Glavni Rudarski Projekt PDF

Glavni rudarski projekat eksploatacije krečnjaka površinskog kopa „Kaona“ kod Kučeva
Glavni rudarski project eksploatacije krečnjaka

površinskog kopa “Kaona” kod Kučeva
Beograd,2008 god
____________________________________________________________
Autori:Mirko Maksimović,dipl.ing.rud i Zoran Radulović,dipl.ing rud.
1
Sadržaj:
1. Podaci o ležištu vrsta , kvalitet i količina mineralne sirovine ................................4
1.1. Lokacija ležišta i eksploatacionog polja ...............................................................7
1.2. Istraživanje ležišta i način okonturenja .................................................................8
1.2.1. Istražno bušenje .......................................................................................................9
1.3. Oprobavanje ........................................................................................................10
1.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanja ....................................................................10
1.5. Fizičko-mehanička i tehnička ispitivanja............................................................14
1.6. Čvrstoća kamena na pritisak ...............................................................................17
1.6.1. Čvrstoća kamena na pritisak u suvom stanju.........................................................17
1.6.2. Čvrstoća kamena na pritisak u vodozasićenom stanju ..........................................18
1.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema „Beme“-u.................................19
1.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i šupljinama..............................................19
1.6.5. Poroznost kamena..................................................................................................20
1.6.6. Upijanje vode.........................................................................................................21
1.6.7. Sadržaj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu............................................................22
1.6.8. Mišljenje o podobnosti upotrebe krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena .23
1.7. Rezultati hemijskih analiza krečnjaka.................................................................23
1.8. RUDARSKO-GEOLOŠKI DEO ........................................................................27
1.8.1. Geološka građa ležišta ...........................................................................................27
1.9. Veličina i oblik ležišta.........................................................................................35
1.10. Geneza ležišta......................................................................................................36
1.11. Tektonski sklop ...................................................................................................36
1.12. Hidrogeološke karakteristike ležišta ...................................................................37
1.13. Inženjersko geološke karakteristike ležišta .........................................................38
1.14. Hidrografija područja ..........................................................................................38
1.15. Meteorološke prilike ...........................................................................................39
1.16. Podaci o postojećim rudarskim radovima ...........................................................39
2. KONCEPCIJA EKSPLOATACIJE I PRERADE KREČNJAKA KAO
TEHNIČKOG GRAĐEVINSKOG KAMENA...................................................................40
2.1. Analiza koncepcije eksploatacije i prerade krečnjaka ........................................41
2.1.1. Lokalno-logistički uslovi u okruženju ležišta........................................................42
2.1.2. Morfološko-geološki uslovi...................................................................................42
2.1.3. Rudarsko-tehnološki uslovi ...................................................................................42
2.1.4. Ekološki faktori .....................................................................................................43
2.1.5. Ekonomsko-komercijalni aspekt ...........................................................................43
2.2. Osnovna koncepcija eksploatacije i prerade krečnjaka.......................................44
2.2.1. Sistem eksploatacije krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena ....................44
2.3. ANALIZA STABILNOSTI KOSINA POVRŠINSKOG KOPA .......................47
Rezultati analize stabilnosti.............................................................................................52
2.4. OGRANIČENJE POVRŠINSKOG KOPA ........................................................52
2.5. Faze rada površinskog kopa ................................................................................55
2.5.1. Razvoj površinskog kopa po planu i dubini ..........................................................58
2.5.2. Eksploatacioni kapacitet i period rada površinskog kopa......................................58
____________________________________________________________
2
2.6. Sistem eksploatacije sa tehničkim opisom ..........................................................60

2.6.1. Eksploatacija krečnjaka .........................................................................................60
2.6.2. Bušenje i miniranje krečnjaka ...............................................................................61
2.6.3. Utovar krečnjaka i jalovine....................................................................................64
2.6.4. Transport krečnjaka ...............................................................................................65
2.7. Tehnički opis prerade krečnjaka .........................................................................65
2.7.1. Dimenzionisanje potrebne radne površine za mobilno drobilično postrojenje .....69
2.7.2. Potrebna površina za kompletnu opremu ..............................................................70
2.8. Uslovi koje objekti otvaranja, postrojenja i uređaji u tehnološkom procesu treba da
ispune .............................................................................................................................71
2.8.1. Pristupni put od železničkog nadvožnjaka do platoa na k 180 ..............................71
2.8.2. Glavni transportni put na površinskom kopu.........................................................72
2.8.3. Radni plato ( k 180 m) površinskog kopa..............................................................72
2.8.4. Radni plato i etaža k 270 za mobilno postrojenje prerade krečnjaka ....................72
2.8.5. Etaža 270,0 m ........................................................................................................73
2.9. Obračun masa u ograničenom površinskom kopu i odlagalištu sa otkopnim
gubicima ..........................................................................................................................73
2.9.1. Obračun masa krečnjaka........................................................................................73
2.9.2. Obračun masa jalovine ..........................................................................................74
2.10. Kalendarski plan rudarskih radova......................................................................75
2.11. Dinamički plan razvoja rudarskih radova na površinskom kopu........................75
2.12. Oprema površinskog kopa...................................................................................76
2.12.1. Izbor osnovne opreme............................................................................................76
3. Tehnologija eksploatacije i tehnološke operacije ..................................................78
3.1. Kapacitet površinskog kopa ................................................................................78
3.1.1. Tehničke karakteristike osnovne opreme za ekspolataciju....................................79
3.2. Proračun kapaciteta opreme površinskog kopa...................................................98
3.2.1. Odvodnjavanje površinskog kopa........................................................................100
3.3. Tehnički opis snabdevanja pogonskom energijom ...........................................100
3.4. Tehnički opis snabdevanja tehničkom i pitkom vodom....................................101
3.5. Tehnički opis remonta i održavanja opreme .....................................................101
3.6. Tehnički opis signalizacije i automatizacije (informacioni upravljački sistem)102
3.7. Tehnički opis zaštite atmosfere .........................................................................102
3.7.1. Zaštita vazduha ....................................................................................................102
3.8. Tehnički opis rekultivacije................................................................................104
3.8.1. Tehnička rekultivacija .........................................................................................105
3.8.2. Biološka rekultivacija ..........................................................................................106
3.8.3. Ukupni troškovi rekultivacionih radova ..............................................................108
3.9. Tehnički opis odlaganja jalovine ......................................................................109
3.10. Tehnički opis prerade krečnjaka .......................................................................109
3.10.1. Koncepcijsko rešenje ...........................................................................................109
3.11. Oprema za preradu krečnjaka............................................................................112
3.11.1. Oprema za preradu krečnjaka do kapaciteta od 250 000 t/god............................113
3.12. Kapacitet mobilnog postrojenja za preradu krečnjaka ......................................115
____________________________________________________________
3
1. Podaci o ležištu vrsta , kvalitet i količina mineralne sirovine

Mineralna sirovina u ležištu je izgrađena od kristalastog do mikrokristalastog
kalcita,ostataka organizama,fino dispergovane organske materije sa pojavom limonita,ređe
zrna kvarca i minerala gline,mineralna sirovina je definisana kao krečnjak.
Krečnjak iz ležišta “Kaona” ispunjava kvalitet kao tehničko-građevinski kamen za
primenu:
- u izradi donjih nosećih mehanički stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznih
konstrukcija (SRPS U.E9.020/66)
- donjih nosećih mehanički stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznih
konstrukcija (SRPS U.E9.020/66);
- donjih nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po
vrućem postupku (SRPS U.E9.028/80);
- gornjih nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po
vrućem postupku na putevima svih saobraćajnih grupa saobraćajnog opterećenja
(SRPS U.E9.021/86);
- donjih slojeva cement-betonskih kolovoznih ploča (SRPS U.E3.020/87);
- cement-betona (masivnog, armiranog i prednapregnutog) koji nisu izloženi habanju i
eroziji (SRPS B.B2.009/86);
- lomljenog kamena - neobrađenog, poluobrađenog i obrađenog za sva zidanja u
niskogranji (podzide, portali, i kosine) i visokogradnja (zgradarstvu);
- hidrotehničkog građevinskog kamena - lomljenog, poluobrađenog i obrađenog
- za izradu obaloutvrda, vodotokova, svih vrsta hidrotehničkih objekata, gabona, fašina
i dr.
Laboratorijska ispitivanja krečnjaka kao kalcijum karbonatne sirovine pokazala su da ima
upotrebu:
- u metalurgiji,za II klasu kvaliteta;(SRPS B.B6.011) i (MKS-NS-I/201),
- u livačkoj industriji,za II klasu kvaliteta; (SRPS B.B6.012)
- u industriji mineralnih đubriva,
- u industriji cementa,
- za desilfurizaciju gasa,
- za kalcifikaciju kiselih zemljišta i
- u industriji stočne krede ,za industriju boja i lakova svih klasa može se upotrebiti
selektivnim otkopavanjem (SRPS B.B6.013 i SRPS B.B6.032)
Tabela 1. Kvalitet krečnjaka kao karbonatne sirovine

CaO MgO SiO2 Fe2O3 Al2O3 P2O5 Hg Cr Pb S Cu Petrogr.
% % % % % µg/kg µg/kg µg/kg % g/kg odredba
%
51,68 1,06 0,57 0,42 0,9 0,025 11,65 36 70 0,04 6,85 krečnjak
Obzirom da se preduzeće bavi putogradnjom, za osnovnu delatnost od značaja su rezultati

fizičko-mehaničkih,tehničkih i petrografskih svojstava. Najznačajnija svojstva su prikazana u
tabeli 2.
Tabela 2. Kvalitet krečnjaka kao tehničko-građevinski kamena
____________________________________________________________
4
R.B. Tehničke karakteristike kamena Jedinica Vrednost Petrografska odredba

1 2 3 4
1 Čvrstoća na pritisak
-u suvom stanju 133
-u vodozasićenom stanju MPa 115
-posle mraza 157
2 Otpornost na habanje(Beme) cm3/50cm 14,72
2
3 Zapreminska masa bez pora t/m3 2,71
4 Zapreminska masa sa porama t/m3 2,69 krečnjak
5 Koeficijent zapreminske mase 0,99
6 Poroznost % 0,92
7 Upijanje vode % 0,17
8 Postojanost na mraz postojan
9 Sadržaj hlorida % 0,006
10 Sadržaj sulfida % ne sadrži
11 Sadržaj sulfata % 0,01
Količine mineralne sirovine utvrđene su Elaboratom o rezervama krečnjaka kao tehničkog-

građevinskog kamena u ležištu”Kaona” kod Kučeva,sa stanjem na dan 31.12 2007 godine.
Bilansne rezerve krečnjaka”B + C1” kategorije,kao tehničko-građevinskog kamena date su u
tabeli 3.
Tabela 3. Bilansne rezerve krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena

Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m3) Rezerve (t)
1 2 3
1 “B” 1 814 195 4 880 185
2 “C1” 1 588 520 4 273 119
3 UKUPNO B+C1 3 402 715 9 153 304
Bilansne rezerve krečnjaka “B+C1” kategorije sa upotrebom kao karbonatnih sirovina

date su u tabeli 4
Tabela 4. Bilansne rezerve krečnjaka kao karbonatne sirovine u ležištu”Kaona”
Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m3) Rezerve(t)

1 2 3
1 “B” 1 185 440 3 188 834
2 “C1” 1 011 054 2 719 735
3 UKUPNO B+C1 2 196 494 5 908 569
____________________________________________________________
5
____________________________________________________________
6
1.1. Lokacija ležišta i eksploatacionog polja

Ležište “Kaona”se nalazi 3 km severoistočno od naselja Kaona i 4 km
severozapadno od Kučeva.Proteže se po jugozapadnim obroncima Golubačkih
planina,na apsolutnoj nadmorskoj visini između 150-270 mnv.(Slika br.1)
Slika 1 - Karta komunikacija
Administrativno pripada opštini Kučevo. Krečnjački masiv”Kaona” deli sa USS-

STEEL-om-Smederevo,pri čemu manji deo ležišta pripada Preduzeću za puteve Požarevac.
____________________________________________________________
7
Geografski položaj lokaliteta se može oceniti kao povoljan jer se nalazi na važnim
saobraćajnim pravcima:drumskom,železničkom a i Dunav nije mnogo udaljen za
angažovanje rečnog saobraćaja.Od sedišta preduzeća u Požarevcu,lokalitet je udaljen oko 50
km.
Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Srbije donelo je rešenje br. 310-02-0562/2008-06
kojim se odobrava Preduzeću za puteve Požarevac eksploatacija krečnjaka kao tehničko-
građevinskog kamena u okviru eksploatacionog polja “Kaona” ograničenog sa prelomnim
tačkama datim u tabeli 5:
Tabela 5. Koordinate prelomnih tačaka eksploatacionog polja Kaona

Tačka
Y X
broj
T-1 7 551 900 4 927 900
T-2 7 552 000 4 927 600
T-3 7 552 000 4 927 100
T-4 7 551 700 4 927 000
T-5 7 551 350 4 927 400
T-6 7 551 300 4 927 700
T-7 7 551 600 4 927 900
Eksploataciono polje se nalazi neposredno uz železničku prugu Beograd-Bor a

ranžirna i putnička stanica se faktički nalaze na granici eksploatacionog polja (prilog.br.1).
To je velika pogodnost za Preduzeće za puteve da viškove proizvodnje prodaje na
tržištu, jer se transport kamenog agregata,može organizovati do velikih potrošača u
Srbiji,kada tržište to zahteva i površinski kop poveća adekvatno tome kapacitet .
1.2. Istraživanje ležišta i način okonturenja

Ležište krečnjaka Kaona je istraženo na osnovu odobrenog Projekta detaljnih
geoloških istraživanja(GEOSTIM-Beograd,2006 god.).
Na geološkom planu ležišta razmere 1:1 000 (prilog br.2) prikazani su sintetizovani
rezultati detaljnih geoloških istraživanja i izvedenih istražnih radova na osnovu kojih su
dobijeni relevantni podaci o rasprostranjenju krečnjaka,padu i pružanju slojeva,tektonskom
sklopu,odnosu sa okolnim stenama i drugi podaci neophodni za utvrđivanje geološke građe
ležišta, i proračun rezervi
Kao što se vidi sa geološkog plana (prilog br. 2 ), istražni teren je manjim delom
pokriven,krečnjak je otkriven na površini terena u centralnom,severnom i jugozapadnom delu
ležišta.
Prilikom izrade geološke karte,uzete su probe za fizičko-
mehanička,tehnička,mineraloško-petrografska i hemijska ispitivanja krečnjaka.
Geološkim kartiranjem utvrđeno je da ležište izgrađuju različito obojeni
krečnjaci,krem,sivi do svetlosivih i tamnosivih nijansi.
Krečnjaci su najvećim delom slojeviti ili bankoviti. Masivni krečnjaci se javljaju u
stilolitskom obliku.Duž međuslojnih ravni česte su tanke trake i proslojci,od nekoliko cm do
10-ak cm,limonitisanog,zaglinjenog i laporovitog materijala.
____________________________________________________________
8
Slojevi donjokrednih krečnjaka u konturi ležišta”Kaona”po pružanju su praćeni i

istraženi na celoj površini preko 6 ha.Po geometrijskim obeležjima,može se reći da
okonturena rudna masa krečnjaka,odnosno ležište ima oblik kvadra,spada u pločasta rudna
tela(ležišta)
Geološki radovi realizovani su na delu istražnog prostora,a obuhvatili su sledeće vrste
istraživanja:
- Instrumentalno geološko kartiranje ležišta u razmeri 1:1 000;
- Lociranje istražnih bušotina i mesta za uzimanje proba;
- Sistematsko litološko kartiranje jezgra bušotina,pristupnih puteva, otvorenih profila I
starih rudarskih radova.
- Oprobavanje jezgra istražnih bušotina,otvorenih profila i-uzimanje proba za
hemijska,mineraloško-petrografska i fizičko-mehanička ispitivanja.
1.2.1. Istražno bušenje

Istražno bušenje je bilo osnovni način istraživanja ležišta “Kaona”.U cilju prostornog
definisanja položaja i oblika rudnog tela,kao i proračuna rudnih rezervi,izbušeno je ukupno 4
istražne bušotine ukupne dužine 230,6 m.
Izbušene četiri istražne bušotine imaju oznake: B-1/07,B-2/07,B-3/07,B-4/07.
Radi preglednosti u i 6 prikazani su osnovni podaci o istražnim bušotinama,debljini
jalovine, debljini korisne mineralne sirovine kao T.G.K i kao karbonatnih punila:
Tabela 6. Osnovni elementi istražnih bušotina zaTGK

R.B. Oznaka Azimut Ugao Dubina Debljina Deb.kreč. Koordinate
buš. bušenja buš. bušenja jalovine kao TGK
(o ) (o ) (m) (m) (m) Y X Z
1 2 3 4 5 6 7 8
1 B-1/07 86 50 80,4 0 61,58 7 550 942,75 4 927 638,52 215,13
2 B-2/07 90 84,6 3,5 30,50 7 551 141,87 4 927 660,21 246,45
3 B-3/07 90 42,3 0 42,30 7 551 102,76 4 927 491,97 221,63
4 B-4/07 93 70 20,6 0 19,38 7 550 900 4 927 500 179,30
Tabela 7. Osnovni elementi istražnih bušotina za karbonatna punila

R.B Oznaka Azimut Ugao Dubina Debljina Deb.kreč. Koordinate
buš. bušenja bušenja bušenja jalovine kao karb.
(o ) (o ) (m) (m) (m) Y X Z
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1 B-1/07 86 50 80,4 0 61,58 7 550 942,75 4 927 638,52 215,13
2 B-3/07 90 42,3 0 32,0 7 551 102,76 4 927 491,97 221,63
3 B-4/07 93 70 20,6 0 19,38 7 550 900 4 927 500 179,30
____________________________________________________________
9
1.3. Oprobavanje
Oprobavanje u ležištu “Kaona”vršeno je radi utvrđivanja kvaliteta sirovine i
mogućnosti njene upotrebe.Uzorkovanje je vršeno za hemijska,mineraloško-
petrografska,fizičko-mehanička i tehnička ispitivanja.
Za hemijska ispitivanja uzimane su pojedinačne probe od jezgra istražnih
bušotina sa otvorenih profila etaže i sa otvorenih izdanaka i na ležištu tačkastom metodom.
Ukupno je uzeto 116 proba za delimična hemijska ispitivanja.Kompletna
hemijska ispitivanja vršena su na kompozitnim probama koje su pravljene posle delimičnih
hemijskih ispitivanja pojedinih rudnih intervala.Kompletna hemijska ispitivanja izvršena su
na 17 kompozitnih proba.
Za mineraloško-petrografska ispitivanja uzeto je 8 uzoraka od jezgra istražnih
bušotina,sa izdanaka i otvorenih profila 5,tačkastom metodom oprobavanja.
Za utvrđivanje fizičko.mehaničkih i tehničkih osobina stena,probe su uzimane od
jezgra bušotine,sa otvorenih profila starih radova i sa izdanaka. Za delimične analize uzimana
su jezgra u interval od 2 m.Sa etaža,probe su uzimane iz kvadra(3 kocke,dimenzija 18x18x18
cm).Za utvrđivanje fizičko-mehaničkih i tehnoloških svojstava je uzeto 11 proba za delimična
i 4 probe za kompletna ispitivanja.
1.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanja

Ispitivanja kvaliteta sirovine su vršena kontinuirano u skladu sa napredovanjem
geoloških istraživanja i ukupno je urađeno:
- 11 delimičnih fizičko-mehaničkih analiza,
- 4 kompletne fizičko-mehaničke analize,
- 13 mineraloško-petrografskih analiza
- 116 delimičnih hemijskih analiza(CaO,MgO,GŽ) i
- 17 kompletnih hemijskih analiza,
- 1 geomehanička analiza
Određivanja kvaliteta krečnjaka kao karbonatne sirovine,izvršeno je za

određivanje:
a) Hemijskih svojstava
- delimične hemijske analize(na pojedinačnim probama)
- kompletne hemijske analize(na kompozitnim probama)
b) Mineraloško-petrografska determinacija
Mineraloško-petrografska ispitivanja rađena su u sklopu proučavanja tehničkih

svojstava krečnjaka, pri izradi geološke karte ležišta i istražnom bušenju. Terenskim
oskultacijama utvrđen je makroskopski izgled stena i tekstura, a mikroskopskim analizama
utvrđen je mineraloški sastav, oblik zrna, uklopci, i struktura stene. Detaljan opis
mineraloško-petrografskih ispitivanja dat je u dokumentacionom materijalu.Mineraloško-
petrografska ispitivanja rađena su na 13 uzoraka uzetih od jezgra istražnih bušotina i sa
otvorenih profilaKrečnjak iz ležišta „Kaona“ ima sledeće mineraloško-petrografske
karakteristike:
____________________________________________________________
10
Makrosopski izgled ukazuje da je stena krem-sive do tamno sive boje. Masivne

je do ređe brečaste teksture koja se ogleda u prisustvu fragmenata nepravilnih uglastih oblika
takođe vezanih karbonatnim materijalom. U većoj ili manjoj meri stena je ispresecana
mikroprslinama zapunjenim kristalastim kalcitom bele boje sa primesama glinovito-
gvožđevitog materijala. Prelom stene je nepravilan do školjkast sa finohrapavim prelomnim
površinama i oštrim ivicama loma.
Stena burno reaguje na 3% hlorovodoničnu kiselinu.
Mikroskopski sastav stene ukazuje na krečnjak koji je pretežno izgrađen od
celih i polomljenih fosilnih ostataka koji leže u mikrokristalastoj karbonatnoj osnovi sa
prisustvom organske materije. Fino dispergovani organski materijal direktno utiče na
intenzitet boje kamena koja je krem-svetlo siva, siva do tamnosiva.
Fosilni ostaci su različitih veličina i oblika i predstavljeni su različitim
mikrofosilnim ostacima ljuštura, mikritskog sastava.
U masi stene zapažaju se mikropukotine i prsline čiju zapunu čini sekundarni
krupni kristalasti kalcit.
Prema strukturnim i teksturnim karakteristikama u ispitanoj stenskoj masi
preovlađuju mikrokristalaste strukture, masivne teksture.
Na osnovu mineraloško-petrografskih ispitivanja, utvrđeno je da su subsprudni
krečnjaci formirani u plitkom i toplom epikontinentalnom moru daleko od obale, ili na
karbonatnoj paraplatformi odvojenoj vodama dubokog mora od kontinenta. Krečnjaci su
alohemi sedimenti, nastali sedimentacijom odlomaka krečnjačkih ljuštura, spikula i čestica
makro i mikro fosila u karbonatnom mulju. Veoma retka laminacija i odnos intraklasta i
sparikalcita prema mikritskoj osnovi i cementu ukazuje na sedimentaciju izvršenu pod
snažnim uticajem talasa koji su razarali sprud i transportovali i sitnili karbonatne čestice.
Česti intraklasti poluzaobljeni izgrađeni od mikrita sa vrlo malo sparikalcita umetnutih u
nekonsolidovan mikritski mulj ukazuju na pretaložavanje i submarinsku eroziju izazvanu
talasima i morskim strujama. U basenu visoke energije nastali su masivni i bankoviti
krečnjaci. Neizmenjeni režim sedimentacije trajao je od gornje jure (J 3) do gornjih katova
donje krede (K13,4) skoro 60 mil. godina, čime se može objasniti relativno mala i redukovana
debljina krečnjaka od 300-400 m. Sadržaj muljevite mikritske komponente opada idući od
podinskog ka krovinskom delu ležišta. Takođe i sadržaj nekarbonatnih čestica opada u istom
smeru. Nekarbonatna materija prisutna je samo u osnovnoj masi ili cementu. Mikroskopski su
konstatovani hidroliskuni, limoniti, verovatno getiti i neidentifikovana zrna oksidisanih
metaličnih minerala. Kvarc je zapažen isključivo u tragovima, pri čemu je veličina zrna
mikrometarska. Opalska silicija nije registrovana. Nekarbonatna materija, verovatno je,
eolski prineta, poreklom sa kopna ili je prineta u basen kao vulkanska prašina.
Boja svih krečnjaka je primarnog porekla. Promene boje krečnjaka su najčešće
vrlo oštre i jasne, pri čemu u krečnjacima nema strukturno-teksturnih i facijalnih promena (sl.
br. 2 i 3)
____________________________________________________________
11
Slika 2. Sivo.krem krečnjak
Slika 3. Detalj“kontakta" sivo-krem i crvenog krečnjaka
Svi tipovi krečnjaka imaju dobro očuvane primarne sedimente i biogene

teksture.Krečnjaci su sveži, jedri i nisu pretrpeli značajne dijagenetske niti epidijagenetske
promene. Ni u jednom preparatu nije konstatovan dolomit, bilo kao primaran u klastima, niti
kao sekundaran u obliku dolosparita.
Opšti zaključak izvršenih ispitivanja je sledeći:
- krečnjaci se litifikovani muljevito-peskoviti karbonatni sedimenti, Jedina
štetna komponenta krečnjaka je glinoviti alumo-silikatni materijal i Fe-
oksidni pigment.
- nekarbonatne mineralne čestice, mikronskih veličina difuzno su rasute u
mikritskom mulju.
- amorfne silicije i dolomita nema, kvarc je konstatovan u količini znatno
ispod 0,01%.
- minerali gipsa i anhidrita nisu registrovani
- ležište pokazuje vertikalnu zonalnost kvaliteta.
____________________________________________________________
12
- mlađi krečnjaci su sa manje štetnih primesa,a kod starijih krečnjaka po

dubini je utvrđeno povećanje glinovite materije.
- mora se naglasiti da je delimično nerešeno pitanje mineralnog sastava
karbonatnog rezidijuma. Ukoliko iz prosečne hemijske analize odstranimo
94,37% supstance koja pripada kalcitu, ostaje 5,53% rezidijuma, čiji
hemijski sastav preveden na 100% materiju iznosi:
SiO2 MgO Al2O3 Na2O K2O  S P2O5

Fe2O3
10,3 19,17 16,27 8,14 0,27 7,59 0,87 4,23
Dati hemijski sastav trebao bi odgovarati određenom stehiometrijskom odnosu

prevashodno minerala glina, liskuna, oksida gvožđa i sulfida. Ti minerali imaju sopstvene
hemijske sastave:
Tabela 8. Hemijski sastav minerala

R.B Vrsta
SiO2 MgO Al2O3 Na2O K2O  S G.Ž.
minerala Fe2O3
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Kaolinit
46,5 - 39,5 - - - - 14,0
Halojzit
2 Smektit 38,9 3,0 33,1 3,0 8,0 2,0 - 12
3 Hidroliskun
Ilit 46,5 0,5 34,0 0,8 10,0 3,5 - 4,5
Muskovit
4 Sericit
37,0 8,0 18,0 1,0 9,0 23,0 - 3,0
Biotit
5 Getit - - - - - 85,0 - 10,0
6 Glaukonit 49,0 2,8 13,5 0,5 8,0 16,2 - 10,0
7 Pirit
- - - - - 50,6 49,4 -
Markasit
Hemijski sastav rezidijuma najpribližniji je hemijskom sastavu biotita i

glaukonita. Obzirom da nijedan od pomenutih minerala nije prisutan u krečnjacima, moguće
rešenje je smeša minerala kaolinita, halojzita, ilita, getita, pirita, ali i smektita, jer verovatno,
on jedini može biti donor MgO komponente. Buduća istraživanja trebala bi da odgovore na
ova pitanja.Mineralni sastav primesa u krečnjacima limitira i određuje kvalitet sirovine za
proizvodnju kreča, i krečnjaka za metalurgiju. Identična konstatacija može se izneti i za P2O5
komponentu koja do sada nije analizirana.
Na osnovu terenskog osmatranja, makroskopskog izgleda i mikroskopskog
sastava, stena u ležištu „Kaona“ pripada sedimentnom tipu, pretežno karbonatnog sastava i
definisana je kao krečnjak (biomikrit, intrabiomikrit, fosiloferni mikrit biomikrudit).
____________________________________________________________
13
Sa stanovišta mineraloško-petrografskog sastava, odnosno sa gledišta tehničke

petrografije, mineralnog sastava, strukture i teksture, krečnjaci u ležištu "Kaona" su povoljni
za upotrebu kao tehnički građevinski kamen i delimično kao karbonatna sirovina.
1.5. Fizičko-mehanička i tehnička ispitivanja

Utvrđene fizičko-mehaničke i tehničke karakteristike krečnjaka na lokalnosti
„Kaona“ utvrđene su delimičnim i kompletnim ispitivanjima. Ukupno je tokom istraživanja
uzeto 11 uzorka za delimična i 4 uzorka za kompletna ispitivanja.
Laboratorijska ispitivanja su obavljena prema metodama definisanim
standardima SRPS B.B8.003/86; SRPS B.B8.012/87; SRPS B.B8.010/80; SRPS
B.B8.002/89; SRPS B.B8.032/80; SRPS B.B8.015/84; SRPS B.B8.042/84 i SRPS
B.B8.045/78 .
Ocena kvaliteta i mogućnosti upotrebe agregata obavljena je prema zahtevima
standarda SRPS B.B2.009/86; SRPS U.E3.020/87; SRPS U.E9.028/80; SRPS U.E9.021/86;
SRPS U.E4.01490; SRPS U.E9.020/86i OPŠTIM i TEHNIČKIM USLOVIMA iz Licitacione
dokumentacije Republičke direkcije za puteve, R.3.1. - Donji noseći sloj od nevezanog
kamenog materijala 10/30/2003. god., SRPS U.E9.020; SRPS U.E9.024; Tender IEB N0
5/2002; Upustvo 331/2002; Tender EIB N0 6/2002.
Kompletna ispitivanja tehničkih svojstava krečnjaka kao tehničkog građevinskog
kamena vršena su na kompozitnim uzorcima , a obuhvatila su ispitivanja sledećih svojstava
kamena:
- SRPS B.B8.003: Mineraloško-petrografski sastav
- SRPS B.B8.012: Čvrstoća na pritisak (MPa)
- u suvom stanju
- u vodozasićenom stanju
- SRPS B.B8.015: Otpornost prema habanju struganjem po Böhme-u
(cm3/50 cm2)
- SRPS B.B8.032: Zapreminska masa - bez pora i šupljina (g/cm3)
- sa porama i šupljinama
- Poroznost (%)
- Koeficijent zapreminske mase
- SRPS B.B8.010: Upijanje vode (%)
- SRPS B.B8.002: Postojanost na dejstvo mraza (ras. Na2SO4)
- SRPS B.B8.042: Sadržaj - hlorida (%)
- Sadržaj sulfata (%)
- Sadržaj sulfida (%)
- Sadržaj hlorida (%).
Delimična ispitivanja vršena su na 11 uzoraka,pri čemu su dva uzorka sa
oznakom Fm-2 /B-2/07(30-50m) i Fm-2 /B-2/07(50-84m) zbog nepostojanosti na dejstvo
mraza, izuzeti iz prikaza srednjih vrednosti parametara fizičko-mehaničkih karakteristika
ispitivanog krečnjaka, a sirovina koja je reprezentovala ova dva uzorka nije uzeta kao
sirovina koja se može upotrebiti kao tehničko-građevinski kamen.
Delimična ispitivanja fizičko-mehaničkih karakteristika sirovine obuhvatila su
ispitivanja sledećih svojstava:
- SRPS B.B8.003: Mineraloško-petrografski sastav
____________________________________________________________
14
- SRPS B.B8.012: Čvrstoća na pritisak (MPa)

- u suvom stanju
- u vodozasićenom stanju
- SRPS B.B8.032: Zapreminska masa - bez pora i šupljina (g/cm3)
- Zapreminska masa sa porama i šupljinama
- Poroznost (%)
- Koeficijent zapreminske mase
-SRPS B.B8.002: Postojanost na dejstvo mraza (ras. Na2SO4)
-SRPS B.B8.015: Otpornost na habanje - Beme (cm3/50 cm2)
-SRPS B.B8.042 - Sadržaj hlorida, suflida i sulfata
-SRPS B.B8.10 - Upijanje vode.
____________________________________________________________
15
Vrednost rezultata tehničkih karakteristika kamena dati su u tabeli 9:
Tabela 9. Rezultati laboratorijskih ispitivanja kamena sa lokaliteta „Kaona“ kod Kučeva

K.A.N. 2007
587 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 023 024
srednja vrednost
Fm-10/B-4/07
Fm-11/B-4/07
Ffm-5/B-3/07
R.
Fm-1/B-2/07
Fm-4/B-3/07
Fm-6/B-1/07
Fm-7/B-1/07
Fm-8/B-1/07
Fm-9/B-1/07
kocka krem
kocka krem
TEHNIČKA SVOJSTVA
(20 - 42m)
kocka sivi
kocka sivi
(20-40 m)
(40-60 m)
(70-80 m)
(10-20 m)
(0-20- m)
(0-8,5 m)
(8-30 m)
(0-10 m)
B KAMENA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
1 SRPS B.B8.003
Mineraloško-petrografski
krečnjak krem i sive boje
sastav
SRPS B.B8.012
2 Čvrstoća na pritisak (MPa):
- u suvom stanju 90 119 126 118 116 93 102 131 129 145 158 191 212 133
-vodozasićenom stanju 59 91 118 88 103 74 84 107 119 138 140 182 198 115
- posle mraza - - - - - - - - - 133 139 170 186 157
3
SRPS B.B8.010
0,47 0,11 0,10 0,09 0,18 0,38 0,32 0,09 0,10 0,10 0,13 0,09 0,07 0,17
Upijanje vode (%)
4
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
postojan
SRPS B.B8.002
Postojanost na dejstvo mraza
(gubitak mase) (%)
5 SRPS B.B8.032
Zapremijska masa sa porama i 2,66 2,70 2,70 2,70 2,69 2,65 2,67 2,65 2,69 2,70 2,69 2,70 2,71 2.69
šupljinama (g/cm3)
6 SRPS B.B8.032
Zapreminska masa bez pora i 2,70 2,71 2,72 2,71 2,72 2,71 2,68 2,70 2,72 2,71 2,71 2,72 2,70 2,71
šupljina (g/cm3)
7 SRPS B.B8.032
1,5 0,4 0,7 0,4 1,1 2,2 0,4 1,9 1,1 0,4 0,7 0,7 0,4
Poroznost (%) 0,92
8
0,985
0,996
0,993
0,996
0,989
0,978
0,996
0,981
0,989
0,996
0,993
0,993
0,996
0,990
SRPS B.B8.032
Koeficijent zapremijske mase
9 SRPS B.B8.015
Otpornost na habanje - 18,3 15,3 14,6 15,5 15,6 15,0 14,2 17,7 14,0 14,7 13,5 10,9 12,0
14,72
Beme(cm3/50cm2)
10
SRPS B.B8.042
Sadržaj: (%)
- hlorida, Cl- - - - - - - - - - 0,005 0,007 0,007 0,006 0.006
- sulfida, S2- - - - - - - - - - - - - - -
- sulfata, SO3 - - - - - - - - - 0,02 0,01 0,01 0,01 0,01
11 SRPS B.B8.045
Otpornost na dinamičke udare
habanje trenjem - LosAngeles
(%)
gradacija
„B“ - 24,9 26,6 23,5 22,8 21,8 22,5 23,68
„C“- 21,4 22,9 19,0 19,0 19,5 19,5 20,22
____________________________________________________________
16
1.6. Čvrstoća kamena na pritisak

Čvrstoća kamena u mehaničkom smislu može se definisati kao svojstvo koje
karakteriše njegovu sposobnost da se odupre delovanju spoljnih sila koje teže da izazovu
razarajuću deformaciju.
Čvrstoća na pritisak je ispitana prema standardu SRPS B.B8.012 u sva tri stanja:
u suvom, vodozasićenom stanju i posle dejstva mraza (5 ciklusa u rastvoru Na2SO4).
Ispitivanje je vršeno na epruvetama krečnjaka dimenzija 555 cm.
1.6.1. Čvrstoća kamena na pritisak u suvom stanju

Posmatrano u celini čvrstoća na pritisak ispitivanih krečnjaka sa ležišta "Kaona"
u suvom stanju je dobra (sl.br.4). Srednja aritmetička vrednost čvrstoća iz 13 analiza iznosi
133 MPa; interval variranja se kreće od 90 MPa do 212 MPa. Najveća razlika između
minimalne i maksimalne vrednosti čvrstoće na pritisak u suvom stanju na ispitivanom ležištu
iznosi 122 MPa. Ova razlika sigurno ne proizilazi iz litoloških razloga jer je većina
uzorkovanih intervala izgrađena od čistih krečnjaka. Najverovatnije se radi penetatrivnosti
sklopa sistema ruptura koji se nalazi u desimetarskom i metarskompodručju, a koji su opaženi
pri mikroskopskim petrološkim ispitivanjima. Ovakvi sistemi prslina i mikro pukotina ne
mogu se makroskopski opaziti na iudanku i jezgru istražne bužotine, ali su lako uočljivi i
registrovani su prilikom kompresije na pojedinim opitnim telima i bitno utiču na pad čvrstoće
na pritisak. Mora se konstatovati da ovakav tektonsko-rupturni sklop, koji je uočljiv jedino
pod mikroskopom, kao i druge vrste tektonske oštećenosti stenske mase, sigurno su bile
potencirane vibracijama prilikom istražnog bušenja. isti uzorak krečnjaka uzet sa etaže i
izdanka ima znatno bolje vrednosti čvrstoće na pritisak, kako u suvom tako i u
vodozasićenom stanju i posle dejstva mraza.
Slika 4. Histogram čvrstoće na pritisak(suvo stanje)

____________________________________________________________
17
1.6.2. Čvrstoća kamena na pritisak u vodozasićenom stanju

Čvrstoća na pritisak u vodozasićenom stanju je takođe nejednaka i promenljiva i
ima vrednosti u intervalu od 59 MPa do 198 MPa; srednja aritmetička vrednost iz 13 analiza
iznosi 115 MPa. U odnosu na suvo stanje, čvrstoća na pritisak se u vodozasićenom stanju
smanjuje u proseku za 13,5%; interval variranja je139 MPa, što je objašnjeno kod ispitivanja
čvrstoće na pritisak u suvom stanju. U prilog ovom objašnjenju, dajemo Histogram čvrstoće
na pritisak u vodozasićenom stanju na slici 5, sa koga se jasno vidi da su čvrstoće mnogo
veće na uzorcima koji su uzeti sa etaža i sa izdanaka od čvstoća koje su dobijene na opitnim
telima iz istražnih bušotina, mada se radi o istoj krečnjačkoj stenskoj masi.
Slika 5. Histogram čvrstoće u vodozasićenom stanju
Slika 6. Čvrstoća posle dejstva mraza
____________________________________________________________
18
Čvrstoća na pritisak posle dejstva mraza dobijena je iz četiri analize kamena i iznosi 157
Mpa.(sl.br. 6).
Prema kategorizaciji čvrstoće kamena prema čvrstoći na pritisak (Bilbija, 1984.)ispitivani
krečnjaci spadaju u visoku (150-200 MPa) kategoriju čvrstoće.
Iz rezultata čvrstoća na pritisak može se zaključiti da krečnjaci iz ležišta "Kaona" imaju
zadovoljavajuće čvrstoće u sva tri ispitivana stanja.
1.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema „Beme“-u

Otpornost na habanje struganjem ili tvrdoća habanjem izražava se kao
zapreminski gubitak mase. Ispitivanja su obavljena prema standardu SRPS B.B8.015 na
epruvetama krečnjaka dimenzija 7,077,077,07 cm u suvom stanju.
Dobijene vrednosti su visoke (srednja vrednost iz 13 uzorka) i iznose kao srednja
aritmetička vrednost 14,72 cm3/cm2; međutim, iste su u saglasnosti sa petrološkom vrstom
stene - organogeni krečnjak i prisustvo minerala kalcita slabe habajuće tvrdoće, one su dobre
za ovu vrstu stene(sl.br.7).
Intervali vrednosti rezultata otpornosti na habanje struganjem kreću se od
10,9do18,3 cm3/50 cm2 sa vrlo ujednačenim vrednostima.
Slika 7. Histogram otpornosti na habanje
1.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i šupljinama

Zapreminska masa sa porama i šupljinama ispitana je na epruvetama krečnjaka
pravilnog i nepravilnog oblika po standardu SRPS B.B8.032. Ona predstavlja odnos mase
čvrste faze prema njenoj zapremini zajedno sa šupljinama, tj. zapremina kamena u njegovom
prirodnom stanju.
Ispitivanja su pokazala da krečnjaci u ležištu "Kaona" imaju vrednosti
zapreminske mase sa porama i šupljinama od 2,65-2,71g/cm3, u srednjem 2,69 gr/cm3.
Kategorizacija kamena prema zapreminskoj gustini (Bilbija, 1984.) svrstava ove stene u
____________________________________________________________
19
kategoriju teškog kamena čije se vrednosti zapreminske mase sa porama i šupljinama nalaze
u intervalu od 2,50 g/cm3 do 3,0 g/cm3.
- Zapreminska masa kamena bez pora i šupljina

Zapreminska masa bez pora i šupljina (gustina ili specifična težina) predstavlja
odnos mase čvrste faze prema njenoj zapremini, tj. određena je gustinom minerala koji
izgrađuju kamen i njihovim zapreminskim procentualnim sadržajem i ispitana je prema
standardu SRPS B.B8.032. Srednja vrednost zapreminskih masa bez pora i šupljina iznosi
2,71g/cm3; interval variranja je od 2,68-2,72 g/cm3.
- Koeficijent zapreminske mase kamena

Koeficijent zapreminske mase (kompaktnost ili ispunjenost) određena je prema
standardu SRPS B.B8.032 i njegove vrednosti su dobijene računski iz odnosa zapreminske
mase sa porama i šupljinama i zapreminske mase bez pora i šupljina.
Dobijene vrednosti koeficijenta zapreminske mase na ispitivanim uzorcima
ležišta variraju u intervalu od 0,978do 0,996 ;srednja vrednost iz 13 analiza iznosi 0,990.
1.6.5. Poroznost kamena

Poroznost je teksturno svojstvo kamena i predstavlja fizičku osobinu kojom
definišemo sadržaj pornog prostora u njemu. Ona označava zapreminu šupljina u jedinici
zapremine i izražava se u procentima, dajući ukupnu poroznost tj. kvantitet pora.
Poroznost je izračunata po standardu SRPS B.B8.032. Apsolutna poroznost
kamena, koja se dobija računskim putem iz odnosa zapreminskih masa sa i bez pora i
šupljina,je u opsegu od 0,4% do 2,2%; srednja vrednost iz 13 analiza iznosi 0,92%.
Dobijeni podaci kako za poroznost, tako i koeficijent zapreminske mase je u
granicama prosečnih vrednosti za ovu vrstu stene i u skladu su sa ostalim karakteristikama
vezanim za ovaj parametar koji ukazuje na malu poroznost, odnosno veliku gustinu
krečnjaka. Podaci dobijeni za poroznost su generalno ujednačenih vrednosti sa tri izražene
anomalne vrednosti (sl.br.8). Kod poroznosti bitan faktor predstavlja struktura i muneralni
sastav krečnjaka. Ujednačenost mineralnog sastava i struktura varijeteta krečnjaka u litoložki
homogenoj krečnjačkoj masi, koja izgrađuje istraživano ležište, upravo se odrazila na
dobijene rezultate ispitivanja poroznosti.
____________________________________________________________
20
Slika 8. Histogram poroznosti
1.6.6. Upijanje vode

Ispitivanje i određivanje upijanja vode obavljeno je prema standardu SRPS
B.B8.010 po postupku upijanja vode pod atmosferskim pritiskom (na vazduhu).
Ispitivanja su pokazala da uzorci krečnjaka imaju ujednačeno upijanje vode čiji
se opseg kreće od 0,09% do 0,47%, izuzev tri vrednosti (sl.br.9). Srednja aritmetička
vrednost upijanja vode iz 13 analiza iznosi 0,17% što za tehnički kamen se smatra malim
upijanjem; Dobijene vrednosti su u saglasnosti sa poroznošću kamena.Ako bi smo zanemarili
tri ekstremne vrednosti upijanja vode, srednja vrednost bi iznosila oko 0,1%. Takođe i kod
ovog parametra veliki uticaj ima tektonska ispucalost i strukturno teksturni i rupturni sklop,
uticaj bušaćeg alata kod jezgrovanja.
____________________________________________________________
21
Slika 9. Histogram upijanja vode
- Postojanost kamena na dejstvo mraza

Postojanost na dejstvo mraza ispitana je prema standardu SRPS B.B8.002.
Određena je upotrebom natrijum sulfata, pri čemu su epruvete krečnjaka nepravilnog oblika
naizmenično potapane u ovaj rastvor određene gustine i temperature, a potom sušene u
sušnici na 105C. Posle pet ciklusa naizmeničnog zasićenja epruveta krečnjaka natrijum
sulfatom i sušenja na 105C izvršeno je osmatranje postojanosti krečnjaka na dejstvo mraza.
Svih 13 uzoraka kamena su, posle propisanih 5 ciklusa izlaganja dejstvu Na 2SO4,
ostali nepromenjeni - nisu zapaženi nikakvi tragovi oštećenja, isrpskanja, prskanja ili
krunjenja kamena što ukazuje da je krečnjak postojan na dejstvo mraza.
1.6.7. Sadržaj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu
Sadržaj hlorida, sulfata i sulfida je utvrđivan prema standardu SRPS B.B8.042.

Hemijska ispitivanja navedenih elemenata imala su za cilj da utvrde prisustvo hemijski
štetnih sastojaka po beton, ako bi se kamen koristio za proizvodnju kamene sitneži za
spravljanje cementbetonskih mešavina (izazivaju koroziju armature u betonu).
Utvrđeno je da je sadržaj hlorida u ispitivanim uzorcima iznosi 0,006%.
Sadržaj sulfata, izražen kao sadržaj ukupnog sumpora (SO3) na ispitivana 4
uzorka manji je od 0,01% što se smatra veoma malim sadržajem sumpora, sadržaj sulfita
nije utvrđen.
Utvrđeni kvantitativni sadržaji navedenih hemijskih elemenata beznačajno su
mali, tako da nema nikakve mogućnosti za njihovo štetno delovanje po beton.
____________________________________________________________
22
- Otpornost na delovanje dinamičkih udara i habanje trenjem
Otpornost na delovanje dinamičkih udara i habanje trenjem ("zrno o zrno") po

metodi "Los Angeles" ispitana je za gradaciju "B" - 23,68% (za izradu gornjih i donjih
nosećih slojeva od bitumeniziranog materijala i izradu cement-betona) a za gradaciju „C”
20,22%. Dobijeni rezultati pokazuju dobru otpornost na drobljenje i habanje, obzirom da se
radi o steni karbonatnog sastava koja je izgrađena od minerala kalcita.
1.6.8. Mišljenje o podobnosti upotrebe krečnjaka kao tehničko-

građevinskog kamena
Na osnovu prikazanih rezultata laboratorijskih ispitivanja i u saglasnosti sa
tehničkim uslovima iz navedenih srpskih standarda, može se zaključiti da se ispitivana
stenska masa -krečnjak sa ležišta „Kaona“ kod Kučeva može upotrebiti kao tehnički
građevinski kamen za proizvodnju:
Nefrakcione i frakcione kamene sitneži za izradu:
- donjih nosećih mehanički stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznih
konstrukcija (SRPS U.E9.020/66);
donjih nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vrućem
postupku (SRPS U.E9.028/80);
gornjih nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vrućem
postupku na putevima svih saobraćajnih grupa saobraćajnog opterećenja (SRPS
U.E9.021/86);
donjih slojeva cement-betonskih kolovoznih ploča (SRPS U.E3.020/87);
cement-betona (masivnog, armiranog i prednapregnutog) koji nisu izloženi habanju i eroziji
(SRPS B.B2.009/86);
lomljenog kamena - neobrađenog, poluobrađenog i obrađenog za sva zidanja u niskogranji
(podzide, portali, i kosine) i visokogradnja (zgradarstvu);
hidrotehničkog građevinskog kamena - lomljenog, poluobrađenog i obrađenog
za izradu obaloutvrda, vodotokova, svih vrsta hidrotehničkih objekata, gabona, fašina i dr.
1.7. Rezultati hemijskih analiza krečnjaka

Osnovni pokazatelji kvaliteta bilo koje karbonatne sirovine su:
- srednji sadržaj korisnih komponenti, odnosno CaO i CaCO3,

- srednji sadržaji štetnih komponenti.
Do navedenih srednjih vrednosti parametara koji determinišu kvalitet ove

sirovine se došlo statističkom obradom rezultata odgovarajućih analiza. Ocena mogućnosti
____________________________________________________________
23
upotrebe sirovine utvrđenog kvaliteta je vršena na osnovu toga u kojoj meri i kojim
svojstvima kvaliteta sirovina zadovoljava (ili ne zadovoljava) propisane standarde ili neke
interne zahteve pojedinih prerađivača.
Prema hemijskom sastavu, a i makroskopski, u ležištu krečnjaka„Kaona“ mogu
se izdvojiti: krečnjaci kao kalcijum karbonatna sirovina i krečnjaci kao tehničko-građevinski
kamen. Kvalitet krečnjaka kao T.G.K. je definisan i opisan u predhodnom poglavlju .
- Sadržaj korisne komponente (CaO)
Pod "korisnom komponentom" se kod karbonatnih sirovina podrazumeva sadržaj

CaO (CaCO3). Sadržaji CaO,(CaCO3) i MgO (MgCO3) su određeni na 116 pojedinačno
uzetih proba (pojedinačne probe) i na 17 formiranih grupnih (kompozitnih) proba. Od
njih116 su 92 probe jezgra bušotina, a 24 probe su uzete sa otvorenih profila (etaže i profili
na otkrivenom delu ležišta).
Izvršena je statistička obrada analiza posebno za svaki tip proba, ne zbog toga
što je to ispravnije već da bi se uporedili dobijeni rezultati.
U tabeli 10 dati su sadržaji CaO, MgO, CaCO3 i MgCO3 u pojedinačnim probama
uzetim od jezgra istražnih bušotina, i duž otvorenih profila:
Tabela 10. Sadržaj Cao i MgO u pojedinačnim probama

Sadržaj Sadržaj Sadržaj Sadržaj Ukupni
Redni Mesto uzete Oznaka
CaO CaCO3 MgO MgCO3 karbona
broj probe probe (t)
(%) (%) (%) (%)
1. B-1/07(0-2m) 53,26 95,07 1,2 2,51 97,58
2. B-1/07(2-4m) 54,5 97,28 1,3 2,72 100,00
3 B-1/07(4-6m) 53,8 96,03 1,3 2,72 98,75
4. B-1/07(6-8m) 53,1 94,78 1,4 2,93 97,71
5. B-1/07(8-10m) 54,8 97,82 0,8 1,67 99,49
6. B-1/07(10-12m) 55 98,18 0,79 1,65 99,83
7. B-1/07(12-14m) 52,7 94,07 0,98 2,05 96,12
8. B-1/07(14-16m) 50,5 90,14 1,2 2,51 92,65
9. B-1/07(16-18m) 51,4 91,75 1 2,09 93,84
10. B-1/07(18-20m) 51,6 92,11 0,93 1,95 94,05
11. B-1/07(20-22m) 50,4 89,96 0,94 1,97 91,93
12. B-1/07(22-24m) 49,1 87,64 0,97 2,03 89,67
13. B-1/07(24-26m) 51 91,04 0,92 1,92 92,96
B-1/07
14. B-1/07(26-28m) 52,4 93,53 0,75 1,57 95,10
15. B-1/07(28-30m) 53 94,61 0,85 1,78 96,38
16. B-1/07(30-32m) 53,6 95,68 1 2,09 97,77
17. B-1/07(32-34m) 53,4 95,32 0,9 1,88 97,20
18. B-1/07(34-36m) 53,2 94,96 0,8 1,67 96,64
19. B-1/07(36-38m) 52,8 94,25 1 2,09 96,34
20. B-1/07(38-40m) 52,3 93,36 1,2 2,51 95,87
21. B-1/07(40-42m) 52,2 93,18 1,25 2,62 95,79
22. B-1/07(42-44m) 52,1 93,00 1,3 2,72 95,72
____________________________________________________________
24
23. B-1/07(44-46m) 51,7 92,28 1,14 2,38 94,67

24. B-1/07(46-48m) 51,2 91,39 0,99 2,07 93,46
25. B-1/07(48-50m) 51,3 91,57 1,25 2,62 94,19
26. B-1/07(50-52m) 51,3 91,57 1,5 3,14 94,71
27. B-1/07(52-54m) 50 89,25 2,1 4,39 93,64
28. B-1/07(54-56m) 48,8 87,11 2,8 5,86 92,97
29. B-1/07(56-58m) 46,1 82,29 1,5 3,14 85,43
30. B-1/07(58-60m) 51,2 91,39 0,47 0,98 92,37
31. B-1/07(70-72m) 49,6 88,54 0,64 1,34 89,87
32. B-1/07(72-74m) 49,2 87,82 0,59 1,23 89,06
33. B-1/07(74-76m) 49,8 88,89 0,68 1,42 90,32
34. B-1/07(76-78m) 50,5 90,14 0,75 1,57 91,71
35. B-1/07(78-80m) 50,8 90,68 0,8 1,67 92,35
36. B-2/07(6-8m) 45,1 80,50 0,7 1,46 81,97

37. B-2/07(8-10m) 47,2 84,25 0,5 1,05 85,30
38. B-2/07(10-12m) 47,3 84,43 0,49 1,03 85,46
39 B-2/07(12-14m) 48,8 87,11 0,4 0,84 87,94
40. B-2/07(14-16m) 48,7 86,93 0,3 0,63 87,56
41. B-2/07(16-18m) 49,2 87,82 0,7 1,46 89,29
42. B-2/07(18-20m) 49 87,47 0,6 1,26 88,72
43. B-2/07(20-22m) 49,4 88,18 0,6 1,26 89,43
44. B-2/07(22-24m) 48 85,68 0,6 1,26 86,94
45. B-2/07(24-26m) 49,5 88,36 0,5 1,05 89,40
46. B-2/07(26-28m) 49,6 88,54 0,49 1,03 89,56
47. B-2/07(28-30m) 48,2 86,04 0,6 1,26 87,29
48. B-2/07(30-32m) 45,6 81,40 0,53 1,11 82,50
49. B-2/07(32-34m) 48,6 86,75 0,8 1,67 88,42
50. B-2/07(34-36m) 49,4 88,18 0,63 1,32 89,50
51. B-2/04 B-2/07(36-38m) 48,5 86,57 0,64 1,34 87,91
52. B-2/07(38-40m) 46,6 83,18 0,36 0,75 83,93
53. B-2/07(40-42m) 49,6 88,54 0,82 1,72 90,25
54. B-2/07(42-44m) 43,3 77,29 0,77 1,61 78,90
55. B-2/07(44-46m) 44,62 79,65 0,86 1,80 81,45
56. B-2/07(46-48m) 45,1 80,50 0,84 1,76 82,26
57. B-2/07(48-50m) 46,4 82,82 0,92 1,92 84,75
58 B-2/07(50-52m) 48,6 86,75 0,86 1,80 88,55
59. B-2/07(52-54m) 49,2 87,82 0,66 1,38 89,20
60. B-2/07(54-56m) 45,2 80,68 1,2 2,51 83,19
61. B-2/07(56-58m) 44,6 79,61 1,1 2,30 81,91
62. B-2/07(58-60m) 46,2 82,47 0,8 1,67 84,14
63. B-2/07(60-62m) 42,6 76,04 1,4 2,93 78,97
64. B-2/07(62-64m) 44,4 79,25 1,2 2,51 81,76
65. B-2/07(64-66m) 43,8 78,18 0,96 2,01 80,19
66. B-2/07(66-68m) 44,8 79,97 1,4 2,93 82,90
____________________________________________________________
25
67. B-2/07(68-70m) 45,4 81,04 1,1 2,30 83,34

68. B-2/07(70-72m) 49,8 88,89 0,6 1,26 90,15
69. B-2/07(72-75m) 52,1 93,00 0,8 1,67 94,67
70. B-3/07 (1-2m) 52,8 94,25 0,8 1,67 95,92

71. B-3/07(2-4m) 52,2 93,18 0,66 1,38 94,56
72. B-3/07(4-6m) 51,8 92,46 0,86 1,80 94,26
73. B-3/07(6-8,5m) 50,7 90,50 0,89 1,86 92,36
74. B-3/07(20-22m) 50,2 89,61 0,77 1,61 91,22
75. B-3/07(22-24m) 50,6 90,32 0,86 1,80 92,12
76. B-3/07(24-26m) 50,1 89,43 0,25 0,52 89,95
77 B-3/04 B-3/07(26-28m) 50,2 89,61 0,64 1,34 90,95
78. B-3/07(28-30m) 50,5 90,14 0,32 0,67 90,81
79. B-3/07(30-32m) 41,4 73,90 0,6 1,26 75,15
80. B-3/07(32-34m) 47,1 84,07 3,6 7,53 91,60
81. B-3/07(34-36m) 46,4 82,82 3,4 7,11 89,94
82. B-3/07(36-38m) 40,6 72,47 3,2 6,69 79,17
83. B-3/07(38-40m) 45,6 81,40 3,8 7,95 89,35
84. B-3/07(40-42,3m) 45 80,33 3 6,28 86,60
85. B-4/07(3-5) 50,7 90,50 1,3 2,72 93,22

86. B-4/07(5-7) 50,9 90,86 1,4 2,93 93,79
87. B-4/07(7-9) 50,9 90,86 1 2,09 92,95
88. B-4/07(9-11) 51,1 91,21 1,1 2,30 93,51
B-4/07
89. B-4/07(11-13) 52,7 94,07 0,8 1,67 95,74
90. B-4/07(13-15) 52 92,82 1 2,09 94,91
91. B-4/07(15-17) 52,7 94,07 0,7 1,46 95,53
92. B-4/07(17-20,6) 51 91,04 1 2,09 93,13
93 Etaža OP-1 53,2 94,96 0,4 0,84 95,80

94 Etaža OP-2 53,6 95,68 0,6 1,26 96,94
95. Izdanak T-1 52,8 94,25 0,4 0,84 95,09
96. Izdanak T-2 51,8 92,46 1,1 2,3 94,79
97. Izdanak T-3 53,4 95,39 0,6 1,26 96,58
98. Izdanak T-4 54,2 96,75 0,9 1,89 98,64
99. Izdanak T-5 52,9 94,43 1,0 2,09 96,52
100 Izdanak T-6 53,1 94,78 0,8 1,67 96,45
101. Izdanak T-7 51,2 91,39 1,2 2,5 93,89
102. Izdanak T-8 50,6 90,32 2,7 5,65 95,97
103. Izdanak T-9 52,2 93,18 1,2 2,51 95,69
104 Izdanak T-10 51,8 92,46 1,12 2,34 94,8
105. Izdanak T-11 50,8 90,68 2,2 4,6 95,28
106. Izdanak T-12 49,6 88,54 3,4 7,11 95,65
107. Izdanak T-13 53,4 95,32 0,64 1,34 96,66
108. Izdanak T-14 51,8 92,46 1,3 2,72 94,33
____________________________________________________________
26
109. Izdanak T-15 53,4 95,32 0,3 0,63 95,95

110. Izdanak T16 54,2 96,75 0,22 0,46 97,21
111. Izdanak T-17 52,2 93,18 0,9 1,88 95,06
112. Izdanak T18 49,4 88,18 2,3 4,81 92,99
113. Izdanak T-19 52,2 93,18 0,96 2,0 95,18
114. Izdanak T-20 51,6 92,11 0,98 2,05 94,16
115 Izdanak T-21 50,3 89,79 2,6 5,44 95,23
116. Izdanak T-22 51,4 91,75 2,78 5,81 97,56
1.7. RUDARSKO-GEOLOŠKI DEO
1.7.1. Geološka građa ležišta

Na osnovu detaljnih geoloških istraživanja: kartiranja ležišta, starih
eksploatacionih radova (etaže i zaseci), istražnih bušotina, kao sintezom ranijih geoloških
podataka o ovom prostoru, definisana je geološka građa ležišta krečnjaka “Kaona”.
Može se konstatovati, da je i pored složene geološke građe šireg područja,
geološka građa ležišta“Kaona” relativno jednostavna.Stenska masa,predstavlja kontinualni
deo krečnjačke mase u okviru donjokrednih krečnjaka Kaone većeg rasprostranjenja,
izdvojenih severno od reke Peka, koji u suštini transgresivno leže preko jurskih laporovitih
krečnjaka.
Debljina donjokrednih krečnjaka na ležištu“Kaona“ je neutvrđena, verovatno
(prema literaturnim podacima) oko 200m, dok se po pravcu pružanja mogu pratiti preko 2km.
Slika 10. Prostor ležišta iz pravca juga
____________________________________________________________
27
U okviru krečnjaka donje krede na lokalnosti „Kaona“ izdvojeni su krečnjaci

valendinskog, otrivskog i barem-aptskog kata.
Ovi krečnjaci se međusobno razlikuju po facijalnim uslovima stvaranja, boji, i
mineralnom sastavu.
2
Valendinski sivi laporoviti, (K11) (sl.br. 12) i otrivski krem i sivi krečnjaci( K1 )
(sl.br.11) izdvojeni su kao litološki članovi u okonturenoj masi krečnjaka, odnosno u konturi
ležišta „Kaona“.
Slika 11. Otrivski krem i sivi krečnjaci na eksploatacionoj etaži
____________________________________________________________
28
Slika 12. Valedinski sivi laporoviti krečnjaci
34
Krečnjaci barem-aptske ( K1 ), starosti su otkriveni na istražnom prostoru ali ne
i u domenu istraživanog ležišta.
Podinu krednim krečnjacima čine gornjojurski sedimenti, odnosno laporoviti
krečnjaci, laporci i glinci u naizmeničnom smenjivanju(sl.br.13). Podinski laporoviti
krečnjaci nisu nabušeni istražnim bušenjem, jer su sve bušotine završene u korisnoj
mineralnoj sirovini -krečnjaku.
Slika 13. Podinski jurski laporoviti sedimenti u JZ delu etaže
Povlatni proluvijalno - deluvijalni materijal humus, sa glinovito-laporovitim

materijalom utvrđen je u istočnom i zapadnom delu ležišta, i debljine je 0,5 do 10m. U
____________________________________________________________
29
centralnom delu ležišta, deluvijalno-proluvijalni pokrivač izostaje, odnosno, krečnjak je

“ogoljen”(sl.br.14).
Slika 14. Povlatni proluvijalno-deluvijalni nanos-isočna strana
U geološkoj građi okonturenog ležišta "Kaona" učestvuju donjokredni krečnjaci

1 2
valendinskog ( K1 ), i otrivskog( K1 ) kata.
Prisutni su u građi ležišta i stilolitski krečnjaci, laporoviti krečnjaci, laporci i
glinci, deluvijalno-proluvijalne naslage(sl.br.15 i 16).
Slika 15. Stilolitski krečnjaci Slika 16. Laporoviti krečnjaci, laporci i glinci
Veličina od nabrojanih litoloških članova se javlja u malim količinama i na planu

se ne mogu prikazati. Kao osnovne litološke jedinice izdvojeni su krečnjaci krem i sive boje;
krečnjaci krem boje sa stilolitima ; laporoviti krečnjaci, laporci i glinci u naizmenično
smenjivanju, i rasedne breče .
____________________________________________________________
30
Slika 17. Rasedna breča
Idući od podine ka povlati, smenjuju se laporoviti krečnjaci sa laporcima i

glincima; stilolitski krečnjaci krem boje; krečnjaci krem i sive boje, i deluvijalne i
proluvijalne naslage
2
- Donjokredni krečnjaci otrivske starosti K1
2
Krečnjaci otrivske starosti ( K1 ) predstavljaju produktivnu mineralnu sirovinu,
koja je detaljno istražena, i okonturena istražnim radovima, (istražnim bušenjem) kako na
površini terena, tako i po dubini u sve četiri istražne bušotine, kao i na otvorenom profilu
(staroj etaži) u jugozapadnom delu ležišta.
Na površini terena krečnjaci su jasno uočljivi i okontureni na celoj površini
ležišta. Na zapadnim i jugozapadnim delovima ležišta imaju tektonsku granicu sa laporovitim
krečnjacima, laporcima i glincima gornje jurske starosti.
____________________________________________________________
31
J 33 K12
Slika 18. Granica i u zapadnom delu ležišta
Slojevi krečnjaka u ležištu imaju približan pravac pružanja sever-jug do severozapad-

jugoistok sa vrlo strmim padom od 44-80o ka jugozapadu,odnosno srednji Ep=270o/70o
(sl.br.19). Debljina slojeva je od 20 do 50 cm, retko do 1m.
Slika 19. Pad i pružanje otrivskih krečnjaka
____________________________________________________________
32
U osnovi su krem boje ali i sa različitim varijetetima boja (krem-sivi, svetlo-sivi,

i sivi).
Ovi krečnjaci su korisna sirovina u ležištu i izgrađuju celo ležište, s tim što ka
istoku postepeno prelaze u stilolitske krečnjake, a sa dubinom i u sive laporovite krečnjake
valendinske starosti. Na zapadnoj strani ležišta ovi krečnjaci su u tektonskom kontaktu sa
starijim gornjojurskim sedimentima, odnosno, laporovitim krečnjacima, laporcima i glincima
(sl.br.18).
Boje su pretežno krem lokalno prožeti nijansama svetlo sive boje.
Krečnjaci u ležištu "Kaona" su, jedri, homogeni, slojeviti do bankoviti, ređe
masivni. Masivni su uglavnom krečnjaci sa stilolitima. U njima su zapažene kalcitske žilice
debljine 2mm, mrežastog rasporeda, kao i retki proslojci laporaca debljine 2 do max.10 cm.
Stena je nepravilnog do školjkastog preloma sa finohrapavim prelomnim
površinama i osetnim ivicama loma. Stena burno reaguje na 5% hlorovodoničnu kiselinu.
Teksture su masivne, a strukture mikrokristalaste sa pojavama organogeno-
detritične.
Kavernoznost ovih krečnjaka je minimalna i tada je zapažena duž vertikalnih i
subvertikalnih pukotina. Sve pukotine i kaverne često su zapunjene površinskim glinovito
gvožđevitim i laporovitim materijalom u pripovršinskim delovima stenske mase.
Na osnovu dosadašnjih paleontoloških nalaza ovi krečnjaci zbog bogatog
sadržaja fosila se nazivaju i krečnjaci pelaškog tipa razvića otrivskog kata koji su stvarani
procesima sedimentacije u plitkoj i dinamičnoj vodenoj sredini. Petrološki stena je
determinisana kao krečnjak (biomikrit).
Terenskim radovima u krečnjacima su konstatovane rasedne brečizirane zone
koje su zapunjene odlomcima krečnjaka, laporovitim i glinovitim materijalom . Ove rasedne
zone su otkrivene u jugozapadnom i centralnom delu ležišta na površini terena i međuslojne
su, a po širini su otkrivene 1-5m.
Krem-sivi krečnjaci u centralnom delu ležišta ka istoku prelaze u stilolitske
krečnjake. Ovi krečnjaci konstatovani su u bušotinama B-2/07 i B-3/07 (sl.br.20 i 21).
Slika 20. Stilolitski krečnjaci u B-3/07
____________________________________________________________
33
Slika 21. Stilolitski krečnjaci u B-2/07
Stilolitisani krečnjaci su posledica hijatusa, krem su boje, sive do svetlo ružičaste

nijanse, masivni i bankoviti, masivne teksture, i s vidljivom stilolitizacijom.
Boja ovih krečnjaka potiče od pigmentacije hidroksidima gvožđa. Neravnog su
preloma, struktura im je mikrokristalasta. U mineralnom sastavu dominira kalcit sa 70%
učešća, a prisutna je glinovita i gvožđevita komponenta, sa fragmentima mikrofosila
(foraminifera), veličine do 2 mm. Vezivni materijal je sparit. Kao posledica snažne
stilolitizacije, duž stilolita je došlo do izdvajanja klastičnih nagomilanja u vidu obojenog
intraklasta, sparitskog kalcita u vidu nagomilanja. Prisutne su i pukotine i prsline zapunjene
naknadno prinetim kalcitom.
Petrološkom determinacijom (u domenu bušotina B-2/07 i B-3/07) kao i
geološkim kartiranjem u površinski otkrivenom delu krečnjka utvrđeno je da istočni deo
ležišta izgrađuju stilolitisani krečnjaci (intrabiomikrit, i biomikrudit).
- Tamno sivi laporoviti krečnjaci valendinske starosti (K11 )
Na istočnoj strani ležišta utvrđena je geološka granica krečnjaka koji su korisna

sirovina u ležištu i laporovitih tamno sivih krečnjaka valendinskog kata. Ova granica
utvrđena je na osnovu istražnog bušenja (B-2/07) i geološkim kartiranjem otvorenih profila. u
ležištu (sl.br.22).
____________________________________________________________
34
Slika 22. Krečnjaci, glinci i laporci valendina
U severoistočnom delu ležišta granicu između valendiskih i otrivskih krečnjaka

čini rasedna struktura. Po ravnima slojevitosti ovih krečnjaka, ima i međuproslojaka
laporovitih krečnjaka, laporaca i retko i glinaca koji se preslojavaju. Iste nečistoće se mogu
sresti i u obliku manjih gnezda, sočivaca i slojeva čija debljina može biti od 2cm do (ali
retko) do 60 c m.
J 33
- Laporoviti krečnjaci, laporci i glinci gornje jurske starosti ( )
Podinu krednim krečnjacima čine gornjojurski sedimenti, odnosno laporoviti

krečnjaci, laporci i glinci. koji su naizmenično uslojeni.
Ovi sedimenti nisu konstatovani ni u jednoj istražnoj bušotini u konturama
ležišta, ali su utvrđeni na zapadnoj strani otvorenog profila i u tektonskom su kontaktu sa
krednim krečnjacima. Granica je utvrđena geološkim terenskim kartiranjem i na otvorenim
zasecima i profilu koji su makroskopski osmatrani, a grafički je prikazana na geološkim
profilima (Prilog br.3 i 4). Pružanja su SZ -JI i a pad im je ka JZ od 18-36°.
1.8. Veličina i oblik ležišta

Istražnim bušotinama i otvorenim profilima(koji su takođe tretirani kao istražni
radovi),ležište je okontureno kako na površini tako i po dubini do kote +155 m a.n.v.
____________________________________________________________
35
Ležište krečnjaka “Kaona” je deo krečnjačke mase u okviru donjokrednih

sedimenata , koji leže transgresivno preko jurskih laporovitih sedimenata.Debljina
donjokrednih krečnjaka je neutvrđena. Pružanje krečnjačke serije je izvan granica utvrđenih
rezervi ležišta.
Okontureno ležište je oblika kvadra, krečnjaci su otrivske starosti pojavljuju se kao
slojevita tvorevina.Po pravcu I-Z ležište je istraženo preko 270 m. a po pravcu S-J oko 250
m.
Maksimalna debljina rudnog tela iznosi 120 m a srednja iznosi 50,9 m.
Generalni pravac pružanja ležišta i slojeva krečnjaka je SSZ-JJI sa padom ka
jugozapadu.Debljina slojeva je od 20-50 cm a retko dostiže 1 m.
Elementi prirodnih predispozicija analiziraju jer su važni prilikom odredjivanja
parametara miniranja i orijentacije fronta rudarskih radova.
Krečnjak je žute do žućkaste boje.Jedri su homogeni,slojeviti do bankoviti.Prelom je
nepravilan do školjkast.
Minerološki sastav je definisan i radi se o mikritskimkarbonatima i sparitima sa učešćem
fosilnih ostataka.Stena je dosta prožeta organskim materijalom.Teksture je masivne a
strukture mikrokristalaste.
Ležište je preko 60% otkriveno a ostali humusno-detritični pokrivač je male debljine sa
odlomcima krečnjaka.
Površina rudnog tela iznosi 59 834 m2.
1.9. Geneza ležišta

Ležište pripada delu basena sa bazom u plitkom i toplom epikontinentalnom
moru gde se vršila sedimentacija karbonatne materije. Geneza ležišta krečnjaka”Kaona” je
rezultanta sedimentoloških procesa počev od akumulacije karbonatne materije do finalne
rekristalizacije.U vremenskom razdoblju od oksforda i kembridža(J 31,2) do kraja barema i
apta(K13,4) deponovani su pretežno karbonatni sedimenti u kalkgeosinklinalnoj etapi
epigeosinklinale ili na karbonatnoj platform(60 miliona godina)
Poreklo karbonatnog materijala je biogeno hemobiogeno.Malo prisustvo terigene
i laporovite komponente verovatno je eolski preneto sa kopna ili je delom od vulkanskog
pepela.To ukazuje da se sedimentacija vršila dalje od obale u zoni jačih podmorskih strujanja
i pod dejstvom talasa. Nalaz mikroskopskih ispitivanja,dobro zaobljeni fragmenti bioklasa i
mala količina glinovito-laporovitog materijala ukazuje das u posledica taloženja daleko od
obale.
Ležište je u geomorfološkom obliku,oformljeno u kvartaru,delovanjem erozije i
denudacije.
Ležište krečnjaka”Kaona”pripada sedimentnom tipu ležišta mineralnih
sirovina,klasi biogenih(organogenih)sedimentnih ležišta.
1.10. Tektonski sklop

Ležište krečnjaka”Kaona”je relativno jednostavne morfološke građe.Slojevitog je
sklopa sa pružanjem severseverozapad-jugjugoistok i padom ka zapadjugozapadu sa Ep
270/70o.
____________________________________________________________
36
Istraživanja strukturno-tektonskog sklopa ležišta i poktivenosti šireg terena nisu

vršena u većem obimu tako da nema dovoljno podataka o elementima strukturnog sklopa da
bi se mogla izvršiti ozbiljnija statistička analiza i izveli ozbiljniji zaključci.
Niži oblici strukturnog,odnosno rupturnog sklopa,kao što su pukotine i prsline
nemaju značaja i uticaj na kvalitet sirovine kao tehničko-građevinskog kamena i karbonatne
sirovine.
Do izvesnog nivoa oni utiču na kvalitet,jer je duž prslina i pukotina bilo
prinošenja nekih štetnih primesa u rudno telo,čime je umanjen njen hemijski i mineralni
sastav,ali sa druge strane ove prsline i pukotine su povoljne sa aspekta miniranja i drobljivosti
tehničko-građevinskog kamena.
Elementi tektonike u ležištu”Kaona”su epigenetske pojave karakteristične za
postgenetsku kinematiku,za rasede,rasedne zone i prateće prslinske i pukotinske sisteme.
Posrednom metodom,na bazi geomorfoloških karakteristika terena izdvojene su
dve međuslojne rasedne zone.U odnosu na sklop krečnjačke mase čije je pružanje SSI-JJZ
rasedne zone su međuslojne,odnosno imaju isti pravac pružanja kao i slojevi krečnjaka.
Duž utvrđenih rasednih struktura vremenom je stvorena mogućnost intenzivnijeg
dejstva egzogenih faktora i formiranja međuslojnih zona koje su zapunjene
laporovitim,glinovitim materijalom i odlomcima krečnjaka.U ležištu su uočene dve takve
zone koje imaju pravac pružanja SSI-JJZ.Elementi pada su 170/70o.
U severoistočnom delu ležišta na kontaktu stilolitskih otrivskih i valendiskih
krečnjaka,aproksimativno je utvrđen rased,koji ima iste elemente pada kao i slojevi
krečnjaka.Pukotine i prsline predstavljaju karakteristične mehaničke diskontinuitete
krečnjačke mase,koji su naknadno zapunjene kalcitskim materijalom bele boje.Ređe je
uočena zapunjenost prslina i limonitskom komponentom.Elementi pada sistema pukotina u
jugozapadnom delu ležišta na otvorenom profile su 240/28o.
- Prslinska ispucalost krečnjaka se karakteriše znatno manjim
dimenzijama po debljini i dužini.Debljine su milimetarske,a dužine do
nekoliko metara.
To su sekundarne prsline bez određenog sistema rasporeda za koje je
karakteristična pojava kalcitskih žilica mm veličine.U suštini ova pojava pogodno deluje na
drobljivost stenske mase i dobijanje sitnije frakcije ispod 10 cm.Tektonski sklop i strukturni
sistemi u okviru ležišta analiziraće se u bušački-minerskoj problematici.
- Opšta karakteristika ležišta je mirna tektonska evolucija,koja se
završila fazom blagog ubiranja.Nakon te faze dolazi do značajnijeg
rupturnog preoblikovanja sa vertikalnim i horizontalnim
pomeranjima.U području ležišta nisu registrovani rasedi koji ukazuju
na veća horizontalna (reversna) kretanja blokova a nije registrovan ni
klivaž AP.
1.11. Hidrogeološke karakteristike ležišta

Krečnjaci kao stene sa pukotinskom strukturom poroznosti,se uglavnom
karakterišu izraženom vodopropusnošću.S obzirom na njihov lokalni hipsometrijski položaj i
morfologiju terena,položaj slojeva (nagib 60-70o),kao i pukotina koje se javljaju,čine da zona
krečnjaka,u okviru ležišta,ne predstavlja izolatore za podzemnu akumulaciju
vode.Hidrogeološke karakteristike su takve da se površinske i podzemne vode gravitaciono
____________________________________________________________
37
odvode prema jugu eksploatacionog polja ka reci Pek koja predstavlja hidrološki bazis ovog i
šireg regiona.
Ovaj vodotok je na +140 m a.n.v.,tojest ispod kote+155m,koja je donji nivo
eksploatacije ležišta.Može se konstatovati da buduća eksploatacija neće biti ugrožena od
nivoa podzemnih voda i površinskih voda od atmosferskih padavina.
Po hidrogeološkoj klasifikaciji stena ,karbonatne stene(krečnjak i laporoviti
krečnjak su velike vodopropustljivosti a posebno gde je strukturni i litološki sklop slojevito-
bankovitog karaktera.
Obodni teren ležišta je pod velikim nagibom pa je spiranje i oticanje vode sa
terena brzo tako da i površinske vode (kiša,sneg)poniru,u manjem obimu,u dublje delove
krečnjačke mase jer je koeficijent oticanja veliki.
Overenim rezervama obuhvaćeni delovi stenske mase,leže iznad kote+140 m za
15 m,kao najnižeg nivoa toka Peka,te ne postoji opasnost od prodiranja,površinskih I
podzemnih voda.Buduća eksploatacija površinskim sistemom otkopavanja odvijaće se bez
većih problema obzirom na utvrđene hidrogeološke karakteristike stenske mase u ležištu.
1.12. Inženjersko geološke karakteristike ležišta

U inženjersko-geološkom pogledu ležište”Kaona” se odlikuje relativno jednostavnom
građom,koju čine krečnjaci donje krede kao najznačajnija litološka jedinica,i povlatne
naslage zaglinjenog i laporovitog humusa.
Prema klasifikaciji M.M.Protođakonova u ležištu i njegovoj neposrednoj okolini
mogu se izdvojiti dva inženjersko-geološka kompleksa stena:
- Kompleks dosta čvrstih stena,

- Kompleks mekanih stena.
Inženjersko-geološki kompleks dosta čvrstih stena predstavljaju krečnjaci.Stenska

masa je srednje ispucala,ispresecana brojnim sistemima pukotina.Delimično je
kaverozna.Gusta mreža mehaničkih diskontinuiteta učinila je stensku masu lako deljivom,što
je sa aspekta miniranja,eksploatacije i prerade mineralne sirovine vrlo povoljno.Inženjersko
geološki kompleks mekih stena predstavljen je povlatnim naslagama,uglavnom
humusom,glinama i laporcima.
1.13. Hidrografija područja
Neposredno pored lokaliteta ležišta na 300 m od eksploatacionog polja,protiče reka

Pek,čiji je vodotok na +140 m a.n.v..
Hipsometrijski gledano,najniža etaža(dno) površinskog kopa je na koti +155 m
n.v.,tako da će se eksploatacija krečnjaka odvijati znatno iznad vodotoka.
Ova činjenica kao i to da je reka dosta udaljena od radnog područja površin-skog-
kopa,govore da je uticaj eksploatacije krečnjaka minoran ili da ga čak i nema.
Treba reći da su krečnjaci na ležištu sa pukotinskom strukturom,da su slojevi i
bankovi mestimično između sebe razdvojeni,usled uticaja egzogenih sila,tako da sve vode od
atmosferskih padavina otiču ili se infiltriraju ka bazisu reke Pek.
____________________________________________________________
38
Gledano sa aspekta morfologije terena,kada su u pitanju padavine od kiša,oticanje

vode površinskim putem je preko 90% a infiltracija 10 % jer je u pitanju strm teren.Ovaj
momenat je značajan kod pojave poplavnog talasa od kišnih padavina . U zimskom periodu
proces je obrnut u kvantitativnom smislu. Veliki procenat 70- 80 % vode nastao topljenjem
snega infiltrira kroz krečnjačku masu a ostatak se oceđuje površinski.
Gledano sa hidrološkog aspekta u okviru eksploatacionog polja situacija je
izuzetno povoljna jer se u tom prostoru površinske vode atmosferskog porekla ne zadržavaju.
1.14. Meteorološke prilike

Na području Kučeva vlada umereno-kontinentalna klima.Niži delovi na zapadu i
jugozapadu su pod uticajem kontinentalne klime,a brežuljkasto-planinski sever i severoistok
pod uticajem planinske klime.
Klima je umereno-kontinentalna sa dugim zimama i velikim snežnim
padavinama.Proleće je praćeno visokim bujičnim vodama usled topljenja snega u planinskom
zaleđu. U nižem ravničarskom području tada dolazi do poplava usled izlivanja Peka.Leta su
pretežno suva i često vrela sa temperaturama višim od 30oC,ali su noći svežije usled uticaja
okolnih šumovitih brda.Jesenji period je kišovitiji od susednog Pomoravlja što
je,takođe,posledica brdovitog zaleđa.Prosečna minimalna temperature u januaru je -2oC,dok
je najtopliji mesec jul sa prosečnom temperaturom 22oC.Prosečna količina padavina je oko
800 mm sa maksimumom u oktobru i minimumom u avgustu.
Zbog ovakvih klimatskih prilika eksploatacija se može obavljati deset meseci u
godini.
1.15. Podaci o postojećim rudarskim radovima
U okviru eksploatacionog polja ležišta “Kaona” postoje stari rudarski radovi na

severnom delu lokaliteta (sl.br. 23 ) ležišta. O obimu rudarskih radova ne postoje podaci jer
su ovi vršeni 60-ih godina prošlog veka. Na lokalitetu su prema železničkoj pruzi postojale
sipke (vide se betonski temelji) a unutar otkopnog prostora se nalaze delovi čeljusne
drobilice. Krečnjak je drobljen u periodu izgradnje asfaltnog puta Požarevac – Kučevo za
donji postroj putne konstrukcije i objektivno izvedeni radovi na eksploataciji i drobljenju
krečnjaka mogu da se determinišu kao radovi na lokalnom pozajmištu.
____________________________________________________________
39
Slika 23. Stari rudarski radovi
Prostor ima geometrijski oblik amfiteatra i pripremiće se za prijem transportnih

sredstava i rudarske opreme koja nije u datom momentu u funkciji: takođe treba naglasiti da
će se na obodu prostora starih rudarskih radova instalirati kolska vaga (prilog br.5 ) i
kontejneri koje će koristiti radnici za magacinski materijal i rezervne delove. Dno – prostor
starih rudarskih radova orijentacione dimenzije 100 x 70 m nalazi se na koti 180 mnv.
2. KONCEPCIJA EKSPLOATACIJE I PRERADE

KREČNJAKA KAO TEHNIČKOG GRAĐEVINSKOG
KAMENA
Elementi osnovne koncepcije eksploatacije i prerade krečnjaka se bazira na
sledećim postavkama:
 Preduzeće PZP Požarevac je prema dosadašnjoj potrošnji drobljenih agregata i

potencijalom, mogućnostima u izvođenju objekata niskogradnje utvrdilo da
kapacitet površinskog kopa bude 250 000 t/god. Drobljenih agregata od
krečnjaka.
__________________________________________________________
Autori: Mirko Maksimović,dipl.ing.rud. i Zoran Radulović,dipl.ing.rud

40
 Preduzeće ima ozbiljne strateške planove razvoja pre svega zbog blizine
Beograda i drugih gradova Srbije, i planira ekspanziju a time i povećanje
potrošnje drobljenih agregata i za sopstvene potrebe i za treča lica.
 Dostizanje zadatog kapaciteta se realno može ostvariti ako razvoj, putnih i
infrastrukturnih objekata u Srbiji teče po usvojenim strateškim planovima i
zahtevima.
 Oprema za eksploataciju krečnjaka prema zahtevima INVESTITOR-a treba
da ima po konstruktivnim i kapacitivnim karakteristikama univerzalnost u
primeni ( za rudarstvo i putarstvo) i da zadovolji zadati kapacitet od 250 000
t/god. drobljenog agregata.
 Do postizanja zadatog kapaciteta, drobljenje krečnjaka vršiti na mobilnim
drobiličnim postrojenjima,
 Da se eksploatacija i prerada krečnjaka vrše na jednoj etažnoj ravni a da se
niža etaža blagovremeno otvara za prijem opreme po završetku eksploatacije
na gornjoj etaži.
Iz osnovne koncepcije sledi :
 Prerada krećnjaka će imati u toku razvoja rudnika dve faze :

a) drobljenje krečnjaka u mobilnim drobiličnim postrojenjima do
dostizanja punog kapaciteta od 250 000 t/god. agregata,
b) drobljenje krečnjaka u stacionarnim drobiličnim postrojenjima kada više
nema ekonomskog opravdanja da pogonska energija bude nafta, a to je
faza kada se budu zahtevali veći kapaciteti drobljenja i veći dijapazon
(broj) frakcija radi primene za asfalte, betone i građevinarstvo.
Ovim projektom se obrađuje period eksploatacije od 5 godina rada površinskog

kopa za koje vreme se očekuje da će zahtevi preduzeća i tržišta dostići traženi kapacitet.
Nakon tog perioda odnosno nakon dostizanja punog kapaciteta rudnika za nove kapacitete i
nove zahteve preduzeća i tržišta radiće se Dopunski rudarski projekat koji će obuhvatiti sve
tehničko-tehnološke i druge promene u preduzeću i na rudniku.
2.1. Analiza koncepcije eksploatacije i prerade krečnjaka

Analiza rudarsko-geoloških i proizvodno-tehničkih uslova eksploatacije i prerade
krečnjaka iz ležišta “Kaona” bazirala se na nekoliko segmenata koji su uticali na uobličavanje
koncepcije eksploatacije i prerade krečnjaka.Oni se mogu svrstati u:
- lokalno-logističke,
- morfološko-geološki,
- rudarsko-tehnološke,
- ekološke,
- ekonomsko-komercijalne.
__________________________________________________________

41
2.1.1. Lokalno-logistički uslovi u okruženju ležišta

Lokalno logistički uslovi su sve važniji zbog novih zakonskih propisa koji sve više
potenciraju vlast lokalne samouprave i prava građana u životnom prostoru kao i nepovredivo
pravo privatne svojine. Za egzistenciju rudarskog objekta na lokaciji gde se remeti dosadašnji
život i ambijent poseban problem je period pripreme i otvaranja rudnika. Pored realnih
elemenata koji karakterišu mikro lokaciju životnog prostora vlasnici i stanovništvo, užeg
područja rudnika, očekuju i da profitiraju po raznoraznim osnovama. Mora se uzeti u obzir
činjenica da se mnoge zakonske procedure odvijaju uz saglasnost lokalne samouprave i
lokalnog stanovništva, privrednih subjekata i preduzeća u najbližem okruženju.
Sa aspekta tačke otvaranja i pravca napredovanja fronta rudarskih radova i
uticaja rudarskih radova na okolinu,projektovane rudarske aktivnosti se odvijaju na prostoru
koji je daleko od delokruga života i rada stanovništva, daleko od komunikacija (regionalnog
puta, železničke pruge), objekata (železnička stanica, kuće pojedinih domaćinstava) i reke
Pek.
Treba takođe uzeti kao argument prisustvo konkurencije US STEEL-a, sa kojim
se graniči eksploataciono polje.U tržišnoj ekonomiji nema mnogo konsenzusa.
Nakon početnog perioda u fazi otvaranja, dok se stanovništvo ne navikne na
rudnik, dok stanovništvo ne počne da živi od rudnika i da ima koristi od rudnika, mogući su
problemi sa stanovništvom. Kasnije u fazi eksploatacije, većina rudarskih aktivnosti postaju
normalni deo života i rada lokoalnog stanovništva.
Navedeni argumenti opredeljuju tačku otvaranja i razvoj rudarskih radova van
vidokruga sa postojećih komunikacija, infrastruktura i životnog prostora stanovništva.
Otvaranje površinskog kopa i eksploatacija krečnjaka van direktnog uticaja na postojeći
ambijent je jedino logično rešenje, čak i da drugi argumenti imaju veliku specifičnu težinu.
2.1.2. Morfološko-geološki uslovi
Morfološko-geološki uslovi su ,generalno gledano za celo ležište,povoljni.

Kupasti oblik ležišta,izdužen po jednoj osi sa strmim bočnim stranama,predisponira školski
pristup u projektovanju da se radovi izvode odozgo na dole. Rudarski radovi i prerada
krečnjaka će se odvijati praktično na jednoj etažnoj ravni. Druga (niža) će se otvarati
paralelno sa frontom rudarskih radova, tek pošto se stvori potreba, uslovi i prostor.
2.1.3. Rudarsko-tehnološki uslovi
Predloženi kapacitet od strane Investitora (250 000 t/god.), heterogena stenska

masa, složen strukturno-tektonski sklop krečnjaka u ležištu, pojava naboranih slojeva i
izlomljenih bankova opredeljuju na projektovanje geometrije elemenata površinskog kopa sa
nižom visinom etaža. Tehničko-ekonomske analize u pogledu opravdanosti izbora niže visine
etaža (od 10 m) pokazuju da je to opravdana visina gledano sa rudarsko-tehnološkog
aspekta. Posebno je takva visina etaže ukomponovan sa utovarnom opremom i kamionima
koji po zahtevu INVESTITOR-a treba da imaju univerzalnu primenu.
__________________________________________________________

42
Sve rudarske operacije a posebno miniranje krečnjaka usmerene su suprotno od

komunikacija i objekata stanovništva a front radova upravno napreduje ka starim rudarskim
radovima,gde se završava razvoj etažnih ravni (sever-jug).
Praktično bezbednost opreme i ljudstva u rudniku kao i stanovništva i
komunikacije van rudnika su apsolutni.
2.1.4. Ekološki faktori
U rudniku će se postaviti monitoring sistem za praćenje uticaja eksploatacije na

životnu okolinu i radnu sredinu. Na osnovu dosadašnjih iskustava u sličnim rudarskim
uslovima, osnovna pažnja se mora posvetiti užem radnom prostoru radilišta, mestu utovara,
lokaciji drobljenja i klasiranja izdrobljenog krečnjaka. Zato i ekološki faktori u određenom
procentu opredeljuju tačku otvaranja , front napredovanja rudarskih radova i pozicuju
drobljenja. Logično je opredeljenje da se izvori prašine i buke skoncentrišu (eksploatacija i
drobljenje) na što manjem prostoru,tako se uticaji prašine i buke lakše lokalizuju, prate i
ekonomičnije saniraju.
Do tačke otvaranja tj.”zaleđa” ležišta, već postoji lokalni put. Proširenje i
“peglanje” tog puta predstoji radi bezbednog dvosmernog kretanja punih i praznih vozila a
istovremeno i kvalitetan put umanjuje uticaje prašine i buke duž njegove trase.. Podrazumeva
se da će se glavni transportni put redovno kvasiti-orošavati!
Uticaj radnih operacija u rudniku na radnu sredinu i životnu okolinu gledano kroz
postavljeni koncept napredovanja radova iz “zaleđa” ležišta i eksploatacijom odozgo na dole
su minorni, a monitoring sistem će registrovati eventualne događaje.
Gledano sa aspekta mogućih uticaja eksploatacije krečnjaka na okolinu, uticaj
buke od rada mašina, uticaj prašine od bušenja i radnih operacija utovara, prerade i transporta
kamenog agregata, uticaji miniranja su lokalnih dimenzija sa uticajem od nekoliko desetina
do najviše stotinak metara.
2.1.5. Ekonomsko-komercijalni aspekt
Analiza troškova vezanih za različite pozicije otvaranja i razvoja rudarskih

radova kao i mesta utovara drobljenog agregata obuhvataju sledeće argumente:
- Utovar drobljenog kamenog agregata na radnoj etaži smanjuje troškove rudnika

jer se operacije utovara i drobljenja odvijaju u neposrednoj blizini bez
međutransporta između etaže i drobilice.
- Dobrim glavnim transportnim (rudničkim) putem u dužini od oko 1700 m,
kamioni će od puta Požarevac-Kučevo dolaziti prazni na mesto prerade i utovara
kamenog agregata na etažnoj ravni.
- Nema ekonomskog i tehničkog opravdanja da se minirani kamen utovaruje i
spušta na neku drugu poziciju rudnika radi drobljenja.
__________________________________________________________

43
- Za rudnik je isplativo da se drobljenje,utovar i transport gotovog tržišnog

proizvoda odvija na poziciji koja je najbliža tački eksploatacije, a to je etažna
ravan u eksploataciji.
- U I fazi rada (prvih pet godina) ima ekonomskog opravdanja da se krečnjak
drobi u mobilnim postrojenjima i da se praktično ceo proces utovara kamena u
koš primarne drobilice do prosejavanja odvija kontinualno u postrojenjima za
drobljenje i prosejavanje.
Navedeni argumenti govore da je stručno opravdan izbor tačke otvaranja, pravac

razvoja etaža i fronta radova kao i mesta prerade i utovara gotovog izdrobljenog kamenog
agregata.
2.2. Osnovna koncepcija eksploatacije i prerade krečnjaka
Koncepcija eksploatacije i prerade krečnjaka obuhvata komplementarno

funkcionisanje oba tehnološka procesa na jednom radnom nivou na što manjem random
prostoru.
Strateški gledano usvajaju se dva perioda i dva dijametralno različita koncepta
prerade tehničko-građevinskog kamena:
- Period eksploatacije krečnjaka diskontinualnom opremom i prerada

mobilnom opremom, do postizanja punog kapaciteta površinskog kopa od
250 000 t/god.
- Period eksploatacije diskontinualnom opremom i prerada stacionarnom
opremom, kada bude povećana tražnja i plasman kamenih agregata preko
projektovanog kapaciteta.
Period rada u jednoj ili drugoj tehnološkoj konfiguraciji opreme zavisiće

isključivo od potrebe srpskog tržišta za agregatima i teško je prognozirati vreme prelaska na
veće kapacitete opreme za preradu krečnjaka.
2.2.1. Sistem eksploatacije krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena

Sistem eksploatacije krečnjaka odvija se u diskontinualnom radu opreme za
bušenje i miniranje,za otkopavanje i utovar krečnjaka u prijemni bunker mobilne drobilice.
Sa napredovanjem fronta rudarskih radova napreduju i mobilno drobilično
postrojenje i prateća oprema za klasiranje drobljenog kamena.
__________________________________________________________

44
- Sistem eksploatacije prikazan je na sledećem algoritmu:
__________________________________________________________

45
- Oprema za eksploataciju i preradu kamena

Eksploatacija i prerada krečnjaka se izvodi sa sledećom opremom za
eksploataciju i preradu :
__________________________________________________________

46
2.3. ANALIZA STABILNOSTI KOSINA POVRŠINSKOG KOPA

Analiza stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa „Kaona“
izvršena je metodom Hoek-a i pri tome je korišćen programski paket „Ravlok“. Na osnovu
prethodno određenih parametara , proračun je izvršen za kosine visine
H =10 m sa maksimalnim nagibom od max = 700 i završnu kosinu visine H = 115 m sa
maksimalnim nagibom max = 510.
Za radnu kosinu H = 10 m,  = 700 analiza stabilnosti je sprovedena za
interval nagiba pukotinskog sistema od 320 do 690. Na osnovu prethodnog određen je položaj
pukotinskog sistema sa minimalnim faktorom sigurnosti koji je iznosio F min = 1,31. Rezultati
analize su prikazani u prilozima 1a i 1b.
Za završnu kosinu H = 115 m,  = 510 analiza stabilnosti je sprovedena za
interval nagiba pukotinskog sistema od 320 do 450. Na osnovu prethodnog određen je položaj
pukotinskog sistema sa minimalnim faktorom sigurnosti koji je iznosio F min = 1,31. Rezultati
analize su prikazani u prilozima 2a i 2b.
Prilog 1a
Analiza stabilnosti kosina metodom Hoek-a
ravan lom kosine
Fizičko-mehanička svojstva stenskog materijala

Kohezija: 0.05344 MPa
Ugao unutrašnjeg trenja: 32°26´
Zapreminska težina: 26.90 kN/m3
Geometrija kosine
Visina: 10.00 m
o
Ugao nagiba: 70.00
Parametri za proračun kosine

Bez tenzione pukotina
Sa tenzionom pukotinom iza vrha kosine x
Sa tenzionom pukotinom ispod vrha kosine
Ostalo
Zapreminska težina vode 10.00 kN/m3
Ispunjenost pukotine vodom 50 %
__________________________________________________________

47
Prilog
br.1b
Dijagram faktora sigurnosti
20
18
16
60
14 61
62
Faktor sigurnosti Fs
12 63
64
10 65
66
8 67
68
6 69
70
4
0
32 35 38 41 44 47 50 53 56 59 62 65 68
o
Ugao nagiba pukotine  p ( )
__________________________________________________________

48
1.8
1.7 1.68
Faktor sigurnosti Fs (o)

1.64
1.6 1.60
1.56
1.52
1.5 1.49
1.45
1.4 1.41
1.38
1.34
1.3 1.31
1.2
1.1
1
60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70
o
Ugao nagiba kosine  ( )
__________________________________________________________

49
Prilog 2a
Analiza stabilnosti kosina metodom Hoek-a
ravan lom kosine
Fizičko-mehanička svojstva stenskog materijala

Kohezija: 0.05344 MPa
Ugao unutrašnjeg trenja: 32°26´
Zapreminska težina: 26.90 kN/m3
Geometrija kosine
Visina: 115.00 m
o
Ugao nagiba: 51.00
Parametri za proračun kosine

Bez tenzione pukotina
Sa tenzionom pukotinom iza vrha kosine x
Sa tenzionom pukotinom ispod vrha kosine
Ostalo
Zapreminska težina vode 10.00 kN/m3
Ispunjenost pukotine vodom 50 %
Prilog 2b
__________________________________________________________

50
40
4 41
42
Faktor sigurnosti Fs
43
3 44
45
46
47
2
48
49
50
1
0
32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49
o
Ugao nagiba pukotine  p ( )
1.6
1.57
1.5 1.51
Faktor sigurnosti Fs (o)
1.46
1.42
1.4
1.38
1.34
1.3 1.31
1.27
1.24
1.2 1.20
1.17
1.1
1
40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
o
Ugao nagiba kosine  ( )
__________________________________________________________

51
- Rezultati analize stabilnosti
Analiza stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa “Kaona” izvršena je

metodom Hoek-a.
Tabela 11. Rezultati analize stabilnosti

Visina Ugao nagiba Faktor sigurnosti
Kosina
H (m) α (o) F
Radna 10 70 1,31
Završna 115 51 1,31
Na osnovu prethodnog može se zaključiti da je analizirana radna kosina površinskog

kopa stabilna i da je faktor sigurnosti F (Fmin = 1,31) veći od 1,05, odnosno veći od 1,10,
prema Pravilniku o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju ležišta mineralnih
sirovina, član 61, tabela br. 3. Takođe, analizirana završna kosina površinskog kopa je
stabilna, odnosno izračunati faktor sigurnosti F (Fmin = 1,31) je veći od 1,30, prema
Pravilniku o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju ležišta mineralnih sirovina,
član 61, tabela br. 3.
2.4. OGRANIČENJE POVRŠINSKOG KOPA

Okonturenje ležišta za površinsku eksploataciju po dubini izvršeno je na osnovu
podataka detaljnih geoloških istraživanja krečnjaka i overenih rezervi.
Spoljna kontura budućeg površinskog kopa poklapa se sa geološkom granicom
C1 rezervi.
Najniža kota površinskog kopa je k. 155 m do koje su i overene rudne rezerve.
Ograničenje za površinsku eksploataciju i završna kontura (izgled) površinskog

kopa dobijena je na osnovu sledećih geometrijskih elemenata površinskog kopa:
- visina etaže (H) ............................................................................. 10 m,
- nagiba radne etaže (r) ................................................................. 70,
- nagib završne kosine (z) .............................................................. 51,
- projekcija radne kosine (pk) ........................................................ 3,6 m,
- širina berme u završnoj kosini (B) ................................................5.0 m
H (ctg z  ctg r )
B z ( m)
n 1
gde je:
Hz – visina završne kosine površinskog kopa (Hz = 115 m)
z – ugao nagiba završne kosine površinskog kopa (z = 51)
r – ugao nagiba kosine etaže (r = 70)
n – broj etaža
__________________________________________________________

52
115 ( ctg 51   ctg 70  )

B  4,66 ( m )
12  1
- Usvaja se B = 5.0 m
Veliki uglovi nagiba radnih i završnih kosina proizilaze iz dobrih fizičko –

mehaničkih karakteristika krečnjaka (radne sredine) odnosno koeficijenata sigurnosti kosina
sa tim nagibima.
Na prilogu br 5 dat je situacioni plan površinskog kopa „Kaona“-Kučevo 1:1000
sa ucrtanim ograničenjem.
Na prilozima br. 16,17,18 i 19 dati su poprečni profili kroz ograničeni površinski

kop, koji su poslužili za vertikalnu podelu površinskog kopa na etaže, kao i za obračun
ukupnih masa jalovine, i krečnjaka u ograničenom prostoru budućeg površinskog kopa.
Geometrijski ograničena figura na površini terena ima oblik mnogougla sa 17
temena (tačaka). Unutrašnje okonturenje predstavljeno je figurom dna svih etaža površinskog
kopa.
Ukupna površina figure ograničenja na terenu je 5,83ha.
Morfološki gledano teren ležišta krečnjaka je idealan za površinsku
eksploataciju odozgo na dole. To će omogučiti sve do k. 200 povećanje etažnih ravni.
Tabela 12. Koordinate tačaka ograničenja površinskog kopa
Prelomna Koordinate prelomnih tačaka spoljašnje konture

tačka Y X Z
Ts-1 7 551 132,42 4 927 734,63 249,6
Ts-2 7 551 025,94 4 927 725,21 260,7
Ts-3 7 550 942,08 4 927 687,28 221,9
Ts-4 7 550 943,12 4 927 676,87 220,7
Ts-5 7 550 931,44 4 927 633,07 210,0
Ts-6 7 550 915,65 4 927 605,50 201,9
Ts-7 7 550 896,78 4 927 578,00 191,4
Ts-8 7 550 889,70 4 927 534,00 180,8
Ts-9 7 550 906,21 4 927 513,04 184,9
Ts-10 7 551 009,04 4 927 470,54 208,5
Ts-11 7 551 036,52 4 927 463,11 209,4
Ts-12 7 551 071,47 4 927 456,45 209,8
Ts-13 7 551 109,44 4 927 463,79 209,7
Ts-14 7 551 134,33 4 927 497,91 212,6
Ts-15 7 551 172,44 4 927 598,60 223,8
Ts-16 7 551 173,45 4 927 648,72 231,6
Ts-17 7 551 152,95 4 927 702,34 249,8
Tabela 13. Obračun masa eksploatacionih rezervi krečnjaka metodom poprečnih profila
__________________________________________________________

53
krečnjak
Profil br. Pprofila Psr dsr V  Q
(m2) (m2) (m) (m3) (t/m3) (t)
0-0 0
3 669,7 40 146 787,6 394 858,6
I-I 7 339,38
11 282,59 35 394 890,48 1 062 255,38
II-II 15 225,79
16 243,5 35 568 522,68 1 529 326
III-III 17 261,22
17 901,23 35 626 542,88 1 685 400,33
IV-IV 18 541,23 2,69
17 145,15 35 600 080,08 1 614 215,4
V-V 15 749,06
12 543,87 35 439 140,28 1 181 287,34
VI-VI 9 344,67
6 419,54 35 224 683,73 604 399,22
VII-VII 3 494,4
 3 000 647,7 8 071 742
Tabela 14.: Obračun masa jalovine
jalovina
Profil
br. Pprofila Psr dsr V
(m2) (m2) (m) (m3)
0-0 0
146,8 35 5 138
I-I 293,6
376 35 13 188
II-II 460
480 35 16 800
III-III 500
580 35 20 300
IV-IV 660
580 35 20 300
V-V 500
560 35 19 600
VI-VI 620
500 35 17 500
VII-VII 380
190 35 6 650
0’-0’ 0
 119 476
Etažne karte su date na prilozima od 20-32.
__________________________________________________________

54
Tabela 15.: Rekapitulacija masa krečnjaka po etažama u okviru ograničenja površinskim kopom
krečnjak
Etaža Zapremina Količina
(m3) (t)
155 85 773 230 728,70
160 229 500,15 617 355,40
170 277 108,15 745 420,92
180 315 366,20 848 335,80
190 357 390,80 961 381,25
200 400 474,95 1 077 277,62
210 405 438,45 1 090 629,43
220 395 570,75 1 064 085,32
230 404 516,40 1 088 149,10
240 343 898,25 925 086,30
250 214 882,00 578 032,58
260 105 585,35 284 024,60
270 21 692,90 58 353,89
Ukupno: 3 557 197,37 9 568 860,93
Tabela 16.: Upoređenje obračuna masa u ograničenom prostoru površinskog kopa paralelnim
profilima i etažama
Krečnjak Jalovina
Način
Zapremina Težina Zapremina
proračuna
(m3) (t) (m3)
Poprečni profili 3 000 647,70 8 071 742,00 119 476
Etažne ravni 3 557 197,37 9 568 860,93 119 476
Razlika 556 550,00 1 497 118,93 0,00
2.5. Faze rada površinskog kopa

Površinski kop će imati dve dijametralno različite faze rada. Kao što je već rečeno
površinski kop će u toku razvoja proizvodnje i povećanja kapaciteta raditi sa:
1. Mobilnom opremom za preradu do postizanja punog kapaciteta od
250 000 t/god i
2. Stacionarnom opremom za preradu kada se poveća kapacitet iznad
projektovanog.
U prvoj fazi rada pogonska energija je nafta. U drugoj fazi rada se prelazi na
ekonomičniji vid pogonske energije – električnu energiju.
Pitanje osnovne opreme za eksploataciju se rešava prema opisanom konceptu. Kada
se pređe na veće kapacitete prerade, izvršiće se dopuna potrebnih kapaciteta i verifikovati
Dopunskim rudarskim projektom.
__________________________________________________________

55
Prvi period – otvaranje površinskog kopa obuhvata sledeće radove:
1. izrada pristupnog puta dužine 287 m od podvožnjaka do platoa na koti 180

2. izrada radnog platoa na k. 180,0 m za smeštaj kolske vage, otpremu i eventualno
skladištenje drobljenog materijala, postavljanje kontejnera za radnike i magacin,
3. rekonstrukcija i izgradnja glavnog transportnog puta do površinskog kopa dužine
1 400,00 m,
4. formiranje radnog platoa na etaži E-270 za smeštanje mobilnog postrojenja za
preradu krečnjaka,
5. formiranje odlagališta “Jaruge”.
Vreme izrade navedenih objekata predstavlja period početka otvaranja ( faza

otvaranja ) površinskog kopa. Objekti su preduslov za dalji razvoj i funkcionisanje faze
eksploatacije površinskog kopa.
- Pristupni put od podvožnjaka do radnog platoa
Pristupni put je po zahtevu INVESTITOR-a, lociran duž trase postojećeg ( starog )

puta. Iako je prosečan nagib puta nestandardan i veliki ( 11,7 % ). INVESTITOR nije želeo
veća investiciona ulaganja tako da se nasipanjem jalovinskih partija prisutnih od nekadašnje
eksploatacije, formira put relativno male dužine, koji će imati funkciju sve vreme
eksploatacije krečnjaka tj. rada rudnika.
- Radni plato na k 180,0 m
Drugi važan objekat na rudniku koji će živeti sve vreme eksploatacije je radni plato na
k 180,0 m. Radni plato će se proširiti u nožici etaže a kosina dovesti na nagib od 700. Deficit
krečnjačkih masa za formiranje radnog platoa, nadoknadiće se materijalom iz nožice etaže (
miniranjem ) a ostatak će se dobiti od postojećeg osulinskog materijala kojeg u nožici etaže
ima preko 5 000 m3čm.
- Glavni transportni put
Deo ovog puta je u eksploataciji od strane firme US STEEL, za potrebe svojih

dampera odnosno, to je glavna komunikacija za njihov površinski kop krečnjaka. Prema
sporazumu između dve kompanije ovaj put će kompanije zajedno održavati a PZP
“Požarevac” će do kote 270 u dužini od 1400 m revitalizovati trasu, proširiti na 10 m širine,
ujednačiti nagib na prosečnih 7%.
Razvojem površinskog kopa do k 230,0 m, INVESTITOR-i će koristiti deo puta
zajedno, a nakon toga se pravljenjem pristupnog puta na etaži k 230 celokupni transport
odvija unutar prostora u vlasništvu PZP “Požarevac”.
- Radni plato k 270,0 m
__________________________________________________________

56
Glavni transportni put “ulazi” na etažu k 270, koja se razvija praktično u visini do 7 m
jer je najviša kota ležišta 277 m.
Radni plato se na ulaznom delu razvija maksimalno po širini i dužini radi proijema
opreme za eksploataciju ,preradu i transport. Obzirom na relativno malu količinu krečnjačkih
masa ( oko 22 000 m3čm ) osnovni zadatak operative je da u što kraćem vremenskom periodu
“ ukloni “ te mase kako bi se stvorio prostor za otvaranje etaže k 260 koja ima i
zadovoljavajuće količine krečnjaka i površinu na kojoj će se omogućiti eksploatacija na
dužem frontu rada. Te mase će se ukloniti na taj način što će se krečnjak razastrti i popuniti
uvala na ulazu u radni plato etaže.
- Odlagalište “Jaruga”
U neposrednoj blizini u morfološki izraženoj jedinici u obliku jaruge locira se

odlagalište “Jaruga”. Poznavaoci tehnologije putogradnje kada vide prisutan krečnjački
materijal na površini terena ležišta znaju da je takav izmešani krečnjak sa ostacima
raspadanja krečnjaka ( kamena sitnež i zemljano-detritični materijal ) idelana za “tampone” u
putevima nižeg ranga.
Iako se geološki, površinski, raspadnuti deo krečnjaka determiniše kao jalovinski
pokrivač, u praksi se on neće nikada tako tretirati, jer kao tampon ima tržišnu i upotrebnu
vrednost.
Na prilogu br.9 Situacioni plan površinskog kopa (R – 1:1000) dato je stanje
površinskog kopa na kraju I faze rada (otvaranje površinskog kopa i etaža k 270).
Potrebno je naglasiti da će se sav jalovinski materijal, kamena sitnež i odlomci
kamena ugrađivati u glavni transportni put u delu gde se vrši formiranje potpuno nove trase
puta. Izrada(praktično proširenje) platoa za smeštanje mobilnog postrojenja za preradu
krečnjaka na k 270 radi se na ulasku glavnog puta na etažu k 270 (prilog br.6).
Na prilogu br.6 situacionog plana površinskog kopa (R – 1:1000) dato je stanje
površinskog kopa na kraju perioda izrade glavnog transportnog puta. Na prilozima br. 8 dati
su uzdužni i poprečni profili kroz ovaj put.
Vreme izrade puteva i otvaranje etaže k. 270 m iznosi oko 3 meseca. Predviđeni
radovi su prikazani u tabeli br. 17.
Tabela 17. Količina masa i vreme trajanja perioda otvaranja površinskog kopa
Red. Vreme
br. Objekat Količina Količina trajanja
m3 m3 (dana)
Nasip Usek
Pristupni put od podvožnjaka
1. 15
nagib 11,7 % 5 599,00 0,00
2. Radni plato k. 180,0 m 2 768,00 9 294,00 10
3. Glavni transportni put 30
11 588.50 5 725,00
4. Radni plato k 270 15
2 617,00 2 294,00
Formiranje spoljnog odlagališta
5. 4646,00 10
“Jaruga” i priključka puta
__________________________________________________________

57
- Drugi period rada (II faza) predstavlja rad površinskog kopa sa punim
kapacitetom od 250.000 t/god agregata tehničko-građevinskog kamena. Ovaj
period je projektovan do iscrpljenja rezervi krečnjaka ograničenih za eksploataciju
površinskim kopom.
U ovom periodu otkopaće se 8 071 742 t krečnjaka, period traje oko 34 god.
Na prilogu br.11 dat je situacioni plan početka rada površinskog kopa u II fazi posle
III godine eksploatacije, a na prilogu br. 15 stanje na kraju eksploatacije.
Karakteristično za usvojenu koncepciju eksploatacije “odozgo na dole” je rad na
jednoj etaži,koja je radna etaža do kraja njene eksploatacije. Radi obezbeđenja kontinualnog
razvoja fronta rudarskih radova potrebno je uraditi pristupni put i otvoriti sledeću etažu u
toku završavanja eksploatacije na prethodnoj višoj etaži.
Prema osnovnoj koncepciji eksploatacije krečnjaka,površinski kop uvek ima jednu
radnu etažu i druga etaža se otvara kada se viša etaža približi južnoj granici ležišta.
2.5.1. Razvoj površinskog kopa po planu i dubini

Razvoj fronta rudarskih radova (etaža) po dubini ide od severa prema jugu iz „zaleđa“
površinskog kopa. Etaža se zahvata po širini bloka (radijus kopanja bagera) od oko 20
m.Svaki naredni blok ide po istom pravcu samo se translatorno pomera prema širini
narednog bloka.
- Otvaranje površinskog kopa je sa krajnjeg severnog dela ležišta etažom E.-270,0

m (najviša etaža površinskog kopa) i razvoj fronta rudarskih radova ide prema
južnoj završnoj granici kopa i predstavlja povoljan razvoj eksploatacije po planu
.Eksploatacija i rad na jednoj etaži. ima niz pogodnosti koje su već objašnjene.
- Visina etaža površinskog kopa je ista iznosi 10 m sem za poslednju etažu E-155
m koja ima visinu od 5,0 m. Ukupna dubina površinskog kopa iznosi 115,0 m (k
270 m.k 155 m).
2.5.2. Eksploatacioni kapacitet i period rada površinskog kopa

U skladu sa smernicama iz projektnog zadatka, godišnji eksploatacioni kapacitet
(proizvodnja) površinskog kopa je:
Qgod = 250.000 t/god drobljenog agregata tehničko - građevinskog kamena.
Zbog gubitka masa krečnjaka od 2% usled izdvajanja jalovine kod primarnog
drobljenja i u unutrašnjem transportu potrebno je proizvesti još 5.000 t/god više od
projektantskog kapaciteta.
Eksploatacioni kapacitet površinskog kopa na proizvodnji miniranog krečnjaka
godišnje iznosi:
Qgod = 255.000 t/god, odnosno
255 .000
V god   95 .000 m 3 čm /god
2,69 *
=2,69 t/m3 – zapreminska masa krečnjaka.
__________________________________________________________

58
Period rada površinskog kopa:

I faza rada,otvaranje i razvoj površinskog kopa do zadatog kapaciteta....3god.
II faza rada površ. kopa sa punim kapacitetom ..................................... 31god.
Ukupan period rada površinskog kopa: 34 god.
Ukupne količine jalovine u ograničenom prostoru površinskog kopa iznosi:
Vj = 119 476 m3 čm
Koeficijent jalovine iznosi:

V 119.476
kj    0,0149
Q jal 8.072.742
Količina jalovine koja treba da se otkopa, godišnje je:
Vgod = 3 870 m3 čm/god, odnosno
Vgod = 3 870  1,3 = 5 032 m3rm/god
gde je:
1,3 – koeficijent rastresitosti jalovine
Od miniranog krečnjaka, preradom će se proizvoditi:
Qgod = 250.000 t/god, tehničko građevinskog kamena.
Kapacitet površinskog kopa ostvarivaće se fazno kako je već rečeno.
I faza – rad sa mobilnom opremom za preradu i dostizanje punog kapaciteta.

Qgod = 250 000 t/god drobljenog agregata tehničko - građevinskog kamena,
II faza, eksploatacija površinskog kopa - punog kapaciteta po godinama:

Qgod = 250 000 t/god drobljenog agregata tehničko - građevinskog kamena.
Projektovane količine gotovih proizvoda u punom kapacitetu površinskog kopa od

250 000 t/god. prikazane su u sledećoj tabeli:
Tabela 18. Količine masa gotovih proizvoda u punom kapacitetu površinskog kopa
__________________________________________________________

59
RED. BROJ FRAKCIJE DROBLJENOG

AGRAGATA ZA PROIZVODNJU KOLIČINE (t)
ASFALTA
1 Agregat 0 - 2 3 600
2 Agregat 0 – 4 74 880
3 Agregat 2 - 8 36 000
4 Agregat 8 – 11 7 200
5 Agregat 8 - 16 5 760
6 Agregat 4 - 22 37 440
∑ 164 880
FRAKCIJE DROBLJENOG
MATERIJALA ZA IZRADU KOLIČINE (t)
TAMPONA (mm)
1 Agregat 0 – 31,5 64 800
2 Agregat 0 - 63 20 320
∑ 85 120
UKUPNO 250 000 t/god
2.5.3. Eksploatacija krečnjaka

Eksploatacija krečnjaka ležišta „Kaona” vršiće se površinskim kopom, tehnologijom
diskontinualnog rada.
Eksploatacija krečnjaka na površinskom kopu vršiće se sa etažama visine 10 m,
nagiba kosine radnih etaža od 70. Dužina etaža zavisi od njihovog položaja u okviru fronta
radova na jednoj etaži. Gledano u planu kreće se od minimalnih 160 m do maksimalnih 220
m. Površinski kop ima sledeće etaže: 155 m (najniža etaža površinskog kopa), 160 m, 170 m,
180 m, 190 m, 200 m, 210 m, 220 m, 230 m 240,250 260 i 270 m (najviša etaža površinskog
kopa).
Etaže: 270, 260, 250, 240, 230, 220, 210, 200 ,190 i 180 spadaju u visinski deo
površinskog kopa,dok etaže :170,160 i 155 spadaju u dubinski deo površinskog
kopa.Dubinske etaže su povezane međusobno rampama dužine 125 m i nagiba 7%.
Tehnološki proces otkopavanja ( uklanjanja ) jalovine predstavlja pripremu etaže
krečnjaka za otkopavanje i sastoji se od:
- otkopavanje jalovine,
- razaranje krečnjaka bušenjem minskih bušotina i miniranjem,
- utovar miniranog krečnjaka u prihvatni bunker mobilne drobilice,
- primarno i sekundarno drobljenje i prosejavanje u mobilnom postrojenju za
preradu,
- transport prerađenog građevinskog-tehničkog kamena do vage i dalje do radilišta.
Tehnološki proces dobijanja i prerade krečnjaka na površinskom kopu sastoji se od
sledećih tehnoloških operacija:
- seče niskorastuče šume, sečenja granja i drvne mase i odvoza van radnog prostora,
- vađenje panjeva, utovar u kamione i odvoz van područja površinskog kopa,
- ripovanje jalovinskog pokrivača i guranje na gomile,
- utovar jalovine u kamione i odvoz do deponije “Jaruge”,
__________________________________________________________

60
2.5.4. Bušenje i miniranje krečnjaka

Eksploatacija krečnjaka miniranjem stenske mase je najskuplja i najdugotrajnija
tehnološka operacija u procesu eksploatacije. Izrada bušotina vrši se po rasporedu koji je
predisponiran na fizičko – mehaničkim osobinama stene.
Bušenje krečnjaka vrši se metodom udarno – rotacionog bušenja.
Za bušenje kosih minskih bušotina pod uglom 70 koristiće se samohodna bušaća
garnitura tipa ATLAS COPCO D3. U tehničkom projektu Glavnog rudarskog projekta dat je
detaljan proračun bušenja i miniranja na površinskom kopu krečnjaka „Kaona“.
Na osnovu izračunate brzine detonacije od 4.210 m/s (Tehnički projekat
eksploatacije) izabran je kao najpovoljniji eksploziv za miniranje krečnjaka, AMONEX-1
(70/1500). Osnovni parametri proračuna (Tehničkog projekta) i su sledeći :
Tabela 19. Rekapitulacija parametara bušenja i miniranja
Red. Jed.
Parametar Količina
br. mere
1 2 3 4
1 Prečnik bušotine mm 89
2 Linija najmanjeg otpora m 3,0
3 Dužina minske bušotine m 11,5
4 Rastojanje između bušotina u redu m 3,0
5 Rastojanje između redova bušotina m 3,0
6 Broj bušotina u minskoj seriji kom 60
Karakteristike eksploziva AMONEX-1:
kg/dm3 1,05 – 1,10
- gustina eksploziva
m/s 4.100 – 4.300
- brzina detonacije
l/kg 955
- gasna zapremina
7 KJ/kg 4.248
- toplota eksplozije
cm 4–8
- prenos detonacije
mm 60
- kritični prečnik
cm3 380 - 390
- radna sposobnost (proba po Trauclu)
8 Specifična potrošnja eksploziva kg/t 0,145
9 Dužina eksplozivnog punjenja u bušotini m 8,3
10 Dužina čepa bušotine m' 3,0
11 Prinos krečnjaka po bušotini m3/t 90/242,1
12 Potreban broj bušotina godišnje kom 1 032
13 Potrebna dužina bušenja godišnje m' 11 868
14 Količina krečnjaka kod jednog miiranja t 14 526
Paljenje minskog polja je Nonel sistemom,
15 rudarskim kapislama br. 8 sa sporogorećim / /
štapinom ili električnim detonatorom
Milisekundni interval usporenja između
16 ms 25
bušotina
Milisekundno usporenje između redova
17 ms 42
bušotina
Sigurnosno rastojanje usled dejstva seizmičkih
18 m' 65,8
potresa pri jednom miniranju
Sigurnosno rastojanje usled razletanja komada
19 m' 147,8
miniranja
20 Gasoopasna zona pri miniranju m' 363
Usitnjavanje vangabaritnih komada miniranog dijabaza
__________________________________________________________

61
vršiće se hidrauličnim čekićem
Da bi se dobila količina krečnjaka za godišnju proizvodnju u fazi otvaranja od 150

000 t miniranog krečnjaka, u toku godine izvodiće se:
150 000
= = 11 / š
242,1 × 60
U fazi ekspolatacije površinskog kopa izvodiće se:
250 000
= = 17 / š
242,1 × 60
Bušenje i miniranje u periodu od minimum 5 godina će izvoditi specijalizovano

preduzeća, za bušačko-minerske radove koje organizuje bušenje, dopremu eksploziva,
punjenje minskih bušotina, povezivanje minskih bušotina i miniranje (prilog br.37).
Iz tih razloga ne predviđa se skladištenje eksploziva i eksplozivnih sredstava na
površinskom kopu.
Cep
2.70
Eksploziv
H=10m 10.6
11.5
8.80
70°
0.9
Slika 24. Konstrukcija punjenja
__________________________________________________________

62
270
3.00
3.00 3.00
260
Slika 25. Geometrija bušenja minskih bušotina
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 IV
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 III
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 II
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 I
270
260
I II III IV
Slika 26. Šema miniranja sa otvaranjem iz sredine

__________________________________________________________

63
2.5.5. Utovar krečnjaka i jalovine

Zbog specifičnih potreba PZP-a “Požarevac” za opremom univerzalnog karaktera,
zahtev INVESTITOR-a je bio da se izabere oprema koja se može koristiti višenamenski i u
putogradnji i eksploataciji kamena i šljunka ( preduzeće otvara ležište šljunka ).
Posebna je opreznost INVESTITOR-a ( slovenačka firma ) kod investiranja u
rudarsku opremu koja je skupa, tako da za eksploataciju krečnjaka nije izabrana ni jedan
bager za rad u rudarskim uslovima sa velikim kapacitetima (kakav imaju rudarske utovarne
mašine). Iz tog razloga vremensko iskoriščenje opreme koju je zahtevao INVESTITOR je
izuzetno malo zbog zadatog kapaciteta površinskog kopa. INVESTITOR želi da utovarnu
opremu koristi na racionalan način: za eksploataciju krečnjaka, šljunka i eventualne radove u
putnoj infrastrukturi.
Ukoliko tržište bude uticalo na povećanje kapaciteta površinskog kopa izabrane
mašine će imati ekonomsko opravdanje u eksploataciji krečnjaka isključivo na ležištu
“Kaona”.
Na eksploataciji krečnjaka i jalovini rade dva bagera : CAT 365 CL i CAT 330 DL.
Utovar miniranog krečnjaka obavlja bager CAT 365 CL, zapremine kašike 4,0 m 3.
Bager ima eksploatacioni kapacitet Qekspl= 188 m3/h.
Bager CAT 330 DL ima eksploatacioni kapacitet Qekspl = 138 m3/h.
Na utovaru miniranog krečnjaka potrebnog za ostvarenje godišnjeg eksploatacionog
kapaciteta bager radi Tu = 1330 h/god.
Bager CAT 330 DL će imati nekoliko zadataka u procesu eksploatacije krečnjaka.
Osnovni zadatak ovog bagera je otvaranje novih (nižih) etaža, utovar jalovine,
razbijanje krupnih vangabaritnih komada krečnjaka i rad na ostalim lokacijama preduzeća.
Bager će imati priključak za hidraulični čekić i druge priključne alate ( potrebne za
tehnologiju rada u preduzeću ). Vremensko korišćenje ovog bagera na površinskom kopu će
biti izuzetno malo, ali će zato biti veliko na drugim lokacijama INVESTITOR-a. Sa ovim
bagerom se otvara etaža 270, zbog njegove mobilnosti,operativnosti i u krajnjoj liniji manjih
gabarita.
Bager CAT 330 DL ,koji je predviđen da radi sa hidrauličkim čekićem na usitnjavanju
krupnih blokova,utovara i svu količinu jalovine koja se godišnje otkopa, odnosno:
5 .032
T jal   37 h
138
22000
T etaaže 270   159 h
138
Tč = 169 h
Tuk = Tjal Tetaž 270 Tč = 37 159 169 = 365 h
Rad bagera CAT 365CL na utovaru krečnjaka godišnje iznosi:
Tuk = 1330 h/god.

Raspoloživo vreme rada bagera godišnje iznosi:
Tras = 6,5 + 260 = 1690 h/god.
Na izdvajanju vangabaritnih komada krečnjaka i razbijanju hidrauličkim čekićem
H120 Cs bager radi godišnje(vreme rada bagera na utovaru miniranog krečnjaka):
__________________________________________________________

64
Tč = 169 h.
Koeficijent rezerve kapaciteta bagera Cat 365 CL iznosi:

1690
k rb   1, 27 odnosno 27 % rezerve.
1330
Koeficijent rezerve kapaciteta bagera Cat 330 DL iznosi:
1690
k rb   4 ,6 odnosno 360% rezerve.
1330
2.5.6. Transport krečnjaka

Transport jalovine od površinskog kopa do deponije jalovine, kao i transport
miniranog krečnjaka vršiće se damperima A 40 E VOLVO, zapremine korpe
Vk = 24 m3, korisnog tereta 40 t stenske mase.
Za potrebe prevoza godišnjih količina jalovine i krečnjaka na površinskom kopu u
fazi otvaranja i eksploatacije, potrebna su 2 dampera. Pri tome jedan kamion je potreban na
gornjoj etaži a drugi na donjoj.
2.6. Tehnički opis prerade krečnjaka

Eksploatacija i prerada krečnjaka se vrši stalno na jednoj etažnoj ravni ( gornjoj ) .
Minirani krečnjak koji se dobija otvaranjem nove etaže ( niže ) , utovaruje se u kamione
VOLVO A 40 E i odlaže ispred bagera 365 CL na gornjoj radnoj etaži, koji materijal ubacuje
u primarnu drobilicu.
Prerada krečnjaka u tehnički-građevinski kamen vršiće se višestepenim drobljenjem i
sejanjem. Preradom kamena krečnjaka dobiće se agregat za beton i armiran beton, agregat za
izradu cementno – betonskog kolovoza, agregat za izradu asfaltnih konstrukcija.
Prerada krečnjaka na površinskom kopu imaće dve tehnološke faze:
- Prerada krečnjaka u mobilnom drobiličnom postrojenju ( za kapacitet od 250 000
t/god).
- Prerada krečnjaka u stacionarnom drobiličnim postrojenjima (za kapacitet veći od
250 000 t/god ).
Razlog ovakvom pristupu je već objašnjen u ovom projektu se analizira isključivo
prva faza rada.
Tehnološki proces prerade krečnjaka u mobilnom postrojenju sastoji se iz sledećih
operacija:
- Primarnog drobljenja u udarnoj drobilici LOKOTRACK LT 1213S. Minirani
krečnjak ggk 1320-900 mm utovara se bagerom CAT 365 CL u prihvatni bunker
udarne drobilice. Ukoliko ima jalovine i sitnih klasa 0 – 20 mm one se odvajaju na
vibro rešetki i izbacuje na depo jalovine.
- Primarno izdrobljeni krečnjak iz udarne drobilice preko transportera odlazi u

prijemni bunker sekundarne konusne drobilice LT 200 HP LOKOTRACK. Na
ulazu u konusnu drobilicu primarno izdrobljeni krečnjak se odsejava na klase 0 –
70 mm, koje kao prosev ulaze u konusnu drobilicu, a krupnije klase 70 – 150 mm
se vraćaju ponovo u udarnu drobilicu na primarno drobljenje. U konusnoj
__________________________________________________________

65
drobilici krečnjak se sekundarno drobi na klase 0 – 32 mm i krupnije klase

krečnjaka od 32 mm se odvajaju na rešetki mobilne sejačice, pa se vraćaju na
sekundarno drobljenje ili pak deponiju kao proizvod + 32 mm.
- Sekundarno izdrobljen krečnjak direktno transportnom trakom ulazi u bunker
mobilne sejačice ST620 LOKOTRACK, gde se preko vibracionih sita # 32,  16,
 8,  4 mm vrši odsejavanje na granulate tehničkog kamena.
Ponuda mobilnih drobiličnih postrojenja na tržištu je izuzetno velika. Prezentirana

oprema proizvođača METSO MINERALS je zahtev INVESTITOR-a i po kvalitetu i
konfiguraciji izabrane opreme može se za ovu opremu reči da je kvalitetna.
Projektant je prihavtio zahtev INVESTITOR-a u pogledu izbora opreme za preradu.
__________________________________________________________

66
Slika 27. Tehnološka šema prerade krečnjaka u mobilnim postrojenjima prerade
__________________________________________________________

67
Slika 28. Tehnološka šema prerade krečnjaka u mobilnom postrojenju sa kretanjem masa
Tehnološka šema prerade krečnjaka usvojena je na bazi iskustva u drobljenju
krečnjačkih stena koje se pojavljuju u ležištima bankovitih i slojevitih struktura. Dobra strana
predložene tehnologije je samo dvostepeno drobljenje uz povraćaj krupnih klasa na ponovno
primarno drobljenje (+ 70 mm) i klasa (+ 32 mm) na ponovno sekundarno drobljenje. Prema
projektovanoj konfiguraciji opreme prerade krečnjaka mogu se očekivati dobri agregati
kamena za beton, betonske i asfaltne konstrukcije.
Tehnološki proces prerade krečnjaka po ovoj šemi sastoji se u: primarnom drobljenju
krečnjaka ggk 1 320 – 900 mm u mobilnoj udarnoj drobilici na krupnoću 0 – 150 mm.
Primarno izdrobljeni krečnjak ulazi u mobilnu konusnu drobilicu LT200HP na sekundarno
drobljenje. Pre ulaza u sekundarnu konusnu drobilicu vrši se odsejavanje u bunkeru drobilice
primarno izdrobljenog kamena na klase 0 – 70 mm i 70 – 160 mm. Klasa 0 – 70 mm se
direktno ubacuje u mobilni mlin na sekundarno drobljenje. Nadrešetni agregat mobilne
konusne drobilice LT200HP se drobi na klasu 0 – 70 mm i dalje otprema direktno na sejačicu
ST620. Na ulazu sejačice odvaja se klasa 32 –70 mm, koja se ponovo drobi u konusnoj
drobilici LT200HP ili deponuje kao gotov proizvod (po potrebi).
Mobilna sejačica ST620 razdvaja preko sita  32 mm;  16 mm;  8 mm i  4 mm
prerađeni krečnjak na granulate tehničkog kamena 0 – 4 mm; 4 – 8 mm; 8 – 16 mm; 16 – 32
mm i 32 – 70 mm(po potrebi).
Ukoliko se ukaže potreba da se uvedu međuklase 8-11mm i 11-16mm koje se koriste
u recepturi asfaltnih mešavina agregata, to će se regulisati promenom sita.
__________________________________________________________

68
Investitor se opredelio za opremu mobilnih postrojenja koja je data po tehnološkoj

šemi na slici br. 29. U koliko Investitor angažuje treća lica, te kompanije će morati da imaju
usvojenu konfiguraciju opreme.
U poglavlju 2.14 (Oprema površinskog kopa) date su tehničke karakteristike opreme
mobilnog postrojenja prerade krečnjaka sa proračunom kapaciteta.
2.6.1. Dimenzionisanje potrebne radne površine za mobilno drobilično postrojenje
Površina platoa za smeštaj pokretnih drobiličnih postrojenja treba da obezbedi:

- površinu za postavljanje postrojenja u radni položaj pema datom tehnološkom
nizu,
- površina za odlaganje agregata i
- površina za manipulaciju utovaračku i kamionom prilikom utovara agregata.
Agregati imaju zasebne deponije oblika kupe. Prostor između kupa treba da
onemogući mešanje agregata pri odlaganju i utovaru.
Tabela 20. Pojedinačne zapremine agregata na deponiji

Red. Agregat V
Proračun
br. (mm) (m3)
1 0 - 20 4,162·3,14·2,5/3 45,0
2 16 – 32 5,02·3,14·3,0/3 78,0
3 8 – 16 5,02·3,14·3,0/3 78,0
4 4–8 5,02·3,14·3,0/3 78,0
5 0-4 5,02·3,14·3,0/3 78,0
 357,0
U praksi se uzima da je ugao odlaganja agregata od krečnjaka na kupaste gomile

  31  .
Dimenzije pojedinačnih deponija (kupa) agragata se računaju:
r 2
V  h; h  r  tg 31 
3
tg 31  0,6 ; h  r  0,6
r 
2
r   0,6
3
v r  0,6 
3 3
3v
r3
  0, 6
__________________________________________________________

69
Agregat 1: 0 – 20 mm Agregat 2: 16 – 32 mm;

3  45 3  78
r1  3  4,16 m r2  3  5,0 m
3,14  0,6 3,14  0,6
h1  4,16  0,6  2,5 m h 2  5,0  0,6  3,0 m
Agregat 3: 8 – 16 mm Agregat 4: 4 - 8 mm;
3  78 3  78
r2  3  5,0 m r2  3  5,0 m
3,14  0,6 3,14  0,6
h 2  5,0  0,6  3,0 m h 2  5,0  0,6  3,0 m
Agregat 5: 0 - 4 mm;
3  78
r2  3  5,0 m
3,14  0,6
h 2  5,0  0,6  3,0 m
Prva etažna ravan na kojoj će se odvijati projektovane rudarske aktivnosti

eksploatacije i prerade krečnjaka formira se na koti 270 mnv. Obzirom na relativno malu
površinu etaže k 270 na toj etaži se neće uvoditi sekundarna drobilica već će se primarno
izdrobljeni materijal odložiti na ulaznoj površini etaže k 270.
Operativno gledano, razvoj etažne ravni se odvija po najdužoj osi fronta radova ( jug-
sever ), gde se u prvom “prolazu” bagera formira prostor za širinu radijusa utovara
hidrauličnog bagera (širina je 20 m). Pošto bager u fazi otvaranja etaže prati mobilna
drobilica, prostor (po širini) koji je pripremio hidraulični bager je dovoljan za odlaganje
primarno izdrobljenog kamena. U prvom “prolazu” bagera duž fronta etaže zbog širine ne
postoje uslovi za smeštajni prostor sve mobilne opreme. Zato duž tog prostora, utovarač
utovara i skladira izdrobljeni materijal na prostor ulaska u etažnu ravan , plato k. 270.
Ulaskom u drugi blok, kada se proširi prostor za novih 20 m, bager će utovarati taj materijal a
proces prerade ostvariti sa kompletnom opremom. U svakom slučaju, pošto se distribucija
izdrobljenih agregata retko “poklapa” sa količinom agregata koji se odveze sa površinskog
kopa, (na k 180 na radnom platou) se može odložiti višak agragata, koji onemogućuju
(smanjuju prostor) normalno funkcionisanje utovarača i kamiona.
2.6.2. Potrebna površina za kompletnu opremu

Ulaskom u drugi blok stvara se dovoljno smeštajnog prostora za svu opremu.
Na etažnoj ravni k. 270 mnv (i svim drugim kasnije) potrebno je smestiti sledeću
opremu: bager, primarnu drobilicu, sekundarnu drobilicu, sejačicu, utovarač za utovar
agregata i kamion. Dimenzije prostora za navedenu opremu i manipulacija na utovaru
agregata su 25 X 80 m = 2000 m2. Pored opreme, izdrobljeni materijal zauzima prostor koji
je dimenzionisan u tabeli br.20.
Površina potrebnog prostora za smeštaj pokretnih drobiličnih postrojenja koje
sačinjavaju pokretna udarna drobilica LT1213S, konusna drobilica LT200HP i sejačica
ST620 iznosi:…………………………………………..P= 40 x 70 = 2 800 m2.
__________________________________________________________

70
Za normalan rad sve opreme ukupno je potreban radni prostor od oko 4800 m2.
Na prilogu br. 6. prikazan je potreban smeštajni prostor za normalno funksionisanje
opreme za eksploataciju, preradu i utovar gotovih proizvoda.
2.7. Uslovi koje objekti otvaranja, postrojenja i uređaji u tehnološkom

procesu treba da ispune
Objekti otvaranja površinskog kopa „Kaona“ su:
- Pristupni put,
- Glavni transportni put,
- Radni plato sa vagom na k 180,,
- Etaža k 270
- Odlagalište “Jaruga”.
2.7.1. Pristupni put od železničkog nadvožnjaka do platoa na k 180

Ovaj objekat treba da ispuni osnovni uslov da poveže radni plato sa javnom
saobraćajnicom i omogući ulaz i izlaz u površinski kop.
Elementi plana i profila ovog objekta su:
- dužina puta je…………………………………………………………….. 287 m

- minimalni poluprečnik horizontalne krivine ........................................ 20 m
- minimalni radijus konveksnog preloma nivelete min RvKv ................ 100 m
- minimalni radijus konkavnog preloma nivelete min RvKv .................. 75 m
- maksimalni podužni nagib, max......................................................... 12 %
- širina saobraćajne trake, bs ........................................................... 3,5 m
- kanal…………………………………………………………………….. 0,5 m
- širina bankina, bb ........................................................................... ... 1,0 m
- ukupna širina puta……………………………………………………… 8,5 m
- jednostrani poprečni pad, ipk ........................................................... ... 2,5 %
- prosečan nagib puta , ip .............................................................. ≈ 11,7%
- kolovozna konstrukcija je osnovna stena krečnjak, a u del u
nasipa tamponski sloj od kamenog agregata, granulacije 0 – 60 mm, min
debljine ...................................................................................... 50 cm
- nosivost posteljice Ms ..................................................................... 25 MPa
- nosivost tampona Ms ...................................................................... 80 MPa
Na prilogu br. 6 situacioni plan površinskog kopa (R – 1:1000) prikazana je lokacija
prilaznog puta do platoa k.180.
Na prilogu br. 7. dat je uzdužni profil kroz osovinu prilaznog puta, kao i poprečni
profili kroz trasu pristupnog puta sa karakterističnim profilom.
Tehnologija izrade pristupnog puta, kao i predmer i predračun radova na izradi puta
detaljnije su obrađeni u Tehničkom projektu Glavnog rudarskog projekta. Deo glavnog
pristupnog puta je ustvari proširenje i regulacija postojećeg puta, tako da se po zahtevu
INVESTITOR-a uklapa u postojeće okruženja. Jedini nedostatak ovakvog tehničkog rešenja
je veliki nagib puta.
__________________________________________________________

71
2.7.2. Glavni transportni put na površinskom kopu

Glavni transportni put predstavlja osnovni objekat otvaranja površinskog kopa.
Povezuje plato sa vagom i radnim platoom (k. 180,0 m) ,i tačkom otvaranja površinskog
kopa.
Osnovna funkcija objekta je obezbeđenje ulaza i izlaza vozila kupaca i vozila
Preduzeća. Početna stacionaža puta je tačka A (Y = 7 550 946,52; X = 4 927 448,60; Z =
180,00) km 0+000,00, a krajnja u tački C (Y = 7 551 109,39; X = 4 927 732,43; Z = 270,00)
na privremenom platou mobilnog postrojenja km 1+400,00 m.
Glavni transportni put površinskom kopu treba da ispuni sledeće uslove:
- dužina puta…………………………………………………………. 1400 m

- put spada u nekategorisane puteve (prema veličini motornog saobraćaja) PGDS ≤
1000 vozila/dan
- računska brzina kretanja vozila .................................................. 30 km/h
- širina saobraćajne trake, bs ...................................................... 3,5 m
- širina bankina, bb ........................................................................ 1,0 m
- rigole za odvod vode ................................................................... 1,0 m
- minimalna širina puta………………………………………………… 9,0 m
- jednostrani poprečni pad, ipk ....................................................... 2,5 %
- prosečani podužni pad, ip .......................................................... 7%
- minimalni poluprečnik horizontalne krivine .................................. 20 m
- minimalni radijus konveksnog preloma krivine ............................ 100 m
- minimalni radijus konkavnog preloma krivine .............................. 75 m
- kolovozna konstrukcija puta je osnovna stena – krečnjak
- nosivost puta .............................................................................. 80 MPa
Na situacionom planu prilog br. 6. data je lokacija glavnog transportnog puta u
površinskom kopu. Na prilogu br. 8. dati su uzdužni profil kroz osovinu puta i poprečni
profili kroz trasu puta.
2.7.3. Radni plato ( k 180 m) površinskog kopa

Radni plato će se proširiti do dimenzija 80 x 60 m. Na radnom platou se smešta vaga,
kontejneri za radnike i magacin. Na platou se parkiraju kamioni i oprema koja nije trenutno u
funkciji. Plato treba da primi i višak pojedinih frakcija kada se za to ukaže potreba.
2.7.4. Radni plato i etaža k 270 za mobilno postrojenje prerade krečnjaka

Radni plato za mobilno postrojenje prerade je praktično privremeni radni plato k.
270,00 m do otvaranja i razrade etaže E.270,dovoljnog prostranstva za smeštanje mobilnog
drobiličnog postrojenja za preradu krečnjaka. Osnovna funkcija radnog platoa je da bude
povezan sa glavnim transportnim putem i etažom E.270 m. Površina radnog platoa potrebna
da se postavi mobilno postrojenje prerade krečnjaka iznosi minimalno 40 x 70 = 2 800 m2.
Privremeni radni plato gradi se na relativno ravnom terenu između izolinija 269,0m i 271,0 m
terena.
__________________________________________________________

72
Ukupna površina radnog platoa 270,0m treba da iznosi oko 2 800  2 000 =
4 800 m2, kada površinski kop ulazi u fazu eksploatacije.
Na prilogu 6 dat je Situacioni plan površinskog kopa sa lokacijom radnog platoa.
Radni plato je oblika mnogougla i predstavlja jedinstvenu celinu etažne ravni k 270.
2.7.5. Etaža 270,0 m

U fazi otvaranja površinskog kopa, etaža 270,0 m se otvara u prostoru ograničenom
tačkama T-1 do T-6 sa koordinatama prikazanim u tabeli.
Tabela 21. Koordinate prelomnih tačaka etaže E-270
Koordinate prelomnih tačaka E - 705
Tačka Y X¸¸ Z
T-1 7.551.105,10 4.927.732,33 269,40
T-2 7.551.048,36 4.927.726,92 267,30
T-3 7.551.050,35 4.927.755,74 267,40
T-4 7.551.060,47 4.927.762,32 270,30
T-5 7.551.102,13 4.927.779,23 275,10
T-6 7.551,121,67 4.927.753,96 269,80
Detaljna tehnologija rada na etaži 270,0 m u fazi otvaranja površinskog kopa data je u
tehničkom projektu eksploatacije sa predmerom i predračunom radova.
2.8. Obračun masa u ograničenom površinskom kopu i odlagalištu sa

otkopnim gubicima
2.8.1. Obračun masa krečnjaka
Vertikalnom podelom površinskog kopa po dubini na etaže visine 10 m, sa nagibima
kosina radnih etaža 70º, širinom bermi u završnoj kosini površinskog kopa od 5,0 m i
poštovanjem uslova iz provere stabilnosti završne kosine od max 51º zahvaćene su
eksploatacione rezerve krečnjaka prikazane u tabeli.
Tabela 22. Obračun masa krečnjaka metodom poprečnih profila
krečnjak
Profil br. Pprofila Psr dsr V  Q
(m2) (m2) (m) (m3) (t/m3) (t)
0-0 0
3 669,7 40 146 787,6 394 858,6
I-I 7 339,38
11 282,59 35 394 890,48 1 062 255,38
II-II 15 225,79
16 243,5 35 568 522,68 1 529 326
III-III 17 261,22
17 901,23 35 626 542,88 1 685 400,33
IV-IV 18 541,23 2,69
17 145,15 35 600 080,08 1 614 215,4
V-V 15 749,06
12 543,87 35 439 140,28 1 181 287,34
VI-VI 9 344,67
6 419,54 35 224 683,73 604 399,22
VII-VII 3 494,4
 3 000 647,7 8 071 742
__________________________________________________________

73
U toku eksploatacije površinskim kopom i preradom krečnjaka u tehnički kamen,

gubici su neznatni i procenjuje se na oko 2 %, Qi = 161 435 t za ceo vek eksploatacije.
Ovako mali gubici su iz razloga što na površini terena neznatna količina jalovine a i
pre miniranja krečnjaka detaljno se ona uklanja, tako da u miniranom krečnjaku skoro da
nema jalovine.
Ukupne količine eksploatacionih rezervi krečnjaka u ograničenom površinskom kopu
koje će biti prerađene u tehnički kamen iznose:
- eksploatacione rezerve (bez gubitaka) ...................................... 8 071 742 t
- gubici u eksploataciji ................................................................ 161 435 t
Ukupno: .................................................................................... 7 910 307 t
Stepen iskorišćenja ležišta iznosi:

- bilansne geološke rezerve krečnjaka ........................................ 9 153 304 t
- eksploatacione rezerve (bez gubitaka)...................................... 8 071 742 t
7.910 .307
  0,86
9.153 .304
Veći deo gubitaka bilansnih rezervi vezan je za geometriju figure površinskog kopa,
usled nagiba završne kosine severnog dela ležišta od 51º i velike visinske razlike između
najviše i najniže etaže površinskog kopa (115 m).
Obračun masa raspadnutog krečnjaka i jalovine izvršen je pomoću vertikalnih profila
1-1 do 7-7 sa rastojanjem profila od 35 m i horizontalnim ravnima (etažama) 155,0 m do
270,0 m.
Na prilozima br. 16., 17., 18. i 19. dati su poprečni obračunski profili kroz površinski
kop.
2.8.2. Obračun masa jalovine

U prikazu geometrije površinskog kopa dat je obračun masa jalovine u ograničenom
prostoru putem vertikalnih profila gde je izračunata količina ukupno
119 476 m3čm.
Objektivno gledano za period eksploatacije od 34 godine proračunata količina
jalovine je minorna. Iako su geolozi predimenzionirali količinu jalovine koja sa kamenom
sitneži i laporcom predstavlja tržišni proizvod (tampon) formira se odlagalište malih
dimenzija i relativno male prijemne zapremine (“Jaruga”).
Od ukupnih količina jalovine u fazi otvaranja površinskog kopa na odlagalište
“Jaruge” biće odloženo 4 600 m3,a ostatak jalovine biće ugrađeno u puteve i platoe.
Formiraće se odlagalište sa dve etaže,265 i 260.
Visina etaže je 5,00 m
Ugao nagiba etaže na odlagalištu je 60◦
Širina etažne ravni na odlagalištu je 8,0 m
__________________________________________________________

74
2.9. Kalendarski plan rudarskih radova

Tabela 23. Kalendarski plan eksploatacije krečnjaka
Godina eksploatacije Kalendarska godina Količina (t) Napomena
1. 2009 100 000
Perio
otvar
faza
anja
2. 2010 150 000
d
I
3. 2011 200 000
4. 2012 250 000
5 2013 250 000
6 2014. 250 000
7 2015. 250 000
8 2016. 250 000
9 2017. 250 000
10 2018. 250 000
11 2019. 250 000
12 2020. 250 000
13 2021. 250 000
14 2022. 250 000
15 2023. 250 000
Period pune eksploatacije

16 2024. 250 000
17 2025. 250 000
18 2026. 250 000
19 2027. 250 000
20 2028. 250 000
II faza
21 2029. 250 000
22 2030. 250 000
23 2031. 250 000
24 2032. 250 000
25 2033. 250 000
26 2034. 250 000
27 2035. 250 000
28 2036. 250 000
29 2037. 250 000
30 2038. 250 000
31 2039.. 250 000
32 2040. 250 000
33 2041. 250 000
34 2042. 121 742
Ukupno: 34 godina 8 071 742 /
2.10. Dinamički plan razvoja rudarskih radova na površinskom kopu

Dinamički plan razvoja rudarskih radova koncipiran je tako da se pun kapacitet
površinskog kopa može ostvariti u četvrtoj godini rada.
Sigurno je da se realizacija svih planova može ostvariti ukoliko funkcioniše tržište i
ekonomija zemlje. Preduzeće je koncipiralo dinamiku i kapacitet prema svojim sopstvenim
potrebama.
Napredovanje fronta radova na etaži k-270,00 m odvija se do njenog približavanja
graničnoj liniji eksploatacije. Istovremeno sa njenim približavanjem granici,vrši se izrada
pristupnog puta i formiranje (otvaranje) sledeće (niže) etaže površinskog kopa. Dinamika
radova za prvih pet godina prikazana je u tabeli.
__________________________________________________________

75
Tabela 24. Kalendarski plan eksploatacije krečnjaka

Godina eksploatacije Kalendarska godina Količina (t)
1. 2009 100 000
2. 2010 150 000
3. 2011 200 000
4. 2012 250 000
5 2013 250 000
Etažne karte su date na prilozima od 20-31.
2.11. Oprema površinskog kopa
2.11.1. Izbor osnovne opreme

Osnovna oprema na površinskom kopu se bira u zavisnosti od prirodnih i tehničko-
tehnoloških uslova u ležištu. U poslednje vreme je sve prisutnija tendencija da se na
površinskim kopovima manjeg kapaciteta, kao što je „Kaona” bira oprema univerzalne
namene, pre svega zbog potrebe firmi koje imaju više delatnosti u svom tehnološkom lancu.
Često se pravi kompromis između opreme za građevinarstvo-putogradnju i opreme za
rudarstvo, koja je dosta skuplja i za koju su potrebni veći kapaciteti eksploatacije.
Mora se istaći da je i u slučaju izbora opreme za površinski kop „Kaona” napravljen
kompromis. Ovakvo rešenje sa aspekta investicionih ulaganja u ekonomski veoma
nestabilnom vremenu, predstavlja realnu činjenicu. Uz sve to strategija razvoja i zemlje i
putne privrede i komunikacija još uvek nije dobila dugoročni pečat i ozvaničenje kao državna
strategija.
Zato se ovde samo nabrajaju principijelni elementi u izboru opreme a koji nisu u
potpunosti poštovani iz navedenih razloga.
Od prirodnih uslova na izbor osnovne opreme za rad na površinskom kopu uticaće:
- morfologija terena,
- fizičko-mehaničke osobine stenske mase,
- klimatske karakteristike područja.
Od tehničkih faktora na izbor osnovne opreme za rad na površinskom kopu uticaće:

- tehnologija eksploatacije u korelaciji sa fizičko mehaničkim karakteristikama
stenske mase,
- kapacitet površinskog kopa.
Od netehničkih faktora na izbor opreme mogu uticati:

- strategija firme,
- ekonomska situacija u zemlji,
- tehnološki opseg radova koje izvodi firma.
-
__________________________________________________________

76
-
- Morfologija terena
Morfološko-geološki elementi su ,generalno gledano za celo ležište,povoljni. Kupasti
oblik ležišta,izdužen po jednoj osi sa strmim bočnim stranama,predisponira radove odozgo na
dole. Radovi će se odvijati praktično na jednoj etažnoj ravni a druga (niža) će se otvarati
paralelno sa frontom rudarskih radova.
Područje budućeg površinskog kopa nalazi se na brdovitom,terenu. Nadmorska visina
terena između najniže radne nivelete kopa (k. 155 m) i najviše (k. 270 m) iznosi 115 m.
Oprema koja će raditi na površini terena mora imati tehničke karakteristike da se
može kretati po takvom terenu i da može izvršavati radne operacije koje će se izvesti na
terenu. Ovo se odnosi uglavnom na bušaću garnituru i buldozer.
- Fizičko-mehaničke osobine stenske mase
.
Jalovinu predstavlja tanak sloj humusa,kamene sitneži i laporoviti krečnjaci. Jalovina
se može otkopavati buldozerom ili bagerom.
Krečnjak koji će se dobijati na površinskom kopu predstavlja čvrstu stenu. Stenska
masa je srednje ispucala,ispresecana brojnim sistemima pukotina.Delimično je
kaverozna.Gusta mreža mehaničkih diskontinuiteta bankova i slojeva učinila je stensku masu
lako deljivom,što je sa aspekta miniranja,eksploatacije i prerade mineralne sirovine vrlo
povoljno
- Klimatske karakteristike
Na području Kučeva vlada umereno-kontinentalna klima.Niži delovi na zapadu i
jugozapadu su pod uticajem kontinentalne klime,a brežuljkasto-planinski sever i
severoistok pod uticajem planinske klime.
Klima je umereno-kontinentalna sa dugim zimama i velikim snežnim
padavinama.Proleće je praćeno visokim bujičnim vodama usled topljenja snega u planinskom
zaleđu. U nižem ravničarskom području tada dolazi do poplava usled izlivanja Peka.Leta su
pretežno suva i često vrela sa temperaturama višim od 30oC,ali su noći svežije usled uticaja
okolnih šumovitih brda..Prosečna minimalna temperature u januaru je -2oC,dok je najtopliji
mesec jul sa prosečnom temperaturom 22oC.Prosečna količina padavina je oko 800 mm sa
maksimumom u oktobru i minimumom u avgustu.
Zbog ovakvih klimatskih prilika eksploatacija se može obavljati deset meseci u godini.
Oprema površinskog kopa mora biti prilagođena za rad u navedenim klimatskim
uslovima.
- Netehnički elementi
Preduzeće PZP “Požarevac” je kupilo preduzeće PRIMORJE iz AJDOVŠČINE.
Obzirom na trenutnu situaciju u svetu i u Srbiji ,i činjenica da se strategija daljeg razvoja
putogradnje još ne zna a nije ni zvanično usvojena.Razumljiv je oprez INVESTITOR-a kada
je u pitanju investiranje u rudarsku opremu. Zato je izbor opreme, za usvojeni kapacitet za
aktuelni politički i ekonomski trenutak izvršen tako da je napravljen kompromis o kojem je
bilo reči.
__________________________________________________________

77
3. Tehnologija eksploatacije i tehnološke operacije

Krečnjak ležišta "Kaona" biće otkopavan tehnologijom površinske eksploatacije:
Tehnološki proces dobijanja sastojaće se iz sledećih tehnoloških operacija:
- pripreme terena (čišćenje) za otkopavanje krečnjaka (seča i krčenje šume);
- otkopavanje jalovine;
- dobijanje krečnjaka:
 bušenje minskih bušotina,
 miniranje,
 utovar miniranog krečnjaka u prihvatni bunker mobilnog postrojenja,
 prevoz krečnjaka do merne stanice(kolska vaga),i dalje.
3.1. Kapacitet površinskog kopa

Kapacitet površinskog kopa iznosi:
Qgod = 250 000 t/god, odnosno
V = 92 936 m3 čm/god
V = 120 818 m3rm/god
Prosečna količina jalovine koja treba da se ukloni iznosi:
V = 5 032 m3 čm/god, odnosno
V = 6 541 m3 rm/god.
Na osnovu navedenih argumenata i elemenata usvojena je sledeća oprema:

- bušaća garnitura ATLAS COPCO D3;
- buldozer CAT D8T;
- bager za utovar krečnjaka CAT 365 CL;
- utovarač CAT 980 H;
- damper A 40E – VOLVO;
- bager za hidraulički čekić i pomoćne radove na površinskom kopu I eksterne
radove CAT 330DL;
- hidraulički čekić H 120S;
- pokretno postrojenje za preradu krečnjaka:
 udarna mobilna drobilica LT 1213S - LOKOTRACK;
 konusna drobilica LT 200HP LOKOTRACK;
 sejačica za kamen ST 620 LOKOTRACK.
__________________________________________________________

78
3.1.1. Tehničke karakteristike osnovne opreme za ekspolataciju
Buldozer CAT D8T
Tabela 25. Buldozer CAT D8T
__________________________________________________________

79
- pogonski agregat model CAT C15 ACERT

- pogonska snaga: 310/231 ks/kw
- bruto snaga: 347/259 ks/kw
- neto snaga CATERPILLAR: 310/231 ks/kw
- neto snaga ISO 9249: 310/231 ks/kw
- neto snaga SAE J1349: 307/229 ks/kw
- neto snaga EU 80/1269: 310/229 ks/kw
- neto snaga DIN 70020: 322 ks
- radna težina: 38.488 kg
- brzine: 1. napred: 3,4 km/h
2. napred: 6,1 km/h
3. napred: 10,6 km/h
1. nazad: 4,5 km/h
2. nazad: 8,0 km/h
3. nazad: 14,2 km/h
- kapacitet rezervoara za gorivo: 643 l
- sistem za hlađenje: 77 l
- karter mašine: 38 l
- prenosni mehanizam: 155 l
- plug tip 8A
kapacitet: (SAE J 1265): 4,7 m3
širina: 4990 m
visina: 1174 mm
- dubina kopanja:628 mm,
- najmanja visina iznad tla: 618 mm
- trag usecima: 2,08 m
- širina bez pričvrsnug postolja: 2642 mm
- visina (FOBS kabina): 3456 mm
- visina (vrh dimljaka): 3448 mm
- dužina buldozera: 3207 mm
- dužina sa 1-im riperom: 6422 mm
- dužina sa više ripera: 6344 mm
- ukupna dužina sa plugom i riperima: 7872 mm
__________________________________________________________

80
Bušaća garnitura ATLAS Copco D3

- Motor DIECT2 - dizel BF 4M 1013 EC
- snaga: 107 kw (145 ks);
- bušeći čekić tip COP 1238 ME
- kompresor 7 bar: 70 l/s
- prečnik bušenja: 35 – 89 mm;
- ugao bušenja: 10 - 90°;
- brzina bušenja: 0 – 20 m/h;
- potrošnja vazduha: 4,2 m3/min
- masa bušilice: 7.500 kg
Tabela 26. Garnitura za bušenje ATLAS Copco D3
__________________________________________________________

81
Bager CAT 330 DL
__________________________________________________________

82
__________________________________________________________

83
Bager CAT 365 CL - CATERPILLAR
__________________________________________________________

84
__________________________________________________________

85
__________________________________________________________

86
-
Šema postavljanja kamiona za utovar
a. – šema postavljanja kamiona za utovar sa obrnutom kašikom,
b. – šema postavljanja kamiona sa visinskom kašikom
__________________________________________________________

87
Damper A 40 E VOLVO
Tehničke karakteristike:
__________________________________________________________

88
__________________________________________________________

89
__________________________________________________________

90
Utovarač CAT 980 H
Dimenzije:
- visina do vrha kabine: 3765 mm
- visina do vrha auspuha: 3716 mm
- visina do vrha haube: 2716 mm
- najmanja visina od tla: 442 mm
- visina u spuštenom položaju kašike: 3764 mm
- rastojanje od zadnje osovine točka do kraja mašine: 2493 mm
- rastojanje točkova: 3700 mm
- visina kašike pri nošenju: 867 mm
- rastojanje od ose utovarača do zadnje osovine točkova: 1850 mm
- nagib kašike u najvišem položaju: 61
- nagib kašike pri istresanju: 47
- nagib kašike pri nošenju: 49
- kašika pri položaju na tlu41
- visina od srednje osovine do tla: 867 mm
__________________________________________________________

91
- Motor:
Cat C15 sa ACERT Tehnologijom
Bruto snaga: 293 kw/398ks
Neto snaga (ISO 9249): 260/353,6 kw/ks
Obrtni moment: 1686 Nm
- Buka: prilikom rada izmerena prema proceduri ISO 6396;1998 je 75 dB u kabini mašine,
pravilno montiranoj sa zatvorenim prozorima i vratima; EU 2005 god/88/EC označila je jačinu
buke na ovoj mašini od108 dB
- Kabina rukovaoca ROPS/FOPS
ROPS odgovara ISO 3471
FOPS odgovara ISO 3449
- Odgovaraju standardu ISO 3450
- Radna težina utovarača: 18500 kg
- Snaga pritiska na kašiki: 212 kN
- zapremina 4,5-5,4 m3
- Hidraulični sistem implementisan:
Izlazna pumpa:464 l/min
Podešavanje oslobađajućeg ptitisnog ventila: 207bar
Podešavanje kosine ventila: 302 bar
Vreme hidrauličnih ciklusa:
Podizanje: 6s
Spuštanje: 2s
Spuštanje, pražnjenje: 3 s
Ukupno: 11s
- Transmisija (brzine):
1. Napred: 7 km/h
2. Napred: 12 km/h
3. Napred: 21 km/h
4. Napred: 40 km/h
1. Nazad: 8 km/h
2. Nazad: 14 km/h
3. Nazad: 24 km/h
4. Nazad: 41 km/h
- maksimalna brzina kretanja: 29,5 – 25 km/h
- Kapacitet rezervoara:
Rezervoar goriva: 479 l
Sistem za hlađenje: 83 l
Karter: 34 l
__________________________________________________________

92
Transmisija: 62 l
Diferencijal:
Prednji: 87 l
Zadnji: 87 l
Hidraulični rezervoar: 250 l
Hidraulični čekić sa alatom za čvrst kamen (CATERPILLAR)

H 120 Cs
Tehničke karakteristike:
Model A (mm) B (mm) C (mm) D (mm) E (mm)
H 120 Cs 585 540 1625 106 390
- Kapacitet: 84 – 200 m3/ 8h na krečnjaku
Udarna drobilica LT 1213S LOKOTRACK
__________________________________________________________

93
- Agregat
CATERPILLAR C13 310 kw
- Udarna drobilica:
hidrostatički pogon
hidraulični pogon
potpun pristup putem pristupnog mostića
potiskivanje prašine
- Kontrolni sitem: unapređen CANBUS sistem,
hidraulično prilagođavanje
veliki displej, pet jednostavnih radnih režima,
višejezičnih interfejs opcija
__________________________________________________________

94
__________________________________________________________

95
Konusna drobilica LT 200HP LOKOTRACK
- Maksimalno ulazno zrno: 210 mm

- Mlin: Nordberg HP200
- Motor CAT C13, snage 310 kw
- Radna težina: 30t
- Moguća opcija sa jednim etažnim pred sitom 1,83m x1,22m za odvajanje 0 – 28 mm
- Kapacitet od 150-250 t/h
- Dužina (A): 16,750 m

- Visina (B): 3,400 m
- Širina: 3,00 m
__________________________________________________________

96
Mobilno sito za krečnjak ST 620
- dužina: 14,9 m
- širina: 3,00 m
- visina: 3,80 m
- zapremina bunkera: 8 m3
- sito troetažno: 6,1 x 1,5 gornji deo, srednji deo 4,88 x 1,52 m
- motor: Cat 134kw, 3056 DITA hlađen vodom
- trake (glavna): 1200 mm
- trake za odsev: 650 mm, 800 mm i 1200 mm za najsitnije klase (4 – 0 mm)
- postrojenje na gusenicama težine: 34 000 kg
- kapacitet: 300 t/h
__________________________________________________________

97
3.2. Proračun kapaciteta opreme površinskog kopa

Tabela 27. Proračun kapaciteta opreme
Naziv
Kapacitet Obrazac Elementi Obračun Vrednost
opreme
1 2 3 4 5 6
Eksploatacioni u
12 m’/h
krečnjakau
a=3m
Količina
b=3m qt = 242,1
krečnjaka po Qb = a b H  H = 10 m Qb= 33102,69 t/buš
bušotini  = 2,69 t/m3
qt qt = 242,1 t/buš 242,1
Prinos po 1m’ Pm'  P 'm 
lb = 11,5 (sa 21,05 t/m’
bušotune lb probušenjem) 11,5
ATLAS COPCO D3
Qg 250.000
Potrebna dužina lg  Qg = 250 000 t
lg 
Bušaća garnitura
11 876 m’
bušotine godišnje Pm' P’m = 21,05 t 21,05
Potrebno vreme lg 11.876
rada bušaće T  lg = 11 876 m’
q = 12,0 m’/h
T 989 h
garniture q 12,0
Verifikacija
kapaciteta 1
bušaća garnitura
pri radu u jednoj
smeni na dan N = 260 dan
T = N h/dan Rd = 6,5 h/dan T = 260 6,5 T = 1690 h
obezbeđuju
izradu potrebnog
broja bušotina za
miniranje
godišnje
zavisi od dužine guranja
Teoretski q teo za 30 m guranja 300 m3/h
materijala
S - spremnost
rukovaoca;
m - vrsta materijala
(kamen krečnjak:
1,2);
-vidljivost (0,8)
Buldozer D8T
e - efikasnost 40
min/h (0,67) qe =
t - tip noža "u" 0,751,20,80,67111,1 160 m3/h
Eksploatacioni qe qe = (smetnk)qteo (1,0)
n -nagib trase qe =
bez nagiba (0,1) 0,751,20,80,67110,85 136 m3/h
sa nagibom od
45º (0,85)
k- faktor korekcije
mase (1,1)
__________________________________________________________

98
n - zapremina
3600 n kašike 4,5 m3
q teo 
3600  4,5 810 m3/h
Teoretski qteo qteo  ttc_teoretsko
trajanje ciklusa 20
ttc (20s)
kp- koef. punjenja

kašike (0,8)
Utovarač
tc- trajanje ciklusa

3600  k p  n 3600  0,8  4,5
980 H
u datim uslovima qteo  249 m3/h

Tehnički qteh qteo  (40 s) 40  1,3
tc  k r kr- koef.
rastresitosti za
minirani krečnjak
(1,3)
qteh- tehnički
kapacitet (249
qe = 249 0,75 187 m3/h
Eksploatacioni qe qe = qteh kv m3/h)
kv- koef. iskoriš.
vremena (0,75)
n - zapremina
3600 n kašike 4,0 m3 3600 4
Teoretski qteo qteo  ttc_teoretsko qteo  480 m3/h
ttc trajanje ciklusa 30
(30s)
kp- koef. punjenja
kašike (0,9)
tc- trajanje ciklusa
3600 k p  n u datim uslovima 3600  0,9  4
Tehnički qteh qteo  (40 s) qteo  250 m3/h
tc  kr kr- koef. 40 1,3
rastresitosti za
365 C L
minirani krečnjak
Bager
(1,3)
kv- koef. iskoriš.
Eksploatacioni qe qe = qteh kv vremena (0,75) qe = 250 0,75 188 m3/h
92.936
250 .000 t
Verifikacija 250 .000 t Q god  m3/god
kapaciteta bagera Q god  2,69
365 C L 2,69 120.818
Qgod=120 818m3rm Qgod = 92 9361,3 m3rm/god
qe= 188 m3/h
Qgod N = 260 dana 120 .818
Vreme potrebno
za rad
T tq= 6,5 T  642 h/god
qe 188
Raspoloživo
T = N  tg T = 260  6,5 1690 h/god
vreme
Nosivost 54 t
Vk= 24 m3
Damper A 40E
kp- koef. punjenja

(0,9)
30  0,9  2,82 - nasipna težina 24  0,9  2,69
Koristan teret u
qt  krečnjaka u korpi
qt  34 t
sanduku dampera 1,7 1,7
(2,69)
kr- koef.
rastresitosti (1,7)
__________________________________________________________

99
Qd Qd= 34 t 34
Trajanje ciklusa: t ut  Qb= 320 t t ut  0,10 h
(6,00 min)
vreme utovara Qb (188 m3x1,7) 320
Vreme vožnje 60  l p lp-prosečna dužina 60  0,55
tv  puta (0,550 km) tv  3,3 min
punog dampera
 - brzina vožnje 10
Vreme vožnje
tvpv 3,3 min
praznog dampera
Vreme istovara
tist 1,0 min
dampera
Vreme
manevrisanja tm 0,5 min
damperom
T= 6,00 + 3,3 +3,3 + 1 +
Ukupno vreme T= tut + tvpv +tv + tist + tm 14,1
0,5
60  k f 60  0,9
Broj ciklusa u 1
nc  kf-= 0,9 nc  3,82
času tc 14,1
Časovni kapacitet nc=3,82
q = ncVd Vd= 34 t q = 3,8234 130,2 t/h
dampera
Q 70.000
Potrebno vreme T T 471,4 h
rada dampera qh 148,5
Efektivno vreme
rada jednog N- 260 dan
Tef = N  kd kd-6,5 Tef = 260  6,5 1690 h
dampera godišnje
Tef
Potreban broj 3434 T=3434 h 471,4
N td =1690 h
N 0,28
dampera 1690 1690
Eksploatacioni qe 200 t/h
postrojenje
Mobilno
Godišnja
prerade
proizvodnja Qgod  qe  Tgod qe = 200 t/h

Tgod = 1690 h
Q god  200  1690 338.000
t/god
granulata
3.2.1. Odvodnjavanje površinskog kopa

Na površinskom kopu “Kaona” nema odvodnjavanja sve do kote 180. Kada se pređe
na eksploataciju u dubinskom delu površinskog kopa se radi vodosabirnik iz kojeg će se
pumpnim sistemom voda odstranjivati iz radnog područja površinskog kopa. Obzirom da će
se eksploatacija u tom delu ležišta vršiti za 35 godina deplasirano je sada davati tehničko
rešenje.
3.3. Tehnički opis snabdevanja pogonskom energijom

Celokupna oprema površinskog kopa koristi kao energent dizel gorivo.
Snabdevanje gorivom za potrebe mehanizacije na površinskom kopu vršiće se putem
usluga sa benzinske stanice Preduzeća. Na površinskom kopu, ne predviđa se izgradnja
sopstvenih rezervoara za gorivo i ulje, kao ni kupovina sopstvenih autocisterni.
Autocisternama isporučioca goriva tankiraće se pojedinačno svaka mašina na licu mesta.
__________________________________________________________

100
Električna energija za potrebe osvetljenja radnog platoa i mobilnog postrojenja za

preradu i pristupnog puta obezbediće se iz agregata.
3.4. Tehnički opis snabdevanja tehničkom i pitkom vodom

Pogon prerade krečnjaka u prvoj fazi radi kao suvi postupak. Pranje izdrobljenog
krečnjaka se ne predviđa u fazi otvaranja i prvih 5 – 10 godina rada.
Tehnička voda je potrebna u fazi eksploatacije za sledeće elemente procesa:
- uređaje za prskanje, radi obaranja prašine, i po transportnim putevima,
- uređaje za orošavanje pri drobljenju, sejanju i utovaru agregatnog kamena u vozila,
- za sanitarne uređaje u kontejnerima na platou k. 180,0 m.
Snabdevanje pijaćom vodom površinskog kopa vršiće se autocisternama iz gradskog

vodovoda.
Voda će se skladištiti u sanitarnim cisternama za pijaću vodu zapremine 1.000 l.
Cisterne za pijaću vodu će biti opremljene sa uređajima za istakanje vode.
Kontejneri za radnike će biti opremljeni sanitarnim čvorovima. Fekalije i otpadne vode
skladištiće se u posebno izgrađenim „sengrubima“. Čišćenje (pražnjenje) i održavanje
sengruba biće ugovoreno sa komunalnim preduzećem iz Kučeva. Sengrub (septička jama)
biće izgrađena na krajnjem delu radnog platoa k. 180,0 m i biće zapremine 20 m3. Ispuštanje
fekalija i otpadnih voda iz septičke jame neće biti, već će iste prazniti komunalno preduzeće iz
Kučeva.
Vodosnabdevanje tehničkom i pijaćom vodom biće rešeno urbanističkim planom (Plan
opšte namene površina) na nivou Opštine Kučevo
3.5. Tehnički opis remonta i održavanja opreme

Koncept održavanja osnovne opreme površinskog kopa sadrži se u sledećem:
- održavanje po nastanku kvara – tekuće održavanje,
- servis opreme – planirano održavanje,
- remon opreme.
Preduzeće ima svoju elektro-mašinsku radionicu u Požarevcu i stručni kadar radionice

će vršiti opravke opreme.
Servis opreme vršiće se od strane specijalizovanih službi isporučioca opreme, planski
2 puta mesečno, odnosno u skladu sa ugovorom sa isporučiocima opreme. Znači, površinski
kop neće imati opremu i radnu snagu za servisno održavanje, već će sklapati ugovore o
uslugama za servisna održavanja.
Remont opreme će se obavljati u skladu sa propisima isporučioca opreme ili po
događaju (usled nastanka većeih kvarova). Remont će se obavljati u servisnim (remontnim)
radionicama isporučioca opreme.
Sva predviđena oprema se za remont može transportovati specijalnim vučnim vozilima
remontera do mesta remonta. Na površinskom kopu u kontejneru magacinu biće uskladišteni
najneophodniji rezervni delovi za tekuće održavanje, odnosno zamenu po događaju kvara.
Obim i vrsta rezervnih delova biće usaglašena sa isporučiocem opreme i na bazi njihovog
iskustva.
__________________________________________________________

101
Za otklanjanje većih kvarova na opremi koji nastanu po događaju, a ne mogu se

otkloniti od strane dežurnih bravara ili električara, biće pozvani specijalisti iz servisnih
radionica koje vrše servisiranje, koji će otkloniti nastale kvarove sa sopstvenim rezervnim
delovima.
U tehničkom projektu, Glavnog rudarskog projekta data je detaljnija organizacija
održavanja sa potrebnom radnom snagom.
3.6. Tehnički opis signalizacije i automatizacije (informacioni upravljački

sistem)
Sva oprema površinskog kopa (bušilica, buldozer, bager, utovarač i damper) imaju
ugrađene potrebne uređaje za signalizaciju. Isto se odnosi i na opremu prerade krečnjaka.
Sva mobilna oprema (udarna drobilica, konusna drobilica, i sejačica) imaju posebne
konkretne sisteme (sa PLC računarima) kojima se upravlja postrojenjem i vrši kontrola rada.
3.7. Tehnički opis zaštite atmosfere

Površinska eksploatacija krečnjaka sa preradom u građevinski tehnički kamen u okviru
eksploatacionog prostora i u bližoj okolini uticaće na životnu sredinu sa sledećim štetnostima:
- emisijom prašine,
- emisijom izduvnih gasova motora sa unutrašnjim sagorevanjem,
- buke i vibracija od rada opreme na površinskom kopu,
- buke i potresa od miniranja,
- razbacivanje komada krečnjaka pri miniranju
- izlivanje ulja i drugih hemijskih tečnosti na tlu,
- degradacija zemljišta rudarskih radova.
Da bi se smanjio uticaj štetnosti na životnu sredinu predviđene su sledeće opšte mere

zaštite.
3.7.1. Zaštita vazduha

Pri eksploataciji krečnjaka biće potrebno na površinskom kopu obezbediti zaštitu
vazduha od lebdeće prašine i gasova.
Obzirom da je prašina koja se stvara eksploatacijom krečnjaka i preradom ona je
štetna po zdravlje.
Pri bušenju minskih bušotina dolazi do stvaranja prašine koja ugrožava samoradni
prostor u kome se obavlja bušenje, odnosno radnike na bušenju.
Zaštita od prašine pri bušenju bušotina  89 mm biće uređena pomoću uređaja za
odsisavanje prašine, koji je sastavni deo bušaće garniture ATLAS COPCO D3. Na bušilicu se
stavlja gumena prekrivka za zaptivanje ispod koje se vrši odsisavanje prašine uređajem za
filtriranje vazduha. Prečišćeni vazduh iz uređaja izlazi u atmosferu sa koncentracijom manjom
__________________________________________________________

102
od 50 mg/m3 vazduha. Obzirom da je vrlo teško vršiti otprašivanje kod bušenja kamena
vangabaritnih dimenzija sa malim prečnicima bušotina, na površinskom kopu je predviđeno
usitnjavanje tih komada hidrauličnim čekićem, tako da neće dolaziti do zaprašivanja vazduha.
Kao dodatna zaštita od zaprašivanja vazduha pri bušenju predviđeno je za radnike nošenje
individualnih respiratora za prašinu.
Pri utovaru miniranog krečnjaka ne dolazi do pojave zaprašenosti vazduha u zoni
utovara iz razloga velike krupnoće miniranog kamena i prisustva prirodne vlažnosti, koja
iznosi oko 6 %, međutim u sušnom periodu, kada količina prirodne vlage padne ispod 6 %
naophodno je obaviti orošavanje miniranog krečnjaka. Na etaži iznad utovara obezbeđeno je
gumeno crevo sa prikolicom.
Za rad bagera na utovaru miniranog krečnjaka CAT 365 C L, kapaciteta 188 m 3/h
potrebna je sledeća količina vode:
q  qv  Q  T ( m 3 )
gde je:
qv – specifična potrošnja vode (60 l/t)
Q – kapacitet utovara (188 t/h)
T – vreme između dva polivanja (1 h)
q  0,6  188  1  113 (l / h)
Zaštita od prašine pri transportu damperima od radne etaže površinskog kopa do

merne stanice i dalje do podvožnjaka u klimatskim uslovima koji će vladati na površinskom
kopu zadovoljiće postupak povremenog orošavanja (sušni period).
Specifična potrošnja vode za orošavanje zavisi od podloge puta. Obzirom da su putevi
u površinskom kopu krečnjaka sama stenska masa, neće dolaziti do pojave velike zaprašenosti
izuzetno samo od prisutnog sitnog kamena iz vozila. Orošavanje će se izvoditi 2 puta u toku
radnog dana a po potrebi i više puta.Potrošnja vode će biti oko 0,5 l/min/orošavanja.
Na mobilnom postrojenju (drobilicama i sejačici) ugrađeni su uređaji za prskanje
vodom i obaranje prašine, koji će se koristiti pri radu ovih postrojenja i uređaja.
Orošavanje deponovanih gomila gotovih proizvoda i puta kojim se gotov proizvod
transportuje damperima od površinskog kopa do podvožnjaka biće takođe orošavan vodom
radi zaštite od emisije prašine.
Oprema površinskog kopa koja radi sa motorima na unutrašnje sagorevanje dizel
goriva ima ugrađene uređaje za EKO sitem (ISO 1400), tako da su štetni gasovi koji ispuštaju
mašine na dizel gorivo u dozvoljenim granicama standarda. Ove mašine su u stvari linijski
zagađivači, a pošto je površinski kop krečnjaka „Kaona“ brdskog tipa biće prirodno i efikasno
njegovo provetravanje.
Zaštita od buke i vibracija je u potpunosti obezbeđena, obzirom da sva oprema kojom
rukuju rukovaoci ima radne kabine sa konstruktivnim rešenjima koja u potpunosti ispunjavaju
standarde (ISO 2631/1977). Sva oprema imaće sertifikate o zadovoljenju konstruktivnih
karakteristika vezanih za dozvoljenu buku i vibracije. Pored ovoga rukovaoci će biti još i
opremljeni sa zaštitnim (ličnim) sredstvima od buke (antifon čepovima i antifon školjkama).
Kao opšta mera zaštite od povređivanja radnika na površinskom kopu predviđena je
ugradnja posebnih zaštitnih uređaja na opremi koja ima pokretne i obrtne delove.
__________________________________________________________

103
Svi radnici na otvorenom prostoru, kao i lica pri obilasku površinskog kopa, moraju da
nose zaštitne šlemove na glavi, zaštitna odela, rukavice i obuću.
Na površinskom kopu postoji nisko požarno opterećenje, bez mogućnosti širenja
požara van kontura površinskog kopa. Javlja se potencijalna opasnost od požara sagorevanjem
čvrstih materija organskog porekla (požar klase A) i požari od sagorevanja zapaljivih tečnosti
(požar klase B).
Zaštita od požara biće sprovedena postavljanjem prenosnih protiv požarnih aparata na
bazi praha, C-6 i pomoću vode iz dovodnih creva za orošavanje na kopu. Aparati će biti
postavljeni na svim mašinama, obeleženi crvenom bojom i uvek u ispravnom stanju, što će se
kontrolisati redovnim šestomesečnim pregledom.
Od opštih mera zaštite životne sredine na kopu, a posledica su posebnih uslova
tehnološkog procesa eksploatacije krečnjaka biće sprovedena:
- zaštita od obrušavanja i odronjavanja kamena iz kosina etaža,

- zaštita od seizmičkih potresa i razletanja kamena pri miniranju i
- zaštita od gasova pri miniranju.
Zaštita od obrušavanja i odronjavanja kamena iz kosina etaže vršiće se specijalnim

alatom (“kljun”), koji se montira na katarku bagera za utovar i sa kojim se bezbedno vrši
„kavanje“ (čišćenje) zaostalih visećih komada stene posle miniranja.
Pri miniranju kao osnovnom procesu dobijanja krečnjaka utvrđeni su osnovni
parametri koji obezbeđuju najmanje prostiranje seizmičkih talasa, odnosno svi objekti
površinskog kopa i okoline nisu ugroženi od seizmičkog dejstva eksplozije.
Takođe je utvrđeno sigurnosno rastojanje usled dejstva vazdušnog udarnog talasa i
radijusa opasne zone razletanja.
Mere zaštite od svih štetnih uticaja na životnu sredinu su striktno pridržavanje
propisanih postupaka pri miniranju i organizacije obaveštavanja i obezbeđenja pri izvođenju
miniranja.
U poglavlju o miniranju proračunati su svi osnovni pokazatelji koji obezbeđuju
sigurnost za ljude i objekte pri miniranju.
U tehničkom projektu u delu posebnih mera zaštite biće date sve mere zaštite koje se
moraju sprovoditi pri miniranju.
Da bi se zaštitilo tlo od izlivanja ulja, a sa tim i odlazak tog ulja sa površinskim
vodama u vodotok Peka, strogo će se voditi računa o ispravnosti mašina. Zamena ulja će se
vršiti na kanalu, a istrošeno ulje će se tankirati u burad i otpremati organizovano do korisnika
koji vrši reparaciju ulja.
3.8. Tehnički opis rekultivacije

Zakon o rudarstvu, Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o zaštiti životne
sredine nalažu potrebu rekultivacije kao postupka vraćanja prvobitno prirodnih funkcija i
proizvodnih sposobnosti uništenom zemljištu. Iza navedenih zakona stoje suštinski razlozi:
- moralno i civilizacijski, obaveza i obzir prema čoveku i njegovom potomstvu,
__________________________________________________________

104
- etički, zemljište predstavlja obnovljivo prirodno bogatstvo i ne sme biti trajno

degradirano i uništeno, već sačuvano,
- ekonomsko – socijalni, rekultivisane i uređene površine, pošto im je vraćena
prirodna funkcija i proizvodna sposobnost, predstavljaju novi egzistencijalni izvor,
mogu se ustupiti, menjati ili uz materijalnu nadoknadu otuđiti.
Površinskim kopom ležišta “Kaona” zahvaćeno je 3,95 ha.

Rekultivacija površina nastalih eksploatacijom krečnjaka, predstavljaće ponovno
uspostavljanje vegetacije na površinama koje su ostale posle završetka eksploatacije. Od
ukupne površine zahvaćene površinskim kopom u završnim kosinama etaža nalaziće se 1,24
ha, a ravnih površina (završnih platoa etaža) 2,71 ha.
Rekultivacijom se restaurira površina terena koja je zahvaćena eksploatacijom
krečnjaka. Izabrani model posle korišćenja zamljišta treba da zadovolji pejzažni ambijent,
potrebe prirodnih staništa, osobine novoformiranog zemljišta i cenu izvođenja radova.
Uspostavljanje dobrog vegetacionog pokrivača je uslovljeno hemijskim osobinama
zemljišta, teksturom, strukturom i kompletnošću, sredinom za rast biljaka, propusnošću vode i
drenažom.
Rekultiviše se samo dno površinskog kopa nakon 34 godine eksploatacije i završne
kosine.
Obzirom da je osnovna podloga zemljišta koje se rekultiviše stena krečnjak, nije
moguće vršiti rekultivaciju bez prethodnog nanošenja sloja od kamena kao drenažnog i
osnovnog sloja, a preko njega sloj prirodnog zemljišta (soluma) ,humus kao plodno zemljište
koji pruža šire mogućnosti za uspešnu rekultivaciju.
S' obzirom na broj i sastav fizioloških grupa mikroorganizama, mikrobiološki proces
budućih zasada održavaće efektivnu plodnost za razvoj šumskih kultura, spontane sukcesije,
povećanja biodiverziteta šumskih vrsta i unapređenju degradirane životne sredine u zoni
završenih radova eksploatacije krečnjaka površinskim kopom.
Na uspešnu rekultivaciju bitni su uslovi sredine, odnosno najznačajniji klimatski
uslovi. U cilju utvrđivanja klimatskih karakteristika područja „Kaona“ korišćeni su arhivski
podaci Hidrometeorološkog zavoda Srbije, za meteorološku stanicu „Požarevac“ za period
1950 – 1994 godina.
Rekultivacija posle završene eksploatacije krečnjaka površinskim kopom „Kaona“
obuhvataće dva tehnološka procesa:
- tehničku rekultivaciju,
- biološku rekultivaciju.
3.8.1. Tehnička rekultivacija

Tehnička rekultivacija ima nekoliko faza:
- Priprema etažnih ravni,
- Priprema kosina radnih etaža u završnoj kosini,
- Priprema etažnih ravni
__________________________________________________________

105
Po završetku eksploatacije na prostoru zahvaćenom otkopu formirane su etažne ravni

ukupne površine 39 570 m2.
Tehnička rekultivacija etažnih ravni obuhvata čišćenje etaža od preostalih količina
krečnjaka i eventualno zaostalih otpadnih materijala i nanošenje sloja zemljanog-humusnog
materijala kao podloge za sadnju.
Nasipanje etažnih ravni vršiće se prethodno deponovanom zemljano-humusnom
jalovinom. Visina nasipanja iznosi od 0,5 do 1 m.
Pri prosečnoj visini nasipanja od 0,75 m za prekrivanje površine etažnih ravni od 39 570
m potrebno je utrošiti 29 680 m3 zemljano-humusne jalovine.
2
- Priprema kosina radnih etaža u završnoj kosini
Obzirom na ugao kosina od 700 na kosinama nije moguće izvoditi radove na tehničkoj
rekultivaciji. Pre početka radova potrebno je sanirati kosine i obezbediti njihovu stabilnost
uklanjanjem labilnih delova stenskog masiva.
3.8.1.1. Cena koštanja tehničke rekultivacije
Troškovi tehničke rekultivacije su prikazani u tabeli br. 28.
Tabela 28. Troškovi tehničke rekultivacije površinskog kopa

Vreme Jed.
Red.
Radna operacija angažovanja mere Iznos (RSD)
br.
(h) RSD/jed.
1 Rad buldozera 165 5 500,00 907 500,00
2 Rad kamiona 652 4 500,00 2 934 000,00
3 Rad bagera 225 5 000,00 1 125 000,00
4 Nadzor i stručni rad ( 10%) 496 650,00
UKUPNO 5 463 150,00
3.8.2. Biološka rekultivacija
- Izbor vrsta za biološku rekultivaciju
Prilikom izbora vrsta drvenastih i žbunastih biljaka kojima će se izvršiti biološka rekultivacija
vođeno je računa da se maksimalno mogučoj meri odaberu vrste koje pripadaju grupi
autohtonih vrsta ovog područja. Taođe su uzeti u obzir i ekološka valenca vrste, prirodni
uslovi postojećeg lokaliteta, sposobnost stvaranja stabilnih fitocenoza, produktivnost vrsta u
pogledu količine obrazovane zelene mase, dugotrajnost i dekorativnost vrsta i dr.
__________________________________________________________

106
Na osnovu navedenog izvršen je sledeći izbor mogučih drvenastih i žbunastih vrsta za

biološku fazu rekultivacionih radova:
I Drvenaste vrste
1. Abies alba-jela
2. Fagus moesiaca-bukva
II Žbunaste vrste
1. Tamarix tetrandra-tamariks
2. Rhus cotinus-ruj
3. Rosa rugosa-ruža
4. Caragana arborescens-karagana
5. Genista ovata-žutilovka
III Puzavice
1. Hedera helix-bršljan
2. Clematis vitalba-pavit
3. Parthenocissus sp.-devičanski bršljan
IV Zatravljivanje
Zatravljivanje će se vršiti smešom višegodišnjih trava sledećeg sastava:
1. Engleski ljulj
2. Obična livadarka
3. Ježevica
4. Crveni vijuk
5. Zubača
6. Žuti zvezdan.
- Specifikacija sadnog materijala
Celokupni prostor površinskog kopa predviđen za izvođenje bioloških rekultivacionih

radova podeljen je na nekoliko zona : I zona obuhvata etažne ravni, II zona plato na osnovnoj
etaži, III zona deo površine iznad završne etaže prema granici kopa cca 1,0 ha i IV zona
površina jalovišta (ravni deo i kosine). Unutar svake od zona zeleni masiv ukomponovan je od
četinarskih,liščarskih i žbunastih vrsta.
__________________________________________________________

107
- Potrebne vrste sadnog materijala
Površina Gustina
Vrsta sadnog materijala Broj sadnica
sadnje.
1.Drvenaste vrste 2.77 1000 2770
Abies alba 1108
Fagus moesiaca 1662
2.Žbunaste vrste 1.19 500 595
Caragana arborenscens 179
Tamarix tetrandra 60
Rhus cotinus 120
Rosa rugosa 120
Genista ovata 120
3. Puzavice 15800
Hedera helix 5 267
Clematis vitalba 5 267
Prthenocissus sp. 5 267
Organski materijal:
Treset/stajnjak…………………………………….150 000 l
Mineralno đubrivo:
Kompleksno mineralno đubrivo NPK 15/15/15….2 400 kg
3.8.2.1. Cena koštanja biološke rekultivacije

Troškovi biološke rekultivacije su prikazani na tabeli br. 29.
Tabela 29. Troškovi biološke rekultivacije
R.B. Delatnost Troškovi ( din)
1 Pošumljavanje 990 000,00
2 Sadnja puzavica 1 264 000,00
3 Mere nege i zaštite 676 200,00
UKUPNO 2 930 200,00
3.8.3. Ukupni troškovi rekultivacionih radova

Tabela 30. Rekapitulacija troškova rekultivacije
Rekultivacija Troškovi (din)

Tehnička 5 463 150,00
Biološka 2 930 200,00
Ukupno: 8 393 350,00
Troškovi po ha 2 124 898,00
__________________________________________________________

108
3.9. Tehnički opis odlaganja jalovine

Na površinskom kopu krečnjaka, jalovinu predstavlja tanak sloj humusa,kamene
sitneži i laporca. Obzirom da se u toku godine ukloni zanemarljiva količina jalovine,ona će se
dati lokalnoj samoupravi,a jedan deo za potrebe Preduzeća tako da nema potrebe za
formiranjem posebnog odlagališta,sem u fazi otvaranja površinskog kopa,kada će se formirati
spoljašnje odlagalište”Jaruge” za oko 4 500 m3.
3.10. Tehnički opis prerade krečnjaka

3.10.1. Koncepcijsko rešenje
Krečnjak ležišta “Kaona” prerađivaće se u sledeće agregate tehničko – građevinskog
kamena:
- agregat za beton i betonske konstrukcije,

- agregat za izradu cementno betonskih kolovoza,
- agregat za izradu asfaltnih betona,
- Agregat za beton:
Agregat za beton biće proizveden drobljenjem miniranog krečnjaka – drobljeni
agregat.
Agregat za beton – drobljeni agregat od krečnjaka ispunjavaće sledeće uslove:
Tabela 31. Granulometrijski sastav i sadržaj čestica (-0,09 mm) u agregatu za beton prema JUS
B.B3.100
Nazivna Prolazi kroz sito u % Maksimalni sadržaj
frakcija Dimenzije sita u mm sitnih čestica
(mm) 2 4 8 16 32 63 (-0,09 mm)
0–4 Min 65 Min 90 100 5,0
4–8 Max 5 Max 15 Min 90 1,0
8 – 16 Max 5 Max 15 Min 90 1,0
16 – 32 Max 5 Max 15 Min 90 1,0
32 – 63 Max 5 Max 15 Min 90 1,0
63 - 125 Max 5 Max 15
Oblik zrna agregata krupnijih od 4 mm (JUS B.B8.048) – maksimalni sadržaj zrna sa

odnosom najveće i najmanje dimenzije većih od 3:1 ne sme biti veći od 20 %.
Sadržaj grudve gline (JUS B.B8.038) ne sme biti veći za frakcije sitni agregat (0 – 4
mm) od 0,5 %, a za ostale frakcije ne veći od 0,25 %.
Agregat za beton od krečnjaka po nazivnim frakcijama biće po (JUS B.B2.010) i to:
Tabela 32. Agregat za beton od krečnjaka po nazivnim frakcijama
Naziv frakcije Granica frakcije (mm)
Krupan agregat 4 – 8; 8 – 16; 16 – 32; 32 – 63
Sitan agregat 0–4
Sitne čestice 0 – 0,09 (0-0,063)
__________________________________________________________

109
Tabela 33. Granulometrijski sastav sitnog agregata za beton JUS B.B2.010

Otvor sita Prolazi kroz sito
(mm) (%)
0,125 2 – 13
0,250 8 – 30
0,50 20 – 50
1,0 40 – 80
2,0 65 – 100
4,0 90 – 100
8,0 100
- Agregat za cementno betonske kolovoze (JUS U.E3.020):
Tabela 34.
Uslovi kvaliteta Standard po kome
Vrsta ispitivanja
JUS U.E3.020 se vrši ispitivanje
Otpornost krečnjaka (kamena)
prema drobljenju prema metodi „Los
Angeles“
a) agregat za habajuće
cementno betonske
kolovozne ploče
- za vrlo teška saobraćajna Najviše 166 % (m/m)
opterećenja Najviše 18 % (m/m) JUS B.B8.045
- za teško saobraćajno Najviše 22 % (m/m)
opterećenje
- za ostala saobraćajna
opterećenja
b) kameni agregat za donji
stroj cementno betonske Najviše 30 % (m/m)
ploče
Otpornost zrna agregata veličine

preko 4 mm prema smrzavanju:
- za habajući sloj cementno Najviše 3 % (m/m)
JUS B.B8.044
betonske kolovozne ploče
- za donji sloj cementno
betonske kolovozne ploče Najviše 5 % (m/m)
Manje od 1/3 debljine

Veličina najvećeg zrna agregata
sloja betona
Sadržaj drobljenih zrna u nazivnim
frakcijama iznad 8 mm
Najmanje 50 % u
upotrebljivim kao agregat za
ukupnoj masi
habajući sloj za vrlo teško, teško i
srednje saobraćajno opterećenje
-
-
__________________________________________________________

110
- Agregat za izradu habajućih slojeva kolovoznih konstrukcija od asfalt betona po

vrućem postupku.
Rezultati tehnoloških ispitivanja kamenih agregata krečnjaka „Kaona“ u frakcijama

0/4; 4/8 i 8/16 za upotrebu kao agregat za asfalt beton su prikazani u tabeli:
Tabela 35. - Rezultati ispitivanja drobljenog kamena
Metoda Frakcije (mm) Uslovi kvaliteta

Jed.
№ Ispitivanje prema SRPS. B.B3.100
mere 8/16 4/8 0/4
JUS-u SRPS. U.E4.014
zapreminska masa u ISO 6783
1 kg/m3 1410 -
rastresitom stanju ISO 7033
zapreminska masa u ISO 6783
2 kg/m3 1560 -
zbijenom stanju ISO 7033
stvarna zapreminska ISO 6783
3 kg/m3 2811 -
masa ISO 7033
postojanost prema 0,5
4 B.B8.044 %
mrazu zrna > 2 mm
otpornost protiv
5 B.B8.033 % 15,8 / /
drobljenja u bubnju
postojanost na mraz % gubitak mase
6 B.B8.044 0,2 0,3 0,6
(5 cikl. u Na2SO4) (m/m) max 3%
ISO 6783
7 upijanje vode % 0,5 0,6 0,6 max 1,6
ISO 7033
rastvor svetliji rastvor ne sme biti
sadržaj organskih
8 B.B8.039 / / od standardne tamniji od stand.
materija (3% NaOH)
boje boje
sadržaj drobljenih %
9 B.B8.004 100 100 100 min 90 % zrna
zrna. (m/m)
oblik zrna (metod
10 B.B8.048 % 7,9 25,0 / max 20 %
kljun.merila 3:1)
%
11 sadržaj grudvi glina B.B8.038 0,0 0,0 0,0 max 0,5 %
(m/m)
%
12 sadržaj slabih zrna B.B8.037 0,0 0,0 / max 3 % (m/m)
(m/m)
11,0
otpornost na %
koef. max*
13 dinamičke udare i B.B8.045 gradac
''LA'' 16/18/22 %
habanje trenjem ija
‘’C’’
prionljivost sa % 100/9
14 U.M8.096 / / min 100/90
bitumenom (m/m) 0
%
15 ekvivalent peska U.B1.040 / / 74,5 min 60 %
(m/m)
Na osnovu izvršenih tehnoloških ispitivanja, proizilaze zaključci:

- sprovedena ispitivanja krečnjaka koji dominira u ležištu, pokazuju identične
karakteristike neseparisanog (0-31,5 mm) i separisanih agregata (0/4, 4/8 i 8/16
mm), i potvrđuju da je kvalitet kamena u ležištu homogen i ustaljen,
- agregati dobijeni od krečnjaka imaju veoma slične karakteristike,
__________________________________________________________

111
- zapreminska masa frakcija (1410-1560 kg/m3) je u granicama uobičajenim za

agregate dobijene drobljenjem kompaktnih krečnjaka,
- prema odnosu dimenzija zrna i stepenu zaobljenosti zrna se razvrstavaju u grupu
uglastih oblika. Površina zrna je grubo hrapava,
- otpornost prema habanju (''Los Anđeles'') - (JUS B.B8.045) za gradaciju ''B'' iznosi
17,8-12,4 %, a za gradaciju ''C'' 11,0 % i nalazi se u granicama vrednosti za
drobljeni kamen,
- krečnjak je u potpunosti u skladu sa zahtevima JUS U.E9.021 za izradu gornjih
nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vrućem
postupku na putevima srednjih grupa saobraćajnog opterećenja.
- ispitivanje prionljivosti kamena za bitumen, izvršeno saglasno JUS U.M8.096
pokazalo je da obavijenost iznosi 90-100 %,
- ekvivalent peska je u granicama propisanog.
Ispitani kamen se može upotrebiti u tehničko - građevinske svrhe za:

- proizvodnju agregata za izradu habajućih slojeva od asfaltnih betona po vrućem
postupku za grupe srednjeg saobraćajnog opterećenja (SRPS U.E4.014) i
- proizvodnju agregata za gornje i donje noseće slojeva od bituminiziranog
materijala po vrućem postupku (SRPS U.E9.021 i SRPS U.E9.028).
Za izradu mešavina za asfaltni zastor proizvodiće se kamena sitnež krečnjaka od 2 –

22 mm, sledećih nazivnih frakcija: 2 – 4; 4 – 8; 8 – 11; 11 – 16; 16 – 22 po
granulometrijskom sastavu koji odgovara uslovima iz tabele 36.
Tabela 36.
Kvadratni Prolaz kroz sito u % mase
otvor okica Nazivna frakcija u mm
sita 2-4 4-8 8 - 11 8 - 16 11 - 16 16 - 22
1,0 Max 5
2,0 Max 15 Max 5
4,0 Min 90 Max 15 Max 5 Max 5
8,0 100 Min 90 Max 15 Max 15 Max 5
11,2 100 Min 90 - Max 15 Max 5
16,0 100 Min 90 Min 90 Max 15
22,4 100 100 Min 90
31,5 100
3.11. Oprema za preradu krečnjaka

Oprema za preradu krečnjaka u agregate tehničko - građevinskog kamena izabrana je
na osnovu:
- fizičko – mehaničkih osobina krečnjaka,
__________________________________________________________

112
- potrebnog stepena prerade da bi se dobili svi agregati tehničko – građevinskog

kamena i da zadovolje napred navedene standarde pri upotrebi u građevinarstvu,
- gornje granične krupnoće miniranog krečnjaka i graničnih krupnoća po stepenima
drobljenja,
- kapaciteta koje preduzeće zahteva ( 250 000 t/god),
- potreba preduzeća za rad opreme i na drugim lokacijama.
3.11.1. Oprema za preradu krečnjaka do kapaciteta od 250 000 t/god

U fazi otvaranja i eksploatacije,prerada krečnjaka vršiće se na mobilnim
postrojenjima, koja će se sastojati od:
- mobilno drobilično postrojenje za primarno drobljenje,
- mobilno drobilično postrojenje za sekundarno drobljenje,
- mobilno postrojenje za sejanje izdrobljenog krečnjaka.
Na sledećem algoritmu ja data tehnološka šema za preradu agregata za beton, betonske

kolovoze i asfalt.
__________________________________________________________

113
Algoritam 1. Agregat za beton,betonske kolovoze i asfalt
__________________________________________________________

114
3.12. Kapacitet mobilnog postrojenja za preradu krečnjaka
Kapacitet mobilnog postrojenja je dimenzionisan na osnovu kapaciteta primarne

udarne drobilice, obzirom da svi ostali uređaji imaju veći kapacitet od udarne drobilice.
Sa ulaznim otvorom 1320 x 900 mm i izlazom od 150 mm udarna drobilica ima
časovni kapacitet:
qh = 150 – 300 t/h
Eksploatacioni kapacitet primarne drobilice je:
Qekspl =200x 1 560 = 312 000 t/god
Eksploatacioni kapacitet:
Qgod = 300.000 t/god agregata 0 – 65 mm.
U zavisnosti od zahteva tržišta za agregatima većih dimenzija moguće je sa

drobiličnim postrojenjem proizvesti:
Qgod =250 x 1 560 = 390 000 t
Na osnovu napred iznetog, zahtevan godišnji kapacitet ,se sa izabranom opremom
može ostvariti bez problema, kamenog agregata granulacije 0 – 65 mm od 250.000 t/god.
__________________________________________________________

115
PRILOZI:
Prilog br.5
__________________________________________________________

116
Prilog br.6
__________________________________________________________

117
Prilog br.9
__________________________________________________________

118
Prilog br.10
Prilog br.5
__________________________________________________________

119
__________________________________________________________

120
__________________________________________________________

121
__________________________________________________________

122
__________________________________________________________

123
__________________________________________________________

124
__________________________________________________________

125
__________________________________________________________

126
__________________________________________________________

127
__________________________________________________________

128
__________________________________________________________

129
__________________________________________________________

130
__________________________________________________________

131
__________________________________________________________

132
__________________________________________________________

133
__________________________________________________________

134
__________________________________________________________

135
__________________________________________________________

136
__________________________________________________________

137
__________________________________________________________

138
__________________________________________________________

139
__________________________________________________________

140
__________________________________________________________

141
__________________________________________________________

142

Glavni Rudarski Projekt PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Glavni Rudarski Projekt PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Glavni rudarski projekat eksploatacije krečnjaka površinskog kopa „Kaona“ kod Kučeva

Glavni rudarski project eksploatacije krečnjaka

2.6. Sistem eksploatacije sa tehničkim opisom ..........................................................60

1. Podaci o ležištu vrsta , kvalitet i količina mineralne sirovine

Tabela 1. Kvalitet krečnjaka kao karbonatne sirovine

Obzirom da se preduzeće bavi putogradnjom, za osnovnu delatnost od značaja su rezultati

Tabela 2. Kvalitet krečnjaka kao tehničko-građevinski kamena

R.B. Tehničke karakteristike kamena Jedinica Vrednost Petrografska odredba

Količine mineralne sirovine utvrđene su Elaboratom o rezervama krečnjaka kao tehničkog-

Tabela 3. Bilansne rezerve krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena

Bilansne rezerve krečnjaka “B+C1” kategorije sa upotrebom kao karbonatnih sirovina

Tabela 4. Bilansne rezerve krečnjaka kao karbonatne sirovine u ležištu”Kaona”

Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m3) Rezerve(t)

1.1. Lokacija ležišta i eksploatacionog polja

Slika 1 - Karta komunikacija

Administrativno pripada opštini Kučevo. Krečnjački masiv”Kaona” deli sa USS-

Tabela 5. Koordinate prelomnih tačaka eksploatacionog polja Kaona

Eksploataciono polje se nalazi neposredno uz železničku prugu Beograd-Bor a

1.2. Istraživanje ležišta i način okonturenja

Slojevi donjokrednih krečnjaka u konturi ležišta”Kaona”po pružanju su praćeni i

1.2.1. Istražno bušenje

Tabela 6. Osnovni elementi istražnih bušotina zaTGK

Tabela 7. Osnovni elementi istražnih bušotina za karbonatna punila

1.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanja

Određivanja kvaliteta krečnjaka kao karbonatne sirovine,izvršeno je za

Mineraloško-petrografska ispitivanja rađena su u sklopu proučavanja tehničkih

Makrosopski izgled ukazuje da je stena krem-sive do tamno sive boje. Masivne

Slika 2. Sivo.krem krečnjak

Slika 3. Detalj“kontakta" sivo-krem i crvenog krečnjaka

Svi tipovi krečnjaka imaju dobro očuvane primarne sedimente i biogene

- mlađi krečnjaci su sa manje štetnih primesa,a kod starijih krečnjaka po

SiO2 MgO Al2O3 Na2O K2O  S P2O5

Dati hemijski sastav trebao bi odgovarati određenom stehiometrijskom odnosu

Tabela 8. Hemijski sastav minerala

Hemijski sastav rezidijuma najpribližniji je hemijskom sastavu biotita i

Sa stanovišta mineraloško-petrografskog sastava, odnosno sa gledišta tehničke

1.5. Fizičko-mehanička i tehnička ispitivanja

- SRPS B.B8.012: Čvrstoća na pritisak (MPa)

Vrednost rezultata tehničkih karakteristika kamena dati su u tabeli 9:

Tabela 9. Rezultati laboratorijskih ispitivanja kamena sa lokaliteta „Kaona“ kod Kučeva

1.6. Čvrstoća kamena na pritisak

1.6.1. Čvrstoća kamena na pritisak u suvom stanju

Slika 4. Histogram čvrstoće na pritisak(suvo stanje)

1.6.2. Čvrstoća kamena na pritisak u vodozasićenom stanju

Slika 5. Histogram čvrstoće u vodozasićenom stanju

Slika 6. Čvrstoća posle dejstva mraza

1.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema „Beme“-u

Slika 7. Histogram otpornosti na habanje

1.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i šupljinama

- Zapreminska masa kamena bez pora i šupljina

- Koeficijent zapreminske mase kamena

1.6.5. Poroznost kamena

Slika 8. Histogram poroznosti

1.6.6. Upijanje vode

Slika 9. Histogram upijanja vode

- Postojanost kamena na dejstvo mraza

1.6.7. Sadržaj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu

Sadržaj hlorida, sulfata i sulfida je utvrđivan prema standardu SRPS B.B8.042.

- Otpornost na delovanje dinamičkih udara i habanje trenjem

Otpornost na delovanje dinamičkih udara i habanje trenjem ("zrno o zrno") po

1.6.8. Mišljenje o podobnosti upotrebe krečnjaka kao tehničko-

1.7. Rezultati hemijskih analiza krečnjaka

- srednji sadržaj korisnih komponenti, odnosno CaO i CaCO3,