači da životu prilazite s ube-
đenjem da i vi zaslužujete ono što drugi imaju i da ste vredni
napora potrebnog da biste to i dobili. Upamtite, primarna razli-
ka između vas i tih ,,srećnika“ samo je u tome što su oni uradili
ono što su uradili, a vi ste uradili ono što ste uradiii. Vi ste,
naprosto, prerano pristali na suviše malu isplatu.
Proći će i ostatak ove godine, bez obzira na to da li ste vi pre-
duzeli nešto da poboljšate svoj život ili ne. Nemojte da počinjete
ovaj projekt sutra ili doveče. Počnite odmah. Ako ste dovde pro-
čitali ovu knjigu, znači da ozbiljno mislite da vam je potrebno
nešto drugačije u životu. Dajte svom životu projektni status i
dobićete to nešto.
Ovim ne kažem da će svet jedva dočekati da počne da vam
daje ono što želite, samo zato što ste sada spremni da posegnete
za tim. Ako mu dozvolite, život ume da bude okrutan. Svedoci
ste te okrutnosti i verovatno ste je katkada i doživeli. Ako ne
upravljate svojim životom, možete bolno osećati neke bitne ne-
dostatke. Stvari koje su za vas vredne mogu vam biti otete. Mož-
da ćete izgubiti nekog koga volite. Još izrazitije, život bez ikog

178
 Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

na kormilu može da ne uspe da vam donese ono što ste želeli i

o čemu ste sanjali, čak i ako ne doživite nikakve bolne gubitke.
Ako nemate plan, bićete samo odskočna daska onima koji ga
imaju. Nimalo lep prizor, budite sigurni; i nimalo zabavan na-
čin da se sagleda svet, ali - tako jeste. Međutim, nasuprot okrut-
nosti i grubosti koje čine tako veliki deo života kojim se loše ili
uopšte ne upravlja, ako imate jasno određenu strategiju i odvaž-
nost, predanost i energiju da tu strategiju primenjujete na nivou
projektnog statusa, napredovaćete; prevazići ćete sve one teške
stvari.
Svet nije zao; on je naprosto takav kakav je. Nema potrebe
da ga se plašite, dovoljno je da upravljate njime; ključ toga krije
se u svesno osmišljenoj strategiji. Razmislite o tome: ako sad
date sebi priliku, konačno ćete se naći u središtu pažnje koju ne
samo da zaslužujete već vam je i potrebna, ako hoćete da imate
bilo kakvih stvarnih izgleda da promenite svoj život nabolje. Sta
ako je sada red na vas? Sta ako je ovo vaša prilika?
Usredsređujući se na upravljanje životom, mislim da ćete
otkriti da mnogi od životnih zakona o kojima smo dosad govo-
rili dobijaju još veći značaj. Shvatanje tih već pomenutih život-
nih zakona znači da ćete biti mnogo bolje opremljeni da uprav-
ljate tim svojim životom koji kao da je sačinjen od neprestanih
mena.
Na primer, ako ste dosad uradili sve „domaće zadatke“, već
ste stekli neke neophodne alatke. Počinjete svesno da identifiku-
jete vidove ponašanja koje ste odabrali, a koji dovode do ključ-
nih posledica u vašem životu. Takođe ste identifikovali i dobitke
ili koristi koje izvlačite od tih vidova ponašanja kojih se uporno
držite. Te spoznaje su, razume se, od vitalnog značaja za vaše
napore da efikasno upravljate svojim životom. Pogledavši svoje
ponašanje, dobitke i kategorije, možda ste već shvatili da ste veo-
ma blizu životu kakav biste mogli da imate ukoliko efikasno sve-
dete na minimum ili eliminišete neke od tih problema.
Ima još dobrih vesti: iako ste odlučili da životom upravljate,
a ne da ga popravljate, ne morate svakog dana da počinjete izno-
va. Ne morate svakog jutra da počinjete s čistom tablom. Vaš

179
 Zivotne strategije

život već ima određenu strukturu, bez obzira na to da li ste u

braku, niste u braku, živite s roditeljima ili delite stan s prijate-
ljima. Kakve god bile vaše okolnosti, posredi je struktura koju
poznajete i unutar koje možete da funkcionišete.
Dosledno toj strukturi, verovatno ste došli do određenih ži-
votnih odluka i usvojib ih, o čemu je bilo reči u kontekstu Zi-
votnog zakona br. 5, Zivot nagrađuje dela. Prisetićete se da su
životne odluke vaše psihološko i bibevioralno utemeljenje, fun-
damentalne vrednosti koje ste ugradili u samu srž svoje duše.
Tipično, svesno ne provodite mnogo vremena razmišljajući o
njima; ipak, one su tu. Na primer, zar niste doneli životnu od-
luku da nećete fizički niti verbalno zlostavljati svoju decu i one
koje volite? (Ako niste, najsrdačnije vam preporučujem da to
uradite —odmah!) Možda ste doneli životnu odluku da svoju
decu naučite da se prema sebi i drugima odnose dostojanstveno
i s poštovanjem. Zivotne odluke poput ovih služe kao kameni
temelji na kojima se gradi vaša strategija za upravljanje životom.
One su tematske; one su u potpunosti o vama; a ako nastavite da
ih ispitujete, mislim da ćete se gotovo odmah uveriti da ne po-
činjete ni od čega. Već imate zametak dobro vođenog života. Pot-
reban vam je samo projektni status.
Dakle, koje su vaše životne odluke? Možda mislite da ih
nikada niste donosili, ali ja ne sumnjam da ste ipak to često či-
nili. Takođe predlažem da ih priznate i izrazite rečima, jer time
unosite red u svoj život. Uviđate mnogo jasnije na čemu se te-
melji vaša strategija.

Zadatak br. 11: Zapišite sve svoje životne odluke kpjih ste sves-
ni, ma kpje one bile, ne uzimajući ništa zdravo za gotovo. Na
primer, fjadim se da ste doneli odlukp da nikada nećete nasmuti na
tuđi život. Možda smatrate da je to odluka o kpjoj nema potrebe da
se razmišlja; ipa\, to je odlu\a kpja vas je odredila ka° osobu ne-
skjonu nasilju. Da bih vam pomogao da počnete, evo nekjh primera
životnih odluka k°je ste doneli ili želite da donesete sada:

180
 Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

- Ziveću verujući u Boga.

- Imaću svoj integritet — što pre svega znači da neću
lagati i krasti.
- Neću se svađati pred decom.
- Neću tražiti od dece da se bave ili opterećuju prob-
lemima odraslih.
- Neću pribegavati fizičkom nasilju.
- Vodiću računa o sebi, kako bih bio u stanju da vodim
računa o drugima.

Shvatite da razgovarajući o životnim odlukama ne govorimo

o prolaznim iluzijama niti reda radi prihvaćenim obavezama.
Zivotna odluka je ona koja se donosi od srca. Ona je iznad raz-
mišljanja; ona je uverenje u skladu s kojim živite, i to ne povre-
meno već stalno. Nabrojte svoje. Napravivši kompletan popis
svojih životnih odluka, moguće je da ćete biti zadovoljni brojem
važnih pitanja koja su, za vas, već rešena. U isto vreme, možda
ćete otkriti i da postoje neke upadljive rupe koje traže trenutno
donošenje životne odluke. Koje su to rupe? O kojim problemi-
ma je reČ?
Ključni element upravljanja životom i životne odluke koju
ste možda prevideli jeste vaš sopstveni standard prihvatljivosti.
Mislim da ćete se složiti s mojom početnom opaskom da je život
sve samo ne isključivo uspešno putovanje. Nikad nisam upoz-
nao nekog u čijem životu nije bilo ozbiljnih problema, grešaka i
izazova. To nam je jednostavno dato. Pravo pitanje glasi kako
izaći na kraj s tim problemima i koliko će vam napora za to biti
potrebno. Ako je standard upravljanja životom koji ste postavili
suviše visok ili suviše nizak, time ste samo otežali sebi posao.
Očigledno, ako ne zahtevate mnogo od sebe, život vam neće biti
bogzna kako kvalitetan. Ali, ako ste ,,perfekcionista“, znači da
ste postavili nerealne standarde i da živite u svetu snova. Važno
je da budete realni u pogledu onoga što očekujete od sebe, kao i
strpljivi prilikom prelaska iz jednog nivoa u drugi.

181
 Zivotne strategije

Trebalo bi da vam bude jasno zašto se pitanje zahteva ko-

je postavljate sebi uzdiže do nivoa životne odluke. Odluka da
nećete biti samo prolaznik kroz život i da ćete od sebe u svim
oblastima zahtevati najbolje i najviše, predstavlja odlučujući tre-
nutak vašeg života. Nažalost, možda do sada niste pomišljali da
povedete iskren razgovor sa sobom. Međutim, sađašnji trenutak
je upravo najbolji mogući za donošenje odluke o tome šta ćete
zahtevati od sebe, nasuprot onome što ste spremni da prihvatite
od sebe. Standard koji prihvatite trebalo bi da bude onaj koji ne-
ćete menjati svakog dana. Iz tog razloga, to je veoma važna od-
luka, vredna najbrižljivijeg i najpažljivijeg razgovora sa samim
sobom.
Razmislite li o zahtevima koje sebi postavljate, možda ćete
otkriti da živite u sigurnoj zoni: izbegavate da posegnete za ni-
voom dostignuća u kojem se ne osećate sigurno. Zadovoljno ota-
ljavate svoje obaveze jer ste se prilagodili nivou zahteva. Zivite
životorh nesklonim riziku.
Mada udoban, ovakav život može da bude više nego stag-
nantan. Dugo zadržavanje u sigurnoj zoni može da predstavlja
opasnost po vase blagostanje. Setite se da ste vi najvažniji, ako ne
i jedini začetnik promene u svom životu. Ako želite promenu,
morate da preduzmete nešto. Ukoliko dešavanja u vašem životu
počnu da se odvijaju drugačije, biće to zato što ste izmenili ono
što mislite, osećate i radite. Upamtite ove jednostavne istine:

Ako nastavite da radite ono što ste oduvek radili, i da-

lje ćete imati ono što ste oduvek imali.
Ako radite drugačije, imaćete drugačije.

Istupite iz sigurne zone. Ponašajte se drugačije, rešivši da

radite vrednije i pametnijd. To znači da valja da zahtevate više
od sebe, u svakoj oblasti, bez izuzetka.
Ako ste iskreni, kladim se da ćete priznati da ste „lenji da
živite“. Na primer, nikad niste odvojili malo psihičke i emo-
cionalne energije da sednete i zapišete svoj cilj i plan njegovog
ostvarivanja. Možda ste nameravali, ali ste bili nemarni.

182
 Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

Efikasno upravljanje životom znači da morate malo da ,,živ-

nete“. Jednostavno morate da od sebe tražite više u svim kate-
gorijama ponašanja, čak i onim sasvim ovozemaljskim: dote-
rivanju, samokontroli, emocionalnom rasuđivanju, interakciji s
drugima, obavljanju svog posla, izlaženju na kraj sa strahom,
kao i svim drugim kategorijama kojih možete da se setite. Počev
odsad, neka svaki dan započne s pitanjem: „Sta danas mogu da
učinim da bi moj život postao bolji?“ Postavite pitanje, odgovo-
rite na njega i zatim to i učinite, svakog dana.
Ako ljudi iz vaše okoline ne mogu, iz svoje povoljne spo-
ljašnje pozicije, da opaze da se vi ponašate drugačije, znači da
niste uspeli da dostignete ovo što pokušavam da vam opišem.
Morate da budete spremni da promenite pravac svog života. Da
biste to i uspeli, morate sebe i svoj dan da reorganizujete tako da
postižete bolji učinak. Verujte mi, dobar učinak je zarazan. Poč-
nete li neke stvari da radite drugačije, to će podstaći dodatne
promene.
Možda već godinama želite da steknete bolju kondiciju, ali
svakog dana dolazite kući umorni i samo dopuzite na kauč, kao
gušter na stenu i ne pomerate se više odatle. Ne radite to. Počev
od danas, ne radite to. Kao neko ko vežba svakog dana, mogu da
vam kažem da sam u najmanje 30 odsto slučajeva siguran da
sam previše umoran i iscrpljen da bih vežbao. Već posle petnaest
" minuta vežbanja, međutim, osećam se bolje, imam više energi-
je, bolje duševno raspoloženje i jasnije vidim ono što me čeka.
Nemojte se predavati svom negativnom impulsu. Tražite od se-
be više - fizički, psihički, emocionalno i u pogledu ponašanja.
Ukoliko se nalazite u vezi u kojoj redovno besnite i upadate
u svađe i takmičenja u urlanju, tražite od sebe više. Sledeći put
kad vidite da je svađa na pomolu, odlučite ili da se povučete ili
da odgovorite na mirniji način. Ne dozvolite više da vas nosi
matica. Umesto toga, budite izvor svoje sopstvene reke.
Mogao bih da vam dam hiljadu primera, ali vi dobro znate
koji aspekti vašeg ponašanja nisu baš najbolji. Odlučite svesno
da od sebe zahtevate više u pogledu ostvarivanja svojih životnih

183
 Zivotne strategije

ciljeva i rešavanja svojih problema, i postavićete kamen temeljac

svoje životne strategije.
Suština ovog životnog zakona je u tome da ste vi onaj neop-
hodan resurs bez koga vaš život ne bi mogao da funkcioniše.
Vaše izlaženje na kraj sa životom uopšte jeste direktan odraz
toga koliko dobro upravljate svojim ličnim životom. Mada ovo
može da zazvuči politički nekorektno, duboko sam ubeđen da
sebe morate da učinite najvažnijom osobom u svom životu. Lju-
di su skloni da na ovaj savet - kao da je posredi automatska reak-
cija - odreaguju tako što smatraju da podstiče sebično i asocijal-
no ponašanje. Ja vam kažem da sasvim sigurno nije to u pita-
nju.
Znam da ste svesni da u životu ima trenutaka kad donesete
odluku i ona jednostavno ,,legne“. Sve funkcioniše. Donesena je
u pravom trenutku, njeno dejstvo je trajno i, kako vreme prolazi,
izgleda sve ispravnija. Budući, međutim, da život nije savršen,
ne može svaka odluka koju donesete da bude bez greške. Prihva-
tite kao deo svoje filozofije upravljanja životom da ponekad do-
nesete ispravnu odluku, a da ponef^ad morate da učinite odluliu
ispravnom.
Loši izbori su oni koji stavljaju na probu vašu zrelost i reše-
nost. To su oni u vezi s kojima morate da kažete: „Moram da uči-
ntm ovu odluf^u ispravnom“, što znači da vi morate da nađete lek
za nedostatke, vi morate da nađete rešenje i vi morate da budete
posvećeni tome do kraja. Govorim ovde o zrelosti. Lako je, na-
ročito kad je čovek mlad, da se izvuče iz onih stvari koje ne pro-
funkcionišu isprve. Međutim, odluke kao što su brak i deca ne
poništavaju se baš tako lako. Rešite da ćete u životu ulagati više
napora da ispravite pogrešne odluke koje donesete.
Nikad ne gubite iz vida šta je stavljeno na kocku, šta je ulo-
ženo. Loše životne strategije umeju da se završe banalnim ra-
zočarenjima koja na kraju mogu da vam slome duh —čineći vas
nesrećnim. Nije ponašanje ono koje određuje koji je rezultat
vaš. Kad je pitanje kojim se bavite trivijalno, takve su i posledice
loše strategije. Kad je pitanje značajno, takav je i ishod. U stvar-

184
 Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

nosti, međutim, ulog je gotovo uvek neverovatno visok, ako ne i

trenutan.
Vaš ulog su kvalitet vašeg života, vaše nade, snovi i ciljevi.
Sviđalo vam se to ili ne, i vi ste strateg života; ako ste loš strateg,
niko ne može da spase vašeg klijenta - vas. Problem koji poku-
šavate da rešite jeste ceo vaš život - odnosi s porodicom, karijera,
fizičko zdravlje i emocionalno dobro stanje. Muči vas mnogo
šta, inače ne biste čitali ovu knjigu. Pitanje je: imate li veštine
koje su potrebne, ne samo za preživljavanje već i za postizanje
uspeha? Ako nemate, morate da se odlučite da ih steknete. Ili
ćete biti još jedna žrtva te nečujne epidemije koja uništava ži-
vote.
Zivot kojim upravljate je vaš. Emotivni život, društveni ži-
vot, duhovni život, fizički život kojim sada upravljate: sve je to
vaše. Upravljajte njima sa svrhom, i upravljajte znalački. Vi pra-
vite izbore koji kreiraju vaše emotivno stanje. Pravite ih na os-
novu informacija i svrsishodno, i imaćetev
ono što želitc.
Setite se onoga što ste naučili iz Zivotnog zakona br. 4 —da
ne možete da promenite ono što ne priznajete i da stoga morate
da identifikujete najveće izazove koji su pred vama. Odvojite
malo vremena da odredite šta je to što bi moglo i trebalo da pred-
stavlja žarište vašeg nastojanja da upravljate životom. Kad u
Poglavlju 12 budemo počeli da gradimo vašu konkretnu, ličnu
strategiju, spoznaja koja su to pitanja biće od presudnog zna-
čaja.

185
 Poglavlje 9

LJUDI SE PREMA N A M A PONAŠAJU

O N A K O KAKO SM O IH NAUGLI

N ik o ne može da vas natera da se osetite inferiorno ulroliko sami

ne pristanete na to.
tle o n o ra Ruzvelt

Zivotni zakon br. 8:

Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ili naučili

Vašama strategija: Diktirajte ljudima kako da se ponašaju pre-

vama, umesto da se žalite na njihovo ponašanje. Na-
učite da uredite na nov nacin svoje odnose s drugima, kako biste
dobili ono što želite.
Zivotni zakoni koje ste dosad naučili usredsređuju se na to
kako i zašto idući kroz život dobijate rezultate koje dobijate.
Ovaj zakon nije nikakav izuzetak. On se, konkretno, bavi time
kako defmišete svoje odnose s drugima i kako dobijate rezultate.
Međutim, ima i jednu važnu dodatnu dimenziju. Ovaj zakon
uzima u obzir i činjenicu da ste, pored toga što dobijate rezul-
tate, i vi sami rezultat, te da stoga oblikujete ponašanje onih s
kojima stupate u međusobne odnose. Budući da ljudi uče na os-
novu rezultata, njihovo vladanje i njihovi kasniji izbori zavise
od toga da li ste ih nagradili, prihvatili ili potvrdili njihovo po-
našanje. Način kako tumačite i reagujete na njihovo ponašanje
određuje da li postoji verovatnoća da ga ponove. Prema tome, vi
ste aktivan sudeonik u određivanju svojih odnosa s drugima.

187
 Zivotne strategije

Dakle, ako se ikad pitate zašto vas ljuđi tretiraju na određen

način, pogledajte Zivotni zakon br. 3: Ljudi rade ono sto uspeva.
Rade ono što rade jer ste ih naučili, na osnovu rezultata, koje im
ponašanje donosi dobitak, a koje ne. Dobiju li ono što žele, zadr-
žavaju to ponašanje u svom repertoaru. Ne dobiju li pak željeni
rezultat, odbacuju to ponašanje i počinju da primenjuju drugo.
Shvatite da i u ovoj, kao i u svim drugim oblastima vašeg života,
rezultati, a ne namere, utiču na ljude s kojima stupate u među-
sobne odnose. Možete se tužiti, plakati ili pretiti da biste im dali
negativne rezultate, ali suština svega je da nagrađujete određeno
ponašanje određenom reakcijom koju druga osoba vrednuje i
zatim odlučuje: „Hej, ovo pali. Sada znam kako da dobijem ono
što želim.“
Ako vas ljudi oko vas tretiraju na nepoželjan način, pože-
lećete da shvatite šta je to što radite čime pojačavate, izazivate ili
dopuštate takvo ponašanje. Ukoliko se nalazite u vezi s nekim
ko se konstantno ponaša uvredljivo, iskorišćava vas i bezoseća-
jan je prema vama, otkrijte čime to podstičete takvo ponašanje,
kako biste mogli da preusmerite tu vezu u zdravijem pravcu.
Odnosi s drugim ljudima obostrano su određeni: svaki su-
deonik daje važan doprinos tom određenju. Od samog početka
sudeonici pregovaraju o davanju i uzimanju. Zajedno, vi i vaš
partner kujete uslove, pravila i smernice. Prema tome, ako vam
se pogodba ne dopada, nemojte da krivite samo vašeg partnera.
Imate jednake procente vlasništva nad vezom. Evo kako to ide:
Osoba A počinje da angažuje osobu B na način koji daje ton
vezi. Osoba B zatim reaguje na tu početnu određujuću poruku
tako što šalje svoj odgovor kojim prihvata ili odbija definiciju
osobe A. Ako je poruka odbijena, osoba B može da se potpuno
povuče ili da je na neki način modifikuje. Ako odgovor osobe B
menja definiciju, onda će A zauzvrat prihvatiti ili odbiti tu novu
definiciju i odgovoriti B. Ovo se nastavlja sve dok veza ne bude
uređena i prihvaćena. Na ovaj način, vi ste aktivan sudeonik u
stvaranju uslova za svaku od svojih veza.
Jednom sam savetovao bračni par koji je bio zajedno već
dvadeset sedam godina. Džon je imao električarsku firmu, a Kej

188
 Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

je bila iskusna medicinska sestra. Oboje su poticali iz porodica s

mnogo dece, a i sami su lzrodili i podigli četvoro, koji su sad svi
već bili odrasli i samostalni. Rekavši da se mnogo vole, priznali
su da su kod mene došli zbog toga što je njihova komunikacija
bila grozna.
Došli su u moju ordinaciju nekoliko dana posle praznika,
izjavivši da su upravo imali najgoru od svih svađa tokom svog
braka. Kej je ključaia, ali je ćutala, dok je Džon opisivao događaj
koji je doveo do svađe. Ispričao mi je da več godinama, tradi-
cionalno, noć uoči Dana zahvalnosti provodi pripremajući peče-
nu ćurku za veliko porodično okupljanje koje se održavalo u nji-
hovom domu. Za ovaj Dan zahvalnosti, očekivali su dvadeset
šestoro članova porodice na večeri. Mada je inače vrlo retko i
malo pio, Džonov praznični ritual je izgledao ovako:
„Svake srede uoči Dana zahvalnosti, pripremim krčag Dže-
ka Denijelsa i sačekam da ona i svi koji su eventualno ranije doš-
li odu na spavanje. Tada počinjem da pečem ćurku.
„Volim da je pečem na laganoj vatri. Obično oko ponoći ćuš-
nem ’ticu u rernu, otvorim krčag viskija i počnem svoje bdenije.
Curka i ja uglavnom bivamo gotovi istovremeno, negde posle
litre Džeka Denijelsa."
Godinama se činilo da Kej nije smetao ovaj ritual. Nažalost
ove godine je Džon malo prednjačio s pićem u odnosu na ćurku,
tako da je zaboravio da uključi rernu. Kad je otkrio problem,
bilo je već šest ujutru, a on je umesto pečenja još uvek imao na-
pola smrznutu ćurku od deset kilograma. Rasuđivanjem koje je
moglo da potekne samo iz mozga dobro natopljenog Džekom
Denijelsom, doneo je jedinu logičnu odluku: da ćurku iseče na
parčiće i isprži. Kad je Kej ušla u kuhinju i zatekla zidove isprs-
kane masnoćom, parčiće ćurke kako se prže u osam ili devet raz-
ličitih tiganja i šerpica i Džona do ušiju uvaljanog u brašno, nije
joj bilo ni najmanje milo. A kao što kaže stara posiovica, „kad je
mama nesrećna, svi su nesrećni“.
Ova kriza dovela je do maksimalne napetosti između Džona
i Kej. Deset dana nisu uopšte razgovarali. Oboje su krivili ono dru-
go za katastrofalno stanje svoje veze. Sa Džonovog stanovišta,

189
 Zivotne strategije

razlog što nisu imali bogzna kakav brak bilo je to što Kej retko
kad progovara. Kej je, opet, insistirala na tome da njihov brak ne
valja jer Džon „usta ne zatvara" i nikad ne sluša šta mu se govo-
ri. Poput većine parova, nisu došli kod mene da im pomognem
nego da presudim ko je od njih u pravu, a ko greši.
Nimalo nije bilo iznenađujuće što nisam mogao da izađem
u susret takvom zahtevu, jer ni Džon ni Kej nisu bili u pravu,
niti je ijedno od njih grešilo. Oni su obostrano odredili svoj
odnos. Džon je naučio Kej da je u redu to što se prema njemu
ponaša pasivno, uz malo ili nimalo komunikacije, zato što je
godinama prihvatao takvo ponašanje. Kej je naučila Džona da
može da dominira u njihovom odnosu i da je njegovo pravo da
govori, jer mu je to dozvoljavala dvadeset sedam godina. Doz-
voljavajući jedno drugom nekažnjeno problematiČno ponaša-
nje, svako od njih je ono drugo naučilo da je njegovo ponašanje
prihvatljivo.
Kad su konačno ostali sami, kad više nije bilo dece da izi-
gravaju tampon-zonu, problemi su izbili na površinu. Naposlet-
ku, u svetlu onoga što su smatrali krizom ogromnih razmera -
prazničnog debakla - osnov njihovog obostrano određenog od-
nosa počeo je da puca. Došao je trenutak da shvate da su oboje
naučili ono drugo kako da se ponaša i da ni njeno ponašanje
prema njemu ni njegovo prema njoj nije bilo zdravo. Kad su
prestali da podstiču neprihvatljivo ponašanje onog drugog, po-
čeli su da razvijaju bolje odnose sa višim stepenom prisnosti i
poverenja (mada sumnjam da je Džon ikad više imao solo tačku
u kuhinji uoči Dana zahvalnosti).
Kao što pokazuje priča o Džonu i Kej, čak i obrazac odnosa
star gotovo trideset godina može da se promeni. Ako jednom
možete da naučite ljude kako da se ponašaju prema vama, mo-
žete to ponovo. Uspešan dogovor zasniva se na davanju i pri-
manju, i na rezultatima. Možda i ne znate da ste pregovarali i
dogovarali se, aii jeste. Sada znate: biti u važnim pregovorima i
ne biti svestan toga, može da bude veoma opasno.
Dobra vest glasi da, zato što ste odgovorni, možete da obja-
vite da je veza „otvorena za nove pregovore“, kad god želite i

190
 Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

koliko god želite. Džon i Kej su uradili upravo to, posle skoro
trideset godina. U svakom slučaju, bilo da je posredi nova veza
ili stara, vi ste odgovorni za stanje u kom se ona nalazi. Shvatite,
molim vas, da odgovornost pominjem u njenom najdoslovnijem
smislu, čak i u najekstremnijim, naizgled jednostranim okol-
nostima.

Sećam se jednog mnogo ozbiljnijeg i tragičnijeg primera ovog

zakona, s početka moje karijere. Neurohirurg s kojim sam sva-
kodnevno sarađivao, pozvao me je na urgentno odeljenje lokal-
ne bolnice. Pošto sam razvio praksu koja je uključivala dijag-
nostikovanje i lečenje moždanih trauma i poremećaja, zamolio
me je da mu pomognem da odredi funkcionalnu dijagnozu kod
žene s akutnim ozledama mozga i kičmene moždine i mogućim
unutrašnjim povredama glave. Bio sam blizu bolnice kad sam
dobio poziv, tako da sam stigao pre no što su bolničari završili
pranje pacijenta i uzimanje anamneze.
Dolores je bila polusvesna kad sam ušao u sobu, ali ne baš u
stanju da govori. Koža glave joj je bila pokidana kod korena
kose, tako da se videlo golo meso duž skoro celog čela. Levo uvo
joj je visilo i predstojalo mu je prišivanje. Donja vilica je virila
kroz donju usnu i bradu, a nos joj je bio smrskan, pomeren i
pokidan. Bolnica se nalazila nedaleko od glavnog međudržav-
nog autoputa i teške nesreće su se dešavale gotovo svakodnevno.
Prema prirodi Doloresinih povreda, dalo se zaključiti da je pro-
letela kroz vetrobransko staklo automobila; činilo se i da je po-
tom žestoko tresnula o asfalt. Više da bih odredio njen stepen
orijentisanosti nego da bih zaista saznao detalje, počeo sam da
je ispitujem. Moje prvo pitanje jeglasilo: „Dolores, recite mi gde
se ovo desilo.“ Za samu dijagnozu, da i ne pominjem pravni
aspekt celog slučaja, bilo je važno da li je možda imala amnezi-
ju i da li je mogla da kaže ko, gde i kada. Takođe sam želeo da
testiram njeno pamćenje u poslednjih nekoliko časova, ispitavši
da li može da mi kaže na kom delu autoputa se tačno desila
nesreća.
Malo je reći da me je Doloresin odgovor ošamutio. Tiho, jed-
va izgovarajući reči, rekla mi je: „Dogodilo se u mojoj dncvnoj i

191
 Zivotne strategije

spavaćoj sobi.“ Oklevajući, priznala je da ju je muž pretukao.

Bio sam zbunjen; bio sam užasnut i bio sam besan. Sve te gro-
teskne povrede koje sam video bile su delo njenog životnog sa-
putnika. Pokušavajući da je smirim i utešim, rekao sam: „Tako
mi je žao što vam se ovo dogodilo. Mora da ste šokirani."
Gledajući me kroz krvavomodre i natečene oči, Dolores je s
naporom slegla ramenima: „Bila sam šokirana prvi put, ali, valj-
da više nisam.“
Moram da vam priznam da se moj .stav odmah promenio.
Naravno, nisam bio ništa manje užasnut razmerama i intenzi-
tetom njene patnje. Ništa nije moglo da me razuveri u ubeđenju
da je njen muž jedan zao, grešan i izopačen čovek. Međutim,
ovo me je zbunilo. Kako su mogli tako da žive? Po mom mišlje-
nju, posredi je bio pokušaj ubistva. Odmah sam pomislio: ,,Do-
lores, šta god bilo to čime te drži u šaci, moraš da pobegneš. Ovo
nije u redu.“
Citajući kasnije njen karton, saznao sam tužnu priču o svim
njenim dosadašnjim dolascima na urgentno odeljenje: njcn muž
joj je polomio četiri rebra; držao joj je dlanove na usijanoj plot-
ni; dva puta su je doneli tako prebijenu da je bila bez svesti; to-
kom poslednje tri godine, nekoliko puta je dolazila s povredama
koje su iziskivale zašivanje. Svaki put je zataškavala stvar; svaki
put je lagala i na kraju mu se svaki put vraćala.
Mada je izvesno bila reč o krajnje žalosnoj situaciji, tvrdim
da je Doloresina odgovornost u toj vezi bila neporeciva. Time
što je ostala s njim i nije ga tužila, ona ga je zapravo dosledno
uveravala: „Sve ovo je sasvim u redu. Svaki put ćeš se nekažnje-
no izvući. Dozvoliću ti da me biješ, i da me ubiješ ako hoćeš.“
Možda ćete na ovo reći: „Doktore Mekgro, vi ne razumete.
Teško je ženi u takvoj situaciji, pogotovo ako je nezaposlena, te
nema novca s kojim bi mogla da ode.“ Znam da je to tačno, i
znam da je neko ko je u stupici, a nema spremnu opciju, sigurno
strašno bespomoćan. Veoma je teško ako se odlaskom ugrožava
opstanak dece. Ali, pre svega morate da zaštitite sebe, svoj život
i fizički integritet. Ili ste naučili nekog da se s vama ophodi s poš-

192
 Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

tovanjem, ili niste. Ako ostanete, taj drugi će se izvući nekažnje-

no, a vi vredite mnogo više od toga.
Dolores nije bila kriva; Dolores je bila žrtva užasnog zločina
- ali, ona i samo ona je mogla da se skloni od njega, ili da skloni
sebe od opasnosti. Po mom mišljenju, njen muž je bio suviše
bolestan da bi mu se ikad moglo verovati. Morala je da se osloni
na sebe. Nije bilo ničega između; nije bilo olakšanja; nije bilo
opravdanja; i nije bilo alternative. Ako ste izloženi batinanju,
bolje je da odete i potražite pomoć, i to odmah. Naš bolnički sis-
tem nije od velike pomoći. Moj kolega i ja smo pozvali policiju.
Doloresin muž je na kraju bio uslovno osuđen. Međutim, kad
sam poslednji put čuo o njima, ponovo su bili zajedno.

Bez obzira na to ko je vaš partner u vezi, vi ste ga naučili pra-

vilima i vi ste mu postavili ograničenja. Naučio je obrasce vaših
reakcija i ugradio ih u svoje postupke. Ako priznajete svoju ulo-
gu u ovoj stalnoj transakciji, tada živite u skladu sa Zivotnim
zakonom br. 2: odgovorni ste. Priznajete da ste stvorili sopstveni
doživljaj i da ste, odabravši da prihvatite određeno vladanje svog
partnera, odabrali i posledice života s takvim vladanjem. Priz-
najete da vaš partner, radeći određene stvari s vama, za vas ili
vama, to radi zato što ste vas dvoje uredili svoj odnos na takav
način. Vaš partner će morati da prođe kroz ponovnu obuku o
tome šta funkcioniše, a šta ne.
Iskreno se nadam, ako se slučajno nalazite u negativnoj vezi,
da nije ni izbliza tako bolesna i teška kao Doloresina. Pravila su,
međutim, ista. Vi ste ti koji ljude učite šta može da im prođe, a
šta ne. Vi ste ti koji ih učite, tako što ili nagrađujete njihovo
destruktivno ponašanje u vezi, ili što im pasivno dopuštate da
istraju u takvom ponašanju. Ako i kada priznate ovaj životni
zakon, počećete da analizirate sopstveno ponašanje u svojoj
vezi. Nećete se pitati zašto je vaša veza dospela tu gde je dospela;
pitaćete se kako i ne bi. Videćete da je tu dospela zato što ste je
tako programirali. Ako ste vi oni koji određujete da li stvari koje
ljudi rade funkcionišu za vas ili ne, onda možete da promenite
vezu, počev od ovog trenutka. Ne kažem da će biti lako. Morate
da odlučite da li ste vredni truda.

193
 Zivotne strategije

Trebalo bi da bude jasno da ovde tražim načina da vas izma-

nipulišem. Rekao sam da sudeonici određuju vezu i hoću da ne
gajite ni najmanju sumnju u pogledu toga. Očigledno, želim da
vas inspirišem i uputim da odredite minimum standarda po-
našanja za sve svoje veze, tako da oboje partnera dobijaju dosto-
janstvo i poštovanje u fizičkom, psihičkom i emocionainom
pogledu. Međutim, da bi taj standard imao svrhu, morate da bu-
dete spremni da kontrolišete svoje reakcije. Budući da ne možete
da promenite ono što ne priznajete, koncentrisaćemo se na de-
talje načina na koji ste naučili ljude da se odnose prema vama.
Tada ćete biti u stanju da uočite obrasce reagovanja koje je pot-
rebno promeniti.
Fundamentalno pitanje, razume se, jeste da li se vašem part-
neru ,,isplati“ to njegovo nepoželjno ponašanje. Ovim ne podra-
zumevam da bi dobici trebalo da budu deo bilo koje veze. Ako
se vaš partner prema vama odnosi s dostojanstvom i poštova-
njem, onda je jedino primereno da ga nagradite za to poželjno
ponašanje. S druge strane, ako se prema vama ponaša bezose-
ćajno ili surovo, a vi ga za to nagrađujete, to mora da prestane.
Kad su ljudi agresivni, zapovednički nastrojeni ili nastoje da vas
kontrolišu i to im prolazi - što znači da rade po svome - a vi ih
nagrađujete za neprihvatljivo ponašanje. Vaš izazov se, dakle,
sastoji u tome da identifikujete te nagrade koje dajete svom part-
neru kao odgovor na njegovo negativno ponašanje.
Ova vrsta obrasca bi trebalo lako da se uoči. Na primer, ako
se vaŠ partner duri kad mu ,,ne idete niz dlaku“, a vi se preda-
jete: bingo, durenje se isplatilo. Sad zna kako da se ponaša da bi
bilo po njegovom. Međutim, moguće je da su nagrade koje je
najpotrebnije da identifikujete mnogo manje uočljive. Ponekad
se zavaravamo, jer od partnera ne tražimo da daju svoj puni
doprinos i tako im dozvoljavamo da se provlače s lenjošću ili
lošim učinkom. Konkretna nagrada: to im prolazi. Možda kon-
stantno prikrivate manjkavosti svog partnera ili na svojim ra-
menima nosite psihički, emocionalni ili finansijski teret koji
umnogome premašuje razumne granice. Konkretna nagrada:
on ili ona uživaju u plodovima vašeg rada. Još gore, moguće je

194
 Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

da svesno radite s lošijim učinkom, kako ne biste predstavljali

pretnju svom partneru. Konkretna nagrada: lažno osećanje jed-
nakosti i sigurnosti.
Katkada ljudi imaju roditeljski odnos prema svojim partne-
rima, podržavajući ih i štiteći kao da su deca. Konkretna nagra-
da: njihovi partneri ne moraju da ispune ono što se očekuje od
odraslih. Možda vi doslovno finansijski izdržavate svog partnera
i pružate mu krov nad glavom. Konkretna nagrada: besplatna
zabava. Možda se vaš partner oseća ugrožen istinskom prisnoš-
ću, pa vi stoga dozvoljavate da vaša veza egzistira na nivou koji
njemu odgovara, ali koji vama uskraćuje prisnost. Konkretna
nagrada: nema emocionalnih zahteva, visok nivo obuzetosti sa-
mim sobom. Da skratim, kad god dozvolite svom partneru da
„prođe nekažnjeno", sam taj čin tolerisanja jeste jedva primetna
ali značajna nagrada.
Pre no što ponovo pokrenete pregovore, morate da se odlu-
čite da to bude s pozicija snage i moći, a ne straha ili sumnje u
sebe. Zauzimanje tih pozicija iziskuje znanje i rešenost o koji-
ma smo govorili. To znanje koje sakupljate otkako ste otvorili
ovu knjigu, kao i rešenost da prema sebi zahtevate dostojanstven
odnos ispunjen poštovanjem, moraju da budu bezuslovni. Mo-
rate da donesete životnu odluku da ćete radije biti sami i osećati
se dobro nego biti s nekim i bolovati zbog toga. To znači da se
ne igrate, ne blefirate i ne nastojite da izvučete korist. Znači da
biste radije bili sami i sačuvali dostojanstvo i poštovanje prema
sebi i živeli zdravo i srećno, nego bili s partnerom kome ne mo-
žete da verujete. Možete vi da budete zavisni od te osobe i imate
naviku da budete s njom, ali ako ona nije spremna da se prema
vama odnosi razumno i ispravno, bolje joj recite: „Ili se menjaj,
ili odlazim.“
Vrednujući svoje veze, čuvajte se da ne padnete u iskušenje
da se zavaravate. Teško je prihvatiti da ste makar i delimično od-
govorni za maltretiranje kojem ste izloženi od strane nekog dru-
gog. Kao što smo videli, mnogo je lakše, prirodnije i zgodnije
biti žrtva i kriviti nekoga za to. Nadam se, međutim, da sam vas
ubedio i da u dubini duše znate da ste, u stvari, sami odgovorni.

195
 Zivotne strategije

Odbijete li da prihvatite odgovornost za način na koji se ljudi

ponašaju prema vama, koliko ćete se potruditi da se promenite?
Najgore što možete da učinite jeste da mnogo pričate o pro-
menama, samo da biste se potom vratili starim i destruktivnim
obrascima. Pričati o promenama i ne menjati ništa znači učiti
svog partnera da olako uzima sve što kažete i odlučite. Nau-
čićete ga da bude strpljiv i siguran da ćete kad-tad popustiti. Vaša
odlučnost da se promenite mora da se uzdigne do nivoa život-
nih odluka, o kojima je bilo govora nešto ranije. Kada su posre-
di standardi vaše veze, odlučite da ne smete da činite nikakve
ustupke, bez obzira na to koliko vam teško ide unošenje pro-
mena. Bilo kakav kompromis u ovoj oblasti značio bi izdaju
onog najvrednijeg što imate: vas samih.
Kao što važi za sve elemente vaše konkretne životne strate-
gije, važno je da ove promene u svoju vezu unesete na smislen,
svrsishodan i konstruktivan način. Da biste to učinili, trebalo bi
da prvo odredite gde se zaista nalazite u toj vezi, kako biste znali
koje konkretne promene morate da unesete. Drugim rečima,
stalo vam je da pazite da ,,ne popravljate ono što nije polomljeno
i popravljate ono što jeste“. Moraćete da iskreno razmislite o sta-
tusu bilo koje veze koju želite da izmenite.

Zadatak br. 12: Mada se kpmentari u ovom odeljku odnose na

to da naučite Ijude kako da se ponasaju prema vama i primenjivi su
na sve veze s Ijudima bpje susrećete u životu, najprirodnije je da
radni primer bude usmeren na vezu kpju imate s onim značajnim
„nekim". Sledi lista pitanja kpja mogu da vam pomognu da dijag-
nostikujete ne samo trenutni status vaše veze već i razloge za taj i
takav status.

Upitnik:
1. Najiskrenije, da li vam se čini da vi
samo dajete, a vaš partner samo prima? Da Ne
2. Da li se vaša veza zasniva na odnosu
roditelj —dete, umesto na interakciji dveju
odraslih osoba? Da Ne

196
 Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

3. Da li se vi i vaš partner svađate češće

i/ili intenzivnije? Da Ne
4. Nalazite li da se vrlo često izvinjavate? Da Ne
5. Osećate li da vam je potrebno više prostora
i vremena koje ćete provoditi sami? Da Ne
6. Kada se osvrnete na poslednjih godinu
dana svoje veze, da li vam se čini da ste se
uglavnom vi žrtvovali i menjali? Da Ne
7. Da li vam se čini da često nalazite
opravdanja za svog partnera, bilo pred
sobom ili pred drugima? Da Ne
8. Da li vam se čini da vaše emocionalne
potrebe nisu zadovoljene? Da Ne
9. Ako ste na prethodno pitanje odgovorili sa
,,da“, da li vam se čini da vam je to oduzelo
dobar deo života? Da Ne
10. Da li ste fizički frustrirani u svojoj vezi? Da Ne
11. Da li vam se čini da je vaša veza vašem
partneru manje važna u odnosu na njegov
posao, decu ili druge prioritete? Da Ne
12. Da li krijete od svog partnera neke
značajne stvari? Da Ne
13. Da li se osećate iskorišćeni? Da Ne
14. Da li osećate da bi život trebalo da bude
više od onoga što imate u ovoj vezi? Da Ne
15. Da li u svojoj vezi opažate da se razvijaju
ili već postoje neki obrasci koji liče na brak
vaših ili partnerovih roditelja? Da Ne
16. Da li smatrate da biste bili suviše ugroženi
ako biste se prepustili istinskoj intimnosti? Da Ne
17. Da li osećate da je jedino vama stalo do
poboljšanja vaše veze? Da Ne
18. Da li je krivica osnovni faktor vaše veze? Da Ne

197
 Zivotne strategije

19. Da li vam se čini da je vaša veza

samo površna? Da Ne
20. Da li o svom partneru ponekad razmišljate
samo kao o nekom s kime delite stan, ali ne
i život? Dtr Ne
21. Da li ponekad maštate da se više ne
nalazite u ovoj vezi? Da Ne
22. Da li vam se čini da za ljubav mira i sloge
sa partnerom morate da prestanete da
budete ličnost kakva zaista jeste? Da Ne
23. Da li ste vi i vaš partner prestali da
razmišljate o svojoj vezi i naprosto je
prihvatate takvu kakva jeste? Da Ne
24. Da li ste danas u ovoj vezi samo zato što
ste bili i juče, umesto zato što zaista želite
da budete? Da Ne

Obeležite ona pitanja na koja ste odgovorili sa ,,da“. Očig-

ledno, što je više potvrdnih odgovora, to više problema ima vaša
veza. Možda ti potvrdni odgovori mogu da posluže kao polazne
tačke za nove pregovore između vas i vašeg partnera.
Tražeći više od sebe i od svog partnera vi, u suštini, „menjate
pogodbu“. I nemojte misliti da će se to dopasti osobi s kojom ste
u vezi. Odupiraće se vasim naporima da izmenite status k,vo. Nau-
čili ste je pravilima, nagrađivali za njeno vladanje i pogodba joj
je, kao takva, odgovarala, isto kao i vama. Ako se ulog u igri po-
diže, bilo bi fer da partnera na vreme upozorite o predstojećim
promenama, pre no što počnete da na njegovo ponašanje reagu-
jete na drugačiji način. Ukoliko ste nekog naučili da kreće na
zeleno i staje na crveno i sada menjate pravila, ta osoba ima
prava da bude obaveštena o promenama.
Kada vam kažem da će se vaš partner odupirati promenama
uopšte, a naročito bilo kakvim promenama kojima se od njega
zahteva više, nemojte da potcenjujete snagu tog otpora. Taj ot-

198
 Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

por može da rangira od optužbi da vam „više jednostavno nije

stalo do njega“, pa sve do emocionalne ucene. Emocionalna
ucena može da bude u obliku pretnji da će vas ostaviti ako ne
popustite u svojim novim stavovima, ili čak može uključivati
nervozne pretnje samoubistvom. Moguće je da ćete imati prilike
da odslušate govor nalik ovom:
„Ne mogu da verujem da mi ovo radiš!... Koliko me već du-
go mrziš?... Pokušavao sam da te usrećim; davao sam i davao...
Znaš kako da me povrediš i to i radiš... Postoji neko drugi, zar
ne?... Te tvoje takozvane prijateljice su ljubomorne i pune ti
glavu svim tim budalaštinama, zar ne vidiš? ... Po čemu si ti to
tako savršena?... Nemaš ti prava da mi prigovaraš; sećaš li se šta
si uradila lani?... Radije bih umro nego da te izgubim."

Pozabavimo se malo pobliže ovom tiradom. Pre svega, total-

no je manipulativna i sebična: ,,Ne mogu da verujem da mi ovo
radiš“ reči su žrtve. Puna je pokušaja da vam se stave reči u usta,
kako biste osetili krivicu i prešli u defanzivu. Implicira da ste vi
ta koja nanosi bol; da postoji neko drugi; ili da vas prijateljice
podgovaraju protiv njega. Takođe je i puna napada: ,,Ti ovo ra-
diš“; „Pokušavao sam, ali ti n e...“; „Nisi savršena“; „Baš tebe
briga.“ Konačno, tu je i ona krajnja pretnja: „Ubiću se.“
Tirada može da bude propraćena partnerovim pretvaranjem
da se ništa nije desilo i pokušajem da nastavi ,,po starom“; ili
kratkoročnim napadom „meda i mleka“. Takođe, moguće je da
će se vaš partner obratiti vašim prijateljima i rodbini, ne bi li ih
regrutovao da mu pomognu da vas odvrate od tog ,,Iudila“. U
svakom slučaju, prvi nalet ovog i gotovo svakog drugog napada
unutar neke veze zasnivaće se na krivici.
Krivica je moćno i uništavajuće oružje u vezi i morate se
očeličiti, kako ne biste došli u situaciju da postanete predmet
manipulisanja krivicom. Krivica vas parališe i ućutkuje. Nema
napretka ako bičujete sebe osećanjem stida. Zdrava alternativa je
priznavanje svakog problematičnog ponašanja; otkrijte zašto
dolazi do tog ponašanja; i sačinite plan za promenu. Zivot nag-
rađuje dela; krivica je paraliza.

199
 Zivotne strategije

Držite se svog kursa. Ne dozvolite da iko umanji vašu odluč-

nost. Ako vaš partner preti da će vas ostaviti ili počiniti samou-
bistvo, to je bief koji morate da predvidite. Ukoliko mislite da
pretnja da će naškoditi sebi ima osnova, onda su vaša veza i vaš
partner mnogo nestabilniji nego što ste mislili. U svakom sluča-
ju, ako verujete da je u stanju da se povredi, pozovite policiju ili
oblasnog šerifa i pustite profesionalce da se pozabave tim, ali
nemojte da odstupate. Ustuknete li, naučićete partnera da s vama
može da „izađe na kraj“.
Konačno, a i u interesu pravednosti i celovitosti, nikakva đis-
kusija o Zivotnom zakojiu br. 8 ne bi bila kompletna ukoliko je
ne osmotrite sa strane. Sta je to što ljudi u vašem životu dozvo-
ljavaju da vam ,,prolazi“ ? Da li su vas naučili da je u redu da se
prema njima odnosite drugačije nego dostojanstveno i s pošto-
vanjem? Da li su vas naučili da možete da zabušavate u svojim
vezama, funkcionišući na manje kvalitetnom nivou?
Setite se principa reciprociteta: dobijate ono što dajete. Ne
tražite od ljudi ono što sami niste spremni da date. Ozbiljno se
pozabavite svojim ponašanjem u odnosima s ljudima. Koje nag-
rade dobijate za nezdravo vladanje? Da li ste spremni ne samo
da identifikujete te nagrade već i da ih se odreknete? Budete li
iskreni u pogledu svog ponašanja, možete da osvojite ogroman
kredibilitet i stvorite okruženje koje vodi ka promenama. Ne-
mojte nikad da sudite drugima ukoliko niste spremni da sudite
sami sebi.

200
 Poglavlje 1 0

SN A G A JE U PRAŠTANJU

O n o što počinje u besu završava u sramoti.

B en Frenklin

Zivotni zakon br. 9: Snaga je u praštanju

Vašaosećate
strategija: Otvorite oči i shvatite da bes i gorčina koje
najviše štete upravo vama. Povratite svoju snagu
od onih koji su vas povredili.
Od svih emocija koje čovek može da doživi, mržnja, bes i
gorčina nalaze se među najjačim i najdestruktivnijim.dJ vama
ih bude postupci onih za koje smatrate da su vas povredili ili
onih koje volite. Možda mislite da je opravdano da mrzite ili
gajite bes prema nekome ko vas je povredio dovoljno duboko da
bi u vama iznedrio takve emocije. Možda verujete da ta osoba to
zaslužuje i da vaša mržnja doprinosi da ona pati. Katkada, mož-
da, svoju mržnju smatrate nekakvom mitskom kletvom bače-
nom na objekat vašeg prezira. Međutim, nositi u sebi takvu mrž-
nju znači plaćati neverovatno visoku cenu, jer takva osećanja
zapravo menjaju vas kao ličnost. Ona menjaju vaše srce i dušu.
Poput požara koji se širi borovom šumom, ove intenzivne
emocije mogu tako da vas obuzmu da isteraju iz vašeg srca sva
druga osećanja, prožimajući vas ponašanjem koje je ili spoljaš-
nje - izrazita agresivnost, ili unutrašnje - duboko ogorčenje.
Razmislite o tome. Kad sretnete nekoga obuzetog tim emocija-
ma i vidite spoljašnji odraz njegovog unutrašnjeg nemira, nije

201
 Zivotne strategije

vam potrebna bujna mašta da biste pogodili kroz šta ta osoba

mora da prolazi. Mržnja, bes i gorčina izjedaju srce i dušu osobe
koja ih nosi u sebi.
Ovo sam rekao u najdoslovnijem mogućem smislu. Setite se,
rekao sam već da za svaku misao i osećanje postoji odgovarajuća
fiziološka reakcija: jednostavna pomisao na to da jedete krastav-
čiće iz turšije pokreće veoma stvarne fiziološke reakcije. Te reak-
cije nisu ništa evidentnije od onih koje izazivaju ove snažne ne-
gativne emocije. Kada gajite mržnju, bes i gorčinu, vaša teles-
na hemijska ravnoteža biva ozbiljno poremećena. Vaša reakcija
„bori se ili beži“ u pripravnosti je dvadeset četiri sata dnevno,
sedam dana u nedelji. To znači da su mržnja, bes i gorčina apso-
lutno nespojivi s vašim spokojem, radošću i opuštenošću.
Ukoliko su te ružne emocije stalno u vama, vrlo je verovat-
no da je vaš organizam konstantno u stanju koje se naziva hete-
rostaza. Posredi je stanje fiziološke neravnoteže; jednostavnije
rečeno, s aspekta telesne hemije, imate previše onoga, a prema-
lo ovoga. Ljudi koji duže ostanu u ovom stanju izuzetne uzbu-
đenosti često doživljavaju poremećaj sna, košmare, lošu koncen-
traciju i iscrpljenost. Nije nimalo neobična ni pojava tenzionih
glavobolja, migrena, čira u želucu, leđnog spazma, pa čak i srča-
nog napada. Ljudi nisu građeni tako da mogu da budu istovre-
meno srećni i tužni. Nemoguće je da se u isto vreme osećamo
spokojni i uzrujani. Prema tome, vaše fizičko stanje biće tim
gore u onoj meri u kojoj ove snažne emocije istiskuju iz vašeg
doživljaja svoje pozitivnije parnjake.
Rekao sam vam koji efekat ove emocije imaju na vaš organi-
zam. Morate da shvatite, međutim, da su one ujedno i materi-
jal od koga se grade emocionalni zatvori. Kad odaberete da pre-
ma drugima gajite bes, mržnju ili gorčinu, time oko sebe podi-
žete zid. Bivate zarobljeni u emocionalnom kompleksu tolikog
bola i agonije da negativna energija počinje da dominira celim
vašim životom.
Pored toga što od vas stvaraju zatvorenika, ove emocije se
prelivaju: one se, naime, ne ograničavaju na vezu u kojoj ste do-
živeli ono što vas je podstaklo da ih osećate. Setite se da svoje

202
 Snaga je u praštanju

misli, osećanja i ubeđenja unosite u sve svoje odnose s ljudima.

Naivno je pretpostavljati da svoja osećanja možete da uključu-
jete ili isključujete poput stone lampe. Verujem da već znate da
to ne ide tako. Gorčina i bes imaju toliko jak uticaj da se kad jed-
nom uđu u vaše srce ispoljavaju u svim vašim odnosima s ljudi-
ma. Oni vas uistinu čine drugačijom osobom. Suština vaše lič-
nosti se gubi i bivate defmisani mržnjom i ogorčenjem. Konač-
no, ono što i čini ove emocije tako jakim jeste činjenica da vas
menjaju kao ličnost. Menjaju vaše postupke i kontaminiraju ono
što imate da date od sebe.
Razmislite o tome. To znači da vas oni koji vas vole više ne-
maju - ostala im je samo prazna ljuštura osobe kakva ste neka-
da bili. Bes ili gorčina koji tinjaju u vama u potpunosti izobli-
čavaju vašu percepciju, a time i način na koji se angažujete, pri-
mate i filtrirate svet. Nema stvarnosti, postoji samo percepcija -
a vaša je izmenjena usled tih ružnih emocija. Nemojte se za-
nositi da možete da ih prikrijete nekakvom maskom. Stimulans
koji dajete, to jest, vaš izraz lica, nepogrešivo pokazuje ogorče-
nost, gnev ili uzdržanost. Time ljudima dajete vrlo malo izbora
u pogledu toga kako da reaguju na vas.
Već sam vam rekao da svim svojim odnosima s drugim ljudi-
ma dajete doprinos, ili ih, pak, trujete. Ukoliko lance mržnje,
besa i ogorčenja vučete za sobom u druge svoje veze, naravno da
ih time trujete. Jasno je da nagrizate kvalitet svog emocionalnog
i društvenog života. Za ljubav svog partnera, dece, drugih koje
volite i sebesamih, morate da smognete snage da pokidate te lan-
ce i očistite svoje srce i um od otrova mržnje. Morate da naučite
da ne morate da budete besni samo zato što imate pravo na to.
Ako i dalje insistirate na tome da je „vaše pravo“ da osećate
bes, ima nešto o čemu bi trebalo da razmislite: ne možete da date
ono ito nemate. Shvatite ovo u najdoslovnijem smislu. Koliko
god biste želeli, ne možete da date nekome milion dolara ako ih
nemate. Jednako tome, ne možete da date čistu i prostosrdačnu
ljubav iz čistog i prostosrdačnog srca ako nemate ni jedno ni
drugo. To bi značilo da dajete ono što nemate. Ako je ljubav u
vašem srcu zatrovana, ako u njoj raste kancer mržnje, besa i

203
 Zivotne strategije

gorčine, onda je ta i takva ljubav jedina koju imate da date. Ako

je vaše srce ohladnelo i otvrdlo zbog tih emocija, onda iz tog i
takvog srca kreću sva vaša osećanja. To su ljubav i srce koje imate
da ponudite svojoj deci, partneru, roditeljima, braći i sestrama i
svim ostalim ljudskim bićima. Mržnja, bes i gorčina odista me-
njaju vašu liČnost. Oni vam uistinu ne dozvoljavaju da onima
koje volite date od sebe ono što biste želeli da imaju.
Osećanja o kojima ovde govorimo u stvari su otvorene rane
nerešenih emocionalnih pitanja s nekim, negde: neko je jednom
bio objekat svih tih negativnih emocija. Ljudi koji na svojoj duši
stalno nose teretgneva bez izuzetka tvrde da je to zato što odnos
te druge osobe prema njima nikad nije bio razjašnjen. Kažu mi
da se tih emocija drže zato što ta osoba nikad nije pokazala da
joj je žao zbog svog ponašanja i možda čak nikad nije priznala
niti shvatila da je uradila tako užasne stvari. Govoreći o tim
omrznutim drugima, ljudi mi kažu: ,,Ne mogu da im oprostim,
jer im nije žao i ne zaslužuju moj oproštaj; mislim da im čak
nije ni stalo do njega.“ Ako je to standard, jasno je da na ovom
svetu ima mnogo onih kojima, razume se, nikada neće biti opro-
šteno. Ima ljudi koji su nekome naneli zlo koje će ga pratiti do
kraja života, pa ipak ne razmišljaju ni najmanje o posledicama
svojih postupaka. Ima Ijudi kojima nije ni najmanje stalo da li
su povredili ili čak uništili život i srce druge osobe.
Prisetićete se da drugi veliki životni zakon, Sami stvarate sop-
stveni doživljaj, izražava činjenicu da birajući ponaŠanje birate i
posledice. Ovu istinu morate da prihvatite bez obzira na gnev i
gorčinu koje možda ovog časa nosite u sebi. Priznajte da ste vi
oni koji birate ponašanje, stvarajući time i posledice. Pored toga,
i misao je ponašanje, koje se tretira na isti način kao i bilo koje
drugo ponašanje.
Ovom principu dodajte Zivotni zakon br. 6: ovaj svet poz-
najete i doživljavate isključivo kroz percepcije koje stvarate. Vaše
percepcije sastoje se od vaših interpretacija sveta. Ova dva zako-
na deluju kao moćna kombinacija koja određuje kvalitet vašeg
emocionalnog života. Vi i samo vi birate kako se osećate. Drugi
mogu da izazovu događaj ili ponašanje na koje ćete reagovati,

204
 Snaga je u praštanju

ali do vas stoji da odaberete \akp ćete se osećati povodom toga.

Ukoliko odaberete da budete puni mržnje, tada znajte da ste
odabrali da svet posmatrate kroz mračan filtar, koji vam za-
uzvrat nameće mračnu percepciju sveta.
Konačno - mada vam može veoma teško padati da ovo prih-
vatite - oproštaj onima koji su zgrešili prema vama ili onima
koje volite nema veze s njima; on ima veze s vama. Setite se priČe
0 Dženi, iz Poglavlja 3, koja je oprostivši svom dedi oslobodila
sebe. Praštati znači učiniti sve što je potrebno da biste sačuvali
moć da sami kreirate sopstveno emocionalno stanje. Ono znači
biti u stanju da kažete: ,,Ne možeš da me povrediš i potom kon-
trolišeš čak i kad nisi pored mene, tako što ćeš zalediti moje srce
1promeniti i mene i ono u šta verujem. Ja odlučujem o tome. Ne
možeš ti umesto mene da odlučiš kako ću se ja osećati. Ne dam
ti tu moć.“ ’
Najvažnije od svega, morate da budete spremni da iz dubine
duše kažete: ,,Ne možeš me silom vezati za sebe i postati deo
mog bića, deo onoga što svakog dana mislim, osećam i radim.
Neću da me mržnja, bes ili gorčina vežu za tebe, niti ću dozvoli-
ti da me veže strah. Ne dam ti da me uvučeš u svoj mračni svet.
Opraštajući ti, ja vraćam slobodu sebi, a ne tebi. Ti moraš da
živiš s tom svojom crnom dušom. Ja ne moram i neću.“

Neke od najtragičnijih životnih priča koje znam pripadaju

ljudima koji su dozvolili da ih progutaju mržnja, gnev i gorčina,
dok su iznutra, iza krhkog sloja bola i odbojnosti, bili dobri i
sposobni da vole.
Jedan od tih ljudi bio je Dejvid Keli. Najstariji sin veoma
grubog i strogog oca, Dejvid se neprestano trudio da mu udo-
volji, ali ništa što je ikad uradio nije bilo dovoljno dobro. Bez
obzira na to koliko je vremena ili truda ulagao u rad na njiho-
vom ranču, nikad nije bilo dovoljno dobro. Bez obzira na to ko-
liko je efikasno ispunjavao svoje obaveze, bez obzira na to što se
dobrovoljno javljao da uradi i ono što nije bila njegova dužnost,
nikad nije uspeo da osvoji očevu naklonost.

205
 Zivotne strategije

Ni jedan jedini put u životu otac mu nije rekao da je dobro

obavio posao, niti da je valjan čovek. Nikad mu nije rekao da ga
voli. Nikad ga nije dotakao sem da ga udari, odgurne ili povuče.
I bez obzira na sve to, Dejvidu nikad nije bilo dozvoljeno da
zaplače, čak ni kad je bio sasvim mali; nije smeo da mu se otme
ni jedan jedini jecaj.
Sećao se dana kad se, kao sedmogodišnji dečak, slučajno nas-
lonio na izduvnu cev velikog traktora, zadobivši gadne opeko-
tine desne ruke i ramena. Opekotine su bile takve da je naposlet-
ku bilo potrebno bolničko lečenje i presađivanje kože. Ipak, dok
je u agoniji stajao pred svojim ocem, dobio je naređenje da pres-
tane da plače; otac mu se rugao, nazivajući ga bebom, „sekaper-
som“ koja bi trebalo da se stidi svojih suza. Kad više nije mogao
da podnese fizički i duševni bol, Dejvid je jecajući pao na kole-
na. Otac ga je jednim trzajem podigao na noge i zatim izmlatio
konopcem.
Dejvid je naučio da sve podnosi stoički, i naučio je da bude
tvrd. Imao je samo jedan cilj u životu: da svom ocu dokaže da je
muškarac, da je dovoljno snažan i dovoljno čvrst za sve. Preda-
vao se poslu bez ostatka, često neverovatno rizikujući, samo da
bi ostavio utisak na oca.
Jednog jesenjeg poslepodneva, nedugo pošto se Dejvid ože-
nio, njegov otac je traktorom tanjirao polja. Kad je sišao da vidi
zašto se motor traktora guši, ovaj se iznenada sam pokrenuo i
povukao ga pod sebe. Tanjirače su prešle preko njega i otkinule
mu ruku, ostavivši ga da leži sam nasred polja i iskrvari nasmrt.
Dejvid je bio van sebe od besa. Frustriralo ga je to što je nje-
gov otac poginuo ne davši mu priliku da se dokaže. Mržnja, bes
i zbunjenost su ga potpuno obuzeli.
Inače, s Dejvidom sam se sreo na molbu njegove žene, koja
je bila zabrinuta zbog načina na koji se ponašao prema nji-
hovom četvorogodišnjem sinu. Rekla mi je da se Dejvid prema
detetu odnosi isto onako kako se njegov otac odnosio prema nje-
mu. Nije dozvoljavao dečaku da plače i nije mu dozvoljavao da
bude dete.

206
 Snaga je u praštanju

Kad sam napokon uspeo da navedem Dejvida da izrazi svoja

osećanja, progovorio je o besu koji je osećao prema ocu zbog
toga što mu je uskratio šansu da se dokaže i potvrdi. Kroz suze
pune nemoćnog besa, škrgućući zubima, rekao mi je da je taj
smrdljivi skot umro a da mu nikad nije odao priznanje kao čo-
veku ili rekao da ga voli. Dejvid je priznao da će mrzeti oca dok
je živ zbog načina na koji se ponašao prema njemu i zbog toga
što mu je uskratio priliku da izravnaju račune. Strahota njego-
vih emocija ostavljala je malo mesta mašti. Bio je to čovek raspet
bolom i skion samouništenju.
Bilo mi je jasno da Dejvid mora da se oslobodi. Ako ne
oprosti svom ocu i jednom zasvagda ne raščisti s tim osećanjima,
ne samo da će nastaviti da plaća do kraja života već će zajedno s
njim plaćati i njegov mali sin i žena koja ga voli.
Možete da pretpostavite da sam Dejvidu rekao sve što ste
pročitali u pvom poglavlju, ali u njegovom slučaju morao sam
da idem i dalje od toga. Dejvid je morao da preduzme nešto,
kako bi konačno raščistio sa svojim osećanjima. Osećao se za-
robljen, bez izlaza, jer mu je očeva smrt oduzela svaku šansu da
nađe mir. Cim je shvatio da su ga za oca vezivali mržnja i ogor-
čenje koji su dominirali njegovim sadašnjim životom, Dejvid je
postao izuzetno motivisan: bila mu je odvratna i pomisao da se
svesno lišavao svoje snage. Sama pomisao da ga taj čovek kont-
roliše i iz groba izazivala je u njemu mučninu. Zeleo je da pov-
rati svoju snagu. Želeo je to zbog sebe i zbog svoje porodice.
Dejvid je pregrmeo najgore onog trenutka kad je počeo da
shvata da nije potrebna saradnja druge osobe da biste joj opros-
tili. Ta druga osoba ne mora ni da zna za to. Ne mora ni da joj
bude žao. Ne mora da priznaje da je grešila. Praštate zbog sebe,
ne zbog nje.
To je Dejvidu pomoglo i da shvati da, upravljajući sobom,
katkada moramo da damo sebi ono što smo želeli da dobijemo
od drugih. Dejvidov otac nije mogao da mu kaže da ga voli. Nije
mogao da mu kaže da je on zapravo jedan dobar čovek, vredan
svih onih dobrih stvari u životu. Nije mogao, jer je bio mrtav.

207
 Zivotne strategije

Dejvid je mogao da čeka koliko god je hteo - mogao je godina-

ma da se duri i besni - ali od toga ne bi bilo nikakve vajde.
afbedio sam ga da mora sam sebi da da ono što bi voleo da je
mogao da dobije od oca. Morao je da bude spreman da se pogle-
da u ogledalo i kaže sebi one reči koje bi voleo da je čuo od svog
oca. Morao je, doslovno, da kaže: ,,Ti si dobar čovek. Uvek si bio
dobar. Imaš pravo na osečanja i plodove zdravog i uravnote-
ženog života. I imaćeš ih, jer ih zaslužuješ. To što tvoj otac nije
želeo da vidi tvoje kvalitete ne znači da oni ne postoje. Nije ih
video zbog svog filtera, a ne zbog tvojih nedostataka."
Kad je Dejvid uspeo da se iskreno pogleda u ogledalo i da
sebi ono što je oduvek želeo da dobije od svog oca, smogao je
snage i hrabrosti da mu oprosti. Znao je da, ako je stvarno muš-
karac, mora da se „uzdigne iznad svog vaspitanja“. Znao je ko-
liko se on sam osećao izmučeno i pomišljao je da je njegov otac
možda imao isti takav život. Oprostio mu je, radi sebe i svog sina
i žene. Oprostio je svom ocu jer nije želeo da živi onako kao što
je on živeo i prolazi kroz isti bol i patnju koji su obeležili njihov
odnos.
v
Cim je dao sebi sve ovo i oprostio svom ocu, Dejvid je mogao
slobodno da bira sopstveni način bitisanja na ovom svetu. Odlu-
čio je da ne bude zarobljenik roditeljskog nasleđa. Na jednoj
od naših poslednjih seansi pogledao me je pravo u oči i rekao:
„Ovako dalje ne ide; ovo mora da prestane; mora da prestane
ovde i odmah, ili će moj sin platiti istu cenu koju sam ja morao
da platim.“ Stekavši tu spoznaju i proprativši je postupcima koje
sam maločas opisao, Dejvid je uspeo da prekine vezu i dobije
slobodu koju je samo praštanje moglo da mu da.

Zadatakbr. 13: Cih,am vas da identifi\ujete ista ova osećanja u

svom zivotu. Ci\am vas da identifi\ujete i navedete u svom dnev-
nihu one Ijude za \oje vas vezuju mržnja, bes i gorčina. Ci\am vas
da spoznate da vam je dovoljno stalo do sebe i onih \oje volite da
biste p o fd ali tu vezu i oslobodili se muka \oje proističu iz gajenja
tih užasnih emocija.

208
 Snaga je u praštanju

Usvojivši ovakav pristup i ponovno razmislivši o značenju

praštanja, oslobodićete se patnje i bola koje je u vašem životu
izazvao neko drugi. U suprotnom, mržnja, bes i gorčina pro-
gutaće vas i postaće nerazdvojan deo svakog vašeg budnog mi-
nuta. Učiniće vas ciničnim, učiniće vas podozrivim. Navešće vas
da se ogradite visokim zidovima i nametnete danak onima čiji je
jedini ,,greh“ to što vas vole. Ako ljudima koji su se ogrešili o vas
dozvolite da vas zarobe u toj ulozi,pobedili su. Ako im dozvolite
da učine da prema njima osećate mržnju, gnev i ogorčenje, po-
bedili su.
Poslednja napomena. Jedino što je gore od toga da vas povre-
di neko blizak jeste održavanje te rane i onda kada te osobe više
nema. Razmislite o tome. Veoma često ljudi koji su vas povredili
nisu više tu, da biste mogli odlučno i konstruktivno da raŠčistite
s njima. Možda je to, kao u Dejvidom slučaju, otac koji je odav-
no mrtav. Možda je to prijatelj koji se odselio negde daleko i više
ga nikada flećete videti. Da li ćete zaista prihvadti da se do kraja
svog života pokoravate mržnji, gnevu i gorčini?
Nemojte to više da radite, ni jedan jedini dan. Imate sposob-
nost da oprostite tim ljudima - ne dajući time ustupak njima,
već poklon sebi. Vi ste vredni i najvećeg truda da se izdignete
iznad tog bola i patnje. Ali, imajte na umu, sami stvarate sop-
stveni doživljaj. Morate da posedujete rešenost da stvorite ono
što želite i oslobodite se onoga što ne želite. Ako ta osoba i oseti
da ju je sunce ogrejalo zato što ste joj oprostili, neka joj bude. Vi
se spasavate. Vi se oslobađate iz emocionalnog zatvora.
Snaga praštanja jeste snaga kojom se oslobađate od lanaca
mržnje, gneva i gorčine. Skupite snagu i uzdignite se iznad bola.
Vi to zaslužujete, jednako kao i oni koje volite.

209
 Poglavlje 11

MORATE D A ZNATE ŠTA

HOĆETE DA BISTE TO ZAHTEVALI

Zivotni zakon br. 10:

Morate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

Vašai pokušajte
strategija: Budite načisto u pogledu onoga što hoćete
da to i ostvarite.
Zdrav razum možda nalaže da jedan od najlakših načina da
od života dobijete ono što želite jeste da „naručite": ustanete i
kažete šta je ono što hoćete. Ništa, međutim, ne bi moglo da
bude dalje od istine. Kad bi onaj duh iz bajke jednom zaista
izašao iz boce i rekao: „Kaži šta želiš“, ubeđen sam da bi ljudi
uglavnom zastajkivali i zamuckivali i našli se na mukama jer ne
bi znali šta da traže.
Ne znati precizno šta želite nije u redu. Ovaj se životni za-
kon najdoslovnije podrazumeva. Ako ne možete da navedete, i
to veoma konkretno, šta je ono što želite, nikada nećete moći da
to i tražite. Svrha ovog poglavlja je da vam ukaže na potrebu da
se koncentrišete na ono što želite i navedete šta je to, kako biste
mogli da ga prepoznate i tražite. Ukoliko ste prethodnih devet
zakona uklopili u svoj način razmišljanja - drugim rečima, ako
ste sakupili znanje neophodno da počnete da dobijate ono što
želite - učenje ovog životnog zakona trebalo bi da bude zabavno
i uzbudljivo.
Biti u stanju da kažete šta hoćete verovatno je u ovom tre-
nutku za vas važnije nego ikada ranije. Možda do sada nije bilo

211
 Zivotne strategije

ovako kritično važno, jer možda niste imali pravu priliku da

dobijete ono što želite, čak i da ste znali šta je to. Više nije tako.
Ipak, ako nalazite da vam je teško da artikulišete i spoznate šta
zaista želite, niste jedini.
Većina ljudi ne zna kako da opiše ono što želi, jer nema
pojma šta to zapravo jeste. Setite se svih onih trenutaka u životu
kad ste ostaJi bez reči pred jednostavnim izborom. Ako ne mo-
žete da se odlučite koji film da odete da pogledate, šta da naru-
čite u restoranu ili šta da obučete, da li je čudno što vam je teškjh
da odredite svoje ciljeve? Neodlučnost stvara inertnost. Inert-
nost dovodi do rezultata koje ne želite. Vaše putovanje kroz život
tako počinje da Iiči na putanju projektila bez navođenja, što je
pristup koji jednostavno ne uspeva.
Ono što verovatno vrlo pouzdano možete da kažete jeste šta
ne zelite. To što ste možda godinama živeli u neprijatnim okol-
nostima dovodi do nepoželjnog zbližavanja s njima i sposob-
nosti da ih prepoznate. Međutim, to što ste imali malo ili nima-
lo iskustva sa suprotnom stranom umnogome vam otežava da
opišete šta zaista želite.
Ne znad tačno šta želite jeste veliki problem, i to iz više
razloga. Živite u svetu u kojem nećete dobiti više od onoga što
tražite. To važi za vaše životne ciljeve, isto kao i za one male,
svakodnevne željice. Pretpostavimo da ste dali oglas u novine da
prodajete svoja kola za 7000 dolara. Mislite li da ima izgleda da
neko pogleda taj oglas i kaže: „Bože! Stvarno super kolica. Ovaj
traži premalo para! Daj da ga zovnem i ponudim mu 9000 do-
lara?“ ZvuČi prilično smešno, zar ne? ZvuČi smešno zato štojeste
smešno. Isto tako, kada su posredi vaši ciljevi, najviše što ćete
ikada dobiti jeste ono što tražite. PoŠto identifikujete šta je to što
tražite, smislite kako da to dobijete i mnogo se trudite, možda
ćete dobiti nešto što barem liči na ono što ste hteli. S druge stra-
ne, ako pojma nemate šta zapravo hoćete, vrlo je očigledno da to
ne možete ni da tražite. Bez obzira na to da li je u pitanju nešto
što možete da date sami sebi ili to može neko drugi, morate da
budete u stanju da kažete o čemu je reč. Da sam i gospodar sve-
ta, ne mogu vam dati ono što hoćete ako mi ne kažete šta je to.

212
 M orate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

Ako ste se ikada našii u istoj prostoriji s bebom koju očigled-

no nešto boli i koja zbog toga plače, poznato vam je kako frus-
trirajuće bespomoćan taj osećaj može da bude. Zelite da pomog-
nete bebi; želite da joj date ono što hoće i što joj je potrebno, aii
beba ne može da vam kaže šta je to. Ako ne znate šta je to što
želite, niste u ništa boljem položaju od bebe koja ne ume da go-
vori. Razlika je u tome što svet nije vaša majka i neće uložiti ni
izbliza toliki trud da ustanovi šta je to što hoćete. Ukoliko ne
umete da kažete šta je to, osuđeni ste da kroz život idete ritajući
se i plačući.
Ako ste frustrirani zato što nikad ne osvajate premiju, raz-
mislite o ovome: ta premija vam se možda nalazi ispred nosa, ali
vi to ne možete da znate, jer pojma nemate sta je uopšte za vas
premija.
Ima još jedna teška istina koju ovde valja uzeti u obzir. Bu-
dući da je osnovno da znate šta istinski želite da biste to i dobili,
morate vrlo pažijivo da odlučite koji je odgovor na to pitanje. Ne
biti u pravu ili biti u zabludi u pogledu onoga što želite još je
gore nego da uopšte ne znate. Ni sam ne znam koliko sam se
puta profesionalno (ali i privatno) susretao s ljudima koji su go-
dine utrošili trudeći se da dođu do nečega što su bili sigurni da
žele. Teško i dugo su radili i žrtvovali se. Ništa nije bilo tužnije
nego videti ih kako na kraju postižu svoj cilj i istovremeno biva-
ju razočarani. Nije u pitanju izostanak truda; išii su pogrešnim
putem, vredno se krećući u pogrešnom pravcu i sad su bili veo-
ma, veoma daleko od mesta na kom su želeli da budu.
Odrastajući, bio sam upozoren da „vodim računa za šta se
molim, jer bi moglo da mi se desi da mi molitve budu uslišene".
Ako je ono što ćete dobiti upravo ono što ste naveli kao svoju
želju, tada se potrudite da vrlo pažljivo navedete šta je to. Na-
ravno da ne želite da završite kao ljudi koje sam maločas opisao,
koji su, pored toga što su pretrpeli veliku frustraciju jureći za
nečim što nisu zaista želeli, otkrili da im je ono što je za njih
imalo istinsku vrednost bilo nadohvat ruke - a ipak su dozvolili
da im isklizne kroz prste zato što su odabrali pogrešan cilj. Ono
što su stvarno hteli bilo je verovatno mnogo lakše ostvarljivo od

213
 Zivotne strategije

cilja koji su tako žudeli da postignu. To je jedna od ironija koje

donosi zanemarivanje ovog životnog zakona. Pored toga, morali
biste da se složite da je to problem koji ste sami stvorili. Ne doz-
volite, stoga, da vas zavara jednostavnost ovog životnog zakona.
Imenovanje onoga što želite iziskuje vašu maksimainu pažnju.
Morate da poklonite pažnju i faktoru vremena povezanom s
onim što želite. Mogućnosti da to dobijete su vremenski ogra-
ničene. Imaju rok trajanja koji može da istekne —koji će, štaviše,
sigurno da istekne.
Pretpostavimo, na primer, da ste rešili da istinski želite da
imate značajan i prisan odnos sa svojom decom; želite da imate
mogućnost da ih upoznate i utičete na njih dok se razvijaju i de-
finišu kao ljudi. Međutim, pretpostavimo i da ste to rešili nakon
što je ta mogućnost odavno prošla: možda su tu ulogu kod njih
ispunili neki drugi ljudi, ili su došli do tačke kad više nisu zain-
teresovani za vaše igranje te uloge u njihovom životu. Otkriće da
ste propustili svoju šansu slomilo bi vam srce. Zato i kažem da
požurite s razmišljanjem i planiranjem onoga što želite. Ne ka-
žem da ima mesta panici. Ne kažem ni da se ponašate nesmot-
reno, jureći za nekim nepromišljenim ciljem. Trebalo bi, me-
đutim, da se u pravcu imenovanja i traženja onoga što želite
krećete eksplicitno i s urgencijom projektnog statusa.
Vaše razmišljanje mora da ostane usredsređeno, ali fleksibil-
no. Jedan od mojih najvećih strahova u životu jeste strah da ću
propustiti rane znake upozorenja da skrećem pažnju s onoga što
je zaista važno. Dajem sve od sebe da uočim ove rane signale, jer
se bojim da bih zbog bezglavog srljanja mogao da doživim nep-
rijatno iznenađenje. Stalno imam na umu da ili shvatate ili ne
shvatate, a ja želim da budem od onih koji shvataju, pre no što
dobijem bolan udarac u glavu. Imajte na pameti ovu misao dok
učite kako da imenujete i tražite ono što želite.
Potreba za eksplicitnošću važi za sve ciljeve koje ćete ikada
sebi postaviti. O onome što želite morate da znate toliko da ga,
približavajući mu se, prepoznate, osetite i spoznate. Slično to-
me, morate da prepoznate, osetite i spoznate kad skrenete s puta.

214
 M o rate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

Kad znate svoje ciljeve, shvatićete koji im vidovi ponašanja i

izbori idu u prilog, a koji ne. Kad ste suštinski upoznati s ciljem,
osetićete ga kad mu se primaknete i, u pravom trenutku, zas-
kočićete ga kao patka gundelja - ali samo ako ga prepoznate kad
ga vidite. Kad kažem da morate da posedujete suštinsko pozna-
vanje onoga što želite, mislim da morate da budete u stanju da
to opišete rečito i s različitih stanovišta. Ako želite da uspete,
morate da znate da odgovorite na sledeća pitanja:
Sta je za vas uspeh? Drugim rečima, gde se nalazi linija ci-
Ija? Sta, konkretno, morate da stvorite u svom životu da biste
rekli: „Bingo, to je to\“

— Sta je ono što želite?

— Kako će biti kad ga budete imali?
— Kakav će osećaj biti kad ga budete imali?
— Kako ćete se ponašati kad ga budete imali?
— Šta ćete da radite s tim?
— Gde ćete to da radite?
— Kako će se vaš život razlikovati od ovog sadašnjeg?

Koje aspekte svog života morate da prevaziđete ili promenite

da biste dobili ono što želite? Drugim rečima, šta trenutno ra-
dite ili ne radite, a što ometa vaše napore da to dobijete?
Ako ne možete barem donekle da odgovorite na sva ova pi-
tanja, znači da niste spremni. Jedna od najčešćih grešaka koje
ljudi čine izjašnjavajući se šta žele jeste to što su suviše uopšteni
ili apstraktni. Koliko ste puta, recimo, rekli ili čuli nekog drugog
kako kaže: „Sve što zaista želim u ovom životu jeste da budem
srećari1? To zvuči kao zdravorazumski odgovor, ali kao životni
cilj, osuđeno je na propast. Moj pas Barkli želi da bude srećan.
Znači li to da vi i on želite isto? Mislim da ne. Kladio bih se u
sve što imam da vi i Barkli veoma različito definišete sreću. Pre-
ma tome, budite malo precizniji u pogledu onoga što vi kao je-
dinstvena individua zaista želite, izuzev ako se zadovoljavate
time da vas neko češka po stomaku i pušta vas da dremate ispod
stočića za kafu.

215
 Zivotne strategije

Razmislite o životu koji je koncentrisan na određene ciljeve,

nabijen energijom i defmisan u odnosu na te ciljeve; uporedite
ga zatim sa životom osobe koja i ne zna šta joj nedostaje ili šta
joj je potrebno. Imenovanje onog što istinski želite znači da
možete da počnete da navodite svoj život onako kako se brod
navodi u pravcu lučkih svetala, zato što sada imate cilj koji je
tačno, precizno i konkretno određen. Jedna od največih frust-
racija u životu izražena je-starom poslovicom: „Uvek imaš i pre-
više onoga što ne želiš.“ Mudrost te izreke trebalo bi da bude
očigledna. Kad vam se jede nešto slatko, ni sav čips na svetu neće
utoliti tu vašu glad. Kao da isprobavate tuce ključeva i nijedan
ne odgovara bravi. Samo pravi ključ će otvoriti vrata. Kad znate
šta želite - kako to izgleda, kakav je osećaj i koja iskustva sadrži
- tada imate onaj pravi ključ.
Sugestije koje slede mogu da vam pomognu da počnete pra-
vilno da određujete i imenujete ono što istinski želite:
Budite odvažni, ali realni. Nemojte se stideti da priznate da
želite neke posebne stvari, neka posebna osećanja i iskustva. Kao
što sam rekao, najviše što ćete ikada dobiti jeste ono što tražite.
Stoga ne ciljajte nisko, jer bi moglo da vam se desi da život pro-
vedete radeći za ono što ne želite. S druge strane, budite realni.
Pažljivo procenite ko ste i gde se nalazite. Omiljena opaska o
Sjedinjenim Državama glasi da ovde svako može da postane
predsednik kad odraste. To je možda istina, ali za tako nešto ve-
rovatno ipak morate da počnete da se pripremate na vreme, a ne
da se odlučite u pedesetoj, bez političkog iskustva, formalnog
obrazovanja i s radnom biografijom baštovana. Ako je pak vaša
želja da igrate u nacionalnoj košarkaškoj ligi, a imate četrdeset
pet godina i možete da skočite maksimalno pet centimetara od
poda, sva je prilika da bi trebalo da želite nešto drugo.
Prema tome, dok se pripremate da imenujete ono što želite,
budite dovoljno odvažni da posegnete za onim što će vas ispu-
njavati istinskim zadovoljstvom, a da pri tom ipak ne budete ne-
realni. Ako vam ovo zvuči pomalo obeshrabrujuće, i pored toga
budite u pripravnosti, jer kladim se da ipak ne morate da budete

216
 M o rate cta znate šta fioćete da biste to zahtevali

predsednik niti da igrate u NBA ligi da biste ostvarili ono što

želite, kao što ćemo i videti.
Zatim, vodite računa da ne pobrkate sredstva i ciljeve. Goto-
vo bez izuzetka, ljudi se usredsređuju na predmet ili događaj i
ne prelaze na sledeći važan korak, a to je određivanje kako se
osećaju zbog tog predmeta ili događaja. N a primer, vaš prvi po-
kušaj da imenujete ono što želite mogao bi da bude: „Zelim luk-
suzna kola i odlično plaćen posao.“ ]a bih, međutim, rekao da su
luksuzna kola i odlično plaćen posao pre sredstva da se stigne do
cilja nego sam cilj. Morate da idete dalje od toga. Morate da
budete spremni da se zapitate: ,,Zfl//o želim luksuzna kola i od-
lično plaćen posao?“
Odgovor verovatno glasi da ih želite zbog onoga kako mis-
lite da ćete se osećati kad ih budete imali. U ovom primeru, kola
i posao za vas predstavljaju osećaj sigurnosti i uspeha u životu,
što su stvari na koje veoma snažno reagujete. Vaš stvarni cilj,
dakle, nisu kola niti odlično plaćen posao, već konkretno oseća-
nje koje povezujete s posedovanjem tih stvari. Kola ostare i zar-
đaju. Odlično plaćen posao takođe može da nestane, jer ste pos-
tali tehnološki višak ili dobili otkaz iz nekog drugog razloga.
Ako zaista mislite da je automobil ono što želite, onda naprosto
otiđite do otpada i nađite marku i model za kojim ste ginuli pre
pet ili deset godina. Ukoliko je to vaš stvarni cilj, morali biste
ponovo da razmislite.
Posredi je važna razlika. Ako možete da prihvatite da ono što
stvarno želite nisu događaj ili neka stvar već, umesto toga, ose-
ćanja koja povezujete s njima, tada se vaš cilj prebacuje sa stvari
ili događaja na emocije povezane s njima. Ako možete da shva-
tite da je ono što zaista želite osećanje koje vam donose auto-
mobil i posao, onda vaš cilj postaje osećanje, a ne taj automobil
ili taj posao.
Drugačije rečeno, ukoliko vi u stvari želite da osećate ponos
i životnu sigurnost, ne bi bilo fer da sebe ograničite samo na ta
dva metoda —kola i posao —da to dobijete. Možda postoji deset
različitih načina da stignete do istog željenog odredišta, od kojih
bi svaki bio podjednako funkcionalan. Izgledi da dobijete ono

217
 Zivotne strategije

što želite, kad imate đeset puteva kojim možete da dođete do

toga, očigledno su mnogo veći nego kada svoja sredstva ograni-
čite na svega jedno ili dva. Može se, uz to, ispostaviti da ste,
ustanovivši zašto su kola i posao ono što želite, odlučili da to
dvoje neće biti dovoljno da to i postignete. Na taj način izbega-
vate traćenje dragocenog vremena i energije naprežući se da ost-
varite ono što ne želite.

Vodeći seminare o životnim veštinama i strategijama, na ko-

jima su tokom godina učestvovale na hiljade polaznika, imao
sam prilike da iz sedišta u prvom redu posmatram kako ljudi iz
najrazličitijih krugova društva postaju krajnje zbunjeni kad
dođe do određivanja onoga što zaista žele. Pošto smatram da je
taj proces imenovanja želja možda najbitnija odrednica ishoda
u uspešnoj životnoj strategiji, u seminar uvek uključujem par-
ticipativnu vežbu koja polaznike vodi kroz brojne korake koji im
pomažu da identifikuju šta je ono što žele.
Ovo što sledi jeste prepis dijaloga vođenog prilikom jedne
takve vežbe. Učesnik vežbe Linda Vilijems bila je četrdesetčet-
vorogodišnja udata žena iz Los Anđelesa. Linda nam je rekla da
se odlučila da pohađa seminar zato što ima osećaj da se njen
brak, porodica i lični život raspadaju. Zivela je blizu sirotinjskog
dela grada i plašila se da se nasilje i zločin šire i na njen kraj, i
da njena deca, njena tri sina, lagano gube pravac. Rekla je da se
ona i njen suprug, mada žive pod istim krovom, već nekoliko
godina nalaze u fazi koju je nazvala „emocionalnim razvodom“.
Naš razgovor je tekao ovako:

F.M.: Dakle, Linda, recite mi šta želite —ali onako

kako osećate, ne onako kako mislite. Ne skrivajte ništa;
jednostavno mi recite.
LINDA: Zelim da se odselimo iz L.A. Zelim da ode-
mo iz tog užasnog, užasnog grada pre no što se desi nešto
zaista loše. Plaši me i ne želim više da budem tamo.
F.M.: Dakle, šta biste morali da uradite da biste u tome
uspeli?

218
 M orate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

LINDA: Ne znam. Ne možemo da se odselimo. Ro-

džer i ja oboje radimo, ali i pored toga jedva sastavljamo
kraj s krajem. Ne možemo da se odselimo. Zarobljeni smo
tamo i ja tu ne mogu ništa. Nema svrhe ni govoriti o tome.
Ja ... ne želim da radim ovo, ne želim da pričam o tim
stvarima jer ne mogu da ih imam. Ovo je čist gubitak vre-
mena.
F.M.: Kako biste se osećali da imate ono što želite;
kako biste se osećali da možete da pobegnete od straha i
pretnje koju predstavlja vaša trenutna situacija?
LINDA: O, Bože, osećala bih se sigurnom i srećnom i
imala bih, ne znam, valjda bih imala nadu. Ponovo bih
imala nekakvu nadu, nadu za mene i moje dečake. Nekad
sam bila optimista —znala sam da će odrasti i postati dobri
ljudi. Sad više nisam sigurna ni da će uspeti da odrastu.
Više ne mogu ni da udahnem vazduh normalno, gotovo
stalno dišem kao na škrge.

Ovaj poslednji Lindin odgovor smatrao sam prvim korakom

u pravcu identifikovanja onoga što je stvarno želela. Njenu po-
četnu izjavu da želi da se odseli iz L.A. protumačio sam kao
ništa više do bezbedan i površan način da kaže da želi da pobeg-
ne od svog trenutnog bola i straha. Znao sam i koliko je uzru-
jana i da je njeno disanje zbog toga otežano. Zaključio sam da
njen unutrašnji dijalog mora da je veoma uznemirujući i shva-
tio da moram pažljivo da osluškujem da bih otkrio njena prava
osećanja. Kada je rekla da bi se „osećala sigurna i srećna i pono-
vo imala nadu“, znao sam da, prvi put, reči naviru direktno iz
njenog srca.

F.M.: Dakle, ono što zaista želite jeste da se osećate si-

gurni i srećni i da ponovo nađete malo nade za svoju bu-
dućnost, i budućnost svog supruga i sinova.
LINDA: (zaplak^avši) Da, da, tako je. Tako sam umor-
na od straha, tako sam umorna od tog osećanja da se na-
lazim u stupici. Prosto više ne znam šta da radim i ne

219
 Zivotne strategije

znam kome da se okrenem. Znam da time izneveravam

svoju porodicu. Toliko se stidim što ne mogu da nam svi-
ma obezbedim neki bolji život.
F.M.j Onda, šta biste morali da uradite da biste u tome
uspeli? Sta biste morali da uradite da stvorite neki kvalitet
u svom porodičnom životu i da se ne stidite onoga što
trenutno stvarate kao majka? Sta biste morali da uradite
da se više ne osećate izgubljeni i uplašeni?
LINDA: Ne znam, jednostavno ne znam.
F.M.: Dobro, ali, kad biste znali, šta bi to bilo?
LINDA: Ne znam; valjda bih ponovo morala da se
zbližim sa svojim dečacima. Morala bih da osetim da žele
isto što i ja. I morala bih da povratim Rodžera. Mi jednos-
tavno više nismo zajedno. Ne razgovaramo, ne poverava-
mo se jedno drugom, nismo više jedno drugom podrška.
Tako sam umorna od toga što sam sama. Morala bih po-
novo da imam svog Rodžera pored sebe.

Bilo je jasno da ova žena još uvek voli svog supruga. Vrlo je
verovatno da je upravo ona bila ta koja se, usled straha i frust-
racije, udaljila od njega.

F.M.: Kako biste se osećali da se ponovo zbližite sa

svojim sinovima? Kako biste se osećali da ponovo imate,
kako kažete, svog Rodžera pored sebe?
LINDA: Ne bih se osećala tako postiđena. Ne bih
mislila da sam tako užasna majka i supruga i da ne mogu
da održim svoju porodicu na okupu i vaspitavam svoju
decu. Ne bih se stidela zato što me suprug ne želi. Toliko
strahovito želim da mu pružim sebe. On je dobar čovek;
izgleda tako umoran i tako sam, a ja jednostavno ne mogu
da mu pomognem.
F.M.: Nemojte da mi pričate kako se ne biste osećali i
ne govorite mi da se ne biste stideli. Recite mi kako biste
se osećali kad bi vam uspelo da vratite sve to u svoj brak i
porodicu.

220
 M orate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

LINDA: Ne znam, jednostavno ne znam. Valjda...

valjda bih se opet osećala ponosna kao žena, osećala bih se
celovita i kompletna. Nekada sam bila tako jaka. Davala
sam svojoj porodici osećaj topline i bliskosti, baš kao što je
nekad činila moja majka.
F.M.: Dakle, ono što zaista želite jeste da ponovo ose-
tite svoj ponos. Ono što zaista želite jeste da se opet osetite
celoviti i ispunjeni u svojoj ulozi žene, supruge i majke.
LINDA: Da, da, to je upravo ono što želim. Tako sam
se nekada osećala. Kad bih ponovo mogla da budem sve
to, kad bih ponovo mogla da budem ona stara, mogli bis-
mo da se izborimo sa svim ostalim. Zajedno bismo izašli
na kraj s L.A.vNe mogu sama. Ovog časa ja i nisam svoja.
U pravu ste. Zelim da ponovo budem ponosna i ispunje-
na i celovita. To je ono što želim. Ja sam dobra majka,
stvarno jesam, život bih dala za svoje dečake. Učinila bih
sve za Rodžera, samo kad bi mi on dopustio.
F.M.: Onda, šta morate da uradite da vratite sve to u
svoju porodicu?
LINDA: Moram da se potrudim. Moram da presta-
nem da sažaljevam samu sebe i prestanem da budem tako
sama. Moram da se vratim kući, uzmem Rodžerove ruke
u svoje i kažem: ,yiše nećemo ovako živeti.“ Moram da
učinim nešto da izmenim pravac kojim se krećemo pre no
što bude prekasno. Moram da sednem sa svojim dečacima,
uzmem njihova mila lica u svoje ruke i kažem im: ,,Po-
mozite mi da vam pomognem.“ Moram da učinim nešto
umesto što samo patim i noći provodim plačući. Moram to
da uradim, i to odmah.“
F.M.: I kako ćete se onda osećati?
LINDA: Biću ponovo ponosna i ispunjena i celovita.
Jer, to je moja dužnost. To je ono zbog čega me je Gospod
i učinio delom ove porodice, a ja to nisam radila. To je ono
što želim, to je ono što želim. Nije problem L.A., problem
je u menj i mojoj porodici. Moramo da ispravimo stvari.

221
 Zivotne strategije

Očigledno, Lindi je predstojalo mnogo posla i mnogo plani-

ranja, ali verujem da iz ovoga možete da vidite koliko je daleko
dospela u usredsređivanju na ono što je zaista želela od života.
Znao sam da je na kraju govorila iz srca. Znao sam da tačno zna
šta hoče. Znao sam da je sada u stanju da pravi planove i da
svaku pojedinu životnu opciju proceni u odnosu na standard i
prioritet ovog cilja. Znao sam da neće iznenada prestati da se
trudi. Znao sam da se neće dati omesti na putu prema svom ci-
lju, jer je srcem i dušom znala koji je to cilj.
Zadatak br. 14: Obratite pažnju na pitanja kpja sam postavljao
Lindi. Ista ta pitanja morate i vi da postavite sebi. Možda ste opazili
da sam je stalno pitao o istim stvarima. Ovaj dijalog u sebi nosi
određeni obrazac. Postavite sebi ta istapitanja i zatim odgovorite na
njih. Nastavite li da sledite obrazac ponavljanja, vaši odgovori će se
svesti tačno na ono što želite od života. Ponavljam, kjjučna pitanja
su ova:
1. Šta želite?
2. Šta morate da uradite da biste to i dobili?
3. Kako biste se osećali da to imate?
4. Dakle, ono što zaista želite je... (ono što ste odgovorili
na pitanje br. 3).
5. Sta morate da uradite da biste to i dobili?
6. Kako biste se tada osećali?
7. Dakle, ono što zaista želite je ... (ono što ste
odgovorili na pitanje br. 6).

Ciklus se ponavlja. Budite pošteni, budite iskreni i, iznad

svega, budite precizni. Ako uložite neophodan napor, bićete,
poput Linde, u stanju da s velikom tačnošću imenujete ono što
želite i da to potom i zahtevate.
Ono što želite verovatno može da se opiše na više načina, a
vi uvek morate da budete što je moguće konkretniji. Vaše ,,že-
lim“ može da se opiše onako kako će to izgledati drugim ljudi-
ma; kako će učiniti da se osećate u sebi; kao vrste reakcija i oseća-
nja koje generiše u drugima i kao ponašanje koje podrazumeva.

222
 M orate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

Time što ćete biti detaljni i definisati svoj cilj na što više na-
čina, razvićete kod sebe jasnije poimanje onoga što želite. Kao
rezultat, izbori koje činite usput biće više orijentisani u pravcu
tog vašeg cilja. Povećava se i verovatnoća da ćete prepoznati svoj
cilj kad do njega stignete, pošto ćete imati tako mnogo kriteriju-
ma za procenu.
v
A sada nešto o drugom delu Zivotnog zakona br. 10: Zahte-
vajte ono što želite. Ta polovina zakona može da predstavlja veli-
ki izazov i zadatak težak koliko i imenovanje onoga što želite.
Zahtevanje onoga što želite iziskuje rešenost i predanost. Culi
ste onaj vic: „Krotki će možda i naslediti svet, ali niko od njih
neće istupiti i zahtevati pravo vlasništva.“* Morate da budete
spremni da, kada kucne čas, istupite i tražite ono što želite i
zaslužujete. Morate da budete spremni da iskoračite i kažete:
„Zaustavite svet. Ovo je moje vreme, moj red, i ja ga zahtevam
za sebe“
Shvatite da živimo u svetu punom konkurencije. Kao što
kažemo mi u Teksasu, „mnogo kučića nasrće na istu kost“. Ništa
ne bi moglo biti istinitije od toga. Ima mnogo ljudi koji su
spremni, voljni i sposobni da vam oduzmu ono što vam pripada.
Možda je posredi vaša imovina; možda je to vaš prostor; možda
i samo vaše pravo da mislite, osećate i verujete na određeni na-
čin. Zašto biste im to olakšali? Zašto da ostavljate prozore otvo-
rene, „na izvol’te" lopovima? Onda kad smognete dovoljno sna-
ge i rešenosti da verujete da zaslužujete ono što želite, onda i
samo onda bićete dovoljno odvažni da kažete: „Moje je vreme,
moj red; ovo je za mene i ja to zahtevam, ovde i sad.“
Iz sopstvenog iskustva znate da ništa nije toliko frustrirajuće
koliko kad vidite nekog ko učestvuje u trci, bije svoje bitke, i
potom naprosto odbije da istupi i kaže da je pobedio. Nemojte
da budete takvi. Morate da prevaziđete plašljivost, krivicu, ose-
ćanja nepodesnosti ili zbunjenosti. Zaslužujete više; možete da
imate više. Zahtevajte ono što želite i zaslužujete, jer to niko
neće učiniti u vaše ime. Niko ne može da vam „čuva mesto“.
Ako to ne učinite sami, naprosto neće biti učinjeno.
* Matej 5:5, „Blago krotkima jer će oni naslijediti zem lju;“ (prim. prev.).

223
 Zivotne strategije

Posedovanje volje i hrabrosti da zahtevate ono što želite jeste

osnovni element uspešne primene ovog životnog zakona. Mo-
guće je da je posredi pitanje koje je vama naročito važno, budući
da tako nešto možda uopšte nije nalik na vas. Ako ste veći deo
života proveli mireći se s onim što ne želite ili pristajući na su-
više jeftine pogodbe, tada vam primena standarda odlučnosti i
beskompromisnosti zasigurno deluje kao neprirodan čin. To zna-
či da će iskorak od osrednjosti u pravcu kvaliteta u vašem životu
iziskivati svesnu rešenost. Morate, zapravo, da sednete j pove-
dete sa sobom razgovor koji dovodi do životne odluke. Zivotne
odluke su, setite se, one koje donosimo na nivou iskrenog ube-
đenja, tako da više nisu predmet svakodnevne rasprave.
Kao što sam već rekao, upravnici moraju da proizvode rezul-
tate u ovom svetu konkurencije. Od sebe morate da zahtevate
isto što biste zahtevali od nekog koga biste angažovali kao up-
ravnika svog života. Pod pretpostavkom da ste me zaposlili kao
upravnika svog života, pitam se koliko bih dugo ostao na tom
poslu ako bih, u našem nastojanju da ostvarimo ono što u životu
želite, počeo da se kolebam u uverenju da imate pravo na to.
Pitam se koliko bih dugo ostao upravnik vašeg života kad bih
došao i rekao vam: „Razmišljao sam o ovom spisku vaših život-
nih ciljeva i, ruku na srce, nisam nešto siguran da zaslužujete to
što želite. Hoću da kažem, razmislite malo: niste vi ništa poseb-
no. Ovo su stvari koje dobijaju drugi. Sto ne prestanete da tala-
sate i pomirite se s onim što jeste? Biće mnogo teško da vi stek-
nete ova osećanja i iskustva, a može i da smeta nekim drugim
ljudima, pa zato mislim da ste pomalo sebični. Ne mogu svi da
imaju ono što žele. Morate jednostavno da se primirite i budete
srećni što vam život nije gori nego što jeste.“
E, sad, kad bih vam to rekao, verovatno biste me otpustili i
problem bi time bio rešen. Međutim, sebe ne možete da otpustite.
To znači da rešenje bas i nije lako. Budite najefikasniji mogući
upravnik svog života. Donesite čvrstu odluku, odmah sad, da je
vredno imati ono što želite i da ćete, kada dođe čas, zahtevati
svoje pravo da to imate.

224
 Poglavlje 1 2

O R G A N IZO V A N A ŠETNJA VAŠIM ŽIV O TO M

S uočavati se, uvek se suočavati,

to je način da uspete.
Suočite se.
D žozef Konrad

Stvaranje životne strategije

M orate priznati da nikad niste imali bolju priliku od

ove sad da izvršite istinsku promenu. Nisam ulepšavao
stvari. Nisam vam pričao kako ste divni niti objašnjavao svet
onako kako bi to činio neki uzorni čistunac. Rekao sam kako
stvari zaista stoje; pokazao sam vam kako radi parni valjak. Pret-
postaviću da ste vi, stoga, spremni da sednete za upravljač.
Stvaranje životne strategije je stečena veština, ali vi ste već
naučili osnove odrađujući zadatke u prethodnim poglavljima.
Sad imate opštu sliku o tome gde se vaš život trenutno nalazi i
u kom pravcu ide, kao rezultat vašeg trenutnog upravljanja sop-
stvenim životom. Pored toga, detaljno ste upoznali deset život-
nih zakona koji određuju rezultate koje dobijate, bez obzira na
to da li živite u skladu sa strategijom ili ne. Izgrađeno na tim i
takvim temeljima, ovo i naredno poglavlje naoružaće vas život-
nom strategijom krojenom prema vašim jedinstvenim potreba-
ma. Znanje koje vam je i dalje potrebno podrazumeva vrlo pre-
ciznu spoznaju vaše trenutne situacije i —u skladu s konkret-

225
 Zivotne strategije

nošću za koju smo se složili da je suštinski element svakog cilja

- potpuno razumevanje pravca kojim želite da idete.

Organizovana setnja vašim životom

Upamtite, polovina rešenja svakog problema leži u njego-
vom definisanju. Napredak u rešavanju problema možete da
ostvarite tek kad ga shvatite. Isto važi i ovde, dok se pripremamo
da izgradimo vašu životnu strategiju. Prvo što moramo da uči-
nimo jeste da postavimo dijagnozu vašeg života.
Da bi bila efikasna, dijagnoza mora da bude konkretna. Pi-
tanjem konkretnosti detaljno smo se pozabavili u sklopu Zivot-
nog zakona br. 10 i nemam nameru da ovde ponavljam taj kon-
cept. Važno je, međutim, da razumete da termin život može da
bude podjednako širok i dvosmislen kao i termin srećan. Prema
tome, ako kažete: „Želim da u životu budem srećan“, to je toliko
široko da možemo slobodno reći da je potpuno besmisleno. Mo-
rate biti konkretni u određivanju gde se nalazite i kuda želite da
idete.
Srećom, niste ograničeni koncentrisanjem na samo jednu
dimenziju. Prilikom određivanja svoje dijagnoze, pomoći ćete se
činjenicom da život nije jednodimenzionalan. Takođe, setite se
Životnog zakona br. 8: Životom valja upravljati, a ne popravljati
ga; prema tome, uspeh je pokretna meta kojoj morate da uđete
u trag i neprestano je sledite.
Jedan od najefikasnijih načina da dijagnostikujete svoj život
i upravljate njime jeste da pristupate i jednom i drugom kroz
sužene kategorije. Neke životne kategorije se poklapaju, dok
druge figuriraju zasebno, ali vaš život je ipak potrebno posmat-
rati kao zasebne niti. Minimalan skup kategorija za procenu va-
šeg života sastojao bi se od sledećih:
- lična,
- profesionalna,
- društvena,
- porodična,
- duhovna.

226
 Organizovana šetnja vašim životom

Dok svaki od ovih aspekata vašeg života izvesno može da

utiče na ostale, svaki ima i određene upečatljive životne dimen-
zije koje su vredne zasebnog razmatranja. Tabela koja sledi mo-
že da vam pomogne da svoje razmišljanje razložite na manje
delove, lakše za razmatranje.
Ono što ovde imamo je, u suštini, snimak nekih dvadeset pet
do trideset dimenzija koje zajedno čine reprezentativni profil
vašeg života. To su pitanja od najveće važnosti za svakog od nas.
Primetičete da se tabela poziva na neke zabeleške koje ste već
napravili. Spisak od pet do deset ljudi, na primer, identifikuje
one kojima je najpotrebnije da izrazite svoje iskrene emocije
{Zadatak br. 8), a tu je i upitnik iz Poglavlja 9 (Zadatak br. 12).
Videćete i da se u svih pet kategorija od vas traži da razmotrite
svoju listu životnih odluka (Zadatakbr,. 11), koju ste sastavili u
Poglavlju 6, da biste identifikovali suštinske vrednosti o kojima,
što se vas tiče, više nema rasprave. Dok obrađujete svaku od ka-
tegorija, podsećanje da pogledate svoju listu životnih odluka mo-
že vas upozoriti na oblasti u kojima zaista želite da vidite neke
pozitivne promene.
Možete da imate ciljeve i usmerenja u svim kategorijama i
svim životnim dimenzijama, ili samo u nekima. U svakom slu-
čaju, ispitajte ih sve i zapitajte se: „Gde se trenutno nalazim i šta
je to što istinski želim od života?“ Moraćete da razmotrite svaku
kategoriju i životnu dimenziju, čak i ako verujete da se u toj
oblasti svog života nalazite na čvrstom tlu. Ako ste zadovoljni
svojim trenutnim statusom u toj dimenziji, važno je da to potvr-
dite i potom pređete na druge oblasti.

Lociranje vašeg života

Obrađujući ovu tabelu, otpočinjete veoma važan zadatak:
istinski upoznajete sebe, možda prvi put. Samo trenutak, i do-
bićete proces od sedam koraka uz čiju pomoć možete da proce-
nite gde se nalazite u odnosu na svaku životnu dimenziju iz
tabele i kakav bi vam život bio da imate ono što želite. Ne mogu
dovoljno da istaknem važnost temeljnog i pažljivog prelaženja
svakpg od sedam koraka za svaku životnu dimenziju. Bez obzi-

227
 Zivotne strategije

so
> ,O -O SŽ
r». «
S >oc

Životni fokus
I Cw
so -C
"O
>nj .ciL
>U u
P
so a >n
O 2 2
Oh -o

odluka (zadatak br. 11)

Vid. Listu životnih
V
u o
03
tft
C V
'• €
>u </J
2
”3 ~ v •-* o
o <TJ
O
C8
'u
o .
C8
*3 co
o u U
<£ c§ Q M >č/5

N
c
v
Promene karijere
J3
6 t/3
o
o.
ra
<u c
C
U o.
o G
>u
c
N c
.ss S u D
>N
ođluka (zadatak br.l l) odluka (zadatak br. 11)

CCT <8 T 3 00
>8 ON
Vid. U stu životnih

C O u
I<A <8 to > -O -O
c N o J3
cq
C >n _ cN
03 .4L ¥ t/j c
3 rt S.1
o u. a 0 « £
1C S "O
£ o. > 'O
o c J2
ž o
CTJ 2« <>8
>(A
ET
5 c -C O 0- co
0 0
c ^
o .iL
Q z CU Cu 0h c II
Vid. Listu životnih

u
§D
V
w
_o c T3
*4 o £ N

228
 Organizovana šetnja vašim životom

ra na to da li ste nekada odlazili na individualnu terapiju ili nis-

te, kladim se da nikad niko nije u vas uložio onoliko vremena,
energije i razmišljanja koliko podrazumeva ova organizovana
šetnja. Ovo će biti najorganizovanija procena vašeg života koju
ćete ikada napraviti - ako rešite da odvojite vremena za to. Uko-
liko istinski odlučite da pokionite ovoj šetnji dovoljno vremena,
bićete nagrađeni spoznajom, razumevanjem i fokusom za koje
verujem da će apsolutno izmeniti vaš život. Ostvarićete sa so-
bom bliskost kakvu je malo ljudi ikad doživelo.

Nažalost, kako sad stvari stoje, moguće je da ste upravo vi

osoba o kojoj najmanje znate. Kažem nažalost, jer verujem da
je nepoznavanje sebe tragičan gubitak. Nepoznavanje sebe zna-
či da ne shvatate sopstvene želje i potrebe. Znači da ne uspevate
da shvatite šta je za vas najvažnije i najvrednije. Ipak, vi ste
osoba s kojom provodite najviše vremena; vi ste osoba u koju
najviše ulažete. Prema tome, ne smete da potcenjujete težinu i
važnost sticanja znanja o sebi.
Moguće je da dosad niste razmišljali na ovaj način, ali vi ste
jedini vi koji će ikada postojati na ovom svetu. Nema, nije bilo
niti će biti drugog vas. Rođeni ste, živite i umrećete kao jedini
i neponovljivi. Vi ste jedinstvena individua, različita od svake
druge osobe koja je hodala licem Zemlje. Bilo bi pogrešno da
dozvolite da vam život prolazi i prođe, a da nikad niste uspos-
tavili prisan odnos sa sopstvenom ličnošću.
Dozvoljavate to jer vas niko nikad nije naučio drugačije niti
vas vaspitavao na takav način. Mnoge kulture i društva nagla-
šavaju ovaj veoma bitan aspekt življenja, ali naše nije jedno od
njih. Istočnjačke civilizacije, recimo, vaspitavaju svoju popula-
ciju učeći je meditaciji i otkrivanju sebe. Naša ne spada u takve.
Verujte mi, ne pokušavam da vas navedem da pevušite ili izgo-
varate mantru (mada bi to svakako bilo produktivno), ali zaista
želim da date sebi vremena da upoznate sebe.
Rekao sam, sećate se, da svi mi nosimo društvene maske.
Možda vas neće iznenaditi kad vam kažem da ih često ne ski-
damo ni pred sobom. Zato je totalna iskrenost prema samom

229
 Zivotne strategije

sebi bila prvo što sam naveo kao preduslov za produktivnost

ovog poduhvata. Ako ćete već da upoznate sebe, onda upoznajte
svojepravo lice. Ne trudite se da upoznajete nekakvu izmišljenu
ličnost. Jedino iskrenim procenjivanjem sebe stići ćete tamo gde
želite da se nađete.
Ceo ovaj proces zasniva se na Zivotnom zakonu br. 1: lli
shvatate ili ne shvatate. Ono što u ovom slučaju shvatate ili ne
shvatate jeste vi sami. Kao što smo videli u kontekstu ovog za-
kona, nema moćnije spoznaje od one o samom sebi. Vi ste za-
jednički imenitelj svih situacija, okolnosti, izazova i odnosa $
drugim ljudima u svom životu. Ui doprinosite poboljšanju svih
situacija i okolnosti u kojima se nalazite, ili ih trujete. Vreme je
da otkrijete šta od toga radite, kao i kako i zašto to radite. Budite
pri tom iskreni, i to može da bude jedna od najuzbudljivijih i
najkonstruktivnijih stvari koje ste ikad uradili za sebe. Potražite
odgovore na pitanja kao što su:

- Koje svoje karakteristike uvek nosim u sebi, iz situa-

cije u situaciju?
- Da li u situacije. ulazim očekujući negativan ishod?
- Da li u situacije ulazim spreman da se svađam?
- Da li sam toliko pristrastan da prekorevam ljude u
nekoj situaciji onog trenutka kad se nađem u njoj?
- Da li sam toliko besan i ogorčen da bljujem vatru na
sve koje srećem?
- Da li sam toliko nesiguran da tražim i nalazim pri-
mere kako bivam maltretiran u svim mogućim situaci
jama?
- Da li sam toliko pasivan i nesiguran u sebe da prosto
izazivam ljude da me ne primećuju i ne poštuju?
- Da li nesigurnost sltrivam iza lažne superiornosti i aro-
gancije?
- Da li toliko zdušno pokušavam da privučem pažnju
da time zamaram ljude oko sebe?
- Da li stalno poredim sebe s drugima?

230
 Organizovana šetnja vašim životom

— Da li lišavam sebe istinskog doživljaja tako što nepre-

stano brinem o tome kako me drugi vide?
- Da li sam kridkovanjem i osuđivanjem sebe i drugih
osujetio neke ključne odnose u svom životu?

Nemojte se zaokupljati načinom sprovođenja promena; o

tome ćemo kasnije. Sada naprosto recite sebi da ćete upoznati
sopstvenu ličnost jasnije i iskrenije nego ikada pre. Ta spoznaja
daće vam ogromnu prednost. Poznavanje sebe je od kritične
važnosti, a učenje o sebi biće uzbudljivo, čak i ako vam se ne
dopadne sve Što budete saznali.
Razmišljanje o ovim pitanjima nije dovoljno. Zapisivanje
pak dodaje neophodnu objektivnost vašem samoprocenjivanju.
Pisana reč je poput ogledala. Kao što nije moguće proučiti sop-
stveno lice bez ogledala, isto tako je nemoguće i proučiti sop-
stveni život ako ga niste analizirali na papiru. To vam omo-
gućava da budete objektivniji i da se, na neki način, distancirate
od sebe. Ponovo vam, dakle, trebaju vaša sveščica, obična olovka
i crvena olovka. Pišite!
Odgovaraćete na neka vrlo bazična, ali važna pitanja. Da ne
biste prevideli neku važnu kategoriju ili životnu dimenziju, ba-
cajte povremeno pogled na tabelu koja sledi. Gledajući tabelu i
odgovarajući na svako pitanje, počnite sve iznova, ovaj put go-
voreći „onako kako jeste“.

Zadatakbr. 15:Akopogledatepitanja na narednim stranicama,

videćete da se ona odnose na samoprocenu s aspekta određene ži-
votne dimenzije. Te stranice s pitanjima su primer skjce k °je se
možete pridržavati i porediti svoj život kakav J e sa^a u određenoj
životnoj dimenziji s onim kpkav bi u toj dimenziji bio daje idealan
ili savrsen. Na dvema susednim stranicama svoje sves^e, „prepišite"
izgled ovih stranica s pitanjima iz knPge> tak° ^a ne prepisujete
pitanja već da ostavljate prazna mesta za odgovore. N aJevoj stra-
ni (strani „Idealno") napišite u gomjem levom uglu „Zivotna di-
menzija", bašonakp kpo to izgleda u knjizi; zatim u sledećem redu
napišite: ,,A. Vidovi ponašanja". Ostavite pet-šest praznih redova;

231
 Zivotne strategije

zatim napišite: ,,B. Unutrašnja osećanja," ostavljajućiponovo neko-

likp praznth redova, i takp redom, sve do^ na levoj strani ne dobi-
jete ćetiri podnaslova sa praznim prostorima ispod njih (Ponašanje,
Unutrašnja osećanja, Negativno i Pozitivno). Isto uradite i na des-
noj strani („Stvarno"), jednostavnim prepisivanjem podnaslova i
ostavljanjem mesta za odgovore.
Na levoj strani, pored „Zivotna dimenzija", upišite naziv one
zivotne dimenzije od kpje ste odabrali da poćnete. Primetićete, ta-
kpđe, da gomji desni ugao strane „Stvarno" traži samorangiranje
unutar određene životne dimenzije na skali od 1 do 10. Kako vam
zaista ide taj aspekt života? Afo smatrate da je vašživot u toj oblasti
savršen, daćetemu ocenu 10. Akpjepak vašživot u toj oblasti total-
na kptastrofa, ocenićetega sa 1. Ocena 5 bi značila da nije loš, ali ni
naročito dobar. Brojevi iznad i ispod 5 su, razume se, gradacije iz-
nad t ispod tog „m lakpg' doživljaja života. Budite potpuno iskjeni
prilikpm ovog rangiranja,Jer je ocena k°ju se^i dajete važna i biće
joŠvažnija nešto kasnije. Cesto čujemo da „nema savršenstva", to jest
da ništa ne zaslužuje ocenu 10. Shvatam i priznajem da tražimo
odlično umesto savršenog i daje, stoga, ocena 10 čistafikpija. Među-
tim, nama je ta desetka kprisna kao najviša referentna tačka.
Uporedimo sada strane „Idealno" i „Stvarno". Svrha svega ovo-
gajestepravljenje očiglednogpoređenja vašegstvarnog života s onim
kakpv bi bio u kpnkretnoj životnoj dimenziji kpd biste ga uspešno
preobrazili u ono što istinski želite.
Pogledajte kak° u kpjizi izgleda leva, „Idealna" strana. Od vas
se traži da dovršite ne^e misli:
Kad bih živeo svoj život kao „10“ « ovoj dimenziji:

A) Moje ponašanje bi bilo karakteristično po:

B) Moja unutrašnja osećanja bila bi karakteristična po:
C) Ono negativno što bi nestalo jeste:
D) Ono pozitivno što bi se pojavilo jeste:

Pitanja koja se nalaze ispod svakog od ovih podnaslova smiš-

ljena su tako da podstaknu vrlo konkretno razmišljanje o toj
oblasti.

232
 Organizovana šetnja vašim životom

Uporedite ovaj korak s korakom 2, na desnoj, ,,Stvarnoj“

strani u knjizi. Tu se takođe od vas zahteva da dovršite neke
ključne rečenice, kao i da vrlo konkretno odgovorite na pitanja:
Pošto u stvarnosti ovu životnu dimenziju živim na nivou____ :

A) Moje stvarno relevantno ponašanje je:

B) Moja stvarna unutrašnja osećanja su:
C) Ono negativno što osećam ili činim je:
D) Ono pozitivno što nemam ali mi je potrebno, jeste:

Da ne biste pogrešno shvatili, recimo da sam, pogledavši ta-

belu „Zivotne dimenzije“, s početka ovog poglavlja, odlučio da
prva životna dimenzija koju ću proceniti bude samopoštovanje.
Zapisujem, dakle, životnu dimenziju: „Samopoštovanje." Za sve
korake 1 (strana ,,Idealno“) i korake 2 (strana ,,Stvarno“) dovrša-
vam rečenice od A do D, uključujući i specifična pitanja pove-
zana sa svakom od njih, koncentrišući se naročito na samopošto-
vanje.
A sada zaista pogledajte tabelu „Zivotne dimenzije11 na po-
četku ovog poglavlja; odredite kojom ćete se životnom dimen-
zijom prvo pozabaviti i kompletirajte korake 1 i 2 za tu dimen-
ziju.
Korak 3: Pošto ste popunili i levu i desnu stranu radne tabele
za određenu dimenziju, pročitajte sve odgovore koje ste dali za
korak 2 (strana „Stvarno"), usredsređujući se najviše na ona
* mesta na kojima ste bili kritični prema sebi ili pokazali ograniča-
vajuće ubeđenje. Setite se da su ograničavajuća ubeđenja nega-
tivne karakteristike za koje ste ubeđeni da su deo vas, na primer,
,,Ja sam prirodno glup“, ili „Ništa ne uradim do kraja.“ Kad god
opazite neku od takvih kritika ili ograničavajućih ubeđenja,
zaokružite ih crvenom bojom. N a njih ćete se kasnije vraćati,
tako da je potrebno da budu uočljivo označene.
Korak4: Sada ste spremni da navedete prepreke koje morate
da prevaziđete da biste prešli sa Stvame na Idealnu stranu ove
životne dimenzije. Zapisaćete svaku prepreku koja stoji između

233
 Zivotne strategije

vas i mesta na kome biste želeli da budete. Da biste napravili taj

popis, pregledajte u svojoj svesci sledeće:

- Spisak negativnih traka i ograničavajućih ubeđenja

(zadatak br. 5)
- Spisak negativnih vidova ponašanja (zadatak br. 6)
- Spisak nezdravih dobitaka (zadatak br. 6)
- Odgovore na Test kolotečine (zadatak br. 7)

Potrebno je takođe da razmislite i zapišete svaku životnu

okolnost koja predstavlja prepreku na vašem putu. 'Primeri bi
mogli biti sledeći:

- nedostatak novca,
- partner koji podriva vaše samopouzdanje,
- nesređen život,
- nedostatak obrazovanja.

Napravite jedan sveobuhvatan popis svega onoga što bi mog-

lo da vam „podmeće klipove u točkove", bez obzira na to da li je
posredi unutrašnji ili spoljašnji faktor.
Korak 5: Nasuprot koraku 4, ovaj vas podstiče da razmotrite
šta vam ,,pomaže“ da se u ovoj životnoj dimenziji prebacite sa
,,Stvarnog“ na ,,Idealno“. Koji su vaši resursi? Na koje se stvari
u životu možete najviše osloniti da biste ostvarili pomak u prav-
cu svog cilja? Među primerima mogu da se nađu:

- porodica koja vam pruža podršku,

- dobar posao,
- inteligencija,
- čvrsta rešenost,
- bol koji vam nanosi trenutna situacija,
- shvatanje da nemate šta da izgubite.

Korak 6: Skala subjektivne nelagodnosti poznata je u psi-

hologiji kao sredstvo koje vam omogućava da kvanitifikujete

234
 Organizovana šetnja vašim životom

stepen patnje povezan s trenutnim statusom određene životne

dimenzije. Recimo da vam vaša radna tabela pokazuje da je vaš
trenutni nivo samopoštovanja 6, naspram idealnih 10. Pitanje
glasi, u kplikpj meri vam ovaj disparitet smetaP Koji stepen pat-
nje povezujete s ovom razlikom između vašeg stvarnog i ideal-
nog samopoštovanja? Izrazite tu nelagodnost brojevima od 0
(nimalo nelagodnosti) do 10 (patnja koja je toliko intenzivna da
više ne možete da izdržite ni jedan jedini dan). Zapišite taj broj.
Korak 7: Odlučite koja od četiri naredne kategorije najbolje
označava stepen prioriteta za promenu ove životne dimenzije i
zapišite je.
1. Najvišiprioritet: Potreba ili želja za životnom promenom
izuzetno je velika. Verovatno izaziva veliku patnju i toliko do-
minira vašim razmišljanjem da vam ostavlja malo vremena,
emocija ili energije za razmišljanje o bilo čemu drugom. Stva-
ranje promene u ovoj dimenziji od kritičnog je značaja.
2. Visok prioritet: Visok prioritet okupira vaša osećanja,
emocije i energiju, mada ne u onom stepenu u kojem to čini
najviši prioritet. Posredi je obuzetost koja prevazilazi izazove i
probleme s kojima se svakodnevno susrećete. Svrstati nešto u
kategoriju visokog prioriteta znači da to, premda ne mora da
bude izvor intenzivne patnje, neosporno remeti vaš život i kao
takvo mora biti predmet vrlo ozbiljne pažnje.
3. Srednjiprioritet: Ono što je svrstano u kategoriju srednjeg
prioriteta vredno je promene, čak i ako ne dominira vašim raz-
mišljanjem. Svesni ste problema i pomno ga pratite. Mada zah-
teva vašu pažnju, postoje u vašem životu i druge stvari koje
opravdavaju trud i energiju koje ulažete u njih pre no što se
okrenete srednjem prioritetu. Kada izvršite promene u oblasti-
ma okarakterisanim kao najviši i visok prioritet, ova pitanja
prebacujete u te više kategorije.
4. Nizak prioritet: Posredi su stvari s kojima možete da ži-
vite. Svesni ste ih i voleli biste da se promene, ali, pitanje je
koliko su ovog časa relevantne ili značajne. Ne uzdižu se do
projektnog statusa.

235
 Zivotne strategije

Životna dimenzija:___________________________________ Ideal = 1 0

Korak 1: Kad bih živeo svoj život kao „10“ u ovoj dimenziji:

A. Moje ponašanje bilo bi karakteristifno po tome:

•Sta bih radio?
•G de bih to radiof
•S kim?
•Kakvim bi se moji postupci i moj stav činili drugima?
•Kojim bi rečima opisali način na koji bih živeo?

B. Moja unutrašnja osećanja bila bi karakteristična po tome:

•Kako bih se osećao u pogledu samog sebe?
•Koje bih poruke slao samom sebi?
•Kako bih se ujutru osećao u pogledu dana koji mi predstojir
•Č ak i kad bih se suočavao s neizbežnom teškoćom ili lzazovom, koji bi mi unut-
rašnji emocionalni signali rekli da u ovoj dimenziji još uvek živim kao ,,desetka“ ?

C. Ono negativno što bi nestalo pokazalo bi:

•Koje nepoželjne posledice više ne bih doživljavao?
•Koje bih frustrirajuće, opasne, iritirajuće ili bolne trenutke prestao da doživljavam?
Koja od mojih svakodnevnih navika više ne bi postojala?
•O d svih stalnih reakcija drugih ljudi na mene, koje se više ne bi dešavale?
•Kako bih znao da je sve negauvno za mene prošlost? Ako je negativnost, recimo,
višak kilograma, tada mi vaga kaže da tog viška više nema —kako se izražava nestanak ne-
gativnosti?

D. Ono pozitivno što bi se pojavilo pokazalo bi:

•Koje bi bile reakcije drugih ljudi, one po kojima bih znao da u toj oblasti imam
,,desetku“? Kakvo bi „tapšanje po ramenu" stalno dobijao od drugih?
•Kakva bih poboljšanja video u svojim svakodnevnim aktivnostima?
•U kom bih delu svoje svakodnevne rutine naročito uživao?
•Koja bih fizička poboljšanja opažao? Da li bi na mom telu bilo promena - u smis-
lu telesnog držanja, izraza lica, krvnog pritiska, disanja - koje bi meni i drugim ljudima
rekle da imam ,,desetku“?
•Koje resurse koristim?

236
 Organizovana šetnja vašim životom

Stvarno samorangiranje_____________________________ = (1 - 10)

Korak 2: Pošto je u stvarnosti ova moja životna dimenzija na nivou :

A. Moje stvarno relevantno ponašanje pokazuje:

•Koje stvari radim i kasnije žalim zbog toga?
•Koji moji postupci govore da se nalazim na navedenom nivou? Kako znam da mi
u ovoj oblasti nešto nedostaje?
•Sta govorim drugim ljudima da bih ,,zabašurio“ svoje nedostatke u ovoj životnoj
dimenziji? Koje izgovore upotrebljavam? Pored verbalnih izgovora, da ii pokušavam da
stvari ,,zabašurim“ i nekim konkretnim postupcima?
•Ako neki ljudi iniciraju moje nepoželjno ponašanje, koja im moja osobina u tome
pomaže? Kad se ponašaju na taj naćin, koji je redosled ili obrazac moje reakcije: koje nega-
tivne korake obično pravim?
•D a li mi ljudi koji su mi važni svojim postupcima ili rečima govore da imam prob-
lem u ovoj obJasti?

B. Moja stvama unutrašnja osećanja pokazuju:

•Koja je moja neposredna emocionalna reakcija na ovu životnu dimenziju? Kad
razmišljam o ovoj oblasti svog života, koja je moja trenutna reakcija, ona koja dolazi ,,iz
stomaka"?
• Kad moram da izađcm na kraj s teškoćama u ovoj oblasti, koji emocionalni signali
mi govore da mi to nanosi bolr
•K oja osećanja izaziva u meni kriza u ovoj dimenziji?
•Kako se pred sobom izgovaram za to što sam podbacio? Kako sebi objašnjavam
probleme?

C. Ono negativno što je u meni pokazuje:

•Koji su fizički znaci mojih problema u ovoj oblasti? Koja je priroda patnji koje mi
prouzrokuje ova životna dimenzija?
•Koje vrste nepoželjnih reakcija kao da sve vreme dobijam od drugih ljudi?
•D a li osećam da u ovoj oblasti svogživota nosim ,,masku“ ? Kako izgleda ta maska?
Da li je ovo životna dimenzija u kojoj gotovo nikad nisam „onaj stvarni ja“?
• Kako sebi objašnjavam zašto se nalazim na nivou koji sam zapisaor Sta je to u meni
za šta mislim da doprinosi problemu?
•Koje me prepreke blokiraju?

D. Ono pozitivno što nemam ali mi je potrebno pokazuje:

•Šta je ono što mi nedostaje, a što bi, da ga imam, znatno podiglo moj nivo u ovoj
oblastir
•Šta mi je potrebno da ćujem ili osetim od drugih ljudi, a što dosad nisam čuo ni osetio?
•Šta je potrebno da drugi prestanu da mi rade ili govore?
•O d čega bi se sastojali zadovoljstvo i ispunjenje mojih želja u ovoj dimenziji?

237
 Zivotne strategije

Korak 3: Zaokružite crvenom olovkom sve kritike i ograničavajuća ubeđenja iz

Koraka 2.

Korak 4: Navedite prepreke koje morate da prevaziđete da biste u ovoj životnoj

dimenziji prešli sa Stvarnog na Idealno.

Korak 5: Navedite svoje načine za prelazak iz Stvarnog u Idealno u ovoj životnoj

dimenziji.

Korak 6: Ocenite svoju subjektivnu nelagodnost. (Zašto?)

Korak 7: Navedite motivacije za promene u ovoj dimenziji (napišite jednu: najviši,

visok, srednji ili nizak prioritet):__________________ ____________________________

238
 Organizovana šetnja vašim životom

Sada bi trebalo da počnete s napredovanjem kroz tabelu ka-

tegorija i životnih dimenzija, prelazeći ih jednu po jednu. Nap-
ravite ovu radnu tabelu samoprocene za svaku životnu dimen-
ziju koju smatrate vrednom promene. Nemojte da žurite; uradite
ovo kako treba. Nemojte misliti da sve morate da uradite odjed-
nom. Umesto toga, predlažem da zadatak rasporedite, ako je
potrebno i na nekoliko dana. Obavežite se, međutim, pred so-
bom na neki konkretan rok. Određivanje perioda tokom kojeg
ćete se dnevno baviti ovim zadatkom takođe predstavlja dobru
ideju.

Zadatakbr. 16:Citn zavrsite procenu svih hategorija i životnih

dimenzija, pogledajte Tabelu pregleda prioriteta na sledećoj strani.
Videćete da se sastoji od četiri stupca, od \ojih je svahi oznaćen u
skjadu s nivoom prioriteta: najviši, viso\, srednji, nizap. Ova tabela
može da vam pomogne da sredite svoje prioritete. Pretpostavimo da
smatrate da postoji naročito hitna potreba za promenom u pet vaših
životnih dimenzija: trebalo bi da ih upišete po silaznom redosledu.
Tojest, \oja je od tih pet životnih dimenzija najhitnija? Nju bi tre-
balo da označite brojem jedan u stupcu najvišeg prioriteta. Ispod
nje, navešćete redom drugu, treću, četvrtu i petu dimenziju. Molim
vas da za svapu životnu dimenziju prođete kroz ovaj proces, bak° bi
se svaka od njih pokazala negde na tabeli prioriteta.

239
 Zivotne strategije

Tabela pregleda prioriteta

Najviši prioritet Visok prioritet Srednji prioritet Nizak prioritet

Sada, radi opšteg pregleda posla koji ste obavili, napravite

pet tabela Profila životne dimenzije (po jednu za svaku od pet
kategorija). Te tabele popunite te/^pošto završite korak-po-korak
samoanalizu za svaku životnu dimenziju uključenu u pet kate-
gorija tabele životnih dimenzija. Primetićete da tabela Profila
životnih dimenzija sadrži brojevnu pravu podeljenu na deset
delova, s oznakama od 1 do 10, za svaku od životnih dimenzija
iz kategorije ,,lično“. Na svakoj brojevnoj pravoj, označite kako,
u ovom trenutku, rangirate sebe u datoj kategoriji za svaku ži-
votnu dimenziju posebno. Na dnu svake tabele je zbima brojev-
na prava, koja predstavlja zaglavlje cele kategorije. Na njoj oz-
načite proseke pojedinih procena na ovoj tabeli. Prema tome,
ako ste za samopoštovanje i finansije zaokružili 4, a za obrazo-
vanje i zdravlje 8, onda saberete 4 + 4 + 8 + 8 i zbir, 24, podelite
brojem ocena, 4; pošto je 24:4 = 6, vaša prosečna ocena za kate-
goriju ,,hčno“ iznosi 6.

240
 Orgarvizovana šetnja vašim životom

Profil životne dim enzije

Kategorija: lična

Ocena samopoštovanja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ocena obrazovanja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ocena finansija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
l..I l H II ll l
Ocena zdravlja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Prosečna ocena 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
cele kategorije

Ovaj profil životne dimenzije omogućava vam da sagledate

kako ste sebe ocenili u pojedinim životnim dimenzijama i po-
kazuje kako te prosečne ocene određuju vašu opštu sposobnost
prilagođavanja u toj kategoriji vašeg života. Uradite ovo za sva-
ku od pet kategorija.
Sada, na vrhu nove, prazne stranice svoje sveske napišite
naslov „Kritike i ograničavajuća ubeđenja“. Vratite se na svoju
početnu tabelu s procenama i pronađite sve kritike iii ograniča-
vajuća ubeđenja koja ste ranije zaokružili. Navedite ih sve na
ovoj novoj stranici. Kad sastavite taj spisak, imaćete pregled svih
onih stvari koje u svom unutrašnjem dijalogu konstatujete kao
ištinite i stoga bivate njima programirani.

241
 Zivotne strategije

Konačno, takođe u vezi s programiranjem, preusmerite svo-

ju pažnju na ono što u svom životu trenutno smatrate glavnim
prioritetima. Govorim o onim stvarima koje visoko vrednujete i
koje su najbliže i najdraže vašem srcu. To se razlikuje od speci-
fičnih promena čiji ste redosled važnosti određivali ranije. Ovde
nisu posredi željene promene već ono do čega vam je stalo. U
ostavljenim prazninama, trebalo bi da navedete pet svojih naj-
većih životnih prioriteta. Počnite tako što ćete pod brojem jedan
navesti ono što smatrate najvažnijim u svom životu. Zatim dru-
go, pa treće, i tako redom, do petog. Jasno mi je da možda među
nekima od njih i nema velike razlike u važnosti, ali ipak se pri-
silite da ih rasporedite od prvog do petog mesta. Pažljivo razmis-
lite i potražite u svom srcu ono što vam je zaista važno.

Prioriteti

1.
2.

3.

4.

5.

Još niste završili ovu važnu vežbu. U praznom prostoru is-

pod ovog pasusa navedite, silaznim redom, za šta koristite svoje
vreme. U prostor označen brojem jedan unesite ono za šta odva-
jate najveći procenat svog vremena (naravno, onog koje ne pro-
vodite spavajući). Budite iskreni i precizni. Na primer, dan ima
dvadeset četiri sata. Ako osam sati spavate, ostaje vam, znači,
šesnaest budnih sati da ih podelite na različite aktivnosti. Ako
vam deset sati treba za posao - to jest, za odlazak na posao, obav-
ljanje posla i potom povratak kući - jednostavnom računskom

242
 Organizovana šetnja vašim životom

radnjom dolazimo do toga da posao apsorbuje najveći deo vašeg

vremena. Ostaje, dakle, šest sati. Ako od toga tri sata provodite
giedajući televiziju, onda je televizija verovatno na drugom mes-
tu. To su samo primeri; odvojite malo vremena da iskreno i pre-
cizno popunite sopstveni vremenski raspored, u za to označe-
nim prostorima.

Profil korišćenja vremena

Aktivnost Procenat vremena

1. 1.

2. 2.

3. 3.

4. 4.

5. 5.

Pošto ste prešli sve predviđene korake u ovoj organizovanoj

šetnji vašim životom, razmislite šta ste postigli. Obavili ste sre-
đenu i temeljnu procenu svog života, razioženog u kategorije ži-
votnih dimenzija. Po svoj prilici, ono što sad imate u svojoj
svesci jeste najobjektivnija i najdetaljnija procena vaše ličnosti
koju je iko ikad napravio. Da se ne biste izgubili u moru infor-
macija koje ste prikupili, vaše pregledne tabele mogu da vam
pomognu da steknete „opštu predstavu".
Dakle, sta da raditn s ovim? Trebalo bi, pre svega, da pregle-
date ove informacije, da biste videli da li možete da identifiku-
jete određene teme u svom životu. Na primer:

243
 Zivotne strategije

- Zapitajte se koliko je veliki jaz između vaše stvarne i

željene prilagođenosti. Da li je veoma veliki ili samo
umeren?
- Da li su oblasti u kojima imate problema grupisane u
jednoj ili dvema kategorijama vašeg života, ili se pro-
težu na sve njegove domene?
- Koji su uzroci vaših kritika i ograničavajućeg pona-
šanja?
Drugim rečima, ima li doslednosti u onome što imate
tendenciju da govorite sebi, bez obzira na okolnosti?
- Da li ste puni sumnje u sebe i/ili gnušanja prema sebi?
- Koje su emocije za vas karakteristične? Da li su to bes,
strah, bol, ili neke druge?
- Da li gubite podjednako fizičku, emocionalnu ili du-
hovnu energiju?
- Kad posmatrate svoju tabelu pregleda prioriteta, uoča-
vate li neke paralele između onoga što ste svrstali u
različite kategorije? Na primer, da li je ono što ste na-
veli kao najprioritetnije u vezi s vašim učinkom, ili je
više lične i privatne prirode?
- Da li vaši prioriteti imaju tendenciju da obuhvataju i
druge ljude, ili se uglavnom ili potpuno odnose na vas?
- Sta je s vremenskim rokovima? Da li su vaši najveći
prioriteti više kratkoročni, ili su dugoročni?

Odgovorite na ova i sva druga pitanja koja vam padnu na

pamet, kako biste stekli bolji osećaj kako trenutno stojite u
životu i koje rokove imate za ostvarivanje svojih ciljeva. Ovakva
vrsta spoznaje i pregleda biće vam od ogromne koristi kad bu-
dete počeli da se krećete u pravom smeru.

Zadatak br. 17: Pošto ste rezultate svoje f{oraf{-po-l{oraf{ analize

sredili po tabelama i poftušali da identifikujete neke teme svojih
odgovora, spremni ste da preduzmete poslednji kpra\ u ovom dijag-
nostičkpm procesu. Kao i k°d većine stvari —af(o ne i kpd svih —i

244
 Organizovana šetnja vašim životom

ovde ima nesto dobro i nešto loše. Primena ove kprat{-po-bpra\

analize čini izvodljivim jedan težat{ i sveobuhvatan zadata\ kao što
je procenjivanje celog vašeg života. LoŠa strana ove analizeje u tome
što sve razlažete na deliće i stoga možete dadzgubite osećaj za onaj
osobeni, a ipat{ neopipljivi kvalitet onoga što ste razložili. Mislite na
parče torte, a ne na sastojke od kojihje napravljena. Parče torte ima
određeni ukus i teksturu kpji bi se potpuno izgubili kpd biste zagri-
zli zalogaj šećera, pa zalogaj maslaca, pa zalogaj brašna. Mada
razlaganje života na delove doprinosi da ga shvatite i upravljate nji-
me, važnoje da očuvate njegov „ukus i teksturu" dok razmišljate o
onome što želite da stvorite.
Kao rezultat, vaš poslednji, mada ne i najmanje važan dijag-
nostičkj zadatak, sastoji se u tome da napišete svoj željeni kprakterni
profil. Ne zalazeći u detalje tipa kpk° 1 zašto, važno je da vam je
dobro poznato kak° želite da izgleda vaš život kpd budete ostvarili
svoje ciljeve. Taj karakterm profil može da postane vaša „zvezda
vodilja". On može da postane suštinskp slikp k°ja će vas održati na
pravom putu. Pominjali smo kpkp će vašživot izgledati u određenoj
dimenziji, kad budete dobili ono što želite. Sad govorim o vašem
životu u većim razmerama; govorim o tome kak° će izgledati iz
ptičje umesto iz dosadašnje žablje perspektive.
Predlažem da ovaj karakterni proftl pišete kao daje posredi de-
taljan opis glavnog lika u nekpm k°madu. Dramski k °mad je u
ovom slučaju vaš život, a njegova zvezda ste vi. Kad biste pisali
ulogu za glavni lik, morali biste to da uradite takp da osoba k°ja će
je igrati može da shvati prizvuk, raspoloženje, stav, strukturu lič-
nosti tog likp i njegovo ponašanje u različitim situacijama. Morali
biste da opišete unutrašnja osećanja tog likp, kao z njegovo ponaša-
nje. Ponavljam, ne interesuje vas ni kpk° ni zašto; samo kpk° bi vaš
lik izgledao, osećao se i postupao.

Ovaj zadatak zahteva malo mašte i razmišijanja ,,šta bi bilo

kad bi bilo“. U tako ograničenom zadatku, to može da bude
konstruktivan nacin razmiŠljanja. Kad kažem da bi u ovom ka-
rakternom profilu trebalo da opišete kako biste se osećali da ste
ostvarili ono što želite, znam da to iziskuje određeno nagađanje.

245
 Zivotne strategije

Međutim, to je upravo ono što valja da uradite. Ukoliko, na

primer, sanjate o trčanju i pobedi na maratonu, hoću da pričate
kako biste se osećali prešavši liniju cilja, znajući da ste pobedili
i ostavili iza sebe sve druge učesnike u trci. Kako biste se osećali
da čujete aplauz gomile i znate da je namenjen vama? Ovaj za-
datak od vas zahteva da se u svojoj mašti stavite u taj položaj,
tako da možete da identifikujete ta osećanja i upotrebite ih kao
deo svoje zvezde vodilje. Posredi je jedna od retkih prilika kad
su zamišljeni život i maštanje konstruktivni. Uživajte u upoz-
navanju puta kojim ćete se kretati.
Zena s kojom sam pre nekoliko godina dosta dugo radio
obavila je ovaj zadatak izuzetno dobro i dozvolila mi je da neke
odlomke njenog pismenog rada uključim u ovu knjigu. Kerolin
pismeni rad nije namenjen da vam sugeriše sadržaj vašeg sop-
stvenog karakternog profila; navodim ga kao primer one vrste
pitanja kojima biste možda želeli da se pozabavite. Pročitajte ga
imajući na umu svrhu tog čitanja, a zatim se zabavite dodelju-
jući sebi glavnu ulogu u drami svog života. Ovo je Kerolin rad.
Opazićete da je napisan u trećem licu, što je učinjeno zarad bo-
ljeg opisivanja.

,,Ja u budućnosti"
Kerol ima trideset osam godina, ali osmeh koji joj nikad ne
siiazi s lica i blistave oči doprinose da izgleda mlađa nego što
jeste. Deluje optimistično i uzbuđeno zbog onoga što se dešava
u njenom životu. Vodi računa o sebi, kako u fizičkom, tako i u
psihičkom i emocionalnom pogledu, poklanjajući svakodnevnu
pažnju tim dimenzijama svog bića. Ne gomila u sebi patnju,
gnev ni ozlojeđenost, već se s njima obračunava onako kako joj
dolaze. Vežba redovno, mada ne i opsesivno, i uživa u tome.
Kerol ustaje pola sata pre svih ostalih u kući, kako bi imala
malo vremena za sebe. Provodi nekoliko minuta u molitvi i či-
tanju Biblije, a zatim nastoji da makar okvirno isplanira svoj
dan. Svog muža i decu, svakog jutra budi zagrljajima i nežnos-
tima, bez obzira na to da li oni to očekuju od nje ili ne. Kerol
svoj dan počinje sa svežinom i optimizmom koji deluju okrep-

246
 Organizovana šetnja vašim životom

Ijujuće na nju i one oko nje. Srdačno pozdravlja ljude koje sus-
reće na radnom mestu. Opuštena je i neusiljena u društvu ljudi
s kojima se sreće u toku dana. Ostvaruje kontakte, ali nije na-
metljiva niti shvata lično ako drugi ne izgledaju naročito željni
da stupe u kontakt s njom. Nije joj potrebno da bude u centru
pažnje, ali nije ni od onih koji se ne primećuju. Samouverena je
i neusiljena bez obzira na to da li je sama ili u društvu drugih
osoba.
Kerol se oslobodila tereta prošiosti izbacivši iz sebe gnev,
mržnju i gorčinu koji su se u njoj godinama skupljali prema
onima koji su je povredili. Mada se nije pomirila sa svima njima,
njena vrata su im otvorena i oni to znaju. Odluče li da uđu kroz
ta vrata, ona ee ih dočekati prijateijski. Ako to i ne učine, ona će
ostati mirna, znajući da su oni ti koji insistiraju na barijeri, a ne
ona.
Kerol se ponovo aktivno druži s prijateljima i bavi svojim
hobijima. Mada je duboko privržena svom braku i porodici, ona
ima i svoj život kao jedinka. Kao i u svemu ostalom u svom
životu, uspeva da održi odgovarajuću ravnotežu između svoje
porodice i prijatelja, obaveza i razonode.

Ovi odlomci su izvađeni iz Kerolinog sveobuhvatnog karak-

ternog profila i čine otprilike jednu trećinu onoga što je napisala.
Teme kojima se bavila pored ovih koje se ovde pominju bile su:

- samopoštovanje,
- krivica,
- motivacija,
- izlaženje na kraj s fmansijama,
- raspoloženje,
- odlučnost,
- tolerancija,
- kritika,
- predanost,
- samodisciplina.

247
 Zivotne strategije

Ponavljam, upotrebite ovo kao putokaz za opisivanje kako će

vaš život izgledati kad se priberete onako kako želite. Posredi je
bitan deo vaše životne strategije. Uradite ga kako valja.

Preuzimanje kormila
Sada ste spremni da korak po korak kreirate promene u
svom životu. Prilikom suočavanja s tim izazovom, kretaćete se s
pozicija snage, a ne slabosti, jer ćete posedovati znanje umesto
ranijeg neznanja.
Ako ste uradili sve zadatke iz prethodnog odeljka, verovatno
ste shvatili kako da se usredsredite na ono što najviše želite u
životu. Možda vam se ne dopadaju istine koje ste otkrili o sebi,
ali sada ih barem znate. I možete se pouzdati u činjenicu da
Životni zakon br. 4 —Ne možete da izmenite ono što ne priznajete
- ima obrnuto načelo: možete da izmenite ono štopriznajete.

Snovi i ciljevi
Pozabavimo se sada pitanjem ciljeva. Pre svega, morate da
shvatite po čemu se vaši snovi razlikuju od vaših ciljeva. Kad
napravimo tu distinkciju, možemo da počnemo da pretvaramo
vaše snove u ciljeve.
Svako sanja, ili je barem nekad sanjao, o tome kakav će život
imati. Snovi mogu da budu zdravi, zato što mogu da budu inspi-
rativni, da nas navode da se radujemo životu umesto da čamimo
zarobljeni u prošlosti. Posredi je proces koji je bez ostatka psi-
hički i emocionalan, ograničen samo imaginacijom. Snovi izis-
kuju malo energije i nimalo akcije. Istina i granice stvarnog sve-
ta ne mogu da ih obuzdaju. Neki ljudi sanjaju do tačke u kojoj
u svom bogatom imaginarnom životu stvaraju i uživaju u svim
mogućim uzbudljivim, poželjnim, pa čak i egzotičnim događa-
jima.
Zbog svega što snovi jesu, razmislite i o onome što nisu: oni
nisu svet u kome živite iz dana u dan, i nemaju nikakvih opi-
pljivih rezultata, ako izuzmemo kratkotrajno bekstvo od stvar-
nosti. Staviše, mogu da vas dekoncentrišu ili ublaže pritisak koji

248
 Organizovana šetnja vašim životom

možda osećate zato što niste u stanju da promenite svoj stvarni

život.
Lako je sanjati, ali nije lako pretvoriti te snove u stvarnost.
Nemojte me pogresno razumeti. San o životu kakav želite da
imate i konstruisanje živopisnog i detaljnog imaginarnog sveta
često je prvi korak prema istinskoj promeni nabolje. Ali, ako
želite da sanjate, sve što vam je potrebno jeste kreativan um i
spremnost da maštate. Nasuprot tome, da biste snove pretvorili
u stvarnost potrebno vam je mnogo više od toga. Potrebni su vam
energija, strategija, programiranje i vrlo specifičan spoj znanja i
umeća. Te povezane elemente nazivam strategijskim životnim
planiranjem (SZP).
Vreme je da naučite kako da pretvorite svoje snove u kon-
kretne ciljeve. Jer, ciljevi, a ne snovi, jesu ti koje zaista možete
slediti i uhvatiti. Put ka ostvarivanju vaših realnih ciljeva može
da se podeli na sedam ključnih koraka. Naučite ih, koristite u
postizanju svojih strategijskih ciljeva i postići ćete ih.

249
 Poglavlje 13

STRATEGIJA O D SEDAM KORAKA

N a jb o lji padobran je onaj koji skače bez padobranca.

N e p o z n a ti au to r

Sedam koraka do ostvarivanja vašeg cilja

K orak br. 1: Izrazite svoj cilj u vidu \onkretnog događaja ili

ponasanja. Za razliku od snova, koji imaju tendenciju da
zablesnu važne detalje ili ih potpuno preskoče, ciljevi ne ostav-
ljaju mesta zbunjenosti u pogledu onoga što želite. Da bi vaš cilj
bio dostižan, mora da bude operativno definisan. Drugim rečima,
mora da bude izražen u vidu događaja ili ponašanja koji ga sa-
činjavaju.
Na primer, želja za putovanjima mogla bi se jezikom snova
izraziti jednostavnom izjavom: „Zelim da vidim svet.“ Nasuprot
tome, jezikom ciljeva i stvarnosti, bilo bi neophodno izraziti tu
želju opisivanjem postupaka ili ponašanja koji definišu šta se
podrazumeva pod „videti svet“. Izjava koja izražava cilj mogla
bi da glasi: „Nameravam da, narednih pet godina, svake godine
obiđem tri znamenitosti u zemlji i jednu stranu zemlju.“ Sad kad
je ta želja razložena u faze, možete da upravljate njome i sledite
je mnogo direktnije nego što biste mogli dvosmislen, nestvaran
san.
Sustina svega: Da bi san postao cilj, mora da bude konkretno
definisan u vidu postupaka, što znači da će to biti ucinjeno.
Odlučite, stoga, šta želite. Veoma detaljno identifikujte i defi-
nišite svoj cilj. Saznajte odgovore na sledeća pitanja:

251
 Zivotne strategije

- Koji su, konkretno, vidovi ponašanja i postupci koji

sačinjavaju taj cilj? Sta ćete raditi, ili nećete raditi, kad
budete „živeli svoj cilj“ ?
- Kako ćete znati da ste ostvarili cilj?
- Kako ćete se osećati kad budete ostvarili cilj ?

Vaši odgovori na ova pitanja, izraženi konkretnim detalji-

ma, postaće esencijalno važni „znakovi pored puta“ koji će vam
saopštavati da li se efikasno krećete prema svom cilju i da li vam
je možda potrebno malo usputno korigovanje. Upamtite, „želim
da budem srećari1 ne znači ništa; to nije događaj ni ponašanje.
Kad se rešite da identifikujete cilj, morate se držati podalje od
takvih dvosmislenosti. Ako želite da budete srećni, morate da
definišete šta za vas znači sreća.
Korak br. 2: Izrazite svoj cilj kao merljivu jedinicu. Za razliku
od snova, ciljevi se moraju izražavati u vidu ishoda koji se mogu
izmeriti, opaziti i kvantifikovati. Da bi se nešto uzdiglo do iz-
vodljivog cilja, morate da budete spremni da odredite brzinu
svog napredovanja. Morate da znate koliki deo cilja ste postigli.
Morate da imate neki način na koji ćete znati da li ste, zapravo,
uspešno stigli tamo gde ste želeli. U svetu snova, mogli biste da
izjavite: „Zelim divan i vredan život.“ U svetu ciljeva i stvarnos-
ti, pojmove divno i vredno defmisali biste jednako detaljno kao u
Koraku 1, ali takođe tako da to bude merljivo. To jest, izrazili
biste ih na takav način da možete da odredite koliko „divnog“
imate i koliko je to ,,vredno“. Relevantna pitanja bi mogla da bu-
du sledeća:
- Da bi vaš život bio divan, gde bi trebalo da živite?
- Da bi vaš život bio divan, s kim bi trebalo da ga pro-
vedete?
- Koliko biste novca imali?
- Kojim biste se poslom ili aktivnostima bavili?
- Kako biste se ponašali?
- Koliko biste vremena posvećivali određenim
aktivnostima?

252
 Strategija od sedam l<oraka

Bilo koji broj drugih detalja mogao bi da posluži kao primer

za merljive ishode, ali mislim da ste shvatili.
Suština svega: Izrazite svoje ciljeve u vidu merljivih ishoda
koji će vam dati do znanja da li im se približavate, koliko vam je
još vremena potrebno da biste ih postigli, kao i da li ste uopšte
na pravom putu ili niste. Testirajte svoj cilj tako što ćete sebi
postavljati pitanja iste vrste kao ova koja su navedena.

Korak br. 3: Odredite sebi vremenski ro\ za postizanje cilja. Za

razliku od snova, koji su magloviti u pogledu definicije i vre-
menskog roka, ciljevi iziskuju sačinjavanje rasporeda ili kalen-
dara njihovog postizanja. U svetu snova moglo bi se reći: „Želim
da jednog dana budem bogat.“ Izjava iz sveta ciljeva i stvarnos-
ti bi pak glasila ovako: ,,Do 31. decembra 2002. želim da ost-
varim prihod od 100.000 dolara godišnje." Raspored ili vremen-
ski rok daje cilju projektni status: taj poslednji rok koji ste sebi
odredili daje osećanje hitnosti ili svrhe, koje služi kao snažna
motivacija. Ciljevi podrazumevaju zahteve vezane s vremenom,
koji ne dozvoljavaju sporost ili odugovlačenje.
Bez obzira na to o kolikom se periodu radilo, vreme koje
dajete sebi neka bude ono za koje ćete moći da ostvarite svoj cilj.
Ako je vaš cilj da izgubite dvadeset pet kilograma za dvadeset
nedelja, onda vaš datum treba da bude dvadeset nedelja od dana
kad ste počeli. Idući od tog datuma unazad, možete da vidite
gde morate da budete na sredini tog perioda, dakle, u desetoj
nedelji. Isto tako, možete da vidite gde morate da budete za pet
ili petnaest nedelja. To ,,kalendarsko“ razmišljanje omogućava
vam da procenite realnost svog plana, kao i da odredite inten-
zitet onoga što morate da radite da biste postigli svoj cilj.
Suština svega: Svoj cilj ćete ostvariti samo ako odredite rok i
pridržavate se određenog datuma. Ćim precizno odredite šta je
to što želite, morate da odlučite u kom vremenskom roku hoćete
to da imate.

Korak br. 4: Odaberite cilj koji možete da kontrolišete. Za raz-

liku od snova, koji vam dozvoljavaju da maštate o događajima

253
 Zivotne strategije

nad kojima nemate kontrolu, ciljevi su povezani s onim aspek-

tima vašeg postojanja koje možete da kontrolišete, a time i da
manipulišete njima. Izjava iz sveta snova možda glasi: „Moj san
je da Božić bude ’kao nekad’, pod snegom.“ Reaiističnija izjava
bi, svakako, glasila: „Stvoriću svojoj porodici za Božić atmosferu
nostalgije i tradicije." Očigledno, pošto ne možete da kontroli-
šete meteorološke uslove, Božić pod snegom nije odgovorajući
cilj. S druge strane, možete da kontrolišete stvari kao što su ukra-
si, muzika i hrana koju ćete služiti za praznik. To su okolnosti
koje bi valjalo da sačinjavaju vaš cilj, jer njih možete da kon-
trolišete.
Suština svega: Prilikom identifikovanja svog cilja, težite ono-
me što možete da uradite, ne onome što ne možete.

Korak br. 5: Plan i program strategije kpja će vas odvesti do

vašeg cilja. Za razliku od snova, koji podrazumevaju samo čež-
nju za nečim, ciljevi podrazumevaju strategijski plan da se to i
ostvari. Smišljanje strategije koja će vas odvesti od tačke A do
tačke B može da bude odlučujući činilac ishoda. Ozbiljno sle-
diti neki cilj znači realističnu procenu prepreka i resursa, kao i
stvaranje strategije pomoću koje ćete se kretati tom stvarnošću.
Vcoma je korisno imati dobro isplaniranu i programiranu stra-
tegiju jer vas tako nešto oslobađa od besmislenog i tvrdoglavog
oslanjanja na snagu volje. Upamtite, ideja o tome da morate da
imate snagu volje jeste mit. Snaga volje je nepouzdano emo-
cionalno gorivo: ako se oseti u trenutku grozničavog uzbuđenja,
može da ulije privremenu energiju vašim naporima; međutim,
lokomotiva se zaustavlja čim emocija prođe. Imali ste u životu
dovoljno lažnih početaka da biste znali da ima perioda kad se ne
osećate motivisani ni puni energije. Jedino što vam u takvim
periodima garantuje kretanje napred jeste čvrst strategijski plan
koji u odsustvu emocionalne energije predstavlja potporu vašoj
predanosti. Konkretno, vaše okruženje, vremenski raspored i va-
ša odgovornost moraju da budu programirani tako da vam pred-
stavljaju potporu još dugo pošto prođe vrhunac emocionalnog
naboja. *

254
 Strategija od sedam lcoraka

Pretpostavimo, na primer, da redovno fizičko vežbanje uči-

nite sastavnim delom svog života. Lako je odraditi svoj trening
dok ste još oduševljeni novim programom. Ali, ako je emocija
(snaga volje) ona koja pothranjuje vaše napore, šta biva onog
hladnog februarskog jutra kad vam zapravo uopšte nije do vež-
banja i mnogo radije biste nastavili da spavate? Snage volje više
nema, ali ima potrebe. Jedino će programiranje vašeg okruženja
na takav način da je teško ili nemoguće da ne uradite ono što ste
se obavezali omogućiti da to zaista i uradite.
Cak i najjednostavnije programiranje može da bude dra-
matično efikasno. Na primer, kad se vratim kući na kraju svog
radnog dana, ja sam neizostavno jako gladan. Vrlo dugo sam
imao običaj da u kuću ulazim upravo kroz kuhinjska vrata.
Stalno sam ponavljao sebi da neću da jedem pre večere. Ponekad
bi me ta emocija ponela, ponekad ne bi. Dok bih prolazio kroz
kuhinju, okruženje je bilo krcato iskušenjima. Jednog dana je to
bio tanjir sa sitnim kolačima, a drugog čokoladna torta (ili neke
grickalice koje se lako jedu onako ,,s nogu“). Stoga, da bih se
programirao, jednostavno sam počeo da u kuću ulazim na glav-
na vrata, koja me nisu vodila kroz kuhinju. Taj pravac me je spre-
čavao da pravim greške, tako da sam prestao s tim reaktivnim
jelom koje mi je toliko smetalo. Verujte mi, ovaj metod je mnogo
prijatniji i efikasniji od promenljive emocije kakva je snaga vo-
lje.
Slično tome, kad bih mogao da utičem na nečije okruženje i
program onako kako bih želeo, mogao bih da imam značajnog
uticaja i/ili kontrole nad njegovim ponašanjem. Na primer, mo-
gao bih da lečim pušenje; mogao bih sa sto odsto efikasnosti da
navedem ljude da ne puše, pod uslovom da imam totalnu kon-
trolu nad njihovim okruženjem. Razmislite o tome. Sve što mo-
ram da učinim jeste da ih smestim u okruženje u kome nema
duvana. Rešen problem. Nažalost, tako devičanski čisto okru-
ženje najverovatnije bi imali samo ako bi se spustili padobranom
negde na Antarktik. Međutijtn, svaki korak u tom smeru pove-
ćava njihove izglede na u^peh.

255
 Zivotne strategije

Pretpostavimo da hoćete da u roku od trideset dana pročitate

i proučite knjigu od pet stotina strana. Obratite, pre svega, paž-
nju na ono što ovu nameru čini izvodljivim ciljem: konkretna je,
merljiva i ima vremenski rok. Određivanje broja strana koji je
potrebno da pročitate u toku dana predstavlja prost matematički
problem. Stvami izazov jeste pravljenje plana kojim biste sebe i
svoj svet programirali da zaista i pročitate te stranice. Tako nešto
bi iziskivalo:

- određivanje vremena koje vam je dnevno potrebno da

biste procitali određen broj stranica;
- određivanje konkretnog perioda, ,,od - do“, koji biste u
toku dana provodili čitajući. (Pravljenje rasporeda je ovde
veoma važno. Pristup sa stanovišta snage volje ,,ne pije
vodu“. Odvajanje određenog vremena u toku dana samo
zato i ni za šta više doprineće da obavite posao.);
- identifikaciju lokacije na kojoj možete da čitate bez
ometanja i prekidanja, koja je, i pored sve vaše
zauzetosti, dovoljno blizu da na njoj možete da se
nađete u zato određenom vremenu.

Značaj programiranja je u tome što na taj način priznajete

da je vaš život pun iskušenja i mogućnosti da doživite neuspeh:
Ta i takva iskušenja i mogućnosti konkurišu vašem konstruk-
tivnijem ponašanju, onom koje je okrenuto ispunjavanju duž-
nosti. Bez programiranja, biće vam mnogo teže da ostanete na
svom kursu.
Razmislite sad o mukama kroz koje prolaze alkoholičari i
pušači ne bi li pobedili svoju zavisnost. AlkoholiČaru koji poku-
šava da ostane trezan nikad ne biste preporučili da se zaposli kao
barmen ili da nastavi da posećuje bar ili neko drugo mesto gde
se najčešće opijao. Ako hoćete da ga programirate da uspe, smes-
tićete ga u sasvim novo okruženje. Iskreno ćete mu preporučiti
da se ne druži s onima s kojima je provodio vreme u piću. Pre-
poručićete .mu da tokom onih perioda za koje postoji najveća

256
 Strategija od sedam koraka

verovatnoća da će popustiti impulsu da se napije radi nešto što

je sasvim nespojivo s takvom mogućnošću. Teško je piti s druš-
tvom ako džogirate obalom jezera i dišete svež vazduh. Isto tako
možete da programirate i sebe da se ponašate na način koji spre-
čava negativan ishod.
Nemojte misliti da postoji neka manipulacija okruženjem
koja nema značaj. Ako ste pušač koji istinski želi da ostavi pu-
šenje, programirajte svoje okruženje na sve moguće načine kako
biste izbegli da pripalite cigaretu. Možete da izvršite niz prome-
na u ponašanju kojima ćete izbegavati mesta na kojima pušite,
periode u kojima pušite i metode dobavljanja cigareta. Nije ni-
malo trivijalno da učinite bilo šta od sledećeg:

— izbacite iz kuće sve što ima bilo kakve veze s pušenjem;

- prestanete da nosite sitninu kojom ste obično plaćali
cigarete u kiosku;
— zatražite od kolega na poslu i prijatelja da vam pomognu
tako što vam, bez obzira na sva vaša strastvena preklinja-
nja, neće dati cigaretu;
- unesete u svoj raspored neke aktivnosti upravo u periodi-
ma kad vas najžešće mori želja za cigaretom, na primer,
neposredno posle jutarnjeg buđenja, neposredno posle
jela, uz kafu ili uz čašicu.

Suhina svega: Napravite plan, razradite ga, i postići ćete svoj

cilj. Oslonite se na svoju strategiju, planiranje i programiranje, a
ne na snagu volje. Sredite svoje okruženje na takav način da
prosto ,,vuče“ na željeni rezultat. Identifikujte ona mesta, tre-
nutke, situacije i okolnosti koje vas predodređuju da doživite ne-
uspeh. Reprogramirajte ih tako da ne mogu da konkurišu ono-
me Što zaista želite.

Korak br. 6: Definišite svoj cilj u vidu faza. Za razliku od

snova, u pogledu čijih se ishoda pretvaramo da će se prosto
,,dogoditi“ jednog dana, ciljevi se pažljivo razlažu u merljive

257
 Zivotne strategije

faze koje na kraju dovode do željenog ishoda. Izjava iz sveta

snova bi mogla da glasi: ,,Do leta ću da oslabim toliko da ću mo-
ći da nosim pet brojeva manju odeću.“ Izjava koja bi se, umesto
toga, zasnivala na stvarnosti, glasila bi: „Preduzeću određene
korake da tokom narednih dvadeset nedelja slabim 1,2 kilogra-
ma nedeljno. Na kraju tog perioda, moći ću da uđem u pet bro-
jeva manju odeću.“ Velike životne promene ne bivaju u jednom
dahu; one se odvijaju korak po korak. Kad o njemu razmišljate
u svekolikoj njegovoj potpunosti, san o dvadeset pet kilograma i
pet konfekcijskih brojeva manje može da bude tako zastrašujući
da vas prosto parališe. Međutim, razložen na faze u vidu gublje-
nja malo više od kilograma nedeljno, počinje da izgleda kao kraj-
nje izvodljiv cilj.
Suština svega: Lagano, ali sigurno napredovanje kroz dobro
odabrane, realne faze proizvodi na kraju pozitivne rezultate. Pre
no što počnete, morate da znate koje i kakve su to faze.

Korak br. 7: Morate da osećate odgovomost za napredovanje u

pravcu svog cilja. Za razliku od snova, kojima se možete igrati
kako vam je volja, ciljevi su strukturirani na takav način da svaki
korak podrazumeva određen stepen odgovornosti. U svetu sno-
va, mogli biste da odlučite da vaše dete na tromesečju ne bi tre-
balo da ima u knjižici nijednu ocenu manju od četvorke. U sve-
tu ciljeva i stvarnosti, isto to dete bi trebalo da oseća odgovornost
za svaku fazu tog perioda, tako što će vam na kraju svake nede-
lje pokazati sve što je radilo u školi i ocene koje je za to dobilo.
Suočeno s tako kontinuiranom odgovornošću, dete biva moti-
visano da ostvaruje dobar učinak, budući da sada očekuje da
bude proveravano svake nedelje.
U odsustvu osećanja odgovornosti, ljudi su skloni da se zava-
ravaju, tako što ne priznaju da im je učinak loš dok još imaju
dovoljno vremena da se prilagode i spreče zaostajanje. Razmis-
lite, stoga, ko bi u vašoj porodici ili krugu prijatelja mogao da
bude vaš „timski drug“, osoba kojoj ćete se obavezati da podno-
site periodične izveštaje o svom napredovanju. Svi smo bolji on-

258
 Strategija od sedam koraka

da kad znamo da nas neko proverava i da ćemo snositi posledice

u slučaju neuspeha.
Suština svega: Budite odgovorni za svoje postupke ili izosta-
nak postupaka. Nekih dana ste raspoloženi da se posvetite ostva-
rivanju cilja. Nekih, pak, baš i niste. Međutim, ako tačno znate
šta želite, do kada to želite, osigurali ste vreme i mesto i snosite
stvarne posledice ako ne uradite predviđeni zadatak, mnogo je
verovatnije da ćete se žestoko truditi da ostvarite svoj cilj. Os-
mislite za sebe sistem odgovornosti koji će vam onemogućiti da
ne postignete svoj cilj.
Uspešno sprovođenje vašeg ličnog strategijskog plana za uvo-
đenje promena zahteva da, razvijajući taj plan, efikasno ugradite
ovih sedam koraka radi postizanja svakog pojedinog cilja.

259
 Poglavlje 1 4

NAĐITE SVOJU FORMULU

Potencijal upravo znači da jo š uvek niste ništa uradili.

D a re ! R o jal, fu d b alsk i tren er s U n iv erziteta u T eksasu

D ogodile su se tri važne stvari. Prvi put u životu ste zaista

upoznali sebe. Naučiii ste kako svet zaista funkcioniše,
kroz deset životnih zakona koji određuju ishod vaših postupaka.
Dobiii ste i kritično važne informacije o tome kako se postavlja-
ju i ostvaruju ciljevi, što je suština svake životne strategije.
Sem ako sam potpuno izgubio dodir s načinom na koji se
ljudi osečaju kad preuzimaju strategijsku kontrolu nad svojim
životom, predviđam da ste trenutno ophrvani dvema emocija-
ma. S jedne strane, verovatno osečate određenu anksioznost i
možda čak prilično strepite. To je sasvim u redu. Razumljivo je,
jer, ako ste odradili vežbe navedene u ovoj knjizi i zaista naučili
životne zakone, tada je moguće da su se temelji i logika vašeg ži-
vota propisno uzdrmali. U ovom trenutku verovatno preispitu-
jete ili barem istražujete praktično sve aspekte svog postojanja i
možda vam se čini da je minut do dvanaest i da bi što hitnije tre-
balo da prestanete da gubite vreme. Možda ste i ljuti na sebe zbog
nekih ranijih odluka, nečega što ste učinili ili niste učinili.
Mada takva osećanja mogu da budu konstruktivna, jasno je
da ona traže ogroman rad i spremnost s vaše strane da anulirate
i preuredite veliki deo svog života. U njemu više nema mesta na-
vikama, sigurnim zonama niti krutosti. Uklanjanje tih određe-
nih aspekata vaših životnih obrazaca može da bude vrlo preteće
i zbunjujuće. Znate, međutim, da više ne možete da živite s tim

261
 Zivotne strategije

tipovima ponašanja, naročito s krutošću. U ovom trenutku svog

života morate da budete, što bi rekli mi u Teksasu, „savitljivi ko
crevo za polivanje". Morate da budete voljni da osporite, testi-
rate i isprobate sve prema čemu ste se dosad odnosili s navikom
i automatskim otporom.
S druge strane, verovatno osećate i veliko uzbuđenje. Ako ni-
je tako, trebalo bi da bude. Kao što sam već rekao, ovo je najbo-
lja prilika koju ćete imati da podignete svoj život na sledeći nivo.
Ovo je vaša šansa da se priberete, promišljeno počnete da radite
i budete ono što želite.
v
Citajući ovu knjigu, odrađujući predviđene zadatke i spoz-
najući sebe u dušu, prešli ste zaista veliki put. Nadam se da ste
shvatili ili ponovo spoznali nekoliko važnih istina o stvarnom
stanju vašeg života. Trebalo bi da shvatite da je moguće da ste
deo tihe epidemije koja je definisana sveopštom apatijom. Ne-
sumnjivo ste naučili da vašim životom upravljaju deset nepro-
menljivih životnih zakona koji, ako ih ugradite u svoju životnu
strategiju, mogu da vas uČine pobednikom. \ferovatno ste takođe
zaključili, veoma tačno, da za kršenje životnih zakona morate
da pretrpite određene kazne. Rešavanjem različitih testova, upit-
nika i sveobuhvatnom organizovanom šetnjom vašim životom,
označili ste slabe tačke koje će biti u žiži vaše pažnje.
Ukoliko ste iskreno odradili sve „domaće zadatke" koje sam
vam davao, postavili ste sebi neka teška pitanja i pokazali sprem-
nost da priznate i prihvatite sebe, zajeđno sa svim svojim nedos-
tacima. Možda ste samo potvrdili svoje mišljenje da ste sve samo
ne savršeni i shvatili da je to katastrofalno isključivo ukoliko se
ne budete trudili da postanete bolji. Ako ste se trudoljubivo pridr-
žavali pravca svoje organizovane šetnje, znači da ste odredili pri-
oritete i identifikovali važne probleme s kojima morate da se
suočite i rešite ih, ukoliko ne želite da podbacite u ostvarivanju
svojih ciljeva. A da ne biste bili prepušteni sopstvenim metoda-
ma eliminacije tipa „proba —greška“, naučili ste korake i uslove
za istinsku, strategijski isplaniranu promenu.

262
 Nađite svoju formulu

Sad ste opremljeni da napravite životnu strategiju koja vam

omogućava da počnete da menjate svoj život, korak po korak,
cilj po cilj, prioritet po prioritet. Koristeći ovo što ste naučili, mo-
žete da počnete od svojih najviših prioriteta i osmislite strategi-
ju promene zasnovane na znanju i rezultatima, da bi potom pre-
duzeli odlučujuće korake da živite u skladu s njom.
Predviđam da ćete otkriti da je život fenomen kojim domini-
ra impuls. Ako vas vaš impuls nosi u negativnom pravcu, znači
da se sve brže i intenzivnije krećete prema propasti. Ako, s druge
strane, uložite neophodan napor da preusmerite taj impuls u
pozitivnom pravcu, on će takođe dobiti u brzini i intenzitetu.
Predviđam da ćete otkriti da svaki pozitivan korak koji preduz-
mete, bez obzira koliko je naizgled mali ili beznačajan, podstiče
sledeći pozitivan korak, sve dok sinergija vaših napora ne dos-
tigne kritičnu masu koja će zauvek izmeniti vaš život. Dostići
ćete nivo intenziteta koji će početi da generiše pozitivne rezul-
tate i značajne pobede.
Kao što sam rekao, imate i oduvek ste u sebi imali sve one
karakterne crte, sredstva i osobenosti neophodne za stvaranje
kvalitetnog života. Ono što niste imali bile su svest, znanje i veš-
tina, cilj i jasna slika. Sad ih imate. Imate, uz to, i inteligenciju,
motivaciju i potrebu. Sve su to izuzetno važni činioci vaše ži-
votne strategije.
Uprkos svim tim pozitivnim elementima koje ste dosad pri-
kupili, vaša priprema i programiranje još uvek nisu gotovi. Os-
tao je još jedan, izuzetno važan korak. Zabavan i uzbudljiv ka-
kav jeste, ipak je istovremeno i suštinski. Taj korak se bavi time
kako ćete radid ono što ćete radid. Bavi se vašim globalnim pris-
tupom životu, a naročito problemima i izazovima. Kao što je to
slučaj i sa svakim drugim aspektom vašeg života, znate da imate
izbora u pogledu toga kako pristupate primeni svoje životne
strategije, u smislu duha, energije i stava koji u to unosite.
U ovom finalnom poglavlju vaše pripreme za stvaranje lične
životne strategije, imaćete prilike da naučite nekoliko važnih as-
pekata vezanih za status pobednika. Imaćete, dakle, prilike da
naučite:

263
 Zivotne strategije

- kako da otkrijete sopstvenu ,,formulu“ i prihvatite svoje

pobedničko lice, svojstveno vama i samo vama. To vas
zaista čini „dizajniranim po porudžbini“ ;
- kako da uspehe i neuspehe iskoristite u izgradnji lične
životne strategije koja funkcioniše u stvarnom svetu;
- zajedničke imenitelje koje imaju svi pobednici, iz svih
krugova društva: detaljne i lične, konkretne strategije,
karakteristike i vladanje nekih pobednika svetske klase.

Otkrijte sopstvenu formulu: vaše pobedničko lice

Prisetićete se da smo u Poglavlju 12 konstatovali da ste vi
jedini vi koji ste ikad postojali otkako je sveta i veka. Jedinstveni
ste po načinu na koji krstarite kroz život. Svaka jedinka ima
svoju sopstvenu ličnost, stav i način svakodnevnog bitisanja.
Svaka jedinka ima svoj lični najbolji način života. Svaka osoba
ima u sebi pobednika sposobnog da generiše rezultate. Vaš za-
datak je da otkrijete i defmišete svoju formulu i pobedničko lice,
kako biste od života izvukli što je moguće više. Biće svojstveni
samo vama i neće ličiti ni na čije druge, i to je sasvim u redu. Ne
moraju da budu zdravorazumski niti „mejnstrim" konformis-
tički. Ako rezultati govore da u vašem slučaju funkcionišu, znači
da su položili test.
Dakle, koja je vaša formula? Koji su stavovi, intenzitet, vi-
dovi ponašanja i karakteristike koje će generisati vaš vrhunski
učinak? On je poput ,,zone“ koju morate da pronađete i ostanete
u njoj. Viđate ga stalno kod profesionalnih sportista. Moraju da
koračaju krupnim koracima i rade ono što za njih funkcioniše.
AJko izađu iz okvira svoje ličnosti, njihov učinak se dramatično
smanjuje.
Ono što je za jednog sportistu dobro, može da bude fatalno
po napore drugog. Kontrast između tenisera Pita Samprasa i
Džona Mekinroa, ne bi mogao biti izraženiji nego što jeste. Sam-
pras je veoma zamišljena, povučena ličnost velike unutrašnje
snage. Kad se nalazi pod pritiskom, on postaje okrenut sebi, usred-

264
 Naćtite svoju formulu

sređen i miran, barem tako izgleda spolja. Mekinro, s druge stra-

ne, igra tenis s takvim intenzitetom, divljačno i žestoko da to
mnogi ljudi smatraju totalno nekontrolisanim i suludim. Možda
to ne bi funkcionisalo ni kod jedne druge osobe na planeti, ali
kod njega funkcioniše. Nikad ne igra bolje nego kad intenzivno,
divlje i besno napada svog protivnika u igri.
Bilo bi apsurdno tražiti od Samprasa da svetu pokazuje lice
kakvo pokazuje Mekinro. Kad bi Pit Sampras počeo da ruši čaše
sa stola, baca reket po terenu ili psuje sudiju, verovatno bi osetio
kako gubi kontrolu nad sobom, izgubio bi koncentraciju i po-
kazao znatno lošiju igru. Kad bi, s druge strane, od Mekinroa
tražili da sabije svoje emocije i kontroliše se onako kako to čini
Sampras, verovatno bi se se osetio sputanim i više ne bi bio istin-
ski konkurent svojim protivnicima. Oba ova profesionalca svet-
ske klase imaju svoje jedinstvene formule za dostizanje maksi-
malnih rezultata, a imate ih i vi. Od kritične je važnosti da svoju
pažnju preusmerite na otkrivanje svoje pobedničke formule.
Pored odluke o tome koja je formula posredi i koje je vaše
pobedničko lice, morate da odlučite da imate pravo da živite u
skladu s njima. Morate da odlučite da imate pravo da budete oni
koji jeste, takvi kakvi jeste, sve dok to ne ide na uštrb dostojan-
stva i poštovanja drugih ljudi. Morate da budete spremni da zah-
tevate svoje pravo na jedinstvenost. Ukoliko ne otkrijete svoju
formulu ili ne zahtevate svoje pravo da živite u skladu s njom,
tada su bezvredni sva obuka, znanje i podaci koje ste prikupili iz
ove knjige. Ne možete da dozvoljavate ljudima da vas zastrašuju
ili traže da ne budete svoji.
Dakle, koja je vaša formula? Da li ste najbolji onda kad ste
samouvereni, pa čak i malčice oholi, ili šte najbolji onda kad ste
tihi, ali čvrsto rešeni? Da li ste od onih iz kojih vrcaju varnice, ili
je vaš stil metodičniji i istrajniji? Da li ste najbolji kad preuz-
mete kormilo u svoje ruke ili predstavljate odličnu podršku? Da
li je pozitivan i prijemčiv stav vaš najbolji modalitet, ili vam je
potrebno da zadržite izvestan stepen zdravog skepticizma? Da li
ste v u k - samotnjak ili timski igrač? Sta god da je posredi, otkrij-
te svoju formulu i ponosno živite u skladu s njom.

265
 Zivotne strategije

Često se kaže da moramo da učimo iz svojih grešaka. To je

istinita i mudra izreka. Ako nekoj situaciji priđete u određenom
maniru i pogrešite, potrebno je da upamtite da su konkretno po-
našanje ili stav bili bezuspešni i precrtate ih sa svoje liste opcija.
Nikako ne prestaje da me zapanjuje to što ljudi nastavljaju da
insistiraju na stavu ili ponašanju koji jednostavno ne funkcio-
nišu. Teraju dalje s istim krutim ponašanjem, uvek iznova uda-
rajući glavom o zid, kao da ne primećuju da na kraju nikad ništa
ne postižu. Takvim Ijudima često ukazujem na to i postavljam
im, u osnovi, veoma jednostavno pitanje: „Mora da vam je jasno
da to što radite ama baš nikako ne funkcioniše. Zašto, onda, za
ime sveta, uporno nastavljate s tim?“ Odgovor je gotovo uvek
isti: „Takav sam, i gotovo. Radim to što radim jer sam takav
kakav jesam.“ Sta, kog đavola, misle? Kakva je to životna strate-
gija? To je gubitnička strategija. To je životna strategija nekog ko
je tako kruto ubeđen da je u pravu da radije gubi nego da nešto
nauči. Radije udara glavom o zid i okrivljuje svet za ishod, ume-
sto da prizna da njegovo ponašanje i pristup nisu u redu. Odbija
da uči iz svojih grešaka i stoga nikad neće usmeriti svoje pona-
šanje u odgovarajućem pravcu. Ne poričite svoje greške; nemoj-
te ih ni ignorisati. Proučavajte ih, secirajte, otkrijte pedantno i
precizno šta je pošlo kako ne treba, kako ih kasnije ne biste po-
navljali.
Mada je savet da učite iz svojih grešaka svakako zdrav, to je
samo polovina priče. Morate čvrsto da rešite i da učite iz svojih
uspeha. Proučavajte, secirajte i analizirajte svoje uspehe jednako
energično kao i svoje greške. Loša strana proučavanja grešaka je
u tome što provodite mnogo vremena koncentrišući se na ono
negativno u svom životu. Dobra strana proučavanja uspeha je u
tome što se koncentrišete na pozitivne aspekte svog života. Priz-
najete da u vašem životu ima stvari koje idu kako treba, a kad ih
proučite, otkrićete da su išle dobro zato što ste ih vi tako usme-
rili.
Ne verujem u srećne slučajnosti, niti verujem u proizvoljna
dešavanja u životu. Verujem da ono što funkcioniše u vašem
životu funkcioniše jer vi činite da bude tako. Verujem da stvari u

266
 N a c lite svoju formulu

vašem životu funkcionišu zato što ste odabrali pravi stav i po-
našanje za generisanje pravih rezultata. Samo proučavanjem tih
uspešnih situacija možete da povećate verovatnoću da ćete te
uspešne izbore i ponoviti.
Ukoliko se, recimo, nalazite u vezi koja naročito dobro fun-
kcioniše, tada vredi odvojiti malo vremena da biste seli i razmis-
iili zašto je tako. Ne kažem da bi trebalo da se ubijate analizira-
jući nešto lepo umesto da u tome uživate, ali bilo bi korisno da
saznate šta je to u toj vezi što vam donosi toliko dobrog. Da li joj
prilazite drugačije nego vezama koje nisu funkcionisale i, ako je
to slučaj, kako drugačije? Da li se drugačije ponašate? Da li ste
joj dodelili stepen prioriteta koji od vas traži da u nju uložite više
energije nego u svoje druge, manje uspešne veze? Da li u toj
vezi dobijate određeni fidbek i reakcije koje su za vas inspira-
tivne, reakcije koje niste dobili u drugim vezama? Sta je to što je
čini tako posebnom? Sta tu vezu svrstava u one aspekte vašeg
života koji dobro funkcionišu?
Proučavajući taj uspeh, u situaciji ste da identifikujete i po-
navljate stavove i vidove ponašanja koji funkcionišu. Možda na-
lazite da sa svojim partnerom u toj vezi delite određenu iskre-
nost i otvorenost koje osvežavaju. Znajući to, možete nastojati
da to ostvarite i u svojim odnosima s drugim osobama. Možda
ste u toj vezi neuobičajeno spremni da prihvatate ili da ne sudite,
ili imate osećaj da ste prihvaćeni i da vam se ne sudi. Ako je tako,
možete da nastojite da uopšte negujete odnose čije su to fun-
damentalne karakteristike, čime povećavate svoje izglede na us-
peh.
-Bez obzira na to da li je reč o vezi, poslu, sportu, rešavanju
problema ili upravljanju sobom, ako neka oblast u vašem životu
funkcioniše, otkrijte zašto je tako i ponavljajte postupak: ne me-
njajte tim koji dobija.

267
 Zivotne strategije

Zadatak br. 18: Bilo bi za vas dobro da odmah uradite jednu

ovakvu analizu, pre no sto počnete da pnmenjujete planove svoje
zivotne strategije. Da biste podstahli svoje razmisljanje, poslužite se
Tabelom životnih dimenzija. Sta je to sto možete da identifikujete u
svakpj od pet životnih kategorija, a sto kpd vas funkcionise? Akp ste
jednom ostvarili uspeh, sigumo je da možete ponovo.

Pored proučavanja sopstvenih uspeha, bilo bi veoma dobro

da se ugiedate na uspehe i pobedničke strategije drugih. Nema
ničega pogrešnog u identifikovanju karakternih crta i osobenos-
ti ljudi kojima se divite i potom ugrađivanja tih karakternih crta
i osobenosti u sopstvenu ličnost i životnu strategiju. Ne kažem
da bi trebalo da pokušavate da budete neko ko niste. Vi ste vi, i
to je sasvim u redu. Međutim, ako poznajete ili imate priliku da
posmatrate ljude koji generišu odlične rezultate primenjujući
strategije i karakteristike kojima se divite, mislim da je vredno
truda da te Ijude proučavate i uzmete kao uzor. Možda se ne di-
vite svemu u vezi s njima, ali možete da izdvojite i prihvatite one
stvari koje se ističu u pozitivnom smislu.
Proučavanje uspeha drugih oduvek me je privlačilo. Počelo
je kao hobi i pretvorilo se u životno interesovanje. Uspeh me je
fascinirao čak i kad sam bio mlad. Mada sam se bavio sportom,
nikad nisam bio toliko obuzet njime da bih se bacio na prouča-
vanje statistika, kategorija i rejtinga; više me je interesovalozašto
su vrhunski timovi i igrači vodeći u ligi.
Na profesionalnom nivou, recimo, znao sam da u osnovi
postoji veoma mala razlika između onih na vrhu i onih proseč-
nih. Znao sam da zvezde ,,teške“ milione dolara uglavnom ne
trče ništa brže, ne skaču ništa više niti mogu da naprave više
sklekova od onih koji jedva opstaju u timu. Znao sam da se raz-
likuju po nečemu drugom i hteo sam da znam šta je to.
Ko je u vašem životu osoba kojoj se divite zato što ostvaruje
uspešne rezultate? Možda je to neko od vaših saradnika ili pos-
lodavaca. Možda je to neko opštepoznat, koga ne znate lično već
samo preko medija, knjiga ili članaka. Možda je to vaš roditelj ili
član porodice. Ko god to bio, bilo bi dobro da odvojite malo vre-

268
 Nađite svoju formulu

mena da proučite, secirate i analizirate njihovu formulu uspeha,

baš kao što sam vam predložio da uradite sa sopstvenom. Imaju
li možda određenu filozofiju kojoj se divite i verujete da na njoj
počiva njihov uspeh? Imaju li određeni stav u pogledu rešava-
nja problema ili odnosa s ljudima za koji smatrate da ih izdvaja
iz gomile? Da li su ono čemu se divite njihova radna etika ili
spremnost da se nečemu posvete? Da li su posredi osobe sprem-
ne da rizikuju da bi dobile ono što žele? Bez obzira na to koje
su karakteristike posredi, možete da pomognete sebi tako što
ćete ih identifikovati i ugledati se na njih.
Budući da sam život posvetio proučavanju uspeha, mogu da
vam pripomognem u proučavanju pobednika. Tokom godina
koje sam proveo proučavajući priče o uspesima i ljude koji su
bili njihovi glavni likovi, zaključio sam da uspeh nije slučajna
pojava. Ako je neko, recimo, pobednik u oblasti biznisa, on po-
seduje određene karakteristike koje imaju i šampioni u sportu ili
istaknuti umetnici. Ljudi koji stalno pobeđuju nisu srećnici; oni
su za to zaslužni. Oni rade stvari koje svet primećuje i tako ža-
nju svoj dobitak. Moguće je da svi oni imaju različite ciljeve i
konkretne strategije, ali da stavite njihove strategije i mape koje
ih dovode do uspeha jedne pored drugih, videli biste da svi
imaju nepromenljivu zajedničku suštinu. To su uslovi. Bez njih
nema ni uspeha. Podeliću sada s vama tu suštinsku grupu ka-
rakternih crta i osobenosti, u nadi da ćete ih ugraditi u sopstvenu
životnu strategiju. One su stvar izbora, tako da do vas stoji samo
da li ih hoćete ili nećete.
Posredi su ključni ,,začini“ za vašu strategijsku supu. Obra-
tite pažnju, jer saznavanje i prihvatanje ovih informacija može
da znači veliku razliku. Evo deset elemenata koji su obavezno
izraženi kod svih uspešnih ljudi čije sam ličnosti proučavao:
Vizija: Ljudi koji neprestano pobeđuju dobijaju ono što žele
zato što znaju šta žele. Oni to srcem i dušom vide, osećaju i
doživljavaju. Imaju tako jasnu viziju onoga što žele i kuda idu,
da mogu unapred da se projektuju u trenutak pobede i opišu
vam ga kao da se upravo dešava. Većina ljudi se snebiva da sebi
dozvoli da se uzbuđuje zbog onoga što želi, iz straha da sami

269
 Zivotne strategije

sebe ne izbaksuziraju ili da se ne bi razočarali ako to na kraju

ipak ne dobiju. Ljude koji uvek pobeđuju ne mori taj strah. Oni
dopuštaju sebi da se oduševe i mogu da vam opišu svoj trenutak
pobede tako živo i detaljno da pomislite da mu prisustvujete.
Znaju kako će to izgledati i kako će se tada osećati, kao i način
na koji će to izmeniti njihov život. Imaju viziju koja postaje nji-
hova zvezda vodilja: zahvaljujući njoj ostaju motivisani i na pra-
vom putu.
Strategija: Ljudi koji neprestano pobeđuju imaju jasnu i pro-
mišljenu strategiju kojom ostvaruju svoju viziju. Imaju mapu,
predstavu logičkog toka i vremenski rok. Znaju šta treba da čine,
kad to treba da čine, kao i redosled kojim će se sve to odvijati.
Sve zapisuju, što je veoma bitno. Uvek ih možete videti s ruka-
ma punim rokovnika, tabela i fascikli u kojima se nalazi vizuel-
no utemeljenje njihove strategije. Ta strategija podrazumeva
procenu njihovih resursa i prepreka koje moraju da prevaziđu.
Dakle, ono što im omogućava da ostanu na kursu jesu strategi-
ja stavljena „crno na belo“ i živa vizija cilja. Neće zalutati ni ako
naiđu na neki ogranak puta koji nije naznačen na mapi. Stalno
imaju pred sobom svoju zvezdu vodilju i tako izbegavaju svaku
alternativu koja ih ne približava liniji cilja.
Strast: Ljudi koji neprestano pobeđuju igraju svoju igru sa
strašću. Uzbuđuje ih to što rade, uliva im energiju. Strastveno se
predaju putovanju, kao i samom cilju i, što dalje, njima je sve
lepše. Za te ljude, rad koji vodi ka ostvarivanju njihovog cilja i
nije rad; nije im naporan. Prosto im je žao da uveče odu na spa-
vanje, a na nogama su već rano ujutru, da bi krenuli dalje za
onim što traže. Njihova pasija je zarazna: oni oko njih počinju
da dele njihovo uzbuđenje i namere.
htina: Ljudi koji neprestano pobeđuju nemaju u svom ži-
votu mesta za samoobmanjivanje, fantazije ili fikciju. Sebi i dru-
gima „kažu onako kako jeste“. Samokritični su radije no da se
zavaravaju i drže se visokih, mada realnih standarda. Nisu ni-
malo defanzivni kada dobijaju neke povratne informacije i nas-
toje da u svakoj od njih pronađu nešto vredno. Ne zanose se.
Znaju ko su i šta su i polaze od te istine. Ne zavaravaju se u pog-

270
 Načtite svoju formulu

ledu opsega ili zahteva izazova koji su im postavljeni. Imaju

posla isključivo s istinom, jer znaju da će jedino tako ostvariti
svoju viziju. Njihov stav je sledeći: „Ako znam u čemu je stvar,
mogu i da izađem na kraj s tim. Ako ne znam, ne mogu da pla-
niram probleme."
Fleksibilnost: Ljudi koji neprestano pobeđuju shvataju da ži-
vot nije satkan samo od uspeha. Jasno im je da i najbolji planovi
moraju katkada da se menjaju. Ne pridržavaju se kruto određe-
nog obrasca ponašanja ili razmišljanja. Otvoreni su za raspravu
i razmatranje svake potencijalno moguće alternative. Ako A
funkcioniše, rade A; ako B funkcioniše, rade B. Savijaju se, ali
nikad ne pucaju. Budući da sebe procenjuju prema rezultatima,
a ne prema spoljašnjosti, egu ili namerama, spremni su da priz-
naju da su pogrešili i promene pristup ili počnu iz početka.
R izi\: Ljudi koji neprestano pobeđuju spremni su na rizike.
To ne znači da su nesmotreni i da sebe ili svoje ciljeve dovode
bez potrebe u opasnost. To znači da su spremni da istupe iz zone
sigurnosti i probaju nešto novo. To znači da su spremni da u
slučaju potrebe zakorače u nepoznato i ostave za sobom sigurnu
egzistenciju ako postoji mogućnost da imaju više. To znači da su
spremni da priznaju da ono što imaju nije dovoljno, čak i ako
samo to priznanje stvara pritisak da se promene i prihvate mo-
gućnost neuspeha.
Jezgro: Ljudi koji neprestano pobeđuju nisu usamljeni ja-
hači. Pobednici znaju da su postali to što jesu zahvaljujući tome
što su se okružili ljudima koji žele njihovu pobedu. Jasno im je
da čovek kroz život okuplja oko sebe jezgro u vidu ljudi s koji-
ma može da ima zdrave odnose. Biraju i vezuju se s ljudima koji
imaju znanje, talenat i sposobnosti koje oni sami nemaju, s lju-
dima kojima je dovoljno stalo do njih da bi im rekli istinu i koji
se ponose time što to čine na konstruktivan i koristan način.
Stvaranje jezgra sačinjenog od vernih prijatelja i saveznika od
kritične je važnosti, a pobednici to čine tako što daju jednako
mnogo kao što primaju: oni su takođe deo nečijeg jezgra.
Akcija: Ljudi koji neprestano pobeđuju preduzimaju smis-
lenu, svrsishodnu i usmerenu akciju. Nisu od onih koji u misli-

271
 Zivotne strategije

ma prekrajaju svet, a u stvarnosti nikad ne bi uzeli makaze u

ruke. Pošto se ne plaše rizika, ovi ljudi su spremni da delaju i to
i čine. Dosledno i uporno preduzimaju akciju. Eventualni izos-
tanak početnih rezultata ne uliva im strah u kosti, jer im je dob-
ro poznato da svet ne deli olako svoje nagrade. Ako je jedan po-
kušaj dovoijan, baš dobro. Ako je potrebno deset pokušaja, nema
veze, opet je dobro.
Prioriteti: Ljudi koji neprestano pobeđuju suočavaju se sa
svojim izazovima prema njihovoj hijerarhiji. Određuju priori-
tete i žive u skladu s tim. Ne prelaze na ono što se nalazi na dru-
gom, trečem ili četvrtom mestu njihove liste prioriteta ako se
nisu izborili s onim što se nalazi na čelu te liste. Ako usred dana
zateknu sebe kako rade na nečemu što nije njihov prioritet broj
jedan, ostavljaju sve i vraćaju se svom prioritetu. Prioritete odre-
đuju pažljivo, zato što ceo svoj život usklađuju s njima. Ne skre-
ću s puta i ostaju koncentrisani na ono najvažnije pre no što
pređu na druge stvari.
Upravljanje sobom: Mada i ostalih devet zajedničkih ime-
nitelja uspeha takođe podrazumevaju upravljanje sobom, ovaj je
nesto konkretniji. Ljudi koji neprestano pobeđuju svesno i
namerno brinu o sebi. Oni sami su najvažniji resurs koji imaju
za ostvarivanje svojih ciljeva. Aktivno vode računa o svom psi-
hičkom, fizičkom, emocionalnom i duhovnom zdravlju. Održa-
vaju ravnotežu koja im ne dozvoljava da izgaraju. Ne bivaju
tako poneti strašću prema određenom cilju da zaborave na osta-
tak svog života. Vežbanje, rekreacija i vreme posvećeno porodici
takođe je predmet koncentrisanja njihove energije. Nećete ih
zateći kako malaksavaju na poslu ili se upuštaju u vezu koja je
nezđrava i koja im oduzima energiju. Ili im daju prioritetno
mesto zbog potrebe za popravkom ili se sklanjaju od njih. Ti
ljudi nisu samodestruktivni. Oni brinu o sebi, jer su upravo oni
konj na čijim leđima valja da stignu tamo kuda idu.
Ovih deset ključnih elemenata koji su neizostavni deo života
ljudi koji pobeđuju, primeri su onih atributa kojima bi u životu
trebalo da težite. Napravite sopstvenu studiju uspeha, kako biste
potvrdili središnju važnost ovih ključnih elemenata. Bilo da je

272
 Naćlite svoju formulu

posredi sportska zvezda ili voditelj nedeljne skole, ako je ta oso-

ba pobednik, garantujem vam da ćete u načinu na koji ona spro-
vodi svoje životne strategije moći da vidite dokaze postojanja
ovih elemenata.
Ne dozvolite, molim vas, da vas zaplaši uzvišen prizvukbilo
kog od ovih kvaliteta. Oni nisu ograničeni i dostupni samo poz-
natim ljudima. Ti ljudi su poput vas i, štaviše, poznati su samo
zato što ste ih vi učinili takvim. Iste te ključne atribute naći ćete
kod učitelja u osnovnoj školi i sportskih zvezda. Naći ćete ih kod
bolničarki, činovnika i velikana operskih scena. Možete ih naći
u sopstvenom domu. Znam da ja jesam.
Zivim sa svetskim šampionom. Robin, moja supruga već
dvadeset dve godine živi tiho i anonimno, ali sa istim onim kva-
litetima i srčanom predanošću koje biste očekivali da nađete u
Majklu Džordanu ili Ana Kurnjikova. Robin je u onome što ona
radi najmanje isto tako dobra kao oni u svojim domenima. Je-
dina razlika je u tome što Majkl Džordan izvodi svoju magiju
pred milionima gledalaca, dok je Robin izvodi pred privatnim
auditorijumom koji činimo ja i naša dva sina. Nikad nije bila na
televiziji niti igrala u odlučujućoj utakmici, a ipak sam je gledao
kako čini deia herojskih razmera.
Slušate kako Džordan ili Kurnjikova „posežu u sebe i nalaze
snagu“ u poslednjoj četvrtini. Ja sopstvenim očima gledam dok
ova žena poseže u sebe i nalazi snagu onda kad nije posredi igra
koja će biti gotova za nekoliko minuta. Spoznao sam dubinu
njene duše dok je negovala svog od raka bolesnog oca tokotn
mesecima duge agonije koja je kulminirala njegovom smrću
Ipak, bila je svakog dana tu za naše sinove i mene. Gledao S&fll
je i dok je devedeset časova, ne požalivši se ni jednom jedinam
rečju, neprekidno bdela pored kreveta našeg starijeg sina kada je
oboleo od opasne varijante meningitisa.
Ona je majka i supruga i obe svoje uloge ispunjava sa strašću
i vizijom. Mada je visoka samo malo viseod metra i po i teška
svega pedeset kilograma, probajte samo da dirnete u neko od nje-
ne dece i imaćete pred sobom grdan problem. Uhvatila bi se u
koštac i s medvedom, makar bio naoružan motomom testerom.

273
 Z iv o t n e s t r a te g ije

Ona ne zna šta znači umor ili odustajanje, ona ne gaji sumnje.
Dama je pobednik. Dama je šampion. Niko joj neće dati pehar
niti tražiti od nje intervju na kraju dana, a ipak, ona svoju igru
igra s istom strašću, vizijom i akcijom kao što bilo ko igra bilo
koju drugu igru.
Dok se Majkl i Ana dugo voze od kapije svog imanja do
ulaza u kuću, Robin se vozi s kolegama na posao i deli troškove
prevoza. Kao što je Majkl Džordan srce i duša svog tima, tako je
Robin, odana majka i supruga, srce i duša svoje porodice. Dosto-
janstveno i dignute glave gura kroz dobra i loša vremena. Brine
o sebi da bi mogla da brine o nama. Stvara okruženje puno top-
Iine, Ijubavi i nežnosti koje ne može da urodi ničim drugim do
uspehom.
To su istinske karakteristike koje definišu šampiona. Pre-
poznajte ih u svom svakodnevnom životu. Ne morate da gledate
prvenstvenu utakmicu u košarci da biste videli zvezde. Siguran
sam da ih imate u sopstvenom životu. Možda ih ne nazivate
tako, kao što niko vas ne naziva tako, ali to je pitanje spoznaje,
a ne istine. Svako može da bude zvezda i šampion u sopstve-
nom životu: to je ona istina koju valja da zahtevate i u skladu s
kojom valja da živite. Ne dajte da vas zavara to što oko vas nema
kamera, reflektora ili reportera koji vas spopadaju na svakom
koraku. Zastanite i pažljivo pogledajte oko sebe. Možda ste bliže
veličini nego šcd ste ikad zamišljali.
Ako mislitc da u svetu koji radi od devet do pet nema priča o
„svakodnevnoj veličini11 i da sve one atribute pripisujem Robin
samo zato što već dvadeset dve godine živim s njom, dozvolite
mi, onda, da vam ispričam o Endiju.
Jedan od mojih najdražih prijatelja i najbližih saradnika, Bil
Doson, ubacio je mene i moju firmu u korporativnu bitku og-
romnih razmera koja se vodila u Kaliforniji. Predstavljali smo
nekoliko firmi, u bici za više od milijardu dolara u gotovom. Su-
đenje je imalo da potraje gotovo pet meseci, a tako dugotrajan
boravak u hotelu izuzetno je naporan, čak i u najboljim uslovi-
ma.

274
 N a đ i t e s v o ju fo rm u lu

Bil Doson je bio šef advokatskog tima, a inače spada među

najbolje advokate u Americi. Kad se poduhvati nekog slučaja,
neumorno kopa u potrazi za dokazima kojima neprestano izne-
nađuje suprotnu stranu. To podrazumeva sastanke pre suđenja,
sastanke u toku suđenja i dogovore za sledeći dan koji se obično
protegnu do sitnih sati.
Prevoz u tom gradu bic je prava noćna mora. Endija sam
upoznao još prve večeri. Pokupio me je svojim taksijem na aerod-
romu nešto posle ponoći i prevezao do hotela.
Sad, vozio sam se ja mnogim taksijima u mnogo gradova.
Neki su bili uredni i čisti, većina nije, a svi su zaudarali. Znao
sam da je taj taksi drugačiji onog časa kad sam ušao u njega.
Mada je bila prošla ponoć, Endijeva kola su blistala. On sam je
imao na sebi košulju i kravatu, da ne bi odudarao od svog dote-
ranog taksija. Na zadnjem sedištu, bili su uredno složeni pos-
lednji brojevi lokalnih novina, Ju-Es-Ej tudeja i Volstrit žumala.
Verovatno su prelistavani bar deset puta tog dana, ali je ipak sva-
ka stranica bila na svom mestu. Nije bilo sumnje da se Endi
ponosio svojim poslom i načinom na koji ga je obavljao. Možda
mu gramatika nije bila jača strana, a i košulja je bila prilično
iznošena, ali bila je čista i bilo je očigledno da se ponosi svojim
izgledom.
Jurcajući naokolo celog sutrašnjeg dana, našao sam se u tri
ili četiri različita taksija zbog kojih sam poželeo da se istuširam
onako obučen istog časa kad sam izašao iz njih. Našao sam u
džepu noćašnji račun i pozvao Endija. Objasnio sam mu da
imam tim od šest do osam ljudi koji svakodnevno imaju posla u
gradu i da će nam nekoliko narednih meseci stalno biti potreb-
ne i vožnje od i do aerodroma. Upitao sam Endija da li bi bio
voijan da bude naš prevoznik dok smo u gradu. Hvaia Bogu,
pristao je.
Tokom naredna četiri i po meseca upoznao sam jednos-
tavnog čoveka koji je na raspolaganju imao skromna sredstva, ali
je zato posedovao viziju svog života i strast da tu viziju ostvari.
Endi nas je ,,pokrivao“ kao ćebe. Stizao je na vreme, i to ne po-
nekad, nego uvek. Bivalo je da je u šest ujutfu razvozio članove

275
 Zivotne strategije

tima, da bi dobrano posle ponoći istog dana došao po mene na

aerodrom. Taksi je uvek bio uredan i čist; on je uvek bio uredan
i čist. Bio je profesionalac i bio je predan svom poslu.
Vozeći se i razgovarajući s Endijem, upoznao sam njegovu
filozofiju: ako radiš kako treba i ako radiš vredno, isplatiće ti se.
Objasnio mi je da je njegov cilj da u roku od pet godina osnuje
sopstvenu taksi-kompaniju. Nije bilo sumnje da ga je oduševlja-
vala i sama pomisao na to. Jednog petka uveče, kad me je odve-
zao na aerodrom, desilo se da je let bio dosta pomeren, zbog lo-
šeg vremena, pa me je Endi zamolio da, dok čekam, pogledam
njegov poslovni plan. Nije žurio, jer nikad nije odlazio dok nije
bio siguran da sam u avionu i da mi njegove usluge više neće biti
potrebne. Zaista sam bio veoma zainteresovan da vidim šta je
smislio ovaj čovek dobrog srca, ali nevelikog obrazovanja.
Bio sam apsolutno zadivljen. Reči su bile pogrešno napisane,
i to rukom, ali sve je imalo smisla. Matematika je bila tu; pro-
jektovao je stvar u budućnost. Imao je vremenski rok i jasne kri-
terijume ishoda. Endi je bio čovek s planom. Bio je istovremeno
i sastavni deo logistike koja je podržavala jedan od najvećih sud-
skih procesa koji se te godine odvijao u Americi. Prevozio je me-
ne i moj tim, ključne svedoke i advokate na vreme, pouzdano i
krajnje profesionalno. Videlo se da se ponosi što je deo svega
toga. Pratio je svakodnevno u novinama naše napredovanje i
izuzetno dobro se upoznao s činjenicama.
Mog poslednjeg dana tamo, Endi me je odvezao na aerod-
rom i pitao može li da me isprati do izlaza za moj let. Usput mi
je rekao: „Doco, hteo sam samo da vam zahvalim što ste mi
omogućili da budem deo ovog posla i osetim da radim nešto
važno. Mnogo sam naučio. Ako se više nikada ne vidimo, hvala
vam što ste mi dali priliku i posao.“ Bio je to krajnje dostojan-
stven postupak. Zahvalio sam Endiju na njegovoj pomoći i re-
kao mu da verujem u njega. Rekao sam mu da je njegov plan
dobar i da sam siguran da će funkcionisati. Bio je zaista čovek od
vizije i strasti.
Hvala Bogu štoma ovom svetu ima ljudi kao što je Endi, koji
rade poslove kao što je njegov, inače bi se oni koji sebe smatraju

276
 Načfite svoju formulu

velikim zverkama našli u velikoj nevolji. Dok sam sedeo u avio-

nu kojim sam se vraćao kući, više sam razmišljao o Endiju nego
o našem suđenju. Bilo mi je jasno da je Endi u svom poslu naj-
manje onoliko dobar koliko ja u svom. Endi je bio šampion i
pobednik. Ponosio se svojim položajem u životu i cvetao ta-
mo gde je ponikao. Ljudi u Kongresu, korporativna Amerika i
mnoštvo drugih mesta mogli bi mnogo da nauče od Endija.
Znam da ja jesam.
Mogao bih da vam ispričam još mnogo sličnih priča, ali,
kladim se da ste već shvatili poruku. Bez obzira na to gde se
nalazite, šta radite, koliko ste daleko dogurali u školi (ili niste),
ako živite u skladu sa životnim zakonima i ugradite u svoju lič-
nost ključne elemente pobedničke formule, i vi možete da bu-
dete pobednik. Izbor je na vama.

277