UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

Dr. ing. Milosav S. GEORGIJEVIĆ

Sredstva i uredjaji za prenošenje tereta

Novi Sad, 1998

1
5. Sredstva i uređaji za prenošenje tereta

5.1. Uvod

Sredstva i uredjaji (pribori, sistemi...) za prenošenje tereta (nemački: Lastaufnahmenittel, engleski:

Handling Systems) upravo i imaju više pridruženih reči u nazivu jer obuhvataju pored pojedinačnih i
po izgledu jednostavnih sredstava (kuka, traverza, priveznica...) i različite kombinacije ili cele
mehaničke, mehaničko-hidraulične, mehaničko-pneumatske pa čak i mehatroničke sisteme, a sve u
cilju prenošenja različitih tereta po obliku, stanju i masi. Svi ovi uredjaji su ustvari pribori mašina za
manipulaciju i pretovar materijala. Pri tome se razmatraju komadni tereti (robe), rasuti i tečni tereti
koje ambalaža prevodi u komadni teret i rasuti tereti, kod mašina sa cikličnim radom.

Sredstva i uredjaji za prenošenje tereta mogu se podeliti prema:

1) Vrsti konstrukcije i to:
• mehanička,
• elektromagnetna,
• pneumatska i
• hidraulična.

2) Nameni i to za:
• generalne terete (kuke, priveznice, traverze, klešta i hvataljke itd.),
• paletizovane terete (viljuške raznih vrsta),
• kontejnere (hvatači kontejnera),
• rasute terete (grabilice itd.) i
• specijalne terete.

3) Načinu rukovanja i upravljanja radom:

• sa direktnim zahvatom i
• indirektnim zahvatom

4) Istorijskom razvoju transportnih procesa i to:

• kuke i priveznice za generalne terete,
• grabilice za rasute terete,
• stezna klešta za metalurške proizvode,
• elektromagnetni hvatači tereta,
• pneumatski hvatači tereta i
• hvatači kontejnera itd.

5.2. Sredstva za prenošenje generalnih tereta

Ova sredstva koja su nastala zajedno sa mašinama za dizanje tereta su univerzalna i pored svih težnji
ka paletizaciji i kontejnerizaciji i dalje se razvijaju naročito u komisionim skladištima i tehnološkim
procesima kod manipulacionih robota.

5.2.1. Kuke (Haken, hooks)

Osnovno sredstvo za prenošenje tereta kod svih dizaličkih mašina su kuke. Na slici 5.1. dat je primer
donjeg sklopa koturače sa jednokrakom kukom (Fig.6) nosivosti 12 t, dvokrakom kukom (Fig. 12)

2
nosivosti 30 t i poseban oblik jednokrake kuke (Fig. 17) nosivosti 3t radi ilustracije konstrukcija sa
kraja prošlog i početka dvadesetog veka.

Slika 5.1. Kuke sa donjim sklopovima koturače izmedju 19. i 20. veka
(W.Pickersgill, LASTHEBEMASCHINEN, Verlag von Konrad Wittwer, Stuttart, 1904).

Kuke različitih oblika su standardizovane i DIN 15002 ima čak 10 vrsta jednokrakih i dvokrakih kuka
ili kuke u formi uzengije.

Pošto je cela oblast standardizacije u tranziciji koju je nametnuo prelaz Evropske zajednice od strogo
nacionalnih normi ka EN - Evropskim normama (Europaische Norm, European Standard, Norme
Europeene) i obzirom da su standardi iz bivše Jugoslavije (SFRJ) uglavnom vremenski prevazidjeni,
daće se komentar kuke prema DIN ( Deutsches Institut fur Normung) koji se za naše uslove može
smatrati kao prelazno rešenje do prevodjenja i usvajanja JUS EN standarda.

3
DIN 15401 daje kuke za dizalice koje nose broj 006 do 250, ali ih deli u tri grupe i to:

• kuke kovane u kalupu manjih nosivosti (od broja 006 do 8),

• kuke kovane u kalupu srednjih nosivosti (od broja 10 do 40) i
• slobodno kovane kuke srednjih i većih nosivosti (od broja 10 do 250).

Na slici 5.2. dati su oblici otkivaka kuke i dimenzije. Iz slike sledi da sve kuke kovane u kalupu
imaju ispust za osigurač protiv ispadanja nosača tereta (vidi sl.5.7), koji se samo dimenziono
razlikuju za kuke malih i srednjih nosivosti.

Slika 5.2. Kuke kovane u kalupu tipa RSN (sa ispustom) prema DIN 15401

Na slici 5.3. pokazane su slobodno kovane kuke broj 10 do 250 i to tip RF (bez ispusta) i RFN sa
ispustom za osigurač protiv ispadanja nosača tereta.

Slika 5.3. Slobodno kovane kuke prema DIN 15401

Radi ilustracije daju se podaci za kuku br. 10, a1=112, a2=90, a3=127, b1=100, b2=85, d1=75, e1=256,
e2=286, e3= 221, f2=46, f3=26, g1=23, h1=125, h2=106, l1=460, r1=12, r2=20, r3=65, r4=165, r5=236,
r6=163, r7=140, r8=12, r9=250 (sve mere u mm).
Pošto su ovako otkovane kuke neupotrebljive, isti standard propisuje za sve tipove obradu vrata
kuke i navoj koji je milimetarski do broja 5, a dalje (do broja 250) to je zaobljeni navoj. Na slici 5.4.

4
date su dimenzije vrata kuke. Ovakve obradjene kuke umesto slova R u oznaci (videti sliku 5.2. i
5.3.) imaju slovo G (Gewindeshaft - sa navojem)

Slika 5.4. Obrada vrata kuke

Jednokrake kuke su prisutne praktično kod svih dizalica koje se upotrebljavaju za pretovarne
operacije u lukama i distributivnim centrima, skladištima, proizvodnim tehnologijama itd.

Za velike terete npr. u brodogradilištima, livnicama i železarama itd. upotrebljavaju se i dvokrake

kuke. Na slici 5.5. date su dimenzije dvokrakih kuka prema DIN 15402, kod kojih se takodje
obradjuje vrat kuke i imaju navoj.

Slika 5.5. Dvokrake kuke sa i bez ispusta br. 05 do 250

Od izuzetne važnosti za sve korisnike je da svaka kuka pored oznake broja oblika i materijala mora
imati i utisnutu vrednost otvora y kako je to pokazano na slici 5.6. prema DIN 15405. Ovaj standard
takodje propisuje da je kuka neupotrebljiva ako je kota y (ili y1) povećana za preko 10% od
ubeležene. Takodje je propisano da se pohabana kuka baca, ako se kota h2 sa slike 5.2. smanji sa 5%
u odnosu na propisanu. Bilo kakvo navarivanje kuka je zabranjeno.
Za korisnike je značajna nosivost (DIN 14400) kuke u zavisnosti od vrste materijala i pogonske klase
dizalice koja se odredjuje na osnovu analize ciklusa rada pogona.

Kuke se izradjuju od sitnozrnih čelika i čelika za poboljšanje velike žilavosti (StE 285, StE 355, StE
420, 34CrMo4, 34CrNiMo6, 30CrNiMo8) u pet klasa u zavisnosti od granice razvlačenja Rp0,2 i to:

5
M sa Rp0,2 = 235 N/mm2
P sa Rp0.2 = 315 N/mm2
(S) sa Rp0.2 = 390 N/mm2 (ne preporučuje se)
T sa Rp0.2 = 490 N/mm2
(V) sa Rp0.2 = 620 N/mm2 (ne preporučuje se)

Slika 5.6. Mesta za označavanje

U tabeli 5.1. dete su nosivosti prema brojevima za pogonske grupe Bm do 5m.

Tabela 5.1. Dozvoljeno opterećenje kuka u kg.

Iz tabele proizilazi da se za najteže uslove rada (najveći broj radnih ciklusa sa izraženom dinamikom
pri radu) preporučuju materijali klase P i M zbog veće žilavosti.
Značajno je napomenuti da npr. kuka br.1 ima nosivost 5 t za pogonsku grupu 1Bm, ali samo 630 kg
za pogonsku grupu 5m.

6
Pri izboru i narudžbi kuka dovoljno je navesti oznaku npr. jednokraka kuka DIN 15401-GFN 80 -
1420 M, što znači slobodno kovana kuka sa obradjenim vratom (GF) i ispustom (N) broj 80 sa
nazivnom dužinom l4=1420 m i klase materijala M. Korisnik kuke je odgovoran da nosivost kuke
bude usaglašena sa pogonskom grupom pogona dizanja dizalice. DIN 15401 odredjuje i navrtku za
kuke. U prethodnopm je više puta spominjan ispust za osigurač protiv ispadanja nosača ili držača
tereta. DIN 15106 daje dimenzije ovog osigurača (klapne) kao i opruge koja ga pritiska (zaokreće) u
zatvoren položaj (slika 5.7).

1. klapna,
2. opruga,
3.osovinica.

Slika 5.7. Osigurač kuka

Osigurač kuka ima izuzetan značaj za sigurnost rada pri pretovaru, naročito kabastih tereta. Nesreće
pri radu sa ljudskim žrtvama koje su se dogodile jer je npr. uže kojim je vezan teret zbog trenutnog
rasterećenja iskoličo iz kuke, ukazuju na neophodnost primene ovakvih osiguranja pri
svakodnevnom radu.

Pored kovanih kuka kod dizalica koje rade u livnicama i željezarama primenjuju se i lamelaste kuke
(slika 5.8) gde se limovi isečeni u pogodnoj formi zakovicama spojeni, a delovi za vezu sa
koturačom i teretom ojačavaju se čaurom i sedlima. Materijali za obe kuke su klase M i P.

Slika 5.8. Lamelaste kuke prema DIN 15407

Standard DIN 15411 odredjuje sklop prethodno definisanih kuka sa ležajem, navrtkom i osiguračem
navrtke od odvrtanja pri radu (slika 2.9)

Na slici 5.10 dati su donji sklopovi koturače sa a) jednim koturom (užnicom), b) dva kotura i c) četiri
kotura. Dimenzije su prema DIN 15409 i 154010

7
Slika 5.9. Sklop kuke
Oznake na slici su: 1 kuka, 2 traverza, 3 aksijalni ležaj, 4,5 osigurač (rascepka kod manjih i pločica
kod većih kuka) 6,7 vijak sa podloškom za vezu osigurača i navrtke.

Pored kuke koje se koriste kao osnovno sredstvo za prenošenje tereta, kod različitih dodatnih pribora
i uredjaja a naročito kod priveznice, koriste se i drugi oblici kuka. Tako npr. DIN 15105 definiše
kuke sa žljebom na vratu (slika 5.11.a), DIN 7540 daje kluke sa otvorom (omčom) pogodne za
priveznice (slika 5.11.b), a DIN 82017 daje kuke koje se koriste u brodarstvu (usaglašena sa Lloyd
registrom - slika 5.11.c).

Slika 5.11 Posebni oblici kuka

5.2.2. Priveznice

Pod priveznicama podrazumevamo pribore koji posreduju izmedju tereta i kuke dizalice. Pri tome
teret najčešće ima pogodno mesto za zahvat priveznice sa okcem, karikom lanca, ili kukom (slika
5.12). Priveznice mogu biti od:
• čeličnih užadi,
• lanaca i
• užadi ili traka teksitlnog porekla.

Najmasovniju primenu imaju priveznice od čeličnih užadi i one predstavljau standardne pribore uz
praktično svaku dizalicu. Lanci se koriste samo za pretovar tereta koji bi lako oštetili čelično uže, ili

8
kod rada na povišenoj temperaturi (livnice, železare i sl.). Najveći nedostatak lanaca je znatno veća
masa u odnosu na užad (dva puta ili više).

Slika 5.10. Donji sklop koturača

Na slici 5.14 dat je pregled kako se može oblikovati kraj priveznice prema katalogu proizvdojača
“Novkabel”.

9
 Slika 2.12. Trokraka priveznica

5.2.2.1. Prieznice od čeličnih užadi (Anschlagseile, wire rope slings)

Pošto Novkabel radi priveznice saglasno DIN 3088 i to sa asortimanom i izvan navedenog standarda,
daće se komentar za NFK priveznice.

^elična užad za priveznice po pravilu su unakrsno upletena jer bi se kod jednokrakog prenošenja
tereta uže počelo rasplitati, što skraćuje vek trajanja i ugrožava sigurnost rada. Najmanji faktor
ispune površine poprečnog preseka je 0,455. Užad po pravilu imaju vlaknasto jezgro i namenjena su
za radne temperature do 100oC a izradjuju se od gole ili pocinkovane čelične žice klase 180, odnosno
nazivne čvrstoće 1770 MPA.

Priveznice se izradjuju kao:

• jednokrake,
• dvokrake,
• trokrake i
• četvorokrake.
u zavisnosti od geometrijskog oblika tereta.

Na slici 5.13 data je konstrukcija četvorokrake priveznice koja je praktično kombinacija od dve
dvokrake priveznice.
Na slici 5.14 dat je mogući oblik jednog kraja priveznice, kao i posebne konstrukcije priveznice sa
gumenim ulošcima preko 2 ili 4 kraka užeta, čime se dobija traka. Slika pokazuje upletenu omču čija
je dužina užeta definisana tehničkim propisima u zavisnosti od prečnika užeta kao i

10
 Slika 5.13 Četvorokraka priveznica

Slika 5.14 Oblici krajeva priveznice

veličine omče. Umesto upleta, omče se prave sa presovanom čaurom od aluminijumskih legura, čime
se dobija kratka forma uške sa ili bez uloška koji ima za cilj zaštitu žica od habanja. Pored

11
navedenioh postoje i beskrajna užad odnosno “O” oblik koji se dobija uplitanjem krajeva ili
preklopom uz dve upresovane čaure.

Dozvoljeno opterećenje je unapred propisano i dato je tabelaro u zavisnosti od prečnika užeta, vrste
priveznice i ugla priveznice u odnosu na teret. U tabeli 5.2. dat je primer za neke prečnike užeta i to
sa direktnim vešanjem i indirektnim (obuhvatanjem tereta i zahvatom užeta kukom).

Tabela 5.2. Nosivost priveznice (DIN 3080)

Tabela daje prečnik užeta i dozvoljeno opterećenje jednog kraka (ako se koristi kao jednokraka)
dva ili tri kraka u zavisnosti od ugla α. Pored užeta priveznica ima pripadajuću ušku (uložak), škopac
i kuku kao i gornju obesnu alku i spojnu alku. Svi navedeni delovi prave se prema odgovarajućim
standardima i moraju imati certifikat kvaliteta, na osnovu koga se i za priveznicu kao celinu daje
certifikat, bez koga se nesme upotrebljavati za prenos tereta. U evropskoj zajednici je ustanovljen CE
znak kvaliteta.

Pri radu, priveznice nesmeju se lomiti preko oštrih ivica (koriste se umetci kao na sl.5.15), a smatraju
se neupotrebljive ako je napravljeno okce slika 5.15. b. Takodje se zabranjuje dalje

Slika 5.15. Zaštira od oštrih ivica (a) i okce (b)

upotreba priveznice ako je uže zahvaćeno korozijom ili ako su na dužini od 3 prečnika užeta pukle
četiri žice ili na dužini od 6 prečnika ako je puklo 6 žica itd. (videti aktuelne tehničke propise).

Ako se za kabaste terete moraju posebno praviti priveznice na mestu pretovara koriste se spojnice za
užad kao na slici 5.16, koje su takodje standardima propisane (oblik, kvalitet, za koji prečnik užeta se
primenjuje itd). Za sve priveznice koriste se 3 ili 4 spojnice u zavisnosti od

12
 Slika 5. 16. Spojnice za užad

prečnika užeta (videti aktuelne tehničke propise). Takodje se propisuje i najmanji razmak izmedju
spojnica (DIN 1142 daje da je to najmanja širina spojnice).

5.2.2.2. Priveznice od lanaca (Anschlegketten- nem, Chain slings-engl.)

Slika 2.17. Priveznice od lanaca

Slično kao i kod privezbica od čeličnih užadi i ovde postoje priveznice sa jednim, dva tri ili četiri
kraka (slika 5.17). Oblici dimenzije, nosivost i uslovi upotrebe propisani su sa DIN 5688 a sve u
zavisnosti od klase kvaliteta lanca.

5.2.2.3.Priveznice od traka (kaiševa) koje su od sintetičkih vlakana (Hebebänder, lifting slinds)

Priveznice čija je masa znatno manja od čeličnih užadi i koje praktično nemogu oštetiti teret koji
nose, izradjuju se od sintetičkih vlakana (Poliamid - PA 66 Polyester - PES, Polypropilen itd.) i
namenjeni su za radne temperature 15 do 350C (DIN 61360). Moguća je primena prema utputstvu
proizvodjača i do 100oC, kao i rad u agresivnim sredinama i sl.

Slika 5.18. Jednokraka i dvokraka priveznica i oblik prošivenog

kraja

Na slici 5.18. data je jednokraka i dvokraka priveznica kao i detalj veze kraja trake koji se prošiva.
Svaka priveznica ima polje pored prošiva za oznaku koja sadrži nosivost jednokrake priveznice, DIN

13
oznaku, materijal, proizvodjača, godinu i mesec proizvodnje. Važno je napomenuti da se ovakve
priveznice ispituju barem jedanput godišnje i da je materijal trake podložan starenju.

U tabeli 5.3 dati su faktori nosivosti u odnosu na jednostruku priveznicu koja ima LA= 1, sa brojnim
primerom za nosivost = 1000 kg. Kombinacijom dve dvokrake priveznice dobija se četvorokraka.

Tabela 5.3. Nosivost priveznica

Ako priveznice od čeličnih užadi i tekstilnih traka imaju preklapanja u polju primene, interesantno je
porediti cene koštanja. Za ovu analizu uzet je primer proizvodjača Pfeifer koji proizvodi sve tipove
priveznica. Za npr. jednokraku priveznicu dužine 2 m sledi:
• ako je od čeličnog užeta nosivosti 1250 kg, cena je 45 DM,
• ako je od lanaca nosivosti 1120 kg, cena je 116 DM,
• ako je od Polytex-a nosivosti 1000 kg, cena je 124 DM.

Primena priveznice, odnosno brži i sigurniji pretovar ostvaruje se ako teret sadrži dodatke za zahvat.
Na slici 5.19 dat je pregled nekih tipskih pribora koji se vijcima vezuju, uvrću ili zavaruju za npr.
kabaste terete. Svi tehnički propisi koji se odnose na sigurnost pri radu sa dizalicama, važe kako za
priveznice tako i za ove pribore. Ako je potrebna električna izolacija pogodna je primena obrtnih
nastavaka, kod kojih se donji deo slobodno obrće u odnosu na gornji, pri čemu je kuglični ležaj
izolovan do npr 1000 V u odnosu na gornji i donji deo.

Slika 5.19. Pribori za vezu sa teretom i obrtni produžetak sa izolacijom

Pored navedenih kuka u prethodnom poglavlju na krajevima priveznica za različite namene mogu se
primeniti izmedju ostalog i sledeće kuke ili zahvatni pribori (slika 5.20)

14
Slika 5.20. Neki primeri pribora za krajeve priveznica

Uz priveznice korisno je uvek koristiti i uredjaje za merenje tereta - vage, koje su ranije izbegavane
jer su bile mehaničke konstrukcije sa satnim mehanizmima i kazaljkom. Sadašnja vage su
elektronske merne ćelije sa mernim trakama, baterijom i displejom (slika 5.21). Mogu imati i antenu
preko koje se informacije o masi tereta prenose do rukovaoca dizalice, terminala i sl. radi dalje
obrade. Npr. za nosivosti do 5 t vaga tačnosti 0,2% u odnosu na nosivost ima dimenzije 234x90x56
mm,
masu
(bez
škopaca)
1,9 kg i
cenu
3235
DM.

15

Slika 5.21. Vaga sa interface - om za PC

5.2.3. Sredstva i pribori za zahvat metalurških proizvoda

Za pretovarne operacije u skladištima metalurških proizvoda neophodno je koristiti posebne dodatke

priveznicama koji obezbedjuju brz i siguran rad. Na slici 5.22 prikazan je primer primene stezaljki na
limu koji se može prenositi u vertikalnom ili horizontalnom
položaju. Sve stezaljke imaju

Slika 5.22. Primeri upotrebe

ekscentrične segmente koji za manje nosivosti trenjem, a za

veće nosivosti zbog nazubljenih mehanizama i zaribavanje (uz lokalno oštećenje) prenose limove. Na

16

Slika 5.23. Stezaljke za limove i profile

 slici 5.23. data je kinematika stezaljki i neke izvedbe. Najčešće imaju osiguranje otvorenog i
zatvorenog (stegnutog) položaja a nosivost im je do 5 t, uz dijapazon debljine limova od 15 - 20 mm,
a ako imaju navojno vreteno za ručno stezanje opseg se povećava i do 100 mm. Kod stezaljki za
prenos horizontalno postavljenih limova opseg debljini je i do 65 mm, a ako su nepoznate debljine
može se koristiti i podešljiva stezaljka. Za pretovar limova neophodan je i klin kao pomoćni pribor.

Za poluproizvode okruglog poprečnog preseka i železničke šine prave se stezaljke sa makazastim

mehanizmom (slika 5.24) nosivosti i do 4 t. Stezalje slične prethodnim, koriste se i na skladištima
betonskih poluproizvoda npr. zapretovar kanalizacionih cevi i sl.

Sika 5.24. Stezaljke za profile

Za žičane poluproizvode koji se u velikim dužinama transportuju u prenosivim kolutovima tkzv.

buntovima (bund-svežanj) postoje zahvatna sredstva sa makazasatim mehanizmom gde se stezanjem
spolja ili iznutra (trenjem ili delimičnim deformisanjem) prenose mase i do 3 t. Na slici 5.25 pokazani
pribori sa prstom koji se zakreće kada se pribor spusti na teret i drži otvorenu poziciju. Za kolute lima
(Coils) ili traka koriste se tzv.C kuke čije su nosivosti i do 32t.

su
ovi

Slika 5.25. Pribori za kolute žice i C kuke

pribori sa prstom koji se zakreće kada se pribor spusti na teret i drži otvorenu poziciju. Za kolute lima
(Coils) ili traka koriste se tzv.C kuke čije su nosivosti i do 32t.

Na slici 5.26 dati su neki od mogućih konstrukcija pribora za prihvat buradi radi komisioniranja, sa
stezanjem po obodu u segmentima ili sa prstenom koji se otvara i ručno steže ispod oboda bureta.

17
Slični pribori koriste se za kablovske i druge bubnjeve, gde je potrebno ručno sa navojnim vretenima
ili elektromotorno sa hidrocilindrima teleskopirati delove konstrukcije, da bi se širina prilagodina
dimenzijama bubnja i da bi se ruke (poluge) sa prstima za zahvat u centražu stegnule.

Slika 5.27. Pribor za hvatanje bubnjeva

5.2.4. Elektromagneti

Za feromagnetne materijale (limovi, okrugli poprečni preseci pa čak i profili, staro gvoždje,
strugotina), koji nemaju mangana više od 5% (osim austentnih CrNi čelika), mogu se koristiti
magneti kao sredstvo za prenošenje tereta. Na slici 5.28 dat je primer permanentnog magneta
(nosivosti čak do 2t) i elektromagneta čija je nosivost do 25 t. Zajedničko svojstvo svih magneta je
zavisnost tereta od oblika i stanja, npr. masivni blokovi omogućavaju 100% iskorišćenje moći

18

Slika 2.28. Magneti kao srestvo za prenos tereta

magneta, kugle 30%, a strugotina i staro gvoždje samo 2-8% nosivosti.

Za npr. lim debljine do 20 mm permanentni magnet tip SM (Pfeifer) nosi 500 kg, a ako je okrugli
poprečni presek prečnika 100-250 mm, nosivost je 250 kg.
Permanentni magneti imaju prednost jer se slobodno kače na kuku dizalice, ali moraju imati ručnu
polugu za razdvajanje tereta od magneta. Elektromagneti zahtevaju napajanje jednosmernom strujom
namota (napona 100-600V) što je problematično za veće brzine dizanja, jer kabel najčešće ima svoj
doboš na dizalici, a konstrukcija električnih bakarnih finožičnih provodnika izolovanih gumom, nije
pogodna za dinamička opterećenja. Za slučaj nestanka električne struje elektromagneti bi morali (na
dizalici) imati baterije koje će imati toliki kapacitet da drže teret dok se ne spusti na podlogu.
Sopstvena masa elektromagneta je oko 10% od nazivne nosivosti. Za limove često se koristi niz
elektromagneta na traverzi.
5.2.5. Pneumatski hvatači

Pneumatski hvatači su idealni pribori za zahvat i pretovar ravnog stakla, a može se koristiti i za
manipulaciju sa limovima svih materijala, kamenim pločama, ambalažom raznih vrsta pri
komisioniranju, pakovanju, montaži itd. Na slici 5.29 dati su poprečni preseci najčešće
upotrebljavanog okruglog oblika za ravne površine (a) i specijalnog oblika za cevi odredjenog
prečnika (b). Takodje se daju i mogući oblici zaptivnog prstena koji je najčešće od gume tvrdoće 32-
40 šora.

Slika 5.29. Pneumatski hvatači

Oznake na slici su: 1-metalni nosač, 2-gumeni prsten koji se oslanja (i zaptiva) na teret, 4-veza hvatača sa uredjajem za
dizanje i 5-priključak pneumatske instalacije.

Potpritisak izmedju hvatača i tereta je osnova za korišćenje, i on se ostvaruje vakuum pumpama.

Pneumatska instalacija sadrži pored pumpe, rezervoar sa vakuumom i ventile za upravljanje.

19
Različite vrste gumenih zaptivki uslovljene su hvatačima koji samo dižu horizontalne terete (tip ↔),
samo vertikalne terete (tip ), gde vakuum ostvaruje silu trenja sa zaptivkom i preko nje uz sile
smicanja prenosi se teret. Zaptivke tipa e su namenjene za oba prethodna slučaja. Na slici 5.30 date
su šeme hvatača i tereta i uticaj inercijalnih sila pri horizontalnom kretanju koje takodje utiču na
sigurnost veze hvatač-teret.
Sila koju aproizvodi vakuum je

F = A pv gde je:
A - površina na teretu u zoni pod-pritiska i
pv = p0 - p gde je p0 atmosferski pritisak, a p apsolutni prisitak u sistemu.
Fizička atm 1atm = 760 Torr = 1.01325 bar = 1.0332 at (1Pa = 1 N/m2=
10-5 bar, 1 bar =1.0197 at, tehnička atmosfera 1at = 1 kp/cm2 = 10 m
VS)

Slika 5.30. Radni polo`aji hvatača i tereta i

primeri primene

Svi ovakvi uredjaji imaju optičku i (ili) akustičku signalizaciju pada pod-pritiska kao upozorenje od
opasnosti od pada tereta. Minimalni vakuum je od 5 do 6 N/cm2 u zavisnosti od odnosa dimenzija
hvatača (prečnik i visina-dubina).
Postoje pribori i bez vakuum pumpe, kojima se kod glatkih tereta (limovi, staklo) pritiskom ruke ili
pribora i zatvaranjem ventila stvori prethodni vakuum koji raste pri dizanju) (nosivost im je čak do
1250 kg). Na slici 5.30 su pokazana neka praktična izvodjenja.

20
Nosivosti pneumatskih hvatača sa vakuum pumpom su npr. 830 kg za prečnik 630 mm (sopstvena
masa 130kg, cena 10830 DM-Pfeifer), a kombinacijom više jedinica na traverzi dostiže se i preko
10t.

5.2.6. Primena stezaljki i hvatača na manipulacionim robotima

Pošto se neke vrste manipulacionih robota mogu smatrati specijalnim vrstama dizaličkih mašina,
njima pripadaju posebni hvatači i pribori i to najčešće iz reda hvataljki. Na slici 5.31 date su neke
izvedbe. Aktuatori kod ovakvih pribora mogu biti pneumatski cilindri ili elekromotorni procesorski
upravljani pogoni sa navojnim vretenima.
Pneumatski hvatači su takodje pogodni za primenu kod manipulacionih robota.

Slika 2.31. Stezaljke za manipulacione robote i primer vakuum hvatača

5.2.7. Traverze

Traverze su noseće konstrukcije u kombinacijama sa kukama, priveznicama, elektromagnetima i

vakuum hvatačima. Mogu biti sa jednoznačno definisanim rasporedom npr. elektromagneta ili
vakuum hvatača ili sa podešljivim položajem pribora npr. sa kukama kao na slici 5.32.

21
 Slika 5.33. Traverza sa izjednačenim silama u kukama ( a) i rotorom (b)
Slika 5.33 pokazuje traverzu sa jednim lancem prebačenim preko sistema lančanika, čime se
omogućava da svaka tačka vešanja ima istu silu. Ukupnaa dužina lanca je podešljiva na jednom
kraju, što daje da i pri korišćenju npr. jedne ili dve veze teret ne visi na velikom razmaku od traverze.
Na istoj slici je data i raverza sa rotatorom, gde se elektromotornim pogonima preko lanca ili kaiša
rotira teret.

5.3. Sredstva za prenošenje paletizovanih tereta i dodatni uređaji

Na slici 5.34 pokazana je paleta najuobičajenijih dimenzija i vile viljuškara koje su najčešći uredjaj
za prihvat i transport paleta. Na slici se vidi da uz svake vile (u paru) ide pripadajući dijagram
nosivosti, koja je konstantna (nazivna) do: 400 mm za nosivosti do 1 t, do 500 m za nosivosti 1-5 t i
600 mm za nosivosti 5-10 t (JUS ISO 1074).

Slika 5.34. Paleta i vile

22
 Slika 5.35. Sredstva za prenošnje paleta sa
vilama

Tokom paletizacije (pre više od 100 godina)

potreba je nametnula koncipiranje i
konstruisanje sasvim nove transportne
mašine, odnosno viljuškara. Pošto postoje
više dimenzija taleta [7] od kojih je ona sa
slike 5.34. samo najčešći predstavnik,
a b razmak viljuški mora biti promenljiv, što
daje izvesnu univerzalnost viljuškarima koji
su u osnovi specijalne mašine. Dimenzije, materijali, kvalitet i kontrola kvaliteta viljuški su propisani
standardima. Izradjuju se od najboljih legiranih čelika za poboljšanje i u eksploataciji ne smeju se
zavarivati, navarivati dodatni delovi, kriviti i slično.

Pretovar paleta sa dizalicama moguć je i sa priveznicama, ako su palete takvog tipa da imaju sa strane
konzolni ispust, gde se može zahvatiti priveznica. Ovakva manipulacija sa drvenim paletama vodi ka
oštećenju palete. Uobičajena manipulacija sa paletama je preko zahvatnog priboraa sa viljuškama. Na
slici 5.35. pokazana je primena hvatača paleta koji se kači na kuku dizalice. Nosivost ovakvih paleta
je najčešće do 3 t, a kota A - razmak viljuški je od 300 ili 400 m do 1000 m. Pošto palete nemaju
nikada istu masu, to uzrokuje promenu položaja težišta u odnosu na tačku vešanja, ako je ista fiksna
kao na slici 5.35.c, a što rezultuje naginjanjem tereta što je nepovoljno. Stoga se može alkom (slika
5.35.b) pomerati tačka vešanja prema proceni rukovaoca ili oznakama na nosaču sa žljebovima gse se
koja masa kači. Kod konstrukcija za češće upotrebe kao na slici 5.35.a, u gornjem nosaču alka za
vešanje je klizna (koso u vodjici) i ima oprugu koja zatezanjem dopušta alki pomeranje ka vrhu
nosača. Ovim se izjednačava teret (komponenta tereta u pravcu nosača zateže oprugu) sa silom u
opruzi i automatski se alka za vezu sa kukom postavlja (približno) u težište.
Za lučke potrebe koriste se traverze sa npr. dva ovakva pribora, što pokazuje slika 5.35.c, gde se na
gornjem nosaču (koji je najčešće pomičan po traverzi u uskom polju) dodaju tegovi za uravnoteženje
sopstvenih masa.

Univerzalnost viljuškara kao transportnih sredstava za prenos paleta postiže se različitim dodatnim
uedjajima, koji hidrauličnim pogonima npr. stegnu teret, rotiraju ceo zahvatni pribor, pomeraju
razmake viljuški i sl. Pregled mogućih dodatnih uredjaja za viljuškar dat je na slici 5.36.

U novije vreme kao osnovni dodatni uredjaj može biti tehnološka vaga.
Takođe se često dodaju celi skopovi radi nekih tehnoloških radnji, kao npr. istakanje iz buradi
pomoću ručno pogonjnenog točka, pužnog predosnika i pribora koji trakom veže bure, itd.

23
24
 b c d
a

g h
e f

j k l
i

n o p
m

s
r
Slici 5.36. Dodatni ure|aji za čeone viljuškare
Oznake: (a) bočno-pomični ure|aj , (b) konzolna dizalica , (c) nosač širokog zahvata , (d) obrtne vile , (e) obrtna stega , (f)
istovarni nosač , (g) hvatač roto-papira , (h) hvatač bala , (i) hvatač buradi , (j) stega sa hidrauličnim podešavanjem , (k)
grabilica za otpad , (l) livački ure|aj , (m) trn za tepihe i cevi , (n) izgurivač paleta , (o) kašika za rasute terete , (p) daska
za sneg , (r) ropoložajne vile , (s) automatska vaga

25
5.4. Hvatači kontejner (SPREADERS)

Hvatač kontejnera (Spreader) je uredjaj sa četiri kuke posebnog oblika koje su nazvane obrtni čepovi
(JUS M8.115), prilagodjeni za nauglice kao zahvatna mesta kod kontejnera. Pošto ima više dimenzija
kontejnera, stoga je neophodno u skladištu imati ili više hvatača kontejnera ili isti promenljive
dužine. Veza hvatača sa dizalicom je najčešće preko 4 užnice, ili preko proveznica ako isti visi na
kuki ili se i hvatač direktno veže za viljuške dizalice viljuškara. Na slici 5.37 pokazano je više tipova
hvatača kontejnera gde je: a) hvatač kontejnera nepromenljive dužine koji se stavlja na viljuške
viljuškara i namenjen je za pune i prazne kontejnere; b) hvatač kontejnera koji se stavlja na viljuške
viljuškara, ima promenljivu dužinu i namenjen je za prevoz punih i praznih kontejnera; c) hvatač
kontejnera promenljive dužine i hvatač kontejnera nepromenljive dužine (d) koji se vezuje za dizalicu
viljuškara i namenjen je za prazne kontejnere; e) Ro-Ro bočni hvatač kontejnera za pune 20-stopne
kontejnere; f - hvatač kontejnera nepromenljive dužine koji se priveznicama kači za dizalice gde se
ručno polužnim sistemom zaokreću čepovi i g) hvatač za poluprikolice (Piggy Back, Huckepack) sa
ugradjenim nauglicama radi mogućnosti zahvata za standardni hvatač kontejnera. Pod standardnim
(uobičajenim) hvatačem kontejnera podrazumeva se onaj koji od gore sa 4 obrtna čepa hvata
nauglice.
Pošto pod nazivom veliki kontejneri podrazumevamo samo one od 20 stopa pa naviše, manji
kontejneri nr. od 10 stopa takodje mogu se prenositi hvatačima koji imaju dodatke i na ovom
razmaku (oko 3 m) ili sa priveznicama ili viljuškarom.

Na slici 5.38 data je dispoziciona shema i fotografija uobičajenih konstrukcija [8]. Osnovni deo
konstrukcije preko električnog kabla dobija napajanje i signalizaciju - komande od rukovaoca.

Slika 5.37. Hvatači kontejnera

26
Sistem koturača obezbedjuje dizanje i spuštanje hvatača i kod obalskih dizalica u tzv. V rasporedu
delimično se obezbedjuje njihovo prigušenje. Kod portalnih dizalica na skladištu, nejčešće se
ugradjuju dodatna koso postavljena užad za njihovo prigušenje i pozicioniranje. Sa svake strane
hvatača izvlače se konzolni delovi koga čine dva kutijasta nosača (videti sliku). Pogoni za izvlačenje
i podešavanje razlika prema meri kontejnera imaju sinhroni rad leve i desne strane i ostvaruju se
preko navojnog vretena, zupčaste letve ili lamelastog lanca. Na četiri ugla ugradjuju se obrtni čepovi
(slika 5.38). Nosivost hvatača kontejnera je nametnuta masom kontejnera nrp. (ISO kontejner 40,
odnosno 12 m ima bruto mastu 30.48 t).

Kako iz slike 5.38. proizilazi za zakretanje (rotaciju) za 90o obrtnog čepa i zakretanje vodjica
(flipera) koriste se hidrocilindri. Zbog njih na hvataču postoji hidraulični aparat i sistem senzora za
verifikaciju položaja čepa i flipera, koji u spuštenom položaju služe za navodjenje hvatača kontejnera
na sam kontejner, ako je pozicioniran sa greškom od ± 5 cm. Davač opterećenja pored merenja
kontejnera daje signale u upravljačkom sistemu da je kontejner zahvaćen u sve četiri nauglice.

Na hvataču postoji svetlosna signalizacija u raznim bojama koja pokazuje status pri radu.

Mase hvatača kontejnera npr. kao na slici 5.38 je 4-7 t, a onih primitivih kao na slici 2.37.f može biti i
1-2 t.

27
Slika 5.38. Hvatač kontejnera sa dodacima za zahvat kamiona ili prikolice

Slika 5.39. Sklop čepa i zakretne vodjice (Flipper)

Oznake na slici su: 1-poklopac, 2-zaptivač, 3-navojna čaura, 4-gornji
uložak, 5-čaura, 6-gornji aksijalni ležaj, 7-sigurnosni prsten, 8-
navrtka, 9-donji aksijalni ležaj, 10,11- kuglični oslon, 12- davač
opterećenja, 13-čaura, 14-kućište, 15-vodjica, 16-obrtni čep, 17-
vodjica, 18-konstrukcija hvatača, 19-poluge, 20-graničnik sa gumeni
oslonom, 21-radna zona kretanja, 22-hidrocilindar, 23-oslon cilindra
za konstrukciju i 24-klip hidrocilindra.

28
5.5. Grabilice (Greifern, grabs)

Potreba za masovnim pretovarom sirovina (rude, ugalj i sl.) uslovile su razvoj sredstava za hvatanje
rasutih tereta, kojima će se na velikim dizalicama ostvariti kapacitet pretovara i preko 1000 t/h, u
velikim morskim lukama. Prema saznanju autora najveća grabilica u Roterdamskoj luci ima neto
nosivost oko 50 t, i radi sa dizalicom ukupne nosivosti 85 t. Grabilice na dizalicama su često bruto
mase 32 t i 16 t, od čega oko 40% pripada sopstvenoj masi čelične konstrukcije.

Slika 5.40. Grabilice

Pošto postoje desetine različitih tipova grabilica, daće se pregled samo najčešće upotrebljavanih. Kod
dizalica u terminalima rasutih tereta primenjuju se praktično samo užetne grabilice sa dva pogona, a
kod mobilnih mašina na otvorenim skladištima manjeg kapaciteta i frekvencije robe kao i
privremenim skladištima primenjuju se najčešće direktno okačene hidraulične grabilice.

5.5.1. Jednoužetne mehanički zabravljene grabilice

Ovakve konstrukcije su retko u primeni. Kače se na bilo koju dizalicu sa kukom. Na slici 5.42
pokazan je princip rada gde se spuštanjem koturače segment uvlači medju prste (poz.2.), čime se
omogućava zahvat. Otvaranje grabilice (prstiju poz.2.) moguće je izvesti posebnim ručnim užetom ili
polugom ili kao na slici 5.42 oslanjanjem grabilice na tlo, kada segment razdvaja prste preko ispusta.

Slika 5.42. Jednoužetna grabilica

Oznake na slici su: 1 - koturača sa segmentom za hvatanje, 2 - prsti, 3 - ispusti, 4 - uže, 5 - glava za vezu sa kukom ili
koturačom dizalice

29
 Grabilice
Užetne Direktno okačene

Jednoužetne Sa dva pogona

•Pneumatske ,
•mehanički zabravljene, •dvoužetne, •Hidraulične
•sa vitlom za zatvaranje, •višeužetne
•sa navojnim vretenom,
•sa hidrauličnim zatvaranjem
Slika 5.41. Podela grabilica

Ako se u glavi grabilice postavi vitlo (potreban je dovod električne struje kablom), tada je moguće
njime preko koturače otvoriti i zatvoriti grabilicu okačenu na kuki dizalice.

5.5.2. Motorna grabilica sa mehaničkim zatvaranjem (navojnim vretenom)

Slika 5.43. Jednoužetna grabilica zatvorena navojnim vretenom.

Na slici 5.43 data je kompaktna konstrukcija grabilice zapremine do 2,5 m3 koja se kači na kuku
dizalice. Dovodni električni kabel omogućava rad elektromotora sa reduktorom koji obrće navojno
vreteno sa levim i desnim navojem, čime se otvaraju i zatvaraju čeljusti grabilice.
Komandovanje je iz kabine dizalice.
Motorna hidraulična grabilica je slične konstrukcije, ali umesto navojnog vretena ima hidrocilindar,
koji dobija ulje iz hidrauličnog agregata ugradjenog u glavi grabilice. Ovde se takodje preko
električnog kabla napaja elektromotor strujom i komanduje se radom ventila hidraulične instalacije.

5.5.3. Grabilica sa dva pogonska mehanizma za dizanje

Razdvajanje funkcija dizanja (držanja) grabilice koja visi od funkcije otvaranja i zatvaranja zahteva
dva sistema za dizanje koji su odvojeni i povezani. Kako sa slike 5.42 sledi u fazi grabljenja grabilica
ili zadržava istu visinsku kotu ili se čak spušta (zaranja) u rasut teret, da bi se potom dizala. Na slici

30
5.44 data je grabilica ovog tipa sa 4 užeta i silama koje deluju u procesu grabljenja. Sopstvena masa
grabilice mora biti tolika, da se silama u užadima za zatvaranje Ss mora proizvesti tolika sila H, koja
je dovoljna za rezanje (prodor-penetraciju) noževa grabilice u rasut teret. U suprotnom grabilica će
isplivati na površinu rasutog tereta i neće se napuniti.

Slika 5.44. Grabilica sa 4 užeta

Radi povećanja sile rezanja, unutar grabilice ugradjuje se koturača, kojom se multiplikuje sila Ss,
čime se smanjuje brzina zatvaranja u odnosu na brzinu dizanja užeta (užadi) za zatvarnje. Zbog
mogućeg oštećenja ovog segmenta užadi za zatvaranje (veći broj savijanja u koturači, prljavština od
tereta i sl.) najčešće se u grabilicu ugradjuje posebna sekcija užeta, koja se pogodnim spojnicama tzv.
Demag-kruškama vezuje za krakove užadi od dizalice. Na kraju procesa zatvaranja (sila u užadima za
držanje grabilice u celom ovom procesu je nula), ceo teret visi na užadima za zatvaranje (Ss).
Početkom dizanja uključuju se oba pogona i u zavisnosti od konstrukcije i regulacije pogonskih
mehanizama za dizanje, doći će do zatezanja užadi za držanje i prihvatanje dela tereta koji visi. Sila u
užadima za držanje nesme preći polovinu ukupne težine (grabilice i tereta), jer bi tada počelo
otvaranje grabilice i prosipanje tereta. Otvaranjem grabilice rasterećuju se užad za zatvaranje (Ss)i
grabilica svojom težinom visi na užadima za držanje (unutrašnja dva kraka na slici 5.5.). Zbog
manjeg opterećenja užadi za dizanje (sila je uvek manja od polovine bruto tereta), postoje
konstrukcije samo sa npr. jednim užetom za dizanje i dva za zatvaranje. Kod manjih grabilica
moguća je izvedba i sa jednim užetom za zatvaranje i jednim za držanje.

5.6. Polipi

Polipi su specijalna zahvatgna sredstva za npr. drva, balvane, staro gvoždje, otpad, mulj i sl. koji
mogu da imaju isti princi rada kao i grabilice. Na slici 5.45 dat je polip sa 4 prsta (može da ima i 5
npr.) sa hidrauličnim agregatom, što zahteva dovod električne struje. Svaki od pipaka - prstiju polipa
ima svoj hidrocilindar, čime se ostvaruje ista sila stezanja - zatvaranja tereta bez uslova da se svi
prsti zatvore do nekog unapred odredjenog položaja. Na istoj slici data je i hidraulična šema.

Ako se polip kači na užadi kao grabilica sa dva pogonska mehanizma, onda svi prsti imaju isto
kretanje i moraju se zatvarati.

31
 Slika 5.45. Polip

Literatura:

1. Hoffmann K, Krenn E, Stanker G.: Fördertechnik, R.Oldenburg Velag, Wien 1993.

2. Martin H.: Transport und Lagertechnik, Vieweg, Braunschweig, 1995.
3. Madjarević B.: Rukovanje materijalom, Tahnička knjiga, Zagreb,
4. -:Gruzozahvatna ustroistva , spravo•nik, Transport, Moskva,
1980.
5. Lapkin JO. P, Malkovi^ A.P.: Peregruzo^qie ustroistva,
Maiinostroenie, Moskva, 1984.
6. Pickersgill W. : Lashebemaschinen, Verlag von Konrad Wittwer, Stuttgart, 1904.
7. Georgijević M.: Regalna skladišta, Mala velika knjiga, Novi Sad, 1995.
8. Georgijević M.: Prtovar kontejnera. Knjiga pripremljena za štampu.
9. Engelberger J.F.: Robotics i Practice, Kogan Page, London, 1981.
10. Standardi i katalozi proizvodjača (Novkabel, Pobeda, Pfeifer, APE-Ingineering, MIN,
Polomatic, IJC, General Clamp Ind. itd.)

32