O PČELARSTVU:

Veoma je bitan i izbor lokacije gde ćete postaviti košnice. Mesto treba da bude sunčano, košnoce treba okrenuti prema
jugoistoku, u zavetrini, blizu vode a da ne bude podvodno.

Taj gospodin sto kaze da se od pcelarenja ne zaradjuje, ili je obican lazov ili totalno ne upucen, 1kg meda je 7€, 1kg
polena 20€, 1kg voska 20€, 1kg pcelinjeg otrova 35 000€. Naravno sve to ne dolazi od par košnica već od minimum
100 i od mnogo rada i truda. Ako se čovjek ozbiljno posveti pčelarstvu i svim proizvodima od toga se itekako može lepo
živeti.
Pozdrav svim novim pčelarima i sretno.

Leta su slika košnice

Napisao/la Milan 28/03/2016. Objavljeno u Pčelarstvo

Za pčelare je veoma važno da znaju da čitaju stanje košnica i sa leta:

LETA SU SLIKA KOŠNICE!

Evo nekih pokazatelja koji ukazuju na stanje i potrebne intervencije pčelara u košnici. Na letu se može “snimiti” klinička slika
košnice, pčele šalju signale na invadiranost varoom, američku trulež, voskov moljac, probleme s maticom….
Stari i iskusni pčelari praktikuju i govore da kada dolaze na pčelinjak prvo pogledaju leta, jer leta su slika košnice. Tek nakon te
analize pristupaju pregledu košnica. Zato je za pčelare veoma važno da znaju čitati stanje košnice sa leta. Evo nekih saveta…
Jutarnja kontrola leta
Rano ujutro pre izleta pčela na letu se može čitati zdravstveno stanje košnica i to tako da se vidi vapnenasto leglo, voskov
moljac, invadiranost košnice varoom.
Ako su na poletaljki ujutro prisutni sivo-beli grumeni – to je siguran znak da je košnica zaražena vapnenastim leglom.
Ako su ujutro na poletaljki izvučeni napolje crvići i paučaste nakupine sa mrvicama saća i crnim izmetom voskovog moljca – to
je signal da je prisutan voskov moljac.
Na poletaljki rano ujutro moguće je videti invadirane mlade pčele bez krila i izgriženog tela bele lutke pčele. To je siguran znak
da je košnica zaražena varoom. Pčelar treba intervenisati u smislu kontrole i suzbijanja varoe.
Večernja kontrola leta
Čulom mirisa kontroliše se unos nektara i koja je paša. Isto tako može se kontrolisati i miris na tutkalo. Ako se oseti miris na
tutkalo – to je znak da je košnica zaražena američkom gnjiloćom (trulež).
Pčelar treba hitno da interveniše. Tu košnicu samu i zasebno pregledati ranim jutrom. Ako su prisutni poznati simtomi američke
truleži, tu košnicu je potrebno što prije maknuti sa pčelinjaka, a pozvati stručnjaka da se uzmu uzorci za potvrdu dijagnoze.
Takvu košnicu najbolje je uništiti, pčele sumporom ugušiti, a svo i saće i med uništiti spaljivanjem.
Pogled na leto oko podneva
U vremenu od 10 do 14 sati na letu su intenzivnije radnje pčela, tako kad matica izađe na oplodnju za njom krene i jedan deo
pratilja. Deo pčela se postavi na leto i intenzivno maše krilima, a iz zadaka ispuštaju feromon koji pokazuje matici kuda se mora
vratiti.
Treba znati da je u doba parenja i na drugim košnicama pojačan let, naročito trutova.
Praćenje novog roja preko leta
Kada pčele po letu i čelu košnice tumaraju (kao da nešto traže) – ta košnica ima problem s maticom. Možda se nije vratila s
parenja ili je možda stradala u pregledu košnice. Tu košnicu obavezno treba pregledati i utvrditi da li je u pitanju “bezmatak” i
kako matica zaleže.
Praćenje novog roja ili nukleusa preko leta vrši se tako da se u vreme izleta pčela na pašu prati da li pčela unosi pelud i koliko.
Kada se u roju matica počne zanositi leglo, tada pčele počinju intenzivno unositi pelud i nektar jer joj je matica zanela i treba za
prihranu mladih pčela.
Ako roj prvar ne počinje nakon 6 dana unositi pelud, tada nije nešto uredu sa maticom ili nije “prvar”, već mlada matica onda
počinje za 8 do 10 dana unositi pelud.
Ako ni tada, treba obavezno potražiti maticu u košnici. Ako se matica ne može naći i nema zalijeganja, tada se dodaje okvir s
mladim leglom. Ako nema matice tada pčela izvlači matičnjak za tri dana sigurno. To je znak da je roj ili nukleus postao
bezmatak.
Dnevna kontrola zimi i u proljeće
Ako je leto pokakano i čelo košnice smeđim izmetom boje čokolade – to je siguran znak nozemoze. Pčelu treba prihraniti
bagremovim medom i dati joj lekove.
Ako su i okviri pokakani, najbolje je društvo rasformirati, saće otopiti, košnicu opaliti bremenom, odnosno plamenom, a okvire
dobro iskuvati.
Dnevna kontrola u bespašnom periodu i u proljeće
Ako se u proljeće na letu vide mrvice voska i meda, i ako je intenziviran promet pčela u košnicu i iz košnice – u pitanju je
grabež. Pčelinje društvo je poginulo; ili je bezmatak, ili je toliko slabo da se ne može braniti.
Očito je da je pčelar nekim svojim aktivnostima izazvao grabež.
Takođe, i u bespašnom razdoblju može doći do grabeži. Ili pčelar predugo drži okvire izložene vani i tako navuče tuđicu, ili je
pak društvo bezmatak pa ga ostale pčele pljačkaju. Isti su simptomi na letu, mrvice voska, leto je lepljivo, prisutan promet pčela.
Pčelar treba intervenirati tako da ukloni tu košnicu, a na njeno mesto treba postaviti čistu košnicu sa satnim osnovama. Tada će
se pčela primiriti shvativši da je hrane nestalo.
Ako se ne reaguje, pčele će krenuti na sledeću košnicu u grabež.

Preporučujemo da pročitate:
 Proizvodnja prirodnih rojeva, faktori koji dovode do rojenja

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
  Bespovratna sredstva za investicije u pčelarstvo

Napisao/la Administrator 12/03/2017. Objavljeno u Pčelarstvo, Uredbe i konkursi

Za unapređivanje pčelarske proizvodnje i proizvodnje meda u Autonomnoj pokrajini Vojvodini Pokrajinski sekretarijat za
poljoprivredu je objavio
Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u pčelarstvo na teritoriji APV u 2017.godini.
Predmet Konkursa jeste dodela bespovratnih sredstava za nabavku novih pčelinjih društava i opreme
za pčelarstvo.
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom Konkursu iznose do 15.000.000,00 dinara.
Bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 % od ukupne vrednosti
investicije.
Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može preći 300.000,00 dinara.
Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 50.000,00 dinara, a razmatraće se
samo prijave čija je vrednost investicije jednaka 100.000,00 dinara ili veća od tog iznosa.

Namena sredstava
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po Konkursu namenjena su za:
1. nabavku novih pčelinjih društava – maksimalan iznos podrške do 100.000,00 dinara;
2. nabavku opreme za pčelarstvo: košnice, električna centrifuga, manuelna centrifuga, stresač pčela, električni otklapač saća,
kada za otklapanje saća, sto za otklapanje saća, stalak za otklapanje saća, električna pumpa za pretakanje meda, pneumatska
punilica za med, ručna dozerica za med, mešalica za kristalizirani med, automatski sto za pakovanje meda, sakupljač polena
(ugrađen u podnjaču), kanta za med (od inoksa i plastične mase ‒ PP ili PET), cisterna za čuvanje meda, topionik voska sa
presom, topionik voska za cele ramove, električni dekristalizator meda, duplikator ‒ homogenizator s mešalicom i reduktorom,
matične rešetke, pčelarska vaga (150 kg), linija za punjenje i pakovanje meda, linija za proizvodnju pčelinje hrane/pogača, mlin
čekićar za mlevenje šećera, pčelarska SMS vaga, motorni izduvač za pčele i sušara za polen – maksimalan iznos podrške do
300.000,00 dinara.
Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po Konkursu, ali za više namena u okviru jedne tačke, kao i po više tačaka,
a do gore navedenog maksimalnog iznosa.
Prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava, neće se priznavati kupljena oprema i pčelinja
društva nabavljena pre 01.01.2017. godine, što mora biti dokumentovano računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama,
izvodima iz banke, garantnim listovima, carinskim deklaracijama, ukoliko je reč o opremi iz uvoza, i drugim dokazima, koji nose
datum nakon 01.01.2017. godine.

Ko može da koristi sredstva?

Pravo na podsticaje ostvaruje fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je
upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu.
Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 31. 05. 2017. godine.
POTREBNA DOKUMENTACIJA I USLOVI KORIŠĆENJA
Dodatne informacije možete dobiti putem telefona 021/487-4430 od 10 do 14 časova.

На основу чл. 16, 24. и 33. Покрајинске скупштинске одлуке о покрајинској управи
(„Службени лист АПВ”, бр. 37/14 и 54/14 – др.одлука), у вези са Законом о
подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС”, бр. 10/13,
142/14, 103/15 и 101/16) и Покрајинском скупштинском одлуком о програму мера
подршке за спровођење пољопривредне политике за развој села на територији
Аутономне покрајине Војводине у 2017. години („Службени лист АПВ”, број 69/16),
покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство доноси

ПРАВИЛНИК

О ДОДЕЛИ СРЕДСТАВА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА У ПЧЕЛАРСТВО

НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ У 2017. ГОДИНИ
Опште одредбе
Члан 1. Правилником о додели средстава за суфинансирање инвестиција у пчеларство на територији АП
Војводине у 2017. години (у даљем тексту: Правилник) прописују се намена бесповратних средстава, корисници,
обавезна документација, поступак додељивања бесповратних средства, поступање с непотпуним пријавама,
критеријуми за доделу средстава, закључивање уговора с корисницима бесповратних средстава, обавезе
корисника средстава и друга питања значајна за реализацију дела тачке 2.1. Програма мера подршке за
спровођење пољопривредне политике за развој села на територији Аутономне покрајине Војводине у 2017.
години: Инвестиције у физичка средства пољопривредних газдинстава – Сектор пчеларство (у даљем тексту:
Програм), који је саставни део Покрајинске скупштинске одлуке о програму мера подршке за спровођење
пољопривредне политике за развој села на територији Аутономне покрајине Војводине у 2017. години
(„Службени лист АПВ”, број 69/16). Програм из става 1. овог члана усвојила је Скупштина Аутономне покрајине
Војводине, а Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство (у даљем тексту:
Секретаријат) задужен је за његову реализацију. Висина и начин доделе бесповратних средстава Члан 2.
Бесповратна средства која се додељују по овом Конкурсу износе до 15.000.000,00 динара. Средства из става 1.
овог члана додељиваће се путем конкурса који ће бити објављен у „Службеном листу АП Војводине” и у једном
од гласила које покрива целу територију Аутономне покрајине Војводине (у даљем тексту: АП Војводина), као и
на интернет страници Секретаријата (у даљем тексту: Конкурс). Конкурс је отворен до утрошка средстава,
закључно са 31.05.2017. године. Документација поднета на Конкурс се не враћа. Средства за подршку
инвестиција – према Правилнику и по Конкурсу – додељују се бесповратно. Бесповратна средства за подршку
инвестиција по Конкурсу утврђују се у износу до 50% од укупне вредности инвестиције. Приликом обрачуна,
узима се вредност инвестиције без пореза на додату вредност (ПДВ). Максималан износ бесповратних средстава
по једној пријави не може прећи 300.000,00 динара. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави
износи 50.000,00 динара, а разматраће се само пријаве чија је вредност инвестиције једнака 100.000,00 динара
или већа од тог износа. Намене за које се могу користити бесповратна средства Члан 3. Бесповратна средства
која се додељују по Конкурсу, намењена су за: 1. набавку нових пчелињих друштава - максималан износ
подршке до 100.000,00 динара ; 2. набавку опреме за пчеларство: кошнице, електрична центрифуга, мануелна
центрифуга, стресач пчела, електрични отклапач саћа, када за отклапање саћа, сто за отклапање саћа, сталак за
отклапање саћа, електрична пумпа за претакање меда, пнеуматска пунилица за мед, ручна дозерица за мед,
мешалица за кристализирани мед, аутоматски сто за паковање меда, сакупљач полена (уграђен у подњачу),
канта за мед (од инокса и пластичне масе – ПП или ПЕТ), цистерна за чување меда, топионик воска с пресом,
топионик воска за целе рамове, електрични декристализатор меда, дупликатор – хомогенизатор с мешалицом и
редуктором, матичне решетке, пчеларска вага (150 кг), линија за пуњење и паковање меда, линија за
производњу пчелиње хране/погача, млин чекићар за млевење шећера, пчеларска СМС вага, моторни издувач за
пчеле и сушара за полен - максималан износ подршке до 300.000,00 динара. Подносилац пријаве може поднети
само једну пријаву по Конкурсу, али за више намена у оквиру једне тачке, као и по више тачака, а до горе
наведеног максималног износа. Приликом разматрања поднетих пријава за остваривање бесповратних средстава,
неће се признавати купљена опрема и пчелиња друштва набављена пре 01.01.2017. године, што мора бити
документовано рачунима са спецификацијом опреме, отпремницама, изводима из банке, гарантним листовима,
царинским декларацијама, уколико је реч о опреми из увоза, и другим доказима, који носе датум након
01.01.2017. године. Бесповратна средства која се додељују из Програма не могу се користити за: • инвестиције
реализоване пре 01.01.2017. године, као ни за опрему и пчелиња друштва купљену пре тог датума; • порезе,
укључујући и порез на додату вредност; • трошкове увоза, царине, шпедиције; • плаћање путем компензације и
цесије; • промет између повезаних лица; • новчане, финансијске казне и трошкове парничног поступка; •
трошкове банкарске провизије; • трошкове превоза; • трошкове монтаже; • трошкове за куповину половне и
репариране опреме и материјала; • доприносе у натури. Право на учешће на конкурсу Члан 4. Право на
подстицаје остварује физичко лице - носилац регистрованог комерцијалног породичног пољопривредног
газдинства које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и налази се у активном статусу. Услови за
учешће на конкурсу Члан 5. Услови за учешће на Конкурсу јесу: 1. регистровано пољопривредно газдинство мора
бити уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и налазити се у активном статусу; 2. подносилац пријаве
мора имати пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе с територије АП Војводине, с тим што и
место реализације инвестиције мора бити на територији јединице локалне самоуправе с територије АП Војводине;
3. подносилац пријаве мора имати уписано минимум десет кошница пчела у Управи за трезор; 4. подносилац
пријаве мора регулисати обавезе по решењима о накнадама за одводњавање/наводњавање и порез на
пољопривредно земљиште, закључно са 31.12.2016. године; 5. подносилац пријаве за инвестицију за коју
подноси пријаву не сме користити подстицаје по неком другом основу (субвенције, подстицаји) за исту намену,
односно иста инвестиција не сме бити предмет другог поступка за коришћење подстицаја, осим подстицаја у
складу с посебним прописом којим се уређује кредитна подршка регистрованим пољопривредним газдинствима;
6. подносилац пријаве не сме имати неиспуњених уговорних обавеза према Покрајинском секретаријату за
пољопривреду водопривреду и шумарство, као ни према Министарству пољопривреде и заштите животне
средине, а по основу раније потписаних уговора. Уговорне обавезе из уговора закључених 28.11.2016. године
представљају инвестиције у току те се не сматрају неиспуњеним обавезама; 7. подносилац пријаве и добављач
опреме не могу да представљају повезана лица - у смислу члана 62. Закона о привредним друштвима („Службени
гласник”, бр. 36/11 и 99/11 и 83/14 и 5/15); 8. плаћање се врши на текући рачун добављача или готовински, а
плаћања путем компензације и цесије неће бити призната. Потребна документација Члан 6. Документација која
се подноси на Конкурс: 1. читко попуњен образац пријаве, са обавезним потписом подносиоца пријаве (са
изјавом о прибављању докумената о којој се води службена евиденција); 2. фотокопија личне карте или очитана
чипована лична карта носиоца регистрованог пољопривредног газдинства; 3. оригинал извод из Регистра
пољопривредних газдинстава, који издаје Управа за трезор (прва страна извода РПГ са основним подацима и
трећа страна извода с подацима о животињама), не старији од 30 дана; 4. за опрему и пчелиња друштва која су
набављена (плаћена – рачун): • оригинал рачун са спецификацијом опреме (не старији од 01.01.2017. године),
отпремница и фискални рачун, на коме је јасно назначено да је плаћање извршено готовински или картицом; •
оригинал рачун са спецификацијом опреме (не старији од 01.01.2017. године), отпремница, налог за пренос и
оверен извод банке о извршеном плаћању; • оригинал рачун са спецификацијом опреме (не старији од
01.01.2017. године), отпремницу, уговор са даваоцем кредита и оверен извод банке добављача опреме о
извршеном плаћању. Спецификација опреме треба да садржи основне карактеристике опреме (подаци исказани
у обрасцу пријаве морају бити исти као у рачуну). 5. за инвестиције које су преко 200.000,00 динара, може се
поднети предрачун са спецификацијом опреме, а коначан оригинал рачун мора бити идентичан предрачуну по
износу, спецификацији и добављачу опреме; 6. фотокопија гарантног листа за опрему за коју је то предвиђено
важећим прописима; 7. царинска декларација за опрему из увоза (царинска декларација за опрему из увоза
уколико је подносилац пријаве директни увозник, не сме бити старија од 01.01.2017. године); 8. доказ o
регулисаној накнади за одводњавање/наводњавање (потврда надлежног органа) закључно са 31.12.2016.
године; 9. доказ o регулисаном порезу на пољопривредно земљиште (потврда надлежног органа) закључно са
31.12.2016. године. Подносилац пријаве – на обрасцу који је саставни део пријаве на конкурс – треба да се
изјасни о томе да ли ће документацију наведену под тачкама 2, 3, 8. и 9. прибавити сам или је сагласан с тим да
је прибави Секретаријат, по службеној дужности. Уколико се опрема набавља из иностранства, подносилац
пријаве обавезан је да достави документа преведена на српски језик. Документацију мора превести овлашћени
судски тумач. Комисија задржава право да поред наведених затражи и друга документа. Поступање с непотпуним
пријавама Члан 7. Подносиоци непотпуних пријава, који су се изјаснили о томе да сами прибављају
документацију за Конкурс, биће позвани да допуне документацију у року од пет (5) дана од дана пријема позива.
Уколико подносиоци непотпуних пријава у року из претходног става не допуне документацију, пријава ће бити
одбијена као непотпуна. Пријаве које су допуњене биће разматране тек након достављања документације која је
тражена позивом из става 1. овог члана. Комисија неће разматрати пријаве: • које су поднела лица која немају
право да учествују на Конкурсу; • које су поднете након истека рока прописаног Конкурсом. Одлучивање о
додели бесповратних средстава Члан 8. Поднете пријаве разматра и предлог за коначну одлуку о додели
средстава даје Комисија за разматрање пријава (у даљем тексту: Комисија), коју је именовао покрајински
секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство (у даљем тексту: секретар). У складу с критеријумима
који су дефинисани Правилником, формира се бодовна листа на основу које се додељују бесповратна средства до
утрошка средстава опредељених Конкурсом. Комисија утврђује листу подносилаца пријава који испуњавају
услове на основу достављене документације, у складу с Конкурсом и Правилником. Уколико је то потребно, ради
се и непосредни увид на терену, те се тако проверавају подаци из захтева. Секретаријат задржава право да од
подносиоца пријаве затражи додатну документацију, као и да од пољопривредне инспекције Министарства
пољопривреде и заштите животне средине тражи да изврши контролу реализације предмета уговора, посебно у
случају рачуна и предрачуна које су издали добављачи опреме који нису у систему ПДВ-а и рачуна који су
знатно изнад тржишне вредности. Комисија има обавезу да једном у две недеље разматра пријаве и да о томе
сачини записник у ком ће навести подносиоце пријава који испуњавају услове прописане конкурсом, вредновање
пријава – у складу с чланом 9. Правилника, предлог за доделу средстава, као и подносиоце пријава којима су
пријаве одбијене и разлоге њиховог одбијања. Пријаве на конкурс које остваре мање од 30 бодова не улазе у
даље разматрање Комисије. Резултати Конкурса биће објављени на званичном сајту Секретаријата:
www.psp.vojvodina.gov.rs. Одлуком о додели средстава утврдиће се појединачни износи средстава по подносиоцу
пријаве ком су одобрена средства (у даљем тексту: Корисник средстава), а подносиоцима пријаве којима
средства нису одобрена навешће се разлози одбијања. Одлуке о додели средстава доноси секретар, на основу
предлога Комисије. Одлука је коначна и против ње се не може изјавити жалба, нити се може водити управни
спор. Критеријуми за доделу бесповратних средстава Члан 9. Комисија даје предлог за доделу бесповратних
средстава на основу поднете документације, критеријума и бодова прописаних овим чланом и то према табели:
Критеријум Начин бодовања Бодови Укупан број бодова 85 Подносилац захтева је лице млађе од 40 година да/не
15/0 Подносилац захтева је жена да/не 15/0 Број чланова комерцијалног регистрованог пољопривредног
газдинства / број чланова задруге до два члана 5 од три до четири члана 10 од пет чланова 15 Пољопривредно
газдинство се налази на подручју са отежаним условима рада да/не 10/0 Оцена одрживости инвестиције да/не
20/0 Досадашње коришћење средстава Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство
први пут 10 други пут 5 трећи пут 0 Корисник средстава је одустао од инвестиције у претходном периоду два пута
-5 три пута -10 четири пута -15 Уговор о додели средстава Члан 10. Након доношења одлуке о додели
бесповратних средстава, секретар у име Секретаријата закључује уговор о додели средстава с корисником, којим
се регулишу права и обавезе уговорних страна. Време закључења уговора јесте најкасније 30 дана од дана
доношења одлуке о додели средстава. Корисник средстава је у обавези да – приликом потписивања уговора са
Секретаријатом о коришћењу средстава – достави меницу с меничном изјавом, као средство обезбеђења да
опрема неће бити отуђена у року од пет (5) година, осим за пчелиња друштва чији рок обезбеђења отуђења неће
бити дужи од три (3) месеца. Рок за реализацију инвестиције на основу предрачуна јесте 90 дана од дана
потписивања уговора. Исплата бесповратних средстава Члан 11. Бесповратна средства исплаћују се након
реализације инвестиције, односно након испоруке пчелињих друштава и након што корисник бесповратних
средстава уради монтажу опреме и достави Секретаријату следећу документацију: оригинал рачун са
спецификацијом опреме (не старији од 01.01.2017. године), отпремницу и фискални рачун, на коме је јасно
назначено да је плаћање извршено готовински или картицом, оригинал рачун са спецификацијом опреме (не
старији од 01.01.2017. године), отпремницу, налог за пренос и оверен извод банке о извршеном плаћању;
оригинал рачун са спецификацијом опреме (не старији од 01.01.2017. године), отпремницу, уговор са даваоцем
кредита и оверен извод банке добављача опреме о извршеном плаћању. Секретаријат путем надлежног сектора
налаже Пољопривредној стручној и саветодавној служби АП Војводине да утврди чињенично стање на терену,
достављањем извештаја и записника Секретаријату. Бесповратна средства ће се исплаћивати у складу с
приливом средстава у буџет АП Војводине. Обавезе корисника средстава Члан 12. Корисник бесповратних
средстава по Конкурсу дужан је да: 1. покретну ствар, односно непокретност која је предмет инвестиције за коју
је остварио подстицаје, користи у складу с предвиђеном наменом; 2. покретну ствар, односно непокретност која
је предмет инвестиције за коју је остварио подстицаје, не отуђи и/или даје другом лицу на употребу најмање пет
година од дана исплате подстицаја; 3. сву документацију која је у вези са инвестицијом чува најмање пет година
од дана исплате подстицаја. Корисник средстава по Конкурсу за ког се утврди да није поступао у складу са
одредбама Конкурса и уговора, корисник који је Секретаријату онемогућио да обави контролу, односно корисник
који је достављао нетачне податке, дужан је да врати примљени износ бесповратних средстава с припадајућом
законском затезном каматом која се обрачунава од дана исплате бесповратних средстава до дана враћања
средстава. Праћење извршавања уговора Члан 13. Административну контролу, односно испуњеност обавеза из
уговора прати и контролише ресорни сектор Секретаријата. Провера стања на терену обавља се и у току пет (5)
година након преноса средстава, осим за пчелиња друштва, а прати је овлашћени сектор Секретаријата, путем
извештаја и записника Пољопривредне стручне и саветодавне службе АП Војводине с терена. Завршне одредбе
Члан 14. Правилник ступа на снагу оног дана када га потпише секретар. У Новом Саду, дана 07.03.2017. године
Покрајински секретар мр Вук В. Радојевић, с.р.
 ZA POČETNIKE

SA KOLIKO PČELINJIH DRUŠTAVA, KADA I KAKO ZAPOČETI PČELARENJE?

Veroljub Umeljić
Osobe koje žele da počnu da se bave pčelarenjem ne treba odmah da nabavljaju veliki broj
pčelinjih društava. Za početak pčelarenja sasvim je dovoljno 3-5 košnica.
Ne valja počinjati ni samo sa jednom košnicom, jer su greške pri radu moguće, pa i
stradanje po nekog pčelinjeg društva, pogotovu u toku zime. Ili, ako imamo samo jedno
pčelinje društvo, pa ono iz nekih razloga oslabi, nemamo ga čime pomoći, na primer ramom
sa zrelim leglom i pčelama, što nije slučaj kada počinjemo pčelarenje sa nekoliko košnica.
Kada smo čvrsto rešili da počnemo da se bavimo pčelarenjem, treba u toku zime ili ranije
s proleća, da nabavimo kvalitetne košnice, najbolje nove, sl. 1. Košnice treba da su
odgovarajuće ofarbane i krovovi opšiveni limom. Poželjno je da na plodištima budu ugrađene
ručice za lakše nošenje košnica. Bez obzira za koji tip košnica smo se odlučili, sve one treba
da budu potpuno iste konstrukcije i prilagođene za seobu.

Sl. 1.

Pored košnica treba nabaviti i ostali neophodan pribor. Da bismo i pomoćniku pri
pregledanju društava obezbedili zaštitu, treba nabaviti dva pčelarska šešira i dva para
zaštitnih rukavica. Umesto šešira bolje je obezbediti pčelarsku bluzu sa šeširom, koji sa
nje može da se skida.
Dimilica, pčelarski nož i četka su takođe neophodni pri pčelarenju. Treba obezbediti
i materijal za sagorevanje u dimilici.
Pored navedene opreme i pribora, za početak će nam trebati i jedan kalem žice za
ožičavanje ramova, dvadesetak satnih osnova odgovarajućih dimenzija i žvrk, običan ili
električni, za utapanje žica u satne osnove, kao i šilo ili bušilica za bušenje rupa u
bočnim letvicama ramova, za provlačenje žica.

Prve sezone pčelarenja treba se uzdržati od požude za ceđenjem meda. Prve godine treba da
se trudimo da što bolje upoznamo život pčelinjeg društva i tehniku pčelarenja i da pčele što
više zavolimo.
Neiskusni početnici teško će se snaći sa jakim pčelinjim društvima, ako ih nabave pre
bagremove paše, s namerom da odmah ocede med. Pa još ako ta paša omane, eto opet velikih
razočaranja. A jaka društva u to vreme su mnogo skuplja od nešto kasnijih rojeva.
Pčelarenje može da se započne nabavkom prirodnih ili jeftinijih paketnih rojeva i
njihovim smeštanjem u košnice sa ramovima u kojima su ugrađene satne osnove.

Ali, neiskusnim početnicima, najbolje je da pčelarenje započnu dobrim rojevima na

ramovima, odmah posle bagremove paše, odnosno krajem maja – početkom juna meseca.
Rojevi treba da budu na 5 ramova, od čega su 3 rama puna legla u svim stadijumima, a
na po jednom krajnjem ramu treba da ima hrane - polena i meda.

Površine sa leglom treba da budu gusto pokrivene pčelama raznih doba starosti,
odnosno da ima najmanje 1 kg (10.000) pčela i da bude prisutna mlada (iz te godine)
kvalitetna oplođena i obeležena matica, koja je već pronela.

Na svim ramovima treba da ima ukupno oko 3 kg hrane.

Rojeve treba nabaviti od iskusnog pčelara, sa pčelinjaka koji je od početničkog udaljen
najmanje 15 km, kako bi se u njima sačuvale sve pčele izletnice.

Vrh strane

Sl. 2.

Dogovorenog dana u popodnevnim satima, treba odvesti prazne košnice, bez

polunastavaka, na pčelinjak isporučioca rojeva. Odmah treba premestiti rojeve iz njegovih u
naše košnice. Njegovu košnicu skidamo sa postolja i stavljamo je iza, na prevrnuti krov, a
našu otvorenu košnicu stavljamo na postolje. Zatim isporučilac rojeva vadi redom ramove sa
pčelama iz njegove košnice i stavlja ih na istu poziciju u našu košnicu. Poželjno je da se pri
tome matica pronađe na ramu i pokaže kupcu, sl. 2. Kada su svi ramovi premešteni u našu
košnicu treba u nju zbrisati i pčele sa poklopne daske, podnjače i zidova plodišta u kome je
roj bio. Ramove treba staviti do južnog zida košnice i učvrstiti ih da se ne pomeraju pri
transportu. Dovoljno je po jedan mali ekser zakucati pored ušica satonoša krajnjih ramova i na
sredini ivice jedne bočne letvice.
Čim predveče prestane doletanje pčela, leta košnica sa rojevima zatvaramo. Podrazumeva
se da košnice imaju obezbeđenu ventilaciju, odnosno dotok svežeg vazduha do pčela. U ovom
slučaju nije neophodno koristiti zbeg, jer pčele imaju na raspolaganju prazan prostor pored
ramova.
Košnice sa rojevima treba odmah utovariti u prevozno sredstvo i odvesti ih na naš
pčelinjak. Tu ih postavljamo na pripremljena postolja i posle petnaestak minuta, dok se pčele
smire od seobe, otvaramo leta.
I tako oformismo pčelinjak i postadosmo pčelari.
Pa, neka je sa srećom!

Vrh strane

Nega i razvoj rojeva

Rojevi će se najbolje razvijati na dobroj nektarsko-polenskoj paši. U nedostatku dobre
paše treba ih stimulativno prihranjivati, najbolje svako veče sa po 300 grama šećernog sirupa,
 sve dok se paša ne pojavi.
Odmah po preuzimanju rojevima treba dodati po jedan ram sa satnom osnovom,
stavljajući ga između ramova sa leglom. Čim taj ram pčele izgrade i matica ga zaleže,
dodajemo sledeći, takođe između ramova sa leglom, ali ne pored prethodno dodatog. U
međuvremenu roj jača, povećavaju se površine legla, sl. 3, i broj pčela. Kada i drugi dodati
ram pčele izgrade i matica ga zaleže, dodajemo sledeći, u sredinu legla.

Sl. 3.

Kada je godina povoljna rojevi mogu do avgusta da izgrade najmanje po 5 novih ramova i
da se leglo razvije na po 6-7 ramova, što u to doba predstavlja jača razvijena društva, u kojima
će sada imati ukupno po 10 ramova.
Tokom avgusta meseca treba obratiti pažnju na obezbeđenje rezervi hrane, potrebne za
uspešno prezimljavanje i rani prolećni razvoj društava. Ako u tom mesecu nema značajnijeg
unosa nektara iz prirode, društvima treba prihranjivanjem pomoći da obezbede odgovarajuću
zimnicu.
U septembru-oktobru treba društva tretirati protiv varoe, posle čega su ona spremna za
uspešno prezimljavanje.

Copyright © 2008 Veroljub Umeljić

vumeljic@ptt.rs

-PČELINJA ISPAŠA
ŠUMADIJA (BAGREM):
U celoj Šumadiji ima bagrema u većoj ili manjoj meri. Siguran sam da ga ima i na terenu za koji pitaš (Sopot,
padine Kosmaja).
Još jedno da znaš, nije potrebno da imaš u blizini bagremove šume. Dovoljno je da u okolini pčelinjaka ( 1,5 km
u poluprečniku) ima bagrema međaša, što kažu tu i tamo po koji. Bagrem je fenomenalna medonoša a međaši
najizdašnije mede. Moje je mišljenje da više vredi jedan bagrem na samcu nego deset u gustoj šumi.

BAGREM U SRBIJI:
Najčešće cveta u prvoj polovini maja, a ređe u drugoj, 10 – 15 dana. Najbolјe medi pri temperaturi od 20 – 25◦C i kad
jutarnja i noćna temperatura nije ispod 16 ºC, uz umerenu vlažnost vazduha. Bagremova paša je kod nas glavna paša, kojoj, i
ako je kratkotrajna, ni jedna druga medonoša ne može konkurisati. Ona je pored svega najbogatija prinosom.
Pošto je ovo rana paša , teško je pripremiti pčelinja društva za nju. U toplim mestima, pored reka, bagrem počinje da cveta 3 -5
dana ranije, nego u ravničarskim krajevima, a u brdskim reonima 15 – 20 dana kasnije. Ove vremenske razlike u cvetanju,
omogućuju pčelarima da koriste dve, pa i tri bagremove paše u jednoj sezoni. Pašu mogu ometati loše vremenske prilike.
Mesta , koja su od posebne vrednosti za pčelare su ;
I. Za ranu bagremovu pašu :
1. Stevanac, železnička stanica na pruzi Stalać – Niš,
2. Duboko kod Umke
3. Autoput Beograd – Obrenovac,
4. Između Umke i Bariča.
 II. Za srednje kasnu pašu:
1. Bagrdan,
2. Krnjevo,
3. Veliko Orašije,
4. Sirakovo,
5. Rajac,
6. Stojnik u blizini Ralјe,
7. Mali Popović,
8. Prnjavor mačvanski,
9. Dublјe mačvansko,
10. Lešnica,
11. Deliblatska peščara,
12. Subotička peščara,
13. Doroslav,
14. Kobišnica u Timočkoj krajini,
15. Jagnjilo,
16. Kovačevac i
17. Glibovac.

III. Za poznu pašu :

1. Suvi Do kod Žagubice,
2. Krepolјin,
3. Zvižd,
4. Srpce,
5. Krst između Melnica i Kučeva,
6. Okolina Majdanpeka,
7. Okolina Gornjeg Milanovca,
8. Okolina Čačka,
9. OkolinaValјeva i
10. Okolina Užičke Požege.

Pa pčelari izaberite. Ja sam se opredelio za Stojnik kod Ralјe.

LIPOVA ŠUMA
Pčelari u najvećoj lipovoj šumi Evrope: Fruška gora cela zujala

Cvetanje najveće lipove šume u Evropi i ove godine okupilo odgajivače pčela sa raznih strana. U medu sa ove planine
sadržaj nektara lipe dostiže 93 odsto

ŠETAČE po Fruškoj gori, koja je, prema procenama, najveća lipova šuma u Evropi, ovih dana prati neobična muzika - zujanje
pčelinjih orkestara. Pčelari sa kamionima u kojima su košnice živih boja koje podsećaju na ormariće u vrtićima ili lego kockice,
fruškogorsku lipovu pašu ne bi propustili ni po koju cenu. Toliko je cene, da su lipovom medu sa Fruške gore zaštitili geografsko
poreklo.Za to, kako kažu, imaju odličan razlog. U lipovom medu sa Fruške gore, kako objašnjava Milanka Vorgić, čiji je porodični
kamion sa košnicama već nekoliko dana parkiran na proplanku, pored puta koji od Beočina vodi prema Sremskoj Mitrovici,
sadržaj nektara sa ovog drveta dostiže i 93 odsto.

- Da bi med bio lipov, on, prema pravilima treba da sadrži 65 odsto nektara lipe - precizira Vorgićeva. - U medu sa Fruške gore,
nektara lipe ima i do 30 odsto više, pa je sasvim jasno zašto je Društvo pčelara "Jovan Živanović", uz podršku EU, ali i naših
vlasti lani zaštitilo geografsko poreklo ovog meda.

Pčelarima, međutim, podseća Vorgićeva, prošla godina nije "išla naruku". Kiša i hladno vreme pokvarili su lipovu pašu, pa je
oznaku geografskog porekla dobio med samo dva pčelara.

- Srećom ova godina je mnogo bolja, pa je u postupak ušlo 26 pčelara - zadovoljna je Vorgićeva.- Imali smo, istina, i sada kišnih
i hladnih dana, ali, dobra pčelinja društva sakupila su po 20 kila nektara, a to je uslov da bi se dobila zaštita porekla. Sam
postupak, inače, košta nas 54.000 dinara po pčelinjaku, ali, verujemo da će nam deo novca država nadoknaditi. Verujemo da će
analize, koje rade stručnjaci Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, sa departmana za biologiju, biti u redu, i da će naš
med dobiti markice...

CENA

LIPOV med, sa markicom koja označava njegovo geografsko poreklo, kako navodi Vorgićeva, prodaje se za 1.200 dinara po
kilogramu. Bagremov med košta od 900 do 1.000 dinara, šumski je 1.000 dinara, a livadski se nudi po ceni od 700 do 800
dinara.
 --------------------------------------------------------------------------

Delovi košnica
ZBEG;
1.

Standardni zbeg ili poklopna daska, služi za pokrivanje medišta i sastoji se od 4

rubne lajsne od drveta i horizontalne pregrade izrađene od lesonita, sa otvorom ...

Miljko Sljivic Dodavanje medista na

bagremovoj pasi
мај 5, 2017.
U tehnologiji pčelarenja prvi važan period kroz koje pčele prolaze na putu prema paši je
prezimljavanje.Dobro prezimljavanje je startna osnova za dobar prolećni razvoj. Znači posle
prezimljavanja sledeći period je dobar prolećni razvoj kako bi pčele što je moguće brojčano
jače odnosno spremnije dočekale pašu. Na kraju, posle dobrog prolećnog razvoja, dodje paša
koju treba iskoristiti. Ako su pašni i vremenski uslovi dobri a društva jaka pčelaru ostaje da
odradi još nekoliko poslova kako bi košnice bile pune meda. Ti poslovi su sledeći:
obezbedjenje dobre ventilacije u košnici, obezbedjenje mira na pčelinjaku, prema potrebi
ograničiti maticu i blagovremeno dodavanje medišnih nastavaka.
Obezbedjenjem dobre ventilacije olakšava se isparavanje vode iz nektara i sprečava
pojavanagona za rojenjem. Iz tog razloga neophodno je leta širom otvoriti pomeranjem
letvica, otvoriti pomoćna leta, obezbediti ventilaciju preko zbega i slično. Za vreme
bagremove paše otvaranje košnica svesti na najnužniju meru i upotrebu dimilice samo u
krajnjoj nuždi. Sve radove koje treba obaviti u toku bagremove paše kao i dodavanje medišta
( ja ću upotrebljavati izraz „medište“ umesto „nastavka“ i „polunastavka“ a pčelari prema tipu
košnice odradiće jedno ili drugo ) treba obaviti predveče. Na taj način poremećeni mir u
košnici se preko noći vraća i pčele sledećeg dana nastavljaju sa radom. Svako uznemiravanje
u toku paše bitno remeti rad pčela, dezorganizuje ih i time im uzima dragoceno vreme za rad.
U bagremovoj paši matica se po pravilu ne ograničava jer se radi o jakoj paši gde pčele same
ograničavaju maticu jakim unosom a ako je pčelinjak na mestu (području ) gde je bagremova
paša nešto slabija onda je poželjno ograničavanje matice da ne bi bilo mnogo legla a malo
meda. Da bi bagremova kratka i jaka paša bila maksimalno iskorištena neophodno je
blagovremeno dodavati medišta odnosno proširiti prostor u košnici pre svega za skladištenje
meda. Da bi dobijeni med bio sortno čist iz medišta treba iscediti sav sakupljeni med od voća
i uljane repice. Time smanjujemo rizik da nam se u medu
pojavi antibiotik poreklom od prskanja voća, voćara neznalice.
Proširivanje prostora u košnici omogućava pčelama smeštaj nektara, njegovu preradu u med i
skladištenje. Proširivanjem prostora rasterećuje se naseljenost košnice i pčele postaju radno
angažovanije što doprinosi preventivnom suzbijanju nagona za rojenjem. Ne sme se zakasniti
sa proširivanjem prostora u košnici, jer pčele će donositi nektar samo ako imaju mesto gde će
ga skladištiti. Pčelama uvek treba više mesta za skladištenje nektara od prostora koji je
potreban za skladištenje meda čije cedjenje se očekuje. Ovo je u pčelarstvu poznato
kao „fenomen praznog prostora“. Razlog ovakvoj potrebi je velika količina vode u nektaru
koji donose pčele. Takav uneti nektar pre ili posle invertovanja pčele odlažu u tanke slojeve u
više ćelija kako bi ispario višak vode. Slavko Jakovljević je nekada preko Radio Beograda
subotom ujutru često govorio ,,veliki prostor u košnici pri jakom unosu deluje izrazito
stimulativno“. U Knjizi „Pčelarstvo i ekonomika pčelarenja“ od Branka Reljića citirane su
izjave poput „Bolje je suvišan nastavak nego nedostatak jednog rama“ kao i „Ako med pada
kao kiša, onda kante treba namestiti tako da u njih pada“. Znači onda kada ima meda treba
blagovremeno i dovoljno dodati medišta. Nedostatak prostora destimuliše pčele za sakupljanje
nektara i društvo teži rojenju. Neblagovremeno proširivanje prostora smanjuje prinos, jer
pčele nemaju prostor za smeštaj donetog nektara. Svakim kašnjenjem nektar koji je trebao da
bude sakupljen i skladišten odlazi u nepovrat.
Prostor u košnici treba proširiti kada pčele zaposedaju unutrašnju stranu zadnjeg rama u
plodištu, kada se ramovi bele od novog voska i kada se očekuje veći unos, odnosno jača paša.
Često se medišta moraju dodavati za voćnu pašu i uljanu repicu a obavezno za bagremovu
pašu. Ramove u dodatim medištima treba blago
poprskati vodom bez obzira da li su izgradjeni ili satne osnove. Ako su ramovi bili
sumporisani protiv voskovnog moljca, onda ih treba oprati tj. napuniti vodom i centrifugirati.
Ako poranimo u proširivanju, štete mogu imati samo slaba društva i to ako po proširivanju
naglo zahladni. Kod jakih društava štete od ranijeg proširivanja neće biti.
Ako su pčelari u dilemi „proširiti ili ne“, što se javlja kod pčelara koji imaju pčele daleko od
mesta stanovanja, onda dilemu treba rešiti na sledeći način. Foliju koja je ranije postavljena
preko satonoša povući nekoliko santimetara unazad i na nju postaviti medište. Na taj način
folija održava mikroklimu u plodištu a istovremeno prolaz omogućava pčelama skladištenje
meda u medišni deo ako se za to ukaže potreba.
Na početku paše prva tela se dodaju sa izgradjenim saćem a tek kad paša ozbiljnije krene
treba dodavati medišta sa ramovima od kojih su delimično satne osnove. Pčele satne osnove
bolje izgradjuju ako su bliže plodištu što znači da kad pčele budu zapljusnule med po
ramovima dodatog medišta, takvo medišto treba podići i podbaciti novo prazno. Podbacivanje
se vrši u prvoj polovini paše odnosno kad dnevni unos raste. Ako se podbacivanje vrši u
periodu kad paša staje, odnosno dnevni unos pada, onda se može desiti preveliko rasturanje
meda po ramovima što odlaže i otežava cedjenje. Imajući u vidu da je bagremova paša jaka
paša sa velikim dnevnim unosom, pčelarima se savetuje da u svakom trenutku imaju
postavljeno po jedno prazno medište u svakom trenutku paše, jer kod velikih dnevnih unosa
koji mogu biti i do 12 kilograma ( lični rekord 12,1 kilogram ), pčele će za dan napuniti
celoišno telo.
Medišta se mogu dodavati odjednom ili postepeno. Ako se dodaju odjednom nema nikakve
smetnje da se vrši povremeno podbacivanje medišta prema potrebi i prema unosu. Dodavanje
više medišta sa izgradjenim saćem deluje stimulativno na veće angažovanje pčela u
sakupljanju nektara. Dr. Tomas Rinderer direktor Federalnog centra za genetiku i selekciju
pčela iz Baton Rouge-a ( SAD ) je ispitivao: ,,Prostor u košnici i produktivnost pčelinjeg
društva“.. Za ovu priliku citiraću delić predavanja ,,Formirane su dve grupe pčelinjih društava
približne jačine. Jedina razlika izmedju grupa bila je u broju nastavaka sa praznim saćem.
Jedna grupa je imala 2 nastavka, a druga 4 nastavka za med. Paša je trajala 10 dana i grupa sa
više prostora, odnosno praznih okvira, sakupila je u proseku 51 kg meda, a druga grupa sa
manje prostora u proseku 36 kg meda. Razlika je više nego očigledna. Da bi se proverili ovi
rezultati grupe su izmenjale svoje uloge, samo na drugoj lokaciji uz kraću pašu. Opet su
društva sa manje prostora sakupila manje meda“. Pčelari bi svakao želeli da imaju stav o
dodavanju medišta pa ću citirati iz navedenog članka u Pčelaru sledeće „Broj nastavaka treba
da bude podešen prema broju i intenzitetu očekivane paše. Nastavke treba treba dodati
odjedanput. U našim uslovima to bi trebalo da budu 2-3 nastavka na LR preko plodišta, a kod
DB 3-4 polunastavaka“.
Medišta se mogu dodavati sa razredjenim ramovima. To praktično znači da u medište
dodajemo po 1 ili eventualno 2 rama manje nego što bi objektivno moglo da stane u medište.
Na taj način prazan prostor koji se javlja vadjenjem 1 ili 2 rama rasporediće se na ostale
ramove. Pčele će ostale ramove produbiti i u njih staviti med.
Znači u jednom medištu broj ulica je manji što znači prazan prostor je manji pa više staje
meda. Prednost razredjenih ramova su:
Dobija se više voska i više meda po jednom telu.
Za istu količinu meda angažujemo manje medišta i manje okvira što smanjuje rad na
otklapanju saća i broju upotrebe centrifuge.
U tako proredjene ćelije matica neće da polaže jaja, pa neće prelaziti u medište te nam ne
treba matična rešetka.
Mladim pčelama pružena jemogućnost lučenja voska i na taj način omogućujee rad mladim
pčelama i sprečava ulazak u rojno stanje.
Negativna strana može da bude sporije zrenje meda zbog lošije ventilacije koja je posledica
razredjenih ramova. Ventilacija bi bila još lošija ako bi neko u medište postavio ukrštene
ramove pod uglom od 90 stepeni. Ako se satne osnove dodaju kao razređeni ramovi ( 10
umesto 12 i slično ) dešava se da pčele zbog velikog rastojanja između satnih osnova ne
prihvate da grade na satnim osnovama već grade zaperke između satnih osnova. Iz tog razloga
za izgradnju saća sa produbljenim ćelijama treba koristiti saće sa normalno izgrađenim
ćelijama.
Kod dodavanja satnih osnova u medište treba voditi računa i ne dodavati medište puno satnih
osnova naročito ne na početku paše. Mnogo je bolje sa početkom paše dodavati izgrađeno
saće a kad paša krene i bude unosa onda dodavati satne osnove i to mešanjem sa izgrađenim
saćem kako to pčelari kažu „filovano saće“. Ako se meša izgradjeno saće sa satnim
osnovama, dešava se da su na izgrađenom saću produbljene ćelije a na satnoj osnovi plitke
ćelije što pak ništa ne smeta i u sledećoj paši biće sve uredu. Pčele za izgradnju saća troše
med i cvetni prah pa je neophodno da za pašu imamo izgrađeno saće ali kako pčele imaju
potrebu i za lučenjem voska neće doći do smanjenja prinosa ( a nephodno je ) za pašu u
medište dodavati i satne osnove radi izgradnje. Pčelari početnici obično za pašu nemaju
izgrađeno saće pa dodaju satne osnove u medište. Sam prelazak iz plodišta u medište na satne
osnove pčele teško prihvataju i može doći do rojenja a da ne predju u medište. Iz tog razloga
potrebno je pčele „prevariti“ i naterati ih da predju. Ovo se može uraditi, tako što se medišni
ram dodaje u plodište ranije i posle izgradnje premestiti ga u medište i tako naterati pčele da
pređu u medište. Drugi način je da se jedan plodišni ram izvadi iz plodišta i stavi u medište
nakoliko dana ( može i u polumedište pa neka deo visi u plodištu ), a kada pčele pređu da
grade na susedne ramove u medištu, plodišni ram posle isecanja dela građevnjaka vratiti u
plodište. Kod košnica sa istom veličinom rama nema ovog problema ali treba voditi računa da
med iz plodišta ne dospe za cedjenje.
Kontakt/ Globoder, Kruševac, Srbija tel.037/681-126 Mob.063/8093-065
miljko_sljivic@yahoo.com
Zahvaljujemo se autoru za ovaj divan tekst!

Ovde mozete pogledati film sa YouTube na nasem jeziku o GM hrani!Zaista vredi

pogledati!

Filatelija i pcelarstvo