ВАРИЈАЦИЈЕ МОКРАЋНОГ И

ПОЛНОГ СИСТЕМА
АНАТОМИЈА МОКРАЋНОГ СИСТЕМА
МОКРАЋНИ СИСТЕМ чине:

БУБРЕГ (REN)

МОКРАЋОВОД (URETER)

МОКРАЋНА БЕШИКА
(VESICA URINARIA)

МОКРАЋНА ЦЕВ (URETHRA)

БУБРЕГ – спољашња морфологија
горњи пол
(extremitas superior)
фиброзна чаура
спољашња ивица
(margo lateralis) унутрашња ивица
(margo medialis)

предња страна
(facies anterior) задња страна
(facies posterior)

Величина бубрега:
• 10-12 x 5-6 x 3 цм (према подацима из уџбеника
Анатомија човека АБДОМЕН, Чукурановић 2002)
• :
десни: 12,7 x 6,3 цм
леви: 13,2 x 6,4 цм
• :
доњи пол десни: 12,4 x 5,9 цм
(extremitas inferior) леви: 12,8 x 6,1 цм (према подацима радиолош
студије Бергмана)
 БУБРЕГ – грађа
СРЖ БУБРЕГА

Малпигијеве пирамиде
(pyramides renales)

сржни зраци МОКРАЋНИ ПУТЕВИ

(radii medullares)

мале бубрежне чашице

КОРА БУБРЕГА (calices renales minores)

Бертинијеви стубови велика бубрежна чашица

(columnae renales) (caliyx renalis minor)

бубрежна карлица
(pelvis renalis)
labyrinthus corticis
et cortex corticis
мокраћовод (ureter)
МОКРАЋНА БЕШИКА

мокраћовод
врх мокраћне
бешике

мокраћна
бешика

дно мокраћне бешике

тело мокраћне бешике
МОКРАЋНА БЕШИКА

мокраћовод

врх мокраћне
бешике
мокраћна
бешика

тело мокраћне
бешике

дно мокраћне
бешике
 Мокраћна цев
МОКРАЋНА ЦЕВ ЖЕНЕ жене (urethra
feminina)

мокраћна бешика
унутрашњи отвор
мокраћне цеви

мокраћна цев

спољашњи отвор
мокраћне цеви
трем усмине
(vestibulum vaginae)
МОКРАЋНА ЦЕВ МУШКАРЦА
унутрашњи отвор мокраћне цеви

мокраћна бешика

мокраћна цев

спољашњи отвор мокраћне цеви

АНАТОМИЈА ПОЛНОГ СИСТЕМА
ЖЕНСКИ ПОЛНИ СИСТЕМ
(SYSTEMA GENITALE FEMININUM)

• УНУТРАШЊИ ПОЛНИ ОРГАНИ ЖЕНЕ

(ORGANA GENITALIA FEMININA INTERNA)

• СПОЉАШЊИ ПОЛНИ ОРГАНИ ЖЕНЕ

(ORGANA GENITALIA FEMININA EXTERNA)
 УНУТРАШЊИ ПОЛНИ ОРГАНИ
(ORGANA GENITALIA FEMININA INTERNA)

ДОДАЦИ МАТЕРИЦЕ
ЈАЈОВОД (ADNEXA UTERI)
(TUBA UTERINA)

ЈАЈНИК
(OVARIUM)

МАТЕРИЦА
(UTERUS)

УСМИНА
(VAGINA)
 ЈАЈНИК (OVARIUM)

• смештен у перитонеалном спрату карличне дупље – fossa ovarica

• паран орган ДОЊИ ПОЛ
•обликa и величинe бадема (EXTREMITAS UTERINA)

• спољашња морфологија:

ПРЕДЊА ИВИЦА
(MARGO MESOVARICUS)

УНУТРАШЊА СТРАНА
(FACIES MEDIALIS) ГОРЊИ ПОЛ
СПОЉАШЊА СТРАНА (EXTREMITAS TUBARIA)
(FACIES LATERALIS)

ЗАДЊА ИВИЦА
(MARGO LIBER)
 ЈАЈОВОД (TUBA UTERINA)

• слузокожно-мишићни, паран орган

• дужине око 14 цм
• у њему се дешава оплодња јајне ћелије
• спољашња морфологија:
ДЕЛОВИ:
ОТВОРИ: AMPULLA

OSTIUM UTERINUM

ISTHMUS
INFUNDIBULUM
PARS UTERINA

OSTIUM ABDOMINALE
МАТЕРИЦА (UTERUS)

• слузокожно-мишићни, непаран орган

• смештена у потперитонеалном спрату карличне дупље
• улога: омогућава развој плода и контракцијом своје мускулатуре
потискује плод кроз порођајни канал
• облика је крушке, ужим крајем окренутим надоле
• спољашња морфологија:

FUNDUS UTERI
CORNU UTERI

MARGO UTERI
CORPUS
FACIES INTESTINALIS S. POSTEROR
FACIES VESICALIS S. ANTERIOR ISTHMUS

CERVIX
 CAVITAS UTERI

CANALIS CERVICIS UTERI

унутрашње матерично ушће

CERVIX UTERI
OSTIUM UTERI
PORTIO SUPRAVAGINALIS
(спољашње матерично ушће)
PORTIO VAGINALIS

VAGINA
NULIPARA MULTIPARA
 УСМИНА (VAGINA)
• слузокожно-мишићни, непаран орган
• копулациони орган и порођајни пут
• пружа се од врата материце до трема вагине, позади
мокраћне бешике, а испред ректума VAGINA
• спољашња морфологија:
FORNIX VAGINAE

PARIES ANTERIOR OSTIUM UTERI

PARIES POSTERIOR

VESTIBULUM VAGINAE OSTIUM VAGINAE

hymen
СПОЉАШЊИ ПОЛНИ ОРГАНИ ЖЕНЕ
(ORGANA GENITALIA FEMININA EXTERNA)
PUDENDUM FEMININUM S. VULVA

СТИДНИ БРЕЖУЉАК
(MONS PUBIS) ДРАЖИЦА (CLITORIS)

покривач дражице
ВЕЛИКЕ СТИДНЕ УСНЕ (preputium clitoridis)
(LABIA MAJORA PUDENDI)
спољашњи овор мокраћне цеви
МАЛЕ СТИДНЕ УСНЕ (ostium urethrae externum)
(LABIA MINORA PUDENDI)
отвор усмине (ostium vaginae)
ТРЕМ УСМИНЕ
(VESTIBULUM VAGINAE)
стидна пукотина
(rima pudendi)

међица (perineum) анални отвор (anus)

МУШКИ ПОЛНИ СИСТЕМ
(SYSTEMA GENITALE MASCULINUM)

• УНУТРАШЊИ ПОЛНИ ОРГАНИ МУШКАРЦА

(ORGANA GENITALIA MASCULINA INTERNA)

• СПОЉАШЊИ ПОЛНИ ОРГАНИ МУШКАРЦА

(ORGANA GENITALIA MASCULINA EXTERNA)
 УНУТРАШЊИ ПОЛНИ ОРГАНИ МУШКАРЦА
(ORGANA GENITALIA MASCULINA INTERNA)
БРИЗНИК (DUCTUS EJACULATORIUS)
МЕХУРИЧАСТА ЖЛЕЗДА
(GLANDULA VESICULOSA)

КЕСТЕЊАЧА
(PROSTATA)
СЕМЕВОД
(DUCTUS DEFERENS)
БУЛБОУРЕТРАЛНА ЖЛЕЗДА
ПАСЕМЕНИК (GLANDULA BULBOURETHRALIS)
(EPIDIDYMIS)

СЕМЕНИК (TESTIS)
СЕМЕНИК (lat. TESTIS, grč. ORCHIS)

• налазе се у мошницама (scrotum)

• парни органи
• облика је елипсе

Спољашња морфологија семеника

ГОРЊИ ПОЛ
(EXTREMITAS SUPERIOR)
УНУТРАШЊА СТРАНА
(FACIES MEDIALIS)

СПОЉАШЊА СТРАНА
(FACIES LATERALIS)

ПРЕДЊА ИВИЦА ЗАДЊА ИВИЦА

(MARGO ANTERIOR) (MARGO POSTERIOR)

ДОЊИ ПОЛ
(EXTREMITAS INFERIOR)
Грађа семеника

МРЕЖА (RETE TESTIS) ВИЈУГАВИ СЕМЕНИ КАНАЛИЋИ

ОДВОДНИ СЕМЕНИ КАНАЛИЋИ TESTIS (TUBULI SEMINIFERI CONTORTI)
(DUCTULI EFFERENTES TESTIS)
epididymis
пасеменички канал
(ductus epididymidis)

ФИБРОЗНЕ ПРЕГРАДЕ
(SEPTULAE TESTIS)

РЕЖЊИЋИ
ductus deferens (LOBULI TESTIS)

серозни омотач тестиса

(tunica vaginalis)
ФИБРОЗНИ ОМОТАЧ ТЕСТИСА
(TUNICA ALBUGINEA)
ПРАВИ СЕМЕНИ КАНАЛИЋИ
(TUBULI SEMINIFERI RECTI)
ЕКСТРАТЕСТИКУЛАРНИ СЕМЕНИ ПУТЕВИ

Семене путеве чине:

1. Пасеменик (epididymis)
2. Семевод (ductus deferens)
3. Бризник (ductus ejaculatorius)

1 3
ПАСЕМЕНИК (EPIDIDYMIS)

• смештен уз горњи пол и задњу ивицу тестиса

• паран орган
• спољашња морфологија: • грађа:

ПАСЕМЕНИЧКИ КАНАЛ
(DUCTUS EPIDIDYMIDIS)
4–6м
семевод
(ductus deferens)

ГЛАВА (CAPUT)

ТЕЛО (CORPUS)

РЕП (CAUDA)
 СЕМЕВОД (DUCTUS DEFERENS)
• паран, слузокожно-мишићни орган
• дужина – 50-60 цм
• топографски делови:

PARS PELVICA

семена кесица
PARS INGUINALIS

СЕМЕВОД
(DUCTUS DEFERENS)

PARS FUNICULARIS

пасеменик
PARS SCROTALIS

семеник
БРИЗНИК (DUCTUS EJACULATORIUS)

• паран орган, слозокожно-мишићни канал

• дужина – око 2 цм
• налази се у простати и пружа се од њене базе до простатичног дела мокраћне цеви

мокраћовод (ureter)

мокраћна бешика

мокраћна бешика
семевод
(ductus deferens)
prostata

проширење семевода
(ampulla ductus deferentis)

testis семена кесица

(glandula vesiculosa) prostata

БРИЗНИК
(DUCTUS EJACULATORIUS)
ЖЛЕЗДЕ ПРИДОДАТЕ СЕМЕНИМ ПУТЕВИМА

1. Семене кесице (glandulae vesiculosae s. vesiculae seminales)

2. Кестењача (prostata)
3. Булбоуретралне жлезде (glandulae bulbourethrales)

3
 КЕСТЕЊАЧА (PROSTATA)
• смештена у потперитонеалном спрату, испод мокраћне бешике,
а испред препонске симфизе
• жлездано-мишићни, непаран орган
• облика кестена
• спољашња морфологија:
БОЧНА СТРАНА
(FACIES INFEROLATERALIS)

мокраћна бешика

БАЗА (BASIS)
ЗАДЊА СТРАНА
(FACIES POSTERIOR)

ПРЕДЊА СТРАНА
(FACIES ANTERIOR)

ВРХ (APEX)
СПОЉАШЊИ ПОЛНИ ОРГАНИ МУШКАРЦА
(ORGANA GENITALIA MASCULINA EXTERNA)
1. Полни уд (penis)
2. Мошнице (scrotum)
3. Мокраћна цев (urethra masculina)

3
2
1
 ПОЛНИ УД(PENIS)

КАВЕРНОЗНА ТЕЛА
(CORPORA CAVERNOSA)
ТЕЛО ПЕНИСА
(CORPUS PENIS)
СПОНГИОЗНО ТЕЛО
(CORPUS SPONGIOSUM)

CORPUS CAVERNOSUM ГЛАВА ПЕНИСА

(GLANS PENIS)

СПОЉАШЊИ ОТВОР
МОКРАЋНЕ ЦЕВИ

URETHRA MASCULINA

CORPUS крак пениса

SPONGIOSUM (припојни део
кавернозног тела)

БУЛБОУРЕТРАЛНА ЖЛЕЗДА
МОКРАЋНА ЦЕВ МУШКАРЦА (URETHRA MASCULINA)
• завршни део семених путева OSTIUM URETHRAE
• спољашњи полни орган и изводни INTERNUM
мокраћни канал мокраћна бешика
• дужине око 16 цм
• спољашња морфологија:
prostata
corpus cavernosum penis

corpus spongiosum penis

МОКРАЋНА ЦЕВ
(URETHRA MASCULINA)

• PARS PREPROSTATICA
• PARS PROSTATICA
• PARS MEMBRANACEA scrotum
• PARS SPONGIOSA

OSTIUM URETHRAE
EXTERNUM
 Деоба ћелија
1 – 2 .недеља
Период ембриона
2 – 8. недеља

Период фетуса
9 – 38. недеља
ПЕРИОД РАЗВОЈА ПОЈЕДИНИХ ОРГАНА

ПЕРИОД ДЕОБЕ ЗИГОТА, ЕМБРИОНАЛНИ ПЕРИОД (у недељама) ФЕТАЛНИ ПЕРИОД (у недељама) - ПОРОЂАЈ
ИМПЛАНТАЦИЈА

Период уобичајено
неосетљив на мозак
ЦНС очи срце очи зуби уши
тератогеност

рука
срце нога уши непце спољ. полни органи
ЦНС
срце
рука
нога
уши
очи

зуби
непце
спољ. полни органи
Физиолошки поремећаји и
Пренатална смрт Значајне структурне абнормалности
минорне структурне абнормалности
 5 недеља
РАЗВОЈ МОКРАЋНОГ И ПОЛНОГ СИСТЕМА
6 – 7 недеља
5 недеља
•Урогенитални гребени настају од интермедијарног
мезодерма.
•Уретерални пупољак ураста у метанефритични 2 месец
бластем = развијен метанефрос (дефинитивни
развојни облик бубрега).

6 – 7 недеља
10 – 12 недеља
• Развијају се мале и велике бубрежне чашице.
• Бубрези почињу да се подижу.
• Настају нефрони и до 10 недеље постају активни.

2 месец
•„Индиферентни“ стадијум развоја – идентично
примордијално ткиво код оба пола.

10 – 12 недеља
• Код мушког пола се стварају tubuli seminiferi.
• Код женског пола се стварају фоликули јајника. 8 – 9 месец

3 месец
3 месец
• Развијени су спољашњи полни органи.

8 – 9 месец
• Тестиси пролазе кроз препонски канал ка
мошници.
ПРОНЕФРОС – никада се у потпуности не развије.
МЕЗОНЕФРОС – први функционални бубрег са развијеним гломерулима, мезонефритичним тубулима и
мезонефритичним каналом путем којег се ембрионални урин дренира у преграђену клоаку.
МЕТАНЕФРОС – од њега настаје трајни бубрег. Од метанефритичког канала ће настати уретер.

6. недеља 7. недеља 8. недеља

aorta ren
aorta
метанефрос ren pelvis renalis
pelvis renalis pelvis renalis
ureter
a. umbilicalis a. umbilicalis

ureter ureter

vesica urinaria vesica urinaria

• Након 8. недеље мезонефритички мезодерм нестаје.

• Метанефрос се из карлице подиже уз задњи трбушни зид и ротира за 90 степени, па се бубрежни хилум са
својим садржајем од напред помера ка унутра.
МОКРАЋНА БЕШИКА

• настаје од ендодерма урогениталног синуса и спланхноплеуралног мезодерма

• између 4. и 6. недеље развоја клоака се дели помоћу уроректалне преграде/врпце на: предњи део, који
улази у састав примитивног урогениталног синуса и задњи део, од којег настају ректум и анални канал

УРОГЕНИТАЛНИ СИНУС има три дела:

1. горњи, везикални (настаје мокраћна бешика, осим троугла – настаје из мезонефритичног канала)
2. средњи, пелвични (настају простатични и мембранозни део уретре код и уретра код )
3. доњи, фалусни (настају спонгиозна уретра код и вестибулум вагине код )
 РАЗВОЈ УНУТРАШЊИХ ПОЛНИХ ОРГАНА

lig. suspensorium Индиферентни стадијум развоја

ovarii

парамезонефритички
(Милеров) канал
гонада SRY (sex regulatory gene) на Y хромозому
мезонефритички кодира стварање тестис детерминишућег
тубули
фактора који условљава да се од гонада
мезонефритички стварају тестиси. Тестостерон, који стварају
(Волфов) канал
Лејдигове ћелије током 9. недеље, доводи до
стварања спољашњих полних органа и
условљава да се од мезонефритичког канала
стварају канали мушког полног система.
губернакулум
урогенитални Код женског пола, недостатак тесостерона и
синус гликопротеин (антмилеров хормон) доводе до
примордијално
примордијално ткиво
ткиво
регресије мезонефритичког канала, а
простате (♂), односно парамезонефритички канал се развија у
Куперових (♂),
Скенеових жлезда (♀)
односно женске полне органе.
Бартолинијевих
жлезда (♀)
 Стадијум диференцијације

vesicula seminalis
ductus deferens
utriculus prostaticus
tuba uterina
lig. latum uteri
кранијални мезонефритички
канал (Гартнеров канал)
кранијални мезонефритички
канал (епоофорон)
каудални мезонефритички
канал (пароофорон)

prostata
lig. suspensorium ovarii
ductus ejaculatorius,
ostium lig. ovarii proprium
ovarium
gl. bulbourethralis
uterus
appendix epididimydis lig. teres uteri
epididymis vagina (горње 4/5)
остаци каудалног
ductuli efferentes
мезонефритичког канала
testis
appendix testis vagina (доња 1/5)
testis urethra
парауретрална
paradidymis Скенеова жлезда
Бартолинијева жлезда
губернакулум
vestibulum vaginae
 РАЗВОЈ СПОЉАШЊИХ ПОЛНИХ ОРГАНА

генитална квржица
урогенитална врпца
урогенитална пукотина
спољашњи део гениталне квржице
анална квржица
анални отвор Индиферентни стадијум развоја

corpus clitoridis
prepucium
prepucium
ostium urethrae externum
glans penis corpus penis glans clitoridis

ostium
raphe penis urethrae
externum
scrotum labium minor
labium major

ostium vaginae

commissura posterior
raphe perinei
перианално ткиво (m. sphincter
ani externus)
Стадијум диференцијације
 ВАРИЈЦИЈЕ МОКРАЋНОГ СИСТЕМА

• ВАРИЈАЦИЈЕ БУБРЕГА
- ВАРИЈАЦИЈЕ НАСТАЛЕ КАО ПОСЛЕДИЦА НЕУОБИЧАЈЕНЕ РОТАЦИЈЕ
- ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛОЖАЈА
- ВАРИЈАЦИЈЕ БРОЈА
- ВАРИЈАЦИЈЕ ВЕЛИЧИНЕ
- ВАРИЈАЦИЈЕ ОБЛИКА
• ВАРИЈАЦИЈЕ МОКРАЋНИХ ПУТЕВА
- ВАРИЈАЦИЈЕ БУБРЕЖНИХ ЧАШИЦА
- ВАРИЈАЦИЈЕ БУБРЕЖНЕ КАРЛИЦЕ
- ВАРИЈАЦИЈЕ УРЕТЕРА
- ВАРИЈАЦИЈЕ МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ И УРЕТРЕ
ВАРИЈАЦИЈЕ НАСТАЛЕ КАО ПОСЛЕДИЦА НЕУОБИЧАЈЕНЕ РОТАЦИЈЕ БУБРЕГА

БУБРЕЖНА КАРЛИЦА ЈЕ
ПОСТАВЉЕНА НАПРЕД

Варијација је последица:
• Прекомерне ротације бубрега
• Изостанка ротације бубрега
• Ротације бубрега у супротном смеру

БУБРЕЖНА КАРЛИЦА ЈЕ
ПОСТАВЉЕНА СПОЉА
ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛОЖАЈА БУБРЕГА

1. Покретан бубрег (ren mobile) – најчешће је последица слабости бубрежне

фасције и масне капсуле. Чешће је присутан на десној страни.
2. Присуство хетеротопичног бубрежног ткива – пронађено је у срцу и
надбубрежној жлезди.
3. Ектопичан бубрег
- једнострана ектопија
- обострана ектопија
- обострана ектопија са фузијом бубрега
- укрштена ектопија са или без фузије бубрега

У било ком типу варијација, положај бубрега може бити: пелвични, илијачни, лумбални или у
средњој линији.
Ектопичан бубрег – механизам настанка
gl. suprarenalis
sinistra

gl. suprarenalis
dextra
подељен бубрег
ЕКТОПИЧАН БУБРЕГ –
пелвично
бифидни уретер
ПОСЛЕДИЦА НЕУСПЕЛОГ
постављен бубрег
ПОДИЗАЊА
МЕТАНЕФРИТИЧНОГ БУБРЕГА

Некомплетно подељен
уретерални пупољак
gl. suprarenalis
sinistra
спојени бубрези
(фузија)

уретери
ЕКТОПИЧАН БУБРЕГ –
ПОСЛЕДИЦА МИГРАЦИЈЕ
БУБРЕГА НА СУПРОТНУ
СТРАНУ ТЕЛА

Леви бубрег је мигрирао на десну

страну и спојио се да десним бубрегом
ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛОЖАЈА БУБРЕГА

УКРШТЕНА ЕКТОПИЈА
ДЕСНОГ БУБРЕГА

ПЕЛВИЧНО ПОСТАВЉЕН
ДЕСНИ БУБРЕГ
ВАРИЈАЦИЈЕ БРОЈА БУБРЕГА

1. Изостанак развоја бубрега

- једнострано – солитаран бубрег (чешће се налази на левој страни; обично,
али не по правилу, солитарни бубрег је већи од уобичајеног)
- обострано

v. cava inferior aorta

gl. suprarenalis

pelvis метанефритички
мезодерм СОЛИТАРАН БУБРЕГ НАСТАЈЕ КАО
ПОСЛЕДИЦА ПОТПУНОГ НЕДОСТАТКА
УРЕТЕРАЛНОГ ПУПОЉКА

недостатак
vesica urinaria уретералног пупољка
 ОБОСТРАНА АГЕНЕЗИЈА БУБРЕГА
агенезија бубрега и - Неразвијена оба мезонефритичка канала
уретера
- Стање инкомпатибилно са животом

ЈЕДНОСТРАНА АГЕНЕЗИЈА БУБРЕГА

недостатак половине
бешичног троугла
- Неразвијен један мезонефритички канал

недостатак семевода и - Обично недостају: бубрег, уретер, део троугла мокраћне

пасеменика
бешике и семевод ( )
ВАРИЈАЦИЈЕ БРОЈА БУБРЕГА

2. Прекобројан бубрег – механизам настанка

gl. suprarenalis

ПРЕКОБРОЈАН БУБРЕГ СА
бифидни уретер БИФИДНИМ УРЕТЕРОМ –
дупли бубрег
ПОСЛЕДИЦА ПОТПУНЕ ПОДЕЛЕ
УРЕТЕРАЛНОГ ПУПОЉКА

Комплетно подељен
уретерални пупољак

gl. suprarenalis

прекобројан бубрег ПРЕКОБРОЈАН БУБРЕГ СА

два уретерална пупољка ДВА ОДВОЈЕНА УРЕТЕРА –
ПОСЛЕДИЦА РАЗВОЈА ДВА
УРЕТЕРАЛНА ПУПОЉКА
ВАРИЈАЦИЈЕ БРОЈА БУБРЕГА

2. Прекобројан бубрег – механизам настанка

gl. suprarenalis
sinistra
БУБРЕЖНА ФУЗИЈА
gl. suprarenalis
dextra ПРЕКОБРОЈНОГ БУБРЕГА СА
подељен бубрег
БИФИДНИМ УРЕТЕРОМ –
пелвично
постављен бубрег бифидни уретер ПОСЛЕДИЦА НЕПОТПУНЕ
ПОДЕЛЕ УРЕТЕРАЛНОГ
ПУПОЉКА

Некомплетно подељен
уретерални пупољак
 ВАРИЈАЦИЈЕ БРОЈА БУБРЕГА

2. Прекобројан бубрег

ПРЕКОБРОЈАН ДЕСНИ
БУБРЕГ
ВАРИЈАЦИЈЕ ВЕЛИЧИНЕ БУБРЕГА

1. Хипопластични бубрег ДЕСНОСТРАНА

БУБРЕЗИ ОДРАСЛЕ ЛЕВОСТРАНО КОМПЕНЗАТОРНО
ОСОБЕ НЕФРЕКТОМИЈА УВЕЋАН БУБРЕГ
- једнострано
- обострано
2. Хипертрофичан бубрег
- компензаторна хипертрофија
- перзистента фетална лобулација бубрега
 БИЛАТЕРАЛНА
ХИПОПЛАЗИЈА БУБРЕГА

ЛЕВОСТРАНА ХИПОПЛАЗИЈА СА
УСКИМ, АЛИ ПРОХОДНИМ
УРЕТЕРОМ. ОБЕ НАДБУБРЕЖНЕ
ЖЛЕЗДЕ СУ РАЗВИЈЕНЕ.
ВАРИЈАЦИЈЕ ОБЛИКА БУБРЕГА

1. Одступање од уобичајеног облика бубрега (дужи, ужи, шири бубрег)

2. Цистичан бубрег
- једнострано
- обострано
3. Полицистичан бубрег
- једнострано
- обострано
4. Фузија бубрега
- асиметрична
- облика слова „L“
- сигмоидни бубрег
- „колач“ бубрег (бубрег у облику розете)
- симетрична (потковичаст бубрег)
4. Фузија бубрега

ЈЕДНОСТРАНА ФУЗИЈА БУБРЕГА ЈЕДНОСТРАНА ФУЗИЈА БУБРЕГА БУБРЕГ ОБЛИКА СЛОВА „S“
(ДОЊА ЕКТОПИЈА) (ГОРЊА ЕКТОПИЈА) (СИГМОИДНИ БУБРЕГ)

„КОЛАЧ“ БУБРЕГ БУБРЕГ ОБЛИКА СЛОВА „L“ БУБРЕГ ОБЛИКА ДИСКА

(подврста „колач“ бубрега)
ПОТКОВИЧАСТ БУБРЕГ

• ПРВИ ПУТ ГА ЈЕ ОПИСАО И ИЛУСТРОВАО BOTALLO 1564.

ГОДИНЕ, АЛИ ГА ЈЕ ЈОШ 1523. ГОДИНЕ УОЧИО BERENGARIO DA
CAPRI
• ИНЦИДЕНЦА 0,19% (84% КОД МУШКАРАЦА, А 17% КОД ЖЕНА)
• ТИПОВИ:
- са конкавитетом нагор
- са конкавитетом надоле
- са суженим делом изграђеним од бубрежног паренхима
- са фиброзним суженим делом
- са 1, 2, 3 или 4 бубрежне карлице и уретера

• ОБА БУБРЕГА СЕ ПОДИЖУ ИЗ КАРЛИЦЕ У ТОКУ РАЗВОЈА, АЛИ

СЕ ТКИВНИ МОСТ КОЈИ ИХ ПОВЕЗУЈЕ ЗАГЛАВИ ИСПОД ДОЊЕ
МЕЗЕНТЕРИЧНЕ АРТЕРИЈЕ, ТЕ СУ УВЕК ПОСТАВЉЕНИ НИЖЕ
НЕГО УОБИЧАЈЕНО, У ДОЊЕМ ЛУМБАЛНОМ ДЕЛУ
РАЗЛИЧИТИ ТИПОВИ ПОТКОВИЧАСТОГ БУБРЕГА И
ВАРИЈАЦИЈЕ БРОЈА УРЕТЕРА (Gutierrez)
БУБРЕГ ОБЛИКА СЛОВА „S“
(СИГМОИДНИ БУБРЕГ) ПЕЛВИЧНИ „КОЛАЧ“ БУБРЕГ – ПОСЛЕДИЦА
ПРЕВРЕМЕНЕ ФУЗИЈЕ ДВА УРЕТЕРАЛНА
ПУПОЉКА У КАРЛИЦИ
ВАРИЈАЦИЈЕ МОКРАЋНИХ ПУТЕВА
ВАРИЈАЦИЈЕ БУБРЕЖНИХ ЧАШИЦА
1. Варијације броја бубрежних чашица
- изостанак развоја бубрежних чашица
- присуство аберантних бубрежних чашица
3. Варијације величине и положаја бубрежних чашица

МАЛЕ БУБРЕЖНЕ ЧАШИЦЕ – број варира између 6 и 14 (мањи број указује на то да је једна
мала бубрежна чашица обухватила више бубрежних папила. Учесталије су варијације малих
бубрежних чашица и бубрежне карлице од варијација великих бубрежних чашица)

ВЕЛИКЕ БУБРЕЖНЕ ЧАШИЦЕ – могу бити спуштене испод бубрежног хилуса и да се

директно споје градећи уретер. У том случају изостаје настанак бубрежне карлице.
ВАРИЈАЦИЈЕ БУБРЕЖНИХ ЧАШИЦА И РАЗЛИЧИТ ОБЛИК БУБРЕЖНИХ КАРЛИЦА

• ПРИСУТНЕ ГОРЊЕ • ПРИСУТНЕ ГОРЊЕ, • ПРИСУТНЕ ГОРЊЕ, • ИЗОСТАНАК

И ДОЊЕ ВЕЛИКЕ ДОЊЕ И СРЕДЊЕ ДОЊЕ ВЕЛИКЕ РАЗВОЈА ВЕЛИКИХ
БУБРЕЖНЕ ВЕЛИКЕ БУБРЕЖНЕ БУБРЕЖНЕ БУБРЕЖНИХ
ЧАШИЦЕ, ИЗОСТАЈУ ЧАШИЦЕ ЧАШИЦЕ И СРЕДЊЕ ЧАШИЦА
СРЕДЊЕ • У 26% СЛУЧАЈЕВА МАЛЕ БУБРЕЖНЕ • У 3% СЛУЧАЈЕВА
• У 38% СЛУЧАЈЕВА ЧАШИЦЕ
• У 33% СЛУЧАЈЕВА
ВАРИЈАЦИЈЕ БУБРЕЖНЕ КАРЛИЦЕ

1. Варијације броја бубрежних карлица

- изостанак развоја бубрежне карлице
- дупла или мултипла бубрежна карлица
- једнострана
- обострана
- рудиментирана бубрежна карлица
2. Варијације положаја бубрежне карлице
- интраренална (једнострана или обострана)
- екстраренална (једнострана или обострана)
3. Варијације облика бубрежне карлице
- typus ampullaris (бубрежна карлица је облика пљоснатог левка)
- typus dendriticus (бубрежна карлица је у спољашњем делу подељена на
две до три гране)
ВАРИЈАЦИЈЕ БУБРЕЖНЕ КАРЛИЦЕ

ДУПЛА БУБРЕЖНА КАРЛИЦА – настаје као

последица преране поделе уретералног пупољка

ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛОЖАЈА БУБРЕЖНЕ КАРЛИЦЕ: КАРЛИЦА СМЕШТЕНА У БУБРЕЖНОМ

ПАРЕНХИМУ (прва слика), КАРЛИЦА ПРОМИНИРА ВАН БУБРЕГА (друга слика)
ВАРИЈАЦИЈЕ ОБЛИКА БУБРЕЖНЕ КАРЛИЦЕ

TYPUS AMPULLARIS TYPUS DENDRITICUS

ВАРИЈАЦИЈЕ УРЕТЕРА

1. Варијације броја уретера (могу бити потпуне или непотпуне)

- једнострано присутан уретер
- дупли уретер на једној страни
једнострано или обострано
- више од два уретера на једној страни
2. Варијације облика, величине и положаја уретера
- дивертикулоза уретера
- неперфориран уретер
- стриктура уретера
- дилатација уретера
- ектопични уретер
- уврнут уретер
- укрштен уретер
Варијације уретера

двострука бубрежна
карлица дупли уретер –
непотпуна подела

дупли уретер –
потпуна подела

мегалоуретер

ектопични отвор уретера

посткавални уретер
 Варијације броја уретера
ДУПЛИ УРЕТЕР – настаје као последица стварања два уретерална пупољка или
његове преране поделе

подељен
дупли уретерални
уретерални пупољак
пупољак

КОМПЛЕТНО НЕКОМПЛЕТНО
УДВОЈЕН УРЕТЕР УДВОЈЕН УРЕТЕР
Варијације броја уретера
ТРОСТРУКИ УРЕТЕР – типови:

ТРОСТРУКИ УРЕТЕР ДВОСТРУКИ УРЕТЕР СА ТРИФИДНИ УРЕТЕР ДВОСТРУКИ УРЕТЕР СА

ЈЕДНИМ БИФИДНИМ БИФУРКАЦИЈОМ У ОБЛИКУ
ОБРНУТОГ СЛОВА Y
НЕПОТПУНО УДВОЈЕН УРЕТЕР (URETER BIFDUS) –
ДВА УРЕТЕРА КОЈА СЕ СПАЈАЈУ НА РАЗЛИЧИТОЈ
УДАЉЕНОСТИ ОД МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ У КОЈУ СЕ
ОТВАРАЈУ ЈЕДНИМ ОТВОРОМ
 ПОТПУНО УДВОЈЕН УРЕТЕР
(URETER DUPLEX)

Уретер који полази од десне

горње бубрежне карлице је
проширен и ектопично се пружа отвор левог уретера

до простатичног дела уретре. отвор уретера који полази од

десне доње бубрежне карлице

отвор уретера који полази од

десне горње бубрежне карлице
Ектопични отвори уретера
ЧЕСТИ РЕТКИ

trigonum vesicae corpus uteri

urinariae
cervix uteri
collum vesicae urinariae

urethra feminina vagina

vestibulum vagina

trigonum vesicae
urinariae ductus deferens
collum vesicae urinariae
gl. vesiculosa
pars prostatica urethrae
masculinae
ductus ejaculatorius
ВАРИЈАЦИЈЕ МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ

НЕКОМПЛЕТНА
САГИТАЛНА ПРЕГРАДА
МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ

КОМПЛЕТНА САГИТАЛНА
ПРЕГРАДА МОКРАЋНЕ
БЕШИКЕ
ВАРИЈАЦИЈЕ МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ

КОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ МОКРАЋНЕ

БЕШИКЕ И МОКРАЋНЕ ЦЕВИ

КОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ
МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ И
МОКРАЋНЕ ЦЕВИ НЕКОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ
МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ
 ВАРИЈАЦИЈЕ МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ

МОКРАЋНА БЕШИКА У ОБЛИКУ ПЕШЧАНОГ САТА АГЕНЕЗИЈА МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ

Отвори уретера се могу наћи у горњем или доњем
делу мокраћне бешике.
ВАРИЈАЦИЈЕ УРАХУСА/АЛАНТОИСА
(урахус је везивни остатак алантоиса, продужетак клоаке/урогениталног синуса у пупчану врпцу)

ДЕЛИМИЧНО ОТВОРЕН УРАХУС

(ОТВОРЕН ПРЕМА СПОЉА, А
КОМПЛЕТНО ОТВОРЕН СЛЕПО ЗАТВОРЕН ПРЕМА
УРАХУС УНУТРА)

ДЕЛИМИЧНО ОТВОРЕН
УРАХУС (ОТВОРЕН ПРЕМА
УНУТРА, А СЛЕПО
ЗАТВОРЕН ПРЕМА СПОЉА) ЦИСТА УРАХУСА
 ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛНОГ СИСТЕМА

• ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛНОГ СИСТЕМА ЖЕНЕ

- ВАРИЈАЦИЈЕ УНУТРАШЊИХ ПОЛНИХ ОРГАНА
- јајника
- јајовода
- материце
- усмине
- ВАРИЈАЦИЈЕ СПОЉАШЊИХ ПОЛНИХ ОРГАНА

• ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛНОГ СИСТЕМА МУШКАРЦА

- ВАРИЈАЦИЈЕ УНУТРАШЊИХ ПОЛНИХ ОРГАНА
- семеника
- семених путева
- жлезда придодатих семени путевима
- ВАРИЈАЦИЈЕ СПОЉАШЊИХ ПОЛНИХ ОРГАНА
ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛНИХ ОРГАНА ЖЕНЕ
ВАРИЈАЦИЈЕ ЈАЈНИКА
1. Варијације положаја јајника
2. Варијације броја јајника
3. Варијације облика и величине јајника (дугачак, троугласт, округао, полумесечаст,
пљоснат, неправилог облика)

• СПУШТАЊЕ ЈАЈНИКА ИЗ ТРБУШНЕ У КАРЛИЧНУ ДУПЉУ

(широка матерична веза не дозвољава даље спуштање)
• ГУБЕРНАКУЛУМ
- ВОДИЉА ЈАЈНИЦИМА
lig. ovarii proprium
- ПРУЖА СЕ ДО ВЕЛИКИХ УСАНА СТИДНИЦЕ
- ПОСТАЈЕ:
- lig. ovarii proprium (горњи део)

lig. teres uteri - lig. teres uteri (доњи део)

labium majus pudendi

ВАРИЈАЦИЈЕ БРОЈА ЈАЈНИКА

1. Изостанак развоја јаника

Левострано неразвијена аднекса
- обострано материце (стрелица показује рудимент
- једнострано јајовода)
2. Акцесорни (помоћни) јајник
- ткиво јајника или цео јајник који се налази у близини уобичајено постављеног
јајника са којим је повезан и обично дели васкуларизацију

Десни акцесорни јајник смештен у

lig. ovarii proprium
3. Прекобројан јајник
- потпуно одвојен и удаљен од уобичајеног јајника
- често настаје уз друге варијације полног и мокраћног система
- може се наћи: у широкој материчној вези, на спољашњим полним органима, на
сигмоидном колону, на великом опорњаку, у ретроперитонеуму, на бубрегу
ВАРИЈАЦИЈЕ ЈАЈОВОДА

1. Варијације положаја јајовода

2. Варијације броја јајовода
- аплазија јајовода (једнострана или обостарна)
- акцесорни део јајовода
3. Варијације величине јајовода
- хипоплазија јајовода (дуг и врло танак јајовод)
- проширен јајовод
- извијуган (перзистирајући фетални) јајовод
4. Атрезија јајовода
5. Варијације броја и положаја трбушних
отвора јајовода
ВАРИЈАЦИЈЕ МАТЕРИЦЕ

• Најчешће настају као последица промена уобичајеног процеса развоја Милерових канала
• Врло често их прате варијације других делова полног, као и мокраћног система
• Америчко удружење репродуктивне медицине их назива Müllerian Duct Anomalies (MDA)
и класификује их у VII класа:
- класа I: АГЕНЕЗИЈА ИЛИ ХИПОПЛАЗИЈА МИЛЕРОВИХ КАНАЛА
- класа II: UTERUS UNICORNIS
- класа III: UTERUS DIDELPHYS
- класа IV: UTERUS BICORNIS
- класа V: UTERUS SEPTUS
- класа VI: UTERUS ARCUATUS
- класа VII: АНОМАЛИЈЕ НАСТАЛЕ ЗБОГ УПОТРЕБЕ ДИЕТИЛСТИЛБЕСТРОЛА
• Откривају се појавом гинеколошке и акушерске симптоматологије – стерилитет,
понављани побачаји, аменореја, присуство тумефакта у трбуху
• Хистеросалпингографија, УЗ, МРИ
 вагине врата материце комуникантан некомуникантан UTERUS DIDELPHYS

дна материце комбинована без шупљине

јајовода без рога комплетан делимичан
АГЕНЕЗИЈА/ХИПОПЛАЗИЈА UTERUS UNICORNIS UTERUS BICORNIS

комплетан делимичан
UTERUS SEPTUS UTERUS ARCUATUS ДИЕТИЛСТИЛБЕСТРОЛ АНОМАЛИЈЕ

Troiano RN, McCarthy SM. Mullerian duct anomalies: imaging and clinical issues. Radiology. 2004;233:19-34.
 UTERUS UNICORNIS – ЈЕДНОРОГА МАТЕРИЦА
последица je потпуног или готово потпуног неразвитка
једног Милеровог канала.
Наставља се на уску вагину.
Контралатералан, рудиментиран рог је атретичан или
садржи малу шупљину.
Контралатерално недостају аднекса материце или могу
постојати као њихов остатак.

Последица су одређеног степена

несрастања Милерових канала.
Шупљина матрице је потпуно или
делимично подељена преградом.
Вагина може бити нормална, потпуно или
непотпуно подељена.
UTERUS SEPTUS UTERUS SUBSEPTUS
 UTERUS BICORNIS BICOLLIS UTERUS BICORNIS UNICOLLIS

Последица су несрастања Милерових Последица су срастања Милерових

канала. Тело и врат материце су потпуно канала само у дусталном делу. Два су
одвојени. Ипак показују известан степен тела, а један врат материце
повезаности рогова.

UTERUS DIDELPHYS
Последица су несрастања Милерових
канала и не показују ни најмањи степен
повезаности рогова.
 ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛОЖАЈА МАТЕРИЦЕ
РЕТРОВЕРЗИЈА МАТЕРИЦЕ

• Тело и врат материце испред

осовине вагине
• Тело и врат материце дуж осовине
вагине
• Тело и врат материце иза осовине
вагине

РЕТРОФЛЕКСИЈА МАТЕРИЦЕ РЕТРОЦЕСИЈА МАТЕРИЦЕ

Померање врата
материце и горњег дела
вагине према тртичној
кости. Обично је удружена
са антефлексијом.

АНТЕФЛЕКСИЈА МАТЕРИЦЕ
ВАРИЈАЦИЈЕ УСМИНЕ
1. Варијације броја вагине
- изостанак развоја вагине (потпуна или делимична аплазија) – настаје услед
облитерације појединих делова Милерових канала
- удвојена вагина
2. Варијације положаја отвора (ostium vagine)
- на уретри, мокраћној бешици, ректуму, трбушном зиду
OSTIUM URETHRAE
EXTERNUM
OVARIUM

VESICA
URINARIA
RECTUM

URETHRA
FEMININA

ПРЕГРАДА
ДУПЛИ ГРЛИЋ МАТЕРИЦЕ
НЕРАЗВИЈЕНА ВАГИНА
УДВОЈЕНА ВАГИНА
ПОТПУНА ПРЕГРАДА СА ДЕЛИМИЧНА ПРЕГРАДА РУДИМЕНТИРАНА ДРУГА
ДУПЛОМ МАТЕРИЦОМ И ВАГИНА БЕЗ СПОЉАШЊЕГ
ДУПЛОМ ВАГИНОМ ОТВОРА, ФОРМИРА ЦИСТУ
ВАРИЈАЦИЈЕ СПОЉАШЊИХ ПОЛНИХ ОРГАНА ЖЕНЕ

1. Слепљене велике усне стиднице

2. Слепљене мале усне стиднице
3. Атрезија химена – на почетку менструационог циклуса доводи до настанка хематометре,
хематосалпинкса и хематоколпоса

clitoris
ostium urethrae
externum

hymen

ОКРУГАО ПОДЕЉЕН ПРЕГРАДОМ РЕШЕТКАСТ

НЕПЕРФОРИРАН ХИМЕН ПОСЛЕ ПОРОЂАЈА

 ВАРИЈАЦИЈЕ ПОЛНИХ ОРГАНА МУШКАРЦА
ВАРИЈАЦИЈЕ СЕМЕНИКА

1. Варијације броја семеника

- изостанак развоја семеника
- прекобројан семеник
2. Варијације положаја семеника
- retencio testis (cryptorchismus)
- ectopio testis – положај семеника ван уобичајеног пута спуштања у мошницу

* Варијације могу бити једностране или обостране

 ВАРИЈАЦИЈЕ БРОЈА СЕМЕНИКА
А Б
В Г
ПРЕКОБРОЈАН ТЕСТИС (POLYORCHIDISMUS)
А – без епидидимиса
Б – са епидидимисом, без семевода
В – са епидидимисом, припојен за истострани
семевод
Г – са епидидимисом и одвојеним семеводом
CRYPTORCHISMUS Приликом десцензуса тестис може да пређе у
супротни препонски канал, па да се оба
тестиса нађу у истој половини мошнице.
Положај тестиса може бити један од знакова
situs inversus totalis.

АБДОМИНАЛНИ ПОЛОЖАЈ
ТЕСТИСА (15%)

ПРЕПОНСКИ КАНАЛ ПРЕПОНСКИ ПОЛОЖАЈ

ТЕСТИСА (25%)
ПРЕСКРОТАЛНИ ПОЛОЖАЈ
ТЕСТИСА (60%)
НОРМАЛАН ПОЛОЖАЈ ТЕСТИСА
У СКРОТУМУ
 TORSIO TESTIS
семена врпца уврнута семена врпца

penis

тестис епидидимис тестис епидидимис

ХИДРОЦЕЛА
семена врпца

testis
ВАРИКОЦЕЛА scrotum

варикоцела на површини скротума епидидимис тестис

 ВАРИЈАЦИЈЕ СЕМЕНИХ ПУТЕВА

1. Варијације пасеменика

А Б В Г Д Ђ

А – издужен пасеменик
Б – пасеменик одвојен од семеника (независан)
В – агенезија пасеменика
Г – циста пасеменика
Д – удвојен пасеменик
Ђ – ектопичан пасеменик

Vohra S, Morgentaler A. Congenital anomalies of the vas deferens, epididymis, and seminal vesicles. Urology. 1997;49(3):313-321.
.
 2. Варијације семевода

ureter

ductus deferens

gl. vesiculosa
А Б В Г Д

А – удвојен семевод
Б – агенезија семевода
В – сегментална аплазија семевода
Г – дивертикулум семевода
Д – ектопичан семевод

Vohra S, Morgentaler A. Congenital anomalies of the vas deferens, epididymis, and seminal vesicles. Urology. 1997;49(3):313-321.
.
3. Варијације бризника

Односе се на завршетак бризника:

- спајаљем у један канал
- завршетак у utriculus-у prostaticus
- завршетак испод crista-е urethralis

ВАРИЈАЦИЈЕ ЖЛЕЗДА ПРИДОДАТИХ СЕМЕНИМ ПУТЕВИМА

1. Варијације простате

- Варијације величине простате

- Варијације грађе простате:
- перзистенција одвојених латералних режњева
- изостанак средњег режња
- присуство четвртог режња
- Варијације utriculus-а proststicus:
- неразвијен
- увећан
- са конгениталним цистама
- са ектопичним отвором
2. Варијације семених кесица

ductus deferens

gl. vesiculosa prostata

А Б В Г

А – циста семене кесице

Б – обострана хипоплазија семених кесица
В – једнострана аплазија семене кесице
Г – фузија семених кесица

3. Варијације булбоуретралних жлезда

- Варијације величине
- Фузија булбоуретралних жлезда
- Изостанак развоја булбоуретралних жлезда (једнострани/обострани)
- Рудиментирано жлездано ткиво (једнострано/обострано)
ВАРИЈАЦИЈЕ СПОЉАШЊИХ ПОЛНИХ ОРГАНА МУШКАРЦА

1. Варијације мокраћне цеви

- Варијације броја
- Варијације величине
- Варијације положаја спољашњег отвора уретре

IА IБ IIА1 IIА2

IIА2 „Y“ тип IIБ III

Effmann EL, Lebowitz RL, Colodny AH. Duplication of the urethra. Radiology. 1976;119:179-85.
НЕКОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ КОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ МОКРАЋНЕ ЦЕВИ
МОКРАЋНЕ ЦЕВИ (снимак двогодишње девојчице)
КОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ МОКРАЋНЕ ЦЕВИ КОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ МОКРАЋНЕ ЦЕВИ И
МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ
КОНГЕНИТАЛНА СТЕНОЗА МОКРАЋНЕ ЦЕВИ ПРОШИРЕНА МОКРАЋНА ЦЕВ
(MEGALOURETHRA)
hypospadia glandis
hypospadia penis

hypospadia penoscrotalis

ХИПОСПАДИЈА – настаје као последица различитог

степена поремећаја спајања урогениталних врпци,
што је узроковано инсуфицијентним стварањем
андрогена у феталним тестисима или недостатком
хормонских рецептора.
hypospadia scrotalis
СПОЉАШЊИ ОТВОР УРЕТРЕ НАЛАЗИ СЕ ВАН
УОБИЧАЈЕНОГ МЕСТА.
 epispadia completa

epispadia penis

ЕПИСПАДИЈА – настаје као последица неадекватног

положаја гениталне квржице у односу на урогенитални
синус, па се отвори урогениталне мембране налазе на
дорзалној, уместо на вентралној страни.
МОКРАЋНА ЦЕВ СЕ ОТВАРА НА ДОРЗУМУ ПОЛНОГ УДА.
2. Варијације полног уда
- варијације броја

АГЕНЕЗИЈА ПОЛНОГ УДА (APHALLIA)

Новорођени дечак са агенезијом полног уда,

нормално развијеним мошницама и обостраним
малформацијама бубрега.
УДВОЈЕНОСТ ПОЛНОГ УДА (DIPHALLIA)

УДВОЈЕНОСТ ГЛАНСА НЕКОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ

ТЕЛА ПОЛНОГ УДА

КОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ
ПОЛНОГ УДА
НЕКОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ
ПОЛНОГ УДА

КОМПЛЕТНА УДВОЈЕНОСТ
ПОЛНОГ УДА
ФИМОЗА (PHIMOSIS) ПАРАФИМОЗА (PARAPHIMOSIS)