Professional Documents
Culture Documents
ОДБОЈКА
ОДБОЈКА
ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
СЕМИНАРСКИ РАД
Професор: Студент:
Београд,2017.
САДРЖАЈ:
1. УВОД...................................................................................................... 3
1.1. Спецификација играчких места у одбојци ..........................................4
2. ЛИБЕРО.................................................................................................. 5
3.1. Улога „либера“ у пријему сервиса........................................................ 6
3.2. Најчешће грешке „либера“ код пријема сервиса................................ 6
4. ЗАКЉУЧАК............................................................................................. 7
5. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................... 8
2
1. УВОД
Буран развој, честе промене правила и различити модалитети игре, поред једног
од најмлађих, одбојку чине и специфичним и модерним спортом.
У почетку се користила душица кошаркашке лопте која се могла хватати, водити и бацати
неограниченим бројем додира. Постојале су различите варијанте иге : игре у кругу, на
ливади, песку, плиткој води, игре парова, мушке, женске и мешовите екипе. У свом
класичном облику , 1917. године, код нас је доноси Вилијам Вајланд (Wiliam Vailand). Од
тада се одбојка усавршавала и унапређивала кроз све своје сегменте игре, од промене
лопти за играње до константних промена у правилима игре. Игра постаје све динамичнија
и од спортиста захтева висок ниво психо - физичке спремности.
Све популарнији вид одбојке постаје бич волеј (Beach volley), односно одбојка на песку
која се од 1996. године налази међу олимпијским спортовима. У развоју одбојке постојали
су различити периоди у којима су наизменично доминирали напад или одбрана.
Блок постаје доминантно средство одбране, што се одржало до данас. Бежећи од блока и
мреже нападачи почињу нападати из зоне одбране. Сервис постаје све више нападачки,
што је условљено забраном његовог блокирања. Решење за снажне смеч-сервисе
омогућено је увођењем играча специјализованог за пријим и одбрану поља - ЛИБЕРА.
1
Гроздановић С.,Одбојка.Београд
3
Либеро се први пут званично почео користити 1996. године на Светском Купу у Јапану
(World Challenge Cup) као експеримент. После успешно завршеног тестирања у Јапану и
Светске лиге 1997. и 1998. године (World League) , „либеро“ је званично признат на
Конгресу Светске Одбојкашке Федерације (FIVB), октобра 1998. године у Токију.
4
У одбојкашкој игри постоје 5 играчких места :
1. Дизач
2. Коректор
3. Примач
4. Средњи блокер
5. Либеро
2. ЛИБЕРО
„Либеро“ је лако препознатљив играч на терену јер носи различиту боју дреса од својих
саиграча. Увек се налази у задњем делу терена где може заменити било којег играча.
Уведен је у игру да би поспешио одбрану. Експлозиван је, обично нижи растом, поседује
добру антиципацију. Добро процењује и предвиђа ситуције и правовремено се поставља за
одигравање. Најчешће игра у зони 5, а тенденција је да све више игра у зони 1. Либеро не
сме сервирати, смечирати, нити се ротирати са играчима на првој линији терена, али игра
врло важну улогу у пријему противничког сервиса и одбрани поља.2
2
Томић, Д.(1986). Школа одбојке. Београд: НИП Партизан.
5
3. ЗНАЧАЈ И УЛОГА „ЛИБЕРА“ У ОДБОЈЦИ
У савременој одбојци улога „либера“ је вишеструка :
пријем сервиса,
да води игру, тј, буде вођа игре у одбрани, да организује системе одбране, пријема
сервиса и постављање блока...
Пријем сервиса је техничко-тактички елемент од кога зависи даљи ток игре у нападу.
Директне грешке при извођељу овог елемента несумљиво доводе до губљења поена, док
слабије извођење потенцијално резултира губитком надигравања, односно отежава
развијање игре у нападу.
Савремени систем надигравања у одбојци у коме, у склопу екипе учествују два примача
сервиса који стоје у дијагонали донео је резултате, па је због тога прихваћен и постављен
као правило у одбојкашкој пракси. Међутим, временом се све више увиђа да овај систем
пријема сервиса има одређених недостатака. Из тих разлога, дошло је до иновације у
организацији игре у одбрани, односно добијена је могућност увођења у игру „либера“ ,
као специјализованог играча за пријем сервиса и одбрану поља.3
статичан положај,
прерано спајање руку у очекивању сервиса,
уобичајене грешке играња техником чекића,
тежиште тела на задњем делу стопала и
3 Томић, Д.(1982). Одбојкашки практикум. Београд: Одбојкашки Савез Србије, НИП. Партизан.
6
4. ЗАКЉУЧАК
Одбојка спада у сложене спортске игре, и баш због тога у групу занимљивих спортова
за гледање и играње.
У свакој спортској грани, па и у одбојци, одбрана је мање атрактиван елеменат игре, али
ни у ком случају мање, чак и више битан. При избору играча који ће бити специјализован
за одбрану, односно либера, поред морфолошких карактеристика , моторичких и
функционалних способности морамо да обратимо пажњу на његове когнитивне
способности и конативне карактеристике. Дешава се да су ти играчи обично потцењени од
стране љубитеља одбојке у односу на врхуске нападаче, али на срећу, тренери су свесни
значаја тих играча за тим и игру. То су играчи који су подређени тиму и раде за тим.
„Либеро“ је у одбојку унео нова размишљања, поставио нове захтеве и отворио нова
питања која чекају на своје одговоре. Развио се из одбојкашке праксе, која је показала
његову неопходност. Као иновација у организацији одбране не доноси предност сам по
себи, већ само у околностима када се добро постави и када добро функционише у систему
одбране.
Улога „либера“ у савременој одбојци не трпи импровизацију, тако да у случају да екипа
нема правог „либера“, онда је боље да наступи без њега.
Да би тај играч као и његова екипа играли на врхунском нивоу морају да поштују основне
постулате: ред, рад, дисциплину, браво, хвала и извини!
7
5. ЛИТЕРАТУРА
3. Гроздановић С.,Одбојка.Београд