Nega I Ishrana Odojčeda PDF

Nega i ishrana odojčeda
NEGA I ISHRANA
ODOJČEDA
GLAVA I
ija
ZAŠTITA MAJKE I DETETA PRE ROĐENJA
(ANTITELNA ZAŠTITA)
Brzi industrijsko-tehnološki razvoj, pored neosporne dobrobiti, stvara brojne ekološke,

zdravstvene, psihološke, socijalne i druge probleme. U tom industrijskom haosu u opasnosti je i
sam materinski instikt koji održava ceo svet. Napisana su mnoga naučna upozorenja da bi se
sprečile pogubne posledice takvog razvoja. Dete, anđeo božanske ljubavi, je predodređeno da živi
radosno u porodičnoj harmoniji, u čistoj prirodnoj sredini i društvu koje će svom potmstvu
dr
obezbediti srećno detinjstvo. Jer, "ništa na ovom zemaljskom šaru nije vredno jedne dečije suze",
reče slavni Dostojevski.
Briga za dete počinje još pre njegovog rođenja, čak i pre začeća. Pošto se mnoge bolesti i
sklonosti nasleđuju, roditelji su dužni da se konsultuju sa svojim lekarom i posete genetsko
savetovalište. Genetika (nauka o nasleđivanju) je izuzetno napredovala u poslednjem veku.
Zahvaljujući njoj, moguće je još u periodu trudnoće otkriti mane i nasledne bolesti pre rođenja.
Lečenjem i savetima veliki broj ovih obolenja može da se spreči ili, bar, ublaži.
Dete može naslediti bolest od jednog roditelja, može naslediti bolest od oba roditelja, a
An
neke se bolesti mogu naslediti i od dalekih predaka.
I kod starijih roditelja treba misliti na zdravlje deteta, jer rađanje deteta u poznim
godinama je, takođe, opasnost za nastajanje izvesnih oboljenja (doun sindrom).
Na kraju, ishrana i način života trudnice imaju veliki uticaj na zdravlje njihovog budućeg
deteta.
Ishrana i nega trudnice
Trajanje trudnoće iznosi devet kalendarskih meseci ili četrdeset nedelja. U tom periodu se
razvijaju svi organi i delovi tela deteta i ono postaje sposobno za samostalni
život.
Oplođeno jajašce je veliko 1/10 mm. Prvih dana se hrani iz svojih rezervi, ali čim se
usadi u sluzokožu materice, počinje da isisava hranu iz majčine krvi. Svaka ćelija oplođenog
Andrija strana 1
jajeta ima određenu funkciju u razvijanju budućeg deteta. Ćelije na površini stvaraju male čupice
kojim se pričvrsti za zid materice. Iz njih se razvija placenta ili posteljica.Druga grupa
formira krvne sudove kojima se plod vezuje sa posteljicom i služi za donošenje hrane i odnošenj
nepotrebnih materija u krv majke. To je pupčana vrpca. Iz ćelija u unutrašnjosti jajeta formira se
plod koji se širi u unutrašnjost materice i tamo se razvija zaštićen plodovom vodom i posteljicom.
Fetus ili plod već krajem trećeg meseca ima formirane sve organe i jasno se mogu videti svi
delovi tela, čak i pol budućeg deteta.
Oko polovine trudnoće, majka oseća pokrete ploda i čak se mogu čuti i otkucaji srca
deteta ako se prisloni uvo na stomak majke. Obično se kaže da je dete tada "oživelo", ali dete je
živo od samog začeća i ovi pokreti su samo znaci da su kosti i mišići ploda toliko ojačali da ih
majka oseća.
Krajem sedmog meseca trudnoće, plod je toliko razvijen da se može održati u životu
stručnom negom čak i kod prevremenog porođaja.
ija
Zdrava, dobro negovana i dobro hranjena žena podnosi bez teškoće trudnoću i porođaj.
Pogrešno je posmatrati trudnoću kao neku bolest, jer je ženin organizam stvoren za reprodukciju,
ali je u ovom periodu veoma važno da način života i ishrana žene budu takvi da to odgovara i njoj
i detetu, jer ova dva organizma u tom periodu funkcionišu kao jedan. Budućoj majci se
preporučuje da od prvih nedelja trudnoće posećuje redovno savetovalište za trudnice, gde će
dobiti sva uputstva o životu u ovom periodu i gde će se nadgledati dalji tok trudnoće.
Savetovalašte za trudnice
dr
Cilj je da se prati zdravstveno stanje trudne žene i ploda, da se na vreme identifikuje
trudnoća sa visokim rizikom koja zahteva posebnu brigu za majku i plod i da se svim trudnim
ženama pruži podrška, daju odgovarajući saveti i informacije.
Kada se postavi dijagnoza trudnoće, neophodno je:
- izmeriti telesnu težinu žene
- uraditi laboratoriju: mokraća i krvna slika
An
- odrediti krvnu grupu i rezus faktor
Na prvom pregledu, lekar upoznaje trudnicu sa normalnim tokom trudnoće i fiziološkim
promenama koje prate. Tokom sledećih pregleda, daju se saveti o ishrani tokom trudnoće,
pripremi za dojenje, vežbama, štetnosti pušenja i uzimanja alkohola i droge i o upotrebe lekova u
toku trudnoće.
Neophodno je obaviti ultrazvučni pregled tri puta u toku trudnoće. Prvi između 8 i 12
nedelja trudnoće; drugi - između 16-20 nedelja trudnoće i treći - između 32. i 36. nedelje
trudnoće. Kod žena kod kojih postoji pretpostavka o riziku ili rizik, broj ultrazvučnih pregleda
nije ograničen i obavlja se prema preporuci ginekologa.
Za normalnu trudnoću su važna dva faktora: ishrana i nega.
Ishrana trudnice
O ishrani trudnice i njenom značaju za ženu i dete se mnogo pisalo i diskutovalo još od
vremena Aristotela i Hipokrata, ali do danas postoje mnoge predrasude, Još uvek u mnogim
Andrija strana 2
sredinama postoji pravilo da trudnica treba da jede za dvoje" šti joj se preporučuju ili
zabranjuju neka jela. Danas se zna da nutritivne potrebe žene su povećane u trudnoći da bi
zadovoljile vlastite potrebe i potrebe fetusa u rastu. Trudnici je potrebna i dodatna energija zbog
pojačanog bazalnog metabolizma, povećanih energentskih potreba kod fizičkih aktivnosti i
akumulisanja masti kao energetske rezerve. Takođe, povećavaju se potrebe za proteinima,
vitaminima i mineralima, naročito za kalcijumom, fosforom i gvožđem. Sve se ovo može postići
redovnom, dovoljnom i raznovrsnom ishranom majke, Važno je da trudnica zapamti: trudnoća
nije vreme za dijete. Ako majka gladuje, dete gladuje zajedno sa njom. Preobilni obroci isto nisu
preporučljivi.
Na početku trudnoće, u prvim nedeljama, obično neke trudnice imaju slab apetit, gađenje,
pojačano lučenje pljuvačke; ishranu treba ograničiti na one vrste i količine koje žena može da
podnosi. U ovom periodu se ne očekuje povećanje telesne težine trudnice. Od druge polovine tru-
dnoće, povraćanje prestaje, apetit se poboljšava, žena dobija na težini. Prosečna težina koju žena
ija
u toku cele trudnoće treba da dobije, direktno zavisi od stepena uhranjenosti pre trudnoće.
Pothranjenim trudnicama preporučuje se prirast telesne težine u trudnoći od 12,5-18 kg;
normalno uhraljenoj ženi od 9 do 12,5 kg; gojaznim 7-11,5 kg, a izrazito gojaznim samo 6 kg.
Prosečna težina od 9-12,5 kg. Od toga 3-4 kg ide na bebu, 6-10 kg na njeno okruženje (plodova
voda, placenta, krv, povećane grudi). Porast težine je mali u toku prvog tromesečja, najveći od 4-
8 meseci, a u devetom mesecu je isto mali ili nikakav. Kad trudnice ne dobijaju dovoljno na
težini ili su pothranjene, česte su pojave nedonešenosti, ili zastoj u razvoju deteta, dok kod
gojaznih ili sa prekomernim rastom telesne težine deca se rađaju krupna sa velikim faktorom
rizika, a moguće su i komplnkacije u toku porođaja.
dr
Gojaznost kod majki predstavlja rizik za pojavu velikog broja komplikacija u toku
trudnoće, kao i razvoj hroničmih oboljenja (dijabetes, povišen pritisak, oboljenja srca i krvnih
sudova) koja se leče do kraja života. Osim toga, mogu postati hronično gojazne. Zato je važna
redovna kontrola telesne težine svakog meseca u savetovalištu za trudnice. Do ovoga neće doći i
trudnoća će se normalno odvijati ako je hrana kvalitetna, dobro izbalansirana, a obroci redovni i
bogati namirnicama koje su neophodne i majci i njenom detetu.
Energetske potrebe su povećane. Prosek je od 2100-3000 kCal (2550 kCal dnevno). U
An
prva tri meseca, energetske potrebe nisu povećane.
Potrebe za belančevinama. Belančevine su neophodne kao gradivne materije i učestvuju
u izgradnji svih tkiva deteta. Dnevna potreba u trudnoći je oko 80 gr - znači za 10-20 gr više nego
obično. Trudnice, koje su u ishrani vegetarijanke, mogu da imaju izvesnih problema zbog
nedostatka esencijalnih aminokiselina, pa se preporučuje da u ishranu dodaju i jaja i mlečne
proizvode.
Ugljeni hidrati zadovoljavaju oko 55% energetskih potreba trudnice. Kolače, sladolede i
kremove treba izbegavati, jer prekomerna upotreba dovodi do gojaznosti, a samim tim i do težeg
porođaja. Najbolje je uzimati sveže voće.
Masti obezbeđuju oko 30% ukupnih energetskih potreba. Imaju i gradivnu i energetsku
ulogu. Što je ishrana bogatija mastima, varenje je sporije i teže. Zato se preporučuje da se u
ishrani životinjske masti smanje na račun ribe, jer se smatra da je najmasnija riba manje masna
nego najposnije meso".
Minerali su hemijski elementi neophodni za organizam u razvoju, jer su sastavni deo
svake ćelije, tkiva i tečnosti i imaju veliki značaj zbog svoje gradivne uloge. Ne mogu se
sintetisati, pa se moraju unositi hranom.
Andrija strana 3
Kalcijum učestvuje u stvaranju koštanog sistema fetusa već od 4-6 nedelje začeća kada
počinje njegovo formiranje. Zato je potreba za njim kod trudnice udvostručena. Ako se potrebna
količina kalcijuma ne unosi hranom, beba će ga uzimati iz kostiju majke. Najviše ga ima u mleku
i mlečnim prerađevinama, pa se preporučuje da ga trudnica pije od 0,5 do 1 litar dnevno, a u
slučaju nepodnošljivosti mleka uzimati ga prema savetu lekara. Naročito velika potreba za
kalcijumom je u toku druge polovine trudnoće.
Dnevne potrebe:
- Prva polovina trudnoće - 800-1200 mg
- Druga polovina trudnoće -1500 mg
Za resorpciju kalcijuma neophodan je vitamin D.
Gvožđe. Potrebe za gvožđem su povećane u toku trudnoće i usled njegovog nedostatka
može doći do anemije majke i rađanja dece sa malom porođajnom težinom ili nedonesenosti.
Zbog čestog javljanja nedostatka gvožđa, čak i kada je hrana kvalitetna, preporučuje se
ija
trudnicama redovno praćenje laboratorijskih nalaza, odnosno redovno odlaženje u savetovalište.
Anemije su češće kod osoba koje koriste čaj i kafu u velikim količinama.
Kuhinjska so - preporučuje se da se upotreba kuhinjske soli svede na minimum - 1-2 gr
dnevno.
Vitamini imaju višestruku ulogu u organizmu trudnice. Zajednička i najvažnija je da
učestvuju u razvoju i rastu ploda. Uravnotežena i pravilna ishrana trudnice je dovoljna za potrebe
i majke i ploda, tako da ne moraju da se unose putem tablete. Ima ih u ribi, mleku i mlečnim proi-
zvodima, jajima, voću, povrću i žitaricama.
Tečnost. Tokom trudnoće, količina krvi i tečnosti u organizmu trudnice se uvećavaju za
dr
polovinu, pa je veoma važno da se održava unos tečnosti. Najbolja je voda, voćni sokovi, mleko i
mlečni napitci. Preporučuju se i negazirani sokovi i mineralna voda. Dnevno treba da se unese
oko 2 l tečnosti.
Štetni faktori u trudnoći

An
Na trudnicu u periodu trudnoće mogu da deluju mnogi štetni faktori koji mogu da oštete
plod ili da izazovu njegovu smrt još u utrobi majke.
Zarazne bolesti su čest uzrok urođenih mana ili poremećaja u razvoju ploda, naročito u
prva 3 meseca trudnoće, kada je u toku organogeneza (stvaranje organa deteta).
Rubeola često izaziva srčane mane i oštećenja oka, ovčije boginje mogu da izazovu
slepilo deteta. Virusi, naročito virus gripa, mogu, takođe, oštetiti plod. Zbog ovoga je potrebno
da se trudnica kloni bolesnnka sa zaraznim bolestnma, a ako oboli da se hitno javi ginekologu. jer
je prava dijagnoza, postavljena pravovremeno, nekada spasonosna po dete.
Lekovi. Mnogi lekovi mogu u trudnoći štetno da deluju na plod. Posebno su opasna
sredstva za smirenje koja mogu da izazovu oštećenja, naročito na udovima deteta. Neki
antibiotici širokog spektra, hormoni i mmogi drugi lekovi, isto tako štetno deluju.
U svakom slučaju, pre svakog uzimanja leka neophodna je konsultacija sa lekarom.
Nikotin. Dokazano je štetno dejstvo na plod, čak su opisani i smrtni slučajevi dece.
Trudnica bi morala da prestane sa pušeljem ili bar da smanji broj cigareta ispod 10 dnevno.
Alkohol. Trudnica može da uzima alkohol samo u malim količinama i samo povremeno,
mada se preporučuje da ga se u trudnoći potpuno odrekne.
Kafa. Crna kafa - samo 1-2 šoljice na dan. Bolje je zameniti belom kafom.
Andrija strana 4
Rentgensko zračenje štetno deluje na plod i koristi se u izuzetnim prilikama i to

isključivo pod kontrolom lekara.
Iako ishrana svih trudnica nije jednoobrazna, primera radi navodimo dnevne količine
namirnica i predlog za jelovnik za jedan dan.
Dnevne količine:
- hleb, po mogućstvu crni ili polubeli, 200-250 gr dnevno
-mleko 500-1000gr
- posni sir 50-150 gr
- jaja 1-4 kom. nedeljno
- Puter, margarin ili ulje 15-30 gr
- meso posno (živinsko, iznutrice, riba) 150-250 gr
- povrće sirovo i kuvano (spanać, blitva, tikvice, karfiol, grašak, boranija, krompir, zelena
ija
salata, sočivo, soja, paprika, paradajz) 150-250 gr
- voće 50-100 gr. Vrsta voća zavisi od godišnjeg doba.
Za vreme trudnoće ne treba uzimati:

- masna mesa (svinjsko)
- slane prerađevine (šunka, slanina)
- konzerviranu hranu (paštete, ribe)
- jake začine
dr
Predlog jelovnika:
Jelovnik zdrave trudnice sa normalnom telesnom težinom sastoji se iz tri glavna obroka i
dve užine.
- 250 gr čaj sa mlekom
- 50 gr crnog hleba
Doručak; - 15 gr maslaca
An
- 90 gr viršli
Užina; - 200 gr voćnog jogurta i jedna kifla
- supa od kostiju
Ručak; -sarma od zelja
- 75 gr crnog hleba
- 100 gr svežeg voća
Užina; - 200 gr kamamaka

- 200 gr mleka ili jogurta
- varivo od povrća
Večera; - 120 gr teletine
- 100 gr pirinča
- 50 gr banana
Andrija strana 5
Ovakvim načinom ishrane, trudnica bi trebalo da dobije u proseku 9-12 kg. Idealno je ako
dobijena težina bude povećana 20% u odnosu na uobičajenu težinu žene.
Sem na ishranu, trudnica mora da obrati pažnju na higijenu i negu, isto tako važnu u tom
periodu.
Higijena i nega trudnice
Odevanje. Odeća treba da bude od prirodnih materijala i da nigde ne steže. Preporučuje

se da za izvestan period trudnice ostave modu po strani, a da obrate pažnju na negovanost i
čistoću.
ija
Leti treba nositi laganu odeću od prirodnih materijala koja se lako pere, zimi je potrebno
da se utopljava. Preporučuje se dobar prsluk (grudnjak) od čvrste tkanine koji ne sme da bude
tesan. Nošenje tzv. "trudničkog pojasa" nije preporučljivo.
Obuća. Naročito pred kraj trudnoće izbegavati uske i cipele sa visokom potpeticom.
Obuća mora da bude udobna i od prirodnih materijala, sa niskom i širokom potpeticom od 2-3
cm. Izbegavati čizme zbog stvaranja proširenih vena. Čarape su dozvoljene. Na početku
uobičajene hulahop koje su rastegljive, a pri kraju trudnoće (preporuka jednog američkog
ginekologa) kupiti veći broj od uobičajenog, okrenuti napred onaj deo koji dođe pozadi, tako da
ima mesta za uvećan trbuh. Postoje i specijalne čarape namenjeie trudnicama.
dr
Zbog opasnosti od stvaranja strija, svakodnevno mazati kožu trbuha i dojki parafinskim,
bademovim ili maslinovim uljem. Ostale promene koje se javljaju su prolaznog karaktera - pre
svega, pigmentacija bradavica dojki koje dobijaju mrku boju, a polovinom trudnoće javlja se bra-
zda koja ide od pupka do stidne kosti (linea fusca).
Svakodnevni život i rad nebi trebalo bitno menjati. Domaći poslovi su preporučljivi pod
uslovom da se ne dižu i nose veliki tereti. Potreban je svakodnevni odmor, ali prekomerno
mirovanje i ležanje može isto da škodi kao i naporan rad. Žena postaje troma i teška, a usled
naslaga potkožnog sala mišići oslabe, što usporava porođaj. Preporučene su svakodnevne šetnje
An
na čistom vazduhu. Noćni, odmor je veoma važan i ne može se zameniti dnevnim odmaranjem.
Važno je svakodnevno pranje zuba i održavanje higijene usne duplje. Obavezan je
redovan odlazak stomatologu.
Održavanje higijene je veoma važno zbog pojačanog lučenja žlezda. Svakodnevno
kupanje, najbolje tuširanje održava kožu n genitalije i štiti ih od infekcije. Vaginalna sekrecija je
normalno pojačana i protiv toga ne treba ništa preduzimati.
Izbegavati boravak u prepunjenim, zagušljivim prostorijama. Ne obilaziti bolesnike niti ih
negovati, naročito ne one sa zaraznim bolestima. Kloniti se stresnih situacija i uzrujavanja.
Trudnica treba da bude vedra i optimistički raspoložena.
Andrija strana 6
GLAVA II
NEONATALNA ZAŠTITA
Normalna trudnoća traje 280 dana (40 nedelja ili 9 kalendarskih meseci ili 10 lunarnih
meseci). Prema svetskom udruženju ginekologa i opstretičara, svaki prekid trudnoće sa vitalnim
plodom težine preko 500 gr smatra se porođajem.
ija
Prema vremenu koje protekne od poslednje menstruacije do dana porođaja i prema težini
novorođenčeta možemo ih svrstati u 4 grupe :
1. Zrelo ili doneseno novorođenče se rađa između 37. i 40. nedelje trudnoće. Teško je od
3000 do 3500 gr i dugačko preko 49 cm.
2. Nedonešeno ili nezrelo odnosno prevremeno rođeno dete (nedonošče) je dete rođeno
od 29. do 37. nedelje trudnoće bez obzira na težinu deteta. Ovakve dece ima, prema nekim
statistikama, 5-6%. Nedonošče je dete koje nije završilo svoj razvoj odnosno nezrelo je i samim
dr
tim njegova nega će biti teža. Prognoza razvoja deteta zavisi od dana trajanja trudnoće, jer što je
dete ranije rođeno nedonesenost je teža. Ova deca moraju redovno posećivati savetovalište.
3. Preneseno dete je novorođenče rođeno posle 40. nedelje trudnoće.
4. Hipotrofično dete je novorođenče čija je težina po rođenju ispod 2,5 kg bez obzira na
trajanje trudnoće. Ovakvo dete obično ima problema sa ishranom, manje dobija na težini, mada je
oporavak brži i problem manji nego kod nedonoščeta. Do male telesne težine na rođenju dolazi
An
zbog različitih faktora: patološka stanja majke (naročito anemija), pušenje majke u toku trudnoće,
nepravilna ishrana majke u toku trudnoće (gladovanje), antenatalna zaštita i socioekonomski
uslovi. Nekada je od značaja visina, telesna masa roditelja (naročito majke) i genetski faktor.
Hipotrofična i nedonešena deca spadaju u grupu novorođenčadi sa visokim rizikom. Oko

10% sve novorođene dece pripada ovoj grupi. Ovoj deci je potrebna posebna nega i intezivan
nadzor odmah posle rođenja, a zatim im blagovremeno treba obezbediti odgovarajući nivo zdra-
vstvene zaštite i redovne kontrole u dečijem dispanzeru, a po potrebi i u pojedinim
specijalizovanim ustanovama.
Apgar scor
Procenu vitalnosti novorođenčeta vrše neopatolog i akušer u prvom i petom minutu po
rođenju. Određuju se: srčana frekvencija, respiratorni pokreti, tonus mišića, reakcija na kateter i
boja kože. Procena ovih parametara vrši se po metodi Virdžinije Apgar. Metoda je uvedena 1952.
Andrija strana 7
godine i u upotrebi je u svim porodilištima i danas. Po ovoj metodi, vitalne funkcije obeležene su
brojevima 0,1 i 2. Skor manji od 3 ukazuje na znatnu depresiju vitalnih funkcija pri čemu je život
deteta ugrožen i zahteva hitnu reanimaciju. Apgar scor od 4-7 ukazuje na manju depresiju vita-
lnih funkcija, a Apgar scor od 8-10 ukazuje da su vitalne funkcije dobre - puls deteta je preko
100, disanje je dobro, beba snažno plače, tonus muskulature je dobar, a kod nadražaja dete kašlje
i kija. Ako je Apgar scor i posle 5 minuta manji od 7, procenjuje se svaklh 5 minuta dok dva
uzastopna skora ne budu veća od 7 najdalje do 20 minuta. Niži Apgar scor imaju prevremeno
rođene bebe ili bebe sa nekim komplikacijama tokom porođaja. Vrednost apgar scor-a upisuje se
u porođajni list, list za novorođenče i u knjižicu za trudnicu i novorođenče.
Novorođenče - opšta zapažanja
ija
Posle rođenja, novorođenče zadržava položaj koje je imalo u trbuhu majke. Telo je
savijeno unapred, glava nagnuta prema grudnom košu, ruke savijene u laktovima, a noge
skupljene uz trbuh.
Glava novorođenčeta je relativno velika, lice okruglo. Šavovi su meki, neokoštani i
razmaknuti, što tokom porođaja omogućava menjanje konfiguracije glave kroz porođajne puteve.
Iznad čeone kosti pipa se malo udubljenje rombastog oblika veličine jagodice prsta koje je
mekano i nalazi se u ravni okolnih kostiju. Naziva se velika fontanela i najveća je od 6 fontanela
sa kojima se beba rađa. Za razliku od velike fontanele, male fontanele se zatvaraju u prvim
mesecima života.
dr
Velika fontanela ima dijagnostičku vrednost. Normalno je u ravni kože, elastična je i
pulsira. Ako je udubljena to je znak da je beba žedna, ako je ispupčena i napeta bez pulsacije
znak je da postoji povećan intrakranijalni pritisak i neophodno je odmah obratiti se lekaru.
Povećan intrakranijalni pritisak može da dovede i do razmicanja kostiju glave, pa i do povećanja
obima glave. Velika fontanela se zatvara između dvanaestog i osamnaestog meseca.
Vrat je kratak i izgleda kao da je glava nasađena na grudni koš.
Grudni koš je levkast, obima 32-33 cm.
An
Trbuh je veći od grudnog koša, posle 24 časa je lako meteorističan.
Polni organi su već formirani: kod dečaka testisi su spušteni u skrotum, kod devojčica
velike usne prekrivaju male.
Fiziološke reakcije kod novorođenčeta
Temperatura
Od samoga rođenja beba je veoma osetljiva na promene spoljne temperature, jer joj je
termoregulacioni sistem nezreo. Beba se rađa sa temperaturom svoje majke, ali dolaskom u
spoljnu sredinu njena temperatura naglo pada na 36°S pa i niže. Ovo je naročito izraženo kod
beba sa malom telesnom težinom. Zato mnoge od njih tokom tih prvih časova i dana treba
zagrevati. Nekoliko dana kasnije temperatura se penje i ustali se na 37°S sa promenama u toku
dana. Ujutru iznosi oko 36,8, a po podne i uveče 37,3°C dete i dalje ostaje veoma osetljivo na
promene u spoljnoj temperaturi: kada je hladno, temperatura pada, a ako se pretopli penje se
preko 37,5°S. Dete je naročito osetljivo prvih 12-24 časa posle rođenja.
Andrija strana 8
Kada novorođenče dođe kući treba ga držati u prostorijama sa izjednačenom

temperaturom koja iznosi. 20-22°C sa dodatkom 2-4 stepena za vreme kupanja. Prostorija mora
da se redovno vetri i preporučuje se da se u njoj nalaze majka sa bebom bez mnogih rođaka i
posetioca, naročito ne onih koji kijaju i kašlju. Bebu ne treba pretopljavati, niti sobu pregrejavati.
Kod sumnje da je bebi toplo ili hladno slobodno joj izmeriti temperaturu. Temperatura se meri u
čmaru specijalnim termometrom koji se završava povećom kuglicom. Temperatura u čmaru
iznosi 5 podeoka (odnosno 1/2 stepena) više od temperature ispod ruke, tako da je za bebu
normalno da ima rektalnu temperaturu od 37,5°C. Postupak merenja temperature je sledeći: bebu
staviti na leđa, dići nogice i pažljivo uvući toplomer prethodno namazan kremom. Držati 1-2
minuta. Dete se može staviti i potrbuške na podlogu ili najbolje na majčino krilo i postupiti isto
kao u prethodnom slučaju. Često pri merenju temperature beba dobije stolicu, pa je ovo i način za
izazivanje stolice kod nekih beba sa zatvorom.
Fiziološka hipertermija (povećana temperatura) nekada se javlja 3-4 dana zbog
ija
nedovoljnog unošenja tečnosti i povećanog unošenja belančevina kolostrumom. Temperatura je
do 39°C. Smiruje se kada dete pije dovoljno tečnosti. Terapija je nepotrebna
Fiziološka žutica
Žutica je žuta prebojenost kože i vidljivih sluzokoža kao posledica nakupljanja bilirubina
u krvi. Relativno je česta i javlja se kod 20 do 60% novorođenčadi rođene na vreme i kod oko
dr
80% prevremeno rođene dece. Zbog njene učestalosti nazivamo je fiziološka.
Kod dece rođene na vreme javlja se drugog ili trećeg dana po rođenju, maksimalne
vrednosti dostiže trećeg ili četvrtog dana, zatim opada i sedmog do desetog dana vrednosti
bilirubina se normalizuju.
Na detetu se prebojenost najpre javlja na licu, nosu i grudima i širi se po telu. Nekada su
prebojene i beonjače. Zahvaćene su i sluzokože, naročito sluzokoža usne duplje, a na dlanovima i
stopalima prebojanost je jedva primetna. Opšte stanje deteta se ne menja sem u izvesnim slu-
čajevima u vreme najvećeg intenziteta žutice kada dete slabije sisa i više spava.
An
Mehanizam žutice je dobro poznat - kod bebe višak crvenih krvnih zrnaca po rođenju se
raspada i nastaje hemoglobin koji se pod dejstvom enzima pretvara u bilirubin i izbacuje preko
žuči u creva. Međutim, kod novorođenčadi enzimski sistem jetre je još nezreo, pa deo bilirubina
ostaje nerazgrađen i ubacuje se u krv deteta.
Visok procenat bilirubina može da bude opasan po nervni sistem bebe. Zato se redovno
laboratorijski kontroliše i kod visokih vrednosti preduzimaju se odgovarajuće terapijske mere -
fototerapija, infuzije, ili čak eksangvinotransfuzije. Na sreću, ovi slučajevi su izuzetno retki pa
fiziološka žutica prolazi spontano za 10 dana bez posledica. Detetu davati što više tečnosti. Ako
se žutica javi u prva 24 časa, ako porast vrednosti bilirubina bude preko 12 mg% i žutica traje
preko 7 dana, radi se o patološkoj žutici i dete se upućuje na bolničko ispitivanje.
Otok mlečnih žlezda

Zbog dejstva majčinih hormona na novorođenče, već u prvoj nedelji života kod
novorođenčeta se može javiti reakcija u vidu uvećanih mlečnih žlezda jednostrano ili obostrano.
Otok se može javiti i kod ženske i kod muške dece veličine od zrna graška do veličine oraha.
Andrija strana 9
Mlečne žlezde nisu bolno osetljive na dodir niti je koža iza njih izmenila boju i temperaturu.
Postepeno se smanjuju bez ikakve terapije i gube se za nekoliko nedelja ili kroz mesec dana.
Retko se iz njih cedi bledi mlečni sekret sličan kolostrumu koga u narodu zovu i "veštičije
mleko". Kod istiskivanja ili loših higijenskih uslova, javlja se crvenilo i otok mlečnih žlezda
praćenih temperaturom. To je znak da je došlo do zapaljenja, najčešće pod dejstvom
staphylococcus ili drugih bakterija.
Terapija je antibiotska, najbolje posle uzimanja brisa i urađenog antibiograma. Nekada
kod devojčica može da ostane malo žlezdanog tkiva koje u toku detinjstva može da otiče. Lečenje
je nepotrebno. Ponekad samo pokriti sterilnom gazom natopljenom alkoholom.
Vaginalno krvarenje kod devojčica se, takođe. javlja zbog dejstva majčinih hormona,
obično 3-4 dana života u obliku sukrvičastog sekreta iz vagine koji prestaje posle 2 do 3 dana, a
nekoliko sledećih dana se cedi kao lepljiv i sluzav sadržaj. Ovo je često praćeno uvećanim
polnim organom, pa su male usne i klitoris izraženi. Pojava je prolazna, terapija je nepotrebna, ali
ija
majci treba objasniti ovu pojavu koja kod nje izaziva nepotreban strah.
Prve bebine stolice (mekonijum)
Prve bebine stolpce se nazivaju mekonijum i obično se javljaju već prvih časova posle
rođenja. Mekonijum je zelenkasto-crne boje i postepeno se menja: drugog dana je zelenkast,
trećeg dana - zelenkasto-žut, a četvrtog ili petog dana je već normalne zlatno-žute boje
dr
karakterističnog kiselkastog mirisa. Broj stolica je obično 1-2 dnevno, a može da bude i 5-6 puta,
odnosno da svaki podoj bude praćen stolicom (prandijalni proliv). U narodu kažu: "jedna stolica
u 7 dana ili 7 stolica u jednom danu je normalno bebu" tokom prvog meseca ili tokom prvih 6
nedelja života. Od 1-3 meseca može da se desi da beba nema stolice po nekoliko dana.
Mekonijum je sastavljen od crevne sluzi, progutane plodove vode, crevnog epitela. Ako
se mekonijalna stolica ne javi za 24 sata uvek se misli na neku patološku promenu creva
(opstrukcija). Ako su stolice i kasnije zelenkaste boje, mekane i oskudnog karaktera smatramo da
je beba gladna pa ove stolice nazivamo "stolice gladi".
An
Normalna stolica je zlatno žute boje, retko zelenkasta sa primesama grudvica nesvarenog
mleka. Vremenom crevni aparat postaje sposoban da primljenu hranu svari i broj stolica se
smanjuje, naročito kod beba koje sisaju. Ishrana majke koja doji ima u tome velikog uticaja.
Stolice bebe na veštačkoj ishrani se razlikuju od stolica bebe koja sisa. One su obično tvrđe
konzistancije i nisu tako česte, najviše 1-2 dnevno.
Kolike odojčeta ili dečiji grčevi
Oko 15-og dana života deteta majka primećuje, naročito u popodnevnim i večernjim
časovima, da beba postaje uznemirena, počinje bolno da plače, pocrveni u licu, noge savija iznad
trbuha, ruke savija u laktovima i priljubi ih uz telo. Stomačić je nadut i tvrd, a šake stegnute u
pesnice. Ovi bolovi su praćeni krčanjem creva, podrigivanjem, ispuštanjem gasova, nekad i
stolicom. Napad se javlja tokom ili posle obroka ponekad i nezavisno od njih i traje 15 minuta do
1 sata pa čak i duže. Javljaju se veoma često kod zdrave odojčadi. Čak 10-40% novorođene dece
Andrija strana 10
ima ove tegobe i to češće kod prvorođenih. Grčevi nikada nisu praćeni drugim tegobama
(prolivom, povraćanjem ili gubitkom telesne težine).
Postoje mnoge teorije koje pokušavaju da objasne ove tegobe, ali se do danas ne može
pouzdano da utvrdi njihov uzrok. Smatra se da su izazvane, ne samo gutanjem vazduha
(aerofagijom), već i neprilagođenošću dečijih organa za varenje, odnosno da se bolovi javljaju
zbog rastezanja želudca i creva pri unosu hrane. Bebini organi za varenje su nedovoljno razvijeni,
tonus creva pojačan i kontrakcije creva ona doživljava kao bol. Po nekim saznanjima. uticaj ima i
razlaganje ostataka šećera u završnom delu debelog creva. Moguće je da i sastav majčinog mleka,
koji se menja u toku dana, doprinosi grčevima. Postoji, čak, teorija da nervoza roditelja ili
napetost u porodici izaziva napetost i nervozu bebe, a samim tim i grčeve.
Grčevi se ublažavaju kada se na trbuh stavi suva, topla, opeglana pelena ili se trbuh blago
masira. Nekada je dovoljno da se beba uzme u naručje. Neophodno je voditi računa o ishrani i
bebe i majke. U apotekama postoje preparati koji stimulišu izbacivanje gasova i smiruju pojačane
ija
pokrete u organima za varenje. Pre svega to su čajevi sa lekovitim biljem.
Bibili-bi čaj ("Galenika" a.d.) je proizveden na bazi lekovitog bilja, sastavljen iz ekstrakta
kima i ekstrakta komorača, zaslađen glukozom; ima posebno blagotvorno dejstvo. Otpušta mišiće
creva i podstiče eliminaciju gasova iz digestivnog trakta, pa samim tim i smanjuje tegobe kod
ovih grčeva. Može se primeniti već u prvim danima života bebe. Daje se u neograničenim
količinama.
Milu čaj - ekstrat plodova morača deluje umirujuće (spazmolitički) protiv nadimanja.
Takođe, stimuliše lučenje želudačnog soka, tako da je varenje bolje, a u crevima je manje gasova.
U svakom slučaju, najdalje u četvrtom mesecu, ovi grčevi postaju blaži i zatim prestaju
dr
bez ikakvih posledica.
Koža
Beba se rađa sa kožom koja je prekrivena žućkasto-masnim premazom koji se naziva
"sirasti maz" (vernix caseosa) koji nastaje pod dejstvom placentarnih hormona i služi kao zaštita
An
kože od tečnosti u kojoj se nalazila beba. Kod dece rođene na vreme ima ga samo na pregibnim
površinama, a kod dece rođene posle 42 nedelje intrauterinog života gotovo ga i nema. Kod
prenesene dece, koža je suva, često perutava u manjim ili većim lamelama. Kod prevremeno
rođene dece, koža je nežna, "providna", i prekrivena lanugo dlačicama.
Neko novorođenče se rađa pokriveno sa nežnim paperijastim dlačicama, izraženim
naročito na licu, leđima i čelu. Otpadaju za nekoliko dana. Kosmatost bebe je veća što je beba
nezrelija. Deo kose isto opada u toku prvih meseci, naročito ako je na rođenju bujna.
Mnoge bebe imaju na koži nosa, obraza, bradi i čelu sitne žućkasto-bele bubuljice, tzv.
"milije", koje su u stvari, zapušene lojne žlezde. I one spontano nestaju za nekoliko nedelja.
"Mongolske mrlje" (u predelu leđa i gluteusa) i kapilarni hemangiomi (u predelu čela) vremenom
spontano nestaju.
Vernix caseosa se odmah posle rođenja odstranjuje kupanjem. Koža bebe sada postaje
intenzivno crvene boje zbog proširenih kapilara i liči na crveni osip, a gubi se spontano za dva do
tri dana. Mnoge bebe se posle ovoga perioda intenzivno perutaju. Nepotrebna je specijalna nega.
Koža bebe će za nekoliko dana biti glatka i sveža.
Andrija strana 11
Patologija neonatalnog perioda

Često se može uočiti koji je deo glave prednjačio pri rađanju. Za vreme porođaja glava
deteta trpi najveći pritisak iako je sastavljena od savitljivih kostiju koje nisu međusobno srasle.
Zato se glava novorođenčeta i oblikuje pri porođaju, ali se nekada i deformiše. Neretko se na delu
glave koji je najviše izložen pritisku formira mala izbočina, koja je, ustvari, mekotkivni otok koji
može da dovede do prolazne deformacije glave. Ovaj tzv. "porođajni naduv" (Caput
succedaneim) prelazi preko sutura (šavova) i po tome se razlikuje od kefalhematoma. Prolaznog
je karaktera i bez terapije nestaje za nekoliko dana. Veći i teži oblik povrede se zove
kefalhematom. To je u stvari krvni podliv nastao povredom kosti i prskanjem krvnog suda.
Raste i posle rođenja izvesno vreme, ali oko 15-og dana počinje da se povlači. Potpuna resorpcija
je tek za nekoliko meseci bez terapije. Sa detetom normalno postupati -normalna nega i ishrana.
Retko je potrebno hiruško lečenje.
ija
Grudni koš. Ne tako retko, naročito kod krupnih beba na porođaju dolazm do preloma
ključne kosti. Često se primeti tek nakon 10-15 dana pri pregledu deteta. Ključna kost je
deformisana, na mestu preloma se pipa kalus (otok) u obliku bolne kvrge. Dete drži ruku pasivno
i ne pokreće je. Pri pasivnim pokretima plače. Prelom zarasta posle nekoliko nedelja bez posebne
terapije i posledica. U ređim slučajevima potrebna je imobilizacija ruke uz telo.
Urođeni krivi vrat (Tortikolis ili krivošijost)

dr
Iako prvi opis tortikolisa potiče još od Hipokrata do danas nije rasvetljena etiopatogeneza
ovog obolenja. Postoji više teorija o nastanku tortikolisa. Najbrojniji su autori koji zastupaju tezu
da tortikolis nastaje zbog porođajne traume. Usled teškog porođaja dolazi do pucanja i krvarenja
u vratnom mišnću i nastaje krvni podliv. U 70% slučajeva nalazi se tumefakcija (otok) na spoju
srednje i donje trećine vratnog mišića, a u 30% slučajeva samo skraćenje mišića. Kliničkim
pregledom kod neke dece se već na rođenju nalazi skraćenje ovog mišića i hemiatrofija lica. Kod
većeg broja slučajeva, tek u drugoj nedelji života, nalazi se tumefakcija veličine lešnika do šljive.
An
Glava je nagnuta na jednu stranu. Ograničeno je okretanje glave na stranu povrede i ograničeno
je spoljno pregibanje glave prema zdravoj strani. Hemiatrofija lica je različitog stepena, a može
da zahvati i okolne mišiće glave i ramenog pojasa, dok se u nekim slučajevima na početku i ne
zapaža. Kod teških porođaja sreću se i udružene povrede: prelom ključne kosti, paraliza
brahijalnog nerva, prelom humerusa i drugo.
Dijagnoza je laka i može da se postavi već na rođenju ili u drugoj nedelji života. Problemi
nastaju tek kada se oboljenje previdi i otkrije kada su promene na mišiću velike, a izražena je i
hemiatrofija lica jačeg stepena. Rezultati su najbolji kada se sa terapijom započne odmah.
U najvećem broju slučajeva dovoljna je fizikalna terapija i ortopedsko lečenje sa
ortopedskim kragnama i jastučetom za korekciju putem istezanja mišića. Ako lečenje počne posle
godinu dana neophodno je operativno lečenje, ali ono, obično, ne daje dobre rezultate naročito
ako je došlo do hemiatrofije lica.
Andrija strana 12
Poremećaji varenja
Proliv (akutna dijarealna bolest)
Akutne i hronične bolesti digestivnog sistema ispoljavaju se različitim znacima i

simptomima, kao što su dijareja, povraćanje, opstipacija, bol u trbuhu i krvarenje u želucu i
crevima. Ovi znaci i simptomi ređe se javljaju pojedinačno, a češće su udruženi u raznim kombi-
nacijama i mogu biti praćeni gubitkom apetita, bledilom i povišenom temperaturom. One su,
uglavnom, ne specifične i mogu se javiti i u toku bolesti
Akutna dijareja je jedna od najčešćih uzroka smrti kod odojčadi i male dece u celom
svetu. Svake godine od dijareje umre više od 3 miliona dece. Zato je veoma važno da se brzim i
ispravnim lečenjem ova opasnost spreči.
ija
Proliv podrazumeva povećan broj stolica, njihovu smanjenu konzistenciju ili povećanu
količinu stolice (preko250gr na dan). Najčešće se javlja kod dece u prve dve godine života. Češća
je kod odojčadi koja se hrane kravljim mlekom, nego kod one koja sisaju.
Uzroci dijareje su brojni. Najčešće je izazivaju bakterije i virusi, retko protozoe i gljivice.
Ređe nastaju kao posledica deficita pojedinih encima digestivnog trakta, zapalenjske bolesti
creva, urođenog ili stečenog imunološkog deficita, alergije i nepodnošljivosti pojedinih vrsta
hrane.
Iz stolice ovih bolesnika često se izoluju šigele, salmonele, pojedini tipovi patogene
ešerihije koli. Infekcija se prenosi preko vode i hrane kontaminirane ljudskim izmetom u kome se
dr
nalaze patogene bakterije. Može se preneti i direktnim kontaktom prljavim rukama. Dijagnoza se
postavlja bakteriološkim i virusološkim pregledom stolice i identifikacijom uzročnika.
Predisonirajući faktori za pojavu proliva su:
- veštačka ishrana deteta (dete koje ne sisa),
- loša lična higijena i neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta,
- upotreba kontaminirane vode za piće.
Deca koja su na veštačkoj ishrani podložnija su prolivu od dece koja sisaju. Preventiva
An
ovom prolivu je pravilna ishrana i nega.
Hroničnom dijarejom se naziva proliv koji traje duže od dve nedelje. Može biti znak
benignog poremećaja funkcije creva, a u drugom slučaju znak teške bolesti koja ugrožava život
bolesnika. Uzroci su različiti. U ovim slučajevima potrebna je obavezna konsultacija lekara.
Proliv posebno kod mladog odojčeta, praćen je mnogobrojnim komplikacijama: akutnom
dehidracijom, elektrolitnim poremećajima, metaboličkom acidozom, nepodnošljivošću proteina
hrane, i dr.
Odojče može da izgubi za 24 sata i preko 200 mg tečnosti na 1 kg telesne težine.
Dehidracija može da ugrozi i život deteta.
Program lečenja obuhvata:
1. rehidraciju;
2. ishranu;
3. antimikrobne lekove.
Gubitkom vode i elektrolita dete brzo dehidrira. U slučajevima blage dehidracije (opšte
stanje deteta je dobro, ne povraća fontanela nije upala, nije žedno, usne i jezik vlažan, elastičnost
kože očuvana) može se primeniti:
Andrija strana 13
1. Oralna rehidracija. U najlakšoj dehidraciji odojče gubi 3-5% telesne mase koju je
imalo pre početka bolesti.
U umerenoj dehidraciji odojče gubi 5-10% telesne mase koju je imalo pre početka bolesti.
U teškoj dehidraciji odojče gubi preko 10% telesne mase. U ovim slučajevima neophodna
je intravenska rehidracija.
Kod lake i umerene dehidracije moguća je njena korekcija u kućnim uslovima uz pravilan
izbor rastvora za oralnu rehidraciju. Povraćanje često prati ova obolenja nije prepreka za ovakvo
lečenje, ali ako povraćanje ne prestaje, mora se rehidracija nastaviti intravenskim putem. U toku
lečenja, roditelji se moraju striktno držati saveta lekara.
Najbolji rastvor za rehidraciju je mešavina glukoze i elektrolita u određenom odnosu. Na
našem držištu postoje "Orosal'' i "Orosal 65" koje proizvodi "Galenika1" a.d. Sastav "Orosala" je
prilagođen odojčetu posebno u prvih 6 meseci, "Orosal 65" se preporučuje deci od godinu dana i
starijima, ali se može davati i posle 3 meseca ako je dehidracija težeg stepena. Sadržaj kesice se
ija
rastvara u 500 ml prokuvane i ohlađene vode do sobne temperature i poji dete do prestanka
proliva.
Srednje teška dehidracija se koriguje sa 100 ml/kg telesne težine "Orosala" tokom 4 sata i
50 ml/kg telesne težine majčinog mleka ili vode tokom 2 sata, dok se u lakoj dehidraciji daje po
50 ml/kg telesne težine "Orosala" i majčinog mleka ili vode tokom 6 sati.
U toku prvih 6 sati se stanje deteta obično poboljšava, ali ako gubitak tečnosti nije
kompletno normalizovan, rehidracija se ponavlja, dok kod odojčadi ispod 3 meseca održavanje
normalne hidracije se obavlja vodom ili čajem i mlekom.
Neposredno posle rehidracije neophodno je početi sa unosom hrane.
dr
Ako majka nema originalno pakovanje "Orosala" može napraviti sličan rastvor i sama: u
jedan litar čiste prokuvane i ohlađene vode stavi se 1/2 kafene kašičice soli i 6 kafenih kašičica
šećera. Dobro deluje i ruski čaj i kisela voda pomešani u jednakim količinama. Dete se može
pojiti lako zaslađenim čajevima od nane ili prokuvanom i ohlađenom vodom.
2. Islrana ima prvorazredni značaj. Cilj terapije dijetom je da detetu obezbedi adekvatan
energentski i proteinski unos i spreči pojavu malnutricije. Danas je stari koncept gladovanja od
jedan do dva dana odbačen, a prihvaćen je stav da je adekvatna ishrana bitan deo ukupne terapije.
An
Ishrana može biti dojenje, adaptirano i kravlje mleko. Ishrana odojčeta koje ne sisa počinje
odmah čim se koriguje deficit vode i elektrolita, kad dete prestane da povraća i kad hoće jede.
Najpre se daju male količine pirinčane čorbe, čorbe od šargarepe i pire od jabuka. Posle
rehidracije počinje da se daje i adaptirano mleko, posebno ili u kombinaciji sa "lekovitom
hranom". Davati najpre male količine i postepeno povećavati.
Rastvori za rehidraciju daju se u malim dozama kašičicom, flašicom ili iz šolje.
3. Primena odgovarajućih lekova zavisi od prouzrokovača. Antibiotici se primenjuju
samo u slučajevima ako je izolovan uzročnik (koprokultura i antibiogram) ili kada dete ima
visoku temperaturu ili krv u stolici. U svakom slučaju oko medikamentozne terapije neophodna
je konsultacija sa lekarom. U svim slučajevima proliva odlično deluje preparat "Lividin" u obliku
granula koji ublažava tegobe zbog poremećene funkcije creva, proliva, nadimanja i gasova.
Odojčadi i deci do 2 godine se daje 2x1/2 kesice. Ne daje se do 3 meseca starosti.
Povraćanje je kod novorođenčeta i odojčeta česta pojava, ali može biti i znak nekog
teškog obolenja. Javlja se i u prvim časovima života - tada izbacuju progutanu aminonsku
tečnost. Kasnije, pri sisanju, mogu da progutaju dosta vazduha, što izaziva povraćanje ako ne
podrignu. Isto se desi i ako se presisaju ili popiju mleka više nego što je kapacitet želuca.
Nepravilna tehnika hranjenja bebe ili sisanja isto može da izazove povraćanje. U svim tim
Andrija strana 14
slučajevima povraćanje je prolazna pojava i sa malo pažnje od strane majke problem se lako reši.
U slučajevima upornog povraćanja, a naročito ako je praćeno prolivom, temperaturom i
bolovima u trbuhu, hitno tražiti lekarsku pomoć.
Bljuckanje je izbacivanje male količine tek progutane hrane, neugrušanog mleka. Često je
kod odojčeta i prolaznog je karaktera. Potrebna je samo pravilna tehnika hranjenja, odgovarajuća
količina obroka i odgovarajući položaj deteta u toku i posle obroka. U slučajevima upornog
bljuckanja deteta koje ne napreduje treba misliti na neka oboljenja i javiti se lekaru.
Ruminacija je preživanje odnosno voljno vraćanje i žvakanje jednom već progutane
hrane. Retko je i javlja se kod odojčadi koja žive u nezdravoj porodičnoj sredini (neželjeno i
zanemareno dete) ili koja dugo ostaju u bolnicama i domovima. Takva deca su uvsk neuhranjena.
često sa hroničnim prolivima. Lečenje je normalizacija uslova života i pojačana nega.
Zatvor ili opstipacija je relativno čest kod dece. To je, ustvari, neredovno pražnjenje
stolice i njen izmenjen sastav. Nekada se kod normalno hranjenog i naprednog odojčeta javlja
ija
pseudoopstipacija - stolica je normalnog izgleda i sastava ali se izbacuje svakih 3-5 dana. Isto se
sreće i kod gladovanja odojčeta.
Kada stolice postanu tako tvrde da se sa naporom izbacuju znak je da beba ima zatvor.
Razlozi su različiti.
U slučajevima gde zatvor nije izazvan greškom u ishrani, traži se savet lekara. Isto tako,
bez konsultacije sa lekarom ne koristiti čepiće niti klistir, jer se beba može brzo navići na njih.
Ponekad se desi da kod jako tvrdih stolica na površini budu tragovi krvi. Ako se ovo često dešava
neophodan je pregled hirurga.
Meteorizam je pojava velike količine gasova u crevima. Meteorizam je samo simptom
dr
koji prati neke organske promene organizma. Uzroci meteorizma kod odojčadi su najčešće:
aerofagija ili gutanje vazduha, prelazak na novu hranu, opstipacija. Terapija zavisi od uzroka i
stepena izraženosti meteorizma i može da se reguliše otklanjanjem uzroka koji su do njih doveli i
lečenjem osnovne bolesti.
Štucanje nastaje zbog pritiska želuca na dijafragmu kod gutanja vazduha ili prekomernog
obroka. Pojava je privremena i brzo nestaje kada se smanje obroci i dete digne posle hranjenja.
Bol u trbuhu. Čest simptom raznih oboljenja u dečijem uzrastu i ima veliku dijagnostičku
An
vrednost. Pošto prati mnoga oboljenja, da bi se pronašla osnovna bolest potrebno je javiti se
zdravstvenoj ustanovi radi pregleda i obaveznih laboratorijskih analiza, naročito u slučajevima
kada je praćen povraćanjem, prolivima, smetnjama u mokrenju ili traje dugo.
Pupak
Ako se nesterilno ili nestručno obrađuje pupak može doći do nekih od sledećih
komplikacija:
Vlaženje pupka ili blenoreja. Vlaženje pupka je nakupljanje sukrvičastog sekreta u
udubljenjima pupčane rane. Ako duže traje, postoji opasnost od razvoja mikro-organizama, a
vlaženje sprečava da rama normalno zaraste.
Lečenje blenoreje je obično efikasno i sastoji se od češćeg čišćenja povidon jodidom.
Kada pupčana rana neobjašnjivo dugo vlaži i ne zarasta dete treba uputiti hirurgu zbog
mogućnosti komunikailje pupčane rane sa neklm dubljim prostorom.
Gnojno zapaljenje pupčane rane (omphalitis).
Andrija strana 15
Zapaljelje pupčane rane nastaje kod infekcije mikro-organizmima, najčešće

staphylococcus aureus-om. Rana počinje da vlaži, a kasnije iz nje polazi gnojav i sukrvičav
sekret. Oko pupka se javlja crvenilo i otok, a dete često dobija temperaturu, gubi apetit i povraća.
Lečenje mora da bude energično i stručno i dete se vodi u najbližu zdravstvenu ustanovu, gde se
sem lokalne terapije antisepticima, uzima bris sa rane i prema njemu ordiniraju antibiotici. Često
je potrebno ovu decu lečiti u bolnici.
Granulom pupka Na površini pupka se često stvori mala izraslina granulacionog tkiva. U
nekim slučajevima, ovo ispupčenje je u obliku male pečurke. Retko može da krvari. Ovaj
granulom treba nekoliko puta dnevno obrađivati rastvorom antiseptika, najbolje nekim rastvorom
joda (ne lapisirati!). Ako je granulom na peteljci potrebna je konsultacija hirurga.
Pupčana kila. Na mestu otpadanja pupka često ostaje otvor u trbušnom zidu (nepotpuno
zatvaranje). Ovaj otvor je različite veličine - do veličine oraha. Može da bude prolazan za jedan
do dva prsta. Manje kile se ne leče i obično se spontano zatvaraju. Deca nemaju nikakvih tegoba.
ija
Ako je pupčana kila veća i izaziva teškoće detetu ili se uklješti, potrebno je javiti se hirurgu i
obično se operiše već nekoliko meseci po rođenju.
Pri krvarenju iz pupčane rane treba misliti i na deficit vitamina K.
Nega kože i pupka usko je povezana, jer infekcije pupka često dolaze sa kože ali i
obratno. Važno je da se i koža i pupak održavaju suvim jer su vlažna koža i pupak idealno mesto
za razvoj mikroorganizama.
Mlečac ili soor

dr
Soor je gljivična infekcija usne duplje koja je česta kod novorođenčeta i mlađeg odojčeta.
Promene se javljaju na toplim i vlažnim područijima bebinih usta (sluzokoži jezika, nepca, usne
duplje) i na majčinim bradavicama.
Do infekcije može doći na porođaju (pri prolasku bebe kroz porođajne puteve), za vreme
hranjenja ili pojenja deteta nečistim priborom ili dodirom deteta prljavim rukama.
Bebe otežano sisaju, nekada povraćaju, odbijaju hranu i dojku.
An
Deca koja su primala antibiotike mnogo su podložnija pojavi soor-a.
Dijagnoza se postavlja pregledom deteta. Važno je na vreme dijagnostikovati infekciju i
početi sa terapijom, jer kod nelečenih beba infekcija se može proširiti.
Terapija je skidanje soor-a 1/2 do 1 sat pre hranjenja rastvorom sode bikarbone (jedna
kafena kašičica sode bikarbone na 100 gr prokuvane i ohlađene vode). Prst se obavije gazom,
potopi u rastvor sode bikarbone i pažljivo skidaju afte sa sluzokože usta. Pri tome se bele skrame
lako skidaju, ali često krvare. Veoma je važno istovremeno brisanje dojki pre svakog podoja
istim rastvorom. Kod upornih infekcija koristi se Nistatin rastvor 3x8-10 kapi dnevno.
Retko se kod dece javljaju tzv. Bednarove afte, slične soor-u. Ove afte su prekrivene
fibrinskim naslagama, a okolna sluzokoža je crvene boje. Mogu se međusobno spajati stvarajući
figure koje podsećaju na krila leptira. Berdnarove afte su posledica povrede upotrebom dugačkih
grubljih cucli ili brisanja usta maramicom ili salvetom. Otkloniti uzrok nastajanja afti i one će
nestati.
Andrija strana 16
Temenjača
Kod nekih beba na temenu se stvaraju masne naslage sive ili tamnosive boje čvrsto
spojene sa kožom i kosom deteta. Ove naslage se nazivaju temenjača ili temenac i, zbog
opasnosti od infekcije, moraju se skidati. Da bi se temenac lakše odstranio, nekoliko sati pre
kupanja potrebno ga je omekšati upotrebom ulja (bademovim ili običnim, jestivim uljem) i u toku
kupanja pažljivo skidati češljem ili frotirskom rukavicom. Ne sme se skidati nasilno trljanjem i
grebanjem. Obično postupak treba ponoviti nekoliko puta da bi koža glave bila potpuno čista i
glatka.
Zapalenjte vežnjače
ija
I pored preventive koja se vrši u svakom porodilištu kod nekih beba nastaje infekcija
vežnjače. Infekcija se dešava u toku porođaja pri prolasku detetove glave kroz meki porođajni
kanal. Oko trećeg do četvrtog dana po rođenju vežnjače postaju natečene, pune sekreta, koji je
najpre bistar, zatim postaje gnojav, a nekada i sukrvičav. Očni kapci su natečeni i slepljeni i dete
ne može da otvara oči. Lečenje se preduzima odmah i uvek je pod kontrolom lekara. Kod kuće
brisati pažljivo sterilnom gazom natopljenom čajem od kamilice, a zatim stavljati antibiotsku
mast ili kapi koje preporuči lekar.
dr
Nekada veoma česta, danas je ova infekcija svedena na ispod 0,5%.
Intertrigo (ojed)
("upala kože pod pelenama")
Od promena na koži sa kojima se majka najčešće sreće je tzv. intertrigo. Nastajanju ovog
An
dermatitisa pogoduju maceracija i trenje preklopljenih površina, najlonske gaćice, upotreba
grubih, nedovoljno ispranih pelena sa tragovima deterdženta i alkalnih sapuna i infekcije
izazvane bakterijama i gljivicama. Ova upala kože nastaje najčešće u perianalnom predelu usled
delovanja bakterija koje se kao saprofiti nalaze u stolici. Pelena koja tesno prijanja uz kožu,
skuplja tečni i polutečni materijal u toplom, vlažnom i stešnjenom prostoru naročito kada se
koriste najlonske zaštitne gaćice. Normalno odojče mokri 10-14 puta dnevno. Osim toga, ima još
1-3 stolice dnevno koje se zadržavaju u bliskom dodiru sa tankom, nežnom kožom u
ograničenom prostoru do sledeće preobuke pelena. Najblaža reakcija je crvenilo sa osećanjem
žarenja i svraba, pa su deca nervozna, plačljiva i slabo spavaju.
Ovaj predeo je pogodna sredina za razmnožavanje bakterija i tako nastaje dermatitis
(upala kože) sa oštećenjem kože i mehurićima sa seroznim sadržajem. Može se desiti da se na
ovakve promene nadovežu gljivice.
Osim predela genitalija, intertrigo se javlja i na drugim mestima gde se druge površine
dodiruju i taru. To su nabori kože na vratu, pazdušni pregibi i prepone.
Kada do toga dođe, terapija je, pre svega, intenzivna lična higijena (voda, sapun) i
obavezno razdvajanje dve površine koje se taru. Lokalno se mogu stavljati obloge od kamilice,
Andrija strana 17
tropostotni rastvor borne kiseline ili kortikosteroidne masti sa antibiotikom. Kod upornih infe-
kcija potrebno je konsultovati pedijatra i uraditi bris iz rane.
Idealno bi bilo da se pelene menjaju odmah nakon što postanu mokre i prljave, ali majka
to retko može da sprovede u praksi. Noćne pelene su, uglavnom. najveći krivac (osip je
nezabeležen u zemljama gde je bebama dozvoljeno da spavaju gole). Izgleda da pelene na bazi
celuloze, koje se koriste poslednjih godina, imaju manje negativnih uticaja na kožu od pelena
izrađenih od pamuka.
Kongenitalne anomalije genitourinarnog trakta

Veliki broj dece se rađa sa kongenitalnim anomalijama lokalizovanim na različitim
organima. Svako deseto novorođenče ima neku vrstu kongenitalne anomalije genitourinarnog
ija
trakta. Razna dečija urološka oboljenja zbog nekarakteristične simptomatologije dugo ostaju
neotkrivena. Ranim otkrivanjem i lečenjem ovih anomalija uspešno se rešavaju ovi problemi.
Uloga roditelja u nekim slučajevima može da bude presudna.
Među brojnim anomalijama izdvojićemo najčešće:
Hypospadia je česta, možda najčešća među značajnim anomalijama u dečjoj urologiji.
Pojavljuje se u oba pola dece, s tim što je veoma retka kod devojčica. Spoljašnji otvor mokraćnog
kanala kod dečaka se umesto na vrhu glavića otkriva na različitim rastojanjima od njega, najčešće
ispod, a mokraćni kanal je obično sužen tako da beba mokri uskim mlazom što dovodi do
dr
retencije (zadržavanja) mokraće. U ovim slučajevima neophodna je hiruška intervencija
(meatotomija) u prva 3 meseca života. Hypospadia je u visokom procentu praćena sa
ingvinalnom hernijom (koja je u 50% slučajeva obostrana) i kriptorhizmom. Penis dečaka sa
hipospadijom karakteristično je deformisan.
Kriptorhizam je retka anomalija. Kriptorhizam je stanje kod koga se testis zaustavio na
nekoj visini na njegovom normalnom putu spuštanja. Prema tome, testis se može smestiti bilo
gde između bubrega i skrotuma - u trbušnoj duplji, u ingvinalnom kanalu ili najčešće na ulazu u
skrotum. Izostanak spuštanja testisa pri rođenju kod svih muškaraca iznosi oko 3%.
An
Ektopija je abnormalni položaj testisa zbog skretanja sa normalnog puta spuštanja. Ove
anomalije se mogu javiti jednostrano ili obostrano, a često ih prate druge anomalije trbušne
duplje. Ektopični i kriptorhidni testisi su uvek abnormalni: pokazuju poremećaj u razvoju i veli-
čini. Često se javljaju familijarno. Kod ovih anomalija važna je tačna dijagnoza, jer lečenje
uključuje hirušku intervenciju najčešće do 5. godine života. Ne davati hormone. Obično se otkrije
u porodilištu. Obostrani kriptorhizam zahteva endokrinološko ispitivanje pre operacije.
Testis migrans (migrirajući ili retraktilni testis) ne zahteva nikakvo lečenje. Javlja se zbog
jakog mišića kremastera koji često retrahuje (vuče) testis iz skrotuma u ingvinalni kanal -
naročito u hladnoj vodi, stanju uzbuđenja ili tokom fizičke aktivnosti. Dijagnoza ovog stanja se
lako postavlja uočavanjem da je skrotum na toj strani normalno razvijen i da se "ingvinalni" testis
može lako spustiti do dna skrotuma palpatornim pregledom gde se i zadržava posle manuelnog
spuštanja. Do maksimalne relaksacije mišića dolazi utopljavanjem deteta (tople obloge, kupanje u
kadi sa toplom vodom) kada se testis nalazi u normalnoj poziciji. Migrirajući testisi su normalni i
definitivno se spuste u skrotum u pubertetu.
Phymosa (fimoza) je poremećaj kod koga se prepucijum ne može prevući preko glansa
već ga potpuno prekriva. Prema uzroku, fimoza se deli na urođene i stečene. Kod urođene ili
kongenitalne fimoze otvor prepucijuma je kongenitalno sužen i prepudijum se teže prevlači preko
Andrija strana 18
glansa, ali je otvor retko toliko sužen da stvara smetnje pri mokrenju. Stečena ili prava fimoza
najčešće nastaje kao posledica zapaljivih procesa u predelu otvora prepucijuma. U formiranju ove
fimoze posebnu ulogu imaju pogrešne navike roditelja koji nasilnim prevlačenjem prepucijuma
preko glansa pokušavaju da rašire relativno suženi otvor prepucijuma deteta. Nasilnim
prevlačenjem, na otvoru suženog prepucijuma nastaju poprečne prskotine kože ili ragade koje
krvare. Neprekidnim povređivanjem i zarastanjem ozleda otvor prepucijuma se vremenom
pretvara u ožiljkasti neelastični fibrozni prsten. Takvom manipulacijom formira se stečena ili
prava fimoza od kongenitalne i zahteva hiruško lečenje. Osim toga, razni drugi štetni faktori
mogu kod dece nzazvati stečenu fimozu:povrede prepucijuma (rajsferšlus), loša higijena spoljnih
genitalija i infekcija. Ukoliko se uži otvor prepucijuma održava do 10-12 godine kada dete ulazi u
pubertet, radi se operacija (plastika) prepucijuma.
Parafimoza je stanje kada se prepucijum ne može povratiti u normalan položaj nakon
njegove retrakcije preko glansa penisa. Terapija parafimoze sastoji se u redukciji retrahovanog
ija
prepucijuma preko glansa u normalan položaj. Redukcija može biti manuelna ili hiruška.
Manuelna redukcija je veoma bolna i ne treba je ni pokušavati ukoliko je parafimoza dugo trajala,
a otok glansa i prepucijuma veoma veliki. U ovim slučajevima se hitno obratiti urologu koji
pokušava redukciju ili se poremećaj hiruški rešava.
Va1anitis je inflamacija kože glansa, a posititis inflamacija unutrašnjeg lista prepucijuma.
Pošto su obično zahvaćena oba predela, govorimo o valanopostitis-u Najčešće nastaje kod dece
prepovijane stalnim pelenama zbog iritacije urinom, zatim zbog bakterijske infekcije, traume ili
hemijske iritacije (sapuni, dezinfikaciona sredstva, nedovoljna higijena). Na glansu i prelucijumu
se javlja crvenilo, otok i nekad gnojav sekret. Peckanje pri mokrenju sugeriše infekciju
dr
bakterijama koja može da dovede do ulceroznih promena, čak i gangrene.
Za terapiju su dovoljne tople obloge od kamilice koje se menjaju na 2 sata. U blažim
slučajevima antibiotici nisu potrebni, a posebno je važno da se ne prevlači prepucijum. U težim
slučajevima lečenje preuzima urolog.
Ingvinalna kila i hidrokela. U toku spuštanja testisa u skrotum mogu intrauterino nastati
anomalije: u ingvinalnom kanalu koji široko komunicira sa trbušnom dupljom može ući vijuga
creva i formirati ingvinalnu kilu a tečnost silazi na dno kese skrotuma iz peritoneuma i sakuplja
An
se oko testisa (hidrokela). Kod dece se primećuje otok u predelu ingvinalnog kanala ili skrotuma.
Koža iznad ovih promena je normalna. Ingvinalna kila i hidrokela se noću prazne i smanjuju, a
preko dana uvećavaju. Ingvinalna kila može se spontano povući do 12-og meseca života (zatvara
se izdanak peritonealne šupljine) i do tog perioda nije potrebna operacija ukoliko se ne uklješti.
Ako se zadrži posle 12 meseci može se planirati operacija krajem druge ili treće godine (kada je
dete aktivno). Male hidrokele kod novorođenčeta i odojčeta mogu spontano sa uzrastom nestati, a
veće zahtevaju hirušku intervenciju.
Nepravilnosti koštano zglobnog sistema kod dece
Razvojni poremećaj kuka

Razvojni poremećaj kuka ili urođeno iščašenje kuka je najčešće obolenje sistema za
kretanje u dečjem uzrastu.
Otkrivanje iščašenja kukova vrši se putem sistematskih pregleda koji počinju već u
porodilištu i nastavljaju se dalje u savetovalištu, naročito u prvim mesecima života deteta.
Andrija strana 19
Uporedo sa razvojem kliničke dijagnostike. usavršavane su i metode snimanja kuka. Najpre je

uvedeno rentgensko snimanje koje je odbačeno kao nepouzdano dijagnostičko sredstvo u prva
četiri meseca života kada je okoštavanje još u začetku, jer ono prikazuje samo koštane delove
skeleta. Osim toga, postoji i rizik od radijacije. Iz ovih razloga, u skorije vreme je uveden pregled
pomoću ultrazvuka, koji daje dobar uvid i u razvoj rskavičavih struktura, tako da se koristi u
najranijem periodu života deteta i zato je značajan za rano otkrivanje razvojnog poremećaja kuka.
Ovaj metod se primenjuje kod svih beba koje pokazuju klinički sumnjive znake na deformaciju
ili pripadaju rizičnim grupama.
Ultrazvučno snimanje se može obaviti već u prvom mesecu, ponavlja se sa tri, odnosno sa
deset meseci života, a definitivna procena stanja dečjih kukova vrši se sa deset, odnosno dvanaest
meseci života, zavisno od koštane zrelosti deteta. Osim za dijagnostičke svrhe, ultrazvuk je važan
jer prati tok lečenja izbegavajući radijaciju deteta. Ultrazvuk se u dijagnostici upotrebljava već
trideset i više godina bez dokaza o štetnom dejstvu.
ija
Međutim, kako se ni ultrazvučnim pregledom na početku ne može sa sigurnošću isključiti
razvojni poremećaj kuka, a da bi se eventualni početni i mali poremećaj kod novorođenčeta
sprečio, uvedeno je preventivno široko povijanje koje obezbeđuje fiziološki položaj i pokretlji-
vost kukova, a ima i blag terapijski efekat u sumnjivim slučajevima. Novorođenčad imaju
nedovoljno razvijen i labav zglobni aparat kuka. Da bi se pomogao pravilan razvoj zglobne
čašice, neophodno je omogućiti pravilan položaj zgloba kuka novorođenog deteta, a to se postiže
abdukcionim povijanjem, koje je u stvari, imitacija položaja deteta koje dete ima u materici.
Fiziološki položaj koji spontano zauzima novorođenče je položaj raširenih i savijenih nogu (tzv.
"abdukcioni položaj"). Taj položaj zadržavamo i pri tzv. "abdukcionom" (širokom) povijanju
dr
bebe. Od 1973. godine je ovo tzv. "široko povijanje" legalizovano u našoj zemlji kao obavezan
vid zdravstvene zaštite i obučeni pedijatri i sestre ga sprovode u Savetovalištima i pri obilasku
beba. Sve je ovo dovelo do znatnog smanjenja učestalosti iščašenja kuka.
Učestalost ovog poremećaja je 10-30 slučajeva na 1000 rođene dece. Ovaj poremećaj je
češći kod devojčica. Opasnost za nastajanje razvojnog poremećaja kuka je veća u tzv. "rizičnim
grupama" kod dece u čijoj porodici već postoji slično obolenje, kod dece rođene karličnim
položajem, pomoću carskog reza, kod blizanaca i kada postoje udružene mane sistema za kretanje
An
(krivo stopalo, krivi vrat, kriva kičma, itd.). Sumnja na ovaj poremećaj su i nejednake brazde na
butinama, a nekada i nenormalan položaj noge ili nesimetrični udovi.
Za široko povijanje su potrebne: jedne široke platnene gaćice, dve tetra pelene,
četvorougao i benkice. Način prepovijanja prikazan je na sledećim slikama.
Andrija strana 20
ija
Sl.1 Prvo se na sto postave platnene gaćice, sa užim delom prema gore. Preko njih se postavi tetra pelena koja je tri
puta previjena, u četvorougao (posle trećeg meseca dve takve pelene).
dr
An
Sl. 2 Donji vrhovi trouglasto previjene pelene se preklope između nogu, pa oko struka, s jedne i druge strane.
Andrija strana 21
ija
Sl. 3 Bočni vrhovi trouglasto previjene pelene obmotaju se oko trupa, s jedne i druge strane. Pri tome paziti da
kolena i donji deo butina ostanu nepokriveni.
dr
An
Sl. 4 Četvorouglo prenvijena pelepa se između butina preklopi preko trbuha, pazeći da one ostanu što slobodnije.
Andrija strana 22
ija
Sl. 5 Gornji, uži deo platnenih gaćica se obmota preko pelena i benkice, od pozadi prema napred i veže trakama
spreda.
dr
An
Sl. 6 Donji, širi deo platnenih gaćica se obmota spreda u nazad, te trake vežu spreda.
Pravilno povijanje se još bolje može postići upotrebom specijalnih gaćica koje se mogu
kupiti u apoteci ili ih majka može sama sašiti.
Andrija strana 23
Preko opisanog širokog previjanja, novorođenče se oblači u prostranu vrećicu ili se labavo
previje od prsa naniže jednom pelenom koja se fiksira pribadačom, tako da pokreti nožicama nisu
ometeni. Odojče se oblači u zeke, a pelene se, po želji, mogu zamenjivati proizvodima za jedno-
kratnu upotrebu preko kojih treba obavezno oblačiti platnene gaćice.
Za nošenje odojčeta podesna je naramena nosiljka u kojoj su noge raširene. Kod starijeg
odojčeta ne treba požurivati ni forsirati stajanje i hod dok to ono samo ne postigne (u dubku ili
pridržavanjem za nameštaj), jer se rano opterećenje može negativno odraziti na razvoj kukova.
Ovakvim pravilnim povijanjem izbeći će se iščašenje kuka kod one dece kod koje je postojala
mogućnost za nastajanje ovog obolenja. Kod ostale dece, kod koje takva mogućnost nije
postojala, izbeći će se svaka nepravilnost u zglobu kuka.
Kod težih slučajeva iščašenja (luksacije) dijagnostikovanih i klinički potvrđenih ,
ultrazvučno i radiološki lečenje preuzima ortoped i obaveza je roditelja da sprovode lečenje po
njegovom uputstvu.
ija
Treba napomenuti da još uvek u nekim krajevima naročito u seoskim sredinama,
nepravilno povijaju bebe sa ispruženim i prikupljenim nogama, čvrsto stegnutim povojem. Tada
dete nema mogućnost za pokretanje nogu, pa kod dece koja su rođena sa urođenim
nepravilnostima dovodi gotovo sigurno do iščašenja kuka. Zabluda je da će se stezanjem nogu
sprečiti njihovo krivljenje. Da do krivljenja nogu ne bi došlo, dete ne treba stavljati u stojeći
položaj pre osmog meseca života.
Osim razvnojnog poremećaja kuka, kod novorođenčeta i odojčeta se mogu uočiti i druge
nepravilnosti koštano-zglobno-mišićnog sistema.
dr
Urođeno krivo stopalo
Najverovatnije da zbog položaja bebe u materici, često (neki smatraju i sve češće) imamo
brojne deformacije stopala. To su deformacije stopala put unutra, spolja ili nagore. Najčešće je
iskrivljenost korena stopala put unutra – metatarsuz varus. Ovaj poremećaj se brzo gubi ako se
preduzimaju vežbe, odnosno kineziterapija, koja se mora sprovoditi po savetu ortopeda, i to vrlo
An
uporno. Važno je da deca sa ovakvim stopalima ne spavaju na stomaku. Ako je iskrivljenje teže,
dete dobija udlage ili mu se stopala stavljaju kratkotrajno u gips. Potreban je savet terapeuta za
cipele kada dete prohoda. Ako se odmah počne sa odgovarajućom terapijom, prognoza je dobra,
naravno, uz punu podršku roditelja. U protivnom, može doći do trajnih oštećenja i u
funkcionalnom i u estetskom smislu.
Ravno ili spušteno stopalo

To je nedostatak koji može poremetiti normalan fizičkl razvoj deteta, jer mu
onemogućava nesmetano stajanje i hodanje. Primetno je kada dete počne da hoda, naročito kod
dece sa povećanom telesnom težinom. Dete otežano hoda pre spavanja se žali na bolove u
tabanima i potkolenicama. Međutim, do treće godine svako stopalo izgleda ravno, pa se tek posle
treće godine ako i dalje ima ovih tegoba, preduzima lečenje. Da do ovoga ne dođe, od prve
godine obratiti pažnju na telesnu težinu deteta koja ne treba da bude preko normale. Cipele treba
da imaju elastičan i lako savitljiv đon sa prednjim delom dovoljno širokim. Ulošci nisu
preporučljivi, naročito pre druge godine života. Detetu omogućiti da što više boravi u prirodi i
Andrija strana 24
hoda po mogućstvu boso ili u lakim cipelama, sandalama ili u patikama. Pošto gradska deca
nemaju mogućnosti za ovakav način života, treba im omogućiti vežbe kod kuće.
O i X noge
Poznato je da većina dece u prve dve godine života ima fiziološki izražene O noge većeg
ili manjeg stepena. Druge i treće godine kolena zauzimaju X položaj, a tek od četvrte godine
noge, odn. kolena, dobijaju prav oblik. Svako odstupanje od normalnog razvoja zahteva kontrolu
ortopeda i fizikalno lečenje koje daje odlične rezultate u prve četiri godine života.
ija
dr
An
Andrija strana 25
GLAVA III
NEGA DETETA
Nega pupka
Definitivno presecanje pupčane vrpce i podvezivanje vrši se posle 5 do 10 minuta kada

pupčana vrpca prestane da pulsira i kada krv koja je u pupčaniku bude u organizmu deteta. Kod
porođaja bez stručne pomoći dete je lišeno ove krvi i to se kasnije odražava na njegovo zdravlje.
Podvezivanje pupka mora da se uradi brzo i sterilno, rana se dezinfikuje alkoholom i pokrije
ija
sterilnom gazom i zavojem. Dalja nega pupka je veoma važna - obavezno je svakodnevno
previjanje da bi pupak bio čist i suv. Od materijala za negu pupka potrebno je imati: troprocentni
hidrogen, povidon jodid (rastvor), sterilnu vatu i sterilnu gazu. Osoba koja previja pupak mora da
ima čiste ruke, da se obrada vrši sterilno i da po mogućstvu to radi stručno lice. Kod muške dece
je potrebno povijati i dva do tri puta dnevno ukoliko je pupak pokvašen ili pomokren.
Obrada pupka počinje pažljivim brisanjem sterilnom vatom natopljenom u troprocentni
hidrogen, zatim povidon jodidom (i pupak i kožu oko pupčanika), pokriva se sterilnom gazom i
zavije sterilnim zavojem, ili još bolje pričvrsti papirnim flasterom koji ne draži kožu deteta.
Ovako negovan pupak otpada oko osmog dana i ostavlja malu ranicu koja se prekriva krastom. U
dr
retkim slučajevima pupak otpada tek za 2-3 nedelje. Do otpadanja pupka beba se ne sme kupati a
ovaj deo se neguje i dezinfikuje i dalje sve do otpadanja kraste i zarastanja rane zbog opasnosti
od infekcije.
An
Nega kože
Koža je najveći organ čovečijeg tela. Njena ukupna površina iznosi 1,5-2 m2. To je organ
koji ima mnogobrojne funkcije koje su za održanje života vrlo značajne.
Koža deteta, a naročito odojčeta i novorođenčeta, se višestruko razlikuje od kože odraslih
u fiziološkom i histološkom pogledu - tanja je, manje dlakava, manje keratinizirana i
propustljivija za razne supstance. Rožnati sloj je tanak i do šest godina nema kompletnu funkciju.
Znojne žlezde su mnogobrojne, nežne sa slabom funkcijom naročito prvih nedelja života, tako da
se ne može regulisati temperatura putem znojenja. Lojne žlezde su, takođe, u prvom mesecu
života slabo razvijene.
Pored toga, koža bebe je od inficiranja prirodno zaštićena mnogim faktorima:
1. Barijerom rožnatog sloja
2. Neprestanom deskvamacijom kojom mehanički otklanja mikroorganizme
3. Kiselošću svoje površine (pH = 4-6).
pH kože je manja na glatkim površinama, a veća u naborima.
Andrija strana 26
Nega i zaštita kože deteta ne razlikuje se mnogo od nege i zaštite kože odraslih. Koža
bebe je samo mnogo ranjivija, ali i izlečenje je kod deteta mnogo brže. Nega mora da se prilagodi
starosti deteta, a nekada i tipu kože.
Savremena sredstva za higijenu i negu posebno su formulisana i sa najvećom brižnošću
prilagođena osetljivoj koži bebe, imajući u vidu osnovne principe nege beba – čišćenje i zaštitu.
Obrada pelena
Dokazano je da, nakon kućnog pranja, na pelenama ostaju mnogobrojne otporne bakterije
koje su uzrok amonijačnom dermatitisu (intertrigu). Različiti autori preporučuju različite vrste
pranja, ali je, u svakom slučaju, obavezno iskuvavanje i ispiranje "mekom" vodom. Kada se
pelene peru u mašini za veš, potrebno je da se pusti ispiranje dva puta da bi se u potpunosti
ija
uklonio deterdžent iz pelena. Sredstva za omekšavanje vode nekada izazivaju alergiju na koži
deteta.
Proizvodi za negu kože

Proizvodi za negu kože treba da zadovolje mnoge zahteve: da zaštite dečju kožu od urina i
fekalija, odnosno da naprave tanak, masan sloj, da očisti kožu od prljavštine. Da spreče razvoj
dr
mikroorganizama i da smanje trenje koje se javlja pri pokretima deteta.
Čišćenje dečje kože i kose

O metodama čišćenja kože postoje mnoga kontradiktorna mišljenja. Definitivnog
zaključka o ovome nema, pa pedijatri preporučuju proizvode iz svojih ličnih iskustava.
An
Sapuni
Koža bebe se već nekoliko dana po rođenju pere sapunom. Upotreba sapuna ima za cilj da
odstrani naslage sa površina kože, bilo da se radi o spoljnim česticama (prašina) ili produktima
kože. Takođe se pranjem sprečava razmnožavanje bakterija. Dokazano je da je za dečju kožu
najbolji neutralni sapun bez boje i mirisa.
Sapuni su vrlo efikasno sredstvo za čišćenje i brzo odstranjuju nagomilane naslage na
koži. Nedostaci su u njihovom, često preteranom, dejstvu koji uništava spoljni zaštitni omotač
kože.
Šamponi i pene za kupanje

Šamponi za bebe su blagi i služe za pranje tela i kose. Imaju umereno dejstvo i malo
iritiraju oči. U njihov sastav često ulaze i ekstrakti kamilice.
Andrija strana 27
Ulja
Najprikladniji metod za čišćenje kože ispod pelena sastoji se u upotrebi mineralnih ulja,
nakon čega se koža posipa talkom. Ulje uklanja nečistoću, a jedan deo se zadržava na koži čineći
barijeru protiv mokraće i fekalija, sprečavajući ojed na pregibnim delovima kože. Nedostatak je
što umanjuju odavanje toplote preko dečje kože zatvarajući žlezde.
Losioni
Pogodniji su za čišćenje kože od ulja, jer uklanjaju i hidrosolubilne i liposolubilne
ija
nečistoće i što na koži ostavljaju tanak masni sloj koji ne ometa normalne funkcije kože. Osim u
svrhu čišćenja, koriste se za sprečavanje i lečenje upale kože: da koža bude meka i vlažna, da
premazuje nabore kože i da sprečava stvaranje ojeda.
Kreme i masti za decu

Za negu i zaštitu dečje kože, naročito za delove pod pelenama, najbolje su dečje kreme i
dr
masti. Nakon čišćenja uljem, ili nakon bebine dnevne kupke sapunom i vodom, radi obnavljanja
zaštitnog mazivnog sloja kože neophodna je upotreba ovih krema. Osim toga, one sprečavaju
osipanje pregibnih delova tela i štite kožu od pucanja kada je izložena hladnim klimatskim
uslovima i niskoj vlažnosti. Krema se maže u tankom sloju jer je to dovoljno da zadrži dovoljno
vlage.
An
Puderi
Dečji puderi su tradicionalni i korisni kozmetički proizvodi. Obično se nanose u vidu
posipa po koži sa zadatkom da smanje trenje i apsorbuju sekrete sa površine kože. Puderi se
naročito koriste kao mazivna sredstva na prevojima kože radi sprečavanja ojeda, upijanja znoja i
radi prenošenja čistog, prijatnog mirisa na bebinu kožu. Česta upotreba na delovima kože koji su
naklonjeni zapalenju i sekundarnim infekcijama, nametnula je potrebu sterilizacije ovih
proizvoda, tako da su svi dečji puderi sterilni i ne škodljivi za spe tipove kože.
Koža i sunce
Preparati za zaštitu od sunčevog zračenja se, u osnovi, ne razlikuju od onih namenjenih
odraslima, što znači da se za zaštitu dece od sunca mogu koristiti losioni, kreme i ulja. Izlaganje
svetlosti je korisno, ali direktno izlaganje sunčevim zracima je štetno, jer ima kancerogeno
Andrija strana 28
dejstvo. Plava deca, svetle kože su naročito ugrožena štetnim dejstvom sunca jer je njihova
prirodna zaštita slaba. Da bi se zaštitila koža, potrebne su određene mere predrstrožnosti.
Preporučljivo je upotrebiti kapicu sa širokim obodom i odeću od lagane pamučne materije.
Delovi kože izloženi suncu moraju se premazati nekom kremom za zaštitu od sunca.
Nokti
Nokti novorođenčeta su nežni, ali ipak sposobni za ogrebotine po licu. Seku se
specijalnim makazicama za bebe, pažljivo, ali ne treba seći kratko, posebno na bočnim stranama
da ne bi došlo do urastanja nokta ili lokalnih infekcija.
ija
Kupanje
Beba se kupa jedanput dnevno posle opadanja pupka i zarastanja pupčane ranice. Majka
određuje vreme kupanja prema svojim potrebama i svojim aktivnostima. Važno je jedino da se
beba kupa uvek u isto vreme i da to bude pre obroka. Temperatura sobe mora da bude od 22 do
24°C i da u sobi ne bude suviše pare. Bebu treba nasapunati ili šamponirati (dovoljno je samo
jedanput) i obilno isprati čistom
dr
vodom. Kožu treba dobro osušiti više tapkanjem nego brisanjem mekanim peškirom. Oči
prebrisati tupferima od vate ovlaženim blagom kamilicom ili prokuvanom vodom i to od spoljne
prema unutrašnjoj strani oka. Očiste se nos i uši štapićima od vate za negu nosa i ušiju. Koža se
premazuje kremom u tankom sloju, naročito predeo pol-nih organa i čmara i beba se povija
(obavezno široko povijanje do konsultacije sa lekarom).
Ne zaboraviti doterivanje bebe: češljanje specijalnim češljem za bebe. Čista i doterana
beba je spremna za obrok i zasluženi odmor.
An
Andrija strana 29
GLAVA IV
POSTNATALNA ZAŠTITA
Zdravstvena zaštita bebe
Zdravstvena zaštita novorođenčeta i zdravstveni vaspitni rad sa majkama je izuzetno

važan. Zdravstvena zaštita deteta počinje odmah po porođaju u porodilištu: obavezan pregled po
rođenju, pregled posle 24 časa i svakodnevni pregledi posebno kod nedonesene dece, dece sa
malom telesnom težinom ili dece iz trudnoće sa rizikom. Zdravstveno-vaspitni rad sa majkama
počinju patronažna sestra i pedijatar pri prvoj poseti novorođenčetu i porodilji u njenom domu.
Majka tada dobija opšta uputstva za pravilnu negu i odgoj svoje bebe. Redovna poseta
ija
Savetovalištu i prihvatanje saveta lekara biće najbolja garancija za njegov pravilan psihofizički
razvoj.
Vakcinacija - imunizacija
"Lekari 21. veka će biti lekari imunolozi "

To je bila parola jednog sastanka lekara pedijatara na kome su teme bile imunizacija
odnosno vakcinacija dece. Drugim rečima, stara izreka "bolje sprečiti nego lečiti" će u potpunosti
dr
biti prihvaćena i sprovođena u medicini u ovom veku. Cilj vakcinacije je aktivna imunizacija koja
se postiže unošenjem u organizam određenog antigena koji stvara zaštitu aktiviranjem imunog
sistema protiv te bolesti. Cilj vakcinacije dece je njihova zaštita od određenih zaraznih bolesti
koje su harale svetom i odnosile milione žrtava i potptuno iskorenjivanje određenih bolesti kao
što je to slučaj sa velikim boginjama. Poslednji slučaj velikih boginja je opisan 1977 godine u
Somaliji.
U našoj zemlji vakcinacija protiv određenih bolesti je obavezna po zakonu i sprovodi se
sa uspehom. Na teritoriji grada Beograda potpuno je eliminisana dečja paraliza, tetanus
An
novorođenčadi i difterija, a nema ni smrtnih slučajeva od malih boginja.
Zahvaljujući savremenim dostignućima nauke nastale su nove i poboljšane vakcine koje
su u nekim zemljama prihvaćene kao obavezne, a možda će u skorijoj budućnosti biti
upotrebljene i u našoj zemlji.
Obavezna vakcinacija na teritoriji Srbije sprovodi se protiv sledećih bolesti: tuberkuloze,
dečije paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, zaušaka, rubeola i hepatitisa B.
Vakcinacija protiv ovih oboljenja sprovodi se tokom cele godine i obavezna je za svu decu sem
izuzetnih slučajeva gde je ona kontraindikovana. Privremeno odlaganje vakcinacije vrši se kod
dece koja imaju neku akutnu infekciju, povišenu temperaturu koja duže traje ili alergijsku
reakciju na neku komponentu vakcine. U svim ovim slučajevima roditelji su dužni da u zakazano
vreme donesu dete u ambulantu i da lekar odredi eventualnu terapiju i zakaže novi termin
vakcinacije. Greška je da o tome odlučuje sam roditelj i određuje datum sledeće vakcinacije.
U prvoj godini života daju se sledeće vakcine:
Vakcina protiv tuberkuloze naziva se BSG vakcina i daje se u svakom porodilištu
prilikom otpuštanja ili u nekoj drugoj zdravstvenoj instituciji gde je dete ležalo (npr. Zavod za
prevremeno rođenu decu). Deca koja nisu vakcinisana ili su rođena kod kuće vakcinišu se do
kraja prve godine bez testiranja. Vakcina se daje u levu nadlakticu intradermalno. Na mestu
Andrija strana 30
uboda posle 3-4 nedelje javi se crvenilo i otok koji se smanjuje i posle 3-4 meseca nestaje a ostaje
samo mali ožiljak. Ožiljak se obavezno kontroliše 4-6 meseci posle vakcinacije. Kod dece koja
nemaju ožiljak ili je ožiljak manji od 3 milimetra obavezno je ponoviti vakcinaciju. Vakcinalna
ranica može u toku 3-6 nedelja da vlaži, retko se na mestu uboda stvara apsces ili otok limfne
žlezde ispod pazduha za čije povlačenje je potrebno duže vreme. Nekada, ali vrlo retko, ovaj
limfadenit mora hiruški da se otvara.
DTPer vakcina ili vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja daje se deci od
navršena 2 meseca do navršenih 12 meseci života. Vakcina se daje u 3 doze sa najmanjim
razmakom od mesec dana, a najdužim od 3 meseca. Važno je napomenuti da aplikacija DTPer
vakcine sa navršena dva meseca obezbeđuje istovetnu zaštitu kao kod vakcinacije započete sa 3
meseca života. Revakcina DTPer obuhvata decu u 2 godine života, potpuno vakcinisanu u prvoj
godini života i to po isteku najmanje jedne godine od dana potpunog vakcinisanja. Obično se daje
zajedno sa Polio vakcinom.
ija
Ne izaziva ni lokalne ni opšte reakcije. Izuzetno se može pojaviti crvenilo na mestu uboda
i umereno povišena temperatura koja traje jedan dan.
Polio vakcina ili vakcina protiv dečije paralize -polio mijelitisa daje se deci od 2 meseca
života i mora se potpuno obaviti do navršenih 12 meseci. Vakcina se daje u tri doze sa najmanjim
razmakom od 6 nedelja. Obično se daje zajedno sa DTP-om. Revakcina obuhvata decu u drugoj
godini života vakcinisanu sa 3 doze i to po isteku jedne godine od dana vakcinisanja. Daje se
kašičicom u vidu kapi. Ne izaziva nikakve reakcije.
Imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) vrši se vakcinisanjem dece od
navršenih 12 meseci, najduže do navršenih 18 meseci života. Posle ove vakcine mogu se javiti
dr
postvakcinalne reakcije u vidu umereno povišene ili visoke temperature, ospe ili otoka parotinih
žlezda. Ove reakcije se obično javljaju 7-14 dana od vakcinacije, blagog su toka i prolaze bez
komplikacija.
Imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B proizvedenom
metodom genetskog inženjeringa.
Vakcinisanjem se obuhvataju:
a) deca od navršena dva meseca do navršenih 15 meseci života;
An
b) novorođenčad HbsAg pozitivnih majki unutar 2-12 časova, a najkasnije 24 časa po
rođenju.
Vakcinisanje dece od navršena dva do navršenih petnaest meseci života sprovodi se
davanjem tri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva i druga doza vakcine daju se istovremeno sa
prvom i drugom dozom DTP vakcine u razmaku koji ne sme biti kraći od jednog niti duži od tri
meseca. Treća doza vakcine daje se istovremeno sa MMR vakcinom (u suprotni ekstremitet), a
najranije šest meseci od davanja prve doze vakcine.
Vakcinisanje novorođenčadi HbsAg pozitivnih majki sprovodi se davanjem četiri doze
vakcine protiv hepatitisa B. Prva doza daje se u porodilištu unutar 2-24 časa po rođenju. Druga
doza daje se nakon mesec dana od prve doze, treća doza nakon mesec dana od druge doze, a
četvrta doza kada dete napuni 12 meseci. Istovremeno sa prvom dozom vakcine, novorođenče
dobija 0,5 ml hepatitis B imunoglobulina.
Osim ovih obaveznih vakcinacija programom imunizacije predviđena je obavezna
imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju. Roditelji sa decom koji putuju u inostranstvo
dužni su da se jave radi vakcinacije Institutu za infektivne bolesti u Beogradu.
Vakcina protiv gripa se ne daje deci mlađoj od 7 godina. Kod hronično obolele dece gde
je neopthodna zaštita od gripa i komplikacija može se davati samo deci starijoj od 7 godina.
Andrija strana 31
GLAVA V
RASTENJE I RAZVOJ
Rastenje i razvoj su osnovne odlike detinjstva.
ija
Rastenje
Rastenje je osobina organizma da stalno uvećava svoju telesnu masu i volumen. Ono
se odlikuje porastom težine, visine i povećanjem volumena unutrašnjih organa, sazrevanjem
mozga i psihičkih funkcija i pojavom novih funkcija (spermatogeneza, menstruacija).
Period rastenja počinje za vreme fetalnog života, a završava se između 20-25 godine.
Normalno rastenje se odvija u više etapa:
• fetalno rastenje
• detinjstvo
dr
• dečaštvo
• pubertet i
• mladalaštvo
Na rastenje utiču mnogi elementi: pol, rasa, genotip, konstitucijske anomalije, sredina u
kojoj dete živi, bolesti, ishrana i stanje žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Uzroci poremećaja rastenja su raznoliki.
An
Telesna težina (telesna masa)
Prosečna telesna težina dece na rođenju je:
• za devojčice oko 3200 grama
• za dečake oko 3500 grama.
Gubitak u težini zrelog novorođenčeta od 10% u prvim danima njegovog života je
uobičajen i zato ga i nazivamo "fiziološki pad telesne težine". Međutim, odkad se bebe hrane
odmah posle rođenja (po sistemu baby friendly) ovaj pad je znatno manji, a ako se dojenje brzo
uspostavi, biće neznatan. Nastaje zbog izbacivanja crevnog sadržaja, mokraće, isparavanjem
preko kože i preko disanja. Povećanom negom, dojenjem i pojenjem bebe telesna težina se
povećava i oko 10-og dana života dostiže težinu na rođenju. Ne ostavlja nikakve posledice na
zdravstveno stanje bebe.
Napredovanje bebe u težini je najbolja potvrda za pravilnu negu i ishranu i njeno dobro
zdravlje. Zbog toga je redovno kontrolisanje telesne težine kod novorođenčeta i odojčeta od
izuzetne važnosti. Redovno merenje je potrebno ne samo kod nedovoljnog napredovanja bebe,
već i obrnuto, kada beba pređe poželjnu težinu za više od 10% da bi se korigovala ishrana i
Andrija strana 32
prevenirala gojaznost. Preporučuje se da se odojče u prva dva meseca meri jednom nedeljno, a do
kraja prve godine dovoljno je jednom mesečno.
Prosečni porast težine u prvoj godini je:
I tromesečje 800-1000 gr mesečno
II tromesečje 600- 800 gr mesečno
III tromesečje 400- 600 gr mesečno
IV tromesečje oko 400 gr mesečno
ili do kraja petog meseca dvostruka težina na rođenju, do kraja prve godine trostruka
težina na rođenju.
Druge važne komponente u određivanju rasta deteta su: telesna visina, merenje obima
glave i obima grudnog koša.
ija
Telesna visina (telesna dužina)
Rast telesne dužine je neravnomeran. Najbrži je u prva tri meseca posle rođenja i do kraja
prve godine progresivno i brzo se smanjuje. Telesna visina (telesna dužina u prvoj godini) meri
se nedeljno u prvom mesecu. a zatim mesečno do kraja prve godine. Obično u prvoj godini beba
poraste oko 25 cm i to;
I tromesečje po 3 cm mesečno
II tromesečje po 2 cm mesečno
dr
III tromesečje po 2 cm mesečno
IV tromesečje po 1 cm mesečno
Na kraju prve godine, beba je visoka oko 75 cm. Merenje obima glave i grudnog koša vrši
lekar u ambulanti na sistematskim pregledima.
An
Razvoj
Razvoj deteta zavisi od mnogih bioloških činilaca i faktora sredine. Od bioloških činilaca,
najvažniji je zdrav i za uzrast funkcionalno zreo nervni snstem. Sredina koja okružuje dete
obezbeđuje mu uslove za normalan fizički rast, za uspostavljanje čvrstih emotivnih veza deteta sa
drugim osobama i pruža mu mogućnost za učenje. U prvoj godini, razvoj deteta može biti
normalan ili nezadovoljavajući.
Normalan razvoj je tipičan, uobičajen za taj uzrast i bez abnormalnosti.
Nezadovoljavajući (ili usporen razvoj) je kod dece koja se sporije razvijaju od očekivanog
i zato kasne u odnosu na decu svog uzrasta. Ova deca obično nadoknade ovo zaostajanje u
razvoju i stižu decu svog uzrasta ali sporijim tempom od normalnog. U ovim slučajevima, važna
uloga pripada Savetovalištima za zdravu decu, gde će se ovaj nedostatak registrovati i uz pomoć,
roditelja, otkloniti nepovoljni faktori koji utiču na dete. U slučajevima kada se radi o retardaciji
(zaostalosti) ili kada postoje neki drugi trajni poremećaji, obavezno je još u prvoj godini
konsultovati i odgovarajuće specijaliste. Ranim otkrivanjem odstupanja od normalnog razvoja i
preduzimanjem odgovarajućih intervencija, može se sprečiti razvoj poremećaja ili pro-
dubljivanja invaliditeta deteta. U ovom cilju neophodni su i obavezni sistematski pregledi u 1, 3,
Andrija strana 33
6, 9. i 12. mesecu, pažljivo uzeti podaci o bolestima majke i u široj porodici (anamneza) i
zajednički napor lekara i roditelja da se poremećaj ukloni i ublaži.
Promene koje se odigravaju u prvoj godini života spadaju u najobimnije, najintenzivnije i
najznačajnije tokom celog razvojnog perioda. U toku prve godine dete savlada motoriku, tako da
krajem prve godine hoda, razvoj čula se završava, razvijena su osećanja i privrženost, najpre
prema majci, a zatim i prema drugim osobama. Paralelno sa ovim razvija se i govor. Kako se kod
neke novorođenčadi i odojčadi, srećom retko, mogu da jave i oštećenja raznih funkcija, potrebno
je da se dete od najranijeg perioda redovno prati i posmatra.
Pošto su roditelji najveći deo vremena sa bebom, naročito majka važno je da se oni
upoznaju sa nekim standardima koji se smatraju normalnim za taj uzrast deteta da bi mogli,
prateći dete, blagovremeno da primete odstupanja od normalnih reakcija i zatraže savet i pomoć
stručnih lica. Ovo je važno jer se početne, diskretne, promene mogu često zaustaviti i izlečiti već
u početnom stadijumu. Zbog ovoga je pomoć roditelja od ogromnog značaja. Da bi roditelji
ija
mogli da prate promene kod svog deteta, potrebno je da znaju osnovne normalne reakcije i
promene kroz koje prolazi dete u prvoj godini svogživota. Zbogtoga će, ukratko za svaki mesec
biti iznet osnovni psihomotorni razvoj deteta. Kod svih odstupanja ili neke nejasnoće, potrebna je
konsultacija pedijatra
Psihički razvoj deteta je vrlo složen i u tesnoj je vezi sa fizičkim rastom i motornim
razvojem. Zato dete posmatramo kao celinu i njegov razvoj tumačimo analizirajući zajedno ove
faktore.
dr
Psihomotorni razvoj
I mesec
An
Odojče spava oko 20 sati. Budi se kad je gladno i mokro. Zauzima asimetrični položaj tela
i glave. Kada leži na leđima, drži glavu okrenutu na jednu stranu. Ako je to uvek ista strana, često
se javlja nesimetrija glave koja nestaje posle drugog meseca. Kada se dete podiže iz ležećeg u
sedeći položaj, držeći ga za ruke, glava mu pada unazad, ali se, bar za kratko vreme, može
ispraviti i dovesti u nivo trupa. Kada se postavi potrbuške sa rukama koje se nalaze ispred njega,
okreće glavu i oslobađa disajne puteve. Šake su stegnute u pesnice. Ako mu se predmet stavi u
šaku, steže ga, ali ga brzo ispušta. Plač zdravog novorođenčeta je snažan, krepak i postepeno
prestaje. Obično znači glad, žeđ, bol, razmaženost, a može ukazivati na potrebu za zaštitom,
odnosno da bude reakcija usamnjenosti. Fiksira bliske i svetle predmete. Gleda majku. Refleksno
sisa, guta, kašlje, kija i zeva.
Andrija strana 34
II mesec
Duže periode provodi budno. Kada se povlači u sedeći položaj držanjem za obe ruke,
čvršće drži glavu. Stavljeno na trbuh, odiže visoko glavu, čak i deo grudnog koša, ali za kratko.
Okreće se sa strane na leđa. Drži zvečku, ali kratko. Šake stisnute u pesnice. Prati pogledom
osobe koje se kreću. Zadržava pogled na pojedinim osvetljenim predmetima. Trza se na zvuk.
Smiruje se u odgovor na ljuljanje ili pričanje. Javlja se prvi smešak. Pokušava da guče.
III mesec
Pri podizanju deteta iz leđnog u sedeći položaj, dete čvršće drži glavu. Stavljeno
potrbuške, diže glavu i ramena, a nekada se oslanja samo na jednu podlakticu. Posmatra svoje
ija
ruke dok se igra s njima. Rukama hvata predmete i stavlja ih u usta. Prati pogledom pojedine
predmete i okreće glavu za njima. Šake su otvorene. Raspoznaje predmete koji se često
pojavljuju, a isto tako i poznata lica. Raduje se majci. Prepoznaje članove porodice. Reaguje na
jake zvučne signale. Počinje spontano da se smeje, a nekada osmeh prati gukanjem. Poseže za
sjajnim i svetlim predmetima ali ih promaši jer ne može da oceni rastojanje. Manje plače.
IV mesec
dr
Glavu drži uspravno i čvrsto. Ležeći na leđima, igra se svojim rukama i posmatra ih.
Ležeći na trbuhu, diže visoko glavu i odupnre se podlakticama. Hvata obema rukama i drži
predmete koji su mu dati. Pokušava da se prevrće na stranu. Zrelije plače. Prati sa interesovanjem
šta se oko nje dešava, guče, smeši se i pušta zadovoljne glasove kada mu se neko obrati. Sluša
muziku. Voli da se Druži
An
V mesec
Kada leži na trbuhu, podiže glavu i ramena i odupire se šakama i podlakticama. Drži
čvrsto glavu kada se nosi. Prevrće se. Stavlja stopala u usta. Rukama se igra sa nožnim prstima.
Čini prve pokušaje da sedne i može mu se omogućiti da kratko sedi uz podupiranje. Hvata
igračke koje mu se pružaju celom šakom. Ako jednovremeno dobije igračke u obe šake, jednu
obavezno ispusti. Pružaće ruke kada hoćemo da ga uzmemo. Igra se svojim rukama. Glasno se
smeje. Okreće glavu posmatrajući predmete koji se nose van njegovog vidokruga. Za vreme
kupanja se raduje i pljeska rukama po vodi. Igra se zvečkom.
VI mesec
Krajem šestog meseca odojče sedi bez podupiranja, ali se savija unapred usled brzog
zamaranja muskulature. Zato rado sedi mami u krilu i sigurno hvata predmete koji se nalaze na
stolu, prebacuje ih iz ruke u ruku i stavlja ih u usta. Smeje se i guče, poznaje najbliže osobe i
raduje im se. Postaje uzbuđeno kada primeti obrok. Oglašava se kada mu se govori. Kada ga
Andrija strana 35
stavimo da leži, samo diže ramena i glavu i pruža ruke da ga podignemo. Kada ga povlačimo iz
ležećeg stava unapred, učvrsti ramena i samo se diže, a često ako nastavimo sa povlačenjem, diže
se na noge. Iz položaja potrbuške, može da se prevrne u položaj na leđima. Reaguje na zvuk.
Kada ga dižemo držeći ga pod pazduhom, oslanja se na noge. U tom periodu dete se sa zadovo-
ljstvom igra sa zvečkom i sa igračkama koje su mu na dohvat ruke. Ovaj period se koristi da se
dete navikava da ima stolicu u određeno vreme. Majka može da uoči momenat kada ono
pokretima i glasom pokazuje potrebu da ima stolicu i ovo će brzo postati njegova navika.
Pažnja: u ovom periodu nebi trebalo da bude razrokosti - zrikivosti.
VII mesec
ija
Sedi uspravno bez podupiranja. Uzima kašiku ili igračku i lupa po stolu igrajući se.
Premešta predmete iz ruke u ruku. Može u svakoj ruci da drži po jednu stvar. Pokušava iz ležećeg
položaja da se digne u sedeći. Aktivno se kreće u ogradici. Izražava zadovoljstvo gukanjem i
reaguje ako joj nešto nije po volji. Brzo menja raspoloženje. Počinje da izgovara slogove. Jasno
izgovara više samoglasnika, a trudi se da izgovori i neki teži samoglasnik (m-m).
VIII mesec
dr
Sedi čvrsto a može i da stoji kada se pridržava. Puzi i biće u stanju da samo sedne.
Razume mnoge stvari koje mu se govore. Traži ispuštene predmete. Od nepoznatih se boji i stidi,
nekada plače i odbija da se sa njima igra ili da uzima od njih igračke. Pojačava se ljubav i
naklonost prema članovima porodice. Počinje da izgovara "ma-ma" i neke druge reči. Zabavlja ga
da baca stvari. Širi ruke prema voljenoj osobi. Jede kašičicom, pije iz šolje
An
IX mesec
Stabilno je u sedećem položaju. Može da stoji uz pridržavanje, a krajem meseca i bez

pridržavanja. Puže slobodno i može da se diže uz ogradicu pridržavajući se rukama. Skida
poklopce da bi videlo predmete. Vidljiva upotreba kažiprsta. Reaguje na poznate reči ("Gde je
mama", "pa-pa"). Odgovara odraslima, interesuje se za decu. Govori jednu reč sa značenjem.
X mesec
Često puzi, ustaje uz ogradicu i čvrsto stoji uz pridržavanje. Prevrće se sa leđa na trbuh.
Valja se. Kada se stavi u položaj na leđima, obično je nezadovoljno i samo se diže u sedeći
položaj a većina odmah iz sedećeg u stojeći. Zna svoje ime. Razume jednostavne naloge i
izvršava ih. Hoda uz ogradicu. Samo jede hranu koju drži u ruci. Kaže "mama", "tata". Reaguje
na ohrabrenja ili obeshrabrenja.
Andrija strana 36
XI mesec
Hoda držeći se za ogradicu ili nameštaj. Može da hoda uz pridržavanje čak i kada se drži
za jednu ruku. Taši-pljeska rukama i pravi "pa-pa". Žvaće čvrstu hranu i jede keks bez pomoći,
voli da drži kašičicu i lupa sa njom po stolu. Pije iz čaše. Počinje da gleda slike i može da
pokazuje kažiprstom. Počinje da razumeva reči i jednostavne naredbe. Služi se kašičicom i igra
se s odraslima.
XII mesec
Ovaj uzrast je izuzetan u razvoju deteta. Dete stabilno hoda kada se drži za jednu ruku, ali
ija
se to kod većine dece događa sa 14-16 meseci. Ovo zakašnjenje može da prouzrokuje i pad
deteta, pa ono pravi nov pokušaj tek za mesec, pa i više dana. Sedi sigurno, puzi spretno i prelazi
puzeći i preko prepreka. Govor se razvija i ono izgovara čisto do sedam reči sa značenjem. Čučne
pridržavajući se da bi podigao igračku. Hvata sigurno i na naš nalog ispušta kockice u šolju i to
ga zabavlja. Razume mnoge naloge i izvršava ih i ponavlja radnje koje izazivaju divljenje i smeh
odraslih. Samo se spušta iz stojećeg u sedeći položaj. Sluša kad mu neko govori. Sarađuje u
oblačenju, stavlja ruke u rukave, skida čarape. Komunicira sa drugima svojim žargonom. Zna
svoje ime. Voli ritam i ljuti se.
dr
Ne treba očekivati da razvoj teče ravnomerno kod sve dece. Naprotiv, velike su
individualne razlike i u psihičkom i u fizičkom razvoju. Neko dete prohoda u 10 meseci, neko u
16 neko ne izgovara ni reč sa godinu dana, neka deca imaju u najranijem uzrastu ritam hranjenja
i pražnjenja, mirovanja i aktivnosti, druga su u tome neuredna i nepredvidiva; neka su mila i
umiljata, druga uvek namrštena; jedna nemirna i neumorna, druga se brzo zamaraju.
Važno je da roditelji i sredina koja ih okružuje shvate i prihvate ove osobine svoga deteta,
jer će od toga zavisiti razvoj detetove ličnosti. Veliki uticaj na ponašanje deteta ima i vreme koje
An
majka posvećuje detetu, njen odnos prema ishrani (prisiljavanje na jelo), odnosi u porodici i
uloga ostalih ukućana. U svakom slučaju, ne treba preterivati u brizi i očekivati da se dete ponaša
kao programirano - da se budi i uzima obroke u određeno vreme, da ti obroci budu količinski
tačno određeni, da ne plaču, da spavaju kad se stave u krevetac i da rastu onoliko koliko je to
idealan prosek za taj uzrast.
Andrija strana 37
GLAVA VI
ISHRANA
Hrana ima životni značaj za sve organizme. Snabdeva ih svim potrebnim materijama
čijim se razlaganjem dobija energija za regulaciju ćelijske aktivnosti i za izgradnju i obnavljanje
tkiva.
Biljke izgrađuju svoju sopstvenu hranu iz neživih materija fotosintezom i unose minerale
i vodu. Životinje ne mogu same proizvoditi svoju hranu i zato se oslanjaju na hranu koju
proizvode biljke.
Hrana se gutanjem unosi u sistem za varenje gde se postepeno razlaže na proste
rastvorljive materije. Taj proces razlaganja naziva se varenje. Ovako nastale jednostavne sups-
ija
tance apsorbuju se u krvne sudove i transportuju u sve ćelije organizma. Tu se koriste za
dobijanje energije i za izgradnju novog tkiva.
Hranljive materije imaju dvosturku ulogu u organizmu:
1. gradivnu - za izgradnju tkiva i rast i razvoj deteta i
2. gorivnu (energetsku) koju daju namirnice koje sagorevaju u organizmu i služe kao
izvor energije.
Kako je hrana izvor kalorija, sjedne strane, a s druge strane izvor materija neophodnih za
održavanje i rastenje organizma, često se dešava da hrana po sadržaju kalorija zadovoljava ali je
deficitarna neophodnim materijama, kao što je kalcijum, vitamin B2 i dr. Nekada, u pogledu
dr
sadržaja masti ili belančevinaa, prelazi potrebe organizma, ali je istovremeno slab ili nedovoljan
izvor drugih materija. U vezi s takvim načinom ishrane danas se pojavljuje čitav niz obolenja
civilizovanog sveta koja jasno pokazuju način ishrane, isto onako kao što su nekad znaci izrazite
avitaminoze pokazivali koji vitamin nedostaje u ishrani. Takvih avitaminoza danas, uglavnom,
nema, ali su zato česta druga obolenja kod neadekvatne ishrane, kao što su:
- karijes zuba
- oštećenja sluzokože digestivnog trakta i poremećaj motorike, što izaziva niz obolenja:
An
- degeneracija krvnih sudova i povećanje sptosobnosti zgrušavanja krvi (infarkt i
apopleksija)
- nedostatak vitamina B izaziva nervne poremećaje.
Sastojci hrane
Od raznih supstanci hrane, ugljeni hidrati, proteini i masti nazivaju se nutrienti (hranljive
materije), a minerali, vitamini i voda su uzgredna hrana.
Belančevine
Sastoje se iz aminokiselina koje su, u stvari, nosioci funkcije belančevina. Postoji više
aminokiselina, ali 8 od njih su bitne i ne mogu da se sintetizuju u organizmu. Nazivamo ih
esencijalnim aminokiselinama i one se moraju svakodnevno unositi putem hrane. Majčinim
mlekom se unosi 43% bitnih aminokiselina i najveći njihov deo se ugrađuje U nova tkiva.
Andrija strana 38
Belančevine sadrže ugljenik, kiseonik, vodonik i azot, a u nekim slučajevima i sumpor. Biljke ih
grade iz materije koju unose pomoću fotosinteze, a životinje uzimaju gotove proteine i razgrađuju
ih varenjem.
To su organska hemijska jedinjenja neophodna za rast, razvoj i obnovu tkiva. Proteini su
jedan od najvažnijih hranljivih sastojaka, jer čine osnovni strukturni element svake ćelije, a ulaze
u sastav mišića, kosti, kože i mnogih organa. Pomažu stvaranje hormona i enzima koji regulišu
metaboličke procese u organizmu.
Belančevine u organizmu su nezamenjive kao gradivne materije i u tome ih ne može
zameniti nijedan drugi sastojak hrane. U ređim slučajevima kada nedostaju ugljeni hidrati i masti,
belančevine se koriste i kao izvori energije. Da do ovoga ne bi došlo potrebno je da se u
organizmu istovremeno unose i ugljeni hidrati i masti koji će vršiti energetsku funkciju, dok će
belančevine zadržati svoj osnovni zadatak - izgradnju novih tkiva.
Belančevine mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Belančevine životinjskog porekla su
ija
bogate bitnim aminokiselinama koje su visoke biološke vrednosti. To su meso (teleće, juneće,
živinsko i riblje), mleko i mlečni proizvodi, jaja (belance). Belančevine biljnog porekla su manje
biološke vrednosti. To su pasulj, grašak, hleb od punog zrna, orasi, pirinač, šargarepa. Dokazano
je da istovremeno uzimanje belančevina biljnog i životinjskog porekla pojačava njihovu ukupnu
vrednost, zato se preporučuje da deca u ishrani uzimaju 2/3 belančevina životinjskog porekla i
1/3 biljnog porekla
Ugljeni hidrati
dr
Ugljeni hidrati su organska hemijska jedinjenja velike kalorične vrednosti. Glavni su
izvor energije u organizmu i pokrivaju oko 50% svih energetskih potreba. Prema svojoj građi,
delimo ih na proste i složene.
Prosti ugljeni hidrati su šećer u različitim oblicima: saharoza (šećerna trska), glukoza
(med), fruktoza (voće), galaktoza, maltoza i laktoza (mleko). Pošto se brzo apsorbuju iz
digestivnog trakta, svi obezbeđuju "instant energiju".
An
Složeni ugljeni hidrati uneti u organizam najpre se moraju pretvoriti u proste ugljene
hidrate koji će se zatim koristiti kao energija ali kroz određeni vremenski period. To su brašno,
povrće, mleko, grašak, leće. Veoma su korisni ne samo kao izvor energije već i kao izvori važnih
hranljivih sastojaka poput celuloze, vitamina i minerala.
Nedovoljan unos ugljenih hidrata u svakodnevnoj ishrani može da dovede do
hipoglikemije (pada šećera u krvi), malaksalosti, neraspoloženja i loše koncentracije. Tegobe
brzo prolaze kada se uzme mala količina šećera. U našem narodu postoji lep običaj verovatno iz
ovakvog iskustva, da ujutru ukućanima ili gostnma ponude "slatko uz vodu". Kinezi imaju jednu
poslovicu koja kaže "kada se uznemirite zasladite čaj". Radi ublažavanja uznemirenosti,
putnicima u avionu se služe bonbone pred uzletanje i sletanje. Nedovoljan unos može da dovede i
do pojačanog razlaganja tkivnih proteina bitnih za izgradnju tkiva.
Povećani unos ugljenih hidrata koji se ne koristi za energiju pretvara se u mast i deponuje
se u masno tkivo. Dolazi do debljanja, što je naročito loše za decu koja jedu mnogo slatkiša.
Šećer ima svojstvo da se lepi za zube i stvara idealnu podlogu za razmnožavanje bakterija koje
izazivaju karies. Redovno pranje zuba odstranjuje šećer, te je naročito korisno večernje pranje
zuba.
Andrija strana 39
Masti
Grupa supstanci sagrađena od ugljenih hidrata, vodonika i kiseonika. Pri sagorevanju,
masti daju veliku količinu toplote i spadaju u najkaloričnije namirnice. Podmiruju 35-40 %
energetskih potreba organizma. Rezervni su izvor energije. Sem ove energetske uloge imaju i
gradivnu:
- potrebne su za normalni rast i razvoj deteta,
- ulaze u sastav ćelijskih membrana,
- sastavni su deo ćelija mozga,
- čine zaštitni sloj oko organa od fizičkih trauma,
- i najvažnije nosioci su liposolubilnih vitamina,
Izvori masti mogu biti životinjskog i biljnog porekla. Životinjskog porekla su: meso
ija
(goveđe, svinjsko, teleće, pileće, riba) mleko i mlečni proizvodi. Biljnog porekla - orasi, kikiriki,
masline, klice semenki, kukuruzno i suncokretovo ulje, griz, crni hleb, pirinač, krompir...
Sa velikom potrošnjom masti, naročito životinjskog porekla povezuje se i učestalost
oboljenja srca i krvnih sudova i nekih vrsta raka. pa stručnjaci preporučuju da se upotreba masti
smanji na 10-15% kod osoba koje imaju probleme sa srcem i krvnim sudovima, odnosno do 30%
kod zdravih koji žele da zaštite srce i krvne sudove. Preporučuje se dalje da se pretežno koriste
biljna ulja i to naročito suncokretovo, sojino i ulje iz kukuruznih klica, a od posna riba. Važan je i
način priprsme hrane – izbegavati prženja mesa, ribe i krompira, već se ove namirnice kuvaju ili
peku.
dr
Inače, masti unete u velikim količinama koje nisu utrošene bivaju deponovane i izazivaju
gojaznost sa svim problemima koja ona sa sobom nosi.
Vitamini
Vitamini su biološki aktivne supstance koje se normalno nalaze u biljnom i životinjskom
An
svetu i neophodni su za rast i razvoj, pravilno funkcionisanje organizma i obavljanje
metaboličkih procesa. Iz samog naziva se vidi značaj za život čoveka: reč vitamin je nastala od
latinske reči Vita što znači život.
Poznate su dve vrste vitamina: vitamini koji su rastvorljivi u mastima - liposolubilni i
vitamini koji se rastvaraju u vodi - hidrosolubilni. Pošto ranije niko nije poznavao hemijsku
građu vitamina, i stoga im nije mogao dati odgovarajuća naučna imena, većina ih je označena
slovima abecede.
Liposolubilni odnosno vitamini rastvorljivi u mastima ne izlučuju se mokraćom, pa mogu
da se deponuju u organizmu i stvaraju rezerve koje se koriste čak i ako se nedovoljno unose
hranom. Njihova apsorpcija zavisi od prisustva masti, žučnmh soli i nekih minerala. To su vita-
mini A,D,E,K.
Hidrosolubilni ili vitamini koji se rastvaraju u vodi izbacuju se iz organizma putem
mokraće već nekoliko časova nakon uzimanja, pa se moraju redovno unositi putem hrane. To su
vitamini B grupe i C.
Dnevne potrebe za vitaminima su različite i zavise od uzrasta deteta, brzine rastenja,
godišnjeg doba i zdravstvenog stanja. Današnji način proizvodnje i prerade hrane, uz industrijsku
zagađenost sredine i život pun stresova , uslovljavaju potrebu za dodatnim količinama vitamina.
Andrija strana 40
Vitamin A
Liposolubilni vitamin. Javlja se u dva oblika: kao retinol ili vitamin A koji se nalazi samo
u namirnicama životinjskog porekla (džigerica, jaja, maslac, margarin, punomasno mleko i sirevi)
i karotin - provitamin vitamina A koga ima u namirnicama i biljnog i životinjskog sveta
(šargarepa, krompir, spanać, kupus, peršun, bundeva, kelj, prokelj, zeleni grašak, repa, dinja,
kajsija, breskva, šljiva, paradajz, zelena salata, boranija). Najviše ga ima u ribljem ulju. Unet u
organizam, karotin se u jetri pretvara u aktivan vitamnn A i tu se deponuje u najvećoj količini
(oko 95%). Izlučuje se putem mleka. U majčinom mleku ga ima 5-10 puta više nego u kravljem
mleku. Pošto se deponuje u jetri, ne mora se unositi hranom svakodnevno,
Uloga:
ija
- Neophodan je za dobar vid, otklanja mnoge očne tegobe i deluje protiv noćnog slepila,
- omogućava formiranje vidnog purpura - rodopsina u oku,
- stvara otpornost protiv infekcija i skraćuje trajanje bolesti,
- održava i štiti kožu i kolagena tkiva (glatka koža i zdrava kosa u ogranizmima koji rastu,
pomaže u lečenju čireva i akni),
- jača kosti, zube i desni,
- po poslednjim saznanjima, zbog antioksidativnih sposobnosti, smatra se velikim
zaštitnikom od raka i, uopšte jača imunološki sistem organizma.
Nedostatak vitamina A se javlja kod odojčeta koje je na specijalnoj dijeti. Simptomi su
dr
obično blagi i slični su kao kod dece koja su izložena infekciji: dete zaostaje u rastu, ne dobija na
težini, gubi apetit. Javljaju se karakteristične promene na očima. Koža je hrapava i suva, kosa
gubi sjaj, a nokti postaju krti i lome se. U težim slučajevima javlja se teško oboljenje očiju koje
se naziva kseroftalmija i tzv. noćno slepilo, a svi drugi navedeni simptomi se pogoršavaju.
Ako se duže vremena uzimaju velike količine vitamina A (obično u terapeutske svrhe i u
obliku tableta) može da dođe do trovanja. Simptomi su opadanje kose, zamagljeni vid, perutanje
kože, povraćanje, proliv. Izuzetno je retko.
An
Sa uzimanjem vitamina A posebno moraju da budu obazrive trudnice, jer suviše ovih
vitamina u tabletama može da izazove poremećaj ploda. Nasuprot tome prirodni karotin nije
štetan po zdravlje i eventualni višak se jedno stavno izlučuje.
Uništava ga alkohol, kafa i nedostatak vitamina D.
Dnevne potrebe su 2500 internacionalnih jedinica.
Vitamin D
Spada u grupu liposolubilnih vitamina. Veoma je važan zbog svoje uloge nastajanju
rahitisa pa se zato naziva antirahitični vitamin. Ima više vrsta vitamina D sa raznim stepenom
antirahitičnog dejstva. Najvažnija su dva: vitamin D2 iz hrane (riblje ulje, sardine, jaja,
buter,mleko i mlečni proizvodi, džigerica ) i D3 koji nastaje u koži pod dejstvom sunčane
svetlosti. Neko ga zove i sunčani vitamin. Ovako nastao, vitamin se apsorbuje sa mastima kao
neaktivna supstanca, prenosi se u jetru i bubrege i tamo se pretvara u aktivni oblik i tek tada
omogućava iskorišćavanje kalcijuma i fosfora iz hrane, a samim tim i pravilan razvoj kostiju i
zuba.
Andrija strana 41
Uloga:
- potpuno iskorišćava kalcijum i fosfor koji su neophodni za jake kosti i zube,
- pomaže pri lečenju konjuktivitisa,
- utiče na rast,
- pomaže asimilaciju vitamina A,
- zajedno sa vitaminom C jača organizam protiv nekih infekcnja.
Nedostatak vitamina D izaziva kod dece rahitis, jako krvarenje desni, omekšavanje
kostiju i mišićnu slabost.
Rahitis
Kod nas i pored dobre prevencije, rahitis predstavlja aktuelan zdravstveni i socijalni
ija
problem. Na pojavu i učestalost rahitisa bitan uticaj ima veći broj predisponirajućih faktora:
uslovi života, prosvećenost majki, neadekvatna ishrana, neodvoljno izlaganje suncu, a
najznačajniji i najčešćn faktor je nedovoljno i neadekvatno spovođenje profilakse rahitisa u prvoj
godini života. Od kakvog je značaja profilaksa najbolje govori primer da u Velikoj Britaniji i
skandinavskim zemljama, gde se ona sistematski sprovodi ima svega 0,5% dece sa znacima
rahitisa, a u zemljama Severne Afrike 50% dece sa trajnim posledicama rahitisa.
Kod nas se javlja u vrlo lakom obliku. Prvi znaci su u prvoj godini života. U početku
rahitisa odojčad su bleda, malokrvna, znoje se po glavi, a opada im kosa na potiljku u težim
slučajevima pojave se i nepravilnosti na kostima. Glava postaje četvrtasta, čelo se ispupči, otvor
dr
na lobanji (fontanela) ostaje širok i ne zaraste 16-18 meseci. Prvi zubi se javljaju tek posle 10
meseci. Rahitični zubi imaju razne deformacije i nepravilnosti i lako se kvare. Dete ne sedi ni u
10-om mesecu, a ne može da prohoda ni posle godinu i po. Kod teškog rahitisa grudna kost je
izbačena (Pectus carinatus - kokošije grudi) ili se javlja tzv. Harisonova brazda - udubljenje koje
se pruža poprečno na donjem delu grudnoga koša. Kod neke dece, noge imaju oblik X ili O.
Deformacije nogu se zapažaju tek kada dete počne da hoda. Osim toga ova deca su plašljiva
razdražljiva i nemirno spavaju. Otpornost organizma je slaba pa su sklona čestim i teškim
An
infekcijama.
Važno je znati da osim ovog rahita koji se dobija nepravilnom ishranom, odnosno
nedovoljnim unosom vitamina D, dete se može roditi predisponirano za ovo obolelje, ako majka
u trudnoći nije uzimala hranu bogatu vitaminom D ili se nije izlagala dovoljno svetlosti sunca.
Poznati su i genetski poremećaji metabolizma vitamina D. To je tzv. "familijarni rnhitis".
Dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu kliničke slike, jer se pojava jednog znaka
ne može shvatiti kao bolest (rahitis), već se mora koristiti i rendgen snimak i detaljno
laboratorijsko ispitivanje.
Drugo oboljenje koje nastaje usled nedostatka vitamina D je tetanija. U izvesnim
stanjima deteta (obično je to visoka temperatura) pojavljuju se grčevi mišića ruku i stopala. Dete
teško diše i čujno uvlači vazduh - nekada podseća na kukurikanje petla. Dete je uznemireno,
bledo, obliveno hladnim znojem. U najtežim slučajevima gubi svest i dobija napad opštih grčeva.
Glava mu je zabačena unazad,javlja se pena na ustima, na licu se takođe javljaju grčevi. Pogled je
ukočen. Napad traje 3-5 minuta. U ovakvim slučajevima hitno tražiti lekarsku pomoć.
Veoma je važno da se kod svakog ovakvog simptoma, majka obrati svom pedijatru.
Pravilnim lečenjem će se stanje deteta brzo popraviti.
Andrija strana 42
Dnevne potrebe: pošto vitamina d nema dovoljno u mnogim vrstama hrane, već od 15-og
dana daje se preventivno novorođenčetu u obliku kapi. U prvoj godini - 600 interna-ionalnih
jedinica.
Vitamin E
Liposolubilan je. Naziva se i antisterilitetni ili vitamin plodnosti. Sačinjen je od smeše od
8 tokoferola. Najdelotvorniji je a-tokoferol. U prirodi se nalazi u obliku žućkastog ulja. Najviše
ga ima u biljnim uljima jer ga sintetišu biljke. Najbolji prirodni izvori su: ulja i seme suncokreta,
pšenične klice, soja, badem, orasi, kiki-riki, riblje ulje, margarin, masline i maslinovo ulje,
prokelj spanać, integralne žitarice, jaja.
Uloga;
ija
- neophodan je za formiranje vezivnog tkiva i rast ploda,
- jača zidove kapilara i sprečava stvaranje ugrušaka krvi,
- štiti crvena krvna zrnca od oštećenja,
- reguliše funkcije endokrinih žlezda,
- sprečava stvaranje ožiljaka i ubrzava lečenje opekotina,
- kod žena je važan u prevenciji pobačaja i lečenju steriliteta.
- značajna uloga je u njegovoj antioksidacionoj moći i usporavanju procesa starenja i
pojave raka.
Nedostatak vitamina E dovodi do razaranja crvenih krvnih zrnaca i anemije,
dr
hiperbilirubinemije, steriliteta, abortusa. Kao ulje, može da se upotrebljava kod većih rana,
dekubitusa i opekotina. Smanjuje stvaranje ožiljaka i brzo otklanja bolove.
Dnevne potrebe: su za novorođenče i odojče 10, a za žene u trudnoći 10-30
internacionalnih jedinica.
Vitamini B grupe
An
Postoje više vitamina iz ove grupe. Hidrosolubilni su i ne deponuju se u organizmu.

Neophodni su u ishrani i moraju se svakodnevno obnavljati.
B1– tiamin
Najbolji prirodni izvori vitamina B1 su: meso i džigerica, riba, integralna pšenica,
integralni pirinač, pasulj, grašak, mekinje, mleko. Kuvanje smanjuje sadržaj vitamina, a alkohol
ga uništava.
Uloga:
- pomaže rastenje.
- učestvuje u metabolizmu belančevina, masti i ugljenih hidrata,
- deluje pozitivno na red centralnog nervnog sistema (moralni vitamin) i
kardiovaskularnog sistema,
- održava kožu i pomaže pri lečenju herpes zoostera.
Andrija strana 43
Nedostatak vitamina B1 se javlja kod odojčadi čije su majke pothranjene ili su

alkoholičari.
Blaži oblik se javlja obično kod odojčadi na veštačkoj ishrani i na ishrani sa jako
zašećerenim kravljim mlekom i brašnenim kašicama. Simptomi su gubitak apetita, zaostatak u
rastenju, nervni poremećaji kao razdražljivost i nesvestica, otoci po licu. Usled otoka glasnih žica
gubi se glas.
U težim slučajevima javlja se obolenje Beri - beri kod odojčeta čija majka ima isto
obolenje, ali u blažem obliku. Kod nas je izuzetno redak.
Dnevne doze za decu od 2 meseca do 4 godine iznose 0,7 m g.
B2 riboflavin
ija
Kao i drugi hidrosolubilni vitamini ne deponuje se u organizmu i mora se svakodnevno
unositi putem hrane. Za razliku od vitamina B1 toplota ga ne uništava. Nalazi se u mleku,
džigerici, kvascu, ribi, jajima, siru, lisnatom zelenom povrću.
Uloga:
- pomaže rastenje,
- učestvuje u metabolizmu belančevina, ugljenih hidrata i masti,
- pomaže zarašćivanju rana u ustima i na jeziku,
- poboljšava vid,
dr
- doprinosi zdravlju kože, noktiju i kose
Nedostatak vitamina B2 se manifestuje na koži, sluzokoži i očima. U ustima se javljaju
ranice, žvale na uglovima usta. Jezik je gladak, bolan i crven. Javljaju se bolovi u očima i
poremećaj vida. Usporen rast. Često anemija.
Uništava ga alkohol, kafa, duvan i beli šećer.
Preporučene doza: za decu od 2 meseca do 4 godine je 0,8 mg/ dn.
An
B3 - niacin (PP faktor)
Najbolji izvori su: meso, džigerica, bubrezi, obogaćeni beli i crni hleb, zeleno povrće,
mleko i mlečni proizvodi, pivski kvasac, kikiriki, orah, koštunjavi plodovi. Relativno je otporan
na toplotu i svetlost.
Uloga
- Učestvuje u rastu,
- neophodan je za funkcionisanje nervnog sistema i mozga,
- poboljšava prenos kiseonika tj. ishranu svih tkiva,
- pojačava energiju pravilnim korišćenjem hrane,
- sprečava trombozu,
- bitan je za sintezu nekih hormona
Nedostatak vitamina B3 se obično javlja u blagom obliku - neodređene tegobe sa
crvenom, ogrubelom kožom i crvenim i bolnim jezikom. U teškom obliku hipovitaminoze, javlja
se oboljenje pelagra.
Andrija strana 44
Važno je naglasiti da ovog vitamina ima dovoljno u majčinom mleku, ako se majka dobro
hrani i ne treba ga dodavati deci koja sisaju.
Preporučena doza za decu od 2 meseca do 4 godine je 9mg/dn.
B5 - pantotenska kiselina
Učestvuje u proizvodnji hormona kortizola koji dopirnosi prevazilaženju stresnih stanja i
ublažava zapaljenja. Pošto kortizol podstiče razgradnju masti, njegov pomoćnik B5 je vitamin
vitkosti. Gubi se pri pečenju, uništava se u povrću ako se pripremi sa mnogo vode. Nedostatak
izazpva razdražljivost, nesanncu, anemiju, zapaljenje sluzokože i konvulzije. Najviše ga ima u
pivskom kvascu i matičnom mleču.
Dnevne potrebe: 6-10 mg.
ija
B6-piridoksin
To je u stvari, grupa supstanci koja je međusobno povezana i deluje zajedno. Nalazi se u
ribi, školjkama, piletini, iznutricama, mleku, bananama. orasima, kikirikiju, krompiru, pivskom
kvasacu, kupusu, dinji. Unet u organizam, u jetri se pretvara u aktivni oblik koji se prenosi u sva
tkiva.
Uloga:
dr
- Učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i antitela,
- učestvuje u metabolizmu belančevina, masti i ugljenih hidrata,
- pomaže apsorpciju vitamina B6.
- pomaže proizvodnju hlorovodonične kiseline i učestvuje u varenju.
- pomaže kod kožnih i nervnnh poremećaja,
- ublažava grčeve mišića naročito u nogama,
- učestvuje u radu mnogih enzima.
Nedostatak vitamina B6 je redak kao izolovan. Latentni deficit je opisan kod
An
novorođenčadi. Ispoljava anemijom, dermatitisom, ponekad grčevima. Opisani su slučajevi
konvulzije kod novorođenčadi koje se mogu lečiti vitaminom B6. Lečenje - korigovati ishranu
dece.
Uništava ga alkohol, kafa, duvan, pilule protiv začeća i zračenje.
Preporučene doze: za odojče od 2 meseca do 4 godine iznose 0,7 mg/dn.
B12- kobolamin
Poznat je kao "crveni vitamin" ili antiperniciozni faktor, Jedini je vitamin koji sadrži i
minerale. Razaraju ga temperatura i svetlost. Izvori su samo namirnice životinjskog porekla:
iznutrice, većina riba i školjki, mleko, meso, jaja. sir.
Uloga:
- stvara crvena krvna zrnca i time sprečava anemiju,
- pomaže rast kod dece,
- neophodan je za normalnu funkciju nervnih i epitelnih ćelija,
- poboljšava pamćenje i otklanja razdražljivost.
Andrija strana 45
Nedostatak vitamina B12 nastaje iz više razloga:

- nedovoljan unos hranom (čisti vegetarijanci),
- loša apsorpcija iz creva,
- poremećaj nervnog sistema.
Nedostatak vitamina B12 izaziva tešku anemiju, perutanje i opadanje kose, lupanje srca i
nervozu.
Dnevna doza: za odojče od 2 meseca do 4 godine iznosi 3 mg/dn.
Vitamin C
ija
Veoma je kiselog ukusa. Uglavnom ga ima u namirnicama biljnog porekla, ali ga ima i u
namirnicama životinjskog porekla (jetra). U majčinom mleku ga ima oko 50 mg/l, a u kravljem
ga ima svega 20 mg/l. Voće i povrće obiluju vitaminom C. Na primer, šipak je 120 puta bogatiji
vitaminom c od pomorandže (400 - 1500 mg/100 gr). U velikom procentu ga ima u pomorandži,
limunu, paprici, peršunu, kupusu, spanaću, paradajzu.
Posle apsorpcije dolazi u sva tkiva organizma. Najviše ga ima u nadbubrežnim žlezdama,
leukocitima, mozgu, jetri i slezini. Kod odraslih, rezerve u organizmu mogu da podmire potrebe
dr
do 60 dana, kod dece manje. U slučaju da postoji potreba za većim dozama nego što ga dobija
majčinim ili adaptiranim mlekom, preporučuje se da se daje kao sintetički preparat najpre 25, a
zatim 50 mg dnevno.
Gubi se kuvanjem, toplotom, mlevenjem, dodirom sa vazduhom i u kontaktu sa posuđem
od bakra. Da bi se gubici sveli na minimum preporučuje se što kraće kuvanje u što manje vode.
Uloga:
- važan je za metabolizam gvožđa
-stvaranje kolagena,
An
- smanjuje propustljivost kapilara,
- pojačava efikasnost imunološkog sistema
- dokazana je uloga u oksidoredukcionim procesima i antikancergeno dejstvo
- uloga u stvaranju krvnih zrkaca- pomaže rast,
- za zarastanje rana i obnavljanje telesnih tkiva.
Nedostatak vitamina C: hipovitaminoza je danas veoma retka, jer se hranom uglavnom
unosi u dovoljnoj količini. Blagi oblici se mogu javiti kod odojčadi koja se isključivo hrane
kravljim mlekom. Simptomi su: gubitak apetita, razdražljivost, bolovi pri pokretu. Krvarenja iz
desni i nosa su česti.
Ako nedovoljno unošenje vitamina C duže traje, onda se kao obolenje javlja skorbut kod
odraslih ili Meler-Barlovljeva bolest kod dece. Kosti se lako lome, zubi se klate i ispadaju, desni
krvare. Zbog bolova u kostima dete leži nepomično i plače kada se uzme u ruke. Krvni podlivi su
česti na koži i sluzokoži. Dete je osetljivo i na druga obolenja. Na sreću, ovo obolenje je kod nas
izuzetno retko, jer je ishrana naše dece bogata vitaminom C, a i vitamin C je jedan od najšire
korišćenih vitaminskih dodataka.
Pušenje otežava apsorpciju vitamina C - treba obratiti pažnju pušačima trudnicama.
Andrija strana 46
Bebi koja sisa nije potrebno dodavati vitamin C, jer se u majčinom mleku nalazi dovoljna
količnna ovog vitamina. Trudnice imaju veću potrebu za vitaminom C, jer je on potreban za
razvoj zametka, a neometano se prenosi preko posteljice. Koncentracija vitamina C u pupčaniku
su 4 puta veće od koncentracije u krvi majke. Vitamin C se izlučuje i preko majčinog mleka. Dete
je na rođenju dobro opskrbljeno vitaminom C, ali se od 6-12-og meseca može razviti dečiji
skorbut ukoliko se osim mleka ne daju i voće i povrće.
Dnevna doza vitamina C za odojče od 2 meseca do 4 godine iznosi 40 mg/dn, a za
trudnice i dojilje od 70 do 90 mg/dn.
ija
Vitamin K
Zbog svog dejstva na koagulaciju krvi naziva se i antihemoragični vitamin. Zovu ga još i
"faktor dugovečnosti". Postoji više K vitamina, K1se unosi hranom, K2 se stvara u crevima pod
dejstvom bakterija, a K3 je sintetski oblik vitamina K. Izvori vitamina K: najviše ga ima u
zelenom lisnatom povrću - spanać, kupus, kopriva, karfiol, sojino ulje, riblje ulje, jogurt. Manje
ga ima u majčnnom mleku, a najmanje u voću i žitaricama. Osim vitamina koji se unosi hranom,
veliki deo sintetišu bakterije u crevima.
Uloga:
dr
- održava normalan nivo faktora koagulacije i time sprečava krvarenje,
- učestvuje u pretvaranju protrombina u trombin.
Nedostatak vitamina K. Novorođenče ima male rezerve vitamina K, pogotovu ako je
majka u trudnoći uzimala hranu koja ga ne sadrži dovoljno. Majčino mleko ima malu količinu
vitamina K. U crevima novorođenčeta prvih dana života nema bakterija koje stvaraju vitamin K.
Zbog toga se nivo protrombina naglo snižava i kod novorođenčeta koje sisa i javlja se
hemoragična bolest ako beba nije dobila preventivno vitamin K posle rođenja. Simptomi bolesti
An
su krvarenja u crevima, u koži, plućima, desnima n nervnom sistemu. Ova krvarenja treba
razlikovati od krvarenja druge prirode. Kod trudnnca sklonost abortusu. Na nedostatak vitamina
K sumnjamo i kada imamo produženo krvarenje iz pupčanika koje se ne može kontrolisati. Krva-
renja se mogu javiti i kasnije posle perioda novorođenčeta i kod odojčadi koja su na prirodnoj
ishrani.
Davanje vitamina K prvih dana života je sigurna prevencija hemoragične bolesti
novorođenčeta.
Dnevne doze su 1 mg./dn. Zdrava deca dnevne potrebe obezbeđuju hranom.
Minerali
Minerali su važni hemijski elementi koji doprinose pravilnom funkcionisanju organizma,

ali koji ne mogu da se sintetišu u njemu, a u organizmu se nalaze u veoma malim količinama.
Najveći deo minerala je u obliku soli, a mali deo je u sastavu nekih organskih jedinjenja, najviše
belančevina. Unosi se hranom. Smatra se da dobra ishrana sadrži sve neophodne elemente sem
što se u nekim slučajevima moraju dodavati kalcijum i gvožđe koji se moraju održavati na
Andrija strana 47
određenom nivou. Osim u hrani nalaze se i u vazduhu - na morskoj obali u isparenju ima dosta
joda.
Uloga minerala je višestruka:
- aktiviraju mnoge fermente i hormone koji vrše izuzetno važne funkcije u organizmu,
- sastavni su deo kostiju i zuba,
- nalaze se u svim ćelijama i tkivima.
- cirkulišu u telesnim tečnostima i održavaju osmotsku i acidobaznu ravnotežu,
- pomažu koagulaciju krvi,
- imaju ulogu u metabolizmu.
Nedostatak minerala ima više uzroka:
- nedovoljan unos hranom,
- loša resorpcija unete hrane.
- povećani gubici iz organizma.
ija
- prevremeno rođena deca.
Nekih minerala ima najviše u klicama zrna n njihovim opnama, pa ishrana isključivo
belim brašnom može da dovede do njihovog nedostatka.
Pomenućemo najvažnije minerale:
Kalcijum
dr
Ima vodeću ulogu među mineralima, pa ga zovu i "kralj minerala" i "mineral za život
značajan kao kiseonik". Oko 99% kalcijuma nalazi se u kostima i zubima (kilogram do kilogram
ipo), a 1% se nalazi u tečnosti i mekim organima, gde pomažu funkcije srca, nervnog sistema.
mišića i krvi. Da bi se kalcijum resorbovao u organizmu, mora da postoji dovoljno vitamina D, pa
je to još jedan razlog da bebu povremeno izlažemo suncu.
Nalazi se u mleku i mlečnim proizvodima (naročito sir), džigerici, sitnoj ribi koja se jede
zajedno sa kostima nakon prženja ili kao konzervisana sardnna, kikiriki, orah, semenke
suncokreta, pasulj, grašak, zeleno povrće (naročito prokelj). Koštano brašno ga sadrži u velikoj
An
količini. U organizmu se nalazi uglavnom u kostima i zubima.
Uloga mu je mnogostruka.
- zajedno sa fosforom n vitaminom D deluje na stvaranje kostiju i zuba (dva dela
kalcijuma + jedan deo fosfora),
- sa magnezijumom učestvuje u radu kardiovaskularnog sistema,
- pomaže metabolizam gvožđa u organizmu,
- pomaže prenoženje impulsa u centralnom nervnom sistemu,
- učestvuje u koagulacnji krvi,
- učestvuje u metabolizmu belančevina, masti i ugljennh hidrata.
Nedostatak kalcijuma može kod dece da dovede do mišićnih grčeva, konvulzija i do
razdražljivosti centralnog nervnog sistema. Ako kalcijum nedostaje duže vreme, javljaju se
rahitis, osteoporoza i osteomalacija. Obično su simptomi blaži u vidu bolova u leđima, kod
mladih "bolova rastenja", nesanice, nervoze i bolova u kostima. U težim slučajevima javljaju se
znaci rahitisa ili tetanije.
Najbolje deluje sa vitaminom A, C, D, gvožđem, magnezijumom i fosforom.
Dnevne doze: 800-2000 mg dnevno.
Andrija strana 48
Gvožđe
Gvožđe je neophodno za proizvodnju hemoglobina (dela crvenog krvnog zrnca koji nosi
kiseonik od pluća do ćelija i obratno - ugljen dioksid od ćelija do pluća) i mioglobina. U malim
količinama učestvuje u enzimskim reakcijama.
Nalazi se u iznutricama (džigerica, bubrezi, srce), žumancetu, svežoj ribi, školjkama i
drugoj morskoj hrani, pšeničnom i sojinom brašnu, zelenom povrću, naročito spanaću i koprivi,
voćnim sokovima. U majčinom i kravljem mleku ga malo ima. C vitamin povećava resorpciju
gvožđa u crevima, čaj i kafa ga vezuju i smanjuju njegovu iskoristljivost. Uz pravilnu ishranu
majke dojenje može da obezbedi dnevne potrebe deteta do 4-6 meseci života. Preporučuje se
posle tog perioda kontrola kilograma zbog opasnosti od anemije koja je kod nas veoma česta.
ija
Uloga:
- neophodan je za proizvodnju hemoglobina i mioglobina,
- učestvuje u encimskim reakcijama tkivnog disanja,
- u jetri učestvuje u procesima detoksikacije,
- neophodan za pravilan metabolizam B vitamina,
- pomaže rast.
- sprečava i leči anemiju koja je izazvana , nedostatkom gvožđa i pojačava
otpornost prema bolestima.
Nedostatak gvožđa dovodi do anemije. Anemije se javljaju kod dece svih uzrasta, ali su
dr
najčešće u uzrastu od 6-24 meseca, u periodu njihovog najbržeg rastenja i najvećih potreba za
gvožđem. Pod anemnjom se podrazumeva smanjeni broj eritrocita u krvi ili smanjena
koncentracija hemoglobina. Nutritivna anemija, koja je česta kod odojčadi, nastaje, najčešće,
zbog nedostatka gvožđa, ali može da se javi usled nedostatka više minerala i vitamina (B12
bakar). Kod pravilne ishrane trudnice, fetus dobija dovoljnu količinu hrane još intrauterino. Posle
rođenja, dete dobija gvožđe hranom i zavisno od količine gvožđa u hrani, od oblika u kome se
ono nalazi i od kombinacije hrane, zavisi i količina gvožđa. Kod nedovoljmog unosa hranom ne
An
zadovoljavaju se potrebe brzog rasta deteta i javlja se anemija. Najčešće je u porodicama sa
niskim ekonomskim standardom koja retko dobijaju meso i hrane se pretežno žitaricama i svežim
kravljim mlekom (litar ili više dnevno). Simptomi anemije nisu karakteristični: bledilo,
malaksalost, zastoj u rastu i razvoju, suva koža, naprsline u uglovima usta, lakolomljivi nokti.
Preventiva i lečenje anemije sprovodi se uvek uz savet lekara i laboratorijsku kontrolu.
Povećani unos gvožđa je najbolje pokušati pravilnom ishranom i ograničenjem ukupne količine
kravljeg mleka koje dete dobija. Preventivu početi vrlo rano - u ishranu postepeno uvoditi voće i
povrće: jela od spanaća, cvekle, šargarepe i voćem -naročito kupinom, malinom i ribizlom.
Važno je znati da se voće iz hrane biljnog porekla pet puta manje iskorišćava od onog iz hrane
životinjskog porekla (organsko gvožđe). Primećeno je da kod nedostatka gvožđa deca su sklona
da jedu zemlju (kao i kod nedostatka cinka). Odrasle osobe koje piju mnogo kafe ili čaja imaju
problema sa apsorpcijom gvožđa.
Dnevne količine za odojče iznose 10-15 mg/dn.
Andrija strana 49
Cink
Naziva se i lekovit mineral, jer je višestruko koristan za organizam. Smatra se da aktivira
više encimskih sistema i održava ćelije. U hrani ga ima u dovoljnim količinama. Gubi se pri
jakom znojenju i pri preradi namirnica.
Nalazi se u: mesu (goveđe, jagnjeće, svinjsko, riblje), jajima, pivskom kvascu, semenju
od bundeve i pšeničnim klicama.
Uloga;
- održava i aktivira više encimskih sistema,
- pomaže metabolizam belančevina, ugljenih hidrata i alkohola,
- pomaže stvaranje insulina,
- održava ravnotežu kiselina i baza u organizmu,
- važan za formiranje organa za reprodukciju i funkciju prostate.
ija
- po najnovijim istraživanjima. važan je za funkcionisanje mozga,
- učestvuje u sintezi DNK,
- stabilizuje ćelijsku membranu.
Nedostatak cinka je čest kod dece i obično prolazi sa blagim simptomima: slabljenje
apetita, zaostajanje u rastu. Dete ima odsustvo osećaja za miris i ukus. Kod starijih osoba se javlja
zamor, opadanje kose, uporni prolivi, smanjenje otpornosti organizma, hipertrofija prostate i
smanjena potencija.
Dnevne doze: kod dece od 3-15 mg dnevno, zavisno od uzrasta deteta.
dr
Jod
Jod je mineral neophodan za stvaranje tiroksina, hormona koga produktuje tireoidna
žlezda i koji reguliše mnoge funkcije organizma. Količina joda u hrani zavisi od količine joda u
An
vodi i zemlji.
Nalazi se u: ribljem ulju, jodiranoj soli, mesu životinja hranjenim ribljim brašnom i hrani
koja se proizvodi na zemljištu pored mora. Najbolji način snabdevanja jodom je korišćenje
jodirane soli. Osim toga, ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kupusu, crnom luku, jabukama
i jagodama.
Uloga:
- neophodan je za stvaranje tiroksina,
- neophodan je za pravilan psihički i fizički razvoj čoveka,
- održava mentalnu aktivnost ljudi.
- poboljšava ishranu sagorevajući višak masti,
- pomaže pravilno rastenje,
- doprinosi zdravlju kose, kože, noktiju i zuba.
Nedostatak joda izaziva gušavost, odnosno poremećaj rada tireoidne žlezde i njeno
povećanje. U nekim slučajevima, veličina tireoidne žlezde može da bude uzrok gušenju zbog
pritiska na traheju. Smatra se da je veliki broj ljudi na svetu ugrožen deficitom joda i da se kao
posledica javlja psihička retardacija i svi socijalni problemi koji nastaju u vezi s tim. Manjak joda
kod trudnica dovodi do pobačaja ili rađanja dece sa malom porođajnom težinom. U nekim
Andrija strana 50
slučajevima nedostatak joda kod trudnica izaziva hipotireoidizam kod novorođenčeta: ovakva
deca zaostaju u rastu i mentalno su zaostala. Kod starije dece javlja se struma (gušavost).
Dnevne doze: 50-100 mikrograma dnevno.
Preventiva: upotrebljavati samo jodiranu so. Tako se rizik od gušavosti smanjuje 2-3 puta.
Fluor
Od izuzetne važnosti za ljudski organizam i ubraja se u grupu esencijalnih
mirkoelemenata za čoveka. U organizam se unosi vodom, hranom i vazduhom. U krvi i u unutra-
šnjim organima, količina fluora je vrlo stabilna i dobro regulisana posebnim mehanizmom
ija
regulacije. Višak unetih fluorida se najvećim delom izlučuje preko bubrega (70%), a manji deo
putem znoja, pljuvačke, mleka ili na drugi način. Ima veliku moć deponovanja. Deo unetih
fluorida se deponuje u koštana i zubna tkiva. Nepobitno je dokazano da prisustvo fluorida u
zubnim tkivima poboljšava kvalitet zuba i otpornost na pojavu zubnog kvara.
Raspored fluorida u prirodi je veoma različit. U vodama za piće, fluorida ima ispod 0,2
mg/l, u morskoj vodi 0,8-1,4 mg/l, a u mineralnim vodama ili vodama iz artemskih bunara (sa
300-500 m dubine) količine fluora su znatno veće.
Nalazi se u: mesu. iznutricama, plodovima mora (ribe, školjke), mleku i mlečnim
dr
proizvodima, žitaricama, voću i povrću. Količina je različita u raznim namirnicama i zavisi od
geografskog područja.
Ukoliko se fluoridi ne unose u organizam u dovoljnim količinama prirodnim putem.
potrebno je obezbediti unošenje optimalnih količina fluora na drugi način (tablete, so, itd.). Ako
se unose znatno veće količine (preko 2 mg dnevno) dolazi do nekih neželjenih dejstava
("šareni zubi").
Uloga
- smanjuje kvarenje zuba,
An
- učestvuje u razvoju skeleta.
Nedostatak fluora izaziva kvarenje zuba.
Preventiva karijesa fluorom

U preventivi karijesa fluoridi se koriste sistemski i lokalno.
Sistemsko delovanje
Najbolja, najefikasnija i najjednostavnija metoda je fluorisanje vode za piće. Primenom
ove metode isključuju se ostale metode davanja fluora. Međutim, vode za piće u sistemima za
vodosnabdevalje gradova Srbije uglavnom sadrže nedovoljne količime prirodnog fluora. Zato je
prihvaćena metoda sa fluorom koja se pokazala kao vrlo efikasna. Tablete sa fluoridima se
nesmeju prepisivati u mestima gde su koncentracije fluorida u vodi za piće iznad 0,7 mg/l, što
nije slučaj za područje Beograda.
Andrija strana 51
U područjima sa nedovoljno fluorida ordinira se:

Trudnice. Od četvrtog meseca trudnoće kada počinje mineralizacija mlečnih zuba deteta,
trudnica uzima jednu tabletu fluora od 1 mg (tabletu otopiti u ustima). Deluje i na majku i na
plod. Majci štiti zube i preventivno deluje naročito noću kada je povećana kiselina u ustima.
Značajan je i psihološki efekat. Kod majke stvara odgovornost za zdravlje zuba kod deteta.
Trudnica mora redovno da pere zube - dva puta dnevno najkraće po 3 minuta, pravilnom
tehnikom pranja zuba (iščetkavanjem zuba). Četkice od sintetičkih vlakana, paste sa fluorom.
Trudnica mora redovno da održava higijenu usne duplje, da od početka trudnoće redovno
posećuje stomatologa koji će redovno pratiti i kontrolisati njene zube. Ovo je veoma važno, jer je
praksa pokazala da majke malo misle na sebe (svaka trudnoća ponese po jedan zub - što nije
naučno dokazano). Ako se preventiva uradi na vreme, smanjuje se mogućnost intervencija.
Pažnja: Ne preporučuje se snimanje zuba u prva tri meseca trudnoće!
Dojilja. Uzima isto tablete od 1 mg fluora dnevno.
ija
Deca. Ranije se preventiva vršila od rođenja. Korišćenje fluorida počinje od šestog
meseca davanjem jedne tablete od 0,25 mg, jer se poklapa sa nicanjem prvih zuba. Dojilja tada
prestaje da uzima fluor. U ovom periodu, važno je majci obratiti pažnju da se bakterije koje
izazivaju karijes (streptococcus mutans) naseljavaju u usta deteta kada počnu da niču mlečni
zubi. Dokazano je da ove bakterije prenose najbliži rođaci, najčešće majka, ljubljenjem ili preko
kašičice pri jelu.
U prvih šest meseci života dojenje je najbolji način ishrane deteta. Dojenje podstiče
pravilan razvoj lica, vilice i postavu zuba. Obroci treba da budu u pravilnim vremenskim
intervalima, podoji da ne traju duže od 15-20 minuta. Izbegavati nepotrebno zaslađivanje hrane i
dr
napitaka. Posebno voditi računa da se dete ne uspavljuje i ne koristi bočicu sa cuclom u toku
spavanja.
Higijena usta pre nicanja zuba
Majka gazom, namočenom u kamilicu, skida skrame od mleka, pogotovu uveče pred
spavanje.
Sa nicanjem prvih zuba, higijena zuba je obavezna. Posle podoja, sa zuba se skidaju
naslage, jer tu dolazi do razmnožavanja bakterija koje svojim fermentima razlažu ostatke hrane i
An
stvaraju kiseline koje dovode do demineralizacije zuba. Čak i ishrana samo majčinim mlekom
može da dovede do karijesa. Naročito je štetno ako beba spava pored majke i neprekidno sisa.
Negativan uticaj zaslađenih sokova i vode, pogotovu noću (cucla u med, zašećereno mleko) zbog
dugotrajnog dejstva kiseline, nastaje razgradnja i raspadanje zuba. Karijes se ne vidi odmah
golim okom. Proces traje dugo. Tek kada dođe do gubitka minerala dolazi do odlamanja parčeta
zuba i roditelji kažu "preko noći se odlomio" i ostali su korenovi. Ne vidi se i ne boli. Nepodobno
je što se roditelji javljaju sa detetom kada se javi bol, jer je onda prvi susret sa stomatologom
neprijatan za dete. Posebno je neprijatno što dete ne sarađuje sa stomatologom, pa je teško raditi
bilo kakvu intervenciju. Tada često samo vađenje zuba bude jedini izlaz.
Oboljenje mlečnih zuba nastalo kao posledica nepravilne ishrane u ranom periodu života,
naziva se "cirkularni karijes" ili "sindrom dece hranjene na flašicu". Karakteristika ovog obolenja
je da zahvata veliki broj zuba. U početku protiče bezbolno. Veoma je teško za terapiju (terapija
nema većeg efekta) i najčešće dolazi do prevremenog gubitka većeg dela zuba, što kasnije izaziva
prevremeno i nepravilno nicanje stalnih zuba i nastanak ortodonskih anomalija, čija je terapija
veoma skupa i dosta komplikovana.
Roditelje treba na vreme upoznati da je zabluda da mlečni zubi nisu važni jer kratko traju
i brzo ih zamenjuju stalni zubi. Mlečni zubi su od izuzetnog značaja za ishranu U vreme
Andrija strana 52
najintenzivnijeg rasta i razvitka deteta. Karijesni mlečni zubi otežavaju žvakanje hrane, dovode
do učestalih infekcija, bolova, straha i psihičkih tegoba. Rani gubitak mlečnih zuba prouzrokuje
poremećaje u izgovoru pojedinih glasova, nepravilnosti rasta lica i vilica i postave stalnih zuba.
Plombiranje zuba kod male i preškolske dece predstavlja veliku psihičku traumu za dete i
roditelje. Zato je od izuzetnog značaja primena jednostavnih metoda, kao što su: pravilna ishrana,
pranje zuba i korišćenje fluorida za očuvanje zuba.
Pogrešno je voditi dete kod stomatologa tek kada se javi karijes, bolovi ili otok. Prvi
pregled treba da bude dok su zubi zdravi da bi se dete naviklo na lekara, jer praksa je pokazala da
su deca sa zdravim zubima bili dobri pacijenti. Stomatolog će dati najbolje savete za očuvanje
zdravlja usta i zuba deteta, uočiće loše navike i greške u ishrani, u održavanju higijene i
nepravilnosti u razvitku vilica i zuba, ranu pojavu karijesa, itd. Dolazak deteta sa zdravim zubima
u stomatološku ordinaciju je prijatno iskustvo, stvara poverenje i prijateljski odnos deteta i
stomatologa. Po pravilu, dete treba voditi stomatologu dva puta godišnje na kontrolni pregled.
ija
Ukoliko nema smetnji, treba ga odvesti sa dve godine, jer dete tada shvata atmosferu i ona mu
prija. Pregled počinje sa pokazivanjem četkice za zube, stomatološkom stolicom i čišćenjem
zuba. Takvo dete kasnije rado dolazi i postaje izvrstan pacijent.
Vreme nicanja mlečnih zuba je oko šestog meseca, a završava se sa dve ipo godine. Tada
se formiraju kompletni nizovi denticija. Redosled i vreme nicanja mlečnih zuba se po pravilu
odvija ovako:
- prvo niču između 6. i 9. meseca donji centralni sekutići i gornji cantralni sekutići;
- od 8. do 11. meseca niču donji spoljni sekutići i gornji spoljni sekutići.
Ako se kod deteta normalno obavlja nicanje zuba, onda dete od 12 meseci ima 8 sekutića.
dr
Vreme, a u nekim slučajevima i redosled nicanja pojedinih zuba, ne može se uzeti kao
konstanta. Naprotiv, treba očekivati varijabilnost i, ukoliko su one u granicama blagih
odstupanja, treba ih smatrati biološkim.
Nicanje zuba je znak da treba početi sa njihovom higijenom. Posle svakog obroka očistiti
zubiće komadićem gaze natopljenim u kamilicu. Kada dete napuni dve godine, počinje samo da
pere četkicom i kaladontom uz kontrolu roditelja.
Važno je da se nicanje prvog stalnog zuba (šestice) uoči i da se dete dovede kod
An
stomatologa, da bi se zub zaštitio metodom "zalivanja fisura" koja je bezbolna, traje nekoliko
minuta, a garantuje dugotrajnu zaštitu.
Lokalna primena fluorida
Obezbeđuje lokalno delovanje fluorida na površinu zuba i vrši se na sledeći način:
- svakodnevnim pranjem zuba pastama sa fluorom (ovaj način preventive koriste samo
deca iznad tri godine i odrasli),
- ispiranjem usta rastvorima koji sadrže fluor (i ovaj način preventive je za decu iznad tri
godine).
Upražnjavanje loših navika

Određene okluzalne anomalije (nepravilnosti zagrižaja) su povezane sa upražnjavanjem
loših navika. Najčešća je sisanje prstiju, naročito palca i cucle, mada se može upražnjavati i
navika sisanja delova odeće i drugih predmeta. Ovome treba dodati naviku tiskanja jezika koja
može biti uzročnik ozbiljnih poremećaja zagrižaja.
Ishrana novorođenčeta kroz cuclu u infantilnom periodu može biti jedan od podstičućih
razloga za stvaranje navike sisanja cucle. Uporno i često sisanje cucle može još pre nicanja
mlečnih sekutića prouzrokovati ulegnuće na alveolnim rubovima (zubnim bedemima) - preteču
Andrija strana 53
kasnijeg otvorenog zagrižaja. Srećom ove promene su privremene i iščezavaju posle prestanka
upražnjavanja navike.
Sisanje prstiju, naročito palca je najčešća loša navika koja se razvija tokom infantilnog
perioda. Sisanje prsta upražnjava oko 60% dece u infantilnom periodu, pa se to i ne smatra
nenormalnom pojavom u ovo vreme. U najvećem broju slučajeva navika se prekida do kraja
druge godine života bez upadljivih posledica. Ako se ona produži dokraja pete godine života
može poremetiti okluziju (zagrižaj) frontalnih (prednjih) zuba. Ozbiljne okluzalne nepravilnosti i
njena trajnost se uvećavaju ako se upražnjavanje navike prenese i na mešovitu denticiju (pojava
stalnih zuba u vilici). Može se razviti otvoren zagrižaj težeg stepena, jer njegovom razvoju ne
doprinosi samo navika sisanja palca, već poremećena funkcija orofacijalne muskulature (mišića
usta i lica), naročito infantilno gutanje. Ako se u ovom stadijumu razvoja nepravilnosti zaustavi
navika, nije više sigurno da će doći do spontane korekcije, jer tiskanje jezika u otvor i nepravilan
položaj donje usne pri gutanju mogu anomaliju održavati ili je, čak, pogoršati.
ija
Zaključak
Združenim radom stomatologa, pedijatara i ginekologa, u saradnji sa roditeljima,
preventiva će biti uspešna i dete će imati zdrave zube i odličnu osnovu za svoj razvoj i dobro
zdravlje.
Voda
Voda je osnovni sastojak svakog organizma. Posle vazduha je najneophodniji element
življenja. Čovek može bez hrane gotovo 2 meseca, ali bez vode samo nekoliko dana. Nedostatak
vode dovodi do:
- trovanja organizma sopstvenim otrovima koji se inače izlučuju vodom putem bubrega,
dr
- poremećaja varenja i metabolizma hrane,
- poremećaja disanja,
- raznih poremećaja u fiziološkim procesima tela (slabljenje mišića, stvaranje edema,
bolovi u zglobovima).
Kod novorođenčeta ukupna voda iznosi više od 75% telesne mase, dok kod odraslih čini
oko 60%. Nedostatak vode kod odojčadi i male dece imaju teške posledice, a najopasniji je
nedostatak u prvim danima, sedmicama i mesecima života. Ta opasnost naročito je velika kod
An
odojčeta na veštačkoj ishrani.
Povećanje potrebe za vodom vezane su za povećan unos kalorija, aktivnost, temperaturu
vazduha, pretopljavanje deteta, ali i neka bolesna stanja gde se voda brzo gubi iz organizma
(povraćanje, proliv, visoka temperatura).
U prvim mesecima života odojče koje je na prirodnoj ishrani ili se hrani industrijski
adaptiranim mlekom dobija dovoljno tečnosti. Međutim naša je dužnos tda mu je nudimo između
obroka, da pije koliko hoće, samo ne na pola sata pre hranjenja. Dete će samo odbiti tečnost ako
nije žedno.
Izvor vode su tečnost, hrana i deo koji se oslobađa oksidacijom materija u organizmu.
Uneta voda se najvećim delom eliminiše iz organizma, samo mali deo se ugrađuje u nova tkiva.
U novije vreme povremeno se javljaju zagađenja vode otrovima iz industrije i
kanalizacnje. To je razlog da se u nekim zemljama vrši prerada vode, a voda iz česme ne služi za
piće. To je u stvari tekuća voda koja je prečišćena tako da u njoj nema štetnih mikroorganizama i
otrovnih materija. Nedostatak ove vode je što ne sadržn mineralne sastojke, na primer kalcijum ili
ih ima u manjnm koncentracijama. Međutim, to se nadoknađuje jogurtom, mlekom, sokovima, pa
izbor mineralne vode ima u nekim prilikama prednost nad vodom iz česme. Mineralna voda
potiče iz prirodnih izvora i sadrži dosta kalcijuma, kalijuma, natrijuma, i drugih elemenata. Neke
Andrija strana 54
od njih imaju i lekovito svojstvo zavisno od sastojaka koje sadrži. Na etiketama su označeni
sastav mineralne vode i njeno lekovito svojstvo.
Potrebe deteta za vodom:
I mesec 150-180 ml/kg na 24 sata
II - VI mesec oko 150 ml/kg na 24 sata
VI - XII mesec oko 120 ml/kg na 24 sata
Ishrana dojilje
Majka-dojilja treba da živi i da se hrani pravilno kao i u trudnoći. Ishrana je jako važna u
ija
ovom periodu, jer od nje zavisi kvalitet i kvantitet mleka koje obezbeđuje novorođenčetu
odgovarajuću hranu potrebnu za njegov rast i razvoj. Hrana dojilje bi trebala po sastavu da bude
kao kod trudnice, samo energetski unos mora da bude povećan. Ako se u ovom periodu
nedovoljno unose proteini, masti, ugljeni hidrati, minerali i vitamini, smanjiće se količina mleka,
ali će jedan period sam organizam majke da koriguje kvalitet mleka. Ako nepravilna i nedovoljna
ishrana dojilje potraje duže, nastaće promene i u kvalitetu mleka, odnosno smanjiće se njegova
hranljiva vrednost.
Energetski unos treba da bude povećan prvenstveno u prvih šest meseci dojenja. Prednost
imaju majke koje su se pravilno hranile u trudnoći, pa nakupljeni depoi masnog tkiva u toku
dr
trudnoće koriste kao rezervu i dodatnu energiju.
U ishrani treba povećati unos:
- belančevina
- mineralnnh materija (jodirana so, integralno pšenično brašno, kukuruz, dovoljio zelenog
povrća)
- vitamina. naročito hidrosolubilnih (sveže voće i povrće. žitarice, meso i džigerica), dok
se liposolubilni nalaze kao depoi još u trudnoći i obezbeđuju njihovu visoku koncentraciju u
majčinom mleku i u uslovima nedovoljnog unosa.
An
Tečnosti što više - najbolja je mineralna voda i nezaslađeni čajevi u količini od oko 2 litra
dnevno. Unos tečnosti se reguliše osećajem žeđi, a kontroliše bojom urina - pojava tamnog urina
jakog mirisa ukazuje na nedovoljan unos tečnosti.
Ukus neke hrane prelazi u majčino mleko (beli i crni luk, karfiol, kupus i celer). Nekoj
deci to smeta, dok neka ne reaguju na ovu hranu. Ako majka primeti da detetu to smeta, neka ih
izbegava dok traje dojenje.
Iako ishrana dojilje zavisi od mnogih faktora kao što su kultura, socijalni status, navike,
mesto življenja, svaka dojilja bi trebala da se pridržava sledećeg:
1. ishrana da bude raznovrsna, različitog ukusa i sastava
2. jesti hranu sveže pripremljenu na različite načine
3. izbegavati prerađenu hranu, pogotovu onu koja sadrži rafinisani šećer. U svakom
slučaju, eliminisati slatkiše i "prazne kalorije".
4. pošto alkohol, duvan i kafa prelaze u majčino mleko, ukinuti ih. Naročito duvan, koji i
u malim količinama može biti toksičan za bebu. Kafu zameniti belom kafom.
5. Izbegavati lekove, čak i one koje je majka upotrebljavala pre trudnoće. U toku dojenja,
lekovi se mogu uzimati samo sa izričitom dozvolom lekara. Najčešći problemi vezani za ishranu
majke koje doje su:
Andrija strana 55
1. Bojazan da će se preterano ugojiti

2. Loše navike u ishrani i upotreba "brze hrane"
3. Umor
4. Opterećenost razmišljanjem koju hranu treba upotrebiti (izbegavati)
Dnevne količine i sastav hrane:

- hleb - crni ili polubeli sa mekinjama (250-300 gr dnevno)
- mleko - ne više od 0,5 l dnevno
- jaja - jedno dnevno
- posni sir, meso (živinsko, riba. teleće) jednom dnevno oko 250-300 gr
- ulje (kukuruzno, suncokretovo), buter, margarin -30 gr dnevno
- povrće sirovo i bareno (najmanje tri vrste) - 350 gr dnevno
- voće, najbolje sveže - 400-500 gr dnevno šećer - med - 15 gr
ija
Predlog jelovnika
Tri obroka, dve užine.
Doručak
dr
- Sok od pomorandže ili drugog voća - 150-200 gr
- Kriška crnog hleba ili griz sa mlekom
- Jedno jaje
- Puter oko 15 gr
Užina
An
- Mleko ili jogurt 200 gr sa keksom ili hlebom
Ručak
- Meso - hladno, narezano ili sir oko 150 gr.

- Crni hleb - jedna kriška
- Povrće i salate
- Mleko
Užina
- Voće ili neki jednostavni slatkiši
Andrija strana 56
Večera
- Mršavo meso 150-200 gr

- Krompir i drugo povrće 200 gr
- Kompot
ija
Ishrana zdravog odojčeta
BABY FRIENDLY
Dojenje je ugrožena ljudska aktivnost širom sveta. Od velikog broja vrsta sisara, koliko ih
ima na zemlji, jedino ljudi (homosapiens) ugrožava provereni metod pomoću koga priroda brine
o njegovoj novorođenčadi, naime, širom sveta majke sve više hrane svoje bebe industrijskom
dr
hranom umesto sopstvenim mlekom. Uz podršku svetskih lidera i zdravstvenih stručnjaka
UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija pokrenuli su baby friendly inicijativu sa ciljem da se
reafirmiše dojenje kao prirodan i najbolji način ishrane zdravog deteta. U tom cilju se
preporučuje da se:
- obuči zdravstveno osoblje da primenjuje ovaj program,
- informišu sve trudnice o prednostima i načinu dojenja,
- dozvoliti da majke i beba budu u istoj sobi,
- da beba sisa na svaki zahtev,
An
- da beba ne koristi cucle ni veštačku bradavicu,
- pošto beba isključivo sisa, nije je potrebno pojiti, jer majčino mleko sadrži dovoljno
vode za potrebe zdrave bebe.
Istovremeno sa promocijom dojenja, sprovodi se i baby friendly inicijativa da bi se u što
većem broju porodilišta novorođenčad nalazila pored majki od prvog dana. Za vreme rađanja
deteta, majka ima pomoć zdravstvenog osoblja. Zamorena i rasterećena majka želi da vidi i
dotakne svoje dete. a refleksi dojenčeta za hranom i sisanjem su naročito izraženi odmah po
porođaju. Zato se ovaj pravac preporučuje i u nekim našim porodilištima i već i funkcioniše.
Novorođenče se odmah po rođenju briše i stavlja majci na grudi, gde ubrzo dobija i prvi podoj.
Zatim se beba kupa i stavlja s majkom u istu sobu, gde će se majka sama starati o njoj uz pomoć
zdravstvenog osoblja. Ovakav način omogućava prisnu vezu između majke i deteta, dojenje po
potrebi i kontakt sa ocem i drugim članovima porodice.
Andrija strana 57
Mlečna hrana
Dojenje
Čuveni francuski akušer Pier Budin(1846-1907) je rekao: "Mleko i srce majke ne mogu
se ničim zameniti." On je na svom odeljenju u Parizu osnovao dispanzer, tj. odeljenje za deljenje
majčinog mleka. Od tada se taj pojam još koristi (dispendre -deliti), a majčino mleko i njena
ljubav će trajati dok postoji svet.
Laktacija je stvaranje mleka iz mlečnih žlezda radi prehrane mladunaca i karakteristično
je samo za sisare. Ovo svojstvo sisara da obezbeđuju idealnu ishranu svom potomstvu daje im
prednost nad drugim vrstama. Ovo preimućstvo na sreću, priroda je dala i ljudskom rodu -
dojenje je zajednička karakteristika svih kultura i vremena od pojave ljudi, a drugi načini ishrane
ija
su promenljivi i zavise od mnogih faktora (lokaliteta, vremena, običaja. itd)
Praktično sve majke mogu da doje. Retki su slučajevi da žena ne može da doji zbog
stvarnih fiziopatoloških razloga. Obično su to:
- strah da je nesposobna za proizvodnju mleka ili da će mleko biti nedovoljno da zadovolji
dojenče. Ovo je često razlog za otpočinjanje dopunske ishrane pre nego što je to neophodno.
- težak i produžen porođaj, anestezija, hirurški zahvat i drugi izvori stresa sprečavaju
početak laktacije.
Majčino mleko je jedina uravnotežena i kompletna hrana za odojče i u prvim mesecima
života ništa ne može da ga zameni. Prednost majčinog mleka nad svim ostalim do danas nije
dr
dostignuta. Od mnogih preimućstava navešćemo nekoliko:
- međusobni odnos svih hranljivih materija (energetskih, gradivnih i zaštitnih) u
majčinom mleku je u svemu najidealniji;
- majčino mleko sadrži sve hranljive sastojke u dovoljnoj količini, sem vitamina D i
gvožđa;
- majčino mleko je bakteriološki ispravno, odnosno ne sadrži bakterije ako je majka
zdrava;
- obezbeđuje detetu imunitet, odnosno štiti ga od infekcije i sprečava pojavu alergijskih
An
oboljenja kao što su astma, ekcem i drugo. Odbranu od bakterija i virusa dobija iz kolostruma u
kome se nalaze antitela i žive ćelije koje štite bebu;
- lako se vari, pa izaziva manje stomačnih tegoba, kao što su grčevi, povraćanje i proliv;
- sastav majčinog mleka sprečava malokrvnost i gojaznost;
- dojenje omogućava pravilan razvoj vilice i čitavog lica deteta;
- blizak kontakt majke i deteta pri dojenju omogućava čvrstu emotivnu vezu između
majke i deteta;
- prisustvo faktora rasta je u majčinom mleku 40x veći nego u kravljem mleku;
- psihofizički razvoj deteta je ravnomerniji, digestivni i nutritivni poremećaji su znatno
ređi kod odojčadi na prirodnoj nego kod onih na veštačkoj ishrani.
Ima ozbiljnih tvrdnji da prirodna ishrana odojčeta predstavlja preventivni faktor protiv
pojave nekih oboljenja u zrelom dobu, kao što su visok krvni pritisak, bolesti krvnih sudova,
šećerna bolest, infarkt i oboljenja vezana za holesterol.
Dojenje ima velika preimućstva i za majku:
- dojenjem majka brže vraća svoju težinu na normalu;
- dojenjem se smanjuje rizik od raka dojke;
- dojenjem se smanjuje rizik od neželjene trudnoće;
Andrija strana 58
- mleko je besplatno i ihrana je jednostavna -svuda i na svakom mestu;

- isključene su komplikovane radnje oko pripreme, grejanja i čuvanja mleka;
- nema ''lošeg" ni "slabog" mleka - ono je uvek čisto, toplo i spremno za bebu.
Osim nabrojanog, postoje i druge prednosti koje govore o prednosti dojenja.
Količana mleka koja se dnevno luči je različita i zavisi od mnogih faktora. Dobra dojilja
ima dnevno oko 600 ml mleka u prvom mesecu, 700-750 ml u trećem, 750-800 u
šestom, a posle počinje polako da opada. Opisan je slučaj žene sa 5.950 gr dnevno. Količina
izlučenog mleka u toku dana je različita - ujutru majka ima najviše mleka. Najvažnija je
efikasnost kojom dete sisa i prazni dojku. Refleks sisanja prisutan je već na rođenju, ali je slab ili
čak odsutan kod prevremeno rođene dece, kod dece sa malom telesnom težinom na rođenju, kod
bolesne odojčadi ili kod dece koju majke sile na podoj. U tim slučajevima, majka mora ručno da
prazni dojku posle podoja, jer je to najbolji nadražaj da se dojka puni mlekom. Na količinu mleka
nepovoljno deluju:
ija
- nedovoljna razvijenost žlezdanog tkiva
- zastoj mleka koji se može desiti ako se pravovremeno ne isprazni dojka
- psihički uticaj - strah, briga, bolovi, umor majke, uzimanje lekova i teške bolesti majke.
Sastav majčinog mleka se menja i to zavisi od mnogih faktora. Koncentracija pojedinih
sastojaka zavisi od ishrane majke, od faze laktacije, od doba dana, od jednog dana do drugog, od
jednog podoja do drugog, čak ima razlike i u dve dojke iste majke. Ove promene u sastavu
majčinog mleka nisu slučajne. Dokazano je da je to u stvari prilagođavanje na potrebe odojčeta
koje su različite u raznim fazama njegovog rasta. Prvo mleko koje se dobija kada se uspostavi
laktacija je žućkasta, lepljiva tečnost, koja se zove kolostrum. Kolostrum sadrži više belančevina
dr
i minerala, a manje šećera i masti. Poseduje visoke vednosti zaštitnih svojstava -važan sastojak je
IgA koji novorođenčetu na početku njegovog života pruža zaštitu od crevnih i drugih infekcija.
Sastav kolostruma odlično odgovara uzrastu novorođenčeta kada su bubrezi deteta nezreli, a
varenje se tek uspostavlja. Od trećeg do petog dana je prelazno mleko. Ono sadrži više masti,
laktoze i energije. Sastav mleka se i dalje menna i posle 15 dana dobija svoj definitivni sastav i
razvija se u zrelo mleko. U kasnijem periodu, pred kraj dojenja, mleko nalikuje kolostrumu po
visokom procentu imonoglobulina koji štiti odojče koje se odvaja od majke. Zato što sadrži u
An
tačnoj srazmeri sve potrebne hranljive sastojke za skoro sve bebe, a u isto vreme ih štiti od
infekcija, majčino mleko se naziva "perfektnom hranom". Preko gotovo milion godina postojanja
čoveka, majčino mleko je prilagođeno zahtevima hranljivih sastojaka dojenčeta, isto kao što
mleko drugih sisara zadovoljava specifične potrebe njihovih potomaka.
Najvažniji sastojci majčinog mleka:
- belančevine - koncentracmja belančevina u kolostrumu je oko tri puta veća nego u zrelom
mleku. U kolostrumu ima i 10 aminokiselina neophodnih za rast i razvoj, pa je neophodno
dojenje u prva dva dana. U majčinom mleku ima dva puta manje belančevina nego u kravljem
mleku, ali se ove belančevine znatno razlikuju i hemijski i po biološkoj aktivnosti, pa se
belančevine majčinog mleka lako vare, dok se belančevine kravljeg mleka teško vare. Osnovne
belančevine su: kazein (ima ga dpa puta manje nego u kravljem mleku, ali je u majčinom mleku
svarljivnji), laktoalbumin (dok je u kravljem mleku prisutan betalaktoglobulin, koji je najčešće
uzrok alergije na kravlje mleko), laktoferin (vezuje gvožđe u crevima i onemogućuje
metabolizam štetnih bakterija (u kravljem mleku se nalazi samo u tragovima), lizozom (ima jako
antibakterijsko svojstvo i nalazi se znatno više u majčinom nego u kravljem mleku) IgA (sa jakim
antiinfektivnim svojstvom) i interferon (koji štiti odojčad od virusnih infekcija). Zahvaljujući
Andrija strana 59
ovim imunološkim osobimama, deca hranjena majčinim mlekom manje boluju od hranjene
kravljim mlekom.
-masti - sadržaj masti se menja i odgovara potrebama deteta. Najviša koncentracija masti je na
kraju dojenja (u "zadnjem mleku"). Zato je važno da beba sisa dok ne bude sita. Masti su najveći
izvor kalorija (40-50% ukupnih dnevnih energetskih potreba), nosioci su liposolubilnih vitamina i
ulaze u sastav svih ćelijskih membrana.
- ugljeni hidrati - najveći deo ugljenih hidrata čini laktoza, šećer koga ima samo u mleku, a u
majčinom ga ima najviše (koncentracija laktoze je 50% veća u majčinom nego kravljem, zato je
majčino mleko slađe od kravljeg). Laktoza, sem energetske uloge, obezbeđuje i apsorpciju
kalcijuma i tako sprečava rahitis.
- vitamini - jedna od glavnih razlika između veštačke ishrane i dojenja je da uzimanje majčinog
mleka osigurava da se svi prisutni vitamini iz mleka prenesu detetu. S druge strane, pri veštačkoj
ishrani se vitamini često gube u sakupljanju, preradi, rekonstruisanju i pasterizaciji. Nivoi
ija
vitamina, naročito onih rastvorljivih u vodi, u majčinom mleku su uslovljeni ishranom majke.
Ukoliko ona jede dobro uravnoteženu hranu, njeno mleko će zadovoljiti potrebe njenog deteta u
svim vitaminima, jedino je potreban dopunski unos vitamina A i D pa se već od prvih dana daju
detetu u obliku kapi. Kod majki koje su vegetarijanke, može da se javi i nedostatak vitamina B12.
- minerali - na konesntraciju većine minerala u majčinom mleku (kalcijum, fosfor, gvožđe)
ishrana majke nema većeg uticaja. Ima ih manje u majčinom nego u kravljem mleku. Zbog veće
količine minerala i belančevina u kravljem mleku, kod dece na veštačkoj ishrani je veće
opterećenje bubrega, a veća je i opasnosg od grčeva zbog slabe apsorpcije kalcijuma. Gvožđa ima
manje u majčinom mleku, ali se bolje apsorbuje tako da su odojčad na prirodnoj ishrani manje
dr
sklona anemiji.
Kalcijuma ima manje u majčinom mleku, ali se bolje resorbuje.
Majčino mleko sadrži mnoge encime i hormone i, što je naročito važno, "faktor rasta" koji
je u majčinom mleku znatno veći nego u kravljem.
Za većinu odojčadi, ovakvo mleko je dovoljno da podmiri energetske i nutritivne potrebe
(sem u vitaminima A, D i gvožđu) u prvih 6 meseci života. U tom uzrastu treba početi sa
davanjem druge vrste hrane, odnosno: za zdravu odojčad je prirodna ishrana neophodna do
An
šest meseci života, poželjna do godinu dana, a po potrebi i duže. Najnovije studije su pokazale
da je u 80% slučajeva detetu dovoljno isključivo dojenje do 6 meseci, a u 30% slučajeva do
navršenih devet meseci života.
Trajanje i broj podoja
Za uspešno dojenje prve nedelje su presudni: po baby friendly programu, kada je beba
smeštena sa majkom isključivo se hrani na svaki zahtev deteta. Ovako može da se nastavi i kod
kuće još oko 2-3 nedelje dok se ne razvije dobro lučenje mleka i beba ne uobroči. Obično krajem
druge nedelje uspostavlja se pravilan ritam dojenja. Broj podoja u prvih 6 nedelja je
neograničen, a noćni podoj će odojče preskočiti kada je produkcija mleka dovoljna. Dete ne
popije pri svakom obroku jednake količine mleka, što zavisi od intervala među obrocima i od
brzine varenja. Majka brzo shvati detetove potrebe i zato ga hrani kada mu je to potrebno. Iz
ovoga proizlazi da nije preporučljivo insistirati na planirani red hranjenja. Majka sama određuje
kako da doji svoje dete i koji će razmak biti između obroka.
Andrija strana 60
Važno je obratiti pažnju na trajanje podoja. Ovo vreme ne sme da bude kraće od 15
minuta niti duže od 20, jer je ustanovljeno da dete najviše posisa u prvih 10 minuta. Ako se doji
manje od 15 minuta, dete bude gladno i plače, a ako se doji više od 20, ono zaspi ili se igra.
Predugo dojenje može da dovede do oštećenja bradavice.
Broj podoja je već u drugom mesecu šest, i kako se dete obično budi između 5 i 6 sati
ujutru za prvi podoj, pod pretpostavkom da se doji na 3 sata, vreme podoja bi bilo: 6. 9, 12,15,18
i 21. Sa uvođenjem nemlečnih obroka, ukidaju se podoji postepeno, tako da na kraju prve godine
beba ima obično jedan jutarnji ili dva podoja dnevno, što zavisi od mnogih faktora.
Trajanje laktacije
ija
Različito je kod raznih žena, a kod najvećeg broja žena najmanje 6 meseci, pa i duže od
godinu dana (dve ilitri godine).
Tehnika dojenja
dr
Veoma je važna za dojenje i neznanje majke i njena neobaveštenost u nekim slučajevima
mogu da ugroze i samo dojenje. Dužnost majke, naročito prvorotke, je da još u porodilištu
pažljivo prati savete lekara, babica i pedijatrijskih sestara i savlada postupak dojenja. Pravilnom
tehnikom dojenja i higijenom sprečava se pojava ragada i drugih oštećenja bradavica. Bolne i
ranjave bradavice (ragade) nisu razlog za prekidanje dojenja. Bradavice treba oprati toplom
vodom, pažljivo ih osušiti mekanim peškirom i namazati majčinim mlekom koje se osuši na
bradavicama.
Usled nepotpunog pražnjenja dojke, može doći do bola, nabreklosti i crvenila, čak i
An
temperature. Zato se dete češće stavlja da isprazni preostalo mleko, a posle podoja dobro isprazni
preostala količina mleka. Dobre su i tople i suve obloge i udobno prsluče. Pravilno dojenje:
- prostorija zagrejana i provetrena
- majka da zauzme udoban stav - u prvim danima po porođaju, naročito kod žena sa
epiziotomijom, majka doji u ležećem položaju sa gornjim delom tela na visokom uzglavlju.
Novorođenče leži isto u poluuspravnom položaju, na majčinoj podlaktici, tako da potiljkom bude
oslonjeno na pregib lakta. Glava treba da bude lako zabačena unazad, a dete licem okrenuto
prema dojci. Kasnije za podoj upotrebiti nižu stolicu sa naslonom.
- Dete treba otvorenim ustima da obuhvati bradavicu i jedan deo bradavičastog koluta.
- Paziti da se pri sisanju detetu ne zapuši nos.
- Dete ne treba pustiti da spava na dojci niti ga nasilno odvajati od nje.
- Detetu koje sisa ne davati cuclu.
Najbolji znaci da je dete pravilno dojeno je često mokrenje ("mokro do guše") i stolice
zlatno žute boje.
Kod sisanja veoma je važno da beba podrigne. Zbog toga kada isprazni jednu dojku, bebu
dignemo u kosi položaj sa grudima i glavom napred dok ne podrigne. Obično beba podrigne za
oko 5 minuta, zatim joj se daje druga dojka, a kada i nju isprazni, ponavlja se postupak. Kada
Andrija strana 61
podrigne i drugi put, beba se stavlja u krevetac da leži na levoj strani oko pola sata, a zatim se
okreće na desnu stranu. Pri lošem držanju bebe, halapljivom sisanju, a naročito ako ne
podrigne,beba dobija grčeve i bolove u stomaku, naročito u prva dva meseca, zatim grčevi
postaju slabiji i nestaju posle 4 meseca. Na prvoj kontroli posle mesec dana meri se težina bebe.
Novorođenče treba da povrati svoju porođajnu težinu (nakon fiziološkog pada) između druge i
treće nedelje života.
Lekovi u mleku
Mnogi lekovi koje majka uzima prelaze u mleko, zatim creva deteta. Neki antibiotici kao
što su penicilinski preparati (pentrexyl,sinacillin) ili cefalosporini (palitrex) mogu se uzimati bez
opasnosti po dete. Sulfonamide (baktrim) izbegavati, jer može da izazove i pojača žuticu.
ija
Tetraciklini prelaze u mleko, talože se u zubima i boje ih. Sredstva za smirenje prelaze u mleko,
izazivaju sanjivost i slabo sisanje. Lekovi za kontracepciju se ne smeju uzimati u fazi dojenja.
Majke koje uzimaju antiepileptike ili neke druge diferentne lekove treba da se dogovore sa
lekarom o ritmu podoja i vremenu uzimanja lekova.
Zablude u vezi dojenja

dr
Pogrešno je narodno verovanje da majčino mleko može biti loše ili da je "vodenasto".
Svako majčino mleko je dobro i važno je da ga ima dovoljno. Mnoge majke izbegavaju dojenje
zbog estetike (kvarenje izgleda grudi). Pogrešno -dojenje ne upropašćuje grudi. Dojenje
omogućava postepeno smanjenje mlečne žlezde i koža se postepeno prilagođava svojoj sadržini,
te grudi zadrže svoj prirodan izgled.
An
Dohranjivanje i prihranjivanje odojčeti
Dohranjivanje je dodavanje adaptiranog (kravljeg ili nekog drugog mleka odojčetu koje je
na prirodnoj ishrani. Ovakav način ishrane se primenjuje u slučajevima kada prirodna ishrana nije
dovoljna i dete nedovoljno napreduje. Najčešće je to slučaj kod hipogalaktije odnosno
nedovoljnog lučenja majčinog mleka u prvih nekoliko meseci života, dok još nije uvedena
nemlečna hrana. Opasnost ovakve ishrane je što najčešće vodi prema veštačkoj ishrani, jer dete
brzo odbija dojku, pa se preporučuje da se ne žuri sa dohranjivanjem i da se uvodi samo u
slučajevima kada je zaista neophodna.
Dohranjivanje može biti dvojako:
- ako ima izgleda da se laktacija razvije ili poboljša, odojče se u određenom periodu od 3
- 4 časa stavlja na dojku, pa zatim svaki podoj dopuniti adaptiranim ili drugim mlekom, pripre-
mljenim prema uzrastu deteta.
- naizmenično se daje podoj - obrok adaptiranog mleka. Beba koja se pored majčinog
mleka dohranjuje adaptiranim ili dvotrećinskim kravljim mlekom može se ponuditi kašičicom
voda između podoja. Uzeće ako je žedno.
Andrija strana 62
Osim ovoga, prihranjivanje, odn. uvođenje nemlečnog obroka, počinje od 6 meseci.

Vreme uvođenja novog obroka zavisi od više faktora: uzrasta odojčeta, stepena razvoja,
sredine u kojoj dete živi, namirnica kojim se raspolaže, i dr.
Prihranjivanje najpre predstavlja dodatni energetski izvor, a zatim postepeno prerasta u
kompletnu i uravnoteženu ishranu koja zadovoljava sve nutritivne i energetske potrebe deteta.
Odbijanje od dojenja
Dodavanje čvrste hrane oko polovine prve godine je obično prvi korak u odbijanju od
sisanja većine beba. Ustvari, pravilno odbijanje se vrši tako što se postepeno ukida jedan po jedan
podoj, a postepeno se uvodi dopunska hrana: popodnevni, podnevni, prepodnevni, večernji i,
ija
najzad, jutarnji obrok. Zavisno od uzrasta u kome se dete odbija, ovi podoji se zamenjuju
mlekom ili nemlečnim obrocima.
Odbijanje bi trebalo sprovoditi u rasponu od 3-6 meseci, što zavisi od mnogih činilaca.
Naglo odbijanje deteta nije preporučljivo - dete može da dobije proliv, a često se dešava da odbija
drugu hranu i bude razdražljmvo i plačljivo.
Ni druga krajnost nije preporučljiva - u nekim krajevima postoje predrasude da dete treba
da sisa dugo, pa se odmah posle dojke prevede na ishranu odraslih. Ovakav način nije dobar ni za
majku ni za dete. Majka ima problema sa dojkama, a dete teško prihvata hranu na koju nije
dr
naviklo. U idealnom slučaju, prestajanje sisanja dolazi kao odgovor na bebine potrebe u bilo kom
dobu starosti.
Neke majke osećaju potrebu da odbiju bebu pre nego što je beba u potpunosti spremna na
to. Kada je to slučaj, bebu treba odbijati postepeno, izbacivanjem jednog obroka dnevno u toku
nekoliko dana. Izostavljanjem podoja na nekoliko dana i zamenjujući ih prehranom, omogućava
se bebi da se prilagodi sa manje traume. Postupak mora da se prolongira što više.
Često se dešava da neka deca imaju krize dojenja sa puna tri meseca. Dete ima pojačan
interes za okolinu, često prekida sisanje, ljuti se ili se smeje i guče. Ako ovo potraje majka može
An
da izgubi mleko zbog neredovnog pražnjenja ili uzbuđenja, a dete gubi interes za dojku i malo
dobija na težini. U tim slučajevima, majka mora vrlo strptljivo da postupa sa bebom: dojenje da
bude u tišini u zamračenoj prostoriji i vremenski duže nego obično. Obično je samo ovo
dovoljno. Obično je to posledica pojenja ili dohrane sa cuclom. Nasuprot tome, odojčad koja su
dugo bila isključivo na dojci, pri pokušaju prestanka dojenja, ispoljavaju drugu krizu -postaju
razdražljivi, plačljivi i odbijaju svaku hranu koja im se daje. U takvim slučajevima jedino rešenje
je nekada da majka za nekoliko dana ostavi dete ukućanima, da se skloni i da se detetu obezbedi
dosta tečnosti dok kriza prođe. U ovom periodu su mogući prolivi koji su prolaznog karaktera.
Do naglog odbijanja mora doći samo u slučaju finalne faze malignih bolesti majke. I u tim
slučajevima, ako to bolest dozvoljava, obroke ukidati postepeno, najbrže po jedan podoj na svaka
2-3 dana.
Ako kod odbijanja mleko nadolazi i smeta majci, potrebno je da majka podveže i stegne
grudi i jede slabu i nemasnu hranu. U slučaju bolova i groznice stavljaju se hladne obloge, pa ako
se tegobe produže, javiti se lekaru radi prekidanja laktacije. Važno je paziti da u toku odbijanja
odojče bude zdravo, a isto tako važno je da se odojče ne odbija potpuno kada su velike vrućine.
Andrija strana 63
Adaptirano mleko - mlečna formula
Ako iz bilo kog razloga nije moguće da se beba prirodno hrani odnosno doji pristupa se
veštačkoj ishrani. Podaci iz savetovališta za decu nam govore da i procenat dojene dece brzo
opada i da se već u prvmm mesecima života prekida i prelazi na ishranu kravljim mlekom. Zbog
navedenih razlika između kravljeg i majčinog mleka koje su velike, nije preporučljivo da se u
prvih 6 meseci deci daje neadaptirano kravlje mleko, a najbolje je da se i posle ovog perioda
nastavi sa uzimanjem industrijski prerađeno kravlje mleko koje je po sastavu najsličnije
majčinom mleku. Na ovom problemu je radio čitav tim stručnjaka od početka ovog veka. I tako
proizvedena mleka pravljena su na osnovu nepotpunog znanja o sastavu majčinog mleka i
nutritivnim potrebama deteta. U novije vreme, nauka je brzo napredovala u ovoj oblasti i mleka
koja se industrijski adaptiraju za bebe zamenjuju majčino mleko, mada sigurno ne u onoj meri
ija
kao kod prirodne ishrane. Neke osobine majčinog mleka kao to je antiinfekciozni faktor
svojstven je samo majčinom mleku, a beta laktoglobulin koji se smatra odgovornim za alergična
dejstva je i dalje prisutan u adaptiranom mleku.
Za sastav adaptiranog mleka postoje više preporuka koje se moraju poštovati, a standard
je humano mleko. Kravlje mleko je poslužilo kao dobra sirovina za proizvodnju zamene za
humano mleko. Složenim tehnološkim postupcima adaptiraju se pojedine komponente tako da se
dobije proizvod koji je po sastavu blizak: sastavu humanog mleka.
Proteini se adaptiraju tako da prema količini, sastavu i odnosu pojedinih proteina
dr
odgovaraju sastavu majčinonog mleka. Ovi proteini se grušaju u fine pahuljice (kao humano
mleko), pa su dostupni fermentima što nije slučaj kod kravljeg mleka. Laktoza kravljeg mleka se
prilagođava tako da odnos alfa i beta oblika bude kao u majčinom mleku. Količina masnih
kiselina, kao i odnos zasićenih i nezasićenih mlečnih kiselina podešen je prema mastima
humanog mleka. Sadržaj mineralnih sastojaka je podešen prema humanom mleku, a količina
dodatog fluora u nekom od njih zadovoljava dnevne potrebe odojčeta u prvoj godini života. Isto
tako i vitamini koji se dodaju u količinama koje preporučuje Kodex alimentarius i ESPGAN
(Evropsko udruženje gasgroenterologa i nutricionista).
An
Ovako adaptirano mleko je potpuna hrana za odojče do 4-6 meseci života, a uz nemlečnu
čvrstu hranu i do kraja prve godine života i duže.
Na tržištu postoji jedno domaće i više uvoznih vrsta adaptiranog mleka: Impamil
("IMPAZ" Zaječar), Aptamil 1 ("Milupa"), Aptamil 2, Bebelak 1, Bebelak 2 i dr.
Ova mleka pripremeljena po uputstvu proizvođača koja se daju detetu u dovoljnoj količini
podmiruju njegove energetske i nutritivne potrebe.
Postoje dve vrste modifikacija kravljeg mleka za ishranu bebe :
1. Visoko adaptirano mleko ili mlečna formula 1.
2. Delimično adaptirano mleko ili mlečna formula 2.
Postoje specijalne formule koje služe kao lekovita hrana kod raznih poremećaja ishrane i
varenja ili se daju u stanjima gde je potrebna posebna nega. To su mleka koja se daju kod alergija
na proteine kravljeg mleka, za stanja akutnog proliva odojčadi, kod anemije beba i za bebe
rođene sa malom telesnom težinom ili prevremeno rođene bebe (mlečna formula sa LCP -
višestruko nezasićene masne kiseline -preimpamil).
Savetuje se da sve mlečne formule, kako one za zdravo odojče, a posebno za određene
probleme u ishrani preporuči lekar.
Andrija strana 64
MLEKO I MLEČNI PROIZVODI
Kravlje mleko
Na jednom kongresu pedijatara u Novom Sadu, iznad vrata amfiteatra gde su se držala
predavanja o ishrani dece, krupnim slovima je pisalo: "Majčino mleko je za dete, kravlje mleko je
za tele."
Ova istina je naročito poslednjih godina povod diskusijama u naučnim krugovima širom
sveta. Majčino mleko je nezamenljiva ishrana u ranom dobu, ali ako majka iz nekog razloga ne
ija
može ili ne želi da doji svoje dete, onda se nameće potreba za veštačkom ishranom odojčeta.
Poznajemo više načina veštačke ishrane, što zavisi od kraja gde dete živi, klime, životnog
standarda, ali svi ovi načini nisu ni dovoljno dobri, ni uspešni.
U razvijenim zemljama sa dobrim ekonomskim, socijalnim i kulturnim prilikama,
veštačka ishrana se može uspešno organizovati adaptiranim formulama najbližim majčinom
mleku, dok je u nerazvijenim i zemljama u razvoju, kao što je naša, ova ishrana dobrim delom
neadekvatna i ne daje detetu potrebne hranljive sastojke.
Poslednjih godina u našoj zemlji, zbog loših ekonomskih uslova, nedovoljne proizvodnje
dr
adaptiranog mleka i smanjenog uvoza, naročito u selima gde mnoga domaćinstva imaju svoju
kravu, koristi se kravlje mleko za ishranu bebe. Tada se odojčetu u prvih šest meseci daje
dvotrećinsko mleko (na 100 ml mleka - 50 ml vode i 5 gr šećera), a od 6 meseci - celo mleko.
Nedostaci ovakve ishrane se najbolje vide kada analiziramo sastav kravljeg mleka i
uporedimo ga sa majčinim
Voda je u kravljem mleku, isto kao i u majčinom, 87,5 i kalorijska vrednost ista - 68
kal/100 ml mleka.
Belančevina ima dva puta više nego u majčinom mleku i sastoje se uglavnom od kazeina
An
koji se loše vari i betalaktoglobulina, koga nema u majčinom mleku, i koji je najčešće uzrok
nepodnošljivosti i alergijskih reakcija kod dece.
Sadržaj masti je promenljiv i zavisi, uglavnom, od ishrane krave. Sastoji se od masnih
kiselina koje su teško svarljive.
Šećera ima manje nego u majčinom mleku.
Minerala ima četiri puta više nego u majčinom mleku i zajedno sa viškom belančevina
opterećuju bubrege odojčeta. Gvožđa ima malo i u jednom i u drugom mleku, pa je ishrana
pretežno od mleka i mlečnih proizvoda nedovoljna i može dovesti do anemije dece.
Vitamina C ima manje nego u majčinom mleku, isto kao i A, D i E. Količina vitamina D kod obe
vrste zavisi od načina ishrane i življenja. U koži koja se izlaže sunčevim zracima ima dosta
vitamina D.
Zaštitne materije sadrže i jedno i drugo mleko podjednako, ali svaka vrsta mleka sadrži
optimalne količine zaštitnih sredstava svoje vrste koje koriste samo toj vrsti.
Kravlje mleko, za razliku od majčinog koje je sterilno, može da sadrži razne bakterije
koje, obično, ne škode odraslom čoveku ili starijem detetu, a kod odojčeta lako izaziva probleme
sa varenjem. Zato je važno da ovo mleko bude dobro kuvano, pasterizovano ili homogenizovano.
Mikroorganizmi se mogu naseliti već u vimenu, mogu doći iz vazduha, od muzne stoke, od ruke
Andrija strana 65
muzača, od posude u koju se muze ili čuva mleko. Posebnu pažnju zaslužuje bacil TBC koji se
nekada ni kuvanjem ne uništava. Neophodna je veterinarska kontrola krava od kojih se uzima
mleko za ishranu dece.
Isto tako, važna je i kontrola svih lica koja rade oko stoke i dolaze u kontakt sa mlekom.
Sledeća tabela pokazuje razlike između majčinog i kravljeg mleka.
majčno mleko kravlje mleko

belančevine 1,2 3,3
masti 3,6 3,8
uglj. hidrati 7,0 4,7
kalcijum 33 125
fosfor 5 96
ija
magnezijum 4 12
kalijum 55 138
natrijum 15 58
hloridi 43 100
vitamin A 220 250
vitamin E 1,1 0,05
vitamin C 4,3 0,4
Idealno za dete Idealno za tele
dr
Iz tabele se vidi da su najvažniji nedostaci kod kravljeg mleka visoka koncentracija
belančevina sa predominacijom kazeina, visoka koncentracija minerala i veliki deficit vitamina.
Usled ovoga, česte su komplikacije kod odojčadi hranjene kravljim mlekom, kao što su rahit,
tetajnija, anemija, alergija na proteine kravljeg mleka, smanjena otpornost na infekcije
digestivnog i respiratornog sistema i mnoge druge.
Zbog iznetih činjenica, kravlje mleko se ne preporučuje odojčadi mlađoj od 6 meseci,
mada o ovome još ne postoje određene norme i tačno vreme kada se odojčetu bezbedno može
An
dati kravlje mleko. Poželjno je da se od najranijeg perioda života deteta do pune godine dete doji
ili daje adaptirano ili delimično adaptirano mleko. Umesto mleka, posle 6 meseci deci se daje i
jogurt, kiselo mleko, mlad sir i pavlaka.
Vrste mleka
Pod mlekom u užem smislu se podrazumeva kravlje mleko, a ostale vrste su ovčije, kozje,
bivolje i druga mleka.
Ovčije mleko kao sveže retko dolazi u promet. Obično se kupuje kao kiselo mleko ili
ovčiji sir. Ima visok procenat masti, belančevina i drugih sastojaka i zato spada u grupu
izvanrednih namirnica. U krajevima gde ima mnogo ovaca i gde ljudi kao jedini izvor
belančevina koriste ovo mleko i proizvode od tog mleka, broj dugovečnih ljudi je veliki.
Kozje mleko je po sastavu slično kravljem. Miris i ukus su mu specifični, često neprijatni.
Kod dece do 1. godine koja se hrane kozijnm mlekom javlja se često anemija.
Andrija strana 66
Osobine svežeg mleka: Boja bela, miris karakterističan blag ukus – prijatan,sladuljav. Na
početku laktacije i mleko pred kraj laktacije može da ima slan ukus. Ako se izloži uticaju sunčeve
svetlosti dobija nagorak ukus. Mikroorganizmi mu daju kiseo ukus.
Konzerviranje mleka: Da bi se omogućilo čuvanje mleka za jedno određeno vreme ono
se pasterizira odnosno steriliše, ima nekoliko vrsta pasterizacije : trajna, kratkotrajna i
visoka.Najpogodnija je kratkotrajna. Pasterizacijom ne dolazi do bitnih promena u hranljivim
sastojcima sem što u znatnoj meri uništava vitamin C.
Kuvanje mleka predstavlja isto vid pasterizacije, samo je jednostavnije i radi se u
domaćinstvima. Za kuvanje treba da postoji poseban sud koji se koristi isključivo u ove svrhe. Ne
sme biti oštećen. Najbolji su od nerđajućeg čelika, aluminijuma, vatrostalnog stakla ili emajlirani.
U trgovinama se nalaze i sudovi sa duplim dnom, tako da se mleko kuva na pari. Tokom kuvanja
mleko treba mešati, a kada zakipi još ga ostaviti neko vreme da vri. Nakon kuvanja ga brzo
rashladiti i čuvati na suvom i čistom mestu daleko od sunčeve svetlosti i namirnica koje imaju
ija
izrazito jak miris.
Sterilizacija je podvrgavanje temperaturi preko 100 stepeni u trajanju od 20-30 minuta.
Sterilizacija dovodi do smanjenja njegove hranjive i biološke vrednosti ali ima i prednosti - može
da se čuva na sobnoj temperaturi duže vreme tako da se ne nabavlja svakodnevno.
Proizvodi od mleka
dr
Za duži vremenski period mleko se najčešće konzervira kao zgusnuto mleko i mleko u
prahu. Prednosti su što se mogu dugo očuvati i lakše se transportuju jer im je zapremina i težina
smanjena za 9-10 puta u odnosu na sveže mleko.
Dobijanje tečnog mleka od mleka u prahu vrši se tako što se 125 grama mleka-pomeša sa
875 mililitara vode. Od mleka u prahu i 1 dela vode pripremi se glatka, gušća masa koju treba
prokuvati u preostalu vodu koja vri. Ovako pripremljeno mleko treba obavezno prokuvati još 10
minuta.
An
Kiselo mlečni proizvodi

Od davnina ljudi pripremaju razne vrste proizvoda od mleka koji imaju veću trajnost od
svežeg mleka, hranljivost, ukusniji su i deluju povoljno na čovečiji organizam. Za pripremanje
ovih proizvoda koristi se kravlje, ovčije, kozje i bivoličino mleko. Jedino se kumis pravi od
kobiljeg mleka.
Razni narodi izrađuju svojevrsne kiselo-mlečne napitke kao što su kiselo mleko, jogurt,
acidofilno mleko, kefir, kumis i razne vrste sireva.
Kiselo mleko je proizvod mleka koji nastaje delovanjem bakterija mlečnokiselog vrenja,
koje se uvek nalaze u sirovom mleku. Dobija se tako što se sirovo mleko ostavi da stoji i
"spontano" se ukiseli. Ono je blagog i prijatnog ukusa, ali mu je nedostatak što se mogu naći i
razmnožiti i bakterije koje su štetne po zdravlje. Zato se kiselo mleko spravlja od pasterizovanog
mleka ili kuvanog u domaćoj proizvodnji. Kada se mleko ukuva, temperaturu smanjiti do 35-45
stepeni i dodaje se maja (kiselo mleko od prethodnog dana). Na ovoj temperaturi se drži dok se
Andrija strana 67
ne zgruša, a zatim se hladi. Najbolje je od ovčijeg, zatim od kravljeg ili mešavine ova dva mleka.
Dobro kiselo mleko se može "seći nožem" kako narod kaže. Hranljiva vrednost je isto kao i
svežeg. U kiselom mleku su održani skoro svi vitamini.
Jogurt je srodan kiselom mleku. Isto se pravi od ovčijeg i kravljeg mleka. Kod nas se
priprema od punomasnog kravljeg mleka prethodno pasterizovanog. Prijatnog je mirisa,
kiselkastog ukusa. I jogurt i kiselo mleko imaju dijetetsku vrednost jer su belančevine i masti
lakše svarljive, a u crevnom traktu sprečavaju razvoj raznih patogenih bakterija. Pomažu sintezu
B vitamina. Prema nekim podacima, sadrže sastojke koji sprečavaju sintezu holesterola i
smanjuju njihov nivo u krvi. U krajevima gde se oni upotrebljavaju redovno, činjenica je da ovi
ljudi dožive duboku starost.
Kefir Priprema se od kravljeg mleka i koristi se kao hranljiv i osvežavajući napitak i kao
lek. Za pripremanje kefira potrebna je naročita maja koja se dobija od kefirnih zrnaca. Dobar
kefir je prijatnog, slabokiselkastog osvežavajućeg ukusa i karakterističnog mirisa. Preporučuje se
ija
slabijim osobama, osobama bolesnim na plućima, sportistima i svima koji žele da ojačaju i da se
osveže.
Acidofilno mleko je slično jogurtu i kiselom mleku. Priprema se od sterilnog mleka
delovanjem posebne vrste bakterija (lactobacilus acidophylus). Veoma je zdrav napitak, koji
povoljno deluje na opšte zdravstveno stanje, naročito se preporučuje pri raznim smetnjama u
digestivnom aparatu.
dr
Sir
Sir je jedan od najstarijih proizvoda mleka. Njegova proizvodnja datira još iz praistorije.
Sparavljanje dobrog sira nije lak ni jednostavan posao. Mleko koje se koristi za izradu sira mora
da bude sveže i čisto, prijatnog ukusa i mirisa i ne sme da sadrži štetne bakterije. Pravi se od
kravljeg, ovčijeg i kozijeg mleka.
Zgrušavanje mleka može se dobiti prirodnim kiseljenjem mleka, dejstvom mlečne kiseline
An
ili dodavanjem sirišta. Najprikladnija je kombinacija mlečne kiseline i sirišta, jer se tako dobijaju
najpovoljniji uslovi za dobijanje kvalitetnog gruša (sira).
Vrste sireva
Osnovni proces proizvodnje je jednak za sve vrste sireva, ali brojne izmene u načinu kako
se ovi procesi odvijaju daju mnoge vrste sireva. To zavisi od :
- vrste mleka od koga je sir pravljen (kravlji, ovčiji),
- tvrdoće (tvrdi, polutvrdi i topljen),
- sadržaju masti u suvoj materiji (punomasni, posni).
Meki sirevi imaju meko testo i tanku koru koja se obično ne odstranjuje pre jela.
Andrija strana 68
Beli sir u kriškama je najrasprostranjeniji u našoj zemlji. Čuva se u slanokiseloj tečnosti -

presolcu koji mora da se kontroliše i menja. Najbolje je zrenje u čabricama od bukovog ili
četinarstog drveta.
Vrednost sira u ishrani: Sir je namirnica visoke hranljive vrednosti. Sadrži skoro sve
sastojke mleka u koncentrovanom obliku prvenstveno belančevine, masti, mineralne materije,
vitamin A i vitamine B grupe, kalcijum. Sir je jedan od najboljih izvora kalcijuma u našoj ishrani,
zbog toga je važno da se što češće nađe na jelovniku naše dece u odgovarajućoj količini i
podesnom obliku. Dalja prednost mu je što je lako svarljiv. Energetska vrednost mu je različita
kod raznih vrsta sira i kreće se od 334 KJ/100 grama -1751 KJ/100 grama. Tvrde sireve je prepo-
ručljivo uzimati posle obeda, jer enzimi u siru pospešuju varenje. U Francuskoj, zemlji
raznovrsnih vrsta sireva, nema obeda bez sira.
Surutka: je zelenkasto žućkasta tečnost koja se izdvaja pri pravljenju sira. Sadrži dosta
kalcijuma i mineralnih materija, vitamin C i vitamine B grupe, naročito B2 od koga i potiče žuto-
ija
zelenkasta boja surutke. Koristi se u ishrani kao odličan i zdrav napitak. Važan i u dijetoterapiji
gojaznih osoba, kod starijih ljudi ona je i hrana i lek.
Kajmak: mlečni proizvod koji se dobija od kuvanog mleka, a sadrži belančevine i masti.
Najčešće se pravi u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni. Najkvalitetniji je iz okoline Kraljeva, Užica i
Čačka. Ima prijatan ukus i miris velike je hranljive vrednosti. Lako je kvarljiv. Isključivo se pro-
izvodi u domaćoj radinosti. Odličan je dodatak jelima od povrća, žitarica i pirinča. Odličan je
namaz za hleb u ishrani dece.
Pavlaka: Pravi se od svežeg pasterizovanog kravljeg mleka odvajanjem masti sa
površine. Sastoji se od mlečne masti i drugih sastojaka mleka. Proizvodi se kao slatka i kisela.
dr
Slatka pavlaka se upotrebljava kao dodatak kremovima, sladoledu i kolačima.
Kisela pavlaka (mileram, vrhnje) se dobija od slatke pavlake fermentacijom. Procenat
masti je oko20%. Odličan je dodatak mnogim jelima : čorbama, varivima,jelima od mesa, riba,
jaja, žita. U novije vreme indusrijski se proizvode uz odgovarajuće dodatke. Lako se kvari.
Masla: Pripremanje i upotreba maslaca u ishrani veoma je stara. Stari Grci, Rimljani i
Egipćani su ga koristili kao namaz, kao lek i kao kozmetičko sredstvo. Izrađuje se od zgusnute
pavlake i to i od slatke i kisele. U mnogim domaćinstvima, naročito u planinskim predelima
An
maslac se pravi u specijalnim sudovima koji se nazivaju bućkalice, mada već preovlađuje
industrijski pravljeni proizvodi.
Lako je kvarljiv, brzo prima razne mirise. Mora da se čuva na niskim temperaturama
zaštićen od svetlosti.
Mlaćenica je tečnost koja ostaje pri izradi maslaca.U njoj su rastvoreni svi sastojci mleka
i malo mlečnih masti. Korisna je i zdrava. Poboljšava apetit i varenje hrane.
Andrija strana 69
NEMLEČNA ISHRANA
Lekovito bilje
Biljni svet, kao deo života na zemlji, je najvažniji deo čovekove hrane, pa prema tome, i
temelj njegovog održanja.
Čovek je od davnina upoznao lekovite biljke i njihovo delovanje na ljudski organizam.
Nauka o lekovitom delovanju biljaka može se pratiti od najstarijih dana čovečanstva. Najstarija
knjiga o lekovitom bilju verovatno je delo kineskog cara Shin-nonga, koji je živeo oko 3100.
godina p.n.e. On je bio više lekar nego vladar i svojim podanicima dao je i uzor života u skladu
sa prirodom, opisujući oko 200 lekovitih biljaka svoje domovine. Njegova životna deviza je bila:
''Snaga tvog tela leži u sokovima bilja." Njihova iskustva preuzimaju i drugi narodi i čuveni
ija
lekari i filozofi se kroz vekove bave problemom očuvanja zdravlja upotrebom lekovitog bilja.
Među ostalima, moramo pomenuti Hipokrata, koji se smatra osnivačem naučne medicine, koji je
bio pobornik pravilne ishrane, jer je on u pogrešnoj ishrani video jedan od glavnih uzroka bolesti.
Njegova izreka: "Vaša hrana neka bude lek, a vaš lek neka bude hrana" bila je osnovna misao
gotovo svih dela o biološkoj ishrani sadašnjice. Zatim, lekara Galena, koji je bio lični lekar cara
Marka Aurelija koji je prvi tačno utvrdio doziranje lekova, i mnogih drugih.
Upornim radom ovakvih ljudi danas se znanje o lekovitosti određenih biljaka znatno
proširilo i sve su veće težnje da se u lečenju određenih bolesti ponovo uvrste lekovi biljnog
porekla koji se u potpunosti ne mogu zameniti sintetski proizvedenim hemijskim spojevima.
dr
Lekovito bilje - sastojci čajeva za decu
Althaea officinalis (beli slez)

An
Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim mesnatim korenom bele boje, mekim svilastim
listovima i cvetovima na kratkim drškama. Visina biljke je do 2 metra. Veoma je rasprostranjena
i raste na vlažnim terenima, pored reka i potoka u jarugama i plavnim terenima.
Koristi se koren (althaea radix), list (althaea folium) i cvet (althaea flos). Najviše se
upotrebljava koren koji se vadi od dvogodišnjih biljaka u kasnu jesen, pere i guli, zatim suši na
umerenoj temperaturi (35-40 stepeni). Sastojci korena su sluz (10%), dosta skroba, pektina i
šećera. List se bere za vreme cvetanja biljke, a cvet pre nego što se razvije.
Koren i list su sastojci oficinalnih čajeva - grudnog čaja i slezovog čaja. U apotekama se
spravlja od korena i slezov sirup.
Lekoviti napitak od korena belog sleza se priprema kao hladan macerat: jedna kafena
kašičica (oko 3 gr) fino iseckanog korena (najbolje kupiti u apoteci) se prelije šoljom hladne vode
i ostavi na sobnoj temperaturi dva sata. Za to vreme se češće promeša, zatim procedi kroz
cediljku ili gazu. Koren belog sleza ne treba kuvati, jer se tom prilikom rastvara i skrob, pa se
takav preparat brzo kvari (naročito leti). Macerat belog sleza se koristi kao sluzno sredstvo za
ublažavanje nadražaja na kašalj (antitusik), kod kataralnih zapalenja grla, za ispiranje kod zapa-
lenja sluznica gornjih delova organa za disanje (kijavica -kao kapi za nos), kod gastroenteritisa.
Andrija strana 70
zatim kao obloge kod zapalenja ili opekotina kože. Koren belog sleza u prahu u dozi od 2-4
grama 2-3 puta dnevno daje se kao laksans.
Sirup od belog sleza namenjen je pre svega deci.
Matricaria chamomilla (kamilica, bela rada)

Jednogodišnja biljka, visine do 60 cm, sa belo-žutim cvetovima. Rasprostranjena je u
Srbiji i raste na raznim staništima - pored puta, oko kuća, na livadama i oranicama. Cvetovi se
beru po lepom i suvom vremenu ručno, otkidanjem cvetnih glavica i suše u tankom sloju u hladu
ili na promaji. Sastojci su: etarska ulja, razni flavonidi, sluz, itd.
Cvet kamilice se upotrebljava u obliku čaja ili drugih lekovitih preparata kod poremećaja
u organima za varenje (gastritis, nadimanje, grčevi). Spolja, služi za lečenje obolenja kože i
ija
sluzokože, kod katara nosa i grla, za ispiranje usta, za inhaliranje, za kupke i obloge. Sastojak je
čaja za decu.
Kod nas se može razmnožavati sejanjem na pođubrenom zemljištu u domaćoj radinosti.
Foeniculum vulgare (morič, komorač, divlja mirođija)

Višegodišnja biljka, visine i do 2 metra sa sitnim cvetovima od kojih nastaje plod. Raste
dr
na zapuštenim mestima, žitnim poljima i kulturama, a može se i gajiti. U Srbiji se gaji u
plantažama.
Koristi se plod i etarsko ulje. Plodovi se beru kada požute, rano ujutru, dok još ima rose,
pa se na suncu suše ili u sušarama na temperaturi do 40 stepeni. Etarsko ulje se dobija
destilacijom pomoću vodene pare iz zrelih zdrobljenih plodova. Upotrebljava se kao
ekspektorans (za iskašljavanje) kao karminativ (smanjuje nadutost trbuha i smanjuje gasove u
crevima). Zato se upotrebljava kod grčeva dece. Skoro svi čajevi i slični lekovi koji se
upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba nastalih od nagomilanih gasova u organima za
An
varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morač. Etarsko ulje odstranjuje neprijatan zadah
iz usta i jača apetnt.
Plod morača je sastojak raznih biljnih mešavina koje se koriste u obliku čaja ili sirupa,
naročito za decu, U narodnoj medicinm se koristi kao čaj za ispiranje očiju kod zamora i upale,
kao sastojak čaja za čišćenje, a ulje se koristi u kozmetici i u kulinarstvu kao korigens ukusa i
mirisa za razna jela, sosove i salate. Ostaci od prerade morača su jaka stočna hrana.
Gaji se na rastresitoj, umereno vlažnoj zemlji, dobro nađubrenoj, sejanjem ili
rasađivanjem, obično plantažno.
Carum carvi (kim)

Dvogodišnja biljka visoka do 100 cm. Plod je eliptičnog oblika, izdužen. Rasprostranjen
je na livadama, pašnjacima i pored puteva.
Koristi se plod i etarsko ulje. Bere se kada je dobro zreo i suši se na podlozi ili u sušarama
na 40 stepeni. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare iz zdrobljenih zrelih
plodova.
Andrija strana 71
Upotrebljava se kao karminativ, odnosno protiv bolova u stomaku i nadimanja u crevima,

kod "vetrova" naročito kod male dece. Jak, prokuvan čaj dobar je za klizme, protiv gasova u
crevima, a može se upotrebiti i ulje od kima po 5-8 kapi posle obroka u toplom čaju od nane.
U nekim zemljama Evrope se kim svakodnevno troši u znatnim količinama u jelima,
kobasičarskim proizvodima, hlebu i pićima. Najveće količine ulja i kima se utroše kao
aromatičan začin i korigens u prehrambenoj industriji, proizvodnji alkoholnih pića, kozmetici i
parfimeriji. Kimovo ulje je i sastojak nekih preparata koji se koriste spolja za utrljavanje kod
reumatičnih i drugih tegoba.
Gaji se u rastresitoj, umereno vlažnoj zemlji, dobro nađubrenoj. Donosi plodove tek u
drugoj godini.
Melisa officinalis (matičnjak)
ija
Višegodišnja zeljasta biljka čiji izdanak intenzivno miriše na limun. Raste na obodu šuma,
na međama. U Srbiji ga ima malo. Koristi se list i etarsko ulje. List se bere pre nego što se na
biljci pojave cvetovi, a etarsko ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare. Upotrebljava se
kao sedativ, karminativ i aromatik. Dobar je protiv nadimanja u organima za varenje, gađenja,
povraćanja i proliva, protiv neuralgije, histerije i neurastenije. Upotrebljava se list matičnjaka kao
sastojak čaja za umirenje za bebe, a ulje kao sastojak sredstava za utrljavanje protiv reumatizma i
neuralgije. Iz ekstrakta matičnjaka u nekim zemljama izrađuju se preparati iz grupe hipnotika i
sedativa. U narodnoj medicini se široko upotrebljava, čak i kod nesanice, migrene i spolja kod
dr
kožnih obolenja, kod zapalenja desni služi za ispiranje usta.
Gaji se često jer je važna medonosna biljka. U našoj zemlji se gaji u svim krajevima,
izuzev planinskih. Gaji se, uglavnom, rasadom i na istom zemljištu ga ne treba gajiti duže od 5-6
godina.
Menta piperita (nana)

An
Višegodišnja zeljasta biljka visoka do 100 cm. Gaji se na vlažnom zemljištu. Koristi se
list i etarsko ulje. List se ručno odvaja od biljke za vreme cvetanja i suši u hladu na promaji.
Etarsko ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare iz svežih ili malo uvenulih nadzemnih
delova biljke u cvetu i ostataka posle skidanja lišća.
Upotrebljava se kao karminativ, antiseptik, spazmolitik, anestetetik. List pitome nane se
upotrebljava u obliku čaja i gotovih preparata za ublažavanje tegoba u području želuca i creva.
Sastojak je čaja za decu, urološkog čaja, čaja za umirenje, čaja za želudac i čaja za pojačano
lučenje žuči. Etarsko ulje se upotrebljava u kozmetici i prehrambenoj industriji pri izradi raznih
poslastica i alkoholnih pića.
Gaji se na plodnom, dubokom zemljištu gde ima dosta vlage, ručno.
Čajevi koji se najčešće upotrebljavaju za pojenje beba:
Čaj od nane:
100 gr vode, 1 kafena kašičica šećera. 1 kafena kašičica sušene nane. U proključalu i
zaslađenu vodu staviti nanu i posle 15 minuta procediti.
Andrija strana 72
Čaj od kamilice:
100 ml vode, 1 kafena kašičica šećera, 1 kafena kašičica cveta od kamilice. Voda sa
šećerom se proključa pa se u nju stavi kamilica i ostavi da vri još pet minuta. Poslednjih godina
se savetuje oprez jer je moguć rast gljivica i pojava sora na sluzokoži usne duplje kod njegove
upotrebe. Koristan je kod poremećaja varenja kod bebe.
Čaj od belog sleza:

Veliku šolju vode (oko 250 gr) prokuvati i ohladiti. U vodu staviti jednu kašiku korena
belog sleza i ostaviti pokloptljeno oko 2 sata. Procediti, zasladiti i davati kao čaj. Bez šećera se
može koristiti i kao kapi za nos.
Najbolji su u ovom periodu gotovi čajevi za bebe pravljeni od lekovitog bilja, prilagođeni
potrebama deteta.
ija
Bibi-libi (čaj za bebe - "Galenika") je čaj na bazi lekovitog bilja sastavljen od ekstrakta
kima i komorača, zaslađen glukozom. Ima posebno blagotvorno dejstvo jer ublažava i grčeve koji
se javljaju u ovom mesecu. Primenjuje se već u prvim danima života bebe. Količina čaja koja se
uzima nije ograničena.
Apoteka "Josif Pančić" nudi "Čaj za bebe" na bazi lekovitog bilja sastavljen od kamilice,
kima, komorača, matičnjaka i pitome nane. Gasi žeđ i smanjuje grčeve beba.
dr
Žitarice - cerealije
Žitarice su jednogodišnje biljke iz familije trava čiji zrnasti plodovi služe za ishranu i kao
sirovina u prehrambenoj industriji. Nazivaju se i hlebna žita ili cerealije. Dele se na bela (prava)
žita - sa glutenom u koje spadaju pšenica, raž, ječam i ovas i prosolika (projasta) žita - bez
glutena u koja se ubrajaju kukuruz, proso i pirinač. Plodovi sadrže ugljene hidrate, belančevine,
celulozu, mineralne materije i vitamine.
An
Uzgoj žitarica seže u daleku prošlost. Žita potiču iz različitih krajeva zemaljske kugle.
Neke pšenice potiču iz zapadne Azije i smatra se da su odatle došle u Evropu, druge su stigle iz
Afrike. U Kini se spominju još oko 2800 godina p.n.e.
Pšenica. Pšenica se od svih žitarica najviše uzgaja. Važna je u prehrani stanovništva
Evrope, Amerike, Australije i velikog dela Azije. Ukupno se uzgaja oko 16 vrsta i 3000 sorti
pšenice.
Pirinač. Pirinač je izrazito tropska i suptropska kultura i zbog toga je njeno područje
proizvodnje mnogo uže. Od pirinča se uzgaja samo jedna vrsta i njoj pripadaju sve sorte kojih
ima nekoliko hiljada.
Kukuruz. Kukuruz je jedina žitarica koja potiče iz Novog sveta (Amerike). Potrošnja
kukuruza u svetu je vrlo velika, ali se sve manje upotrebljava kao hleb, a sve više za ishranu
stoke, kao sirovina za industrijsku preradu (skrob,sirup, alkohol),
Deci se najpre daju žitarice bez glutena jer su lakše svarljive. Od sedmog meseca u
ishranu se uvode i žitarice sa glutenom. To je naime belančevina koja kod predisponiranih osoba
izaziva oboljenje koje se naziva celijakija. Ovo oboljenje je izuzetno retko ali ipak zbog teške i
obično zakasnele dijagnoze žitarice sa glutenom tek tada uključujemo u ishranu. To su pšenica,
raž i ječam.
Andrija strana 73
Žitarice su važne naročito zbog velike količine vitamina B. Vitamina ima više u
proizvodima od crnog nego od belog brašna. Obrok od žitarica se može spremati od jedne ili više
žitarica zajedno. Mogu se kombinovati i sa svežim voćem, jogurtom, mlekom, medom,
žumancetom. Žitarice se pripremaju sa mlekom kojim se beba hrani ili dopunjuju podojem.
Davati ih samo jedanputa dnevno onoliko kafenih kašičica koliko je beba stara.
Voće
Pod voćem se podrazumevaju plodovi samoniklih ili kultivisanih voćaka koji se koriste za
ljudsku ishranu. Deli se na dve osnovne grupe: voće bogato vodom i voće bogato mastima. U
prvu grupu spadaju: jabuke, kruške, maline, kupine, jagode, trešnje, višnje, grožđe, a u drugu
ija
grupu tzv. koštunjavo voće: orah, lešnik, badem.
1. Voće bogato vodom sadrži oko 80-92% vode pa je zbog toga njegova kalorijska
vrednost mala (do 60 cal/100 grama), belančevine i masti u malim količinama (1%), šećer (8-
17%), mineralnih soli ima kao kod povrća, samo što je odnos kalcijuma i fosfora povoljniji.
Količina šećera u voću ne sme da se ceni po slatkom ili kiselom ukusu koji ono ima, jer voćna
kiselina može više ili manje taj ukus da izmeni. Tako naprimer, u jabuci ima više šećera nego u
malini ili jagodi iako su one slađe. Od vitamina najveći deo pripada vitaminu C, B kompleksu i
karotinu. Pored toga, voće je bogat izvor organskih kiselina i eteričnih ulja npr. limunske,
dr
jabučne i vinske kiseline.
2. Voće bogato mastima sadrži male količine vode 5-10%, velike količine masti do 50%,
belančevine do 21% i ugljene hidrate do 19%. Kalorijska vrednost je velika do 600 cal/100
grama. Pored kalorijske vrednosti predstavlja bogat izvor minerala i vitamina. Može se slobodno
reći da je voće najvažniji izvor vitamina u našoj ishrani.
Voće sadrži sve tri vrste materija: gradivne, energetske i zaštitne. Ono obezbeđuje rast i
razvoj i jača odbrambenu snagu organizma i sprečava pojavu bolesti zahvaljujući zaštitnim
materijama koje utiču na otpornost organizma. Osim toga voće je jedina hrana koja ima
An
sposobnost da odstranjuje i neutrališe otrovne materije iz organizma (toksine). Najnovija
istraživanja potvrđuju da voće zahvaljujući sadržaju određenih mikroelemenata sprečava pojavu
raka.
Da bi se voće i zimi korisno upotrebilo, potrebno je da se suši na sunčanoj toploti ili u
sušionicama, a može se postaviti tokom zime u većim sanducima (najbolje u slami) ili praviti
slatko, džem, pekmez i sokovi.
Jabuka. Poznata kao zabranjeno voće u legendi o Adamu i Evi ili kao "zlatna jabuka" u
mnogim legendama. Danas ustvari i znamo da su zlata vredne zbog njihovih osobina. U narodu je
dobro poznata izreka: "jedna jabuka dnevno i lekar nije potreban". U narodnim običajima je
imala veliku ulogu - davala se kao dar ili ponuda bolesnicima, a bila je i dokaz ljubavi i
prijateljstva. U proševini je neizostavan poklon, a prosioci se zovu i jabučari.
Po hranljivoj vrednosti spada u voće prve kategorije. U jabuci ima dosta vitamina, zatim
gvožđa, fosfora, tanina, jabučne kiseline, šećera. Dugo traju pa se mogu ostaviti za zimu.
Upotrebljavaju se kao sveže, kuvane ili pečene, kao sok, čaj, kompot ili kao dodaci za razne
poslastice.
Prirodan su lek za bolje varenje, sprečava zatvor, leči uporne prolive i sprečava razvoj
bakterija u crevima. Mogu je jesti i dijabetičari i ljudi koji imaju čir na stomaku.
Andrija strana 74
Breskva potiče iz Kine odakle je karavanskim putevima stigla preko Azije do Evrope.
Najkasnije je počela da se gaji u Severnoj Americi gde su je doneli španski istraživači oko 1600
godine, a sada tamo najbolje uspeva. Ima oko 2100 vrsta ovog voća i po važnosti u dečijoj ishrani
dolazi odmah posle jabuke.
Koriste se list i cvet za čaj (sušeni pod uslovom da voće nije prskano), a i kao obloge za
umirenje bolova i lečenje reume.
Kao plod dobro zreo upotrebljava se u vidu sokova, kašica, kompota i za pripremanje
raznih poslastica. Seme breskve se koristi za dobijanje lekovitog ulja poznatog kao "francusko
bademovo ulje".
Kajsija. Zreo plod kajsije sadrži sve 3 vrste voćnih vitamina A, B, C (naročito karotin -
provitamin vitamina A), a uz to u njemu ima i dosta šećera. Povećava otpornost organizma i
poboljšava krvnu sliku, pa se preporučuje deci u periodu rastenja. Naučno je potvrđeno da se kod
anemičnih osoba koje sprovode kure sa kajsijama postižu isti rezultati kao sa telećom džigericom.
ija
U ishrani dece upotrebljavaju se sasvim zreli plodovi u obliku sokova, kašica, kuvani kao kompot
ili sušeni. Preporučljivo je i kao sušeno voće zbog velike količine gvožđa. Za decu je korisna i
prerada zrelih plodova kao marmelade ili slatka za zimski period.
Banana. Zeljasta biljka poreklom iz Azije. Raste u tropskim predelima, a u vantropskim
uspeva u staklenicima. Veoma je hranljiva, bogata ugljenim hidratima 5%, a belančevinama 20%.
Zbog svog ukusa i lakog varenja daje se u prvim mesecima života, obično kao kašica, sama ili u
kombinaciji sa drugim voćem.
Trešnja. Poreklom je iz Male Azije. Prema Pliniju rimski vojskovođa Lukul ih je doneo
u Italiju 74. godine p. n. e. posle pobede nad Mitridatom, kraljem Ponta. Najveći proizvođač
dr
trešanja danas je Italija a u našoj zemlji je po broju stabala na 4. mestu. Trešnja spada u najranije
stono voće i sem u svežem stanju služi za proizvodnju kompota, džema i slatkog. Sadrži 82%
vode, oko 15% ugljenih hidrata, belančevine 1,2%, od mineralnih materija najviše kalijuma,
fosfora i kalcijuma, a od vitamina najviše vitamin C.
Veoma je zdravo i hranljivo voće ako se koristi zrelo. Prilikom pripreme trešanja, treba se
pridržavati sledećeg pravila: prvo ih oprati, pa tek onda skidati peteljke. U dečijoj ishrani koriste
se kao sokovi, kompoti i kašice obično u kombinaciji sa drugim voćem.
An
Pomorandža. Poreklom je iz Azije odakle su je moreplovci doneli u Mediteran. Ima je
dosta i na našem primorju. U našim narodnim običajima pomorandža često zamenjuje jabuku.
Sadrži šećer (voćni i grožđani), belančevine 8% i masti u maloj količini. Vitamina C, B1,
B2, PP i B6, a od minerala kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe,
Jača opštu otpornost organizma naročito štiti od virusa. Jača apetit i pomaže varenje.
Dokazano je da smanjuje opasnost od raka. Deca je rado uzimaju zbog nakiselog i osvežavajućeg
ukusa. Daje se kao sok već u prvim mesecima života i kao zreo plod u kašicama sa drugim
voćem. Preporučuje se naročito deci koja su sklona bronhitisima i koja su sklona infekcijama.
Dokazano je da sprečavaju virusne infekcije. Zato se daju deci u periodu gripa zajedno sa
limunom.
Grožđe. Jedno od najhranljivijih voća zahvaljujući svojim sastojcima: sadrži veliku
količinu šećera (glikoza ili grožđani šećer i fruktozu ili voćni šećer i saharozu ili obični beli
šećer), organske kiseline naročito vinsku i jabučnu, razne soli (kalijum, fosfor, kalcijum,
magnezijum, gvožđe), belančevine, vitamine, fermente i drugo. U dobro zrelom grožđu ima i
preko 20% šećera, pa mu je zato i kalorijska vrednost visoka. Grožđe se veoma dobro vari i ne
ostavlja toksične otpatke.
Andrija strana 75
Ima ih više vrsta i razlikuju se po veličini, obliku i boji. Postoje dve osnovne sorte grožđa:
stono (za jelo) i vinsko (od kojih se pravi vino). Jede se sveže, ali samo pošto se dobro opere, jer
se za prskanje grožđa upotrebljavaju bakarni preparati. Može da se prerađuje u sokove (nutri-
cionisti ga nazivaju "biljnim mlekom") i da se od njega pravi džem, slatko i marmelada. Osušena
zrna grožđa - suvo grožđe je izuzetno kalorična namirnica koja se deci dodaje u kašu od žitarica
ili se stavlja u razne poslastice.
Kruška. Nađena je u sojenicama iz kamenog i bronzanog doba. Homer je spominje u
Odiseji. Danas je poznato oko 1500 sorti krušaka. Smatra se da su najkvalitetnije iz Francuske i
Belgije. Kruška je voće odličnog ukusa. Najbolje su "carske kruške" (vodenjače) i karamanke.
Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, tako da su odlično didretično sredstvo, a važno je
da ih mogu jesti i dijabetičari zbog prisustva levuloze. Jedu se sveže, ali se mogu sušiti ili praviti
sokovi, kompoti, marmelade.
Naučna saznanja o velikoj korisnosti voća treba da nas pouče da se u dečijoj ishrani
ija
koristimo ovim divnim plodovima i da ih koristimo i kao hranu i kao lek i kao najukusniji začin.
Generacije zdrave dece će nam biti zahvana tome.
Recepti za pravljenje sokova u ishrani beba:
Limunov sok
50 gr limunovog soka
70 gr. vode
dr
3 k. k. šećera
Iz limuna se istisne sok. Vodu i šećer kuvamo 5 minuta. Ohladimo i dodamo proceđenom
limunovom soku. Pošto je ovaj sok prekiseo, možemo ga razrediti prokuvanom vodom ili čajem.
Pomorandžin sok
100 gr soka
An
šećera po ukusu
Pomorandža se iscedi, doda šećera po ukusu i razredi prokuvanom vodom ili čajem.
Jabukov sok
70 gr jabukovog soka .
2 k. k. šećera
30 gr vode
Zrelu jabuku operemo, oljuštimo i nastružemo. Procedimo kroz cediljku ili gazu. Vodu i
šećer prokuvamo i dodamo jabučnom soku.
Sok od grožđa
100 gr soka
Grožđe operemo i iscedimo sok. Obično se pravi bez šećera.
Andrija strana 76
Sok od trešnje
70 gr trešnjevog soka ,
2 k. k. šećera
50 gr vode
Sveže i zrele trešnje operemo, odstranimo koščice, ispasiramo i ocedimo sok. Dodamo
ohlađenu prokuvanu slatku vodu.
Sok od borovnice
100 gr borovnice
2 k. k. šećera
Borovnice operemo i iscedimo kroz sito i gazu. Dodamo prokuvanu vodu sa šećerom.
ija
Marelicin i breskvin sok spremamo kao i trešnjev.
Povrće
dr
Povrće je deo biljke koji se upotrebljava u ishrani. Sastoji se iz vode, belančevina, masti i
ugljanih hidrata u malim količinama, dosta celuloze, mineralnih soli i vitamina. Celuloza otežava
svarljivost povrća, ali reguliše rad creva. Najveća vrednost povrća je u vitaminima i mineralima
koji su neophodni naročito u ishrani dece. Najviše se upotrebljava kao dodatak mesu ili se sprema
kao poseban obrok. Lako je svarljivo i zato se daje deci od najranijeg uzrasta. Kod povrća se
koriste svi delovi biljke.
Imamo više vrsta povrća zavisi koji deo biljke se upotrebljava za ishranu.
Povrće sa plodovima: paradajz, plavi patlidžan, paprika, krastavac, tikvice, dinje,
An
lubenice.
Lukovi: crni luk, beli luk, praziluk.
Kupusnjače: kupus, kelj, karfiol, keleraba.
Mahunasto povrće: grašak, boranija, pasulj, bob.
Korenasto-krtolasto povrće: krompir, rotkvice, rotkva, šargarepa, paštrnjak, celer, cvekla.
Zeljasto-lisnato povrće: salata, spanać, blitva.
Višegodšinje povrće: ren.
Priprema se različito. Najviše vitamina ima u onom povrću koje se priprema sirovo na
primer različite salate. Ovako spremljeno povrće mora biti dobro oprano i očišćeno. Barenje
povrća u slanoj vodi je veoma preporučljivo, jer slana voda im ne oduzima hranjive sastojke.
Najbolje preliti vrelom vodom i kuvati na tihoj vatri. Najbolji način kuvanja je na pari. Povrće je
najbolje upotrebiti kao sveže i bareno. Može se konzervisati i upotrebljavati u toku zime.
Prokuvano i prognječeno povrće nazivamo kašom, i varivom. Propasiranom povrću se
obično dodaje puter, mlad kajmak, ulje ili kasnije i zaprška sa malo brašna. Može da se daje
pojedinačno ili više vrsta u kombinaciji. U početku je bolje da se daju pojedinačne različite vrste
povrća da bi se procenila podnošljivost prema pojedinom povrću.
Andrija strana 77
Šargarepa. Upotrebljava se koren biljke i gaji se u vrtovima dobro nađubrenim. Ima ih

više vrsta. Bogata je vitaminima, naročito karotinom, vitaminom E i vitaminom H. Važna je u
ishrani, naročito dečijoj. Osim toga sadrži i vitamin B1, B2 i B6, mast, celulozu, belančevine i
skrob.
Spada u najkorisnije namirnice, naročito kod oboljenja želudca i creva odojčeta i dece, pa
se od najranijeg detinjstva uvodi u njihovu ishranu. Sok od šargarepe usisava prekomernu
želudačnu kiselinu i povoljno deluje na varenje. Deca koja u ishrani koriste dosta šargarepe imaju
svež izgled, povećava im se telesna težina i otporni su prema infektivnim bolestima. Nekada se
kod dece koja uzimaju velike količine šargarepe javlja žuta prebojenost kože zbog karotina, što je
prolazna i bezopasna pojava.
U Norveškoj školska deca dobijaju pre časova tzv. Oslo doručak sastavljan od sveže
šargarepe, ovsenih pahuljica i meda.
U narodnoj medicini se daje kao sok reumatičarima, dijabetičarima, a kao kaša se stavlja
ija
spolja na rane koje teško zarastaju. Nekada se dosta upotrebljavao kao sirup - kuvanjem
šargarepe i žutog šećera. Za decu je najbolja kao sasvim mlada već u mesecu maju i junu i to u
svežem stanju.
Krompir. Potiče iz Amerike. Postoje mnoge sorte krompira, a neke mogu da uspevaju
samo na određenom zemljištu. Jedno je od najvažnijih namirnica koja se troši preko cele godine.
Može se koristiti kao mlad krompir već u periodu cvetanja. Sadrži skrob, jabučnu i mlečnu
kiselinu, u velikoj količini šećer, belančevine, vitamin A, vitamin F i vitamin C. Zbog visoke
količine vitamina C i velike hranljive vrednosti, njegovom masovnom primenom u Evropi nestao
je skorbut i povremene pojave gladi, upotrebljava se kao kuvan i pečen, kod dece najčešće kao
dr
kaša (pire), posoljen veoma malo ili kao dodatak jelima od drugog povrća. Jelima od krompira se
dodaju i veće količine masti, najbolje maslac ili pavlaka. Opasan je ako se uzima zelen ili kada
klija.
Paradajz. Zovu ga i rajčica - rajska jabuka. Doneta je posle otkrića Amerike. Osetljiva je
na hladnoću i razna gljivična oboljenja. Mogu se brati nedozreli plodovi i čuvanjem u hladnoj
prostoriji se proces sazrevanja odgoditi tako da do zime bude zrelih plodova. Jedna je od
najvrednijih biljaka za ishranu ljudi. U velikim količinama sadrži vitamin C i karotin, B1, vitamin
An
E i znatne količine minerala mangan, gvožđe i bakar (najbogatija je biljka bakrom), pa je važna
za poboljšanje krvne slike. Povoljno deluje na srce i krvne sudove, povećava želudačnu kiselinu i
reguliše varenje. Važno je i korisno upotrebiti je u ishrani dece u razvoju naročito kod anemične i
dece bez apetita. Postoje skoro nebrojane mogućnosti pripreme jela od paradajza. Veoma je zdrav
kao salata uz dodatak ulja, luka i malo soli. Deci se daje kao sok u prvoj godini života ili kao
čorbe, umaci i varivo. Kuvanjem se konzervira i važan je dodatak u zimskim obrocima.
Bundeva-ludaja. Potiče iz Meksika. Kolumbo je pominje u svom dnevniku 1492. godine.
Vrsta bundeva tzv. tikvice potiču iz Indije. Bogata je uljem, belančevinama, šećerom i brojnim
mineralnim materijama. Narodna medicina je brzo upoznala korist i lekovitost bundeve, a nauka
je to potvrdila
Pogodna je za dijete i naročito za osobe sa osetljivim želucem, uspešna kao jelo kod
nenormalne ugojenosti.
Preporučuje se kod srčanih bolesnika, dijabetičara, bubrežnih bolesnika i reumatičara.
Kod dece se upotrebljava oguljeno seme od bundeve kao lek protiv glista. Ulje od
bundevinog semena se upotrebljava kod ispucalih ruku i nogu i kod opekotina i rana po koži.
Sirova bundeva zgnječena u kašu je odličan oblog za premorene noge i proširene vene. U dečijoj
Andrija strana 78
ishrani preporučeno je što više trošiti bundevu pripremljenu kao supu, jelo ili kompot, a pogodna
je i kao dodatak drugom povrću.
Veoma je ukusna pečena sa malo masnoće.
Spanać. Upotrebljava se samo lišće i to najbolje kao veoma mlado. Ima ga preko cele
godine, ali je najkvalitetniji u aprilu i maju mesecu. Treba ga dobro oprati pre kuvanja. Baciti
vodu u kojoj se kuvao. Spada u red najzdravijih povrća, jer sadrži mnogo gvožđa.
Cvekla. Koristi se koren biljke koji se pažljivim čuvanjem može održati do idućeg leta.
Sadrži velike količine minerala kalijuma, kalcijuma, fosfora, joda, gvožđa i bakar, u manjim
količinama ugljene hidrate, belančevine i biljne masti i vitamine B1, B2, C i vitamin P. Najnovije
otkriven sastojak sprečava pojavu raka i leukemije, a takođe se tvrdi da je sok od cvekle lek
protiv oštećenja usled radijacije i radioaktivnih zračenja. Najbolje je upotrebiti je u sirovom
stanju kao sok ili struganu za salatu. Dobro je iskorišćena i kao kuvana za salatu ili mešana sa
drugim povrćem. Može da se sprema i kao jelo uz dodatak drugih povrća i mesa. Slaboj i
ija
malokrvnoj deci se daje sok kao piće zaslađen sa malo meda.
Kupus. Gajili su ga i upotrebljavali još stari Rimljani. Upotrebljavaju se tzv. glavice
kupusa u svežem a u velikim količinama se konzervira tj. kiseli, tako da je prisutan u ishrani
tokom cele godine. Sadrži ugljene hidrate, biljne masti i belančevine, kalijum, gvožđe,
magnezijum, sumpor i vitamine A i C.
Upotreba mu je višestruka: u narodnoj medicini se stavljaju izgnječeni listovi kao obloge
kod ozleda ili rana koje teško zarastaju. Isto tako i kod reumatičnih bolova. Sveži sok od kupusa
piju bolesnici od čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu i kod upale debelog creva. Kao
sveže povrće pripremljen na razne načine odličan je u dijetetici. U ishrani dece se priprema
dr
obično kao sastojak jela od više vrsta povrća uz dodatak masnoće. Kiseli kupus ima zaštitno
dejstvo i čisti organizam. Nije slučajno da se stari i još veoma snažni ljudi sreću u onim
područjimma u kojima se mnogo jede kiseli kupus. Kiseli kupus sadrži veliku količinu vitamina
C, pa je činjenica da Engleski pomorac i istraživač Džems Kuk nije imao žrtava od skorbuta
zahvaljujući kiselom kupusu koga je poneo po savetu jednog prirodnjaka, dok je Vasko de Gama
na svojoj plovidbi sa jednostranom ishranom bez vitamina C od 160 članova posade izgubio 105
usled skorbuta.
An
U narodnoj medicini se osim kupusa dosta pije i raso. Malokrvnoj i deci zaostaloj u
razvoju kao i odraslim iscrpljenim osobama preporučuje se svež kupus različito pripremljen.
Zbog svojih osobina i velike količine hranljivih materija koje sadrži neophodan je
sastojak u svim kuhinjama u bilo kom obliku.
Paprika. Jednogodišnja biljka čiji se plodovi upotrebljavaju zbog velike količine
vitamina C i naročito karotina (provitamin vitamina A). U vitaminu C je 4-5 puta bogatija od
limuna i pomorandže.
Upotrebljava se kao salata u umerenim količinama da nadoknadi nedostatak vitamina C.
U narodnoj medicini se upotrebljava kod zatvora i lečenja alkoholizma.
Najviše je u upotrebi kao salata ili osušena i mlevena kao začin.
Krastavac. Jednogodišnja biljka sa plodovima dugim i do nekoliko metara. Poznat je još
pre 5000 godina u istočnoj Indiji, Kasnije je prenet u Egipat, zatim u Evropu. Koristi se kao plod
i seme. U našem narodu se suviše upotrebljava kao nezreo i to je razlog što je teško svarljiv.
Treba ga brati kada plod počne da žuti, jer je to znak da je zreo i dobar za upotrebu.
Bogat je vitaminima A, B, C i dosta mineralnih materija kojih ima najviše u soku koji je
najhranjiviji kada je nesoljen.
Andrija strana 79
Za decu se preporučuje sok pomešan sa sokom šargarepe i celera, a najbolje kada se doda
i sok od jabuke. Kao salatu najbolje spremati na sledeći način: očišćene krastavce tanko narezati i
pripremiti sa sokom od limuna i uljem ili pavlakom. Ne treba soliti. Ne dodavati kiselinu, ali ako
je nužna onda samo razređeno vinsko ili voćno sirće. Može se dodati zreo paradajz i jesti sveže
pripremljeno, jer se stajanjem kvalitet menja.
Obična salata. Korisna je zbog velike količine minerala naročito kalijuma, kalcijuma,
hlora, bakra i gvožđa, a naročito vitamina C. U poslednje vreme se ceni i kao sredstvo za
umiranje grčeva, kao lek protiv kašlja i kod nesanice o čemu je još Galen pisao.
U narodnoj medicini sok se upotrebljava za lečenje upale očiju, za lečenje oboljenja
krvnih sudova i srca i hroničnog zatvora. Povoljno deluje kod dijabetičara, a po poslednjim
nalazima sveži listovi i svež sok deluju povoljno na ozračene radioaktivnim materijama.
Kako se ispravno sprema salata govori stara francuska poslovica: "Neka ulje dodaje
rasipnik, škrtica so, sirće i začine, a ludak koji u svemu preteruje neka je izmeša". Prema tome,
ija
obilno ulja, malo soli, kiseline i začina i dobro izmešati. Kiseliti limunom.
Kopriva. Ima ih više vrsta, ali su podjednako korisne u ishrani. Raste svuda gde ima ljudi
kao trajni korov uz ograde, ivice šuma i nađubrenom zemljištu. Bogate su gvožđem, manganom,
natrijumom, kalijumom. kalcijumom i fosforom, zatim hormonima koji regulišu šećer u
organizmu i vitaminom A. Koprivi je bila pripisana najveća lekovitost još u najstarijem dobu.
Primenjuje se kod slabih i malokrvnih osoba i dece i kod osoba sklonih raznim oboljenjima.
Upotrebljava se kao sveže ceđen sok koji se može razrediti sa malo vode. Dokazano je da ovaj
sok deluje protiv oštećenja radioaktivnim zracima. Pripremljena kao čaj može se davati sa
medom. Popareni listovi se koriste kao salata ili dodatak salati, a preporučljiva je mešavina
dr
jednakih delova koprivinih listova i listova spanaća. Uz zapršku i miksovanje veoma je ukusna
kao pire. Koren koprive prokuvan i pomešan sa vinskim sirćetom služi kao sredstvo za rast kose i
protivu peruti.
Crni luk je povrće bez koga se danas skoro ni jedno jelo ne može zamisliti. Potiče
verovatno iz Indije, a od sredine veka se gaji u skoro svakom povrtnjaku. Mnogo je korišćen u
staroj medicini i o tome postoje pisani zapisi iz najstarijih doba ljudske civilizacije. Sadrži
mnogobrojne lekovite materije: glikozide, etarsko ulje, čitav niz vitamina A, B1, B2, H, E, K, P i
An
mnogobrojne mineralne materije, naročito jod. Deluje protiv grčeva, pomaže varenju i pojačava
apetit, izlučuje mokraću, jača živce, rastvara sluz i odstranjuje gliste. Ovo su samo neke od
osobina u očuvanju zdravlja, tog najvećeg blaga čoveka. Preporučuje se kao dodatak salati
najbolje kao sirov, pomešan sa sokom od limuna pri čemu postaje sasvim blag. Nikada ga u jelu
ne treba mešati sa belim lukom. Nakon jela da bi se izbegao oštar miris i ukus žvaće se peršun ili
jabuka.
Praziluk sadrži dosta vitamina i znatne količine sumpora, magnezijuma, kalijuma, fosfora
i gvožđa. Povoljno deluje na anemične osobe i osobe sa poremećenim varenjem.
Soja - japanskn bob. Prirodna i visokovredna namirnica korisna za svaki zdrav
organizam bilo kog uzrasta. Kod isključivih vegetarijanaca, koji često pate od nedostatka
belančevina sojino brašno je izvanredna dopuna. Kod nutritivnih alergičara preosetljivih na
životinjsku belančevinu, kao na primer osetljivost na mleko, jaja ili gluten pšeničnog brašna -
sojine belančevine su veoma pogodne, a dolaze u obzir kao lek i kod dece i odraslih, jer do sada
nije poznata ni jedna alergičma reakcija organizma na njih. Za vreme regeneracije posle bolesti i
iscrpljenosti, za vreme trudnoće i dojenja posebno je važan dovod kvalitetnih belančevina, a u
takvnm slučajevima sojino brašno može da bude nezamenjiv proizvod.
Andrija strana 80
Prema statističkim podacima kod našeg naroda u prosečnoj svakodnevnoj ishrani oseća se
nedostatak mnogih kvalitetnih sastojaka. Sojino brašno kao bogat i jeftin izvor najkvalitetnijih
prirodnih belančevina i raznih mineralnih sastojaka moglo bi znatno da ublaži taj problem
neuravnotežene ishrane, ukoliko bi, savlađujući otpor od tradicija i navika, našlo put do kuhinja u
domaćinstvima
Soja sadrži 40% belančevina. To su visokokvalitetne belančevine, jer sadrže važne
aminokiseline - lizin, cistin, metionin i triptofan. Pored belančevina -soja sadrži i 20% ulja, 30%
ugljenih hidrata, mineralnih sastojaka (naročito kalijuma), a odličan je izvor biljnih vlakana i
gvožđa, kao i vitamina A, B1,B2,E i lecitina.
Ovako veliki sadržaj visoko vrednih i za život važnih materija nema gotovo ni jedna
druga životna namirnica i zbog toga poslednjih godina sve više raste interes za primenu soje u
ljudskoj ishrani. Brašno od soje se smatra za proizvod visoke energetske vrednosti.
Soja i proizvodi od soje snižavaju nivo ukupnog holesterola u krvi, štite srce i krvne
ija
sudove, regulišu varenje i sprečavaju opstipaciju (zatvor). Sprečavaju starenje, jačaju imuni
sistem, jačaju funkcije nervnog sistema, smanjuju rizik od raka i štite od dejstva kancerogenih
materija iz zagađenog vazduha, hrane i vode.
Dokazano je da sprečava stvaranje kamenca u žuči koji je česta pojava u krajevima gde se
jede masna hrana (npr. Vojvodina).
Soju treba kombinovati sa mesom i drugim namirnicama životinjskog porekla i hranom
bogatom vitaminom C radi povećanja biološke vrednosti jela i boljeg iskorišćavanja gvožđa.
Recepti za pripremanje sokova od povrća za bebe:
dr
Sok od šargarepe
Veća šargarepa se opere, očisti i ponovo opere. narenda i iscedi. Može se dodati zaslađena
prokuvana voda.
Sok od paradajza
An
Dobro zreo paradajz se opere, stavi u vrelu vodu da se lakše oljušti i iseče na manju
parčad, izgnječi i procedi.
Meso
O upotrebi mesa u ishrani ima najviše predrasuda. Dok jedni tvrde da je za čoveka
neophodno da jede meso, drugi (npr. vegetarijanci) potpuno ga isključuju iz ishrane. Meso se
sastoji iz mišićnih vlakana, vode u 52-77%, belančevine, masti, mineralnih materija (kalijum
fosfat, kalcijum, natrijum hlorid), vitamina (B1, D i C). Od manje ili veće količine belančevina, a
naročito masti zavisi njegova hranljiva vrednost. Prilikom grejanja meso gubi u težini usled
oslobađanja tečnosti, ali mu raste sadržaj u belančevinama i masti.
Lako se i brzo kvari ako se ne čuva u frižideru ili hladnjaku. Po svom sastavu ima idealne
uslove za razmnožavanje bakterija, koje su glavni uzrok kratke održivosti. Da bi se sprečilo
razmnožavanje bakterija, odnosno produžila trajnost mesa, čuvanju treba posvetiti naročitu
Andrija strana 81
pažnju, odnosno meso se odmah posle klanja hladi do određene temperature i po površini osuši.
Na taj način su bakterijama oduzeta dva osnovna uslova za razmnožavanje: toplota i vlaga.
Nije preporučljivo da se meso koristi odmah posle klanja životinje. Zrenjem od 24-48 sati
meso dobija svoje prave osobine: sočnost, mekoću i ukus. Kvalitet mesa zavisi od ishrane stoke.
Pri kupovini mesa voditi računa da meso kvalitetno, odnosno da potiče od plemenitih, dobro
uhranjenih tovnih životinja i da bude od mladih životinja čije je meso kvalitetnije od mesa starijih
životinja. Meso treba da bude zrelo, odnosno da odstoji 2-3 dana nakon klanja da bi se u njemu
završile razne fizičko-hemijske promene koje ga čine kvalitetnim.
Svarljivost mesa zavisi od vrste mesa, količine masti i načina spravljanja. Stajanjem,
meso postaje mekše, jer iz ugljenih hidrata (glikogena iz mišićnih vlakana) nastaje mlečna i
fosforna kiselina koje razmekšavaju vezivno tkivo. Kuvano meso se lakše vari od pečenog i u
prvoj godini života preporučljivo je davati ga u ovom obliku.Iseckano meso ili mleveno se lakše
vari od većih parčadi,jer ga želudačni sok lakše rastapa. Presno meso nije podesno za ishranu, jer
ija
se teže vari zbog vezivnog tkiva. Izaziva povećano truljenje u crevima, a postoji opasnost od
unošenja crevnih parazita (pantljičare, gliste).
Teleće meso
Smatra se najboljim od svih za ishranu dece, naročito ako tele nije starije od 3 meseca i
težina mu nije veća od 50 kg. Sadrži dosta belančevina i veoma je lako svarljivo. Meso mladog,
dr
dobro uhranjenog teleta je bele boje, a bubrezi su mu uvek obloženi lojem. Za ishranu dece
preporučljive su iznutrice (džigerica), bubrežnjak i but - naročito deo iz unutrašnjosti buta koje se
zove "ruža", koje se smatra kao najmekše meso na butu.
Juneće meso
An
Dobija se od grla od 6 meseci do 2 godine. Razlikuje se od goveđeg pre svega po boji, jer
je meso svetlo crvene boje, koštani preseci ružičasti, tkivo nežno, marmorirano svetlo belim
prugama. Masno tkivo ovog mesa je bledo žućkasto. Starost govečeta i stepen utovljenosti
određuju kvalitet mesa, njegov ukus, sočnost i mekoću. U ishrani dece preporučuju se biftek,
ramstek, šol i "ruža".
Jagnjetina
Mnoga verovanja vezana su za ovcu i jagnje. Zato se u mnogim krajevima prvo jagnje
klalo za Uskrs ili Đurđevdan, a u davna vremena žrtvovani bogovima na oltar. Smatrano je da je
ovca rajska životinja koja svojom vunom oblači, a mesom i mlekom hrani ljude. Jagnjeće meso je
veoma sočno, hranljivo i lako za varenje. Najukusniji su oni od 4 nedelje težine do 10 kg. Oni se
preporučuju u ishrani bebe. U tu svrhu najbolji su: but, bubrežnjak i kotleti.
Andrija strana 82
Svinjetina
Svinjetina nije preporučljiva za ishranu bebe.
Živina
U pernatu živinu spadaju: kokoš, plovka, guska i ćurka. Tu se ubraja i golubije meso.
Meso živine je veoma ukusna hrana, lakše nego drugo meso i preporučljivo je za ishranu
odojčadi. Najbolje za ishranu su pilići od 3-6 meseci, za decu najbolji batak i belo meso, a
džigerica od živine može se uvesti u ishranu već od trećeg meseca. Golubovi ako su mladi i
uhranjeni su takođe dobri za ishranu dece, naročito kao supa ili čorba.
ija
Od živinskog mesa, za decu do godinu dana se najpre preporučuje pileće, zatim posno
ćureće i pačije meso, a naročito golubije koje je bez masnoće i zato se (bar u Sremu) često koristi.
Iznutrice
Iznutrice su sledeći životinjski organi: jetra, slezina, mozak, bubrezi, beli bubrezi, pluća
dr
(bela džigerica), brizle. Prodaju se uglavnom u svežem stanju i obzirom na njihovu laku
kvarljivost treba ih što pre koristiti. Sa gledišta hranljive vrednosti, iznutrice su veoma poželjne u
ljudskoj ishrani. Smatra se da je od svih iznutrica jetra (crna džigerica) najhranjivija. Pored
hranljive vrednosti iznutrica, vešto pripremljene na razne načine predstavljaju prave specijalitete
u ishrani.
U ishrani dece važnost džigerice je veoma velika.
An
Jaje
Visoko vredna hranljiva namirnica. Zahvaljujući svom ukusu i hranljivosti, jaja imaju
veliku primenu u ishrani, naročito u ishrani dece. Sastoji se iz krečne ljuske, belanceta i
žumanceta. Sadrži sledeće sastojke:belančevine, masti, azotne supstance, mineralne soli(fosfor i
gvožđe) i sve važnije vitamine. Gvožđe može da podmiri veliki deo dnevnih potreba deteta. Isto
tako,žumance je bogato i liposolubilnim vitaminima A i D. U stvari, jaje sadrži sve neophodno
potrebne supstance za ljudski organizam, osim vitamina C. Po hranljivoj vrednosti se nalazi
između mleka i mesa i organizam deteta dobro iskorišćava hranljive sastojke koji se nalaze u
njemu. Da bi se upotrebilo za ishranu dece, važno je da jaje bude sveže i od kokoške koja je
zdrava. Način pripremanja jaja je isto važan. Najbolje je tvrdo kuvano jaje koje se pasira i dodaje
supi, čorbi ili spremljenom povrću i čini kompletan obrok. Žumance se daje deci počev od šestog
meseca, a belance tek od jedanaestog meseca. Deci se ne sme davati živo ili rovito jaje do godinu
dana zbog rizika od alergije i infekcije.
Andrija strana 83
GLAVA VII
ISHRANA DECE PO UZRASTU I NAČIN

SPREMANJE HRANE
I MESEC
ija
Nutritivne potrebe novorođenčeta zavise od porođajne težine, gestacione starosti, zrelosti
novorođenčeta i faktora sredine. Predlog ishrane bebe je okvirnog karaktera, te se mogu činiti
razna odstupanja, zavisno od svakog pojedinog deteta.
U prvom mesecu isključivo mlečna ishrana.
dr
Prirodna ishrana - dojenje
Po baby-friendly sistemu beba sisa kada sama traži, odnosno ritam podoja zavisi od
deteta. Novorođenče pokazuje želju za hranom u nepravilnim vremenskim intervalima, pa se
preporučuje da se dete hrani onda kada pokaže potrebu za hranom. U toku prvog meseca, beba se
obično uobroči i traži podoj na 3-4 sata.
1-10 dana 2-7 podoja

An
11-30 dana 7, eventualno 8 podoja dnevno
Beba koja sisa dobija dovoljno tečnosti majčinim mlekom i nije potrebno da se poji.
Međutim, u nekim slučajevima se i ovim bebama treba da ponudi voda. To su: kada je spoljna
temperatura visoka ili je beba pretopljena, u slučaju bolesti bebe sa visokom temperaturom, kada
beba povraća ili ima proliv. Preporučuje se da se ovoj deci voda daje kašičicom. Proveriti
temperaturu vode - ne sme da bude ni topla ni hladna. Ni voda ni čaj ne treba da stoje duže od 12
sati.
Veštačka ishrana
Samo u onim slučajevima gde ne postoje uslovi za prirodnu ili bar dvovrsnu (mešovitu
ishranu). Ove bebe redovno kontrolisati da se na vreme uoče greške u ishrani. Najbolja zamena
za majčino mleko je adaptirano mleko i preporučuje se njegova upotreba u prvim mesecima
života. U ovom mesecu se daje visoko adaptirano mleko - formula 1 (Aptamil 1, Bebelac 1.
Andrija strana 84
Impamil, NAN-Nestle) pripremljeno po uputstvu datom na kutiji. Ako ekonomski ili drugi
razlozi ne dozvoljavaju primenu ovog mleka, daje se punomasno mleko u prahu. Samo u krajnjoj
nuždi treba dati neadaptirano kravlje mleko i to prvih dana polovinsko (50 gr mleka + 50 gr vode
+ 5 gr šećera, a od desetog dana se daje dvotrećinsko kravlje mleko sa 5% šećera (100 gr. mleka
+ 50 gr. vode + 1 kafena kašičica šećera). Nekada se umesto vode u dvotrećinsko mleko dodaje
pirinčani odvar, odnosno tropostotna pirinčana čorba.
Deci na veštačkoj ishrani ponuditi vodu ili čaj da piju po svom osećanju žeđi između
obroka (samo ne na pola sata pre hranjenja).
Umesto vode može se dati i blag čaj.
Dete na veštačkoj ishrani se poji iz flašice sa cuclom
ija
Vitaminska profilaksa
Od 15-og dana vitamin AD3 5 kapi dnevno do kraja prve godine (prvi dan jedna kap,
zatim povećavati po jednu kap dnevno do pet kapi).
Važno:
Razmak između obroka je duži kod veštačke ishrane nego kod prirodne (oko 4 sata).
Većina mleka u prahu (sem standardnog) je obogaćena vitaminima (D i drugi), što
svakako treba uzeti u obzir pri određivanju kalciferola i drugih vitamina, kao i preparata gvožđa.
dr
Obavezno obavestiti lekara koje mleko beba koristi.
Na kraju prvog meseca dete poneti u Dom zdravlja-savetovalište za bebe, gde se:
- otvara zdravstveni karton
- meri telesna težina, telesna visina, obim glave
- upisuje BSG vakcina
- daje uput za ultrazvuk kukova, s tim da se pregled zakaže i uradi između drugog i trećeg
meseca
An
- daje savet za ishranu, odn. dojenje
- savetuje vitaminska profilaksa
- kontroliše široko povijanje.
II MESEC
Isključivo mlečna hrana - dojenje ili adaptirano mleko - mlečna formula 1. Izuzetno,
dvotrećinsko kravlje mleko 90-100 ml po obroku.
Prirodna ishrana
6 obroka (podoja) dnevno. U toku ovog meseca beba se obično uobroči pa sisa na 3-4
sata.
Andrija strana 85
Beba treba da povrati svoju telesnu težinusa rođenja između druge i treće nedelje. Sa
navršenim jednim mesecom dovoljno je da u odnosu na porođajnu težinu dobije 300-500 gr
(obično dobije više).
Ako na prvoj kontroli u savetovalištu dete nije dobilo dovoljno na telesnoj težini ili majka
nema dovoljno mleka, mora se početi sa dohranjivaljem. Preporučuje se da se sa ovom ishranom
ne žuri, jer ona brzo vodi u veštačku ishranu i da se uporno pokušava da izazove pojačan priliv
mleka kod majke. Dohranjivati adaptiranim mlekom -mlečna formula 1 (vidi poglavlje o
dohranjivanju).
Veštačka ishrana
ija
6 obroka dnevno po 90-100 ml po obroku adaptiranog mleka.
Pojenje između obroka ako dete hoće čajevima ili prokuvanom vodom.
AD3 pet kapi dnevno.

dr
Važno:
Kod dece na veštačkoj ishrani obratiti pažnju na rupicu na cucli. Ako je otvor suviše mali,
dete se napreže i pojede malu količinu. Ako je otvor suviše veliki, mlaz mleka će biti prejak, pa
će smetati pri gutanju. Veličina otvora zavisi od sadržine bočice i koliko je ona žitka. Najbolje su
"anatomske" cucle koje su dobre za formiranje bebine vilice.
An
III MESEC
Prirodna ishrana
6 podoja dnevno.
Dopunska ishrana
Kao u drugom mesecu.
Veštačka ishrana
6 obroka adaptiranog mleka u količini 120-130 gr po obroku ili dvotrećinsko kravlje
mleko.
Andrija strana 86
Pojenje
Prokuvanom vodom ili čajevima.
AD3 pet kapi dnevno.
Početkom trećeg meseca dete odneti u Dom zdravlja - Savetovalište za zdravu decu.
ija
U savetovalištu:
- kontrola telesne težine
- hemoglobin, eritrociti prema indikacijama
- ultrazvuk kukova
- uzimanje podataka o dojenju uz savet za ishranu
- kontrola širokog povijanja
- kontroliše se vitaminska profilaksa
- POLIO i DTP vakcine (prva doza).
dr
IV MESEC
An
Prirodna ishrana
6 podoja dnevno
Dopunska ishrana
Kao prethodnih meseci
Veštačka nshrana
6 obroka adaptiranog mleka formula 1,120-150 ml po obroku ili dvotrećinsko kravlje
mleko u istoj količini.
Andrija strana 87
AD3 pet kapi, gvožđe i C vitamin po preporuci pedijatra.
Važno:
Proveriti datum vakcinacije. U ovom mesecu bi trebalo dati drugu dozu POLIO + DTP.
ija
V MESEC
U ovom mesecu dete ima 5 obroka dnevno.

Isključivo mlečna hrana.
5 obroka dnevno dojenje ili adaptirano mleko mlečna formula 1 u količini od 150-160 ml
po obroku dnevno. Izuzetno, dvotrećinsko kravlje mleko.
dr
Vitaminska profilaksa:
Nastaviti sa AD kapima.
Konsultovati pedijatra o dodavanju gvožđa, vitamina C.
Važno:
Voditi računa za treću vakcinaciju POLIO + DTP. Ako je dete počelo sa vakcinacijom
An
početkom trećeg meseca, treća doza ovih vakcina se daje krajem petog ili početkom šestog
meseca. Proveriti datum zakazane vakcine.
Na kraju petog meseca, dete udvostruči težinu koju ima na rođenju.
VI MESEC
5 obroka dnevno.
Isključivo mlečna hrana.
5 podoja ili obroka adaptiranog mleka formule 1 u količini 160-200 ml po obroku dnevno
ili dvotrećinsko kravlje mleko sa 5% šećera. Mleka najviše do 900 ml dnevno.
Andrija strana 88
AD3 pet kapi. Po preporuci pedijatra, gvožđe i C vitamin.
Važno:
Na kraju šestog meseca obavezna poseta Savetovalištu za zdrave bebe:
- kontrola telesne težine,
- savet za ishranu.
- kontrola širokog povijanja,
- kontrola vitaminske profilakse,
ija
- kontrola vakcinacije,
- laboratorija: hemoglobin i eritrociti.
Ako se pri kontroli krvne slike uoči anemija, preduzimaju se odgovarajuće mere. Majka
će dobiti savet za ishranu, eventualno lekove. Kod ove dece su potrebne redovne laboratorijske
analize.
VII MESEC
dr
5 obroka dnevno.
Mlečna hrana
An
Dojenje ili adaptirano mleko mlečna formula 2 (160-200 ml). Ako se koristi kravlje
mleko, postepeno prelaziti na celo mleko sa 5% šećera ili nezaslađeno. Jedan obrok dati u vidu
mlečne kaše sa žitaricama.
Nemlečna hrana
Voće - sokovi u količini po 2 k. k. za svaki mesec života podeljeno u dva obroka,

koncentrovani ili razblaženi sa prokuvanom zaslađenom vodom najviše dva puta po 50 ml
dnevno. Voćne kašice se daju u količini * 2-6 s. k. jedan obrok dnevno. Povrće - 3-4 s. k. dnevno
sa dodatkom 3-5% masnoće (buter, ulje). Žitarice bez glutena.
*
* s.k. = supena kašika = 15
** k.k. = kafena kašičica = 5
Andrija strana 89
U ovom mesecu ishrana mlekom je nedovoljna, pa se mora početi sa prihranjivanjem. Na

brzinu davanja, odnosno dodavanja nemlečne hrane detetu, utiču mnogi faktori -zrelost deteta,
stanje njegovog digestivnog aparata, kulturni i socijalni faktori sredine koja okružuje dete.
Stav lekara koji preporučuje vreme kada odojče pored mlečne hrane treba da dobije i
nemlečne obroke se menjao tokom proteklih decenija i menja se i dalje, jer nauka o ishrani još
nije dala poslednju reč. Predloženi recepti su izbor iz raznih preporuka za ishranu dece
eminentnih stručnjaka za ishranu i ličnog dugogodišnjeg iskustva iz rada sa decom u
savetovalištu.
Zbog svog sadržaja u vitaminima, mineralnim solima i ugljenim hidratima i svoje lake
svarljivosti, voće je veoma važno u ishrani bebe i obično se daje kao prvi nemlečni obroci. Osim
u obliku sokova, voće se u ovom mesecu može dati pripremljeno kao kompot, pire i kašica.
Važno je da se počne sa malim količinama i novu vrstu hrane uvoditi kad je beba gladna i kada se
može pratiti reakcija na tu vrstu hrane. Najpogodniji je jutarnji ili podnevni obrok. Nikada ne
ija
treba hraniti dete silom. Jednu vrstu voća davati oko 7 dana, zatim preći na drugu da dete prihvati
i zapamti ukus. Birati sezonsko voće, dobro zrelo i sveže ubrano.
Kao sok se može koristiti samo od jedne vrste voća ili više vrsta zajedno. Skoro svako
voće može da se meša sa jabukom i sa limunom i to mogu biti veoma ukusne kombinacije:
jabuka-trešnja, jabuka-višnja, jabuka-pomorandža, jabuka-breskva-limun, jabuka-banana,
borovnica-jabuka.
Voćne kašice i kompoti mogu, takođe, biti od raznih vrstaa voća i odlično se međusobno
kombinuju. Način spravljanja je sličan: kuvaju se razne vrste voća, pasiraju, dodaje šećer i
ponovo stavi da proključa još 5-6 minuta. Mogu da se kombinuju jabuka i breskva, jabuka,
dr
trešnja i limun, jabuka, višnja banana, itd.
U ovom mesecu se dodaje i povrće zbog visoke koncentracije minerala (gvožđa, kalijuma,
kalcijuma, magnezijuma) i, naročito, vitamina C, koga ima u velikim količinama. Osim toga,
zbog količine celuloze ima blagotvorno dejstvo na rad creva i reguliše stolicu. Može se davati
kao sok 2-3 puta nedeljno vodeći pritom računa da se sok mora odmah upotrebiti da na vazduhu
ne izgubi svoja svojstva zbog oksidacije. Odojčadi se daje kuvano, najpre kao čorba, zatim
pasirano, potom izgnječeno, a krajem prve godine kao sitno seckano. Priprema se isto kao i voće.
An
Novu namirnicu uvoditi postepeno i u malim količinama. Uvek se daje samo jedna vrsta povrća
(šargarepa, krompir, paradajz, bundeva) i navikavati dete na nju 3-4 dana, pa tek onda uvesti
mešanu hranu. Povrće mora biti sveže, dobro oprano, očišćeno i skuvano (najbolje na pari). Ne
dodavati ni so ni šećer.
Mnoga deca odbijaju novu hranu i tu je od značaja strpljenje roditelja, ne treba insistirati
da dete pojede određenu količinu. Dete će sledećeg dana prihvatiti i taj obrok, naročito ako mu se
da kada je gladno. Kašastu hranu davati kašičicom.
Pirjač(po doktoru Ružičiću)
100 gr. pirinčane čorbe

100 gr. struganih jabuka ili ispasirane kuvane jabuke
2k. k. šećera.
Andrija strana 90
Strugane ili ispasirane jabuke se pomešaaju sa pirinčanom čorbom ili šećerom i sve
ponovo prokuva. Veoma je korisno, ne smo kao voćni obrok, nego i kod poremećaja varenja -
proliva odojčadi.
Kompot od jabuka
oko 200 gr. jabuka oprati, oljuštiti, naseći na kriške i kuvati u poklopljenom sudu u
zaslađenoj vodi. Kada jabuke omekšaju, dobro ih izgnječiti ili ispasirati. Može se dodati nekoliko
kapi limuna. Jabuka je veoma ukusna i kada se peče u rerni. Jabuku sa malo vode i jednom
kafenom kašičicom šećera peći u rerni dok ne bude sasvim mekana. Kašičicom vaditi mekanu
ija
sredinu i pasirati.
Pire od trešanja i banana
Oko 100 gr trešanja kuvati dok se ne raspadnu. Zatim se trešnje propasiraju, doda jedna k.
k. šećera i polovina propasirane banane.
dr
Pire od jabuke i banana
Oko 100 gr jabuka prokuvati u zaslađenoj vodi. Kada počne da se raspada, propasirati,
dodati izgnječene pola banane, naliti vodom u kojoj se kuvala jabuka da bude masa žitka.
An
Banane i breskve sa jabukom
Oko 100 gr jabuka kuvati sa dve k. k. šećera i 200 gr vode dok ne omekša. Dodati jednu
oljuštenu i na kriške isečenu breskvu. Kuvati dok ne počne da se raspada. Propasirati ili
izmiksovati zajedno sa pola prognječene banane.
Pečena jabuka
Jedna jabuka
2 k. k. šećera
2 s. k. vode
1/2 limuna
Andrija strana 91
Oprati jabuku. oljuštiti, izdubiti srednji deo i u sud za pečenje. U otvor se naspe sitan
šećer, dolije u sud vode i sok od limuna i peče 30 min. Zatim se jabuka izgnječi. Starijoj odojčadi
se sa šećerom na vrh noža može dodati i malo maslaca. Na isti način se priprema i dunja.
Krem od jabuke i banana
1/4jabuke
1/4 banane
2 k. k. soka od pomorandže
Jabuku oljuštiti, izvaditi seme, oljuštiti bananu, zatim jabuku, bananu i sok od
pomorandže staviti u mikser i miksati oko2 minuta dokse nedobije voćna kaša. Služi se odmah da
ija
bi se sačuvali svi vitamini.
Prognječeno voće
Na 100 gr. dobro opranog i očišćenog voća dodati 1 k. k. šećera, doliti vodu i kuvati dok
dr
se ne raspadne. Prognječiti i dati detetu mlako.
Mleko sa bananom
1 banana
An
200 ml. mleka
2 k. k. šećera
sok od 1/2 limuna
Bananu oljuštiti, usitniti u mikseru ili viljuškom u tanjiru, dodati šećer i sok od limuna,
penasto izmešati, dodavati polako mleko uz stalno mešanje.
Mleko sa kajsijama
100 ml mleka
1 veća ili 2 manje kajsije
1 k. k. šećera
Dobro zrele kajsije oprati, oljuštiti, dodati šećer i izmiksati ili propasirati. Dodati šećer i
polako, uz stalno mešanje, dodavati prokuvanom i prohlađenom mleku.
Andrija strana 92
Mleko sa šargarepom i jabukama
1 srednja šargarepa
1/2 jabuke
100 ml mleka
1 k. k. šećera
malo soka od limuna
Šargarepu očistiti, oprati, narendati; jabuku oprati, narendati i sve dobro izmiksovati.
Dodati prokuvanom i zaslađenom mleku.
ija
Griz u mleku
100 ml mleka
1 k. k. griza
1 k. k. šećera
Mleko zagrejati, dodati šećer i kada mleko uzavri, postepeno, uz stalno mešanje, ukuvati
griz dok ne bude kaša
Pirinač u mleku
dr
100 ml mleka
1 k. k. šećera
1 k. pirinča
Pirinač probrati, oprati i uveče potopiti u hladnoj vodi. Ujutru ga procediti i kuvati u
mleku koje lagano vri sve dok ne omekša. Na kraju dodati šećer.
An
Pirinač sa voćem
100 ml mleka
1 k. k. šećera
1 s. k. pirpnča
2 s. k. mekanog voća
Prokuvati pirinač s mlekom kao u prethodnom receptu, zasladiti i dodati sveže
prognječeno ili izmiksano voće (kajsija, breskva, malina, banana, itd.)
Čorba od čargarepe i krompira
1 koren od šargarepe
1 krompir
Andrija strana 93
1 k. k. peršunovog lista
100 ml mleka
Šargarepu oprati i sitno narendati, krompir isto sitno narendati, dodati šargarepi i
prokuvati u malo vode dok ne omekša. Prognječiti viljuškom i dodati mleko uz mešanje.
Čorba od raznog povrća
1 manja šargarepa
1 krompir
1 s. k. graška
2 s. k. boranije
ija
peršun
Šargarepu očistiti, narendati, krompir oljuštiti i iseći na kockice, boraniju iseći na sitne
komade, grašak dobro oprati i sve kuvati u malom sudu sa malo vode. Kada povrće bude mekano,
povrće propasirati, dodati sitno sečen peršunov list i dodati mleka.
Strugane tikvice
dr
Pola tikvice očistiti, ukloniti seme i izrendati. Naliti vodom i dodati proceđen sok od
jednog paraadajza. Prokuvati. Kada tikvica bude mekana ispasirati, dodati sitno naseckanog
peršunovog lista i naliti mlekom.
An
Krompir pire
Jedan veći krompir se očisti, nasecka u kockice i prokuva u malo posoljene vode. Kada
omekša, ispasira se i prelije sa 50 ml. mleka.
Morova čorba
1 l. vode
500 gr. šargarepe
malo soli
Šargarepa se očisti, usitni i prokuva sa malo soli. Kada omekša, ispasira se i ponovo kuva.
Daje se kod proliva.
Ako majka nema mogućnosti da sama priprema ili nije sezona voća, onda se preporučuju
"Juvitanini" proizvodi koji se proizvode od najkvalitetnijih sirovina voća, bez dodatka
Andrija strana 94
konzervansa i arome. Beba može da uzima sokove od jabuke, kruške, breskve, kajsije, jabuke-
mrkve, jabuke-višnje. Kašice od voća su: jabuka. jabuka-kruška, jabuka-mrkva, jabuka-višnja,
jabuka-kupina, breskva, kruška, kajsija, šljiva, šargarepa. Kašica od šargarepe se preporučuje kod
proliva odojčeta, a od šljive i kruške kod beba koje su sklone zatvoru.
Predlog jelovnika;
I obrok - dojenje ili adaptirano mleko

II obrok - voćni obrok + mleko
III obrok - povrće + mleko
IV obrok - mleko + voćni sok
V obrok - mlečnu obrok
ija
Nastaviti sa AD kapima, fluor (25 mg). Po preporuci pedijatra gvožđe i C vitamin.

dr
VIII MESEC
5 obroka dnevno.
An
Mlečia hrana
3 podoja ili 3 obroka po 220-250 ml adaptiranog mleka mlečne formule 2. Celo kravlje
mleko sa 5% šećera ili nezaslađeno ne više od 750 gr dnevno. Mlečne kaše sa žitaricama ili
voćem.
Nemlečna hrana
Voće i sokovi kao u prethodnom mesecu. Sokovi između obroka dva puta po 50 ml,
kašice od voća 6 s. k. Kao sok se može davati i sok od paradajza ako mu je sezona. Povrće 7 s. k.
sa dodatkom masnoće. U ishranu se postepeno uvodi meso i žumance. Žumance kuvano, najpre
1/8. a zatim povećavati do 1/2. Zbog velikog procenta belančevina visoke biološke vrednosti u
ovom mesecu uvodi se meso u ishranu. Ono sadrži i gvožđe, fosfor i vitamin B, ali je siromašno
kalcijumom i vitaminom C, pa zato daje zajedno sa drugom hranom koja je bogata ovim
Andrija strana 95
materijama. Uvodi se postepeno u ishranu - najpre kao supa od nemasnog mladog mesa (jagnje-
tina, piletina, teletina), a zatim kao kuvano u slanoj vodi i pasirano ili mleveno, obično pomešano
sa pireom od mladog povrća. Džigerica - daje se teleća i pileća. Obično se kuva u slanoj vodi dok
ne omekša, a zatim sitno izgnječi. Daje se pasirano ili mleveno tri puta nedeljno 3-4 s. k. ili
pasirana mlada džigerica jedanputa nedeljno 20 gr. Žumance povećavati.
U ovom mesecu se dodaju žitarice sa glutenom -proizvodi od pšenice, raži, itd.
Masnoća (lipidi). Lipidi su veoma važni jer su izvor energije. Mogu da budu biljnog ili
životinjskog porekla.
Masti životinjskog porekla. Puter je važan jer se lako vari i važan izvor vitamina A.
Najbolje je kada ga koristimo presnog.
Biljne masti. Najbolji su biljni margarini koji zamenjuju puter, ali ne sadrže A vitamin.
Neki margarini imaju kao dodatak vitamin A i oni su pogodni za dečju ishranu. U biljne masti
spadaju i sva ulja (suncokretovo, maslinovo, od repice).
ija
Kašica od banane i breskve
1 banana
1 breskva
100 ml mleka
1 k. k. šećera
dr
Prognječiti bananu i breskvu, dodati proključalo mleko sa šećerom i dobro izmiksati.
Mleko sa keksom
200 gr mleka
An
1 k. k. keksa
1 k. k. šećera
Mleko sa šećerom prokuvati, dodati samleven keks i pažljivo mešati dok se masa ne
ujednači.
Griz u mleku
200 gr mleka
2 k. k. griza
1/4 žumpnca
1 k. k. šećera
Prokuvati mleko sa šećerom i dodati griz uz neprekidno mešanje. Na kraju dodati
ispasirano kuvano žumance.
Ovo se isto može spremiti sa pirinčanim ili pšeničnim brašnom.
Andrija strana 96
Krem sa jajima
200 gr mleka
1/4 žumanca
2 piškote
1 k. k. šećera
Žumance prokuvati i ispasirati, dodati mleko i šećer i staviti da proključa. Dodati
samlevene piškote i mešati dok se ne zgusne.
ija
Kaša od kukuruznog brašna sa voćem
200 gr mleka
1 s. k. kukuruznog brašna
1 jabuka
1/4žumanca
1 k. k. šećera
U malo hladnog mleka umutiti kukuruzno brašno. Ostalo mleko zagrejati, dodati šećer i
kada uzavri dodati brašno i kuvati. Pred kraj kuvanja dodati očišćenu i narendanu jabuku i 1/4
dr
ispasiranog žumanca i još malo kuvati. Ovo je vrlo ukusna i zdrava poslastica. Može se praviti sa
raznim voćem, a najbolje je birati zrelo sezonsko voće.
Karfiol sa krompirom
An
1 krompir
šaka cvetića od karfiola
4 s. k. mleka
so
Karfiol očistiti, oprati i kuvati u malo vode. Kada voda proključa, dodati očišćen, opran i
naseckan krompir. Kada omekša, povrće ispasirati i dodati mleko.
Karfiol sa jajima
karfiol srednje veličine

1/2 žumanca
malo soka od paradajza
peršunov list
so
Andrija strana 97
Oprani i na cvetiće iskidan karfiol prokuvati sa malo limuna, ispasirati, dodati ispasirano
žumance i sitno seckan peršunov list. Umesto žumanca može se dodati oko 20-30 gr ispasirane
džigerice.
Mešano povrće sa jajima
50 gr šargarepe
20 gr celera
1 s. k. karfiola
1 krompir (po želji i drugo povrće)
sok od limuna
ija
peršun
so
1/2 jajeta
Opranu i naseckanu šargarepu, opran i na cvetiće iskidan karfiol, očišćen krompir i
isitnjen celer preliti vodom, posoliti i dodati malo limunovog sok i bariti. Kada je povrće mekano,
prosuti suvišnu vodu, ispasirati i dodati peršunov list.
dr
Blitva sa krompirom
100 gr mlade blitve

1 krompir
2 k. k. ulja
Blitvu oprati i bariti u posoljenoj vodi. Ocediti i vodu baciti. U drugom sudu kuvati
krompir. Kada bude mekano, propasirati, dodati ulje i promešati.
An
Grašak i šargarepa
100 gr graška
1 šargarepa
1 k. k. peršuna
5 s. k. mleka
Šargarepu i grašak skuvati, procediti i propasirati. Dodati sitno sečen peršun i mleko i
promešati. Umesto mleko može se dodati ispasirano ili samleveno meso ili džigerica.
Boranija sa mirođijom
Andrija strana 98
100 gr boranije
1 šargarepa
1 k. k. mirođije
Mladu, dobro opranu, boraniju i naseckanu šargarepu kuvati u posoljenoj vodi. Procediti i
prognječiti kroz cediljku. Razrediti sa vodom u kojoj se povrće kuvalo i dodati bareno i mleveno
meso ili mleko.
Šargarepa sa tikvicama i pavlakom
2 šargarepe
1/2 tikvice
ija
5 s. k. mleka
Šargarepu dobro oprati i naseckati. Tikvicu oljuštiti i naseckati na manje kocke. Sve
obariti u slanoj vodi, procediti i ispasirati. Dodati pavlaku i dobro promešati.
Krompir sa jajima
2 srednja krompira
dr
1/2 žumanca
mladi crni luk
Krompir očistiti i naseckati. Beli deo luka očistiti i isitniti. Sve prokuvati i propasirati.
Dodati kuvano propasirano žumance i peršunov list i dobro promešati.
An
Kuvana junetina sa krompirom
100 gr junetine
100 gr krompira
malo peršuna i so
Junetinu prokuvati u posoljenoj vodi. Kada omekša, dodati krompir i kuvati dok i on ne
omekša. Dodavati vruće vode u toku kuvanja. Ispasirati i dodati peršun. Daje se kao kompletan
obrok za ručak.
Fina supa
1 krompir
1 šargarepa
1/2 korena od celera
1/2 žumanceta
Andrija strana 99
peršunov list
Krompir, šargarepu i celer kuvati u posoljenoj vodi. Kada je skuvano, ocediti i propasirati,
naliti vodom u kojoj se kuvalo i dodati ispasirano žumance i peršun.
Teleća čorba
100 gr teletine ili piletine

1 šargarepa
1 k. k. peršuna
10 lista spanaća
ija
Meso iseći na komadiće i kuvati u posoljenoj vodi sa šargarepom i korenom od celera.
Kada bude mekano, ispasirati i izmiksati. Spanać posebno bariti u slanoj vodi, ocediti i ispasirati.
Dodati čorbi zajedno sa 1 k. k. sitno seckanog peršunovog lista. Ako se ovoj čorbi doda 5 k. k.
mleka poboljšava se ukus i hranljiva vrednost.
Pire od spanaća
dr
100 gr spanaća
2 k. k. kuvanog pirinča
100 ml. mleka
2 k. k. ulja
Oprana i nasečena šargarepa se kuva u posoljenoj vodi. Posebno se kuva mlad i dobro
opran spanać. Kada povrće bude mekano, ocedi se, ispasira, doda mleko pirinač i ulje i ponovo
na kratko prokuva. Može da se doda i 1 s. k. propasiranog mesa.
An
Višnje sa piškotama
100 gr opranih i očišćenih višanja staviti u sud i peći dok ne puste sok. Dve piškote
samleti i propasirati sa višnjama i 1 k. k. šećera.
Voće sa grizom
100 ml mleka
2 k. k. griza
1 k. k. masla
1 k. k. šećera
Andrija strana 100

100 gr jagoda, kupina ili malina

Prokuvati griz ili mleko sa šećerom. Kada je griz gotov, izmaći ga sa vatre, umešati
propasirano voće i dati detetu kao voćnu kašicu.
Šarena jaja
1 žumance
1 grančica peršuna
sok od jednog paradajza
1 s. k. obarenog kupusa ili kelja
so
ija
1 k. k. masla
Ispasirati žumance, dodati sitno iseckan peršun, kupus i paradajz i sve promešati. Na kraju
dodati maslac i sve sjediniti
Jaja sa jabukom i krompirom
1 žumance
dr
1 veći krompir
sok od jedne jabuke
Krompir oprati, naseći i obariti u slanoj vodi. Napraviti sok od jedne jabuke ili je sitno
ispasirati. Pomešati krompir, žumance i jabuku, izgnječiti i kratko staviti da proključa.
An
Kaša od povrća
200 gr sezonskog povrća (tikvice, grašak, boranija)

1 k. k. margarina
malo mladog kravljeg sira
Povrće očistiti i obariti u slanoj vodi. Propasirati i dodati dobro umućen maslac i sir (po
potrebi dodati malo mleka). Dodati mleveno meso ili džigericu da bi bio kompletan obrok.
Tikvice sa pirinčem
200 gr. očišćenih i istruganih tikvica

1 s. k. pirinča
peršun
Andrija strana 101

maslac
Nastrugane tikvice bariti u slanoj vodi. Posebno skuvati prethodno potopljen i očišćen
pirinač. Prognječiti tikvice, pomešati sa pirinčom i sitno seckanim peršunovim listom. Dodati
maslac i ulje. Daje se bebi kao samostalan obrok ili sa dodatkom mesa.
Pečen krompir
2-3 krompira
margarin
1/2 žumanca
peršunov list
ija
Krompir ispeći u ljusci da bude mekan. Skinuti koru, izgnječiti, dodati skuvano i
prasirano žumance, peršunov list i 2 k. k. margarina. Dobro izmešati.
Džigerica u paradajzu
1 pileća džigerica
1 krompir
dr
sok od jednog paradajza
2 k. k. putera
Džigericu iseckati i obariti. Krompir obariti u slanoj vodi i iscediti sok od paradajza. Sve
ovo prognječiti i promešati. Na kraju dodati 2 k, k. putera.
An
Pileća supa
Pileći karabatak i belo meso

zelen
Mlado pile očistiti, uzeti belo meso i karabatak. Očistiti vezu zeleni i prokuvati. Kada
budu mekani i meso i zelen, procediti supu, a belo meso i zelen samleti na mašinici za meso.
Uzeti 100 gr supe, dodati 3 s. k. mesa i zeleni i dati kao jedan obrok.
Pileći pilav
U pileću supu staviti 1 s. k. prethodno potopljenog pirinča i prokuvati. Kada je pirinač
skuvan, dodati propasiranu zelen i meso.
-
Andrija strana 102

Šargarepa sa mileramom
100 gr šargarepe
peršunov list
so
1 k. k. putera
1 k. k. milerama
Šargarepu prokuvati u slanoj vodi, išasirati, dodati peršunov list, puter i mileram i sve
promešati.
Jagnjetina sa spanaćem
ija
100 gr jagnjetine (za bebu najbolje kotlet ili odrezak buta)
100 gr spanaća
1 k. k. mladog sira
Jagnjetinu kuvati u slanoj vodi dok ne omekša. Spanać posebno kuvati i baciti vodu u
kojoj se kuvao spanać. Propasira se meso i spanać, doda ravna k. k. brašna rastvorena u vodi i 2
k. k. ulja i još malo prokuva. Ukusnije je ako se doda i malo mladog sira.
dr
Jelovnik
5 obroka dnevno.
I - podoj ili adaptirano mleko (220-250 gr)

II - voćna kaša 2-6 s. k. + voćni sok 2x50 ml
An
III -100 gr supe od povrća, 100 gr pire od krompira ili kašica od raznog povrća + 2 s. k.
mesa ili 1 s. k. džigerice ili 1/2 žumanceta
IV - mlečna kaša sa žitaricama
V - mleko (podoj ili adaptirano mleko)
Između obroka sok od voća, 2 puta 50 gr.
Vitaminska profiliksa
Ad vitamin, fluor, po preporuci lekara gvožđe i C vitamin.
Važno:
Ne zaboraviti na pojenje bebe, jer je beba na veštačkoj ishrani ili na prirodnoj koja se
prihranjuje isto toliko žedna koliko i gladna.
Andrija strana 103

IX MESEC
5 obroka dnevno.
Mlečna hraia
3 podoja ili 3 obroka 230-250 ml adaptiranog mleka formula 2. Sveže prokuvano kravlje
mleko, jogurt, kiselo mleko ili mladi neslan sir. Mlečna kaša kao u prethodnom mesecu.
ija
Nemlečna hrana
Voćni sokovi 2 puta po 50 ml. Voćne kašice i kompoti 7 s. k. Može i sveže strugano voće.
Povrće isitnjeno 7 s. k., ali može i blaga zaprška. Žitarice 8-9 s. k. Keks ili griz u mleku, kačamak
i popare. Meso mleveno 4-5 s. k. ili 2 s. k. džigerice. Celo žumance.
dr
Supa sa žumancetom
Supa od junetine (koja je prethodno skuvana)

peršun
žumance
Ocediti skuvanu supu, odvojiti 200 gr. i pred obrok dodati skuvano i ispasirano žumance i
An
peršunov list.
Fino varivo sa junetinom
parče junetine
veza zeleni
100 gr graška
100 gr kromgtira
100 gr šargarepe
peršun
Oprano juneće meso prokuvati sa zeleni i solju. Prilikom kuvanja uklanjati penu sa
površine. Kuvano meso izvaditi, supu procediti. Posebno staviti šargarepu da se kuva. Kada je
upola kuvana, dodati grašak; pred kraj dodati krompir, so i malo ulja. Kada je povrće mekano.
sitno naseckati ili ispasirati, dodati naseckano meso i sve dobro promešati. Doliti malo supe da
bude kašasto.
Andrija strana 104

Kaša sa keksom
Veliku kašiku istucanog keksa kuvati u 100 gr vode i kuvati sve dok ne postane gusta
kaša. Dodati 150 gr mleka i 1 k. k. šećera i kuvati još 5 minuta.
Kačamak sa sirom i kajmakom
U 1/2 liltra posoljene vode dok vri sipati 1/2 kg kukuruznog brašna i mešati. Kada je
skuvan sipati u posudu sloj kačamaka, pa sloj kajmaka, sloj kačamaka pa sloj sira i tako
naizmenično dok ima spremljeno jedne i druge mase. Preliti vrućim kajmakom i ostaviti da malo
odstoji. Služiti sa jogurtom ili kiselim mlekom.
ija
Strugane tikvice
1 k. k. brašna
2 k. k. ulja
1 paradajz
2 k. k. pavlake
Tikvice očistitiž, ukloniti seme i narendati. Zatim posoliti i ostaviti da odstoji. Napraviti
dr
zapršku od brašna i sipati tikvice da se proprže. Naliti supom i ostaviti da se prokuvaju. Dodati
sok od paradajza i na kraju jelo preliti kiselom pavlakom.
Popara sa kiflom
An
200 gr mleka
100 gr vode
1 kifla
kajmak ili buter
U ključalo mleko s vodom dodati izmrvljenu kiflu, so. Kada je kifla mekana dodati
kajmak i promešati.
Čorba od celera
Koren celera
1 s. k. pirinča
1 žumance
2 k. k. brašna
Andrija strana 105

2 k. k. pavlake ili kiselog mleka

2 k. k. sira
ulje
so
Koren očistiti, iseći na kockice, staviti u vodu i kuvati. Kada celer omekša, dodati pirinač.
Posebno od ulja i brašna napraviti zapršku, dodati u čorbu, posoliti i dodati skuvano i ispasirano
žumance i pavlaku. Pre obeda dodati malo istruganog sira i preko njega preliti čorbu.
Čorba od spanaća
100 gr spanaća
ija
1/2 šolje mleka
2 k. k. pavlake
Spanać očistiti, oprati i kuvati u vodi u kojoj je dodata 1 k. k. ulja. Kada spanać omekša,
procediti i posoliti. Umutiti pavlaku s mlekom i začiniti. Ovoj čorbi se po želji i mogućnostima
dodaje mleveno meso (50 gr). džigerica (20 gr) ili jedno žumance.
Voćna kaša
dr
200 gr mleka
1 žumance
razni voćni sokovi po izboru
U mikser staviti mleko i žumanca i 2 k. k. šećera. Mutiti dok masa ne postane penasta.
Naliti voćnim sokom i još malo mešati. Umesto voćnog soka, u sezoni, može se dodati sveže
voće.
An
Jogurt sa jabukama
200gr jogurta
1jabuka
1 k.k šećera
Jabuke oprati,oljuštiti,narendati i izmešati sa šećerom,Preliti jogurtom i još jednom dobro
izmešati.
Preliveno sezonsko voće
200gr mleka
1 žumance
Andrija strana 106

2 k.k šećera
sezonsko voće
Žumance penasto umutiti sa šećerom,preliti mlekom i izmeyati.preliv dobro rashladiti i
preliti preko sezonskog voća.
Piletina sa zelenom salatom
Nekoliko lista zelene salate

100 gr skuvane piletine (belo meso ili karabatak)
peršunov list
ija
1 s. k. pavlake
Salatu oprati i iseći na sitne rezance. Posoliti i prognječiti. Piletinu iseći na sitne parčiće.
Pomešati sa salatom i peršunovim listom i dodati pavlaku.
Meso sa karfiolom
100 gr iseckanog mesa (teletina, junetina, piletina)

dr
1/2 glavice karfiola
100 gr boranije
beli deo praziluka
1 šargarepa
100 gr graška
Očistiti povrće, a sve, osim paradajza, posebno skuvati u slanoj vodi i naseckati. Karfiol
izdeliti na cvetiće, izgnječiti viljuškom, dodati pripremljeno povrće i meso, preliti sokom od
An
paradajza i sve dobro promešati.
Salata od boranije
100 gr boranije
peršun
ulje
Boranija se očisti, opere i obari u slanoj vodi. Kada je boranija omekšala, prelije se uljem
i pospe peršunovim listom. Uz ovu boraniju odlično ide svako meso.
Andrija strana 107

Pileći karabatak na kajmaku
Uzeti manji sud i staviti kajmak i pola limuna izrezanog na kolutove. U to se stavi
posoljen karabatak, poklopi i peče u rerni uz dolivanje vode, dok ne bude sasvim mekan. Daje se
sa salatom od boranije ili nekim drugim povrćem.
Čorba od kupusa
100 gr kupusa
1 šargarepa
ija
1 mladi luk
1 s. k. milerama ili kajmaka
1 k. k. ulja
Kupus, šargarepu, celer i luk naseckati i dinstati na ulju dok ne bude mekano. Poprska se
brašnom, nalije vodom, posoli i ostavi da se skuva. Može se dodati malo kima. Začini se
mileramom ili kajmakom.
dr
Keleraba sa pirinčem
2 kelerabe
1 s. k. pirinča
1 mladi luk
malo mleka
An
2 k. k. ulja
Sitno iseckati luk, očistiti kelerabu i iseći je na tanke kolutove a lišće na tanke rezance.
Sve zajedno dinstati na ulju da keleraba dobro omekša. Kada je gotovo, dodati pirinač prethodno
dobro opran i još malo dinstati. Posoliti, naliti vodu i staviti u dobro zagrejanu rernu da se peče.
Kada je skoro gotovo, naliti mlekom i vratiti u pećnicu da se dobro zapeče.
Predlog jelovnika
I - žitarice sa mlekom 8-9 s. k.

II - voćna kaša sa keksom 7 s. k. - mlečni obrok
III - supa od povrća, keleraba sa pirinčem, pileći karabatak
IV - jogurt sa jabukama
V - mlečni obrok
Andrija strana 108

Važno:
Ne prisiljavati bebu da svaki obrok pojede u pripremljenoj količini.

Dozvoliti starijoj bebi da se služi kašičicom. Posetiti Savetovalište za zdravu decu.
Tamo će se izvršiti kontrola:

- merenje telesne težine i telesne visine
- dobiti savet za ishranu
- kontrola kukova
- kontrola vitaminske profilakse
- kontrola ožiljka BSG vakcine
- laboratorijska kontrola ako za to postoje indikacije.
ija
X MESEC
5 obroka dnevno.
dr
Mlečna hrana
3 podoja ili adaptirano mleko formula 2 po 200-250 ml po obroku. Mlečne kaše sa voćem
ili žitaricama. Jogurt i drugi mlečni proizvodi.
An
Nemlečna hrana
Voće (kao sokovi) 2x60 ml ili kašice 8 s. k. Sveže strugano voće. Povrće kuvano sa
mesom ili bez mesa 8 s. k. Meso mleveno ili sitno seckano 4-5 s. k. Džigerica 2 s. k. Žitarica 8-10
s. k. U ovom mesecu se uvodi belance - najpre 1/4, a zatim do celog jajeta. Hleb iz ruke ili kifla.
Pšenične pahuljice
200 gr mleka
2-3 k. k. pšeničnih pahuljica
10 gr šećera
Mleko sa šećerom se prokuva i dodaju pšenične pahuljice i kuvaju još 2-3 minuta.
Andrija strana 109

Pirinčane pahuljice
200 gr vode
20 gr pirinčanih pahuljica
Kada voda provri, staviti pahuljice i kuvati 15-20 minuta uz mešanje. Ovako spremljenje
pahuljice se daju kod proliva i drugog poremećaja varenja. Inače, mogu se spre-mati i sa mlekom,
uz dodatak šećera. Tada je to kompletan obrok.
ija
Pirinač sa mlekom
100 ml mleka
100 ml vode
10 gr pirinča
10 gr šećera
Mleko sa šećerom prokuvamo, a vodu kuvamo sa pirinčem. Kada je gotovo prelijemo
dr
mlekom i dobro promešamo.
Čorba od koprive
Gotova supa od goveđih ili pilećih kostiju

An
100 gr koprive
1 k. k. ulja
1 k. k. brašna
1 žumance
1 k. k. maslaca
Mladu koprivu (vrhove) dobro oprati i obariti u slanoj vodi. Obarenu koprivu propasirati
kroz sito. U lonac staviti ulje, dodati brašno i kratko propržiti. Spustiti propasirane koprive i naliti
supom od kostiju. Posoliti po ukusu i kuvati oko 20 minuta. Na kraju, skloniti sa vatre i začiniti
žumancetom i pavlakom.
Cvekla sa pavlakom
200 gr cvekle
2 s. k. pavlake
peršun
Andrija strana 110

limunov sok
1 k. k. ulja
Cveklu oljuštiti i oprati. Dobro prokuvati u slanoj vodi oko 45 min. Kada se ohladi,
narendati je. Pavlaku, limunov sok, ulje i peršun promešati i sve preliti preko cvekle. Daje se kao
prilog uz meso i povrće.
Krem čorba od paradajza

1 paradjz
1 šargarepa
50 gr. mleka
ija
1 jaje
peršun
2 k. k. ulja
2 k. k. brašna
manji koren celera
Paradajz, šargarepu, celer i peršun staviti u lonac, posoliti i naliti sa 500 ml vode. Kuvati
dok ne omekša, a zatim sve propasirati. Na ulju napraviti zapršku, dodati ispasiranu masu, naliti
supom u kojoj se povrće kuvalo, posoliti i kuvati 10 minuta na umerenoj vatri. Skloniti sa vatre i
začiniti umućenim jajetom i mlekom.
dr
Kupus sa pavlakom
200 gr kupusa
2 s. k. pavlake
An
1 s. k. ulja
peršun
Kupus narendati i posoliti. Zagrejati ulje, staviti kupus i dinstati dodajući vodu dok ne
bude potpuna mekan. Sipati pavlaku i promešati.
Cicvara
1 s. k. ulja
1 s. k. pavlake
200 gr. kukuruznog brašna
U vrelu vodu staviti ulje i pavlaku, pa kada provri, postepeno dodavati kukuruzno brašno.
Mešati dok se masa ne odvoji od posude. Servirati sa kiselim mlekom.
Andrija strana 111

Mešano povrće sa jajetom
Šargarepa
spanać,mlade tikvice
mladi grašak (zajedno oko 200 gr)
1 k. k. brašna
1 k. k. butera
1 jaje
Povrće skuvati u posoljenoj vodi i kada je mekano, ocediti i lropasirati. Dodati brašno, buter i
celo jaje i kuvati na pari.
ija
Krem sa bundevom
200 gr bundeve
1 jaje
30 gr. šećera
200 gr mleka
2 s. k. maslaca
Bundevu oprati, iseći na krpške i ispeći. Propasirati bez kore. Žumanca i šećer penasto
dr
umutiti, dodavati bundevu i zagrejano mleko. Sve prokuvati i na kraju dodati penasto umućen
maslac i dobro izmešati da bude gladak krem.
Kačamak sa sirom i kajmakom

An
Jedno pakovanje kukuruznog griza
50 gr sira
2 s. k. kajmaka
Kačamak pripremati prema uputstvu na pakovanju. Kada je gotovo, odvojiti za bebu
količinu od 200 gr. Rastopiti kajmak, dodati rendan sir, dobro izmešati, preliti preko kačamaka i
promešati.
Krem sa raznim voćem
200 gr mleka
3 k. k. šećera
1 žumance
piškote
Andrija strana 112

sveže voće raznih vrsta

100 gr slatke pavlake
Mleko zagrejati, žumance i šećer penasto umutiti, doliti mleko i nad parom mutiti dok ne
bude glatka masa. U jedan sud staviti 3 piškote, pošećerenu jednu vrstu voća, preliti ohlađenim
kremom. Ređati piškote i krem naizmenično. Poslednji treba da je krem. Pavlaku umutiti i staviti
preko krema.
Voće sa slatkom pavlakom
200 gr banana, pečenih jabuka i dunja ili samo jedno voće

sok od limuna
ija
100 gr slatke pavlake
2 k. k. šećera
Voće ispasirati, preliti sokom od limuna. Pavlaku sa šećerom ulupati u čvrst šlag i
postepeno dodavati pireu od voća.
Krompir sa jajima i sremskim sirom

dr
2 veća krompira
1 jaje
50 gr sremskog sira
so
peršun
Krompir skuvati, oljuštiti, izgnječiti viljuškom. Pomešati primpremljen pire sa sirom i
An
ispasiranim jajetom. Po potrebi dodati malo mleka. Na kraju, dodati sitno seckan peršunov list i
mešati dok se ne dobije homogena masa.
Piletina sa jogurtom
1 belo meso od pileta

2 korena šargarepe
so
čaša jogurta
mirođija
Belo meso i šargarepu skuvati i sitno iseći, posoliti, dodati mirođiju i na kraju umešati
jogurt.
Andrija strana 113

Mlad pasulj
200 gr pasulja
mladi luk
1 s. k. ulja
1 k. k. brašna peršun
Pasulj staviti sa malo vode i naseckanom glavicom luka da se kuva. Kada je pasulj mekan,
posoliti i zapržiti. Zaprška se pravi od brašna i ulja. Izruči se u pasulj koji mora da bude čorbast,
jer se ova vrsta pasulja nikada ne kuva gusto. Dodati peršunov list.
Supa od mladog graška
ija
1 mladi luk
100 gr mladog graška
1 k. k. brašna
2 k. k. griza
mileram
Sitno seckan crni luk i grašak poprašiti sa jednom k. k. brašna. Nalije se vodom ili još
bolje, supom od kostiju. Kada je kuvano zakuva se griz, a pre služenja začini jajetom i
mileramom.
dr
Teleća džigerica u sosu od milerama
2 s. k. milerama
An
100 gr džigerice
1 s. k. ulja peršun
U šerpu staviti jednu s. k. ulja i zagrejati džigericu naseckati na manju parčad, uvaljati u
brašno i propržiti sa jedne i druge strane. Gotovu džigericu preliti mileramom, sitno sečenim
peršunovim listom. Preliti sa malo supe ili tople vode i prokuvati. Služiti sa krompir pireom.
Faširane šnicle
100 gr junetine
žumance
so
1/2 kifle potopljene u mleko
Andrija strana 114

Meso se obari u slanoj vodi, zatim se samelje u mašini za mlevenje mesa. Kuvanom mesu
se doda kuvano i ispasirano žumance, 1/2 nakvašene kifle i so. Oblikuju se šnicle i prže na ulju.
Kada su gotove, isitne se i dodaju povrću.
Predlog jelovnika
I - mleko sa pecivom
II - voćna kaša sa keksom 8 s. k.
III - supa od povrća, krompir sa jajima ili piletinom, voćni sok.
IV - krem sa voćem ili bundevom
ija
V - kačamak sa sirom i mlekom
Isto kao prethodnog meseca.

dr
XI MESEC
An
5 obroka.
Mlečna hrana
3 podoja ili adaptiranog mleka formula 2 po 250 ml. Sir, jogurt, kiselo mleko i drugi
proizvodi od mleka. Mlečne kaše.
Nemlečna hrana
Andrija strana 115

Voćni sokovi, kompoti, kaše, sveže strugano voće ili pečeno voće kao prethodnog
meseca. Povrće sitno seckano 9 s. k. po obroku. Meso, riba i džigerica kao prethodnog meseca.
Dati koricu hleba u prisustvu majke. Žitarice sa mlekom ili voćem 1 obrok 10-11 s. k.
Popara od hleba sa supom od mesa
200 grama supe od kostiju ili mesa i 2 supene kašike mrvica od hleba ili dvopek se
prokuvaju dok hleb ne omekša, onda se izgnječi. Ako je supa posna može se dodati 1 kafena
kašičica kajmaka.
ija
Šnicle od belog mesa
belo kokošije meso

1 jaje
1 šargarepa
peršun
so
dr
parče hleba
Od belog mesa sa šargarepom skuvati supu i ocediti, ohlađeno meso samleti na mašinici
zajedno sa šargarepom i parčetom belog hleba prethodno natopljenog u mleku. Dodati so, jaje i
peršunov list, dobro umesiti i praviti šnicle i pržiti ih na ulju dok ne porumene.
Teleća čorba
An
teleće ili jagnjeće meso

zelen
jaje
mleko
Pošto ovu čorbu mogu da koriste i ostali članovi porodice kao veoma hranljivu i ukusnu
uzeti meso prema broju porodice i kuvati sa dosta zeleni. Kada meso i zelen budu mekani, staviti
malo razmućenog brašna i ostaviti da se i dalje kuva na tihoj vatri. Pred samo hranjenje začiniti
sa jajetom i mlekom.
Karfiol u bešamel sosu
manja glavica karfiola

buter
2 kafene kašičice brašna
Andrija strana 116
mleko
U slanoj vodi skuvati karfiol i odvojiti cvetove. Malo ih izgnječiti viljuškom i preliti
sosom. Sos: na buteru propržiti brašno naliti mlekom i vodom u kojoj je karfiol kuvan. Čim
gtrovri skinuti sa vatre i dodati žumance i so. Karfiol preliven sosom može da se malo zapeče, ali
je ukusan i bez toga.
Teleća džigerica u sosu od milerama
100 grama džigerice

mileram
so
ija
1 veći krompir
peršun.
U šerpu staviti ulje da se zagreje. Džigericu naseći na režnjeve, uvaljati u brašno i ispržiti
sa obe strane. Gotovu džigericu preliti mileramom, sitno sečenim peršunovim listom, dodati so i
vodu ili još bolje ako ima supe i sitno naseckan kuvan krompir. Prokuvati i pre jela sve sitno
iseckati i promešati.
dr
Krem čorba od krompira
2 krompira,
1 šargarepa
jaje,
mileram.
Krompir i šargarepa se prokuvaju i kada budu mekani propasiraju se. Doda se malo soli i
An
vode ako je uvrela i još jednom prokuvati. Začiniti jajetom i mileramom.
Čorba od kelerabe
2 kelerabe,
limun,
ulje
1 kafena kašičica brašna.
Kelerabe očistiti i izrezati na rezanca. Dinstati na malo ulja dolivajući vodu. Kada bude
mekano, dodati brašno, još malo dinstati dok brašno ne porumeni. Naliti vodom. Dodati očišćen i
na rezance isečen list kelerabe i sve zajedno još kuvati. Kada bude mekan posoliti, začiniti
jajetom i sokom od pola limuna.
Andrija strana 117

Boranija sa šargarepom i jajetom
200 grama boranije,

1 kuvano jaje,
peršun,
ulje,
so
1 šargarepa.
Boraniju i šargarepu obariti u posoljenoj vodi. Kada je povrće mekano prognječiti
viljuškom, dodati ispasirano kuvano jaje, peršumov list, so i 2-3 kafene kašičice ulja i sve dobro
izmešati.
ija
Makarone sa mlevenim mesom
100 grama makarona,

50 grama mlevenog mesa,
1/2 tikvice,
50 grama graška,
1 paradajz,
ulje,
dr
so.
Makarone skuvati u slanoj vodi i ocediti. Propržiti na ulju mleveno meso sa paradajzom
isečenim na komade dok se ne dobije gust sos. Posebno bariti grašak i tikvice. Kada bude kuvano
sve izmešati i posoliti.
An
Sutlijaš sa sezonskim voćem
1 kilogram pirinča,
100 grama mleka,
1 kafena kašičica šećera,
pola šolje šlaga,
sezonsko voće
Pirinač kuvati sa mlekom i šećerom. Kada je kuvan ostaviti da se ohladi. Naseskati voće
(po 50 grama sezonskog voća), jabuku narendati i sve pažljivo promešati. Na kraju dodati šlag.
Krem sa jabukom
1 jabuka,
1 žumance,
4 kafene kašičice šećera,
Andrija strana 118

1/2 čaše šlaga,

sok od limuna.
Jabuku narendati, poprskati limunom, doliti malo vode i na blagoj vatri pirjati. Žumance i
šećer penasto umutiti, dodati prethodno ohlađenim jabukama i nad parom mutiti dok ne bude gust
krem. Na kraju dodati dobro umućenu slatku pavlaku i polako izmešati.
Šargarepa sa jogurtom
2 šargarepe,
1 jabuka,
peršun,
ija
1/2 čaše jogurta,
2 kafene kašičice ulja.
Šargarepe oprati, naseckati i kratko obariti. Jabuku očistiti i narendati, malo posoliti i
izmešati. Pomešati jogurt, ulje i peršunov list i preliti preko šargarepe i jabuke i sve dobro
promešati.
Voće sa jogurtom
dr
1 žumance,
50 grama voća (jabuke, borovnice),
4 kafene kašičice šećera.
jogurt.
Voće oprati, usitniti, dodati šećer i žumance, pa sve dobro izmešati, najbolje izmiksati. Na
kraju dodati jogurt.
An
Bundeva
Očistiti 200 grama bundeve, iseći na kockice i staviti da se dinsta na buteru. Kada omekša
dodati šećera, a ako se daje slana onda posoliti.
Spanać sa pavlakom
100 grama spanaća,

so,
buter
pavlaka
Na buteru dinstati spanać. Kada bude mekan posoliti ga i promešati sa pavlakom.
Andrija strana 119

Pirinač sa prelivom od susana
50 grama susama,
1 jabuka,
sok od 1/2 limuna,
100 grama kuvanog pirinča sa mlekom.
Susam oprati, ispeći i samleti. Dodati izrendanu jabuku, limun i promešati sa pirinčom.
Ova kašica je naročito preporučljiva za anemičnu decu i decu sa slabim apetitom.
ija
Salata od krastavaca sa pavlakom
Manji krastavac oljuštiti i narendati na krupnije rende. Posoliti i ostaviti da pusti sok.
Procediti i umešati sa pavlakom.
Primer jelovnika
dr
I - kaša od pirinča i voćni sok,
II - jogurt i hleb,
III - čorba od krompira ili kelerabe, boranija sa jajetom, 1 palačinka
IV - sutlijaš sa sezonskim voćem
V - mlečna kaša sa voćnim sokom
An
Vitamiiska profilaksa
I dalje davati AD3 kapi (5 kapi), fluor, a za anemične gvožđe po preporuci pedijatra.
XII MESEC
5 obroka
Andrija strana 120

Mlečna hrana 3 podoja ili adaptiranog mleka mlečna formula 2 po 250 ml ili celo kravlje
mleko. Mladi sir i drugi proizvodi od mleka.
Nemlečna hrana: sokovi 2x60 ml Voće i voćme kašice 7-10 s. k. Voće sveže, kuvano i
pečeno. Žitarice sa celim žumancetom 3-4 puta nedeljmo 10-12 s. k. Kašice od povrća 7-10 s. k.
Meso 5 s. k. ili džigerica 2 s. k. sitno seck-ane. Iz ruke može kifla sa kajmakom.
ija
Salata od krastavaca
1 manji krastavac
1 manji žumanac
jogurt
Krastavac očistiti i narendati, dodati ispasiran žumanac i so. Preliti jogurtom i promešati.
dr
Popara od rezanaca
150 gr mleka
100 gr rezanaca
2 k. k. mladog sira
Mleko zagrejati. lako posoliti. Kada uzavri, dodati rezance. Kuvati na slaboj vatri dok ke
omekšaju. Dodati sir i promešati.
An
Čorba od sočiva
100 gr. sočiva

1 mladi luk
1 šargarepa malo brašna
2 k. k. ulja
Sočivo oprati i prokuvati. Prvu vodu baciti, pa naliti toplom vodom. Dodati šargarepu
naseckanu na kolutove, naseckan beli deo mladog luka i sve to kuvati dok sočivo ne omekša.
Brašno izmešati sa malo vode, dodati sočivo i posoliti. Posuti peršunovim listom.
Andrija strana 121

Čorba od tikvica i šargarepe
1 tikvica
1 šargarepa
1 mladi luk
brašno
peršunov i celerov list
Očistiti tikvice od semena i izrezati na kockice. Dodati sitno seckani (beli deo crnog luka)
i naseckanu šargarepu i kuvati. Kada bude mekano, posuti kašikom brašna i dalje kuvati. Na
kraju dodati sitno seckani peršunov i celerov list i začiniti jajetom i mileramom.
ija
Pire od zelja i krompira
100 gr zelja
100 gr. krompira
1 k. k. brašna
1 luk
peršunov i celerov list
2 k. k. ulja
Na ulju propržiti beli deo luka. Dodati brašno i naliti vodom. Kada uzavre. dodati pažljivo
dr
oprano i na rezance iseckano zelje i očišćen na kocke naseckan krompir i kuvati dok ne omekša.
Na kraju dodati sitno sečen per šunov i celerov list. Služiti sa kiselim mlekom i šniclom od
mlevene govedine.
Makarone sa piletinom
An
100 gr makarona
1 belo lileće meso
2 k. k. ulja
peršun
Makarone skuvati u slanoj vodi. Posebno kuvati pileće meso. Sitno naseckati i dodati
makaronama. Preliti uljem i posuti peršunovim listom.
Puding sa voćem
1 kesica pudinga
50 gr. kuvanog voća (jabuka, kruška, dunja)
malo soka od limuna
Andrija strana 122

Napraviti puding po uputstvu na kesici. Voće skuvati i propasirati. Pomešati sa pudingom

i poprskati limunom.
Musaka od plavog patlidžana
100 gr mlevene junetine

1/2 plavog patlidžana
1 k. k. brašna
mladi crni luk
1 paradajz
2 k. k. ulja jogurt
ija
Sitno isečen beli deo crnog luka i meso dinstati na ulju. Plavi patlidžan iseći na kockice,
posoliti i ostaviti da odstoji najmanje pola sata. Dobro ga ocediti, prokuvati ga zajedno sa
isitnjenim paradajzom. U vatrostalni sud poređati deo mesa, preko njega plavi patlidžan i tako
redom dok se materijal ne utroši, pazeći da na vrhu bude meso. Ulupati jaja, dodati pola šolje
jogurta i malo brašna i preliti preko musake. Peći dok se jaja ne zapeku.
Povrće u voću
dr
100 ml mleka
1 k.k. brašna
2 k. k. masla
100 gr spanaća
100 gr tikvica
jaje
An
Spanać prokuvati u slanoj vodi i procediti. Tikvice iseći na kocke i posebno kuvati. Od
mleka, brašna i masla napraviti sos i dodati mu kuvano povrće, dobro umućeno jaje, so i dobro
promešati. Sipati u podmazanu posudu i peći u rerni.
Kelj u mileramu
100 gr kelja
peršun
1 jaje
1 s. k. milerpma
4 s. k. mleka
Obariti kelj pa ga sitno iseckati. Posuti peršunovim listom i staviti u vatrostalni sud
podmazan uljem. Umutiti dobro jaja, dodati mileram i mleko i preliti preko kelja. Zapeći u rerni.
Andrija strana 123

Musaka od karfiola
Manja glavica karfiola

100 gr samlevene teletine
1 struk crnog luka
peršun
jaje
mileram
Obariti karfiol u slanoj vodi i odvojiti cvetove i procediti. Posebno izdinstati teletinu sa
naseckanim lukom i peršunovim listom. Dodati so i umućeno jaje. Ređati u podmazan sud red
karfiola, red mesa dok sve ne bude utrošeno. Poslednji red treba da bude karfniol. Preliti
mileramom ili mlekom i ispeći.
ija
Koh od griza
Ovo je brza, jeftina i ukusna poslastica za decu. Penasto umutiti 2 žumanca sa 2 s. k.

šećera. Dodati 4 s. k. griza kuvanog u mleku, dobro promešati i na kraju dodati vsnegg od dva
belanca. Sipati u dobro podmazan emajliran sud i peći. Kada je dobro pečeno, naseći i preliti
sledećim prelivom, Skuvati 300 gr. mleka sa 2 s. k. šećera i preliti preko koha. Vratiti ga u
dr
pećnicu dok ne upije svo mleko.
Jelo od šargarepe
100 gr šargarepe
An
1 mladi luk
1 s. k. pavlake
so
Dinstati luk isečen na kolutove i šargarepu rendanu na krupno rende sa malo soli. Kada
šargarepa bude mekana dodati pavlaku i promešati. Odličan dodatak mesu najbolje ribi.
Primer jelovnika
I - žitarice sa mlekom i voćem 10 s. k.

II - jogurt sa kiflom
III - čorba od tikvica, pire od zelja i krompira, seckana teletina
IV - puding sa voćem
V - mlečna kaša
Andrija strana 124

AD3 kapi, fluor i gvožđe po preporuci pedijatra i dečjeg stomatologa.
Važno:
Sa godinu dana obavezna poseta Savetovalištu za zdravudecu:
- merenje telesne težine i telesne visine
- laboratorijska obrada: krvna slika i perianalni bris
- ishrana
ija
- vitaminska profilaksa
- vakcina Morupar (vakcina protiv morbila, rubeole i velikog kašlja)
dr
An
Andrija strana 125

Nega I Ishrana Odojčeda PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Nega I Ishrana Odojčeda PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nega I Ishrana Odojčeda PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nega i ishrana odojčeda

Brzi industrijsko-tehnološki razvoj, pored neosporne dobrobiti, stvara brojne ekološke,

Ishrana i nega trudnice

Štetni faktori u trudnoći

Rentgensko zračenje štetno deluje na plod i koristi se u izuzetnim prilikama i to

Za vreme trudnoće ne treba uzimati:

Užina; - 200 gr voćnog jogurta i jedna kifla

Užina; - 200 gr kamamaka

Higijena i nega trudnice

Odevanje. Odeća treba da bude od prirodnih materijala i da nigde ne steže. Preporučuje

3. Preneseno dete je novorođenče rođeno posle 40. nedelje trudnoće.

Hipotrofična i nedonešena deca spadaju u grupu novorođenčadi sa visokim rizikom. Oko

Novorođenče - opšta zapažanja

Fiziološke reakcije kod novorođenčeta

Kada novorođenče dođe kući treba ga držati u prostorijama sa izjednačenom

Otok mlečnih žlezda

Prve bebine stolice (mekonijum)

Kolike odojčeta ili dečiji grčevi

Patologija neonatalnog perioda

Urođeni krivi vrat (Tortikolis ili krivošijost)

Proliv (akutna dijarealna bolest)

Akutne i hronične bolesti digestivnog sistema ispoljavaju se različitim znacima i

Zapaljelje pupčane rane nastaje kod infekcije mikro-organizmima, najčešće

Mlečac ili soor

Kongenitalne anomalije genitourinarnog trakta

Nepravilnosti koštano zglobnog sistema kod dece

Razvojni poremećaj kuka

Uporedo sa razvojem kliničke dijagnostike. usavršavane su i metode snimanja kuka. Najpre je

Ravno ili spušteno stopalo

Definitivno presecanje pupčane vrpce i podvezivanje vrši se posle 5 do 10 minuta kada

Proizvodi za negu kože

Čišćenje dečje kože i kose

Šamponi i pene za kupanje

Kreme i masti za decu

Zdravstvena zaštita bebe

Zdravstvena zaštita novorođenčeta i zdravstveni vaspitni rad sa majkama je izuzetno

"Lekari 21. veka će biti lekari imunolozi "

Rastenje i razvoj su osnovne odlike detinjstva.

Pažnja: u ovom periodu nebi trebalo da bude razrokosti - zrikivosti.

Stabilno je u sedećem položaju. Može da stoji uz pridržavanje, a krajem meseca i bez

Postoje više vitamina iz ove grupe. Hidrosolubilni su i ne deponuju se u organizmu.

Nedostatak vitamina B1 se javlja kod odojčadi čije su majke pothranjene ili su

B3 - niacin (PP faktor)

Nedostatak vitamina B12 nastaje iz više razloga:

Minerali su važni hemijski elementi koji doprinose pravilnom funkcionisanju organizma,

Preventiva karijesa fluorom

U područjima sa nedovoljno fluorida ordinira se:

Upražnjavanje loših navika

1. Bojazan da će se preterano ugojiti

Dnevne količine i sastav hrane:

Tri obroka, dve užine.

- Meso - hladno, narezano ili sir oko 150 gr.

- Voće ili neki jednostavni slatkiši

- Mršavo meso 150-200 gr

- mleko je besplatno i ihrana je jednostavna -svuda i na svakom mestu;

Trajanje i broj podoja

Zablude u vezi dojenja

Dohranjivanje i prihranjivanje odojčeti