Master Rad

MASTER RAD
Univerzitet u Nišu
Građevinsko-arhitektonski fakultet
MASTER RAD
ISTRAŽIVAČKI RAD IZ PREDMETA
BETONSKE KONSTRUKCIJE
Kandidat: Mentori:
Denis Milenović d.i.g. Dr Predrag Blagojević
Dr Slobodan Ranković
Dr Dušan Petković
Denis Milenović MRG 179/13 2015

MASTER RAD
Zahvalnost
Izražavam veliku zahvalnost svom mentoru Prof. Dr Predragu Blagojeviću

na podršci i pomoći prilikom izrade ovog rada.
Prof. Dr Slobodanu Rankoviću i Prof. Dr Dušanu Petkoviću koji su mi dali
neke smernice i sugestije tokom pisanja rada.
Asistentu Aleksandru Šutanovcu sa kojim sam izveo sve eksperimente i bez
čije pomoći ne bih mogao da završim ovaj rad.
Osoblju laboratorije za građevinske materijale Građevinsko-arhitektonskog
fakultata u Nišu.
Kolegi Gustavu Rafaiu sa građevinskog fakulteta u Subotici
Firmi „Put Inženjering“ na sponzorstvu ovog rada i pruženom razumevanju.
Istakao bih sledeće zaposlene koji su doprineli ovom istraživanju: Srđan Milenović,
Smiljana Dramićanin, Mirko Pandrc, Milica Golubović, Nenad Golubović.
Firmi „Spajić“ iz Negotina na doniranim čeličnim vlaknima.
Firmi „Rinol“ na doniranim čeličnim vlaknima.

MASTER RAD
Projektni zadatak
Potrebno je izvršiti eksperimentalna istraživanja iz oblasti mikroarmiranog

betona sa čeličnim vlaknima. Dobijene rezultate obraditi, prikazati i obrazložiti.
Predložiti moguću serijsku primenu na novim proizvodima.
Rad je iz oblasti Betonskih konstrukcija, i treba da sadrži:
- Objašnjenje pojma mikroarmirani beton

- Vrste mikroarmature i njihova objašnjenja
- Primenu mikroarmiranog betona
- Teorijski deo iz oblasti mikroarmiranog betona
- Eksperimentalni deo rada
 Pravljenje probnih tela koja služe ze ispitivanje čvrstoće na pritisak
 Pravljenje probnih tela koja služe ze ispitivanje čvrstoće na smicanje
 Pravljenje probnih tela koja služe ze ispitivanje čvrstoće na cepanje
 Pravljenje probnih tela koja služe ze ispitivanje čvrstoće na zatezanje pri
savijanju
- Izveštaj eksperimenta
 Rezultati dobijeni eksperimentom
 Poređenje rezultata prikazati dijagramima
- Dimenzionisanje prefabrikovane rožnjače mikroarmiranim betonom
- Ekonomska analiza primene mikroarmiranog betona

MASTER RAD
SADRŽAJ
1. UVOD......................................................................................1
2. ISTORIJAT BETONA.....................................................................3
2.1 Istorija betona . . . . . . . . 3
2.2 Istorija armiranog betona . . . . . . 3
2.3 Istorija mikroarmiranog betona . . . . . 4
3. TIPOVI VLAKANA........................................................................5
3.1 Čelična vlakna . . . . . . . . 6
3.2 Polipropilenska vlakna . . . . . . 9
3.3 Staklena vlakna . . . . . . . 12
3.4 Azbestna vlakna . . . . . . . 13
3.5 Aluminatna vlakna . . . . . . . 13
3.6 Ugljenična vlakna . . . . . . . 14
3.7 Kevlarska vlakna . . . . . . . 15
3.8 Polietilenska vlakna . . . . . . . 15
3.9 Najlonska vlakna . . . . . . . 15
3.10 Celulozna vlakna . . . . . . . 16
3.11 Kokosova vlakna . . . . . . . 17
3.12 Kamena (mineralna) vuna . . . . . . 17
4. TEORIJSKI DEO RADA.................................................................19
4.1 Kritična količina vlakana . . . . . . 19
4.2 Faktor oblika (formata) . . . . . . 21
4.3 Faktor veze . . . . . . . . 21
4.4 Faktor vlakna . . . . . . . . 22
4.5 Faktor ojačanja . . . . . . . 22
4.6 Specifična površina vlakna . . . . . . 23
4.7 Rastojanje između vlakana . . . . . . 24
4.8 Izračunavanje lociranja vlakana . . . . . 25
4.9 Teorijski principi mikroarmiranja pri savijanju . . . 26

MASTER RAD
5. MIKROARMIRANI BETON U PRAKSI ................................................41

5.1 Preporuka za sjedinjavanje vlakana u betonu . . . 41
5.2 Ugrađivanje betona sa čeličnim vlaknima . . . 42
5.3 Uticaj korozije na beton ojačan čeličnim vlaknima . . 44
5.4 Habanje mikroarmiranog betona . . . . . 46
5.5 Primena i prednosti čeličnih vlakana . . . . 46
5.5.1 Industrijski podovi . . . . . . 47
5.5.2 Izgradnja trezora . . . . . . 48
5.5.3 Nesagorivi betoni . . . . . . 49
5.5.4 Prskani betoni . . . . . . 50
5.5.5 Kolovozne konstrukcije mostova . . . . 52
5.5.6 Autoputevi i aerodrome . . . . . 52
5.5.7 Prefabrikovani elementi . . . . . 54
5.6 Mikroarmatura umesto uzengija . . . . . 54
6. EKSPERIMENTALNI DEO RADA......................................................56
6.1 Projektovanje mešavine . . . . . . 56
6.2 Tipovi vlakana . . . . . . . . 57
6.3 Doziranje . . . . . . . . 58
6.4 Ugrađivanje betona . . . . . . . 60
6.5 Betonska probna tela . . . . . . . 62
6.6 Ispitivanje probnih tela . . . . . . 70
7. REZULTATI...............................................................................74
7.1 Nulta serija . . . . . . . . 74
7.2.1 Prva serija . . . . . . . . 75
7.2.2 Druga serija . . . . . . . . 76
7.2.3 Treća serija . . . . . . . . 77
7.2.4 Četvrta serija . . . . . . . . 78
7.3.1 Peta serija . . . . . . . . 80
7.3.2 Šesta serija . . . . . . . . 81
7.3.3 Sedma serija . . . . . . . . 82

MASTER RAD
7.3.4 Osma serija . . . . . . . . 83

7.4.1 Deveta serija . . . . . . . . 85
7.4.2 Deseta serija . . . . . . . . 86
7.4.3 Jedanaesta serija . . . . . . . 87
7.4.4 Dvanaesta serija . . . . . . . 88
7.5.1 Trinaesta serija . . . . . . . 90
7.5.2 Četrnaesta serija . . . . . . . 91
7.5.3 Petnaesta serija . . . . . . . 92
7.5.4 Šesnaesta serija . . . . . . . 93
7.6.1 Sedamnaesta serija – Mix 1 . . . . . 95
7.6.2 Osamnaesta serija – Mix 2 . . . . . 96
7.6.3 Devetnaesta serija – Mix 3 . . . . . 97
7.7 Dijagrami čvrstoća na zatezanje pri savijanju . . . 99
7.8 Dijagrami čvrstoća na cepanje . . . . . 101
7.9 Dijagrami čvrstoća na smicanje . . . . . 104
7.10 Uporedni dijagrami čvrstoća . . . . . 107
8. DIMENZIONISANJE ROŽNJAČE MIKROARMIRANIM BETONOM................110
8.1 Analiza opterećenja . . . . . . . 110
8.2 Dimenzionisanje rožnjače klasičnom armaturom . . 111
8.3 Dimenzionisanje rožnjače mikroarmiranim betonom . . 112
8.3.1 Procenat armiranja 1,0% bez redukcionog koef. . 112
8.3.2 Procenat armiranja 1,0% sa redukcionog koef. . 114
8.4 Ekonomska analiza . . . . . . . 115
9. ZAKLJUČAK............................................................................116
10. LITERATURA..........................................................................117

MASTER RAD
1. Uvod
Beton je jedan od osnovnih građevinskih materijala. Iako među najstarijim
materijalima, ekspanziju je doživeo tek u prošlom veku, sa modernim pokretom.
Danas pokriva preko 50% graditeljskih potreba u svetu, a u Evropi čak preko
70%. Veliki udeo u gradnji betonom imaju specijalne vrste. Karakteristike betona
su konstantno unapređivane a kao posledica toga su se javljali sve kompleksniji
građevinski zahtevi. Jedan od simbola jake države jesu i kolosalni građevinski
objekti. Skoro svaka država na svetu ima neki svoj reprezent. Bilo da je zgrada
od 700 metara visine, most sa pilonom, most od dvadesetak kilometara,
podvodne tunele ili nešto treće, građevinski objekti su postali statusni simboli. Svi
ti objekti nisu mogli da se izgrade tradicionalnim načinom gradnje već su korištene
savremene tehnologije i savremeni građevinski materijali.
Život u 21. veku se odvija veoma brzim tempom. Vreme nikada do sada
nije imalo tako veliku cenu. Ma koliko žurili i jurili uvek će se naći neko brži a na
nama je da nastavimo da se borimo i stignemo ga. Sve ovo se može reći da važi
i u građevini.
Jedan od najbržih načina građenja je montažna gradnja. Delovi konstrukcije
se izrađuju u fabrici pa se onda na mestu gde treba biti objekat samo sklapaju i
konstrukcija bude završena znatno brže a kvalitet veći. Ali to nije dovoljno.
Sledeće pitanje glasi: Da li se može ubrzati i spravljanje betonskih elemenata u
fabrici? Naravno da može, samo je pitanje kako.
U ovom radu ću se suočiti sa problemom odabira vrste i količine čeličnih
vlakana za mikroarmirani beton. Ako bi se konvencionalna armatura zamenila
mikroarmiranim betonom kod nekih konstrukcijskih delova objekta, konkretno u
ovom slučaju prethodno napregnute rožnjače, onda bi se izbeglo vezivanje
armature i proces proizvodnje tog elementa bi se ubrzao a troškovi proizvodnje
smanjili ili ostali isti.
Predmet ovog master rada je eksperimentalno - teorijska analiza
mikroarmiranih probnih tela ispitivanih na pritisak, savijanje, cepanje i smicanje.
Denis Milenović d.i.g 2015 1

MASTER RAD
Istraživanje je izvršeno na uzorku od 350 probnih tela pri čemu je menjana

vrsta metalnih vlakana i procenat armiranja mikroarmiranog betona. Posle
određivanja vrste i količine čeličnih vlakana sa najpovoljnijim osobinama uslediće
drugi deo eksperimenta koji je kompleksniji, a sastoji se iz izrade prefabrikovanih
prethodno napregnutih mikroarmiranih sekundarnih nosača razmere 1:1 i njihovim
ispitivanjem. Drugi deo eksperimenta nije predmet ovog rada već doktorskog rada
asistenta Aleksandra Šutanovca sa katedre za betonske konstrukcije. Dobijeni
rezultati će biti prikazani u mom master radu, kao i u doktoratu asistenta
Aleksandra Šutanovća jer su sva istraživanja obavljena zajedničkim snagama.

MASTER RAD
2. Istorijat betona
2.1 Istorija betona

Beton kao materijal u današnjem smislu reči predstavlja relativno mlad
građevinski materijal. Poznato je da su stari Rimljani gradili objekte od neke vrste
betona. Taj beton se zvao ’’Rimski’’ beton. Glavni sastojci ’’Rimskog’’ betona su
bili: kamena sintež, dobro pečeni opekarski elementi i pepeo iz vulkana Vezuva.
Sa propašću Rimskog carstva na ovu vrsu materijala skoro da se i zaboravilo.
Zaborav je trajao preko hiljadu godina do pronalaska preteče portland cementa
(1824. god).
Primena i razvoj betona ide paralelno sa razvojem hidrauličkog veziva. Beton je

dobio značajne mehaničke karakteristike, posebno čvrstoću na pritisak ali kao
nedostatak je ostala zatezna čvrstoća koja je 10 puta manja od čvrstoće betona
na pritisak. Zbog toga se pojavljuje armirani beton.
2.2 Istorija armiranog betona

Armirani beton nastaje sprezanjem betona i armature u jedinstveni
materijal. Armatura postavljena na pravi način u poprečnom preseku betonskih
nosača omogućava da dobijeni materijal primi naprezanja koja se događaju u
toku eksploatacije. Armatura ima podjednake osobine i na pritisak i na zatezanje.
Armirani beton je materijal novijeg datuma i vezuje se za ime francuza Žozefa La
Bota koji je 1848. godine napravio čamac od metalne mreže koju je obložio
cementnim malterom. Taj malter je nazvan ferocement. Kasnije, do 1888. godine
korišćen je armirani beton ali bez teorijskog znanja. Godine 1905. nastaju
značajna naučna dostignuća u oblasti eksperimentalnog i teorijskog istraživanja
koja su stvorila uslove za donošenje prvih propisa u ovoj oblasti. Razvoj je doveo
do stvaranja teorije proračuna, „n teorija“ ili klasična teorija proračuna. Gvozdejev
je 1936.godine postavio prve osnove za proračun preseka po teoriji granične
nosivosti ili „teorija loma“.

MASTER RAD
2.3 Istorija mikroarmiranog betona

Upotreba vlaknaste armature potiče još iz antičkih vremena. Od davnina je
korišćena slama za ojačanje glinenih cigala i konjska dlaka za ojačanje gipsa.
Pored ovih materijala dodavana su i vlakna od stabljike suncokreta, bambusa...
Početak primene mikroarmiranja se vezuje za kraj 19.veka i A.Beranda koji je
1874. godine sa namerom da poveća žilavost betona, u beton dodavao čelične
otpadke. Već 1910. godine, u Americi, Porter objavljuje rezultate svojih
istraživanja, posle čega drugi istraživači počinju da se bave tom tematikom.
Paralelno sa istraživanjima javljaju se prve primene mikroarmiranog betona radi
poboljšanja otpornosti na eroziju i koroziju. Posle Portera je 1914. godine Fricklin
dobio patent za ojačani beton sa čeličnim ekserima. Zitkewic je 1938. godine
takođe patentirao beton u koji je dodao seckanu žicu od mekog čelika za
ojačavanje betona. U Kini 1958. godine započinju istraživanja o upotrebi staklenih
vlakana za ojačanje cementa, dok u Rusiji, 1964. godine, istraživač Birjukovič i
njegovi saradnici objavljuju prvu knjigu o svojstvima i osnovnim metodama
proizvodnje staklenih vlakana. U isto vreme Krenčel u Danskoj, a Mađumdar u
Velikoj Britaniji rade na istim istraživanjima.
Za mikroarmirani beton sa čeličnim vlaknima najvažniji su radovi trojice
istraživača: Romualdi, Batson i Mandel (1969.godina). Oni su bili prvi koji su se
bavili pojmom orijentacija vlakna, daljinom i rasporedom vlakana. U Sjedinjenim
Američkim Državama 1965. godine je kompanija „Battele Development Co.“
dobila patent za mikroarmirani beton čiji je pronalazač bio Romualdi. Kompanija
Shell vrši prva istraživanja sa vlaknima od polipropilena. Povod za ova istraživanja
bili su radovi koje je 1965. godine objavio Goldfain ispitujući beton sa primesama
polipropilenskih vlakana, otporan na eksploziju za potrebe američke inženjerije. U
istraživanjima mikroarmiranog betona su prednjačile Sjedinjene Američke Države,
Japan, Engleska i Nemačka. Prve države koje su uvele zakonsku regulativu iz
oblasti mikroarmiranog betona su Japan i SAD.

MASTER RAD
3. Tipovi vlakana
Mikroarmirani beton je beton koji sadrži mikroarmaturu u vidu vlakana. Ta

vlakna mogu biti od različitih materijala, oblika i različitih su karakteristika. Vlakna
mogu biti od čelika, stakla, azbesta, polipropilena, kevlara, drveta i mnogih drugih
materijala. Najčešće se koriste vlakna od čelika i sintetička vlakna (polipropilen).
Svaka vrsta daje različite karakteristike betonu tako da izbor mikroarmature zavisi
od namene konstrukcije. Zna se da čelična vlakna povećavaju čvrstoću betona i
duktilnost dok polipropilenska vlakna sprečavaju skupljanje betona i nastanak
pukotina... U pojedinim situacijama kada je to neophodno mogu se kombinovati
više vrsta vlakana.
Podela vlakana prema sirovini od koje se prave
-Metalna : karbonski čelik, legure čelika i aluminijum
-Prirodna i prerađena : azbest, karbon, celuloza,
-Sintetička : polipropilen, najlon, polivinilalkohol
Slika 3.1 Vlakna od jute

MASTER RAD
3.1 Čelična vlakna
Čelična vlakna su napravljena od hladno vučene čelične žice, različitih

kvaliteta čelika. Zatezna čvrstoća se kreće između 1.000 N/mm2 i 2.400 N/mm2.
Dužina vlakna varira u zavisnosti od primene i može biti izmeđju 6mm i 100mm,
sa prečnikom od 0,15mm do 1,20mm.
Geometrijski razlikujemo sledeće vrste vlakana:
- Čelična vlakna sa kukicama
- Ravna čelična vlakna sa ravnom površinom
- Ravna čelična vlakna sa grifovanom površinom
- Valovita čelična vlakna
- 4D vlakna sa kukicama
- 5D vlakna sa kukicama
Slika 3.1 Čelična vlakna sa kukicama Slika 3.2 Talasasta čelična vlakna

MASTER RAD
Slika 3.9 Čelična 5D, 4D i 3D vlakna
Slika 3.10 Čelično 5D vlakno u betonu
Slika 3.11 Uporedni dijagrami čeličnih 5D, 4D i 3D vlakana
Na dijagramu levo sa slike 3.11 je prikazana zavisnost između izduženja i

sile zatezanja za različite tipove vlakana. Dijagram desno na slici 3.11 predstavlja
poređenje čeličnih vlakana kada je betonski element izložen savijanju.

MASTER RAD
Čelična vlakna su vrsta građevinskog materijala koji znatno doprinosi

ojačanju betona i danas je globalno prihvaćen zbog izuzetnih prednosti koje
pruža.
Prednosti čeličnih vlakana su:
- Zamenjuju armaturnu mrežu
- Jednostavnija i brža ugradnja betona
- Smanjeni troškovi ugradnje
- Savršeno sjedinjenje sa betonom
- Sprečavanje pojave pukotina u betonu
- Veća mehanička otpornost na udarce
- Dobijanje betona koji je trajniji i otporniji na starenje i koroziju
Efikasnost vlakana pri mikroarmiranju zavisi od njihovog načina obrade, oblika

i količine. Vlakna se obično dodaju u količinama od 0,5% do 2% zapremine
betonske mase. Kruta vlakna sinusoidnog oblika mogu izazvati lokalno pucanje
matrice. Vlakna proizvedena topljenjem u dobrim vezama sa cementnom
matricom se mogu prekinuti umesto da se izvuku, jer se posleprslinsko ojačanje
oslanja na klizanje vlakna pre prekida. Pored različitog dizajna tj. oblika vlakana
za poboljšanje površinskih karakteristika žice u odnosu na vezivanje sa
cementnom pastom koriste se i razni hemijski i fizički procesi. U te procese spada
odmašćivanje, površinska gruba obrada i površinsko oblaganje.
Vlakna sa većom čvrstoćom ne daju kompozite sa većom čvrstoćom jer se

većina vlakna izvlači, tako da je presudna veza između vlakna i matrice. Čvrstoća
vlakna je odlučujuća u slučajevima kada se vlakna saviju oko oštrih ivica matrice
pri otvaranju prsline.

MASTER RAD
Za razliku od klasično armiranog betona kod koga se postpukotinska

nosivost posle pojave prve pukotine smanjuje i dolazi do sloma betona, kod
mikroarmiranog betona se ne javlja lom. Mikroarmirani beton ima postpukotinsku
nosivost jer se naprezanja preko vlakana prenose na susedne preseke. Ako beton
ima veću količinu vlakana, tada poseduje sposobnost nošenja i većeg
opterećenja nakon pojave prve prsline. Ova vrsta betona je nazvana mikroarmirani
beton visokih upotrebnih svojstava.
Velikim brojem ispitivanja različitih naučnika, potvrđeno je da je beton sa

dodatkom čeličnih vlakana izdržljiviji i elastičniji od betona bez vlakana.
Karakteristike betona direktno zavise od tipa, količine, dužine i načina ugradnje
vlakana. Čelična vlakna su zbog visokog modula elastičnosti i sposobnosti
sidrenja efikasniji u smanjenju pukotine u očvrslom betonu. Da bi se postigle
najbolje karakteristike potrebno je postići najbolju vezu između matrice i vlakana.
Ispitivanja koja su sprovedena u Americi nad vlaknima koja se koriste u

industrijskoj primeni a to su čelična, staklena i polipropilenska pri jednakom
doziranju (1% zapremine) pokazala su da najbolje rezultate daju čelična vlakna.
Dijagrami pritiska za staklena i polipropilenska vlakna su bili jednaki ali manjih
vrednosti od dijagrama pritiska betona sa čeličnim vlaknima.
3.2 Polipropilenska vlakna
Hemijska kompanija “Shell” je izvršila prva ispitivanja betona sa vlaknima

od polipropilena. Povod za ta istraživanja su radovi koje je 1965. godine objavio
Goldfajn. Ispitivan je beton otporan na eksploziju i predložena je upotreba
polipropilenskih vlakna kao dodatak betonu.
Polipropilenska vlakna se primenjuju u cementnim košuljicama,

industrijskim podovima, poliranim betonima, betonskim elementima,
vatrootpornim betonima...

MASTER RAD
Polipropilenska vlakna su najčešće dužine 6-25mm. Vlakna se dodaju u

smesu betona u rasponu od 600gr/m³ do 2 kg/m³ u zavisnosti od klase betona.
Vreme potrebno za mešanje betona sa vlaknima ne razlikuje se od vremena
potrebnog za mešanje betona bez vlakana. Zahvaljujući specijalnom omotaču,
omogućavaju ravnomerno raspoređivanje u betonu praveći trodimenzionalnu
mrežu od miliona vlakana debljine dlake.
Karakteristike vlakana:
- Odlična otpornost prema kiselinama i alkalima za cementne košuljice i

malterisanje zidova
- Optimalna čvrstoća
- Ravnomerna raspoređenost u betonskoj smesi dok beton ostaje lak za obradu
Prednosti polipropilenskih vlakana:
- Poboljšava fizičke i mehaničke osobine betona
- Sprečava formiranje pukotina u toku sušenja
- Smanjuje poroznost i probojnost betona
- Izuzetno umanjuje mogućnost pucanja
- Bolja izdržljivost betona
- Smanjenje oštećenja površina
- Unapređuje otpornost na udarce

MASTER RAD
Slika 3.3 Polipropilenska vlakna
Slika 3.4 Polipropilenska vlakna
Na slici 3.4 su prikazani različiti tipovi polipropilenskih vlakana. Predstavljena su

sjedinjena, isprepletana, u snopu i jednonitna zamršena polipropilenska vlakna.

MASTER RAD
3.3 Staklena vlakna
Prvu knjigu o svojstvima i osnovnim metodama ojačanja cementa staklenim

vlaknima je objavio Birjukovič sa saradnicima 1964. godine u Rusiji. Posle njih je
u Velikoj Britaniji nastavljen razvoj staklenih vlakana koja bi pružila otpor
visokoalkalnim portland cementima koji se koriste u Evropi i Americi. Pronalaskom
alkalno otpornih staklenih vlakana došlo je do njihove komercijalne proizvodnje.
Sedamdesetih godina je nekoliko kompanija iz Velike Britanije usmerilo
istraživanja fizičkih svojstava materijala mikroarmiranih staklenim vlaknima. U tom
periodu je objavljen veliki broj radova iz te oblasti sa dosta podataka korisnih za
građevinsku industriju.
Primena staklenih vlakna je najčešća kod prefabrikovanih panela i sendvič

panela. Razlog primene je smanjenje mase panela a samim tim i mase objekta.
Takođe se smanjuje i debljina panela. Ovo upućuje na zaključak da je glavni
razlog primene ekonomski.
Slika 3.5 Staklena vlakna

MASTER RAD
3.4 Azbestna vlakna
Silikatni minerali sa približno istim fizičkim i hemijskim svojstvima se jednim

imenom nazivaju azbest. Najpoznatiji silikatni minerali su hrizotil (beli cement) i
krocidolit (plavi azbest).
Hrizotil čini 90% rezervi azbesta u svetu pa se najčešće koristi za proizvode

azbestnog cementa. Vlakna pružaju dobru otpornost na jako mehaničko trenje
zahvaljujući velikoj čvrstoći i fleksibilnosti. Vlakna su bela, prečnika dlake a dužine
od 0,8mm pa do 100mm. Hrizotil ima veliku čvrstoću na zatezanje, preko
3000MPa. Čvrstoće snopova vlakna su znatno manje i kreću se od 300MPa do
1800MPa.
Ove čvrstoće se mogu dobiti i na nekim ne azbestnim vlaknima. Azbest

gubi svoje karakteristike pri povišenim temperaturama, preko 400C dok niže
eksploatacione temperature dobro podnosi. Hemijska otpornost azbesta je
odlična, posebno na jako alkalne uslove, što se odražava na trajnost proizvoda
sa ovim vlaknima.
Pošto je azbest štetan po zdravlje izbačen je iz upotrebe.
3.5 Aluminatna vlakna
Bejli je proučavao upotrebu polikristalnih aluminatnih vlakana (Al2O3) u

cementnoj matrici. Vlakna koja su korišćena u eksperimentima su debljine
0,5mm, 0,62mm i 0,77mm, čvrstoća 650MPa i modulom elastičnosti od
245Gpa.
Vezna jačina na početku izvlačenja kretala se između 4MPa i 16MPa.

Čvrstoće na zatezanje do 4MPa. Ove vrednosti su bile tri puta veće od vrednosti
čvrstoća na zatezanje neojačane matrice. Kompozit je sadržao 3% neprekidnih
vlakana.

MASTER RAD
3.6 Ugljenična vlakna
Sedamdesetih godina su istraživači pokušali da utvrde fizička svojstva

ugljeničnih (karbonskih) vlakana i mogućnost njihove upotrebe u ojačanju
cementa. Ova vlakna se proizvode termičkom obradom organskih materijala u
vlaknastom obliku pri čemu se dobijaju grafitni kristali koji se onda orjentišu
„toplim rastezanjem“. Njihove karakteristike zavise od izvornog materijala i dele
se na tip 1 i tip 2 u zavisnosti od granice razvlačenja.
U tip 1 spadaju vlakna modula elastičnosti 420Gpa i čvrstoće na zatezanje oko

2100MPa.
U tip 2 spadaju vlakna modula elastičnosti 240Gpa i čvrstoće na zatezanje oko

2400MPa.
Moguće je postići i modul elastičnosti veći od 700Gpa. Vlakna su prečnika oko

10mm i sastoje se od hiljada tankih povezanih končića.
Da bi se postigla bolja veza sa materijalom potrebna je dodatna obrada

ovih vlakna čime se modifikuju njihova površinska svojstva. Vlakna su inertna na
većinu hemikalija, ali pokazuju anizotropiju u svojim fizičkim svojstvima. Skuplja
su u odnosu na druga vlakna tako da je njihova primena mala.

MASTER RAD
3.7 Kevlarska vlakna
Kevlar je ime dato grupi visokomodulnih, organskih vlakana koja je razvio

Dipon. Visoka čvrstoća i krutost ovih vlakana nagoveštavaju potencijal za ojačanje
cementa. U ispitivanjima je utvrđeno da na ambijentalnoj temperaturi kevlar u
betonu zadržava svoje osobine ali nema mnogo drugih pouzdanih podataka.
Pošto je poznato da kevlarska vlakna na temperaturi od 300C gube skoro svu
čvrstoću koju imaju na sobnoj temperaturi a brzina tečenja raste sa porastom
temperature, onda je veoma rizična primena ovih vlakana i ona se ne koriste.
3.8 Polietilenska vlakna
Polietilen se nije nimalo koristio u cementnim kompozitima zbog svog

niskog modula elastičnosti, ali je razvoj visokomodulnih polietilena sa modulima
elastičnosti do 70Gpa omogućio proizvodnju relativno jeftinih vlakana sa
značajnim potencijalom u oblasti cementnih kompozita.
3.9 Najlonska vlakna
Prva od polimerskih vlakana ubačenih u beton su najlonska, ali zbog više

cene u odnosu na polipropilen njihova upotreba je ograničena. Ova vlakna
povećavaju otpornost na udar za 5,5%. Sposobnost apsorbovanja eksplozivnog
opterećenja je takođe ispitivana.

MASTER RAD
3.10 Celulozna vlakna
Da bi kompozit dobio odgovarajuću čvrstoću potrebno je 15% - 20%

celuloznih vlakana. Mana celuloznih vlakana je u njihovoj higroskopnosti jer trule
ako ostanu dugo mokra. Takođe ne mogu da podnesu toplotu veću od 100C -
200C.
Slika 3.6 Vlakna od celuloze

MASTER RAD
3.11 Kokosova vlakna
Kokosova vlakna su veoma trajna u prirodnim uslovima. Otud pokušaji da

se ona uključe u materijale zasnovane na cementu. Rezultati ispitivanja su veoma
mali ali pretpostavlja se da su nedostatci ovih vlakana slični nedostacima drugih
biljnih vlakana i zato nemaju široku primenu.
Slika 3.8 Vlakna od kokosa (levo) i slame (desno)
3.12 Kamena (mineralna) vuna
Kamena vuna se proizvodi iz mešavine topljenih minerala uduvavanjem ili

predenjem. Dužina vlakna je od 0,5mm do 50mm i teško ih je proizvesti u obliku
pogodnom za integraciju sa cementom. Krencel je u svojim ispitivanjima proizveo
vlakna u obliku papira kroz koji se može provući cementna pasta da bi se
nadogradio slojeviti kompozit sa svojstvima istim kao kod azbestnog cementa.
Međutim, vlakna verovatno neće biti potpuno alkalno otporna u cementnoj pasti i
zato su dugoročna svojstva kompozita sumnjiva.

MASTER RAD
Moduo Čvrstoća na Izduženje pri

Tip vlakana Gustina elastičnosti zatezanje lomu
𝒎𝒎
kg/m3 GPa GPa ∙ 𝟏𝟎𝟎
𝒎𝒎
Čelična 7850 200 1.0-3.0 3.0-4.0
Staklena 2600 80 2.0-4.0 2.0-3.5
Azbestna:
-Krocidolitna 3400 196 3.5 2.0-3.0
-Krizotilna 2600 164 3.1 2.0-3.0
Karbonska I 1900 380 1.8 0.5

Karbonska II 1900 230 2.6 1.0
Polipropilenska 900 5.0 0.5 20
Najlonska 1100 4.0 0.9 13.0-15.0
Kevlarska 49 1500 133.0 2.9 2.6
Kevlarska 29 1500 69 2.9 4.0
Poliesterska 1400 8.2 0.7-0.9 11.0-13.0
Polietilenska 900 0.1-0.4 0.7 10.0
Rajonska 1500 6.8 0.4-0.6 10.0-25.0
Akrilna 1100 2.0 0.2-0.4 25.0-45.0
Pamučna 1500 4.8 0.4-0.7 3.0-10.0
Sisalna 1500 26.5 0.8 3.0
Konoplja 1500 34 0.9
Drvena vlakna 1500 71.0 0.9
Jutana 0.2
Bambusova 35.0 0.5
Akvara 1.9-3.2
Slonova trava 4.9 0.2 3.6
Tabela 3.1 Tipične osobine različitih vlakana

MASTER RAD
4 Teorijski deo rada
Postoji dosta faktora koji utiču na korektnu primenu mikroarmature. Ako se

ne ispoštuju neki principi učinak mikroarmature će biti mali ili nedovoljan, samim
tim neekonomičan. Da bi se poboljšao kvalitet matrice treba se upravljati
sledećim teorijama.
4.1 Kritična količina vlakana - V f (crit )
Kritična količina vlakana je količina vlakana koja će nakon pojave prslina u

matrici nositi optrećenje koje je mikroarmirani materijal trpeo pre pojave prslina.
Naprsli materijal može nositi manje ili veće opterećenje nakon pojave prsline u
odnosu na nenaprsli materijal. To je prikazano na slici 4.1.
Slika 4.1 Tipične krive opterećenja/izduženja pri aksijalnom zatezanju
Obe krive mogu imati praktičnu vrednost, pri čemu je verovatnije da će doći
do višestrukog naprsnuća kod materijala opisanog na slici 4.1 (b) što
mikroarmiranom materijalu daje očigledno veću žilavost.
Da bi materijal mogao da sledi krivu (b) neophodno je da se premaši kritični
sadržaj vlakana V f (crit ) . Koristeći navedene pretpostavke kritična količina vlakana
se može odrediti na sledeći način:

MASTER RAD
 mu - dilatacija pri pojavi prsline
 mu - napon pri pojavi prsline
 fu - napon kidanja vlakana ili napon koji dovodi do izvlačenja vlakana
Pri pojavi prsline:

 f =  mu
 f   mu  E f
 mu   mu  Em (4.1)
Zamenom u jednačini za sračunavanje prosečnog napona (  c ) koji trpi jedinica
površine kompozita (Ac = 1) pri datom naprezanju (  c ) pre pojave prsline
 c   f  A f   m  (1  A f ) (4.2)
koja se modifikuje za jediničnu dužinu, Vc = Ac = 1 i Vf = Af dobija se:
 c   mu  E f  V f (crit )   mu  (1  V f (crit ) ) (4.3)
Posle prsline  mu  0 i za isti  c koga treba da nose samo vlakna:
V f (crit )   fu   mu  E f  V f (crit )   mu  (1  V f (crit ) ) (4.4)
 mu
V f ( crit )  (4.5)
 fu   mu  E f   mu
ili drugačije napisana:

Ec   mu
V f ( crit )  gde je Ec  E f  V f  Em  (1  Vt ) (4.6), (4.7)
 fu
Iz ekonomskih razloga V f (crit ) treba da bude što je moguće niži. Jednačinu 4.5
uglavnom kontrolišu članovi  m i  fu jer u opštem slučaju  mu   fu .

MASTER RAD
4.2 Faktor oblika (formata) Yd
Faktor oblika (formata) je numerički parametar koji se pripisuje geometriji

vlakana. Njega je definisao ACI komitet 544 kao dužinu vlakana L podeljenu
ekvivalentnim prečnikom vlakana de. Ekvivalentni prečnik vlakana se definiše kao
prečnik kruga sa površinom jednakom površini poprečnog preseka vlakna.
Komitet je takođe istakao da faktori oblika treba da se kreću u opsegu 30 do 150.
L
Yd  (4.8)
de
Opšti je zaključak da se mešavina od mikroarmiranog betona „klupča“

tokom mešanja sa povećanjem faktora oblika. Marsden je zaključio da je nizak
faktor oblika potreban za lakše rukovanje i mešanje. Upotreba nižeg faktora oblika
obezbeđuje mnogo ujednačeniju raspoređenost vlakana u mešavini koja je od
ključnog značaja za sprečavanje klupčanja. Kada se eliminiše proces klupčanja
eksperimentalni rezultati postaju mnogo dosledniji. Beket je takođe zaključio da
gornja granica faktora oblika treba biti 100.
4.3 Faktor veze d f
Vezna jačina između vlakna i matrice poznata je kao faktor veze d f i ona
objašnjava različite vezne karakteristike vlakana. Ovaj faktor zavisi od

geometrijskog oblika vlakana. Narajanan i Darviš su dali sledeće vrednosti za d f :
d f = 0,5 za okrugla vlakna
d f = 0,75 za savijena vlakna
d f = 1,0 za razuđena vlakna
Utvrđeno je da se pri poređenju podataka o čvrstoći mogu javiti promene

u čvrstoći usled razlika u faktoru oblika i zapreminskog sadržaja. Zato su razlike
u čvrstoći različitih mikroarmiranih cementa bile neposredno izazvane faktorom
veze između različitih tipova vlakana i matrice.

MASTER RAD
4.4 Faktor vlakna F
Narajanan i Darviš su kombinovali faktor oblika, zapreminski sadržaj i faktor

veze u parametar faktora vlakna F, u obliku datom u sledećem izrazu:
F  V f  Yd  d f (4.9)
gde je:
V f - zapreminski sadržaj vlakana
Yd - faktor oblika
d f - faktor veze
Kasnije je zaključeno da je jednačina za faktor vlakana simulirala ulogu

vlakana u povećanju čvrstoće na smicanje greda od betona ojačanog vlaknima
bolje od pojedinačnih svojstava vlakana.
4.5 Faktor ojačanja

Parametar definisan kao faktor ojačanja (armiranja) dat je u obliku:
Vf lf
(4.10)
2r
gde je:
r - poluprečnik vlakna
l f - dužina vlakna
Pokazano je na sledećem dijagramu kako faktor ojačanja utiče na oblik dijagrama

napon/dilatacija (slika 4.2).

MASTER RAD
Slika 4.2 Dijagram napon/dilatacija u funkciji faktora ojačanja
4.6 Specifična površina vlakna
Specifična površina vlakna (S.P.V.) se definiše kao ukupna površina svih

vlakana unutar jedinične zapremine kompozita (slika 4.3). Čeoni delovi isečenih
vlakana su zanemareni, a orjentacija vlakana uopšte nije uzeta u obzir.
Izrazi za S.P.V se zasnivaju na rezultatima koje su dobili Sah i Ki za fero
cement tj. za specifične površine između 0,1 i 0,5 mm2 / mm3 . Krenčel je ovo
proširio na mikroarmirane cemente sa specifičnom površinom vlakana sve do 5-
10 mm2 / mm3 .
Slika 4.3 “N” vlakana u jediničnoj zapremini kompozita

MASTER RAD
obimna površina - N  Pf  l
Vf
N
Af  l
Ukupna površina vlakana u jedinici zapremine iznosi:

Vf
 Pf  l (4.11)
Af  l
tj.
Pf
S .P.V .  V f (4.12)
Af
Za cilindrična vlakna bi izras glasio:

 d 4
S .P.V .  V f  V f (4.13)
 2 d
d
4
Pokazano je da tipičan cement ojačan staklom može imati specifičnu
površinu vlakna od oko 6,6 mm2 / mm3 , dok azbestni cement može dostići
50 mm2 / mm3 . Obični armirani betoni mogu biti između 0,005 i 0,02 mm2 / mm3 .
Prednost vrlo visoke specifične površine je u tome što se matrica može

naterati da se ponaša kao homogen, žilav materijal i posle pojave prsline u
zategnutoj zoni.
4.7 Rastojanje između vlakana S
Rastojanje između težišta vlakana je u direktnoj vezi sa povećanjem

čvrstoće na zatezanje mikroarmiranog betona. Prvi teorijski rad dali su Romualdi
i Batson. Romualdijev izraz za prosečno rastojanje vlakana glasi:
1
S  13,8  d  (4.14)
Vf

MASTER RAD
Efekat rastojanja između vlakana na čvrstoću na zatezanje pri pojavi prsline

je rezultat eksperimentalnih istraživanja Šnajdera i Lankarda, koji su analizirali i
različite dužine vlakna.
Meki je izveo jednačinu za rastojanje koja se razlikuje od prethodne:
V
S 3 (4.15)
Vf
gde je:
V - zapremina pojedinačnog vlakna
Za proračun rastojanja vlakana postoji desetinu izraza. Svaki istraživač je

dolazio do neke svoje relacije. Ali neka univerzalna jednačina ne postoji.
4.8 Izračunavanje lociranja vlakna
Od objavljivanja Romualdijevog rada o dejstvu lociranja vlakana na svojstva

očvrslog mikroarmiranog materijala vodi se rasprava o tačnoj metodi za
izračunavanje vlakana.
Lociranje se može izračunati iz rastojanja centra pojedinačnih vlakana ili iz

broja vlakana koja prolaze kroz jediničnu površinu datog preseka, a raspored
vlakana može biti trouglast, četvrtast, heksagonalan ili slučajan.
Sledeće jednačine za određivanje prostora su preuzete iz Krencelovog rada

za slučaj cilindričnih vlakana četvrtastog rasporeda.

MASTER RAD
1-D Jednodimenzionalna paralelna vlakna. Ravan normalna na pravac

orjentacije
 d d
Prostor    0,885  (4.16)
2 Vf Vf
2-D Dvodimenzionalna slučajna vlakna. Ravan normalna na pravac orjentacije
 d d
Prostor    1,11  (4.17)
2 2 Vf Vf
3-D Trodimenzionalna vlakna
 d d
Prostor    1,25  (4.18)
2 Vf Vf
4.9 Teorijski principi mikroarmiranja pri savijanju
Potreba za posebnim teorijskim postupkom savijanja javlja se usled velikih

razlika koje se eksperimentalno zapažaju između modula loma i čvrstoće pri
aksijalnom zatezanju kod cementa ojačanim staklenim vlaknima a i kod betona
sa metalnim vlaknima. Kod ovih materijala „modul loma“ može biti do tri puta
veći od čvrstoće pri aksijalnom zatezanju, iako su oni prema teoriji elastičnosti,
nominalno iste vrednosti. Slična situacija, ali u manjoj meri, se događa i sa
običnim betonom.

MASTER RAD
Slika 4.4 Raspored napona i dilatacija u preseku sa prslinom mikroarmiranog betona

opterećenog na savijanje.
(a) opterećen uzorak
(b) prosečni raspored dilatacija posle pojave prslina
(c) (d) (e) alternativni dijagrami napona, u zavisnosti od materijala i zapreminskog
sadržaja vlakna
Glavni razlog neslaganja u mikroarmiranim materijalima (vlakno-cement)

je u tome što se kriva  /  posle pojave prslina na zategnutoj strani grede od
mikroarmiranog betona razlikuje od one na pritisnutoj strani, a rezultat toga je da
uobičajena teorija nije odgovarajuća. Povećanje nosivosti pri savijanju je
uglavnom posledica kvazi-plastičnog ponašanja mikroarmiranog materijala pri
istezanju usled izvlačenja vlakna ili elastičnog izduženja vlakana nakon pojave
prslina.
Na slici 4.4 je prikazana greda od mikroarmiranog materijala opterećena

na savijanje. Povećanjem opterećenja nastaju prsline ali za razliku od običnog
cementa ili betona, deo opterećenja preko prsline nose ona vlakna koja
premošćavaju prslinu i tako se ostvaruje ravnoteža. Usled nastanka ovih prslina,
izmerena deformacija zategnute površine se povećava, a vrednost (dn) tj.
rastojanje neutralne ose od zategnute površine raste. Povećanjem opterećenja
dilatacije zategnute površine grednog nosača brže rastu od dilatacija pritisnute

MASTER RAD
površine. Dijagram napona u zategnutoj zoni se aproksimira jednim od dijagrama

prikazanim na slici 4.4 (c), (d) ili (e), zavisno od tipa razmatranog kompozita i od
toga da li vlakna nose manje ili veće opterećenje preko prsline u odnosu na
opterećenje koje je trpeo mikroarmirani materijal pre pojave prslina.
Slike 4.4(c) i 4.4(d) su verovatnije za beton sa metalnim vlaknima gde je

količina vlakana verovatno manja od kritične količine vlakana pri aksijalnom
zatezanju. Slika 4.4(e) više odgovara cementu ojačanom staklom gde je sadržaj
vlakna baš ispod ili iznad kritične količine. Kao prva aproksimacija pretpostavlja
se da je radni dijagram betona u pritisnutoj zoni trougao mada to ne mora biti
potpuno tačno pri graničnom opterećenju za sadržaj vlakana većem od kritične
količine.
Činjenica da se u zategnutoj zoni „realne“ zatežuće sile nalaze u prslinama

premošćenim pojedinačnim vlaknima, a one su uspešno integrisane, usrednjene
i podeljene poprečnim presekom grede da bi dale vrednost koja je pogodna za
projektovanje, a koja je poznata kao čvrstoća na zatezanje pri savijanju. Ova
vrednost nije isto što i modul loma elastičnog materijala. Pod modulom loma se
podrazumeva napon za najveće opterećenje izračunat na bazi elastičnog
ponašanja sa neutralnom osom na polovini debljine.
Realni naponi u vlaknima dobijaju sve veći značaj sa vremenom, klimatskim

prilikama i drugim hemijskim dejstvima koja umanjuju jačinu vlakana, čime
počinje proces prekida kompozita.
Ejvston, Mercer i Silvud su pokušali da razjasne ponašanje mikroarmiranog

cementa i betona posle pojave prslina pri savijanju. Precizno predviđanje
ponašanja predstavljalo je veliki problem obzirom na pretpostavke sumnjivih
tačnosti, kao što su: efekti međudejstva vlakana sa vlaknima i vlakana sa
agregatom i matricom, disperzija vlakana i faktori efikasnosti orjentacije i dužine.
Hognestad je predložio dijagram  /  u pritisnutoj zoni prikazan na slici 4.5

sa vrednostima karakterističnih faktora k1 i k2.

MASTER RAD
Slika 4.5 Hognestadov dijagram napon/dilatacija
Sorousijan i Reklaui su opisali ponašanje mikroarmiranog betona pri

savijanju i dali podloge za  /  dijagrame u pritisnutoj i zategnutoj zoni koji su
prikazani na slici 4.6.
Slika 4.6 Sorousijanov Reklauiov predlog za dijagram napon/dilatacija
Svami daje stvarni i pretpostavljeni raspored napona u preseku koji je

prikazan na slici 4.7. Na slikama 4.8 i 4.9 su prikazani predlozi za modifikovane
dijagrame napona u pritisnutoj zoni za lake betone i betone normalne težine.

MASTER RAD
Slika 4.7 Dijagram napon/dilatacija pri lomu
Slika 4.8 Modifikovani dijagram napona za mikroarmirani beton normalne težine
Slika 4.9 Modifikovani dijagram napona za lakoagregatni mikroarmirani beton

MASTER RAD
Predlog za izračunavanje čvrstće na zatezanje pri savijanju za mikroarmirani

beton zasnovan na “zakonu mešavine“ su dali Svami i Mangat.
l
 cf  0,843   m  (1  V f )  2,93  V f  (4.19)
d
l
 cu  0,97   m  (1  V f )  3,41  V f  (4.20)
d
gde je:
 cf - čvrstoća pri pojavi prve prsline
 cv - čvrstoća na zatezanje pri zatezanju mikroarmiranog betona
 m - čvrstoća na zatezanje pri zatezanju običnog betona
V f - zapreminski sadržaj vlakna
d
- faktor formata vlakna
l
U kasnijim radovima Mangat i Gurušami su istakli da pravilo mešavine važi
samo pri aksijalnom zatezanju i da njegovo proširenje na savijanje nije naučno
potvrđeno. Oni su izveli izraz za sračunavanje čvrstoće na zatezanje pri savijanju
koja zavisi od položaja neutralne ose pri lomu, čvrstoće na zatezanje pri savijanju
običnog betona i napona prijanjanja između vlakna i matrice.
l
 cu  2    K   m  (1    V f )    (4   )      V f  (4.21)
d
gde je:
 - položaj neutralne ose
 - faktor orijentacije
 - napon orijentacije
K - empirijska konstanta
Hanant je dao približan postupak koji je sličan po nekim principima
Ejvstonovom i u daljem tekstu je korišćen da bi se prikazao red poboljšanja
momenta nosivosti preseka koji se postiže posleprslinskom žilavošću koju
obezbeđuje izvlačenje vlakana ili izduženje vlakana preko prsline.

MASTER RAD
Sledeća analiza se zasniva na uprošćenoj pretpostavci o obliku dijagrama

napona u zategnutoj zoni posle pojave prslina. Ova pretpostavka će neminovno
biti netačna u različitim stepenima za svaki mikroarmirani cementni materijal
pošto se oblik menja sa tipom vlakna, količinom vlakna, dužinom vlakna,
odnosom vode i cementa, starošću, uslovima negovanja i širinom prsline.
Procena je da za mnoge realne materijale male promene u obliku dijagrama

napona, u odnosu na pretpostavljeni, neće mnogo uticati na izvedene zaključke.
Slika 4.10(a) je za elastični materijal sa neutralnom osom na polovini visine

poprečnog preseka, a čvrstoća na zatezanje (  t ) jednaka modulu loma (  MR ).
Slika 4.10(b) pokazuje tipičan dijagram napona za mikroarmirani beton posle

pojave prslina gde se vlakna izdužuju ili se izvlače pri stalnom opterećenju preko
prsline. Granična posleprslinska čvrstoća na zatezanje mikroarmiranog materijala
je (  cu ) a (  comp ) je napon pritiska.
Slika 4.10 Dijagrami napona pri savijanju

(a) Elastični material
(b) Elastični u zoni pritiska, plastični u zoni zatezanja

MASTER RAD
Edžington je pokazao da neutralna osa kod betona sa metalnim vlaknima

može biti udaljena 0,2D od pritisnute površine, dok je konzervativna procena D/4.
Ta pretpostavka se koristi za kvantitativnu procenu nekoliko praktičnih problema
povezanih sa posleprslinskom jačinom na savijanje proizvoda od mikroarmiranih
cemenata i betona.
Sa slike 4.10(a), iz uslova ravnoteže T = C se dobija:

t D D
T   t  (4.22)
2 2 4
pri čemu je krak unutrašnjih sila:
2 D
la  (4.23)
3
a momenat nosivosti preseka:
D 2  D  t  D2
t    (4.24)
4 3 6
Na slici 4.10(b)  cu pretstavlja napon zatezanja u mikroarmiranom
materijalu (silu po jediničnoj površini preseka koju prenose vlakna), koji je

ekvivalentan posleprslinskoj čvrstoći na zatezanje pri aksijalnom zatezanju.
3 D
T   cu  (4.25)
4
krak unutrašnjih sila:
1 3  D 2 D 13  D
la      (4.26)
2 4 3 4 24
momenat nosivosti preseka:
3  D 13  D 13
 cu     cu   D 2 (4.27)
4 24 32
Izjednačavanjem izraza za momente nosivosti preseka prikazanih na
slikama 4.10(a) i 4.10(b), tj. jednačine 4.24 i 4.27 dobija se:
 t  D2 13 2
  cu  D (4.28)
6 32

MASTER RAD
odakle sledi:
16
 cu    t  0,41   t (4.29)
39
Ovo pokazuje da će se povećati moment nosivosti poprečnog preseka

(ojačanje pri savijanju) samo pod uslovom da je čvrstoća na zatezanje posle
pojave prslina veća od 0,41% čvrstoće pucanja matrice  t . Kritični sadržaj
vlakana pri savijanju je 41% od V f (crit ) pri direktnom zatezanju, tj. uvek je manji ili
jednak V f (crit ) .
Ako materijal ima osobine  /  prikazane na slici 4.11(a) onda neće doći
do opadanja momenta nosivosti preseka posle pojave prslina i to je uobičajeni tip
dijagrama  /  u zategnutoj zoni preseka za beton sa metalnim vlaknima.
Na sličan način se može pokazati zašto se modul loma (  MR ) koji je
izračunat na bazi elastičnog ponašanja, pri čemu je neutralna osa na polovini

visine poprečnog preseka, uopšte smatra mnogo višim od čvrstoće na zatezanje
pri savijanju.
Ako se uporede dve grede od mikroarmiranog betona sa različitim  / 

dijagramima sa slike 4.10, koje su opterećene na isti način, onda je  /  dijagram
na slici 4.10(a) netačan prikaz realne situacije, ali se ipak koristi za izračunavanje
modula loma (  MR ). Zamenom  t u jednačini 4.29 sa  MR , dobija se:
39
 MR    cu  2,44   cu (4.30)
16
Vrednosti modula loma u zavisnosti od dužine vlakna mogu se izraziti na

sledeći način pri čemu se dobija vrednost za duga vlakna:
 MR  2,44   fu  V f (4.31)

MASTER RAD
Jednačina za proračun  MR za kratka vlakna glasi:
lc
 MR  2,44  (1  )   fu  V f (4.32)
2l
Slika 4.11 Krive napon/dilatacija kod jednoosnog naprezanja
Maksimalni odnos  MR /  cu  3 pri graničnom uslovu kada neutralna osa
dostigne pritisnutu površinu grede, a maksimalni napon zatezanja je posle pojave

prsline celom visinom nosača (  cu ).
D  MR  D 2
 cu  D   (4.33)
2 6
 MR
3 (4.34)
 cu
U praksi ovaj odnos će se teško ostvariti (gotovo nikad). Tačan odnos

između modula kidanja i granične čvrstoće na zatezanje jedne krte matrice
mikroarmiranog materijala dali su Ejvston, Mercer i Silvud kao   Em  Vm / E f  V f ,
a odnos dilatacija pri kojima otkazuju vlakna, prema istim dilatacijama matrice
kao  fu /  mu .
Jednačine 4.27, 4.29, 4.30 se zasnivaju na pretpostavci da se dostiže

pogodna posleprslinska žilavost i da prekid ne započinje na pritisnutoj površini
grede. Ovo drugo može biti važno kada se neutralna osa kreće vrlo blizu pritisnute

MASTER RAD
površine, a napon pritiska  comp se može izračunati iz slike 4.10(b) na sledeći
način:
Ako je C = T
1 D 3 D
  comp    cu  (4.35)
2 4 4
 comp
6
 cu
Ovo je obično slučaj za matricu mikroarmiranog cementa, ali je moguće

da se lom po betonu desi i pri visokim sadržajima vlakna, jer vlakna ne povećavaju
čvrstoću pri pritisku u skladu sa povećanjem čvrstoće na savijanje.
Iz ekonomskih razloga je važno izračunati minimalni sadržaj vlakna V f (min) ,
neophodan za postizanje čvrstoće pri savijanju. Uz pretpostavku da se vlakna

izvlače iz matrice, a da je neutralna osa udaljena 3D/4 od zategnute površine
dobijaju se sledeće jednačine:
16  t 1  1
1D V f (min)     0,41  t  (4.36)
39  l / d  l/d
8  t 1  1
2D V f (min)     0,64  t  (4.37)
39  l / d  l/d
32  t 1  1
3D V f (min)     0,82  t  (4.38)
39  l / d  l/d
Iz ovih jednačina se može izračunati  MR za dati sadržaj vlakna, a jednačine
glase:
l 39 l
1D  MR  V f      2,44  V f    (4.39)
d 16 d
l 39 l
2D  MR  V f      1,55  V f    (4.40)
d 8 d
l 39 l
3D  MR  V f      1,22  V f    (4.41)
d 32 d

MASTER RAD
Iz prethodnih jednačina mogu se izvući sledeći zaključci:
1. Posleprslinski modul kidanja zavisi jedino od sadržaja, oblika i orjentacije

vlakana i jačine napona prijanjanja, a ne od jačine matrice, iako ona može
da utiče nezavisno od toga.
2. Prividni modul kidanja se povećava u skladu sa Vf i l/d. To se slaže sa

pregledom ogromne količine podataka koje je dao Džonson za beton sa
metalnim vlaknima, iako će precizan odnos zavisiti od površinskih
karakteristika vlakana i režima testiranja.
3. Prividni modul kidanja biće dva puta veći za jednodimenzioalno ravnanje

nego za trodimenzijalno. To potvrđuju podaci koje daju Hanat i Spring za
beton sa metalnim vlaknima.
Iz ovih jednačina se takođe može izračunati oblik zavisnosti između modula

loma i sadržaja vlakna, što je prikazano na slici 4.12, za jednu pretpostavljenu
vrednost (  ) od 3,5MPa. Oblik slike se slaže sa obimnim eksperimentalnim
radovima.
Slika 4.12 Teorijski prividan modul loma – dejstvo orjentacije vlakna

MASTER RAD
Prosečan napon prijanjanja  direktno utiče na vrednost modula loma.

Oblikom vlakna je moguće povećati  pri čemu treba voditi računa da se zadrži
malo proklizavanje radi žilavosti, a da se istovremeno izbegne bočno lomljenje
matrice, što je u praksi teško ostvarivo. Efekat promena  na teorijski  MR
prikazan je na slici 4.13 za beton sa malim vlaknima.
Iako su jednačine 4.39, 4.40, 4.41 nezavisne od visine i dužine grede,

prividni modul loma će verovatno opadati u praksi sa povećanjem visine grede.
Verovatni razlog tome je što, za visoke grede sa neutralnom osom na rastojanju
od D/4 od pritisnute površine, prsline na zategnutoj površini biće šire nego kod
greda manje visine. Povećanje raspona nosača (proste grede) može takođe da
smanji modul loma, a to se može ponovo dovesti u vezu sa širinom prslina.
Slika 4.13 Dejstvo različitih jačina kliznofrikcione veze  na teorijski poslenaprslinski modul
kidanja za trodimenzionalna vlakna

MASTER RAD
Efekti gubitka elastičnosti na modul kidanja pri istezanju
Deformacije pri lomu nekih mikroarmiranih cementnih materijala, pogotovu

cement ojačan staklenim vlaknima, može drastično i neprekidno opadati tokom
višegodišnjeg perioda. To ne znači da vremenom opadaju karakteristike vlakana,
već da se veza između vlakana i matrice poboljšava usled hidracije (povećava se
dodirna površina i sila trenja u dodirnim tačkama). Ovo pojačanje veze može da
utiče na nosivost preseka mikroarmiranog materijala na sledeći način.
Dijagram  /  na slici 4.14(a) omogućava naponsko stanje prikazano na
slici 4.10(b) i moment nosivosti preseka 0,41   cu  D 2 . Međutim materijal sa
karakteristikama prikazanim na slici 4.14(b) nije u mogućnosti da postigne

naponsko stanje u preseku kao na slici 4.10b, jer će vlakna početi da se lome ili
izvlače pri deformaciji od 6 x . Ovo naponsko stanje je prikazano na slici 4.15(b)
pri čemu je moment nosivosti preseka približno 0,35   cu  D 2 što predstavlja
smanjenje nosivosti od 15%.
Ovo pokazuje da povećanje veze cement-vlakno dovodi do smenjenja

dilatacija u zoni zatezanja kao i samnjenje modula loma.
Slika 4.14 Idealizovana kriva napon/dilatacija za mikroarmirani cement

MASTER RAD
Slika 4.15 Raspodela dilatacija i napona pri savijanju za krive  / sa prethodne slike

MASTER RAD
5. Mikroarmirani beton u praksi
U ovom poglavlju se govori o mikroarmiranom betonu u realnim uslovima,

preporukama za njegovo ugrađivanje kao i njegovoj primeni.
5.1 Preporuka za sjedinjavanje vlakana u betonu
Mikroarmirani beton je standardni beton pomešan sa dodatnom

komponentom, čeličnim vlaknima. Vlakna treba posmatrati kao dodatni agregat.
Što se tiče recepture ona ostaje nepromenjena ili sa nekim malim korekcijama da
bi se ostvarila projektovana čvrstoća betona i dobra ugradljivost.
Postoje osnovne preporuke za kontrolu dodavanja vlakna u mešavinu, koja

ispunjava pogodni geometrijski izbor elemenata, da bi se izbegli problemi kao što
su segregacija, zgrušavanje i da se osigura ravnomerna raspodela.
Osnovna pravila koja važe za sve vrste betona sa čeličnim vlaknima data
od strane građevinskih inženjera su:
- Dužina izabranog vlakna treba da bude veća od dvostruke vrednosti

maksimalne dimenzije agregata sa 20% tolerancije.
Dmax > 0,5 L vlakna, (20% tolerancija)
- Dužina vlakna je definisana funkcijom najmanje strane konstrukcijskog

elementa u sledećoj razmeri:
Smin ≥ 1,5 L vlakna, (20% tolerancija)
- Preporuka o minimalnoj količini vlakna:
 Minimum 20kg/m3 (0,25%V) za nekonstruktivne elemente
 Minimum 25kg/m3 (0,3%V) za konstruktivne elemente

MASTER RAD
- Preporuka je da se za beton ne koristi frakcija veća od 16mm, a frakcija

veća od 8mm da ne prelazi 10%.
5.2 Ugrađivanje betona sa čeličnim vlaknima
Pri ugradnji mikroarmiranog betona sa čeličnim vlaknima javljaju se dva problema:
1. Smanjena ugradljivost
2. Stvaranje čeličnih grudvica (klupka) u betonu
1. Smanjena ugradljivost betona ojačanog čeličnim vlaknima
Pri istim tehnološkim uslovima gradnje, gustina betona ojačanog čeličnim

vlaknima je uvek manja od klasičnog betona. Ako se uporede mikroarmirani beton
i klasičan beton istih gustina, količina uloženog rada je veća za mikroarmirani
beton nego za klasični.
Mikroarmirani beton se može ugrađivati na više načina međutim nije svaki

način podjednako efikasan. Poželjno je da se igličasti vibrator ne koristi pri
ugradnji jer na mestima izvlačenja vibratora iz betonske mase ostaju singularna
mesta koja čelična vlakna nedovoljno pokrivaju. Kod prefabrikovanih elemenata
koji se izrađuju na vibrostolovima se javljaju mesta gde vibriranje nije najpovoljnije
jer može doći do koncentracije čeličnih vlakana ili do segragacije agregata i time
do neujednačenog kvaliteta. Zato se predlaže ujednačeno vibriranje u par intervala
od po nekoliko sekundi u zavisnosti od proizvoda. Vibriranje može uticati i na
orijentaciju čeličnih vlakana jer se ona raspoređuju u ravni upravno na pravac
vibriranja, a to se može negativno odraziti na osobine betonskog elementa.

MASTER RAD
2. Stvaranje grudvica (klupka) u betonu
Da bi izbegli stvaranja grudvica u betonu treba obratiti malo više pažnje

kod mešanja betonske mešavine. Od početka izrade mikroarmiranog betona
javlja se problem stvaranja grudvica, odnosno težnja da se čelična vlakna u toku
mešanja u mešalici i pri ugradnji postepeno zakače jedna za drugu i stvaraju
grudvice - čvorove, veličine teniske loptice pa i veće. Ove grudvice nedovoljno
ispunjava betonska masa i na tim mestima ostaju šupljine. To naravno u
mnogome narušava kvalitet betona ojačanog čeličnim vlaknima.
Stvaranje grudvica je posledica više parametara. Neki autori to vide u dužini

čeličnih vlakana i daju predloge za ograničenje dužine. Takođe se ne preporučuje
ni manji prečnik vlakna od 0,25mm. Vlakna manje prekidne čvrstoće i manjeg
modula elastičnosti naklonjenija su stvaranju grudvica. Postupak ugradnje može
uticati na stvaranje grudvica, zato za svaku vrstu prinudnog mešanja i vrstu
ugradnje treba naći metodu pri kojoj je isključeno ili svedeno na najmanju moguću
meru stvaranje čeličnih grudvica.
Jedan od predloženih postupaka prinudnog mešanja, pri kojem se

stvaranje grudvica svodi na minimum, odvija se u četiri faze:
I faza: U mešalicu se ubaci agregat i čelična vlakna i pomešaju se na suvo.
II faza: Uz stalno mešanje dodaje se 70% vode.
III faza: Dodaje se sva količina cementa.
IV faza: Uz stalno mešanje se dodaje preostala količina vode.
Ako se vlakna doziraju neposredno u gotov transportovani beton, direktno

u automikser onda je preporuka sledeća: Prilikom doziranja vlakana bubanj
miksera radi najvećom brzinom a doziranje je ujednačeno. Trajanje doziranja je
oko 9 - 12 minuta za bubanj kapaciteta 6 - 8 m3. Posle toga obavezno ugraditi
beton u najkraćem mogućem roku (kontinualna ugradnja je najpovoljnija).

MASTER RAD
Pokazalo se da je stvaranje grudvica u mikser vozilu mnogo manje nego

pri drugim tehnologijama mešanja. Poželjno je da se doziranje vlakana vrši preko
posebnog levka za doziranje radi što manje mogućnosti nastanka grudvica od
vlakana. Konstantovano je da ni najpažljivijim pridržavanjem svih preporuka nije
moguće sprečiti stvaranje grudvica kod vlakana dužine preko 6cm.
Stvaranje grudvica kod čeličnih vlakana počinje još odmah po sečenju

vlakana, naročito se povećava pri transportu, gde dolazi do zbijanja i stvaranja
prvih manjih grudvica. Po ubacivanju u mešalicu, te metalne grudvice se veoma
brzo povećavaju, zato je potrebno da se čelična vlakna pre ubacivanja u mešalicu
razmrse.
Slika 5.1 Grudvica mikroarmiranog betona
5.3 Uticaj korozije na beton ojačan čeličnim vlaknima
Beton ojačan čeličnim vlaknima ne može da postigne iste rezultate kao

beton koji je ojačan sintetičkim vlaknima zato što je podložan fenomenu stresne
korozije. Stresna korozija je korozija metala u betonu koji je izložen pritisku. Ovo
je više nego estetski problem i povezan je sa pojavom korozivnih mrlja na površini
betona. Fenomen pojave korozije čeličnih vlakana prouzrokovan je prodiranjem
korozivnih agenata kao što su kisele kiše i soli kroz mikroskopske otvore nastale
u betonu koji je izložen pritisku (npr. prolasku automobila) i rezultira opadanjem
otpornosti betona u tim područjima.

MASTER RAD
Čelična vlakna blizu površine dosta brzo korodiraju, a taj proces počinje
još dok se vlakna nisu ni ugradila. Sistematskim osmatranjem elemenata izloženih
godinama na morskoj obali, osim površinskog sloja od nekoliko milimetara ne
pokazuju dalji uticaj korozije u betonu ojačanog čeličnim vlaknima. Pošto čelična
vlakna efikasno sprečavaju razvijanje prslina, mikroprsline najvećim delom ispuni
slobodan kreč u betonu, a ostalim delom gvozdeni oksid. Na taj način se
sprečava dalje prodiranje vlage u element.
Svi istraživači su došli do zaključka da minimalna zapreminska težina

betona ojačanog čeličnim vlaknima, radi efikasnog sprečavanja korozije, treba
da bude 23kN/m3. Čelična vlakna su zaštićena od korozije bez posebne zaštite
sve dok pH vrednost betona ne bude manja od 10.
Ako bi se gornji deo mikroarmiranog betonskog elementa oštetio, došlo bi

do korozije čeličnih vlakana koja su na površini a to bi eventualno prouzrokovalo
otpadanje gornjeg sloja betona.
Opšti zaključak je da korozija čeličnih vlakana nije veća u odnosu na

koroziju armature u klasičnom betonu, pri dovoljnoj gustini betona.
Slika 5.2 Korozija delova čeličnih vlakana koja su bila izložena spoljnim uticajima

MASTER RAD
5.4 Habanje mikroarmiranog betona
Čelična vlakna pozitivno utiču na habanje betona, a od količine vlakana

zavisi koliko pozitivno. Dokazano je da je beton sa većom količinom vlakana
otporniji na habanje. To poboljšanje otpornosti može biti čak i višestruko. Kod
primene prskanog mikroarmiranog betona u tunelogradnji su eksperimentima
dokazali da mikroarmatura pozitivno deluje na habanje betona. Ova prednost
može da se iskoristi na primer kod zidova brana ili nekih rečnih stubova morske
konstrukcije, koje su svakog trenutka izložene uticaju protoka vode i plutajućih
stvari (stabla, grane, otpad...).
5.5 Primena i prednosti čeličnih vlakana
Primena mikroarmiranog betona je raznovrsna. Mikroarmirani beton se

može koristiti za izgradnju industrijskih podova, kolovoznih konstrukcija,
aerodromskih pisti, tunela, prefabrikovanih elemenata, zidova trezora...
Mikroarmirani beton je prvi put upotrebljen pre 40 godina, i iz godine u

godinu ima sve veću primenu. U Evropi se više od 50% svih industrijskih podova
izvodi mikroarmiranim betonom. Kada se govori o industrijskim podovima onda
se misli na nosive betonske ploče u proizvodnim pogonima, u regalnim i klasičnim
skladištima, u trgovačkim centrima, u garažama, ali i podove na otvorenim
površinama, kao što su parkirališta, kamionski ili kontejnerski terminali u
logističkim centrima, benzinske pumpe, autobuska stajališta i sletne staze na
aerodromima. Najčešća debljina ploča je između 15 i 20cm, zavisno od statičkog
proračuna.
Dodavanjem čeličnih vlakana značajno se povećava nosivost betonske

ploče, sprečava formiranje pukotina u fazi stvrdnjavanja betona, smanjuje
skupljanje i širenje očvrslog betona usled temperaturnih razlika, povećava
otpornost na tačkasta opterećenja i produžava vreme upotrebljivosti betonskog
poda.

MASTER RAD
Primena mikroarmiranog betona se može podeliti u dve grupe:
1. Mikroarmirani beton koji se ugrađuje na licu mesta
2. Prefabrikovani betonski elementi ojačani čeličnim vlaknima
Gde se sve koristi mikroarmirani beton?
5.5.1 Industrijski podovi

- monolitni industrijski podovi
- industrijski pločnici
- reparatura oštećenih podova
- slobodne betonske površine
Ekonomske prednosti:
- ugradnja bez mrežaste armature
- ugradnja direktno iz mešalice (bez upotrebe pumpe)
- manji troškovi ugradnje
- smanjenje vremena ugradnje
- nepotreban sloj čistoće
- povećanje mogućnosti rada
Tehničke prednosti:
- pojačana otpornost na udarce
- pojačana otpornost na habanje
- pojačana otpornost na temperaturne razlike
-pojačano savijanje i otpornost pucanja vlakana koja su raspoređena
trodimenzijalno
- povećanje razmaka fuga

MASTER RAD
Slika 5.3 Pod od mikroarmiranog betona u proizvodnom pogonu
5.5.2 Izgradnja trezora

- automati za novac
- obloge za trezore, sefove
- sigurnosne prostorije u bankama
- otpornost na mehanička oštećenja

MASTER RAD
Slika 5.4 Trezor
5.5.3 Nesagorivi betoni

- lonac za topljenje
- oblaganje visokih peći
- peći za tretman toplote
- industrija cementa
- konvertori kiseonika
- peći keramike i industrije stakla
- minimiziranje vremena zastoja radi opravki
- mnogostruko produženje trajanja
- ušteda na vatrostalnom materijalu
- ekstremno pojačana otpornost na promenu temperatura
- veća otpornost na širenje i prsline
- pojačan otpor na habanje, vibracije, trenje, mehaničko oštećenje
- veća otpornost na savijanje i smicanje

MASTER RAD
Slika 5.5 Termoelektrana u Nemačkoj
5.5.4 Prskani betoni

- gradnja tunela
- rudarstvo
- obloga građevinskih delova
- učvršćavanje nizbrdica
- manje radnih hodova i materijala
- otpadanje uobičajenih armatura
- manje debljine ugradnje

MASTER RAD
- manji odboj
- manje habanje
- veća početna čvrstoća
- povećana nosivost
Slika 5.6 Prskani beton – stabilizacija kosina

MASTER RAD
5.5.5 Kolovozne konstrukcije mostova
Beton ojačan čeličnim vlaknima je primenjivan uglavnom za obnavljanje i

rekonstrukciju habajućeg sloja postojeće kolovozne konstrukcije. Čelična vlakna
se ugrađuju od 0,75% do 1,5% zapreminske težine u beton. Debljina habajućeg
sloja iznosi 5-12cm. Betoniranje se vrši uz sprečavanje sadejstva novog
habajućeg sloja uz pomoć folije ili uz potpuno sadejstvo novog habajućeg sloja
pomoću epoksi smola i cementnog maltera sa postojećom konstrukcijom mosta.
5.5.6 Autoputevi i aerodromi
U početku je mikroarmirani beton korišćen za popravku oštećenih

habajućih slojeva puteva i pisti na aerodromima. Ohrabreni dobrim rezultatima
eksploatacije američki inženjeri grade prve magistralne puteve od mikroarmiranog
betona. Jedan od glavnih razloga je bio veoma povoljan odnos kvaliteta i cene
koja je bila veoma konkurentna proizvodima iz naftnih derivata. Zbog veoma
povoljnih osobina betona ojačanih čeličnim vlaknima, javlja se mogućnost
smanjenja debljine habajućeg sloja. U Teksasu je sanirano 22500m2 skladištnog
prostora za tenkove. Korišćen je 10cm debeo sloj mikroarmiranog betona sa
1,5% zapreminske količine vlakana.
Upotreba mikroarmiranog betona za aerodromske piste je počela tek nakon

obimnih ispitivanja sedamdesetih godina u SAD. Ispitivanje je vršio Hidrotehnički
Istraživački Centar američke vojske u Misisipiju. Elementi od klasičnog
nearmiranog betona, armiranog betona i mikroarmiranog betona su bili izloženi
opterećenjima koje stvara stajni trap aviona supertransportera „C-5A Galaxy“.
Opterećenje je iznosilo 1620kN ili 162t. Posle 700 ciklusa opterećenja, nearmirani
betonski element se potpuno raspao, dok na 15cm debelom elementu od
mikroarmiranog betona su primećene samo mikroprsline. Posle 4400 ciklusa
opterećenja broj prslina se povećao a probe su završene tek posle 8000 ciklusa
opterećenja.

MASTER RAD
Konstantovano je da je element od mikroarmiranog betona bio u 70%

stanju, dok je konstruktivna vrednost armiranog betona ocenjena sa 35%. Ostaci
armiranog betona su pokriveni sa 11cm mikroarmiranog betona i ponovo
podvrgnuta opterećenju. Tek posle 2400 ciklusa opterećenja je konstantovano
povećanje broja mikroprslina. Ova ispitivanja su dokazala da zaštitni sloj od
betona ojačanog čeličnim vlaknima sprečava dalja oštećenja nearmiranog i
klasično armiranog betona. Tek posle ovih ispitivanja 1972. godine počinje
upotreba betona ojačanog čeličnim vlaknima za saniranje oštećenih delova i
najviše opterećenih delova pisti vojnih i polu vojnih aerodroma u SAD.
Slika 5.7 “Lockheed C-5A Galaxy”

MASTER RAD
5.5.7 Prefabrikovani elementi
Paralelno sa izradom konstrukcija od betona ojačanog čeličnim vlaknima

na mestu ugradnje, počela je i proizvodnja prefabrikovanih elemenata.
Prednosti prefabrikovanih mikroarmiranih elemenata:
- manji troškovi transporta i montaže
- veći broj proizvoda (iz iste količine betona)
- ekonomičnija ugradnja
- duži vek trajanja
- manji troškovi održavanja
- manja oštećenja pri lagerovanju, transportu i montaži
Prefabrikovani elementi koji se izrađuju:

- montažni levkovi silosa
- stubovi
- šipovi
- paneli i ljuske
- vodovodne i kanalizacione cevi
- šahtovi
5.6 Mikroarmatura umesto uzengija
Jedna od najnovijih mogućih primena mikrovlakana je izostavljanje uzengija

kod prethodno naprednutih konstrukcija. Mađarski inženjeri su napravili prvu
prefabrikovanu prethodno napregnutu armiranobetonsku konstrukciju sa
sintetičkim vlaknima. U pitanju je tribina stadiona Debrecen i tu su uzengije
potpuno zamenjene vlaknima.

MASTER RAD
Slika 5.8 Tribine fubalskog stadiona u Debrecenu odrađene od mikroarmiranog betona
Ovaj master rad je priprema za dalja istraživanja koja bi rezultirala

eksperimentom izgadnje prethodno napregnute mikroarmirane rožnjače bez
uzengija! Ako bi rezultati svih eksperimenata bili pozitivni i ekonomski opravdani,
sledilo bi patentiranje ovog konstruktivnog elementa i njegova masovna primena.

MASTER RAD
6. Eksperimentalni deo rada

U ovom eksperimentu je ispitano preko 350 probnih tela. Kocke dimenzija
15x15x15cm su ispitivane na pritisnu čvrstoću, cilindri prečnika 15cm i visine
30cm na cepanje, prizme 10x10x40cm na zatezanje pri savijanju i specijalno
probno telo oblika „S“ ispitano je na smicanje.
6.1 Projektovanje mešavine
U eksperimentu je korišćena standardna receptura samougradivog betona

(SCC) koji se koristi za izradu prefabrikovanih elemenata. U taj beton su dodavana
čelična vlakna u količinama od 0,5% do 2,0% zapremine. Dužina čeličnih vlakana
koja je ugrađivana u probna tela je od 35mm do 60mm.
Receptura betona za trofrakcijski beton je bila sledeća i važi za 1m3 betona
Agregat: frakcija 0-4mm 30% agregata
frakcija 4-8mm 50% agregata
frakcija 8-16mm 20% agregata
Vezivo: cement Holcim CEM I 420kg
filer 80kg
Voda 231kg
Aditiv Cementol Hiperplast 3kg
Vodocementni faktor betona je 0.55
Zapreminska masa betona je oko 2385 kg/m3
Maksimalna veličina zrna agregata je bila 16cm što ne ispunjava preporuke
ali je u granicama tolerancije jer je količina samo 20% od ukupne količine
agregata. Dvofrakcijski agregat ne bi mogao da postigne određene rezultate na
pritisak jer ima loše karakteristike od trofrakcijskog.

MASTER RAD
6.2 Tipovi vlakana

Korišćena su 4 tipa vlakana proizvođača „Spajić“ i „Rinol“. Takođe su
pravljena probna tela sa dva tipa različitih vlakana takozvana „mix“ probna tela.
Ukupno je bilo 19 serija probnih tela sa različitim tipom ili procentom armiranja.
Korišćena su kukičasta i talasasta čelična vlakna. U sledećoj tabeli su date sve
vrste korišćenih vlakana.
Tipovi vlakana koja su korišćena u eksperimentima:
- ZS/N 0.75x60 vlakna sa kukicama proizvođača „Spajić“

- ZS/N 0.75x35 vlakna sa kukicama proizvođača „Spajić“
- ZSW/N 1.05x50 talasasta vlakna „Spajić“
- ZS/N 1.00x50 vlakna sa kukicama proizvođača „Rinol“
Slika 6.1 Vlakna koja su ugrađivana u probna tela, proizvođača Rinol (levo) i Spajić (desno)

MASTER RAD
Masa vlakana za jedan kubni metar je računata po sledećoj formuli:

𝑀𝑓 = 𝐷𝑓 ∙ 𝑉𝑓
𝑀𝑓 – masa vlakana
𝑘𝑔⁄
𝐷𝑓 – zapreminskatešina vlakna uzeta kao 7850 𝑚3
𝑉𝑓 – zapreminski sadržaj vlakna
Proračun količine vlakana u m3:

- procenat armiranja 0,5%
𝑀𝑓,0.5 = 7850 ∙ 0,005 = 39,25𝑘𝑔
𝑀𝑓,1.0 = 7850 ∙ 0,01 = 78,5𝑘𝑔
𝑀𝑓,1.5 = 7850 ∙ 0,015 = 117,75𝑘𝑔
𝑀𝑓,2.0 = 7850 ∙ 0,02 = 157,0𝑘𝑔
Faktori formata su određivani i za svaki tip vlakana i prikazani su u radu.
Vlakna su bila fabričkih dimenzija bez odstupanja.
6.3 Doziranje
Vlakna su dozirana na dva slična načina. Prve tri serije su spravljane u
betonskoj bazi a vlakna dozirana zajedno sa agregatom. U korpu betonske baze,
koja dozira agregat, pre ubacivanja agregata je stavljeno 50% količine vlakana a
preostalih 50% je stavljeno posle ubacivanja agregata. Predhodno izmerena
vlakna su u korpu ubacivana ručno uz „rasejavanje“. Rastresanje vlakana se vrši
kako bi se izbeglo stvaranje metalnih grudvica jer su vlakna u fabričkom pakovanju
već umršena. Vlakna su pakovana u džakovima od po 20kg. Količina betona koja
je spravljana u mešalici betonske baze je 0,5m3. Vlakna sa agregatom su
dozirana u mešalicu betonske baze gde je nakon toga dodavana voda i cement.
Tako spravljen beton je sipan u mikser kamion, iz kamiona u kolica i onda
ugrađivan u probna tela.

MASTER RAD
Slika 6.2 Rasejavanje vlakana (levo) i ugradnja mikroarmiranog betona (desno)
Drugi način doziranja je kada se gotovom betonu dodaje određena količina

vlakana. Beton iz mikser kamiona je sipan u burad od 30 litara jer su se vlakna
odmeravana za tu količinu betona. Beton je iz buradi ručno ubacivan u mešalicu
bubnjaru uz paralelno dodavanje vlakana. Mešanje betona sa vlaknima je trajalo
3-5 minuta a zatim je ugrađivan u probna tela.
Slika 6.3 Doziranje vlakana u mešalicu bubnjaru metodom rasejavanja

MASTER RAD
6.4 Ugrađivanje betona

Ugradnja betona je vršena ručno. Beton se iz ručnih kolica ili iz mešalice
bubnjare fanglom ugrađivao u probna tela. Beton je ugrađivan bez vibriranja, uz
protresanje kalupa i nabijanjem šipkom. Uzorci su ugrađivani u popodnevnim
časovima ispod nadstrešnice na otvorenom gde su i ostajali preko noći. Probna
tela su vađena iz kalupa posle 18-24h. Ispitivanja su vršena posle 2 dana, 7
dana, 28 dana i 90 dana. Probna tela su po vađenju iz kalupa potapana u kadu
sa vodom i tu ostajala do ispitivanja. Kocke koje se ispituju na 90 dana, vađene
iz vode posle 28. dana. Ona su stajala na otvorenom, izložena vremenskim
uslovima, do ispitivanja (posle 90 dana).
Slika 6.4 Nauljeni kalupi pre ugradnje betona

MASTER RAD
Slika 6.5 Ugradnja betona pri nepovoljnim vremenskim uslovima
Slika 6.6 Milenović Denis (levo) i Šutanovac Aleksandar (desno) posle završenog betoniranja
probnih tela

MASTER RAD
6.5 Betonska probna tela

Dimenzije i oblici epruveta (probnih tela) sa mikroarmaturom su isti kao i
za ispitivanje običnog betona. Način ispitivanja je takođe isti da bi se dobili
uporedivi rezultati. Za svako ispitivanje je spravljano po 3 probnih tela.
- Ispitivanje čvrstoće betona na pritisak (betonske kocke)
Ispitivanje čvrstoće betona pri pritisku je vršeno na kockama dimenzija

d=150mm u skladu sa JUS U.M1.004, JUS U.M1.005, JUS U.M1.006, JUS
U.M1.020.
Slika 6.7 Betonska kocka u presi
Na slici 6.5 se vidi kocka u presi čija je čvrstoća na pritisak ispitivana. Na

kocki se vidi oznaka DS8 što označava šifru za 9. seriju jer je nulta serija
obeležavana sa DS0. Takođe se vidi redni broj kocke, u ovom slučaju 2. A ispod
šifre kocke se vidi datum izlivanja serije DS8.

MASTER RAD
Slika 6.8 Kocka posle ispitivanja sa malim oštećenjima
Slika 6.9 Kocka posle ispitivanja sa velikim oštećenjima

MASTER RAD
- Ispitivanje zatezne čvrstoće betona pri savijanju
Ispitivanje čvrstoće na zatezanje pri savijanju se vrši na betonskim

prizmama dimenzija 100 x 100 x 400mm. Ispitivanje betonskih prizmi je vršeno
u skladu sa standardima JUS U.M1.004, JUS U.M1.005, JUS U.M1.006, JUS
U.M1.010, JUS U.M1.011.
Slika 6.10 Prizme čije se zatezanje pri savijanju ispituje
Slika 6.11 Presek u kome je došlo do loma prizme

MASTER RAD
Slika 6.12 Ispitivanje prizme u laboratoriji
Slika 6.13 Ispitane prizme nisu pucale po sredini zbog prisustva mikroarmature

MASTER RAD
Slika 6.14 Preseci u kojima se desio slom betona

MASTER RAD
- Ispitivanje zatezne čvrstoće betona cepanjem
Ispitivanje zatezne čvrstoće betona cepanjem je vršeno na betonskim

cilindrima prečnika 15cm i visine 30cm. Ispitivanje betonskih cilindara je
vršeno u skladu sa standardima JUS U.M1.004, JUS U.M1.005, JUS
U.M1.006, JUS U.M1.022.
Slika 6.15 Ispitivanje cilindara na cepanje

MASTER RAD
- Ispitivanje čvrstoće betona pri smicanju
Oblik (slika 6.13) i dimenzije probnih tela za ispitivanje betona pri smicanju
su preuzeta iz magistarskog rada dr. Predraga Blagojevića. Razlog za odabir
ovakvog oblika je što se stvaranjem određene zone smicanja minimalizuju
dodatni uticaji čvrstoće i mehaničkih svojstava, tako da su dobijeni rezultati
izolovane čvrstoće na smicanje.
Slika 6.16 Ispitivanje probnog tela na cepanje

MASTER RAD
Slika 6.17 Lom betona na tačno predviđenom mestu
Slika 6.18 Presek u kom se desio slom betona

MASTER RAD
6.6 Ispitivanje probnih tela

Sva probna tela su ispitana u tri laboratorije. Na građevinsko-
arhitektonskom fakultetu u Nišu su ispitani uzorci na cepanje i pritisak. Na
mašinskom fakultetu u Nišu su ispitani uzorci na zatezanje pri savijanju. U
laboratoriji firme „Put Inženjering“ iz Niša su ispitivana probna tela na pritisak i na
smicanje.
Slika 6.19 Presa (levo) na Mašinskom fakultetu i presa (desno) u firmi Put Inženjering

MASTER RAD
Slika 6.20 Razlupana betonska kocka
Slika 6.21 Prizme, cilindri i probna tela za ispitivanje smicanja

MASTER RAD
Slika 6.22 Nega betonskih tela
Slika 6.23 Ispitana betonska probna tela

MASTER RAD
Slika 6.24 Neka od preko 350 izlivenih probnih tela

MASTER RAD
7. Rezultati
7.1 Nulta serija

Ova serija probnih tela je bez čeličnih vlakana i služi za upoređivanje
rezultata dobijenih iz ispitivanja probnih tela sa čeličnim vlaknima.
MPa
Etalon (MB40)
50
45,63
45 43,11
40 38,66
35
30
25
19,78
20
15
10
0
2 dana 7 dana 28 dana 90 dana
Dijagram 7.1 Čvrstoća SCC betona na pritisak bez čeličnih vlakana
Etalon (SCC) Čvrstoća posle 28 dana u Mpa

Smicanje 5,70
Savijanje 6,67
Cepanje 3,66

MASTER RAD
7.2.1 Prva serija

Beton sa zapreminskom količinom vlakana 0,5%. Vlakna su sa kukicama
dužine 60mm i debljine 0.75mm, proizvođača „Spajić“ a serijski tip: ZS/N
0.75x60.
MPa Vlakna sa kukicama 0,75/60 (0,5%)

70
59,05
60 54,66
50 44,47
40 34,39
30
20
10
0
Dijagram 7.2 Čvrstoća betona na pritisak sa čeličnim vlakanma ZS/N 0.75x60 (0,5%)
ZS/N 0.75x60 (0,5%) Čvrstoća posle 28 dana u Mpa

Smicanje 3,44
Savijanje 6,18
Cepanje 5,80
Faktor oblika za ovaj tip vlakna iznosi:

𝐿 = 60
𝑑𝑒 = 0,75
𝐿 60
𝑌𝑑 = = = 80
𝑑𝑒 0,75
Faktor oblika je u opsegu granica. Ugradljivost betona za ovu količinu vlakana je
veoma dobra.

MASTER RAD
7.2.2 Druga serija

0.75x60.

70
61,1
60 53,85
50 44,14
40
29,7
30
20
10
0

Smicanje 6,11
Savijanje 11,60
Cepanje 8,40

𝐿 = 60
𝑑𝑒 = 0,75
𝐿 60
𝑌𝑑 = = = 80
𝑑𝑒 0,75

dobra.

MASTER RAD
7.2.3 Treća serija

0.75x60.

60
53,81
50
42,15
38,34
40
30 25,71
20
10
0
Smicanje 3,36
Savijanje 11,99
Cepanje 7,53

𝐿 = 60
𝑑𝑒 = 0,75
𝐿 60
𝑌𝑑 = = = 80
𝑑𝑒 0,75
Faktor oblika je u opsegu granica. Ugradljivost betona za ovu količinu vlakana nije
mnogo otežana.

MASTER RAD
7.2.4 Četvrta serija

0.75x60.
Zbog nedostatka vlakna rađena su i ispitana probna tela samo posle 28 dana.

45 41,58
40
34,16
35
30
25 22,81
20
15
10
5
0
Smicanje 5,58
Savijanje 16,64
Cepanje 8,07
𝐿 = 60
𝑑𝑒 = 0,75
𝐿 60
𝑌𝑑 = = = 80
𝑑𝑒 0,75
otežana.

MASTER RAD
70,0
Čelična vlakna ZS/N 0.75x60
60,0
50,0
40,0
30,0
20,0
10,0
0,0
0 dana 2 dana 7 dana 28 dana 90 dana
Etalon 0,0 19,78 38,66 43,11 45,63
0.5 % 0,0 34,39 44,47 54,66 59,05
1.0 % 0,0 29,7 44,14 53,85 61,1
1.5 % 0,0 25,71 38,34 42,15 53,81
2.0 % 0,0 22,81 34,16 41,58
Dijagram 7.6 Čvrstoća betona na pritisak sa čeličnim vlakanma ZS/N 0.75x60
MPa Vlakna sa kukicama 0,75/60 posle 28 dana

60 54,66 53,85
50
43,11 42,15 41,58
40
30
20
10
0
Etalon 0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
Dijagram 7.7 Čvrstoća betona na pritisak posle 28 dana sa čeličnim vlakanma ZS/N 0.75x60

MASTER RAD
7.3.1 Peta serija

0.75x35.

60
52,62
50 45,78
39,52
40
30 24,79
20
10
0
Smicanje 3,37
Savijanje 6,70
Cepanje 5,49

𝐿 = 35
𝑑𝑒 = 0,75
𝐿 35
𝑌𝑑 = = = 47
𝑑𝑒 0,75
veoma dobra.

MASTER RAD
7.3.2 Šesta serija

0.75x35.
Vlakna sa kukicama 0,75/35 (1,0%)

MPa
60
52,62
50 45,78
39,52
40
30 24,79
20
10
0
Smicanje 4,22
Savijanje 9,15
Cepanje 6,41

𝐿 = 35
𝑑𝑒 = 0,75
𝐿 35
𝑌𝑑 = = = 47
𝑑𝑒 0,75
dobra.

MASTER RAD
7.3.3 Sedma serija

0.75x35.

60 56,66
50 47,05
41,59
40
30 26,47
20
10
0
Smicanje 5,08
Savijanje 11,10
Cepanje 7,99

𝐿 = 35
𝑑𝑒 = 0,75
𝐿 35
𝑌𝑑 = = = 47
𝑑𝑒 0,75
veoma otežana.

MASTER RAD
7.3.4 Osma serija

0.75x35.
Zbog nedostatka vlakna rađena su i ispitana probna tela samo posle 28 dana.

60,0 54,78
50,0
40,0
30,0
20,0
10,0
0,0 0 0 0
0,0
0 2 dana 7 dana 28 dana 90 dana
Smicanje nije vršeno ispitivanje
Savijanje 11,58
Cepanje 9,86

𝐿 = 35
𝑑𝑒 = 0,75
𝐿 35
𝑌𝑑 = = = 47
𝑑𝑒 0,75
Faktor oblika je u opsegu granica. Dobra ugradnja betona sa ovom količinom
vlakana je skoro nemoguća.

MASTER RAD
70,0
60,0
50,0
40,0
30,0
20,0
10,0
0,0
0 2 dana 7 dana 28 dana 90 dana
Etalon 0,0 19,78 38,66 43,11 45,63
0,50% 0,0 24,79 39,52 45,78 52,62
1,00% 0,0 26,47 41,59 47,05 56,66
1,50% 0,0 26,82 45,15 50,47 59,86

60 54,78
50,47
50 45,78 47,05
43,11
40
30
20
10
0
Etalon 0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
Dijagram 7.13 Čvrstoća betona na pritisak posle 28 dana, sa čeličnim vlakanma ZS/N 0.75x35

MASTER RAD
7.4.1 Deveta serija

dužine 50mm i debljine 1mm, proizvođača „Rinol“ a serijski tip: ZS/N 1.0x50.

60 54,51
50 45,45
39,98
40
28,17
30
20
10
0
Dijagram 7.14 Čvrstoća betona na pritisak sa čeličnim vlakanma ZS/N 1.0x50 (0,5)

Smicanje 3,03
Savijanje 7,18
Cepanje 5,15

𝐿 = 50
𝑑𝑒 = 1,0
𝐿 50
𝑌𝑑 = = = 50
𝑑𝑒 1,0
veoma dobra.

MASTER RAD
7.4.2 Deseta serija


70
58,3
60 53,98
50 43,42
40
32,36
30
20
10
0

Smicanje 4,00
Savijanje 10,22
Cepanje 9,07

𝐿 = 50
𝑑𝑒 = 1,0
𝐿 50
𝑌𝑑 = = = 50
𝑑𝑒 1,0
veoma dobra.

MASTER RAD
7.4.3 Jedanaesta serija


70
60,65
60
51,91
50
40,67
40
28,14
30
20
10
0

Smicanje 5,55
Savijanje 10,32
Cepanje 6,55

𝐿 = 50
𝑑𝑒 = 1,0
𝐿 50
𝑌𝑑 = = = 50
𝑑𝑒 1,0
dobra.

MASTER RAD
7.4.4 Dvanaesta serija


50
43,53
45
38,35
40
35
30 27,39
25
20
15
10
5 0
0

Smicanje 4,28
Savijanje 14,64
Cepanje 9,66

𝐿 = 50
𝑑𝑒 = 1,0
𝐿 50
𝑌𝑑 = = = 50
𝑑𝑒 1,0
otežana.

MASTER RAD
70,0
60,0
50,0
40,0
30,0
20,0
10,0
0,0
Etalon 0,0 19,78 38,66 43,11 45,63
0.5 % 0,0 28,17 39,98 45,45 54,51
1.0 % 0,0 32,36 43,42 53,98 58,3
1.5 % 0,0 28,14 40,67 51,91 60,65
2.0 % 0,0 27,39 38,35 43,53

60
53,98
51,91
50 45,45
43,11 43,53
40
30
20
10
0
Etalon 0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
Dijagram 7.19 Čvrstoća betona na pritisak posle 28 dana sa čeličnim vlakanma ZS/N 1.0x50

MASTER RAD
7.5.1 Trinaesta serija

Beton sa zapreminskom količinom vlakana 0,5%. Vlakna su talasasta
dužine 50mm i debljine 1,05mm, proizvođača „Spajić“ a serijski tip: ZSW/N
1.05x50.
MPa Talasasta vlakna 1,05/50 (0,5%)

60
52,56
50 45,21
39,2
40
30,76
30
20
10
0
Dijagram 7.20 Čvrstoća betona na pritisak sa čeličnim vlakanma ZSW/N 1.05x50 (0,5%)
ZSW/N 1.05x35 (0,5%) Čvrstoća posle 28 dana u Mpa
Smicanje 3,51
Savijanje 5,04
Cepanje 4,99

𝐿 = 50
𝑑𝑒 = 1,05
𝐿 50
𝑌𝑑 = = = 48
𝑑𝑒 1,05
Faktor oblika je na donjoj granici. Ugradljivost betona za ovu količinu vlakana je
veoma dobra.

MASTER RAD
7.5.2 Četrnaesta serija

1.05x50.

60 55,19
48,25
50
40,2
40
31,89
30
20
10
0
Smicanje 3,99
Savijanje 7,29
Cepanje 5,51

𝐿 = 50
𝑑𝑒 = 1,05
𝐿 50
𝑌𝑑 = = = 48
𝑑𝑒 1,05
veoma dobra.

MASTER RAD
7.5.3 Petnesta serija

1.05x50.

60
48,96
50
40,92
38,45
40
30 27,84
20
10
0
Smicanje 4,56
Savijanje 7,54
Cepanje 6,47

𝐿 = 50
𝑑𝑒 = 1,05
𝐿 50
𝑌𝑑 = = = 48
𝑑𝑒 1,05
dobra.

MASTER RAD
7.5.4 Šesnesta serija

1.05x50.

60
51,86
50 45,64
40
30
20
10
0 0
0
Smicanje nije vršeno ispitivanje
Savijanje 11,25
Cepanje 10,78

𝐿 = 50
𝑑𝑒 = 1,05
𝐿 50
𝑌𝑑 = = = 48
𝑑𝑒 1,05
otežana.

MASTER RAD
60,0
Čelična vlakna ZSW/N 1.05x50
50,0
40,0
30,0
20,0
10,0
0,0
Etalon 0,0 19,78 38,66 43,11 45,63
0.5 % 0,0 30,76 39,2 45,21 52,56
1.0 % 0,0 31,89 40,2 48,25 55,19
1.5 % 0,0 27,84 38,45 40,92 48,96
2.0 % 0,0 45,64 51,86
Dijagram 7.24 Čvrstoća betona na pritisak sa čeličnim vlakanma ZSW/N 1.05x50
MPa Talasasta vlakna 1,05/50 posle 28 dana

60
51,86
48,25
50 45,21
43,11
40,92
40
30
20
10
0
Etalon 0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
Dijagram 7.25 Čvrstoća betona na pritisak posle 28 dana sa čeličnim vlakanma ZSW/N 1.05x50

MASTER RAD
7.6.1 Sedamnesta serija – Mix 1

Beton sa zapreminskom količinom vlakana 1,5%. U beton su ugrađena dva
tipa vlakana, 0.5% debljine 1mm, dužine 50mm i 1,0% debljine 0.75mm, dužine
35mm. (0.5% ZS/N 1.0x50 + 1.0% ZS/N 0.75x35)
MPa Mix 1 0,75/35 (1,0%) +1,1/50 (0,5%)

60
50,94
50
43,08
40
30 25,7
20
10
0
0
Dijagram 7.26 Čvrstoća betona na pritisak sa prvom mešavinom čeličnih vlakana (1,5%)
Mix 1 (1,5%) Čvrstoća posle 28 dana u Mpa

Smicanje 4,20
Savijanje 11,80
Cepanje 7,08

MASTER RAD
7.6.2 Osamnaesta serija – Mix 2

tipa vlakana, 1.0% debljine 1mm, dužine 50mm i 0,5% debljine 0.75mm, dužine
35mm. (1.0% ZS/N 1.0x50 + 0.5% ZS/N 0.75x35)
MPa Mix 2 0,75/35 (0,5%) +1,1/50 (1,0%)

60
48,34
50
39,86
40
30 24,5
20
10
0
0
Dijagram 7.27 Čvrstoća betona na pritisak sa drugom mešavinom čeličnih vlakana (1,5%)
Smicanje 4,32
Savijanje 12,56
Cepanje 7,02

MASTER RAD
7.6.3 Devetnaesta serija – Mix 3

tipa vlakana, 0.75% debljine 1mm, dužine 50mm i 0,75% debljine 0.75mm,
dužine 35mm. (0.75% ZS/N 1.0x50 + 0.75% ZS/N 0.75x35)
MPa Mix 3 0,75/35 (0,75%) +1,1/50 (0,75%)

50
43,53
45
38,35
40
35
30 27,3
25
20
15
10
5 0
0
Dijagram 7.28 Čvrstoća betona na pritisak sa trećom mešavinom čeličnih vlakana (1,5%)
Smicanje 5,35
Savijanje 11,25
Cepanje 9,59

MASTER RAD
60 Mešavine čeličnih vlakana (1.5%)

50
40
30
20
10
0
Etalon 0 0 0 0
Mix 1 0,0 25,7 43,08 50,94
Mix 2 0,0 24,5 39,86 48,34
Mix 3 0,0 27,3 38,35 43,53
Dijagram 7.29 Čvrstoća betona na pritisak sa mešavinama čeličnih vlakana
MPa Mešavine vlakana posle 28 dana

60,00 56,02
50,94
48,34
50,00
43,11
40,00
30,00
20,00
10,00
0,00
Mix 1 Mix 2 Mix 3 Etalon
Dijagram 7.30 Čvrstoća betona na pritisak posle 28 dana sa mešavinama čeličnih vlakana

MASTER RAD
7.7 Dijagrami čvrstoća na zatezanje pri savijanju
Čvrstoće na zatezanje pri savijanju posle 28 dana za tip vlakna

MPa
ZS/N 0,75x60
18 16,64
16
14
11,60 11,99
12
10
8
6,18
6
4
2
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
Dijagram 7.31 Čvrstoća betona na zatezanje pri savijanju posle 28 dana.

Prikazani rezultati su za čelična vlakna ZS/N 0,75x60

MPa
ZS/N 1,0x50
16 14,64
14
12
10,22 10,32
10
8 7,18
6
4
2
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %

Prikazani rezultati su za čelična vlakna ZS/N 1.0x50

MASTER RAD

MPa
ZS/N 0,75x35
14,00
11,10 11,58
12,00
10,00 9,15
8,00 6,70
6,00
4,00
2,00
0,00
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %

Čvrstoće na zatezanje prisavijanju posle 28 dana za tip vlakna

MPa
ZSW/N 1.05x50
12,00 11,25
10,00
8,00 7,29 7,54
6,00 5,04
4,00
2,00
0,00
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %

Prikazani rezultati su za čelična vlakna ZSW/N 1,05x50

MASTER RAD
Čvrstoće na zatezanje pri savijanju posle 28 dana za

MPa
Mix 1, Mix 2, Mix 3
13,00
12,56
12,50
12,00 11,80
11,50 11,25
11,00
10,50
M1 M2 M3

Prikazani rezultati su za mešavine čeličnih vlakana.
7.8 Dijagrami čvrstoća na cepanje
Čvrstoće na cepanje posle 28 dana za tip vlakna

MPa
ZS/N 0,75x60
7
6,11
6 5,58
4 3,44 3,36
3
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
Dijagram 7.36 Čvrstoća betona na cepanje posle 28 dana.


MASTER RAD

MPa
ZS/N 1,0x50
6 5,55
5
4,28
4,00
4
3,03
3
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %


MPa
ZS/N 0,75x35
6
5,08
5
4,22
4
3,37
3
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %


MASTER RAD

MPa
ZSW/N 1,05x50
5,00 4,56
4,50 3,99
4,00 3,51
3,50
3,00
2,50
2,00
1,50
1,00
0,50
0,00
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %

Čvrstoće na cepanje posle 28 dana za Mix 1, Mix2 i Mix 3

MPa
6,00
5,35
5,00
4,20 4,32
4,00
3,00
2,00
1,00
0,00
M1 M2 M3

Prikazani rezultati su za mešavine čeličnih vlakana

MASTER RAD
7.9 Dijagrami čvrstoća na smicanje
Čvrstoće na smicanje posle 28 dana za tip vlakna

MPa
ZS/N 0,75x60
9,00 8,40
8,07
8,00 7,53
7,00
5,80
6,00
5,00
4,00
3,00
2,00
1,00
0,00
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
Dijagram 7.41 Čvrstoća betona na smicanje posle 28 dana.


MPa
ZS/N 1,0x50
12
9,66
10 9,07
8
6,55
6 5,15
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %


MASTER RAD

MPa
ZS/N 0,75x35
12
9,86
10
7,99
8
6,41
6 5,49
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %


MPa
ZSW/N 1,05x50
12,00 10,78
10,00
8,00
6,47
6,00 5,51
4,99
4,00
2,00
0,00
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %


MASTER RAD
Čvrstoće na smicanje posle 28 dana za Mix 1, Mix 2, Mix 3

MPa
12,00
9,59
10,00
8,00 7,08 7,02
6,00
4,00
2,00
0,00
M1 M2 M3

Prikazani rezultati su za mešavine čeličnih vlakana

MASTER RAD
7.10 Uporedni dijagrami čvrstoća
18
MPa 16,64
Čvrstoće na zatezanje pri savijanju posle 28 dana
16
14,64
14
12,56
11,99 11,80 11,58
12 11,60
11,10 11,25 11,25
10,22 10,32
10 9,15
8 7,29 7,54
7,18
6,70 6,67 6,67 6,67 6,67
6,18
6 5,04
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
ZS/N 0.75x60 6,18 11,60 11,99 16,64
ZS/N 1.00x50 7,18 10,22 10,32 14,64
ZS/N 0.75x35 6,70 9,15 11,10 11,58
ZSW/N 1.05x50 5,04 7,29 7,54 11,25
M1 11,80
M2 12,56
M3 11,25
Etalon 6,67 6,67 6,67 6,67
Dijagram 7.46 Čvrstoće betona na zatezanje pri savijanju posle 28 dana, za sve tipove čeličnih
vlakna i sve procente armiranja
Rezultati se poboljšavaju sa povećanjem količine čeličnih vlakana u betonu.

Čelična vlakna dužine 60mm se ističu jer su dala najbolje rezultate pri svim
procentima armiranja koja su ispitivana. Posle njih slede vlakna dužine 50mm i
debljine 1mm.

MASTER RAD
7
MPa
Čvrstoće na cepanje posle 28 dana
6,11
6
5,55 5,58
5,35
5,08
5
4,56 4,32
4,22 4,28
4,20
4,00 3,99
4 3,51
3,66 3,66 3,66 3,66
3,44 3,37 3,36
3,03
3
0
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
ZS/N 0.75x60 3,44 6,11 3,36 5,58
ZS/N 1.00x50 3,03 4,00 5,55 4,28
ZS/N 0.75x35 3,37 4,22 5,08
ZSW/N 1.05x50 3,51 3,99 4,56
M1 4,20
M2 4,32
M3 5,35
Etalon 3,66 3,66 3,66 3,66
Dijagram 7.47 Čvrstoće betona na cepanje posle 28 dana, za sve tipove čeličnih vlakna i sve
procente armiranja
Kod ispitivanja cilindara rezultati se nisu znatno poboljšavali sa povećanjem

količine čeličnih vlakana. I u ovim ispitivanjima se ističu čelična vlakna dužine
60mm osim kod serije sa 1,5% zapreminske težine vlakana. Ova vlakna bi trebalo
ponovo ispitati za taj procenat armiranja jer postoji šansa da probna tela nisu bila
dobra. Za njima slede vlakna dužine 35mm takođe debljine 0,75mm dok su
rezultati ostalih vlakana približno slični.

MASTER RAD
12,00
MPa
Čvrstoće na smicanje posle 28 dana 10,78
10,00 9,59 9,66 9,86

9,07
8,40
7,99 8,07
8,00 7,53 7,08
7,02
6,41 6,55 6,47
5,80 5,49 5,70 5,70 5,70 5,70
6,00 5,51
5,15 4,99
4,00
2,00
0,00
0.5 % 1.0 % 1.5 % 2.0 %
ZS/N 0.75x60 5,80 8,40 7,53 8,07
ZS/N 1.00x50 5,15 9,07 6,55 9,66
ZS/N 0.75x35 5,49 6,41 7,99 9,86
ZSW/N 1.05x50 4,99 5,51 6,47 10,78
M1 7,08
M2 7,02
M3 9,59
Etalon 5,70 5,70 5,70 5,70
Dijagram 7.48 Čvrstoće betona na smicanje posle 28 dana, za sve tipove čeličnih vlakna i sve
procente armiranja
Kod ispitivanja na smicanje se ponovo primećuju bolji rezultati sa većim

procentom armiranja. Zbog „šarenih“ rezultata ne može se sa preciznošću reći
koji tip vlakna daje najbolje rezultate ali se može reći da vlakna tek pri procentu
armiranja 1,5% pa naviše daju znatnu čvrstoću betonu na smicanje.

MASTER RAD
8. Dimenzionisanje rožnjače mikroarmiranim betonom

U ovom poglavlju je izvršeno dimenzionisnje rožnjače mikroarmiranim
betonom na osnovu rezultata dobijenih iz eksperimenata. Jedan deo zatezanja u
preseku prima beton ojačan čeličnim vlaknima a drugi deo armatura u rebru
rožnjače. Dimenzionisana je rožnjača T60 koja je prethodno [5] dimenzionisana
klasičnim postupkom. Novodobijeni rezultati su upoređeni sa starim a zatim
urađena ekonomska analiza. Rožnjača je armirana čeličnim vlaknima tipa ZS/N
0,75x60, sa procentom armiranja od 1,0%.
8.1 Analiza opterećenja (preuzeto iz diplomskog rada [5] sa osnovnih studija)
- Stalno opterećenje:
PVC folija 0,02 kN/m2
termoizolacija 0,03 kN/m2
profilisani lim 0,07 kN/m2
instalacije 0,20 kN/m2
Σ=0,32 kN/m2
- Sopstvena težina nosača
G = 2.81 kN/m’
- Povremeno opterećenje:
vetar 0,30 kN/m2
sneg 0,75 kN/m2
Σ=1,05 kN/m2
Rožnjače su na rasteru od 2,33 metra
g = 2,81+0,32·2,33 = 3,56 kN/m’
p = 1,05·2,33 = 2,45 kN/m’

MASTER RAD
8.2 Dimenzionisanje rožnjače klasičnom armaturom
MB30 → 𝑓𝑏 = 20,5𝑀𝑃𝑎
B500 → 𝜎𝑣 = 500𝑀𝑃𝑎
𝑔 ∙ 𝑙 2 3,56 ∙ 152
𝑀𝑔 = = = 100,13𝑘𝑁𝑚
8 8
𝑝 ∙ 𝑙 2 2,45 ∙ 152
𝑀𝑝 = = = 68,91𝑘𝑁𝑚
8 8
𝑀𝑢 = 1,6 ∙ 𝑀𝑔 + 1,8 ∙ 𝑀𝑝 = 284,3𝑘𝑁𝑚
𝑏 = 40𝑐𝑚
𝑏𝑟 = 15𝑐𝑚
𝑑𝑓 = 10𝑐𝑚
𝑑 = 60𝑐𝑚
ℎ = 55𝑐𝑚
ℎ 55
𝑘= = = 2,954
𝑀 284,3 ∙ 102
√ 𝑢 √
𝑓𝑏 ∙ 𝑏 20,5 ∙ 10−1 ∙ 40
Za k = 2,943:
𝑠 = 0,179
𝜇 = 12,389
𝜉 = 0,932
𝜀𝑏 = 2,725‰
𝑥 = 𝑠 ∙ ℎ = 0,179 ∙ 55 = 9,85𝑐𝑚 → poprečni presek se posmatra kao pravougaoni
Koeficijent armiranja:
𝑓𝑏 20,5
𝜇=𝜇∙ = 12,389 ∙ = 0,508% < 𝜇𝑚𝑖𝑛 = 0,2%
𝜎𝑣 500
Površina zategnute armature:
𝜇 0,508
𝐴𝑎,1 = 𝑏 ∙ ℎ ∙ = 40 ∙ 55 ∙ = 11,18𝑐𝑚2
100 100
Usvojena armatura bi bila 4RØ19 (𝐴𝑎,1 = 11,34𝑐𝑚2 )

MASTER RAD
8.3 Dimenzionisanje rožnjače mikroarmiranim betonom

8.3.1 Procenat armiranja je 1,0% a granična nosivost na zatezanje pri savijanju je
bez koeficijenta redukcije
𝑓𝑏𝑧𝑠 = 11,6𝑀𝑃𝑎 – zatezna čvrstoća betona pri savijanju
𝑥 = 𝑠 ∙ ℎ = 0,179 ∙ 55 = 9,85𝑐𝑚 ≈ 10𝑐𝑚 → pritisnuta je cela flanša T nosača
𝑧 = 0,9 ∙ ℎ = 0,9 ∙ 55 = 49,5𝑐𝑚
𝑀𝑢 28430𝑘𝑁𝑐𝑚
𝑧𝑎 = = = 574,3𝑘𝑁
𝑧 49,5𝑐𝑚
Dijagram naponskog stanja u betonskom preseku kada je element izložan
savijanju je predstavljen slikom 8.1. U ovom slučaju silu zatezanja prima samo
armatura.
Slika 8.1 Naponsko stanje u betonskom preseku,

+ označava pritisak, a – zatezanje
Potrebna površina zategnute armature se određuje iz ravnoteže normalnih sila:
𝑧𝑎 = 𝐷𝑏𝑢
Gde je:
𝐷𝑏𝑢 – rezultanta pritiskajućih sila u betonu
𝑧𝑎 – rezultanta sila zatezanja u armaturi
𝑧 – krak sprega unutrašnjih sila 𝐷𝑏𝑢 i 𝑧𝑎
𝑥 – udaljenje neutralne linije od pritisnute armature

MASTER RAD
Ako se doda mikroarmatura betonu onda deo zatezanja primaju čelična

vlakna a drugi deo armatura. Aproksimirani dijagram naponskog stanja u betonu
sa čeličnim vlaknima, korišćen u proračunu, je prikazan na slici 8.2.
Slika 8.2 Približno naponsko stanje u mikroarmiranom betonskom preseku,

+ označava pritisak, a - zatezanje
Iz sume momenata u tački gde deluje Dbu dobija se sledeći izraz:

𝛴𝑀𝑏𝑢 = 𝑧𝑎𝐼𝐼 ∙ 𝑧 + 𝑧𝑏 ∙ 𝑧2
𝑧𝑏 = 𝑓𝑏𝑧𝑠 ∙ 𝑏𝑟 ∙ (𝑑 − 𝑥) = 1,16 ∙ 15 ∙ 50 = 825𝑘𝑁
𝑀𝑢 − 𝑧𝑏 ∙ 𝑧2 284,3 − 825 ∙ 0,3
𝑧𝑎𝐼𝐼 = = = 74𝑘𝑁
𝑧 0,495
Moment koji prima armatura iznosi:
𝐼𝐼
𝑀𝑏𝑎 = 𝑧𝑎𝐼𝐼 ∙ 𝑧 = 74 ∙ 0,495 = 37𝑘𝑁𝑚
ℎ 55
𝑘= = = 8,188
37 ∙ 102
𝑀𝐼𝐼 √
√ 𝑏𝑎 20,5 ∙ 10−1 ∙ 40
𝑓𝑏 ∙ 𝑏
Za k = 8,169:
𝑠 = 0,057
𝜇 = 1,528

MASTER RAD
𝑓𝑏 20,5
𝜇=𝜇∙ = 1,528 ∙ = 0,07%
𝜎𝑣 500
Koeficijent armiranja je manji od minimalnog ali zbog prisustva čeličnih vlakana,
u proračun površine zategnute armature se ulazi sa proračunatim koeficijentom
armiranja.
𝜇 0,07
𝐴𝐼𝐼
𝑎,1 = 𝑏 ∙ ℎ ∙ = 40 ∙ 55 ∙ = 1,54𝑐𝑚2
100 100
8.3.2 Procenat armiranja je 1,0% a granična nosivost na zatezanje pri savijanju je

sa koeficijentom redukcije
Analogno prethodnom primeru, proračunata je potrebna armatura kada se
u obzir uzme i redukcioni koeficijent granične čvrstoće zatezanja pri savijanju.
Ovaj koeficijent iznosi 0,7.
𝑓𝑏𝑧𝑠 = 11,6𝑀𝑃𝑎
0,7
𝑓𝑏𝑧𝑠 = 8,1𝑀𝑃𝑎
𝑥 = 𝑠 ∙ ℎ = 0,179 ∙ 55 = 9,85𝑐𝑚 ≈ 10𝑐𝑚 → pritisnuta je cela flanša T nosača
𝑧 = 0,9 ∙ ℎ = 0,9 ∙ 55 = 49,5𝑐𝑚
𝑀𝑢 28430𝑘𝑁𝑐𝑚
𝑧𝑎 = = = 574,3𝑘𝑁
𝑧 49,5𝑐𝑚
Kada samo armatura prima zatezanje važi jednačina:
𝑧𝑎 = 𝐷𝑏𝑢
Ako se doda mikroarmatura betonu onda deo zatezanja prima mikroarmirani
beton a ostatak armatura
𝛴𝑀𝑏𝑢 = 𝑧𝑎𝐼𝐼 ∙ 𝑧 + 𝑧𝑏 ∙ 𝑧2
𝑧𝑏 = 𝑓𝑏𝑧𝑠 ∙ 𝑏𝑟 ∙ (𝑑 − 𝑥) = 0,81 ∙ 15 ∙ 50 = 608𝑘𝑁
𝑀𝑢 − 𝑧𝑏 ∙ 𝑧2 284,3 − 608 ∙ 0,3
𝑧𝑎𝐼𝐼 = = = 206𝑘𝑁
𝑧 0,495

MASTER RAD
Moment koji prima armatura iznosi:

𝐼𝐼
𝑀𝑏𝑎 = 𝑧𝑎𝐼𝐼 ∙ 𝑧 = 206 ∙ 0,495 = 101,9𝑘𝑁𝑚
ℎ 55
𝑘= = = 4,934
101,9 ∙ 102
𝑀𝐼𝐼 √
√ 𝑏𝑎 20,5 ∙ 10−1 ∙ 40
𝑓𝑏 ∙ 𝑏
Za k = 4,917:
𝑠 = 0,097
𝜇 = 4,283
𝑓𝑏 20,5
𝜇=𝜇∙ = 4,283 ∙ = 0,18%
𝜎𝑣 500
𝜇 0,18
𝐴𝐼𝐼
𝑎,1 = 𝑏 ∙ ℎ ∙ = 40 ∙ 55 ∙ = 3,96𝑐𝑚2
100 100
8.4 Ekonomska analiza

Potrebna armatura dobijena proračunom u poglavlju 8.2 je 4RØ19, dužine
po 14 metara i ukupne težine 128kg. Trenutna cena armature na tržištu je 0,5€
/kg, dok cena sa savijanjem i ugradnjom iznosi oko 0,85€/kg, što daje cenu
koštanja glavne armature od 110€
Količina vlakana potrebna za armiranje ove rožnjače procentom armiranja
1,0% je 132kg. Pored vlakana je potrebno i 2RØ10 ukupne težine 18kg, kada se
izostavi koeficijent redukcije. Cena vlakana kojim je izvršen proračun je 0,8€/kg
dok trošak ugradnje skoro da ne postoji. Cena glavne armature i čeličnih vlakana
iznosi 121€
Kada se proračun izvrši sa koeficijentom redukcije zatezne čvrstoće pri
savijanju onda je ptrebna glavna armatura 2RØ16 ukupne težine 45kg. Cena
glavne armature i čeličnih vlakana je prethodno navedena i ukupno iznosi 145€.
Izostavljanjem uzengija osim na mestima oslonaca, cena proizvodnje
rožnjače se drastično smanjuje na 80-85€ po komadu!

MASTER RAD
9. Zaključak
Obimnim eksperimentalnim istraživanjem obavljenim u više akreditovanih
laboratorija dobijeni su konkretni rezultati iz oblasti mikroarmiranog betona sa
čeličnim vlaknima. Prirast čvrstoće na pritisak u prva dva dana ne zavisi mnogo
od tipa i količine čeličnih vlakana već od nege betona. Čvrstoća na pritisak se
povećava do 18% ali se takođe javilo smanjenje čvrstoće što se može prepisati
lošijem kvalitetu betona ili lošoj ugradnji betona u kalupe. Čvrstoće na zatezanje
pri savijanju se povećavaju sa povećanjem procenta armiranja. Isto se može reći
i za čvrstoću na smicanje koja se povećava sa povećanjem količine
mikroarmature. Čvrstoća na cepanje se povećava tek pri armiranju od 1% i ne
povećava se sa povećanjem količine čeličnih vlakana. Rezultati probnih tela u
kojima su ugrađene mešavine čeličnih vlakana ne odstupaju mnogo od rezultata
ispitivanih uzoraka sa jednim tipom vlakna. Detaljnom analizom rezultata
zaključeno je da se jedan tip vlakna ističe boljim rezultatima od ostalih tipova. Taj
tip je ZS/N 0,75x60 proizvođača Spajić. Ovaj tip vlakana je najprimenjeniji u
praktičnoj upotrebi što potvrđuje ispravnost obavljenih eksperimenata.
Upotreba mikroarmiranog betona znatno smanjuje potrebnu količinu glavne
armature u zategnutoj zoni. Zbog veće cene proizvodnje čeličnih vlakana
smanjena je konkurentnost klasičnoj armaturi, međutim ako bi se konstruktivni
element radio bez uzengija, što je u praksi rađeno, onda je mikroarmatura itekako
konkurentna jer se pored smanjenja količine armature, smanjuje radna snaga i
što je najvažnije vreme izrade betonskog elementa. Najekonomičnija primena bi
bila kod prethodnonapregnutih prefabrikovanih betonskih elemenata kada bi se
izostavila glavna armatura i uzengije. U tom slučaju sva naprezanja bi primili
kablovi i mikroarmatura.

MASTER RAD
10. Literatura
[1] Magistarski rad na temu proučavanja graničnih stanja mikroarmiranog betona/

Predrag Plagojević/ Građevinski fakultet u Nišu, 1996
[2] Betonske konstrukcije/ Dušan Najdanović/ Gros knjiga Beograd, 1995
[3] Pravilnik za beton i armirani beton (BAB 87)/ 1987
[4] Master rad na temu mikroarmiranih betona/ Gustav Rafai/ Građevinski fakultet u
Subotici, 2014
[5] Diplomski rad na temu betonskih konstrukcija/ Denis Milenović/ Građevinski fakultet
u Nišu, 2014
[6] Armirani beton 1-3/ Ž. Radosavljević, D. Bajić/ Građevinska knjiga Beograd,1990
[7] Tehnologija betona/ Zoran Grdić/ Građevinsko-arhitektonski fakultet Niš, 2011

Master Rad - Denis Milenović 2015

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Master Rad - Denis Milenović 2015

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Master Rad - Denis Milenović 2015

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISTRAŽIVAČKI RAD IZ PREDMETA

Denis Milenović MRG 179/13 2015

Izražavam veliku zahvalnost svom mentoru Prof. Dr Predragu Blagojeviću

Denis Milenović MRG 179/13 2015

Potrebno je izvršiti eksperimentalna istraživanja iz oblasti mikroarmiranog

Rad je iz oblasti Betonskih konstrukcija, i treba da sadrži:

- Objašnjenje pojma mikroarmirani beton

Denis Milenović MRG 179/13 2015

Denis Milenović MRG 179/13 2015

5. MIKROARMIRANI BETON U PRAKSI ................................................41

Denis Milenović MRG 179/13 2015

7.3.4 Osma serija . . . . . . . . 83

Denis Milenović MRG 179/13 2015

Denis Milenović d.i.g 2015 1

Istraživanje je izvršeno na uzorku od 350 probnih tela pri čemu je menjana

Denis Milenović d.i.g 2015 2

2.1 Istorija betona

Primena i razvoj betona ide paralelno sa razvojem hidrauličkog veziva. Beton je

2.2 Istorija armiranog betona

Denis Milenović d.i.g 2015 3

2.3 Istorija mikroarmiranog betona

Denis Milenović d.i.g 2015 4

Mikroarmirani beton je beton koji sadrži mikroarmaturu u vidu vlakana. Ta

Podela vlakana prema sirovini od koje se prave

-Metalna : karbonski čelik, legure čelika i aluminijum

-Prirodna i prerađena : azbest, karbon, celuloza,

-Sintetička : polipropilen, najlon, polivinilalkohol

Slika 3.1 Vlakna od jute

Denis Milenović d.i.g 2015 5

3.1 Čelična vlakna

Čelična vlakna su napravljena od hladno vučene čelične žice, različitih

Geometrijski razlikujemo sledeće vrste vlakana:

- Čelična vlakna sa kukicama

- Ravna čelična vlakna sa ravnom površinom

- Ravna čelična vlakna sa grifovanom površinom

- Valovita čelična vlakna

Denis Milenović d.i.g 2015 6

Slika 3.9 Čelična 5D, 4D i 3D vlakna

Slika 3.10 Čelično 5D vlakno u betonu

Slika 3.11 Uporedni dijagrami čeličnih 5D, 4D i 3D vlakana

Na dijagramu levo sa slike 3.11 je prikazana zavisnost između izduženja i

Denis Milenović d.i.g 2015 7

Čelična vlakna su vrsta građevinskog materijala koji znatno doprinosi

Prednosti čeličnih vlakana su:

- Zamenjuju armaturnu mrežu

- Jednostavnija i brža ugradnja betona

- Smanjeni troškovi ugradnje

- Savršeno sjedinjenje sa betonom

- Sprečavanje pojave pukotina u betonu

- Veća mehanička otpornost na udarce

- Dobijanje betona koji je trajniji i otporniji na starenje i koroziju

Efikasnost vlakana pri mikroarmiranju zavisi od njihovog načina obrade, oblika

Vlakna sa većom čvrstoćom ne daju kompozite sa većom čvrstoćom jer se

Denis Milenović d.i.g 2015 8

Za razliku od klasično armiranog betona kod koga se postpukotinska

Velikim brojem ispitivanja različitih naučnika, potvrđeno je da je beton sa

Ispitivanja koja su sprovedena u Americi nad vlaknima koja se koriste u