0 More  Next Blog» Create Blog Sign In

This site uses cookies from Google to deliver its services, to personalise ads and to analyse traffic. Information LEARN MORE GOT IT

about your use of this site is shared with Google. By using this site, you agree to its use of cookies.

Masinac
петак, 27. јануар 2012. Читаоци

TMO prvi deo Придружите се овом сајту
Google повезивање пријатеља

1.    Tehnologija – definicija Чланови (14)
Tehnologija je reč grčkog porekla i znači ­ učenje o postupcima pomoću kojih se
preranuju sirovine. Ili, tehnologija je nauka o veštinama i zanatima, kao i naučno prikazivanje
ljudske delatnosti sa svrhom prerade prirodnih proizvoda (sirovina) za ljudsku upotrebu. Tehnologija
je primenjena naucna i tehnicka disciplina koja proucava medjusobne odnose sredstava i metoda
proizvodnje u svim sferama ljudske delatnosti saglasno zakonima prirodnih nauga i ekonomske 
celishodnosti.To znaci da mora biti usko povezana sa organizacijom rada i proizvodnje i
ekonomijom. Takodje tehnologija je aktivna interakcija izmedju havdera, ovgera i softera.
Основни подаци о Архива чланака
мени
▼  2012 (7)
►  јул (4)
▼  јануар (3)
TMO prvi deo
tmo drugi deo
Sreda D Izvestaj iz
Прати 10 mehanike
fluida
Прикажи мој
комплетан профил

2.    Opšta podela tehnologije

3.    Međusobni odnosi sistema

Poslovni sistem obuhvata ili sadrzi jedan ili vise proizvodnih sistema. Proizvodni sistem obuhvata
jedan ili vise tehnoloskih sistema.U okviru tehnoloskog sistema pojavljuje se najmanje jedan
obradni sistem sa ili bez sistema za oblikovanje .
Proizvodni sistem obuhvata vise tehnicko tehnoloskih cinilaca, uz neophodnu podrsku  i
drustvenoekonomskih cinilaca , a sa ciljem podizanja vrednost polaznog materijala u smislu
dobijanja gotovog proizvoda.
Tehnoloski sistem je obuhvacen  proizvodnim sistemom.Sadrzi skup cinilaca u kojima se od
polufabrikata ili sirovine dobija gotovi delovi ili sklopovi. To je linija ili grupa masina gde se izvodi
odredjena aktivnost i operacija, tako da se od polufabrikata dobija gotov deo.
Obradni sistem u okviru tehnoloskog sistema predstavlja jednu ili vise masina alatki koje izvode
odredjenih ili drugim recima masina alatka ili grupa masina sa radnikom koji vrsi upravljanje .
Sistem za oblikovanje predstavlja masina alatka gde se vrsi oblikovanje dela ili montazni sto sa
radnikom gde se vrsi oblikovanje sklopa .
4.    Međusobni odnosi procesa
Page: 1 of 11
Osnovna funkcija svakog sistema je odgovarajuci proces. Procesi u sistemu proizvoljnog masinstva
Sistem za oblikovanje predstavlja masina alatka gde se vrsi oblikovanje dela ili montazni sto sa
radnikom gde se vrsi oblikovanje sklopa .
4.    Međusobni odnosi procesa
Osnovna funkcija svakog sistema je odgovarajuci proces. Procesi u sistemu proizvoljnog masinstva
predstavljaju skup ili kompleks medjusobno povezanih aktivnosti, pomocu kojih se izvrsava
transformacija  informacije, energije i materijala pri dobijanju gotovog dela ili proizvoda od
polufabrikat ili sirovine. Procesi se dele na : proizvodni, tehnoloski, proces oblikovanja i obradni
proces.
Proizvodni proces:

Proizvodni proces predstavlja skup medjusobno povezanih aktivnosti kojima se vrsi transformacija
ulaza ( polufabrikata, sirovine) u izlaz (gotov proizvod).
Tehnoloski proces:

Tehnoloski proces predstavlja skup medjusobno povezanih aktivnosti kojima se vrsi transformacija
ulaza (polufabrikata) u izlaz ( gotov deo).
Obradni proces:

Obradni proce je deo tehnoloskog procesa kojim se sastoji od skupa aktivnosti koje transformisu
polazni materijala u smislu promene : fizicko mehanickih osobina, oblika, mera prema tehnicko
tehnoloskoj dokumentaciji.
Proces oblikovanja:

Proces oblikovanja sadrzi aktivnost koje se odnose na oblikovanje sklopa ili celog proizvoda
uglavnom pri spajanju i montazi.
5.    Osnovni model obradnog sistema

6.    Kvalitet obrade ­ Tačnost obrade
Tacnost obrade obuhvata : tacnost mera, tacnost oblika i tacnost medjusobnog odnosa povrsina.
Tacnost obrade je steepen poklapanja izradjenog dela sa idealnim prototipom. Kazemo da je
poklapanje izvrseno ako su mere ,oblik i medjusobni odnosa povrsina u granicama koje su
naznacene na radionickoj dokumentaciji.

7.    Kvalitet obrade ­ Kvalitet obrađene površine
Kvalitet obradjene povrsine odredjuje se preko : hrapavosti, valovitosti i defekta povrsinskog sloja.

Tri osnovna parametra hrapavosti su:
�� Ra ­ srednje aritmetičko odstupanje profila od srednje linije profila,
�� Rz ­ srednja visina neravnina i
�� Rmax ­ maksimalna visina neravnina.

Page: 2 of 11
Srednje aritmetičko odstupanje profila od srednje linije profila ­ Ra je srednja aritmetička vrednost
odstupanja svih tačaka efektivnog profila (y1, y2, ...., yn) od srednje linije profila u granicama
referentne dužine:

Maksimalna visina neravnina ­ Rmax je rastojanje dve paralelne prave sa srednjom linijom profila,
povučene tako da, u granicama referentne dužine profila, dodiruju najvišu i najnižu tačku profila.
Srednja visina neravnina ­ Rz (slika 3.46) je razlika srednjih aritimetičkih vrednosti pet najviših i pet
najnižih tačaka profila u granicama referentne dužine:

8.    Metode obrade rezanjem – podela

9.    Metode obrade plastičnim deformisanjem – podela

10.    Posebne metode obrade – podela

11.    Obrada brušenjem

Page: 3 of 11
12.    Obrada honovanjem
12.    Obrada honovanjem
Honovanje se koristi za najfiniju obradu rupa ili otvora primenom specijalnog alata za glačanje sa
elastično postavljenim segmentima od najfinijeg brusnog materijala.

13.    Obrada lepovanjem
Lepovanje se koristi za obradu spoljašnjih površina delova manjih dimenzija, kao što su osovinice
ili ravne pločica različitog oblika. Dodatkom paste za glačanje, uz ostvarena kretanja, obezbeđuje
se uklanjanje viška materijala i visok kvalitet površina.

14.    Obrade odsecanjem
Obrada odsecanja se koristi prvenstveno za realizaciju proizvodnih operacija odsecanja (sečenja)
materijala, mada se može koristiti i za izvođenje operacija isecanja i usecanja. Prema osnovnim
kretanjima alata i predmeta obrade, kao i tipu mašine za obradu testerisanjem, razlikuju se
postupci obrade na: kružnim, trakastim i okvirnim testerama.

15.    Obrade ojačanja površina plastičnim deformisanjem

16.    Obrade visokog sjaja obrađene površine

Page: 4 of 11
17.    Obrade visokim vazdušnim pritiscima
18.    Obrada eksplozijom
19.    Struktura obradnog procesa

Procesi obrade predstavljaju direktnu transformaciju pripremka u izradak (promena fizičko
hemijskih osobina, promena oblika, mera, kvaliteta površina). 
Operacija – sve što se radi na 1 mašini pri 1 stezanju dela. Zahvat – sve što radimo 1 alatom na 1
elementarnoj površini.Prolaz – ako zahvat ponavljamo više puta radi većeg skidanja materijala.
20.    Struktura pomoćnih procesa
Pomocni procesi su elementarne operacije koje omogucuju izvodjenje zahvata i to su : postavljanje
pripremka, postavljanje obradka i postavljanje alata.Pomoćni procesi direktno ne utiču na stanje
obratka (pozicioniranje i stezanje obratka i alata, odlaganje obratka, puštanje u rad i zaustavljanje
mašine). Postavljanje to je baziranje i stezanje.
Baze : konstrukcione, tehnoloшke, merne i montažne.
Baze su nematerizovane ili materizovane povrsine , linije ili tacke koje definisu deo ili njihov polozaj
u toku obrade ili montaze. Baze mogu biti konstrukcione ( nematerizovane) , ekoloske, merne i
montazne (materizovane).
Nematerizovane znaci da definise povrsine, linije ili tacke na crtezu. Tehnoloske baze mogu biti :
neobradjene, obradjene, pomocne, dopunske. 

21.    Osnovi teorije obrade rezanjem
Rezanje se sastoji u prodiranju reznog alata u materijal.U oštem slučaju razlikuju se koso i
ortogonalno rezanje .Ako je pravac relativnog kretanja između materijala i obratka pod nekim uglom
u odnosu na sečivo reznog alata  to je koso rezanje(sl.1.1a) dok je ortogonalno rezanje specijalan
slučaj kosog rezanja kada je pravac relativnog kretanja između alata i obratka normalan na sečivo
reznog alata (sl.1.1b).

22.    Bazni elementi procesa struganja

Page: 5 of 11
23.    Bazni elementi procesa bušenja

24.    Bazni elementi procesa glodanja

25.    Bazni elementi procesa rendisanja

26.    Mehanizam stvaranja strugotine i uticajni faktori
Formiranje strugotine se odvija kroz tri sukcesivne faze:
�� plastično deformisanje materijala predmeta obrade (stvaranja strugotine),
�� odvođenje strugotine iz zone rezanja i
�� savijanje i lomljenje strugotine. Ova faza se ne pojavljuje uvek.
Proces formiranja strugotine ostvaruje se, u osnovi, lokalnim plastičnim deformisanjem
materijala predmeta obrade. Pri prodiranju reznog klina alata u materijal predmetam obrade javljaju
se, u materijalu ispred reznog klina, složena naprezanja. Ravan u kojoj su naprezanja na smicanje
maksimalna (slika 3.3) se naziva ravan smicanja, a njen položaj je određen uglom smicanja φ.
Većem uglu smicanja odgovara manja debljina strugotine.
stvarnosti proces deformisanja se ne odvija u jednoj ravni (ravni smicanja), već u jednom sloju
materijala oko te ravni, koji se naziva zona smicanja ili zona deformisanja (zona rezanja).
Deformacija zrna materijala predmeta obrade započinje u ravni AO, a završava u ravni OCB, u kojoj
je struktura materijala potpuno deformisana (slika 3.3). Izgled zone deformisanja prikazan je na
slici 3.4. Pored primarne zone deformisanja (I) ­ zona ADOHB, javlja se i sekundarna zona
Page: 6 of 11
materijala oko te ravni, koji se naziva zona smicanja ili zona deformisanja (zona rezanja).
Deformacija zrna materijala predmeta obrade započinje u ravni AO, a završava u ravni OCB, u kojoj
je struktura materijala potpuno deformisana (slika 3.3). Izgled zone deformisanja prikazan je na
slici 3.4. Pored primarne zone deformisanja (I) ­ zona ADOHB, javlja se i sekundarna zona
deformacija (II) ­ zona OHC sa kočionim slojem debljine a1 ≈ 0,1 as. Relativna deformacija u
sekundarnoj zoni značajno (do 20 puta) prevazilazi srednju deformaciju slojeva strugotine. Ispred
zone ODA metal je elastično deformisan. Debljina deformisanog sloja a2 (tercijalne zone
deformisanja) zavisi od osobina materijala predmeta obrade i opterećenja. Pravac u kome se vrši
deformisanje zrna materijala izduženjem ne poklapa se nikada sa pravcem ravni smicanja, već
zaklapa neki ugao ψ (ugao teksture) u odnosu na ravan smicanja. Usled dejstva sile trenja ( FT ) i
normalne sile ( FN ) dolazi do naknadnog deformisanja sabijanjem i povijanja linija tekstura u
oblasti kočionog sloja.

Na debljinu zone smicanja (zone plastičnog deformisanja) utiče vrsta materijala predmeta obrade i
uslovi pod kojima se proces rezanja ostvaruje. Pri visokim brzinama rezanja i korišćenju alata sa
malim ili negativnim vrednostima grudnog ugla, debljina zone smicanja je relativno mala, tako da se
može aproksimirati sa ravni smicanja. Međutim, pri rezanju malim brzinama rezanja i korišćenju
alata sa velikim vrednostima grudnog ugla debljina zone smicanja je znatna.

27.    Faktor sabijanja strugotine
Kao parametri procesa deformisanja materijala strugotine koriste se faktori deformisanja
strugotine, faktor sabijanja strugotine, relativno klizanje, brzina relativnog klizanja, kvadratno
izduženje, relativna dilatacija i stvarni ili logaritamski steepen deformacije.
Stepen deformacije materijala koji se pretvara u strugotinu se izražava koeficijentima
deformacije (faktorima deformisanja strugotine, slika 3.8): faktorima debljine, širine i
dužine strugotine i faktorom površine preseka strugotine.

Za identifikovanje stepena deformisanja strugotine najčešće se koristi faktor sabijanja
strugotine koji predstavlja odnos debljine strugotine (as) i dubine rezanja (a):

Vrednost faktora sabijanja strugotine se može definisati na bazi vrednosti grudnog ugla
i ugla smicanja, matematičkom interpretacijom šeme prikazane na slici 3.9.a.

Page: 7 of 11
Iz trouglova OAC i OAB sledi:    ili  

što znači da je debljina strugotine:  

Prema definiciji faktor sabijanja strugotine je:  

Iz izraza za faktor sabijanja strugotine     odgovarajućim matematičkim

transformacijama   

sledi ugao smicanja  

28.    Glavni faktori obrade, brzine u zoni rezanja
Faktor sabijanja strugotine se može definisati i preko brzine rezanja V i brzine klizanja
strugotine po grudnoj površini Vst (slika 3.9.b). Naime, na bazi sinusne teoreme
primenjene na trougao OFG:

Vrednost faktora sabijanja strugotine:  
zavisi od brzine rezanja i strugotine, dubine rezanja, debljine strugotine, ugla smicanja i
grudnog ugla alata.
Vrednost faktora sabijanja strugotine eksperimentalno se određuje na tri načina:
�� merenjem brzine rezanja i brzine strugotine,
�� zapreminskom metodom i
�� masenom metodom.
Najjednostavniji postupak određivanja faktora sabijanja strugotine se zasniva na
jednakosti zapremina sloja materijala pre rezanja i strugotine (zapreminska metoda):

To znači da se postupak svodi na identifikovanje pređenog puta alata ili dužine materijala

pre rezanja :  i merenje dužine strugotine nakon rezanja ls.

29.    Glavni faktori obrade, sile pri ortogonalnom rezanju
Prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade (slika 3.11) suprotstavljaju se
otpori rezanja. Njihovo poznavanje ima značajnu ulogu u postupku definisanja obradljivosti
materijala, habanja reznih elemenata alata, dimenzionisanja elemenata mašina, pogonske snage
mašine i sl.
Kod ortogonalnog rezanja rezultujuća sila rezanja FR se može razlažiti na:
�� tangencijalnu silu (silu trenja) FT, koja deluje u ravni grudne površine i
normalnu FN, koja deluje u ravni normalnoj na grudnu površinu reznog klina,
�� silu u ravni smicanja (silu smicanja) FS i normalnu silu FSN, koja deluje u ravni
normalnoj na ravan smicanja i
�� glavnu silu (glavni otpor rezanja) F1 i silu (otpor) prodiranja F2, koja deluje
normalno na obrađenu površinu predmeta obrade.

U slučaju kosog rezanja javlja se i otpor pomoćnom kretanju F3 (slika 3.12).
Page: 8 of 11
U slučaju kosog rezanja javlja se i otpor pomoćnom kretanju F3 (slika 3.12).

Odnos sile smicanja i sile normalne na ravan smicanja  definiše
koeficijent unutrašnjeg trenja μs odnosno ugao unutrašnjeg trenja ρs. Za praksu je značajniji odnos

sile trenja i normalne sile  kojim se utvrđuje koeficijent trenja μ odnosno ugao
trenja ρ, jer omogućuje izračunavanje pojedinih komponenti rezultujućeg otpora rezanja.

30.    GFO i obradljivost

gde su: T­postojanost alata, Ks­ specificni otpor rezanja, Kv,KFi­popravni koeficijent,     cv­
koeficijent brzine , cK­koeficijent sile, a­ dubina rezanja, S­ korak
31.    GFO kod struganja

i 
Glavna sila rezanja se najčešće i najlakše meri i eksperimentalno određuje. Na osnovu

rezultujućeg otpora rezanja:  odnosno glavne sile rezanja ostale
komponente rezultujuće sile rezanja mogu se definisati relacijama:

�� sila trenja ili tangencijalna sila:

�� normalna sila:  
�� sila smicanja ili sila u ravni smicanja:

�� sila normalna na ravan smicanja 

�� sila prodiranja: 
Jednačinama za proračun najčešće se utvrđuje zavisnost glavne sile rezanja. Na bazi
glavne sile rezanja određuju se i ostale komponente. Najuticajnije veličine na glavnu
silu rezanja su materijal predmeta obrade i parametri režima obrade, pre svih dubina
rezanja (a) i korak (S), tako da je najčešće korišćeni izraz oblika:  
u kome su Ck1, x1 i y1 ­ konstanta i eksponenti uticaja materijala predmeta obrade,
geometrije alata i uslova obrade.
Za proračun glavne sile rezanja koriste se različiti izrazi oblika

zasnovani na specifičnom otporu rezanja Ks.
gde su: KS, MPa/mm2 ­ specifični otpor rezanja čija vrednost zavisi od geometrije i materijala
alata, materijala predmeta obrade, vrste obrade itd. i A = a S, mm2 ­površina poprečnog preseka
strugotine.

32.    GFO kod rendisanja
Kao i u obradi struganjem, rezultujući otpor rezanja u obradi rendisanjem se može

razložiti na tri komponente (slika 8.8):  Page: 9 of 11
�� F1 ­ glavni otpor rezanja, 
razložiti na tri komponente (slika 8.8): 
�� F1 ­ glavni otpor rezanja, 
�� F2 ­ otpor prodiranja i
�� F3 ­ otpor pomoćnom kretanju.
u kome su: Ck, x i y ­ konstanta i eksponenti otpora rezanja, a, mm ­ dubina rezanja i S, mm/dh ­

korak. 

33.    GFO kod bušenja
Rezultujući otpor rezanja u obrdi bušenjem (slika 5.15) se razlaže na tri komponente:
�� F1 ­ glavni otpor rezanja,
�� F2 ­ otpor prodiranja i
�� F3 ­ otpor pomoćnom kretanju

Međutim, analiza uticaja glavnog otpora rezanja i otpora prodiranja je pokazala da su
osnovne komponente rezultujućeg otpora rezanja (slika 5.15):

�� otpor pomoćnom kretanju:  

�� obrtni moment (moment uvijanja):  
gde su:
» Cf, Cm, x1, y1, x i y ­ konstanta i eksponenti otpora 
» D, mm ­ prečnik burgije i S, mm/o ­ korak.

34.    Režim rezanja
Rezimi obrade obuhvata osnovni ili bazni elementi obrade koji definisu madjusobni
odnos izmedju kretanja alata i obradka u toku  izvodjenja procesa obrade.

35.    Izbor pripremka

Pripremak je polazni materijal, polufabrikat ili sirovina, koji se transformacijom u
obradnom procesu pretvara u izradak, odnosno gotov deo.Pripremci mogu biti  od
valjanih ili vučenih polufabrikata (okruglog, kvadratnog, pravougaonog, šestougaonog,
cevastog i drugih poprečnih preseka) , otkivak i odlivak. 
Page: 10 of 11
valjanih ili vučenih polufabrikata (okruglog, kvadratnog, pravougaonog, šestougaonog,
cevastog i drugih poprečnih preseka) , otkivak i odlivak. 

Објавио Sreda D у 12.13 Нема коментара: 

+3 Препоручи ово на Google-у

Новији постови Почетна Старији постови

Пријавите се на: Постови (Atom)

Шаблон Simple. Омогућава Blogger.

Page: 11 of 11