Rene Dekart 1596-1650

Francuski filozof, matematicar I naucnik. Postavio korene danasnje analiticke geometrije

Zacetnik je RACIONALISTICKOG PRAVCA

Skolovao se u Francuskoj

Bio je veliki putnik kojeg mesto nije drzalo

Po zavrsetku svojih putovanja Dekart odabira Holandiju kao zaemlju u kojoj ce ziveti

Na poziv Svedske kraljice odlzi u Stokholm da bi vladarku poducavao filozofiji, hladno vreme
mu nije prijalo ubrzo oboljeva od zapaljenja pluca I umire

Dela:Rasprava o metodu Dioptrija Meteori Geometrija Razmišljanja o prvoj filozofiji

Rasprava o strastima duše I neobjavljeno delo SVET

Njkegov doprinos je ogroman pogotovo u matematici: kordinatni sistem, uveo pojam promenjive
velicine(varijabile), svodjenje geometrijskih problema na algebarske I jos dosta toga

Dekart je kao I svi veliki filozofi imao svoje teorije za mnoge pojmove ali cemo izdvojiti
njegovu teoriju za supstanciju

Za Dekarta supstancija pretstavlja MISAO.

Misao je po Dekartu supstancija koju on naziva res cogitas. Spoljašnji svet. Kvantitavnost u
prostoru je izvesna. Materija je izvesna, jer zauzima prostor.

Po Dekartu svet je podeljen na dve supstancije – misaonu res cogitans i prostiruću res extensa
(materijalnu) supstanciju. One mogu da postoje nezavisno jedna od druge. Pod supstancijom
Dekart podrazumeva ono što postoji tako, da za njegovo postojanje nije potrebno ništa drugo, a
pod atributima, bitna i opšta svojstva supstancija ili ono što na njoj shvatamo kao nepromenljivo

Cogito, ergo sum „Mislim, dakle jesam“ ili „Mislim, dakle postojim“

Njegovo stajalište pretpostavlja sumnju u sve (de omnibus dubitandum) osim u subjekt koji
misli, odnosno sumnja. Tako u misljenju svest spoznaje samu sebe kao svest i jedina izvesnost
bica potiče iz svesnog mišljenja.