JEZIK DA LI GOVORITE SRPSKI?

Čak 90% ljudi pravi ove

gramatičke greške!
www.juznibanat.rs /da-li-govorite-srpski-cak-90-ljudi-pravi-ove-gramaticke-greske/

Bilo da pišu ćirilicom (koja je po Ustavu zvanično pismo) ili latinicom kao ravnopravnim pismom, Srbi najčešće
prave ovih 15 pravopisnih grešaka. Skrećemo vam pažnju na njih i dajemo ispravke istih, sa ciljem da se
nepismenost jednom za svagda iskoreni. Sačuvajmo i poštujmo srpski jezik, jer bez jezika nema ni nacije.

1. Ako NEZNAŠ, onda zaista ne znaš. Ipak, vrlo je lako naučiti koja se četiri glagola sa negacijom u srpskom
jeziku pišu spojeno – neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Dakle,
pravilno je NE ZNAM, NE MOGU, NE ŽELIM, NE UMEM, NE VREDI, NE ČEKAJ ME…

2. Gorenavedeno pravilo važi samo za glagole. Kod prideva i imenica rečca NE srasta sa drugom reči, pa tako
imamo NEČOVEKA, NEZNANJE, NEZRELOG ILI NEPISMENOG, a NE – NE ČOVEKA, NE PISMENOG…

3. DALI ste vi ovo razumeli? Jeste, ako reč DALI shvatate samo kao glagol DATI upotrebljen u 2. licu množine
perfekta. DA LI se kao pitanje uvek piše odvojeno. Kao i JE LI, BI LI, HOĆEMO LI… Skraćeni oblici pišu se
ovako: DA L’, JE L’… NIKAKO BEZ APOSTROFA I NIKAD SPOJENO!

4. JER vam srpski jezik zaista toliko težak, JEL ste bili lenji u školi da ga naučite? Nikada ne mešajte JER I
“JEL”, premda ne samo da nisu iste vrste reči, već reč “JEL” ne postoji. Piše se samo JE L’ umesto JE LI.

5. Ne piše se HVALI, nego FALI. Nije PROTESTVOVATI, već PROTESTOVATI. Nikako EURO, nego EVRO.
Ne PRECEDNIK, već PREDSEDNIK… Ali, POTPREDSEDNIK, a ne PODPRECEDNIK! Nije RADOSAN i
ČASAN već RADOSTAN I ČASTAN. TRENUCI I ZADACI pravilno je umesto TRENUTCI I ZADATCI. Kaže se
IZVINIO sam se, a ne IZVINUO sam se (od glagola IZVINITI SE).

6. Pišemo JA BIH, ali TI BI, ON BI, MI BISMO, VI BISTE, ONI BI. NIKAKO JA BI i TI BIH!

7. BIO, RADIO, POPRAVIO, UREDIO, NAMESTIO… Već i vrapci na grani trebalo bi da znaju da BIJO nije
odlika pismenog čoveka.

8. Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko SUMLJA da niste
VIŠLJI.

9. Ako putujete kolima i jedete kašikom vi ste bolji poznavalac jezika od nekoga ko putuje SA KOLIMA ili
jede SA KAŠIKOM. Naročito ako jede S’ KAŠIKOM, mora mu se objasniti da apostrof NIKADA ne ide uz
skraćeni oblik predloga S, čak i kada se pravilno upotrebljava (npr. S NAMA, S NJIM).

10. – U VEZI TOGA želiš da se konsultuješ SAMNOM? – Ščim? Kaže se U VEZI SA TIM i SA ČIM ili S ČIM , a
ne ŠČIM. SAMNOM nikako ne može biti pravilno, jer se piše SA MNOM, SA TOBOM, SA NJOM…

11. SVO VREME nisam SNIKIM želeo da se družim na ekskurziji. SVE VREME bio si samo u zabludi da se piše
SNIKIM umesto pravilnog NI SA KIM, kao što se piše i NI SA ČIM, NI SA JEDNIM… I kao što se kaže SVE
VREME, a ne SVO VREME.

12. Obzirom da sam bijo na koncertu, vido sam mnogo slušaoca i gledaoca u sali. S OBZIROM NA TO da sam
BIO na koncertu, VIDEO sam mnogo SLUŠALACA I GLEDALACA u sali.

13. Dr. Ristić je najstrožiji lekar u bolnici. Iza skraćenice za oznaku profesije “dr” NIKADA se ne piše tačka,
jer je “dr.” sa tačkom skraćenica za reč DRUGI odn. DRUGO, a koristi se najčešće prilikom nabrajanja. Kaže se
NAJSTROŽI, jer pravilna komparacija prideva glasi ovako: STROG – STROŽI – NAJSTROŽI, kao i VISOK –
VIŠI – NAJVIŠI.
1/2
14. – Dobar dan, želite li burek za poneti. – Da, ješću ga kući.

Pravilno je ZA NOŠENJE i KOD KUĆE.

15. – Poćiću ka Beograđanci i čak šta više popeću se na njen zadnji sprat. Piše se POĆI ĆU, ČAK ili ŠTAVIŠE
(pleonazam je pisati i ČAK i ŠTAVIŠE) i Beograđanki (jer je naziv zgrade Beograđanke nastao od vlastite
imenice koja označava stanovnicu Beograda). Zadnji se koristi u smislu poslednji. Pravilno je pisati i ZADNJI I
POSLEDNJI. Zadnji nije samo suprotno od prednji, čime se mnogi vode pri upotrebi ovih reči.

Izvor: BKTVNews/opanak.rs

2/2