SOCIOLOGIJA - Keti Nestorovska

МеждународныйСлавянскийИнст
итут- г
.Москва
FILIJALA MAKEDONIJA
S OC I O L O G I JA
Prira~nik za studentite na MSI
D-r Keti Arsovska Nestorovska
Свет
иНик
оле, 2006/07
МеждународныйСлавянс
кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Do Vas po~ituvani studenti
Studiite od predmetot sociologija treba da Ve podgotvat vo nasoka na

zgolemuvawe na va{eto ìvotno iskustvo.
Vsu{nost, so toa {to ja opservirame ìvotnata sredina u~ime za nea i
se integrirame vo istata. Vie, sekako veke imate nekoi soznanija za toa kako
lu|eto tipi~no se odnesuvaat, i kako e organizirano op{testvoto.
Vakvoto znaewe e e vsu{nost startnata poenta na studiite od
premetot sociologija. Imeno, niz obrabotuvaweto i sledeweto na
materijalot }e zaklu~ite deka nekoi od va{ite informacii za op{testvoto
se nekompletni i moèbi duri neto~ni. Na vakov na~in ke go unapredite
svoeto bazi~no znaewe za razbirawe na socijalniot svet.
Sociologijata kako nauka razviva eden nov jazik, set na tehni~ki
koncept, {to pomaga kon podobro opi{uvawe i razbirawe na socijalniot
svet. Vsu{nost, site nauki raspolagaat so svoj specifi~en vokabular.
Zamislete nastava po hemija kade ne znaete deka vodata se ozna~uva
so oznakata 2O. Vo ovaa smisla sociolo{kiot koncept moèbi deluva
nepoznato na sartot, no za krato vreme toj vokabular se usvojuva i pomaga vo
usvojuvawe na sociolo{kite sodrìni. Edna{ koga ke se usvoi ovoj koncept,
ke bidete vo sostojba da go sogleduvate socijalniot svet vo novo svetlo.
Vtoro, sociologijata bara od Vas da gledate na op{testvoto kako - na
edna sloèna celina.
Naj~esto, nie po pravilo se stavama sebe si vo centarot na socijalniot
svet vo koj ìveeme, i pri toa se obiduvame da go razberime op{testvoto od
aspekt na toa kakov e efektot na na{iot personalen ìvot. Taka na primer,
mnogu luge se interesiraat za socijalnata organizacija na ekonomskiot
ìvot samo ako o~ekuvaat direkten efekt od toa.
Dali jas ke dobijam rabota? Dali sum vo sostojba da kupam nova ubava
kola?
Vo prou~uvaweto na sociologijata koja e povrzana so ekonomskiot
ìvot, moète da nau~ite kako e organiziran svetot na biznisot, zo{to
odredeni lu|e doivaat podobra rabota , i zo{to nekoi lu|e ne moàt da se
snajdat vo op{testvoto, i t.n.
Edna{ koga }e se osoznaat odredeni poimi i procesi kako
funkcioniraat vo op{testvoto od edna odelna perspektiva , podobro }e
razberete zo{to Va{eto mesto vo op{testvoto e sosema razli~no od ona koe
go imaat drugite.
Od avtorot
Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str. 1

Между
народныйСлав
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Predmet na sociologijata i nejzinite funkcii
Sociologijata kako nauka za op{tesvoto od startot na svoeto

konstituiarwe so soo~uva so edna ozbilna pote{kotija - so opredeluvaweto
na nejziniot predmet. Mo`da, moè da se kaì deka vo ovaj domen ovaa nauka
bila i najplodna , bidej}i navistina golem e brojot na onie teoreti~ari kio
se obidele da go definiraat nejziniot predmet. A, vsu{nost predmetot na
sociologijata kako nauka voop{to ne e lesno da se definira od prosta
pri~ina {to toj postojano se menuva. Tokmu poradi ova i pra{aweto za
istorijata na sociologijata ~esto pati se problematizira.
Do sega be{e voobi~aeno i toa e eden u~ebnikarski stav - deka
sociologijata e nauka koja se pojavila vo 40 tite godini na 19 vek, deka
sociologijata e nauka za op{testvoto i deka nejzin osniva~ e Ogist Kont, koj
prv ja smislil i upotrebil taa latinsko-starogr~ka kovanica sociologija.
Tokmu poradi toa {to za predmet na svoeto prou~uvawe sociologijata
go zema op{testvoto vo naj{iroka smisla na zborot , toga{ moè da se kaì
deka elementi na sociologijata ( vo nekoi najelementarni oblici ) se
sre}avaat vo golem del na anti~kite spisi kaj starite Grci.
Kaj niv postoele razvieni analizi po osnov na mnogu op{testveni
pra{awa kako na primer; tehniki na prevzemawe na vlasta, vidovi na
vladavini, klasni borbi, i t.n. Konkretno za klasnite borbi pi{uval
Tukidit, za rasipuvaweto na vlasta moè da se ~ita kaj Platon i Aristotel
( za {to ke stane poveke zbor vo natamo{niot teks), i t.n.
Vsu{nost, se ona {to ja ~ini sodrìnaata na op{testvoto vo naj{iroka
smisla na zborot mnogu e staro, pa zatoa, stari se i zpazuvawata na ovie
pojavi. Sepak, se ~ini deka vakviot pristap vo opredeluvaweto na premetot
na sociologijata e do nekade neopravdan bidej}i mnogu {iroko go opredeluva
predmetot na istata. Koga go velam ova, mislam na odredeni fakti; imeno,
antikata znae samo za zaednica, i dràva, a ne i za op{testvo vo vistinska
smisla na zborot so propratnite elementi na privatnost, subjektivitet i sl.
Pokasno granicite za sozdavaweto na sociologijata se pomestuvaat ,
pa za nejzin za~etnik se smetal Monteskie. Ovoj avtor za da objasni nekoi
istoriski celini (nivnoto nastanuvawe ili propa|awe, kako na primer padot
na Rim), go objasnuva so vlijanieto na klimatskite i geografskite faktori.
Monteskie, me|u prvite teoreti~ari gi voo~il promenite, razvivaweto na
gra|anskoto op{testvo, odnosot pome|u op{tesvenite grupi i nivnata
dinamika, i t.n. Toj e vsu{nost teoreti~arot koj go sogledal nastanuvaweto
na ona {to denes se narekuva op{testvo, - op{testvo vo moderna smisla na
zborot.
Vo sociolo{kata literatura dominira edna prifatliva teza, spored
koja zaslugata za sozdavawe na sociologijata treba da mu se prepi{e na Sen-
Simon poradi toa {to negoviot sekretar i u~enik, mnogute idei koi gi iznel
vo svoite dela Kurs na pozitivnata politika i Kurs na pozitivnata
filozofija. Kont mu gi dolì tokmu nemu, na Sen-Simon.
Zna~ajni imiwa za unapreduvawe na sociologijata kon krajot na 19 i
po~etokot na 20 vek se Dirkem, Tenis, Veber, i t. n.
Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.2

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Pokasno, sociologijata zapo~nala se pove}e da se povrzuva so

empiriskite istraùvawa, a toa zna~elo deka samo ona {to e dobieno od
realnite istraùvawa vo praksa, samo toa moè da bide sociologija.
Sepak, nemoè da se izbegne konstatacijata deka sociologijata e nauka
za op{testvoto, a pod op{testvo se podrazbira najkompleksen moèn
fenomen, sostaven od razli~ni pomali i pogolemi grupi na luge, od
najrazli~ni odnosi, sistemi, podsistemi, interesi i t.n. Toa e, zna~i,
sociologijata.( Karel Turza).
Dali op{testvoto e postojano izloèno na promeni?

Ona {to e posebno va`no vo opredeluvaweto na predmetot na
sociologijata denes e neophodnosta od postojana revitalizacija na nejziniot
predmet na prou~uvawe, odnosno na sfa}aweto na poimot op{testvo vo
negovo postojano menuvawe. Odnosno za da se osigura postoeweto na
sociologijata kako nauka vo idnina, moè da se objasni nejziniot predmet i
funkcii denes.
Imeno ìveeme vo vreme na nestabilni strukturni promeni, golemi
turbolentni potresi, ru{ewe na op{testveni sistemi, a seto ova go
zgolemuva predizvikot na sociologijata da traga i bara vistinski odgovori
za re{avawe na pojavenite problemi. Taa trba da gi objasni procesot na
ru{eweto na sistemite na; realniot socijaliza, negovoto nestanuvawe od
svetskata scena, da gi razbere protivre~nite dvièwa vnatre vo Zapadna
Evropa i po{iroko a, tie vsu{nost se baziraat na procesi na potreba za
integracija koja na pati vodi kon dezintegracija.
Sociologijata denes ne moè potpolno da se potpre samo na
funkcionalisti~kata ili samo na marksisti~kata analiza kako na izdvoeni
teoretski pristapi. Da re~ime ako bi sakala da primeni funkcionalna
analiza i so disfunkcionalnosta na sistemot saka da objasni nekoi procesi
koi se odvivaat vo Evropa, toa ne bi bilo adekvatno, bidejki i pokraj
recesijata na zapadnite op{testva, funkcionalnata analiza ne moè da ja
objasni se pogolemata desna orientacija koja denes se odigruva vo Evropa,
bidejki o~igledno deka ne moè da se zboruva za disfunkcionalnost na
kapitalisti~kiot sistem.
Zna~i sociologijata vo opredeluvaweto na predmetot treba da gi
zemi site mo`ni novi elementi, pred se, elementite na odnosot na mo} na
globalen plan na svetskite sili, bidej}i tuka e vsu{nost klu~ot na
opredeluvaweto na op{testvenite pomestuvawa. Imeno, kako da stana
nevozmo`no da se prou~uvaat op{testvata izolirani edi od drugi . Tie
treba da se stavat vo po{irok kontekst na globalnite zbidnuvawa, vo
kontekst na svetskite procesi, a posebano da se povrzat so onie op{testva
koi im se spored karakterot, spored strukturata, i op{testvenite odnosi
najsli~ni.
So drugi zborovi , interdisciplinarnosta e ne{to {to e mnogu va`no i
treba da bide mnogu aktuelno vo sociologijata denes.
Zna~i, da zaklu~ime. Poradi se ona {to be{e kaàno do sega , pred se
poradi sloènata situacija denes, vo svetot sociologijata ima mnogu va`na
zada~a . Najprvin taa mora da odgovori na pra{aweto {to dovede do

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
globalna nestabilnost i do tendencii koi vodat kon krah na civilizacijata.

Nejzinata prva zada~a bi bila se ispita sloèniot splet na site zna~ajni
zbidnuvawa , za da go objasni svetot kakov {to e toj denes, i da objasni vo koj
pravec toj stremi.
Zo{to se zgolemuva ulogata na sociologijata

kon krajot na 20 vek ?
Bidej}i, ovaa nauka se preobrazuva vo univerzalna, globalisti~ka, i
humanisti~ka disciplina. Taa im e potrebna na site op{testveni nauki,
zo{to, skoro i da ne moè da se razbere nitu eden segment na op{testvoto ,
bez da se razbere negovata celina. Taka na primer psiholozite za da go
razberat problemot koj se javuva kaj individuata mora da doznaat ne{to
pove}e za objektivnite okolnosi za opkruùvaweto, na subjektot i za cela
edna pleada na faktori koi vlijaele vrz istiot, da projavi odreden na~in
na odnesuvawe. Sociolozite nastojuvaat da gi utvrdat sociolo{kite fakti,
koi se pretpostavka za grupen -kolektiven ìvot, koj ne moì da se objasni
so aktivnosta, ~uvstvata, ili so karakteristikite na individuite. Tie
egzistiraat kako socijalni fakti kokretizirani vo ;pr. zaqubuvawe,
kriminal , rasna netrpelivost ili predrasudi.
Vsu{nost na krajot na krai{tata sociologijata dava edna {iroka
op{ta naobrazba koja pomaga profesionalno da se deluva vo profilot kon
koj sme se opredelile.
Izu~uvawe na socijalnata misla vo minatoto kako

sposobnost za opredeluvawe na zapo~natite op{testveni idei
Sociologijata se pojavila kako samostojna nau~na disciplina
formalno vo prvata tretina od 19 vek no kako {to veke dosega be{e
istaknato, sociolo{kite problemi i sociolo{kiot na~in na postavuvawe na
pra{awa se sretnuva mnogu odamna, poto~no od anti~ka Grcija pa navamu.
Taka na primer Herodit i Tukidit razmisluvale za dvigatelite na
op{testvente zbidnuvawa.
Zna~i, teoriskite i metodolo{kite pra{awa za op{testvoto i
negovoto dvièwe se oblikuvale i sozrevale prvenstveno vo ramkite na
filozofijata i drugite op{testveni nauki.
Platon (427-347 p.n. e.) e, eden od najzna~ajnite

mislite li na Anti~ka Grcija. Pretstavnik na
idealisti~kiot pravec vo filozofijata. Za nego
apsolutna i vistinska stvarnost pretstavuvaat ideite.
Ideata za op{testvoto e idea za sovr{eno
~ove~ko op{testvo, koja se postignuva so harmonizacija
na interesite na individuata i zaednicata so pomo{ na
podelbata na trudot.
Smetal deka dràvata najdobro moème da ja

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
soznaeme dokolku ja sporedime so ~ove~kiot organizam, kade postanokot i

najdobiot na~in na ìvot , zavisi od toa kako se organizirani op{testvenite
funkcii.
Kaj Platon e prisutno u~eweto za tri staleì ; ~uvari ili filozofi -
najmudrite koi treba da upravuvaat. Braniteli ili vojnici- ~uvari na redot
i poredokot i selani, rabotnici, zanaet~ii, oni kio gi sozdavaat
materijalnite bogatstva. Sekoj stale` treba da gi izvr{uva svoite funkcii
i na toj na~in moè da se o~ekuva harmonija vo op{testvoto.
Za das se postigne ova, dràvata treba da prevzemi merki za
soodvetno vospituvawe i obrazovanie na gra|anite.
Vo svoeto delo Dràva Platon go zapi{al slednoto : ‘’Najdobra i
najsloèna e onaa vo koja za vlast najmalku se stremat onie koi se izbrani
da vladeat, a ako dràvata ima drugi vladeteli toga{ vo nea e
sprotivnoto’’.
Aristotel, e golemiot anti~ki mislitel, koj
smetal deka op{testvoto e preduslov za opstanok na
~ovekot. Zatoa i }e re~e vo deloto Politika ; -‘’Onoj
koj e nesposoben da ìvee vo op{testvo, ili onoj koj e
poln so samiot sebe, ili e zver ili e bog’’
Spored nego ~ovekot e politi~ko su{testvo.
Dràvata po Aristotel e sovr[eno i ~ove~ko
op[testvo koe ja postignalo celta na celosno
zadovolstvo. Dràvata, vsu[nost e nasu[na potreba i
opstoi za da ovozmoì najdobar ìvot za l\eto.
Aristotel soglasno so vremeto vo koe ìvee i
ograni~uvawata koi mu gi postavuva klasna ograni~enost lu|eto gi deli
spored socijalnata polo`ba.
Za nego, robot e orudie koe zboruva. Ropstvoto go tretira kako
prirodna pojava.
Celta na ìvotot e da se postigne blaèstvo koe se sostoi od
aktivnostite na du{ata, naso~eni kon osvojuvawe na dobrina.
Koga zboruva za vlasta vo dràvata, ja istaknuva va`nosta na srednata
klasa. Taa e sposobna da ja za[titi dràvata od nasilstvata na prevrtlivite, i
nasilstvoto na siroma[nite. Vlasta vo dràvata moàt da ja poseduvaat; eden,
nekolku gra\ani ili mnozinstvoto.
’’ Site oblici na dràvno ureduvawe {to ja imaat vo predvid op{tata
korist se ispravni i apsolutno pravedni, naprotiv site oblici na
dràvnoto ureduvawe koi se griàt samo za korist na onie koi se na vlast
se izopa~eni i otstapuvaat od ispravnite formi na dràvnoto ureduvawe,
zo{to vo niv odnosot me|u upravuva~ite i pot~inetite li~i na odnos me|u
gospodarot i robot. Dràvata e zaednica na slobodni lu|e ’’, istaknal
Aristotel vo deloto Politika .
Srednovekovnata misla za op{testvoto se karakterizira so
stagnacija, i celosen religiozen monopol . Mo}ta i ulogata na crkvata bila
presudna pa ne slu~ajno ovoj period vaì za mra~no doba vo ideolo{ka
smisla vklu~uvajki go i sfa}aweto za op{testvoto. Poznati imiwa od ovoj
period se Avgustin, Akvinski, i Ibn Kaldun.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Ogist Kont (1798-1853), se smeta za osnovo-

polo`nik na sociologijata. Ja prevzema teorijata na
Sen Simon deka istoriskiot ravoj na ~ove{tvoto
pominuva niz tri stadiumi; teolo{ki , metafizi~ki i
pozitivna .
Svoeto u~ewe go gradel na cela niza teorii na
predhodnite misliteli. Taka na primer od Aristotel ja
prevzel mislata za op{testvenata priroda na ~ovekot ,
t.e. podatokot deka ~ovekot po priroda e sklon da
ìvee vo organizitrani zaednici, kako i ideata za
podelba na funkciite vo op{testvoto.
Svoite sociolo{ki pogledi Kont gi izloìl vo vo svoite 2 obemni
dela Kursot na pozitivnata filozofija i Sistemot na pozitivnata
politika.
Izvr[il klasifikacija na naukite i ja podelil sociolo[kata teorija na
dva dela; na socijalna statika i socijalna dinamika.
Naukite gi klasificiral po sledniot redosled; matematiak,
astronomija, fizika, hemija, biologija i sociologija.
Vo sklad so vakvata klsifikacija Kont razmisluval za op{tite
metodolo{ki pra{awa .
Bil na mislewe deka ~ove~koto soznavawe na svetot moè da se
razviva samo taka do kolku se unapreduvaat pozitivnite metodi kao {to se;
posmatrawe, eksperiment i komparacija.
Vo sociologijata posebno ja naglasuva va`nosta od koristewe na
istoriskata metoda , [to zna~i prou~uvawe na minatite op[testveni sostojbi i
ja istaknuva va`nosta na komparativ-nata metoda.
Naukata za op{testvoto kako ja narekuva Kont sociologijata vo
po~etokot ja tretira kako sredstvo za op{testveni reformi. Imeno, toj so
svoite interesi bil povrzan so borùazijata vo vremeto vo koe ìveel .
Smetal deka kapitalizmot koj se karakteriziral so slobodna konkurencija ,
treba vo osnova da se reformira. Za da moè da opstane. Pri toa ne mislel
na ekonomski reformi tuku na sproveduvawe na moralni reformi.
Marks Veber (1864-1920), bez somnenije e

eden od najzna~ajnite socijolozi na 20 vek, koj
izvr{il najgolemo vlijanie vrz razvojot na
socijologijata.
Veber ìvee i sozdava na preminot od 20 vek
koga vladee misleweto deka vo pristapot na
prou~uvawe na prirodnite i op{testvenite nauki
treba da se povle~e ostra granica. Krajnata cel na
prirodnite nauki e sozdavawe na sistem na op{ti
pravila, a krajnata cel na op{testvenite nauki e
razbirane na poedin~nite slu~ai.
Kakva nauka za Veber e sociologijata ?

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Za Veber socijolo\ijata treba da bide edna nauka koja se obiduva da go

razbere i protolkuva ~ovekovoto razbirawe i na toj na~in da gi objasni pri~inite
i negovite posledici.
Veber op{testvoto go razbira isklu~ivo individualisti~ki; toa moè
da se sfati kako proizvod na dejstvuvaweto na poedinecot ili grupata
sostavena od poedinci.
Pra{aweto, dali ~ove~koto dejstvuvawe ili odnesuvawe e podle`no
na vlijanija e zna~ajno za Veber.
Imeno, odnesuvaweto moè da bide logi~ko, racijonalno i
instiktivno.
Za nekoja aktivnost da vleze vo kategorijata na op{testveno
dejstvuvawe mora da se ispolnat dva uslovi:
Prvo - onaj koj dejstvuva mora da mu pridade nekoe zna~ewe na svoeto
deluvawe;
Vtoro - nositelot na dejstvuvaweto mora da go zeme predvid
odnesuvaweto na drugite akteri i na toj na~in ja naso~uva sopstvenata
aktivnost kon niv.
Kaj Veber se sretnuvaat poimite zaednica i op{estvo.
Pod zaednica treba da se podrazberi takov op{testven odnos vo koj
organizacijata na op{testvenoto dejstvuvawe se zasnova vrz subjektivno
~ustvo na u~esnicite, deka pripa|aat eden na drug kako, del od edna celina.
Dodeka, pod op{testvo Veber podrazbira takov op{testven odnos koj vo
dejstvuvaweto se zasnova vrz racijonalno motiviran kompromis na interesi
ili nivno povrzuvawe bez razlika na toa dali e vo pra{awe vrednosna ili
celosna racionalnost.
Zaednicata se bazira vrz formativna, emotivna ili tradicijonalna
osnova kako {to se religioznite sekti, semejstvoto, nacijata.
[to e grupata spored Veber?

Poimot na grupata za Veber e posebno vaèn. Grupata e vnatre{no
stroktuirana i zatvorena bez ogled dali stanuva zbor za zaednica ili
op{testvo. Vo nea postoi stare{ina - glava na grupata koja se griì za
odrùvawe na grupniot poredok.
Za nekoi dobri poznava~i na negovoto delo negovoto sva}awe
pretsavuva najdobra i najadakvatna ramka za socijolo{koto prou~uvawe na
socijalnata struktura.
Veber klasata ja opredeluva kako grupa od individui koi delat sli~na
pozicija vo pazarnata ekonomija.
Potekloto na klasnite razliki treba da se bara vo sferata na
raspredelbata na materijalonoto bogatstvo. Taka vo sekoe op{testvo
postojat dve osnovni klasi - vladee~ka koja poseduva materijalnio
bogatstvo, - ne{to so koe steknuva zarabotuva~ka i pot~ineta klasa, koja
nema ni{to od seto toa.
Klasnite razliki se samo edna dimenzija na op{testvenoto
raspojuvawe.
Mo}ta na sopstvenosta na pazarot dobiva najgolema mo`na vrednost,
smeta Veber.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Svojata analiza na socijalnata strifikacija Veber sli~no kako i

Marks ja bazira vrz ekonomskite kategorii, no, vo odnost na mogu va`ni
pra{awa negovoto sva}awe se razlikuva od Marksovoto ili ona {to
su{tinski gi razlikuva ovi dvajca golemi misliteli se odnesuva na
aktivisti~kiot stav sprema op{testvoto. Veber ne se interesira za
prakti~no politi~koto vlijanie na sociolo{koto prou~uvawe na
op{testvenata stvarnost, nitu pak na negovata revolucijonerna promena.Toj
saka samo da ja razbere postojnata stvarnost vo nejzinite osobenosti i
prakti~no da ja objasni.
Karl Marks (1819-1873). Teorijata za

op{testvoto Marks ja izloìl na uprosten
imformativen na~in istaknuvajki deka
proizvodstvoto na materijalnite sredstva gi
obrazuva materijalnite odnosi i site formi na
duhovna dejnost na lugeto.
Marksovata koncepcija za socijlogijata e
materijalisti~ka. Toj poa|a od stvarnite individui
od nivnata dejnost i nejzinite materijalni uslovi za
ìvot.
[to vsu{nost pretsavuva op{testvoto spored nego?

Toa e proizvod na zaedni~ka dejnost. Lu|eto ne se slobodni vo izborot
na op{testvoto. Tie naiduvaat na odreden stepen na proizvodstvo, razmena i
potro{uva~ka na {to mu soodvestuva opredelena organizacija na semejstva,
na staleì i klasi, so eden zbor -soodvetno gra|ansko op{testvo.
Osnovna zada~a na naukata za op{testvoto e da gi istraùva
promenite vo istoto, odnosno kako se sozdava, odrzuva, i menuva eden na~in
na op{testven ìvot.
Posebno mesto vo Marksovata teorija za op{testvoto e konceptoto za
otu|uvawe na trudot. Marks, ot|uvaweto go objasnuva vo soglasnost so
sopstvenite sva}awa za ~ovekot.
Imeno, dokolku ~ovekot ne e vo sostojba da gi realizira svoite
potencijali tie za nego stanuvaa out|eni. So pomo{ na trudot ~ovekot
sozdava materijalni predmeti no tie naj~esto ne mu pripa|aat nemu, tuku na
onoj koj gi poseduvaa srestvata za proizvodstvo.
Taka namesto trudot da bide slobodna ~ove~ka dejnost toj se pretvara
vo prinuda, izma~uvawe, ottu|uvawe.
Zo{to lugeto ne se ednakvi me|u sebe?

ili
{to e toa stratifikacija i klasna struktura?
Pra{aweto zo{to l|eto me|u sebe ne se ednakvi e edno od naj~esto

postavuvanite pra{awa vo socijologijata. U{te od po~etokot na

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
formiraweto na op{testvoto lu|eto po~nale da se razdvojuvaat, da se

diferenciraat me|u sebe na bogati i siroma{ni, na mo}ni i pot~ineti, na
gospodari i slugi.
Ako lu|eto se ra|aat ednakvi, ako prirodata gi sozdava ednakvi, od
kade toga{ doa|aat razli~nostite? Dali toa zna~i deka neednakvostite se
proizvod na zaedni~kiot ìvotot, na op{ testvenite uslovi i tie moàt da
se nadminat i otstranat?
ôvekovata istorija moè da se razbere kako proces na postojana
promena na socijalnite razliki, postojana borba da se dojde do prifatlivi
sostojbi za site ~lenovi koi glavno bile potiknuvani od postoeweto na
neednakvostite vo raspredelbata na materijalnoto bogatstvo i politi~kata
mo}.
Dali e mo`no op{testvo na ednakvi {ansi za sekogo?

Koga govorime za socijalnata stratifikacija, klasnata struktura i
neednakvostite, za op{testvoto vo trzanzicija, se pojavuvaat mnogu
za~uduva~ki pra{awa me|u koi se po~esto se spomnuva i ona:
Dali i kako ]e zaìveat vrednostite na gra\anskoto op[testvo i kolku

vreme ]e bide potrebno da se nadmine podelnosta na lu\eto vrz stariot sistem, i
da se sozdade novo vrz predpostavkite na privatnata sopstvenost?
Potoeweto na op{testvenata neednakvost zna~i postoewe na takvi

op{testveni odnosi vo koi edni, vo op{testvoto na ditrekten ili
indirekten na~in se favorizirani i privilegirani, a drugi vo isto vreme na
direkten ili indirekten na~in se deprivligirani. Potisnuvani i
ograni~eni vo realnite mo`nosti i svojata sopstvena op{testvena i
kulturna afirmacija. Za modernoto op{tetvo nekoi socijolozi govorat kako
za op{testvo na neednakvosti. Op{testvenata neednakvost podrazbira koga
edni se nao|aat vo popovolna polo`ba vo pogled na zdobivawe na
materijalno bogatstvo i akumulacija na mo} i ugled, za razlika od drugi koi
ne se vo mo`nost da gi zadovolat ni elementarnite uslovi za ìvot i ne
poseduvaat mo} ili ugled. Op{testvenata neednakvost e prepoznatliva vo
pove}e sferi od op{testveniot ìvot:
-sfera na materijalno proizvodstvo;
-neednakvost vo sferata na trudot-na onie koi rabotaat i onie koi ne
rabotaat;
-neednakvost vo politi~kata sfera, vo odnosite na mo}ta ,vlasta i
vlijanieto na onie koi vsu{nost vladeat i upravuvaat i t.n.
Li~nosta vo sociologijata
Su[tina na li~nosta.
Za toa {to ja so~inuva li~nosta na ~ovekot, odnosno pra{aweto {to

pretstavuva li~nosta, - kako se formira, vo psihologijata i sociologijata e
edno od najsloènite pra{awa.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Najop[ta i najprifatliva definicija e onaa koja terminot li~nost go

upotrebuva “za da go ozna~i ona po koe lu\eto me\u sebe se razlikuvaat, no i ona
[to im e zaedni~ko”
Li~nosta e edna komponenta koja ja pretstavuva edinkata kako posebna
i edinstvena.
Obi~no se veli deka sekoj ~ovek e edinstven, i se smeta deka moème
da go razbereme ili objasnime samo kako poedinec. Ova gledi{te go
zastapuval Gordon Olport (G. Alport), koj smetal deka eden psiholog treba
da doznae {to e mo`no pove}e za odreden poedinec, za da moè vrz osnova
na toa da go predvidi negovoto odnesuvawe.
Edno od osnovnite pra{awa vo sociologijata e kako li~nosta se
odnesuva sprema op{testvoto? Dali razli~ni kulturi sozdavaat razli~ni
li~nosti?
Kakvo e Frojdovo gledi{te za li~nosta ?

Spored Frojd site emocii, motivi, idei se
ra|aat od osnovniot konflikt me|u na{ite
agresivni, biol{ki impulsi koi baraat da se
zadovolat i ograni~uvawata {to gi nametnuva
kulturata. Od gledi{te na Frojd li~nosta e
rezultat na obidot na sekoja edinka da go re{i ovoj
konflikt, da gi pokaè ovie impulsi na na~in koj
nosi zadovolstvo bez da vodi do kazna ili ~uvstvo
na vina. Sekoj ~ovek sopstveniot ìvot go
zapo~nuva so grupa ~ove~ki potencijali kako {to se
govor, odewe, sakawe, u~ewe i sl. No, dali nekoi
od niv }e se razvijat vo nasoka na egoizam,
agresivnost ili spremnost za sorabotka, ili
miriqubivost?
Sigmund Frojd li~nosta ja gleda vo kontekst na individualnite
instinkti i nagoni i kulturata koja gi kanalizira i skrotuva tie nagoni. Pod
pretpostavka deka deteto gi u~i kulturnite normi i vrednosti od negovite
roditeli, i deka li~nosta ve}e vo pettata {estata godina e formirana,
zrelosta e period vo koj prethodnite, nerazre{eni konflikti povtorno se
javuvaat na scena, otkolku kako nov stadium vo progresivniot razvoj na
individuata.
Li~nosta e edinstvo, sostaveno od tri sistema: id, ego i super ego.
Id pretstavuva nesvesniot del od li~nosta, sedi{te na ìvotnata
energija i instinktite. Na primer, novoroden~iwata sakaat da go zadovolat
svojot glad, i tie se odnesuvaat agresivno i bez da razmisluvaat za drugite.
Ego e racionalniot ili svesniot del na li~nosta koj nastojuva da gi
zadovoli impulsite na idot na socijalno prifatliv na~in. Egoto posreduva
pome|u nagonite i idot, i baraweto na kulturata.
Super ego-to e svesta. Toa pretstavuva roditelskiot avtoritet
izrazen vo individuata kako prifa}awe na kulturnite normi i vrednosti.
Socijalizacijata e proces niz koj, kako {to deteto gi usvojuva normite
i vrednostite, vrodeni instinkti se potisnuvaat od kulturata. Ako nagonite
bi se ostavile da dejstvuvaat slobodno, op{estvoto bi propadnalo vo

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
me|usebnite sudiri i bi ostanalo bez vitalna energija za osnovnite

op{testveni aktivnosti. Kulturata vo su{tina e deseksualizirana energija.
Vo razvojot na identitetot na li~nosta sociolozite se skloni da
izdvojat poveke stadiumi. Vo sekoj stadium se javuva “kriza na identitetot”,
kako rezultat od promenite vo fiziolo{ki, psihi~ki i socijalen pogled.
Specifi~nite problemi mora da se razre{at na sekoj stadium iako nekoi
problemi moàt povtorno da se vratat vo podocne`nite stadiumi. Koga
problemite na odreden stadium se razre{eni i stabilniot identitet e
sozdaden, individuata preminuva vo sledniot stadium.
Koja e su{tinata na Marksovoto sfa}awa na li~nosta?

Marks, sfoite sfa}awa za li~nosta gi izrazuva vo sklad so konceptot
za ekonomja koj e bazi~en vo negovoto u~ewe. Toj istaknuva, deka ~ovekot go
izgraduva sopstvenoto bitie i gi zgolemuva i svoite potencijali. Dokolku
nema mo`nost tie potencijali da gi realizira, tie za ~ovekot stanuvaat
outu|eni. Rabotnikot istaknuva Marks, stanuva tolku posiroma{en kolku {to
pove}e proizveduva bogatstvo, i kolku {to negovoto proizvodstvo dobiva
sopstvena mo} i opfat. ôvekot e rabotnik i korenot na negovoto out|uvawe
e negovata generi~ka dejnost, odnosno negoviot trud. So pomo{ na trudot
~ovekot sozdava predmeti koi se vsu{nost ìvotni sredstva za drugite lu|e.
Namesto trudot da bide slobodna ~ove~ka dejnost, toj se pretvora vo
prinuda, izma~uvawe i ot~ove~uvawe. Vakvoto out|uvawe gi zatvara lugeto,
gi podeluva edni od drugi.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Kultura
[to e kulturata, i kakva uloga taa ima vo

op{testvoto i vo ìvotot na lugeto?
Човечк иотживотеопределенодк улт урат а. Тојнеј абiрa културатаво
кој
ак есероди, тук у, какоштос есметаМарк с, “луѓ етостапуваатвоодредени
односинез ависноодсвој атаволј а”. Однесувањетоналуѓ ет онеенаследно,
предодредено, т уку тие се учат прекупроцесотна социализациј а, односо
културализациј а. Човек отнеенаг онскиупат енк онприродат а, тукук ултурној а
менуваиприспосубуванасвоит епот реби, носек огашворамк ит енак ултурата
нак ојаиприпаѓ а. “Психолог иј
ат аначовек от” нееорг анск иопределена, т уку
пред се, е условена или креирана од к улт урат а на к оја и припаѓ а. Zna~i
kulturata e ne[to [to se u~i. Lugeto ne se ra\aat so kultura, kako [to se
ra\aat so zeleni o~i , ili so plava kosa . Taa se u~i vo komunikacija so drugite.
Еднаоднај поз натитедефинициинак улт урат аеследната:подк ултура
се пордазбира збир на сите материј ални и духовни вредности (процеси,
промениит ворби) к оинастаналек акорез ултатодмат еријалнит еидуховнит е
интервенции на човек от вo природата, општ ест вото и мислењето.Тоа
претставува нај виск о израз на човек овот о творешт во, к ое е условено од
општесевенит еиист орискитеок олност и.
Во лит ературата познат и се и друг и
определби на поимот к улту ра. За нек ои
авт ори,таапретст авува”моделнаживеењет о”
којез аедничкизасителуѓ е, акојвo себег и
вк лучува вредностите, нормит е, обичаит е,
правилата на однесување, знаењето и
технолог ијата, јазик от, uмет носта.
Терминоткулт ура настанал од латин-
ск иотз бор“cultis” - шт оз начиобработ ка,
нег ување, образованост . Vo лит ературата
поз нат и се и друг и определби на поимот
култ ура. За нек ои автори, т аа прет ставува”
моделнаживеењет о” којез аедничкиз асите
луѓе, акојвo себег ивк лучувавредностит е, нормит е, обичаите, правилат ана
однесу вање, з наењет оитех нолог ијата, ј
азикот, uметност а.
ЗеКербер(Kroeber) к ултуратаезбирнанаучениипонатамупредадени
реакции, навик и, т ехники, идеи и вредности и однесување кое г о
предизвик уваат . Некои од социолоз ите и антрополоз ит е г о ист акнуваат
mатериј алниотаспек тнак ултурат а, как оштосетехнолог иј атаиумешност а.
Други пак, г о ст аваат ак центот врз идеите и вредностите, обичаит е и
верувањет о. Овие впечат ливи или нематериј ални делови од ку лтурата ј а
вклучуваатпотраг атапосмислат аначовек овиотживот.
Nastanok na kulturata

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Човек отек ултурнобитие, ”к ултуратаест арак олкуис амиотчовек”. Таа

настаналапредмилоинг одини, когачовек отз апрвпатпочналдаг оупот ребува
артикулираниотг оворипродолжоладасеразвивадоденес . Културатаенешт о
континуирано, нешт ошт ораст еинапредува.
Културат а можеда сеобј аснисама сосебе. Таа сесоздава самат а
себеси. Сек акодек ачовек отморадабидет ука, задаг оовоз можитоа, но
природатаиоднесувањет онасамиотпроцессесамоодредувачки. Вај тпоаѓа
одг ледиштет одек а”културатак акоцелинаимслужинапот ребитеnачовекот
каковид, икак отак вапридонесувазак онтиnуитетотнанег овиотживот ”.
ЗаБрониславМалиновск икултурат апретст авуваинтег ралнацелинак ој
а
сесостоиодорудиј аипот рошнидобра, конст итуционалнистатусинараз ни
општ ествени г рупi.од човечк ите идеи и вешт ини, верuвања и обичаи. Без
разлик а дали станува збор за примитивна, или за сложена и пазвиена
култура,сооченисмесоог томенапаратделумнометариј ален, делумночовечк и
иделумноспиритуален, сочиј апомош човекотевосост ој бадаг i совлада
конкретнитеспецифичнипроблемиштосепост аву ваатпреднег о.
Штопокажуваанализ атанадефинициит ештог инаведовме.аимног у
другик оиповеќ еилипомалк усераз ликуваат? Анализатанадефинициитена
културатапок ажуvадекамеѓ унивпост оиг олемараз ликавоодередувањетона
поимотк улту ра.
Prifatlivi се ониедефиниции к оик ултуратај а определуваатк ако
типизираноинау ченооденесувањеилик акотардициоnалнистекнат инавик и
(Голубовиќ1972,69).
Најопшт оможемедак онстатирамедек асопоимотк улту расеповрзани
мноштво значења, пред се се истакнува вредност а на к ултурат а наспрот и
природата; смислат анак улт уратаесодржанавонаст ојувањетоначовекотда
гиразвиесопст венит еvродениспособност и.
Vо шт
оесодржанаосновнат
афунк
циј
анак
улт
у а?
рат
Култу рате е сложена општ ествена појава и може поцелосно да се
раzбереак o гисог ледаменеј зинитефунк циивоопштест вото. Ворамк итена
еднакулт ура, например, содржанисеначинотнак ојлуѓет ог изадоволуваат
основнит ебиолошк ипот реби; хранатаисек сот. Луѓетомораатдај адатз ада
преживеат , новорамк отенасекој аку лтурапостоипосебенобичајз ат оашт о
можедасеј адеик акотоадасеподг отви. Индиј цитенеј адатг оведскомесо,
иакот оавоИндиј аг оимавоизобилие; к ајнекоиплемињаодНоваГвинеј а,
јадењет очовечк o месонее од прiчiна штонемашт ода сеј аде тукуод
“културно” симболичк означење.
Мат ериј алнатак ултурапретест авувадопирливиот- физ ичкиделвок ој
а
севк лучениарт ифак титеит ехнолог ата.
иј
Телефонот , хартиј
ата за пишувањете се примери на материј алната
култура. Арт ифак титесеобј ектикоиседелодматериј алнат акултура. Луѓетоги
создаваатат рифакт итез а да извршатодредени з адачии да г из адоволат
сопствените потреби. На пример племето Зулу во 19 век во Африк а
конструиралок рат кокопјеassegai,сочиј апомош г ипокорилосит еплемињаод
неговотососет ство.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Мат еријалнатак ултурај авк лучува

ит ехнологијата-орудијата, материјалит е,
вешт ините, методите на орг анизирање
{т олуѓ етог ик оrистатдаманипулираат
со ок олинат а з а сопствените цели.
Технолог иј
ата екумулативна,штозначи
дек а таа натрупува, аку лу мира и има
прог ресивна насока. Модернат а
инду стрија г о подиг на стандардот на
милиони луѓ е, но во ист о време г и
заг розиичовечк итеживот ииживотната
средина. Се уште, технолог ијата нуди
решенијанапрпблемит ештогисоздава. Например, т ехнолошк иеможнодасе
спречи заг
адувањето, што произлег
ува од отпаднит е води и материи во
воздухотивопочвата.
[to ja soìnuva nematerijalnata kultura?

Немат еријалнатакулт урасеидеит е, верувањaт a, вредностит е, обичаоте
коисевофункциј ана з адовлување начовек овитеемоционалнипот реби, и
објаснување на светот . Последните нек олк у децении ант рополоз ит е се
заинтересирани з ат оа к ак о лу
ѓето го tолку ваат свет от на природат аи
општест вото, икак о~овек отсиг онаоѓасопственотомест овот ојсвет.
Немат ерикалнат а ку лтура се состои од г рупа з начења поврз ани со
одереденивидовиоднесување. Воку лтуратанепостоинешт оштонемасвој а
задача. Даг оземемек ак опримероблек увањет о. Облек увањет ослужидаг и
заштит илуѓ етоодневреме, ст удноистот ака, имаидруг оз начење. Кајнек ои
видивиоблекатаимасосемаdруг афунк циј а, даседобиевпечеатокдек аоној
штој аносиедоволнобог атштонеморадаработ из адаживее. Облек ата
тогаш iма нек олку функ ции или последици по општ еството. Овоз можува
комфор и ј а прави работ аатполесна, или има заштитничка функциј а при
работ а.Таа може да симболизира определен идент ит ет или социј алната
положбанаонијк ојјаносиврзсебе. Нек ојвидоблекаслужизазаведување,
привлек уваеротск овнимание.
Нормат ивнатак омпонентаг ивклучуваправилатанаоднесување, безк ое
човечк ото општ ество не би постоело. Норнативниот светсе занимава со
правилаилинормик оиодредуваатшт отребаилиштонет ребадабиде.
Koi se osnovnite eлементинакултурата?

Основниотелементнасекој акултураесимболот .Општ ествениотживот
неможедаопст увабезсимболи. Еднаодпричинит
ој ештоживотнит енаспрот и
луѓетонемаатк ултураенивнатанеспособностдакомуницираатсимболично.
Животните к омуницираат со систем на сиг нали к ои се биолошки
детерминирани, г енет
ски пренесени одговори од надворешнит е стимуланси.
Тие можатда бидатнаучени да деј ствуваатна неинстик тивен начин, како

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
кучињатанапример-дазаст анатназаднит енозеисл. нот оанеможедасе

издресиратоадаг опренесенанег овотопотомство. Алуѓетог ипренесуваат
информациит е на потомст раен синxир на г
вото низ беск енерации преку
средства за к омуникациј а базирана на симболи. Симболите се zнаци
употребенинаапстрак тенначин, ичиезначењееопштоприфатено.
Симболитег исрет нуваме во математиката, во лит
ературата, симбол
можедабидез начката, з
наметоi t.n.
Зборот к
акос
имбол
Зат оак огасепој авилг оворот , акогај аз икотможебииник огаш нема
научнодаседок аже, затоаштонеможатдасенај датнег овитеостат оци, а
писмотовокоег оворотбиост авилт раг иеодпонововреме.
Јаз икот, односноупотребат анасимболдасеименуваатпредметите,
индивидуит е, исеонаштоеок олунасивонас, претст авуванај ефек тивниот
човечки сист ем и од симболи. Друтит е симболичк и сист еми подразбираат
движење, музик а, визуелнаумет ност .
Јаз икотиг раг олемаулог авораз вој
отипренесувањетонак ултурата. Тој
овозможуваа широк о поле на к омуник ацијаг и поврз ува луѓ ето во г рупна
интерек цијаисотоаимпомаг адапреживеат, особеновопрвит естадиумиво
периодотк огачовек отсебавелсолов. Култ урат a сеиз дигнуваиреализира
прекујаз икот. Јазикотг ипроширилг раницитеначовек овотознаење. Човекотсо
појавата на ј азик отне морал личнода г и доживу васитенастани, честое
доволнот иедамуг ираск аже, пренесенак ојдруг , тоасеповторувабезброј
пати, на без бројначини. Пренесувањет о на култ урата овоз можу ва сек ој
а
генерациј аданадг радуваврзиск уст ватаодпретходнат а. Културитечестог и
надживу ваатопшт естватавок оинаст анале.
Јазикоте сист ем наг овориили
напишана к омуник ација кој вклучува
симболииправилазакорист ењенатие
симболи. Jаз икот ни дава слик а за
реалност .
Штопре
тставува
ат вредноститеворамк
итенаедна
к
ултура?
Најопшт
а определба на поимот на
вредноститееонаак ојавелидекатиесе“онашт о
јаодреdувасмислатаначовек овитеактивности,
онапожелноиидеалнок онштосестрематлуѓ ет
о
во одредена ку лтура” (Kale, 1988, 76).
Вредност ите ги определуваат човек овоте
активности и му даваат смисла на човек
овиот
живот. Потоа, задача на вредност ите е и
одржу вањето на редот и уредувањет о на

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
заедницата.
Вредностит еј аопределуваатважноста, местот о, односнораспоредот, и
оттаму обликот на к улт урните дејност и. Работата како вредност к ај
прот естантит е што доведе на к раји до раз вивање на општест во на
благосост ојба, ивос прег асодругивредност инапример, дог олемразвојна
техник ата(Kale,1988,79).
Друг и вредности, к ои, исто т ака се значај ни се ефикасноста и
практичноста. Lugeto se се убеденидек а иднинат ак е биде подобра од
сегашностаиверуваатдек анаук ат
аитехнолог иј
атакебидатусловзапосветла
идинина.Припадницитенаодреденак ултураинемораатдаг изнаатситесвои
вредност и, заштот иесепрот каенивоправилат анаоднесувањепок оилуѓ ето
постапу ваат. Вредноститеосвенодначинот наоднесуvањеналуѓето
можеме да ги откриеме и во митовите, легендите, поговорките и
другитеуметничкиилитературниостваривања.
Наpушувањет онасист емотнавредност итепредиз викуваипроменаво
целок упнат ак ултура. Променинавредност итеилинанивнотозначењеможе
да дој дат при промена на правилат а при нивното формирање(или
постиг нување),порадиполитичк ипримениисл. Сек ојак ултураимасопст вени
мерилаз ат оаштоецелисходнo, добро, пожелноиливредно. Индивидуит е
различно г и доживуваат и сфаќ аат вредностит е: з а некои поединци
вредност итевршат , предсерепресивна, задру г
иинтег ративнафункциј а; едни
сонивнапомошсеобидуваатдаг оуредатсопственотооднесување,друг идаг о
осмислатсвој отживот , некоипоединци г и прифаќаатсамо вредност итена
својата к ултура, друг и пак сопственото однесување г о насочуваат к он
универз лнитевредности.
Вредностит евлег уваатвостру ктуратаначовечк аталичностик ак одел
од мотивациониот систем,и к ако значен к омплек с при формирањето на
“погледотнасветот ”.
Секој ак ултутапоседувасвоидоминант нивредност и, подчиевлиј ание
се формира ориентациј а на иднивидуат а к ако член на пошироката
заедница.Вредноснат аориентациј анапоединецотсеформираvrz osnova na
доминантнитевредносниориент ациинак ултуратанакојаиприпаѓ а.
Правила
Едност авно правилата г оворат за тоа к ако да се однес уваме во
конкрет ни ситуации. Живот отво општеството можеме да г о споредиме со
фудбалск атаиг ра:к
акошт овуфудбалотпост ојатправила, конк оиморадасе
придржувасек ојиграч, нештосличносеслу чуваивоопшт еството. Факторите
штовлиј аатврзсоздавањет онаправилат азаможнот очовеkовооднесување
вопрак тичниотживот , седлабокомотивираник акоодк улт а(пог
урат леднасвет
ивредност ите), т
акаиодпотребит енапрактичниотживот. Прекунивеможен
општест вениот живот. Вредностите се операционализ ираатвo правила на
однесу вањез адаможатлуѓ ет
одасепридржуваатк оннивидаживеатво
заедница. Соправилат аеопределеночовековотооднесу вањенау лица, во
црква, наплажаисл. Праволатаг иформираатлуѓ етоврзоснованапог ледот
насветивредноститепотик натиодпотребите. Когаеднашкебидатприфат ени

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
од мноз инството, т ие се наметну ваат к ако општоважeчк и и добиваат

интегрирачк аулог авоопшт еството.
Луѓето правилата на сопст вената к ултура г и сметаатза нормални и
природни, аправилат ананек ојадруг акултуразаненормалниинеприродни.
Нивнотопочитувањесенадг раду ва, анивнот ок ршењесек азнува.Правилат а
можатдабидатвербализ ираниилине, иобичносег овориza”експлицитни” и
“имплицитни” правила. Луѓ етонег ипознаваатситеправила, номораатдаг и
познаваатопшт ит еправила.
Вредност итемораатдасепреточатвоправиланаоднесувањез ада
можатлуѓ етодасепридржуваатк оннив, даживеатвосог ласнотсонив, атоа
овозможува заедницата нормално да функ ионира. Сек оја заедница има
сопствениправила, ноиинституцииз апренесувањеиучењенаправилата.
Непочит увањет о на правилата г о доведува до прашање опст анокот на
заедницат а.
Сек оја култура развива беzбројнепишани правила по к ојлуѓето
комуницираатмеѓ усебе, илиг изадоволуваатсек ојдневнитепотреби, некоиод
нивse пост ани, нек
ој оиоднивпроменливи, нек оисеучат, как оштоеначинот
какосеј аде, некоисепренесуваатпрекумедиумит е.. Лицек оешт опост ој
ано
прекршуванек оенепишаноправило иможе дабидесанк ционирано натој
начинштоможедабиде, например, иск лученоодг рупатаак оправинештошт о
е недостој но, невообичаено, со шт ог и навреду ва дру гит е, а лице шт о
прекршувапишаноправилок ебидек азнет осолег аленак т( з акон). Пишаните
правиласек ојчинможедаг онаправатлош илидобар, тоаз анај добарначин
можедасеилуст рирасодонесувањеназ аконик оинекоипост апкиналуѓ етоги
третираатк аконедозволени.
[to se tабуite?
Табуат асеправилак оисеизразенивонег ативнасмислаисеоднсу ваат
наделак оисесметаатзаекст ремноодбивниз аопшт ественитегрупи.
Tie se длабоковреженивосвест аналуѓето. Инцестотик знабализмот
сесметаатз атабуавомног уопштества.
Zаконитесеформалниправиланаоднесувањек оисезадолжит елниз а
целотоопштест во. Сонивсеопределуваидевијант нотооднесувањеик азната
, која ја одмерува посебна инстит уциј
а прет ставена од официј ални
претставницинавласта..
Zo{to e potrebna sоциј онтрола?

алнак
Замислете, штобисеслучилоаконеимверуваменадруг ителуѓедек а
кез астанатнацрвеносветлонасемафорот? Сек ојаг рупаморасеосиг ураод
нејзините членови дека г
и прифаќаатзаедничк ите правила. Ако т оа не се
случуватог аш едоведенавопрашањез аедницат а. Заданедој дедохаос,
општ ествотоморададој дедоначиндаг ок онтролират оа, односнадаврши
контролаврзсвоитечленови, даг ипочитуваатбарем ониеправилак оисе
виталниз аопшт вотоилиопстанkотнаг
ест рупата. Постојатбројниначиник ако

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
тоа го правиопштеството, к ои се познат ик ак о социј ална к онтрола. Крај на

форманаспроведувањенасоциј алнат ак онтролапрет ставувафизичк атасила,
кој
аесвој ственанаавторит етитенавластаимоќ танаопштеството. Носе
разбираопшт ествот овок оесеупот ребувафиз ичкасилазаизвршувањетона
социјалнаконт ролаенестабилноиисполнет осок онфликт и. Постојатидруг и
начинизаспроведувањенасоциј алнат аконт рола, как ошт осеек ономск иот
притисокипрофесионалниотприт исок . Најефик асенначинсесекакосанк циите.
Санк циите можатда бидат поз итивни, или нег ативни, официј ални /
формалниилинеофициј ални/ неформални. Неформалнит есанк цииможатда
имаатг олемовлиј аниеврзединк ат а. Ког аединк атаек ритик уванаодчленовите
насемеј ството, вокоеживееилиодприј ателит есокоипостој анокомуницира,
тоаможедаимаг олемовлиј аниеврзнеј зинотооднесувањевоиднина.
Институции. Ак тивностите на сек оја посебна к ултурна заедница се
организиранинизраз личниинституционалниформи. Восложенитек ултурни
заедници-цивилиз ациит оадобивапосебнозначењеимног усепосложении
побројниформит еиинстит уциитеацелок упниотживотсепрофесионализира.
Секој ак ултура има сопсвен специфичен начон на инст итуционално
уредувањеиорг аниз ацијанаживот о. Ст ануваз борз ак улт урнист иловикоиене
сек арактеристикасамонауспешноста, ту куинаводењетонаек ономск иот
живот, образ ованието , з ашт итата и сл. Инст итуционалното уредување на
културата, односноначинотнаораг низациј ата, мест от
о, з адачатаилиоблик от
на инст итуциј ата се з начајни за животот на сек ојпоединет -припадник на
заедницата, з ошто му г о орг анизираатсек дневниот живот. Со помош на
ој
институциит е човек от нај дирек тно ј а чуст вува култ урат а и г и решава
соpственит епроблеми. Воу словинакризаираспаѓ ањенавредносниотсист ем,
најчестонезадоволствот оенасоченок ојуривањенаинст итуциит е.
[to e toa etnocentrizam?

Ет ноцентризмотесудз акултурат ак оинфериорна, варварск
ак а, назадна
илинеморалнавоспоредбасок ултуратаналичност акојашт ог одавасудот.
Ili, koga iдеит е, вредностите, правилатанасвојатак улту
раг исмет аme за
природни, додек аспремаелемент итенанек ој
адругакултураимаme сосема
различен однос, - negatorski, omalovaùva~ki , toga{ zboruvame za
етноцентриzam .
Ког анекојчовекизнесуванег ативномислењез авредностит еинормите
надруг ак ултура, иј аиздигнувак ултуратанак ојаиприпа|а, велимедек атој
човекеет ноцентрист . Ет
ноцент ризмотг оспречува“мешањет о” наразличните
култури.
Ек стремниотетноцентризам можедадоведедоцелоснаизолациј ана
еднак ултура.
Kako se opredeluva kлтурниот релативизам?

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Sва}ање според кое културит

е неби т ребало дасе спореду ваатво
смисланатоак аоднивеподобраилиполошавоодноs наост
ој ите. Тие
анат
можатдабидатспоредуванивоодноснатехнолошк , ноодт
аразвиеност оане
битребалодасеиз влеку
вазаклучокдек атехнолошк ипоразвиенитекулт урисе
подобриотколк
уониесопоз аостанататехнологија.
Koga se doìvuva kултурниот шок?

Toa e чуство на вознемиреност, к а и деzорiентациј
онфузиј а што се
пој
авувак оганекојќедојдеводопирсодруг ак ура. Посетатанадруг
улт аземја
енајчестопроследенасотаквичуст ва, особенокогатоасеоднесу ваназемја
чиј
ак ултураераз личнаодонаанапос етителот.
[to zna~i poimot akulturacija ?

Taa e сложенак ултурнапој ава, којанастанувасомеѓ усебендопирнадве
иповеќек улт ури. Акултурациј атапрет ежносераз бирала, сепроучувалаод
странанаант ополоз итеисоциолозитекакодопирна“западнат акултура” и
“недопирнит е” традиционалнику лтури.
”Акултурациј атагиопфаќаониепој авикоисеј авуваат когагрупа
поединцикоиимаат различникултурикестапат вотраен, директен
контакт, какоипроменитештокепроизлезат одтоавопрвобитни
културнимоделинаеднатаилидветегрупи” ( Antropologija, 1972, 540 )
Културниотк онт ак
тбит ребалода сераз берек акопроцесназаемно
влијаниемеѓ уг рупитесораз личник улту ри.
Воразвиенит еиндурст рист киопшт ествак онтролатанамас-медиумите,
како штосерадиот о, телевизиј атаи печат отез начај
назавоспост авување
културнахег емониј анавладеј ачк итег рупи, инадоминант натак улт
уравоедна
заедница.
[to se toa kултурниуниверзалии?

Степенотнак улту
рнитеразлики восветотсе менува, носепаксит е
културиимаатодредениз аедничкикарактеристики. Оп шти тец р
тинас ите
култу р исена реч еник у
л турниунив ерзалии. Секојак улт
ураимаобичаина
гостопримство, начин нак ојсеподготвува хранат а, ст
ил наоблекување, и
покрајтоашт оовиеформисераз ликуваатодк ултурадокултура.
Koja e vrskata me|u masovnata kultura i masovnoto

op{testvo?

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Во социолошк ата лит ература поимите “масовна култура” и “масовно

општество” се сфаќ аатна нај различни начини. Нај
честоза да се раз бере
поимот“масовнак ултура”, тојседоведувавоврск асок ласична“висока” или
“елитна” култу ра. Масовнат а култ ура е нај добар израз на модерната
цивилизација, зошт о“гиизразуваsite nejzini protivre~nosti i dvosmi-
slenosti, no i osnovnite stremeì i karakteristiki na sistemot vrz
koj po~iva i na koi im dava poddr{ka” (Golubovic, 1972, 526).
Vrskata me|u “Masovnata kultura” i industriskoto op{testvo doa|a do

izraz vo seriskoto proizvodstvo, koe se razlikuva od individualnoto
proizvodstvo, in a koe mu nedostiga originalnost. Toa e proizvodstvo koe se
procenuva samo od aspect na potro{uva~kata, odnosno pazarot e glavniot
regulator na proizvodite na “masovnata kultura”.
[to pretstavuva ki~ot i kako se objasnuva negovoto

nastanuvawe?
Za G.Greenberg, masovnata kultura, koja ja izedna~uva so ki~ot,
pretstavuva proizvod na industriskata revolucija koja gi urbanizirala
masite vo Zapadna Evropa i Amerika i go zasnovala ona {to go narekuvame
op{ta pismenost. Bidejki novodoselenite masi, doseleni od selata vo
gradovite po~nale da ja gubat smislata za narodna kultura, se sozdava
potreba od novi sodrìni koi se popolnuvaat so proizvodi od masovnata
kultura.
Visokata ili “rafinirana kultura” se karakterizira so
serioznosta na sopstvenata sodrìna, odnosno osnovnite problem so koi se
zanimava. Za razlika od nea “masovnata kultura” e elementarna vo odnos na
nivoto na simboli~ka obrabotka na predmetot na koj se odnesuva.
Spored sva}awata na A. Kloskovska, masovnata kultura
pretstavuva “zbir na kulturni sodrìni, ra{ireni so pomo{ na sretstvata
za masovna komunikacija vo sovremenite op{testva, a se odnesuvaat na
“masite”.”
Masovnata kultura ima tendencija kon standardizacija, bidejki
se obiduva da go zadovoli vkusot na neizdiferenciranata publika. Najop{to
za masovnata kultura moème da konstatirame slednoto: deka vrednostite
se proizveduvaat za pazar i se nameneti za masovna potro{uva~ka, deka tie
vlijaat vrz ednoli~noto odnesuvawe, potoa deka se prenesuvaat so pomo{ na
sredstvata nameneti za masovna komunikacija, i se vo funkcija na
slobodnoto vreme.
Funkcijata na mas-mediumite se sostoi od mo`nosta za masovno
prenesuvawe na kulturno-umetni~ki dobra. So nivno usovr{uvawe se
zgolemuva i nivoto na vlijanie vrz naselenieto.
Za masovnata kultura posmatrana od sociolo{ki aspect moè da
se konstatira slednoto: prvo, toa e kultura koja ja namaluva socijalnata
distanca me|u op{testvenite grupi; vtoro, taa ja ovozmoùva pojavata na
masoven potro{uva~ i sozdava kvalitetno nova publika; treto, vr{i
internacionalizacija na kulturnite vrednosti; ~etvrto, vr{i se podlaboko

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
isprepletuvawe i zaemno uslovuvawe na kulturata i tehnolo{kite

inovacii, {to od svoja strana e prosledeno so zgolemuvawe na slobodnoto
vreme inegovoto koristewe; petto, predizvikuva pomestuvawe vo
hierarhijata na kulturnite vrednosti i promena na postapkata i procesite
na kulturnata selekcija i drugo (Ili~ 1987, 83).
Masovnata kultura ne proizveduva avtenti~no psihi~ko
doìvuvawe i ne bara nikakov napor i ni{to drugo osven svoite “klienti”,
osven nivnite pari. Popularnosta na masovnata kultura moè da se objasni
so toa {to taa e, pred se, zabavna ili informativna, odnosno, taa ne
proizveduva podlaboko estetsko i soznajno doìvuvawe, tuku gi zadovoluva
samo povr{inskite sloevi na racionalnosta i emocionalnosta.
SOCIJALIZACIJA
[to e socijalizacijata i zo{to sociolozite se

interesiraat za ovoj proces?
Pod socijalizacija vo sociologijata se podrazbira proces preku
koj lu|eto ja usvojuvaat kulturata i so toa stanuvaat ~lenovi na op{testvoto.
Taa pretstavuva vospitno-obrazoven proces koj sistematski go sproveduvaat

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
semejstvoto, u~ili{teto i o{testvoto kako opredelen ekonomsko-politi~ki

sistem i kultura, a so cel od pripadnicite na novite generacii da sozdadat
~lenovi koi nema da doa|aat vo sudir so postojnite op{testveni obi~ai,
normi i propisi. Socijalizacijata e rezultat od interakcijata me|u edinkata
i roditelite, nastavnicite, vrsnicite. Vo modernoto op{testvo, denes, isto
taka, i mas-mediumite igraat golema uloga vo procesot na socijalizacijata,
osobeno na decata.
Procesot na socijalizacijata se odviva niz celiot ìvot na
~ovekot. Osnovniot aspekt na socijalizacijata e sodràn vo slednoto: na
razli~en stadium od ìvotot lu|eto u~at da igraat odredeni ulogi, ili da se
odnesuvaat na na~in {to go smetaat za “pravilen” vo odnos na pozicijata {to
ja imaat vo op{testvoto. Taa vo sebe vklu~uva i steknuvawe kognitivni
sposobnosti-intelektualni sposobnosti, kako {to se misleweto,
pomneweto, i razvojot na govorot; i vtoriot aspekt na socijalizacijata e
afektivniot razvoj-sovladuvawe na emociite.
Socijalizacijata go transformira ~ovekot od ìvotno vo ~ove~ko
su{testvo. Preku interakcija so drugite li~nosti se zdobiva so identitet,
razviva vrednosti i aspiracii i vo povolni uslovi stanuva sposobna za
iskoristuvawe na sopstveniot potencijal.
Socijalizacijata, zna~i, e proces na formirawe na li~nosta kako
~len na op[testvoto, semejstvoto, profesijata vo soglasnost so kulturata.
Kade treba da se bara izvorot na

~ove~koto odnesuvawe?
Dolgo vreme vo naukata traat diskusiite za toa {to pretstavuva izvor
na ~ove~koto odnesuvawe.
Za nekoi avtori “prirodata” ili naslednite faktori go odreduvaat
ili vlijaat vrz ~ovekovoto odnesuvawe, za drugi pak, vospituvaweto, ili
vnimanie {to vozrasnite im go posvetuvaat na mladite ima odlu~uva~ko
vlijanie vrz odnesuvaweto otkolku nasledstvoto. Sekako, deka, koga stanuva
zbor za eden pocelosen pristap bi trebalo da se zemat predvit i dvata
faktori i da se proceni nivnoto zna~ewe. ôve~kiot organizam biolo{ki e
sposoben da nau~i mnogu tipovi na odnesuvawe. Sepak, poradi
ograni~uvawata koi se nataloèni od nasledstvoto, ~ovekot ponekoga{ ne e
sposoben da nau~i nekoi tipovi na odnesuvawe. Se razbira, deka site lu|e
ne gi razvivaat sposobnostite za koi se prirodno nadareni. Toa zavisi i od
socijalnata sredina vo koja ìveat, od roditelite ili od onie koi gi
vospituvaat. Socijalnata sredina vo su{tina vlijae vrz toa kako lu|eto go
iskoristuvaat svojot bioloki potencijal. Sekako, sredinata ne moè da
formira, na primer, vrven atleti~ar, ako za toa ne postojat fizi~ki
pretpostavki kaj ~ovekot.
“Zadovoluvaweto na bazi~nite potrebi e cel a kulturata samo
sretstvo. ôvekot za razlika od drugite ìvotni bidejki ne poseduva
instinkti mora da u~i kako da odgovori na predizvicite vo sredinata.
Ovaa sposobnost za u~ewe e negoviot distinktiven beleg, toj ja
konstruiral negovata vrodena rodovska priroda po {to se razlikuva od
drugite su{testva .

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Koi perspektivi i teorii moàt da na pomognat vo

razbirawe na socijalizacijata?
Karl Roxers smeta deka lu|eto vo osnova se dobri i nadareni so
naslednata sebe-aktuelizira~ka tendencija. Sekoj ~ovek sodrì potencijal
da se razviva i da ispolnuva nekoja dejnost, no, dali toa }e go pravi zavisi
od okolinata vo koja se razviva.
Li~nosta se formira spored toa kako taa reagira na nastanite.
Spored ovaa teorija, li~nosta istovremeno e i produkt i tvorec na
sredinata. Ako sredinata e mo}na i vlijatelna taa }e sozdade ~uvstvo na
poti{tenost i nomo} kaj li~nosta, ako pak sredinata ovozmoùva li~nosta
samostojno da odlu~uva toa }e go zacvrsti ~uvstvoto na sposobnost i
samostojnost i kontrola nad sopstveniot ìvot.
Koi se glavnite faktori na socijalizacijata?

Najgolema uloga vo procesot na socijalizacijata imaat u~ili{teto,
semejstvoto, vrsnicite, op{testvenite organizacii i sredstvata za masovna
komunikacija. So drugi zborovi, posrednici na socijalizacijata se brojni
poedinci, grupi i institucii so koi poedinecot doa|a vo dopir. Site ovie
faktori se naso~eni kon edna ista cel: da gi socijaliziraat lu|eto na isti
vrednosti i normi, i ponekoga{ na vrednosti i normi koi me|u sebe se
protivre~ni; na primer, ako u~ili{teto decata gi u~i na individualizam,
vojskata, rabotnite organizacii, verskite zaednici gi u~at na lojalnost,
kolektivizam, pripadnost kon grupata i sli~no.
Zo{to e semejstvoto zna~aen agens vo procesot na

socijalizacija ?
Semejstvoto ima najgoema uloga vo socijalizacijata na li~nosta,
osobeno vo prvite godini vo ìvotot. Socijalizacijata e rezultat od
intimnite interakcii so roditelite, bra}ata i sestrite i drugite bliski
rodnini i sosedi. Iskustvoto so koe se zdobiva deteto vo semejstvoto
pretstavuva ramka vo koja se vr{i interpretacijata, tolkuvaweto na
iskustvata steknati nadvor od semejstvoto.
Vo semejstvoto decata se socijaliziraat na sli~en na~in kako i
nivnite roditeli. Vo nekoi op{testva, vklu~uvaj}i go i op{estvoto vo
Makedonija, roditelite vnimatelno i gri`livo gi odgleduvaat sopstvenite
deca, i nastojuvaat da gi socijaliziraat na na~in koj }e formira li~nost
kako {to tie ja posakuvaat.
Vo semejstvoto deteto primaat roditelska grià.
Istraùvaweto na semejstvata pokaùvaat deka decata koi rastat i
se razvivaat vo semejstva so pomal broj ~lenovi, se pomalku skloni kon
delikvencija, i se so povisok stepen na inteligencija.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Semejstvoto e, isto taka, vaèn faktor na socijalizacijata vo smisla

na nasleduvawe na mnogu karakteristiki na roditelite od strana na nivnite
potomci. Me|u niv najzna~ajni se religijata, socijalnata osnova i potekloto
koi imaat golemo vlijanie vrz idnite socijalni uslovi. Ovie faktori gi
odreduvaat kontaktite nadvor od semejstvoto. Klasnata i religioznata
pripadnost mu go oblikuvaat iskustvoto na deteto vo sosedstvoto,
u~ili{teto i vo procesot na rabota. Vo nekoi op{testva religijata e
najva`niot faktor vo opredeluvaweto na kontaktot na li~nosta vo edna
konkretna sredina. Vrednostite koi se u~at preku religijata ~esto se
sovpa|aat so vrednostite koi se usvojuvaat preku drugi institucii. Za toa
kolku e zna~ajna ulogata vo semejstvoto vo razvojot na li~nosta golema uloga
imaat studiite za decata koi ìveele i se vospituvale nadvor od semejniot
krug, vo detskite domovi.
Pijaè, go istraùval razvojot na mentalnite sposobnosti za
percepcija, mislewe, rezonirawe, pomnewe i govor, od koi edna individua
ima potreba za da go sfati socijalniot svet i da moè da komunicira so
drugite, vo {to pomaga najpove}e semejstvoto. Za razlika od Frojd, koj go
istraùval afektivniot del od li~nosta, Pijaè svoeto vnimanie go
koncentriral na kognitivniot. Pijaè tvrdi deka sekoe dete minuva niz
istite stadiumi na kognitivniot razvoj i deka toa ne moè da premine vo
slednata faza bez prethodno da gi integrira iskustvata od prethodnata.
Intelektualnite sposobnosti zavisat od biolo{kiot razvoj, bidej}i izvesni
sposobnosti, kako, na primer pi{uvaweto, ne moàt da se nau~at, se dodeka
osnovnite sposobnosti, kako govorot, jazikot ne se usvojat celosno. Deteto
minuva niz stadiumite so razli~na brzina {to zavisi od socijalnite i
kulturnite uslovi vo koi se nao|a.
Na koj na~in u~ili{teto vliaae vo

socijalizacijata na li~nosta?
U~ili{teto ne e samo sredina kade {to se steknuvaat znaewa i
ve{tini, tuku i sredina kade {to se usvojuvaat osnovnite kulturni
vrednosti na edna op{testvena zaednica. Za razlika od semejstvoto, kade
deteto e tretirano kako zasebna li~nost, so edinstveni potrebi i problemi,
u~ili{teto e sredina kade pravilata i zakonite se odnesuvaat na site
podednakvo. Ulogata na nastavnikot vo toj proces e mnogu golema. Negovata
li~nost e privle~na (ili neprivle~na) za identifikacija, osobeno kaj
pomladite u~enici, koga deteto za prv pat vleguva vo u~ili{teto. Decata niz
vospitno-obrazovniot proces se u~at da bidat lojalni kon ne{o {to e nadvor
od nivniot semeen krug i gi po~ituvaat avtoritetite so koi ne se intimno
povrzani. Prilagoduvaj}i se kon barawata na nastavnicite, koi gi
nagraduvaat ili kaznuvaat preku sistemot na ocenuvawe, u~enicite
steknuvaat pretstava za sebe i za drugite kako za vredni, gri`livi i
obratno, onie koi ne uspevaat da gi zadovolat barawata na nastavnicite ja
gubat samopo~itta, mislat za sebe deka se nesposobni, i moè zna~ajno da
vlijae za nivnoto odnesuvawe, da vlijae vrz nivnite pretstavi za sebe deka
se mrzlivi, nesposobni. “Dobrite u~iteli, koi ~uvstvuvaat deka vo
op{testvoto se po~ituvani i deka nim treba da im se veruva, znaat kako da

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
gi smenuvaat igrata, rabotata, zabavata i u~eweto. Tie znaat da gi

prepoznavaat zalagawata i znaat kako da ja ohrabrat nadarenosta, smeta
Erikson (E.Erikson, 1976, 104).
Kolku se va`ni vrsni~kite grupi vo socijalizacijata na

li~nosta ?
Vo ramkite na vrsni~kite grupi, ~lenovite sli~no kako i vo
semejstvoto se emocionalno povrzani. Vrsni~kite grupi se mali grupi i vo
niv ~lenovite razvivaat intenzivni intimni odnosi. Najzna~ajni vakvi grupi
se onie {to gi formiraat adolescentite. Vo niv posebno se razviva
~uvstvoto na simpatija. Zaedni~kite aktivnosti vo adolescentnite grupi gi
opfa}aat, pred se, aktivnostite koi se povrzani so zabava, so koristeweto
na slobodnoto vreme kade golema uloga imaat sredstvata za masovna
komunikacija.
Adolescentskite grupi se obrazuvaat vrz osnova na zaemnata
privle~nost na ~lenovite. Vrskite {to se vospostavuvaat ponekoga{ se
pojasni od onie {to se vospostaveni vo semejstvoto, i od onie {to podocna
}e gi vospostavat vo tekot na ìvotot. Vnatre vo grupata ne postojat
formalizirani hierarhiski odnosi i vodstvo. Vrsni~kite grupi se va`ni vo
obezbeduvaweto na identitetot na ~lenovite koi gi formiraat. Ovie grupi
nudat modeli na odnesuvawe na koi deteto se u{te ne bilo izloèno, i toa
sozdava novi mo`nosti za socijalizacija.
Vo nekoj stepen vrsni~kite grupi se usvojuvaat vrednostite na
vozrasnite, i so toa pomagaat vo zajaknuvaweto na standardite na kulturata.
No, vo ne mal broj situacii tie razvivaat normi i vrednosti koi se razli~ni
od onie na nivnite roditeli ili u~ili{teto, i voop{to razli~ni od onie
koi se vo osnovata na dominantnata kultura, pa, duri se socijaliziraat vo
nasoka kako da go urnat sistemot.
Za vreme na adolescencijata koja trae od okolu 12 do 21 godina,
vrsni~kite grupi se najva`ni za socijalizacijata. Ponekoga{ tie razvivaat
eden vid kontrakultura, koja e sosema razli~na od vrednostite i normite na
dominantnata kultura. Mladite adolescenti moàt da stanat izrazito
netolerantni, klanski raspoleèni i surovi vo isklu~uvaweto na onie koi
od niv se razlikuvaat po bojata na koàta, ili po nekoja kulturna osobina,
ili po sosema bezna~ajni aspekti na oblekuvawe ili gestovi koi ukaùvaat
na toa deka pripa|aat na ne{to razli~no od ostanatite. “Va`no e vo princip
da se sfati ({to ne zna~i da se prosti i toa da se manifestira) deka
takvata netolerantnost moè za nekoe vreme da pretstavuva odbrana protiv
~uvstvoto na gubewe na identitetot” (Erikson, 1976, 111). Out|uvaweto na
mladite vo ovaa etapa od nivniot razvoj doveduva do konfuzija na
identitetot, koja e prosledena so somne` vo sopstveniot etni~ki i
seksualen identitet, i kade na konfuzijata na ulogite se priklu~uva
beznade`nost prosledena so epizodi na delikvencija i sli~ni devijantni
odnesuvawa. Nepodgotvenosta da se vklu~at vo profesionalniot ìvot,
obi~no gi naveduva kon preterana identifikacija so heroite od redovite na
vrsni~kite grupi, do stepen koga celosno ja gubat individualnosta.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Koja e ulogata na mediumite vo procesot na

sociijalizacija na li~nosta?
Mediumite ja koristat prednosta na tehnologijata da komuniciraat so
masite. Tehnologijata, iskoristena od mediumite igra golema uloga vo
procesot na socijalizacijata. Edna studija posvetena na {estgodi{ni deca
vo Soedinetite Amerikanski Dràvi otkriva deka decata koi preterano
gledaat televizija vo svojot re~nik sosema malku koristat “pridavki i
prilozi i zboruvaat so kratenki i ednostavni re~enici”, a i imaat
pote{kotii so ~itaweto. Se ~ini nesporno e soznanieto deka televizijata
vlijae vrz agresivnosta kaj mladite. Mediumite ja odrazuvaat kulturata i
op{testvoto ~ij del se i tie.
Televizijata na nekolku na~ini go stimulira nasilstvoto, i toa:
sozdavawe na bez~ustvitelna situacija, modelirawe na ulogi preku koi go
odobruva nasilstvoto. Gledaweto bezbroj ubistva, siluvawa i drugi
nasilni~ki dejstva gleda~ot go pravi ne~uvstvitelen za stradawata na
drugite. Lu|eto koi gledaat nasilstvo ednostavno ne se voznemireni od
takvite nastani. Televiziskoto nasilstvo sugerira deka agresijata e ~esto
prifatlivo sredstvo na interakcija. Eden mlad ~ovek koj postojano e
bombardiran so nasilstvo moè da po~ne da misli deka agresivnoto
odnesuvawe e tipi~no i deka e pravilen na~in za re{avawe na problemite.
Vo mnogu istraùvawa se pokaàlo deka gledaweto televizija e povrzano so
agresivnoto odnesuvawe, osobeno kaj decata i adolescentite. Zatoa
televizijata u{te se narekuva “uàsen edukator ~ii efekti prodiraat i se
nataloùvaat” (cit. po Reinhold, 1982,s.27).
Sekako deka televizijata moè da ima i pozitivni efekti vo razvojot
na li~nosta na mladite.
Poznati se tri mehanizmi so koi televizijata go ohrabruva
nasilstvoto: bez~ustvitelnost, modelirawe na ulogite i o~igledno
odobruvawe. Prviot na~in so koj {to televizijata moè da potikne
nasilstvo e ne~uvstvitelnosta. Gledaweto na bezbroj ubistva, siluvawa i
drugi nasilstva go otapuva gleda~ot kon stradawata na drugite. Lu|eto koi
gledaat nasilstvo na televizija ednostavno, nasilnite temi od
sekojdnevniot ìvot ne gi voznemiruvaat, za razlika od onie koi ne go
pravat toa.
Vtoriot mehanizam e modelirawe na ulogite. Bez razlika dali postoi
vrodena tendencija kon agresija, specifi~nite tehniki na agresija mora da
se nau~at na agresivno odnesuvawe, koe stanuva del od nivnata kultura.
Televizijata nudi solidna edukacija za nasilstvo. Najposle televiziskoto
nasilstvo sugerira deka agresijata e ~esto i prifatlivo sredstvo na
interakcija: eden mlad ~ovek koj e postojano bombardiran so nasilstvo na
televizijata moè da po~ne da misli deka agresivnoto odnesuvawe e
tipi~no i poradi toa pravilen na~in da se re{avaat problemite, smeta eden
sociolog.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
[to e toa devijacija i zo{to e potrebna socijalna

kontrola?
Spored voobi~aenoto mislewe nekoi vidovi ~ovekovo odnesuvawe se
pogre{ni, nemoralni, izopa~eni ili umobolni.
Devijantnoto odnesuvawe go prepoznavame po toa {to e pogre{no,
ilegalno, nemoralno.
Pod devijantno odnesuvawe se podrazbira odnesuvawe - aktivnost koja
razurnuva~ki dejstvuva vrz op[testvenata kohezija. Toa pretstavuva otstapuvawe
od normite [to gi vospostavila op[testvenata zaednica.
Kako takvo toa ima univerzalen karakter. {tom e vospostaven nekoj
normativen sistem, se javuva i otstapuvawe od nego vo pozitivna ili
negativna nasoka.
Devijacijata se definira kako sostojba na li~nosta. Sekoj tip na
devijantnost postoi kako prekr{ok na nekoj normativen poredok ili
standard koj e poddrùvan ili vaè~ki vo op{testvoto koga }e prestane taa
podr{ka, od toj moment ne postoi ni devijantnost. Op{testvoto e kompleksen
sistem na normi kade vleguvaat mnogu moralni kodovi, vo koi vleguvaat
religijata, ideologijata, normite koi gi donesuva dràvata.Ovie moralni i
pravni normi moè da predizvikaat konfliktni situacii vo realniot ìvot
koga normite strogo naloùvaat da gi po~ituvame a konkretnata situacija
bara da se odnesuvame sprotivno na toa. Ne sekoe odnesuvawe koe {to
otskoknuva od pravata i tenka linija {to se smeta za normalno se etiketira
so devijantnost. Nekoi barawa se strogi, nivnoto prekr{uvawe strogo se
kaznuva, nekoi se potolerantni, imaat margini na tolerancija.
Postsocijalisti~kite op[testva se ~ini deka vo golema mera gi zagubile
pragovite na tolerancija vo nasoka na celosno otfrlawe na mnogu od normite koi
dolgo vreme se gradea vo op[testvata.
Identitetot na devijantniot ~ovek moè da se prepoznae po nekoi
nadvore{ni manifestacii, ili da se prikriva. Nekoi sociolozi govorat
za odnosot na devijacijata i mo}ta. êsto vo debatite vo politi~kite
krugovi moè da se slu{ne za kriminalnata aktivnost kaj protivnicite, koi
koristej}i ja svojata pozicija za rakovodnite strukturi na dràvata gi
prekr{uvale pravilata na odnesuvawe se so cel da prisvojat li~na korist
za sebe.
Se ~ini oti idejata deka ima dva tipa na lu|e, “devijantni” i
“nedevijantni”, ednostavno ne moè da se prifati pri edni objektivno
gledawe na rabotite. Potoa, deka nekoi odnesuvawa se devijantni, a drugi
ne, isto taka, moè da se problematizira. Na primer, ubistvoto ne e samo
~in na odzemawe na ìvotot na eden ~ovek, tuku pretstavuva i “zbir na
okolnosti”. înot na ubistvoto moè da bide razbran kako ~in na
samoodbrana, moè da bide nagraduvan (vo vojna) no moè da bide i
zlostorni~ki, bezkrupulozen.
Na eden reprezintativen primerok od ispitanici vo SAD, im bilo
postavil pra{aweto “{to e devijacija?” Najgolem del od niv odgovorile
deka kako devijanti gi smetaat homoseksualcite, narkomanite i
alkoholi~arite, a pomal del smetale deka toa se prostitutkite, ubijcite i
kriminalcite.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Devijantnosta e relativna pojava, odnosno ona {to za edno op{estvo e

nedozvoleno, ili nagraduvano, vo drugo e kaznivo prifateno. Duri ona {to
se smeta za devijantno vo eden period, moè da bide dozvoleno vo drug
period. Devijacijata e opredelena od kulturata koja se menuva vo tekot na
vremeto i se razlikuva od op{testvo do op{testvo.
Postapkite se devijantni samo vo odnos na normite na nekoe
opredeleno op{testvo, i vo opredeleno vreme.
Kako odelni biolo{ki, psiholo{ki i dr. teorii go

objasnuvaat devijantnoto odnesuvawe?
Vo vrska so ~ovekovoto odnesuvawe postojat dve razli~ni dimenzii:
normativna - kako treba da se odnesuvame i bihevioralna - kako realno se
odnesuvame. Najdobra ilustracija za toa e po~ituvaweto na soobra}ajnite
znaci. Brzinata na dvièwe koja e normirana, i ako ne se pridrùvame kon
nea moè da bideme kazneti, i bihevioralna - prekr{uvawe na brzinata za
vozewe koe ~esto ne se kaznuva mnogu rigorozno, ako ne e mnogu pogolema od
so norma propi{anata.
Za da se sogleda nejzinata su{tina va`no e da se sogledaat uslovite
pod koi se slu~ila devijacijata i reakcijata na op{testvenata sredina
predizvikana od toa.
Sekoe op{testvo gi kaznuva “lo{ite” lu|e, primenuva razni na~ini da
gi resocijalizira onie koi se oddale~ile od normalnoto odnesuvawe. Site
ovie lu|e vrz sebe go nosat pe~atot - stigmata na diskreditirani i isklu~eni
od instituciite na dràvata, tie so sebe go nosat pe~atot na nepoèlni
lu|e. Stigmatiziranite se kazneti, tie se hendikepirani vo borbata za mo} i
bogatstvo. Toa u{te pove}e ja zgolemuva nivnata sklonost kon devijantno
odnesuvawe. Naj~esto devijantot svoeto mesto go bara vo grupite koi imaat
“razbirawe” za negoviot ìvot i odnesuvawe, a toa se grupite koi
ispolnuvaat poseben tip na subkultura. Vo niv vladee alternativen
kulturen i socijalen sistem. Nekoi od devijantite, koi ne uspevaa da se
vklopat vo normalniot ìvot i ne moàt da napravat kariera na legalen
na~in so legitimni aktivnosti, toa go pravat na nelegalen na~in, preku
razni dejstvija koi imaat kriminalen karakter. Takvi se na primer,
platenite ubijci, teroristite, kradcite
Kakvi vidovi na devijantno odnesuvawe postojat?

Devijaciite se grupirani vo tri osnovni kategorii: prekr{uvawe na
zakonot, na obi~aite i odnesuvaweto.
Kriminalot pretstavuva najte{ka forma na negativna op{testvena
pojava, a protiv nositelite na tie pojavi se reagira so sudski krivi~ni
sankcii. Delikvencijata pretstavuva odnesuvawe koe otstapuva od
op{testveno prifatlivite normi
Vo t.n. kriminal na “belite jaki” spa|aat razli~ni odnesuvawa vo
sferata na biznisot i mediumite. Vo sferata na biznisot, toa e la`noto

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
pretstavuvawe i razni vidovi na podmituvawe, manipulacija na berzite,

proneveri, zloupotreba na fondovi, izmami pri merewena kvalitetot na
stokata i sl. Vo zdravstvoto, se misli pred se, na protivzakonite proda`ba
na lekovi, razni vidovi nelegalni uslugi i drugi vidovi profesionalni
delikti.
Vo kriminolo{kata literatura se govori za tri vida dela koi se
odnesuvaat na kriminalot na “belite jaki”. Toa se delikti na zanimaweto,
{to go izvr{uvaat poedinci poradi li~na korist, a na {teta na
rabotodavcite, odnosno firmite; delikti na korporaciite, kade nema
direktna korist za izvr{telite i dela na kriminalni korporacii.
Vo sovremenata kriminalisti~ka misla ~esto se zboruva za
organiziran kriminal. (V.Kambovski, 19). Organiziraniot kriminal
pretstavuva izvr{uvawe na kaznivi dela od strana na zlostorni~ko zaradi
ostvaruvawe profit i/ili mo} so upotreba na nasilstvo ili so koristewe na
posebna pomo{ vo op{testvoto so namaluvawe na rizikot preku vklu~uvawe
na legalnite ekonomski, politi~ki i drugi aktivnosti so odnapred sozdaden
sistem na za{ita od gonewe (Kamboski,cit.delo.).
Koi se naj~estite oblici na sociopatolo{ki pojavi?

Devijanto odnesuvawe pretstavuva sekoja ~ove~ka aktivnost, bez
ogled na toa dali se izrazuva kako dejstvuvawe, zazemawe stav ili mislewe.
Pod op{testveni normi svateni mo{ne {iriko vleguvaat kulturnite
vrednosti, pravilata na odnesuvawe i stvarno odnesuvawe, dokolku se
dviì vo granicite {to gi odreduvaat kulturnite vrednosti, odnosno
pravilata na op{testvenoto odnesuvawe.
Vo literaturata se poznati pove}e klasifikacii na
sociopatolo{ki pojavi bazirani vrz razli~ni kriteriumi. Sociopato-
lo{kite pojavi naj~esto se klasificira vo tri grupi: socijalni bolesti
(somatski, mentalni i psihosomatski), sociopatii - toksinomanii
(alkoholizam, narkomanija), poroci (seksualni pervezii, prostitucija,
egzistencijalni deformacii) , agresii (kriminalitet, samoubistva, maloletni~ka
delikvencija) i socijalna dezorganizacija, vo koja spa|aat dezorganizacija na
brakot i semejstvoto , dezorganizacija na komunata i rabotnite kolektivi
Sekako, pod poimot socijalno - patolo{ki pojavi ne spa|aat site socijalni
problemi, nitu pak site naru{uvawa {to nastanuvaat vo ~ovekot.
Ako se prifati tezata deka organiziraniot kriminal se ostvaruva i
realizira preku odreden tip na organizacija, mafija ili sli~no, “treba da
se ima predvid deka ovaa organizacija ne se sozdava nadvor od postojaniot
politi~ki, praven, ekonomski, stopanski i socijalen sistem tuku se vgraduva
vo nego.
“Imaj}i gi predvid iskustvata id zemjite vo tranzicija, ( Rusija,
Bugarija , Romanija i sl.) osebno od iskustvata od sostojbite vo Makedinija,
avtorot smeta deka ambiciite na organiziraniot kriminal ne se sveduvaat
samo vo korumpirawe na vlasta (na visokite ~inovnici), tuku vo uslovi koga,
pokraj postoeweto na organizirani kriminalni grupi postojat i drugi
organizacii, kako {to se partiite koi isto taka sakaat da dojdat do vlast na
najbrz moèn na~in “se nao|aat na ista linija” i si pomagaat me|u sebe,

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
ednite so parite, a drugite so partijata i pozicijata. “Toa e osobeno vidlivo

vo procesot na privatizacijata, koj pretstavuva pogodno tlo za involvirawe
na organiziraniot kriminal ne samo vo stopanstvoto tuku i vo site sferi od
ìvotot.
Dali organiziraniot kriminal e nu`na pridru`na pojava na procesite na
zemjite vo tranzicija i dali neizbe`no rezultira od raspadot na eden dràven i
op[testven sistem vo uslovi na socijalna dezorganizacija na pravniot poredok?
Spored Nati (Nuti, 1996), vo zemjite vo tranzicija, kakov {to e
slu~ajot so Rusija pojavata i {ireweto na organiziraniot kriminal se
povrzuva so nagloto “odumirawe na dràvata”. “Ne samo {to na dràvata
brzo i bea odzemeni nejzinite sredstva, privatizirani preku programi za
masovna privatizacija, koi bea dizajnirani za voveduvawe na instant
kapitalizam i obezbeduvawe {iroka podr{ka za proektot, tuku celta i
faktite na tranzicijata bea reducirawe na ulogata na dràvata i vladata
vo rakovideweto so stopanstvoto na samiot minimum, mnogu pogolem od
najgolemiot zaedni~ki imenitel vo sovremenite kapitalisti~ki zemji”
(Slaveski, T, Organiziraniot kriminal i korupcijata, vo Kambovski, cit.
delo, 125).
Pri~ini za zgolemuvawe na devijantnoto povedenie vo

periodot na krizata vo Rusija
Pove}e avtori, pri~inite za organiziraniot kriminal i
korupcijata vo Rusija kako i vo drugite zemji koi zaplovija vo procesot na
tranzicija gi lociraat vo preminot od dirigirana vo pazarna ekonomija koga
se javuva disfunkcionalnost na sistemo; potoa, vo neefikasnata i
neefektivna privatizacija, vo ruiniraniot bankarski sistem i
korumpiranoto sudstvo, neadekvatnata regulativa za ste~aj i bankrotstvo i
sl. Soznanieto deka postoi organiziran kriminal se potpira vrz pove}e
op{ti i posebni, posredni i neposredni indikatori, me|u koi posebno moàt
da se izdvojat pokazatelite za dvièweto na kriminalot, “novite” formi na
kriminal so koi se soo~uva na{ata praktika (organizirani ubistva, reket,
trgovija so droga i sl.), pokazateli koi se odnesuvaat na “sivata ekonomija”,
za brojot na firmite i ste~ai, izvr{eni privatizacii, obem na dano~no
zatajuvawe, pokazateli na finansirawe na politi~ki partii i sli~no. Na
pojavata na organiziran kriminal i pogoduva i prekumernata
birokratizacija na ekonomskiot i vkupniot op{testven ìvot. Korupcijata
koja e naj~esto povrzana so organiziraniot kriminal cveta vo uslovi koga
regulativata e prekumerna i so prakti~no golem prostor za diskrecija.
Zo{to e potrebna socijalna kontrola?

ôvekovata istorija ne poznava op{testvo vo koe ne postoi
socijalna kontrola. Socijalnata kontrola e mehanizam so koj se sluì
op{testvoto za da se otstranat nepoèlnite poedinci koi izleguvaat od
normalnoto odnesuvawe.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Socijalnata kontrola se sostoi od razli~ni normi, procesi i

mehanizmi koi se vo funkcija na odrùvawe na normativnoto odnesuvawe.
Takvi se raznite vidovi na kontrola me|u koi fizi~koto nasilstvo,
ekonomskiot pritisok, ismejuvaweto, ozboruvaweto i isklu~uvaweto od
ramkite na grupata se smetaat za najzna~ajni. Edno od najefikasnite
sredstva na socijalnata kontrola pretstavuva isklu~uvaweto od zaednicata,
za onie koi gi prekr{ile osnovnite normi. - na na~in koj go doveduva vo
pra{awe dostoinstvoto na grupata i pretstavuva teòk prekr{ok na
pravilata poradi {to site pripadnici na grupata se ~uvstvuvaat navredeni,
izmameni.
Socijalizacijata pretstavuva proces na prifa}awe na
op{testvenite normi i vrednosti, koi od najrano detstvo edinkata gi u~i i
gi vgraduva vo svojot karakter i odnesuvawe. Socijalizacijata edinkata ja
podgotvuva da se odnesuva vo soglasnost so o~ekuvawata na op{testvoto vo
koe e rodena i ìvee. Vo izborot na zanimaweto edinkata obi~no se
socijalizira so nov na~in na izrazuvawe koj {to e svojstven za toa
zanimawe.
Formalnata kontrola ja izvr{uvaat specijalno sozdadeni
institucii koi se zadolèni da go nadgleduvaat odnesuvaweto na
poedincite, i ako se pokaè deka toa ne e vo soglasnost so utvrdenite
pravila (zakoni) prezemaat razni sankcii. Takvi institucii se sudovite,
policijata, zatvorite i sl.
Sredstvata i metodite na socijalnata kontrola se razlikuvaat od
situacijata i variraat sporad celite i karakterot na grupata. Fizi~koto
nasilstvo e edno od najstarite sredstva na socijalnata kontrola. Ne postoi
dràva koja moè da funkcionira bez policiski ili sli~no na niv
vooruèni sili. Me|utoa, vo sekoe op{testvo koe dobro funkcionira,
nasilstvoto se upotrebuva kako posledna merka na prinuda, koga site drugi
sredstva }e se pokaàt kako neuspe{ni.
Nadvore{niot stepen na kontrola go pretstavuvaat pravniot i
politi~kiot sistem koi se vo sostojba da go prinudat nekoga da pla}a danok,
da go regrutira da sluì vo armija, da go prinudi da se pokoruva na
pravilata i regulativata, po potreba da go zatvori i da mu presudi smrtna
kazna. Vtoriot sistem na kontrola e sodràn vo moralot, obi~aite i
tradicijata.
Spored Dirkem e normalno kriminalot da postoi, me|utoa, samo
pod uslov da ja dostigne i da ne ja nadmine odredenata visina. Ne e mo`no
op{testvo koe bi bilo oslobodeno od kriminal. Zamislete, veli toj, edno
op{testvo od svetci, eden sovr{en manastir. “Kriminalitetot, zna~i e
nuèn, toj e povrzan so osnovnite uslovi na celokupniot op{testven ìvot,
so samoto toa e korisen za{to ovie uslovi so koi e solidaren i samite se
neophodni za normalen razvoj na moralot i pravoto” (Dirkem, cit. delo).

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
SEMEJSTVO

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
[to e semejstvoto?
Vo sociologijata i vo naukata voop{to prisutni se mnogu

sprotistaveni gledi{ta za toa {to e semejstvoto, koga nastanalo, koja e
negovata funkcija, kako se menuva, ili dali toa vo idnina }e is~ezne. Toa
doa| od sloènosta na fenomenot na semejstvoto, negovata povrzanost i
isprepletenost so ostanatite op{testveni fenomeni.
Sepak, pod semesjstvo naj~esto se podrazbira op[testvena grupa koja ja
karakterizira zaedni~ko ìveali[te, ekonomska sorabotka i razmnoùvaewe.
Dali semejstvoto e univerzalna op{testvena

institucija?
Celite {to gi ostvaruva semejstvoto ne se specijalizirani, tuku
fundamentalni i tie se od op{t karakter. Toa e zaednica koja pretpostavuva
celosna participacija na li~nosta, kooperacija i solidarnost, kako osnovni
za me|usebna sorabotka i pripagawe ne samo vrz racionalna tuku i vrz
emocionalna osnova.
X.P.Mardok vo studijata “Op{testvena struktura”, vrz primerot na
250 op{testva od predistorijata do denes, dokaùva deka vo sekoe
op{testvo postoi nekakov oblik na semejstvo, i deka semejstvoto e
univerzalno. s
Ona {to e zna~ajno i do {to do{ol Mardok vo istraùvawetoe e
soznanieto deka semejstvoto se menuva od op{testvo do op{testvo i deka
nuklearnoto semejstvo e univerzalna op{testvena grupa.
Bez somnenie koga govorime za semejstvo pred nas se naoge moè eden
od najsloènite fenomeni. Vo zavisnost od toa koj element ke se zeme za
zna~aen pri negovoto definirawe, vo sociologijata se poznati pove}e
opredelbi.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Semejstvoto se sva]a kako op[testvena grupa kaj koja tri karakteristiki

se zemaat za najzna~ajni: se formira po pat na brak, se sostoi od ma`, èna i deca i
funkcionira (se formira) vrz pravni propisi, ekonomski, religiozni i drugi
prava i dol`nosti.
Vo taa smisla se izdiferencirani tri univerzalni karak-teristiki
na semejstvoto: prvo, deka toa e zaednica na polovi i deca, koi od tie vrski
se ra|aat; vtoro toa e primarna zaednica vo koja se razviva li~nosta na
deteto; i treto, pretstavuva zaednica koja obezbeduva psiho-socijalna
povrzanost na ~lenovite koi ja formiraat.
Semejstvoto vo sodrìnski, strukturen i frmalen pogled e istoriski
promenliva grupa, ~ii univerzalni obele`ja se:
a) se bazira vrz heteroseksualni vrski so ~ija pomo{ maìte i ènite

gi zadovoluvaat polovite i drugi( duhovni, moralni, estetski) potrebi i
obezbeduvaat reprodukcija na op{testvoto so ra|awe na potomstvo.
b )da formira sistem na srodni~ki odnosi koi pretstavuvat osnova za
polovi tabui i podelba na ulogite vnatre vo semejstvoto;
v) da obezbeduva i razviva socijalni individualni (moralni i
psihi~ki) osobini na li~nosta, (socijalni osnovi na semejstvoto);
g) da obezbeduva izvr{uvawe na odredeni ekonomski proizvodstveno-
potro{uva~ki ili samo potro{uva~ki dejnosti vo ramkite na semejstvoto
(ekonomski osnovi na semejstvoto).
Koi se osnovnite funkcii na semejstvoto?

1. Biolo[ka funkcija na semejstvoto?
Semejstvoto se bazira vrz bilo{ka osnova (polovi odnosi i biolo{ka

reprodukcija). Biolo{kite vrski predstavuvaat osnova na utvrduvawe na
~lenovite na semejstvoto ;polo`bata na tatkoto i majkata se osnovni i od
niv se izveduvaat i ostanatite. Tie se onoj konstanten element na semejnata
organizacija koja ne se menuva vo razli~ni op{testveni sistemi.
Vtoriot zna~aen element na definicijata na semejstvoto se odnesuva na bio-
socijalnite vrski vo semejstvoto, odnosno, na odnosite na srodstvoto. Najzna~aen
oblik na srodstvo e krvnoto (prirodno) srodstvo. Celta na vospostavuvaweto na
srodni~kite odnosi e zabranata na polovi odnosi me\u najbliskite srodnici i
vospostavuvawe na podelba na uslugite vnatre vo semejstvoto.
2.Socio-ekonomskata funkcijana semejstvoto.
Socijalnite vrski vo semejstvoto vklu~uvaat razli~ni vnatre{ni i

nadvore{ni funkcii. Nadvore{nata funkcija na semejstvoto e griàta za
decata vo pogled na nivnoto zdravje, obrazovanieto i vospostavuvaweto,
potoa tuka vleguvaat moralot, ekonomskata i za{titnata funkcija.
Osnovnata funkcija na semejstvoto se sostoi vo razvivawe na
individualnite, moralnite i psihi~kite osobini na li~nosta, kako i vo
razvojot na socijalnata komponenta. Vo su{tinata preku semejstvoto
poedinecot se povrzuva so po{iroka zaednica. Vo negovite ramki

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
potomstvoto gi steknuva prvite najop{ti predstvi, stavovi, normi i

vrednosti za ìvotot vo zaednicata, odnosno stanuva kulturno bitie.
Ekonomskite faktori najdirektno go opredeluvaat tipot na semejnata
organizacija.
Semejstvoto po~iva vrz brakot, {to zna~i deka toa e op{testveno-
regularna zaednica sostavena od sprotivni polovi . Osnovata na taa vrska e
seksualniot odnos koj e reguliran so op{testveni normi. Brakot e prirodno-
polova op{testvena vrska po pravilo od trajna priroda me|u lica od
sprotivni polovi koja vo zavisnost od istoriskit i op{testvenite uslovi
moè da ima razli~ni oblici.
Brakot moè da se tretira kako dogovor me|u partnerite koi se
soglasuvaat da oformat edna nova zaednica, odnosno toa e op{testveno-
sankcioniran oblik (pravno reguliran) na formirawe semejna zaednica.
Me|u brakot i semejstvata postoja formalin i sodrìnski razliki.
So poimot doma}instvo, pak se ozna~uva grupa lu|e koi ìveat zaedno
(ku}a,stan,vo doma}instvo) koi se povrzani emocionalno,krvno (ili pravno).
Vo Republika Makdonija poslednite nekolku deceniu intenzivno se
odviva procesot na raspa|awe na t.n. golemi doma}instva, koi se sostaveni
od sedum i pove}e ~lenovi kako i pove}e semejstva-od dve i pove}e.
Sovremenoto semejstvo i negovata vospitna uloga?

[to e ona radikalno {to urbanizacijata i industrijalizacijata go
vnesoa vo organizacijata na modernoto op{testvo i vo na~inot na ìvot, a
{to e zna~ajno za promenite na semejnata struktura i funkcija?
Prvo, op{testvata koi se baziraat vrz industriski na~in na
proizvodstvo sozdadeni se vrz druga osnova za razlika od feudalnoto
(patrijarhalnoto) op{testvo. Osnova na op{testveniot sistem ne e pove}e
ku}nata ekonomija, tuku ekonomskiot sistem na globalnoto op{testvo,
podelbata na trudot, razvienosta na predprijatieto kako proizvodna
edinica i sopstvenosta na stopanstvoto da gi vrabotuva ~lenovite na
semejstvoto kako rabotna sila.
Vtoro, industriskoto op{testvo ima potreba od rabotna sila, i toa,
me|u drugoto, doveduva do ukinuvawe na strogata podelba na ulogite vo
odnos na polovata pripadnost i ekonomska zavisnost na ~lenovite na
semejstvoto od tatkoto kako negov edinstven izdrùva~ (hranitel).
Третоидустриск
отоопштествоморалодаг оослободиработ никотзада
бидеподвиженислободендај апродавасопсвенатаработнасилатамук аде
штоет оапотребно.
Odnosno, урбанизациј
а на населението пок онкретно пораст
от на
градскотонаселениедоведувадосушт инскипроменивоначинотнаживеење
восферат анадомовувањеток омуникацијасосродниците.
Za kakvi tipovi na semejstva moè da se zboruva?

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Волитерат урата познат аи се се повеќ е типови на семеј ва, no vо

ст
нашеоизлаг ањенак рат коќесез адржименапат риј
ахалнотоидемок ратск ото
семејство.
Патриј ахалентипсемеј ство Основнит екарак теристик инаовојтип
насемеј ст осесодржанивоследнот о: тоаепроширенаист абилназаедница
кој
аимазацелдај азадржиз аедничк атасопст веностипорадитоараз водотсе
третира к ако непожелен, меѓ усродничките односи се интезивно развиени,
присутенеавт оритарентипнаодноси. Тоаеелемент арнаек ономскаединица,
gлавноврз аназаобработк аназ емј ата, ипочиваврздоминациј анамажотврз
~ената.
Демократскосемеј ство-егалитарентип.
Заег алит арниоттипсемеј ствосест војствениг лавноследниотт ипна
карактеристик и: лабavi односисороднинит е, висикастапк анаразводи(бракот
не е повеќе дог овор меѓ усемеј ството з аз адоволу вање на интересит е на
семејството), чуствот онаљубовеосноваз аз асновањенабрачназ аедница,
штоз аначидек а семеј ството еориент ирано спрема индивидуат а и неј зита
среќа, авторит етоте оддемок ратск ит ипсорамноправнараспределба на
моќтамеѓ уродит елите.
Социј ализациј атанадецат аст ану вапрiоrитет нафунк ција. Семејст отое
подвижно, нееврзанонит узаимот от(з емјата), нитупакзасродниците. Нај чест
обликнадемок ратскосемеј ство прет ставувамладот о, нуклеарно семеј ство,
чии членови се анг а`ирани (вработ ени) во нег о и во к оја е ост варена
еманципациј анаженат аимажот , односитесез аснованиврзрамноправност,
почитидлабокиемоциј алниврск и.
Sepak , kako vo svetot,taka i kaj nas dominantna forma na semen ìvot

i ponatamu se potpolnite semejstva, koi se sostojat od dvajca roditeli i
deca koi ìveat so niv. Ovaa e mnogu pozitivna i optimisti~ka informacija.
No, za àl i vo ovaa pozitivna semejna struktura se po~esto navleguvaat
nekoj elementi na zagrozuvanwe koi ja kr{at semejnata kohezija. Vo prvta
grupa spa|aat materijalnata neobezbedenost na semejstvoto koja ima ne samo
ekonomski posledici, tuku, isto taka, i vlijae na pojavata na stres i
~uvstvoto na sigurnost, kako i pojava na devijantno odnesuvawe na samite
~lenovi. Tuka e i faktot deka vlo{enata ekonomska situacija , koja trae
podolgo vreme, moè da dovede i do potpolna dezorganizacija na samoto
semejstvo. Vo vtorata grupa spa|aat stambenite problemi koi se po~esto se
javuvaat, osobeno kaj nas. Sociolozite tvrdat deka koga sklu~uvaweto na
brakot bi zaviselo od poseduvaweto na sopstven stan za zaedni~ko ìveewe,
samo edna ~etvrtina od postoe~kite brakovi bi postoele.
Tretata grupa na razbiva~i na bra~nata i semejnata sre}a e
ekonomskata migracija na bra~nite drugari, bilo vo zemjata bilo vo
stranstvo (pojava karakteristi~na na zemjite na centralna i isto~na Evropa)
ili dolgotrajnata sekojdnevna otsutnost od roditelite.
Ova od svoja strana zna~ deka semejstvoto se pomalku vlijae vrz
formiraweto na op{tite stavovi kaj decata kon moralnite normi i
vrednosti.
Odnosno semejstvoto kako kletka pritisnato od seto ona {to se
slu~uva so okolu i vo nego se pote{ko i pote{ko se snao|a vo vakvite
situacii, neznaej}i kako da se postavi, kako da reagira.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Idninata na semejstvoto
Semejstvoto vo modernoto op[testvo.
[to e ona {to mu ostanuva semejstvoto denes? Edno e sigurno, deka

nekoi od funkciite {to semejstvoto gi izvr{uva niz istorijata nepovratno
se izgubile (proizvodnata funkvija, na primer);
Vtoro, izvr{ena e zna~ajna redukcija na poto{uva~nata funkcija
(socijalizirani ustanovi), i treto zadovoluvaweto na seksualnite potrebi
ne e pove}e isklu~ivo vrzano za brakot (pa duri i reprodukcija). Najposle
zdravstvenata, za{titnata i socijalnata funkcija se preneseni na
specijalizirani institucii.
I pokraj toa {to na “mikro” nivo semejstvoto ostanalo bez funkcii
sepak, kako {to veli Parsons, negovata uloga e vitalna. Za golem del od
sovremenite istraùvawa ostanuva univerzalnata uloga na semejstvoto koja
ne se promenila niz istorijata, e sozijalizacijata na decata. Semejstvoto im
obezbeduva na svoite ~lenovi psiholo{ka podgotovka i podr{ka potrebna za
da odgovaraat na potrebite na sistemot.
Vo egalitarnite semejstva se vr{i ramnopravna raspredelba me|u
ulogite me|u polovite i generaciite vi soglasnost so li~nite sklonosti i
sposobnosti. Podelbata na ulogite e univerzalna, no, na~inot na koj e
izvr{ena e pod vlijanie na kulturnite faktori.
Osnoven zaklu~ok koj se nametnuva od najgolemiot del na
istraùvawa realizirani vo devedesettite godini vo zemjite koi minuvaa
niz tranziciski period, e sledniot: stepenot na transformiranost na
semejniot avtoritet i semejnite odnosi me|u ~lenovite na semejstvoto e
evidenten, se pointenzivno se raspa|a avtoritetot na glavata na
semejstvoto i se namaluva brojot na ~lenovite vo semejstvoto.
Naselenieto kako subjekt na op{testveniot ìvot

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Zo[to socolozite se interesiraat

za demografskite podatoci?
Denes vo demografskata nauka nekolku temi se postojano prisutni koga

se diskutira za naselenieto.
Imeno, na{ata planeta na po~etokot na 2000 godina ja zaokruì
brojkata od okolu 6 miljardi luge.
Kakov }e bide ìvotot na zemjata? Koa naselenieto }e dostigne 10
miljardi? Kako da se uramnoteì populacioniot bum vo zemjite vo razvoj,
odnosno, kako da se rasporeduva populacijata so svetski razmeri. Koja
stapka na porast e poèlna i kako da se ostvari. Koi se pri~inite za brziot
porast i dali tie se samo vo ekonomijata ili vo onie faktori koi ne se
povrzani direktno so stepenot na ekonomskiot razvoj? Sekoj ~ovek denes go
postavuva toa pra{awe. I ne samo toa. Denes ne sme dovolno svesni {to se
moè da se slu~i. Se u{te sme vo sostojba da pretpostavuvame, a mnogu
malku nau~no da odgovorime na predizvicite na demografskata eksplozija.
Ovie pra{awa se samo del od se ona {to e predmet na interes na
sociolozite za da moàt da dadat kompleksni odgovori pri prou~uvaweto
na mnogu op{testveni pojavi.
Vo ovaa smisla demografijata pretstavuva nauka koja se zanimava so
prou~uvawe na naselenieto, so problemite na dvièwe i promenite na
negovata struktura. Naselenieto kako predmet na demografijata pretstavuva
zbir na lu|e na nekoja teritorija. Demografskiot razvoj e sloèn proces koj
go opfaka prirodnoto i mehani~koto dvièwe na naselenieto kako i
promenite na demografskata struktura. Demografskite istraùvawa se
pojavuvaat vo prvata polovina na dvaesetiot vek.
Sociolozite se interesiraat za demografskite fenomeni koi gi
vklu~uvaat strukturnite aspekti na populacijata kako {to se brojnosta,
porastot, geografskata distribucija i sostavot, polot, profesijata , i
obrazovanieto .Procesite kako {to se natalitetot, mortalitetot,
migraciite i socijalnata mobilnost.
Problemite na naselenieto se predmet na analiza na mnogu poznati
filozofi i misliteli po~nuvajki od anti~ka Grcija , Rim , Kina i sredniot
vek. Aristotel vo svoeto poznato delo Politika, smeta deka dràvata vo
pogled na prostorot i brojot na naselenieto treba da bide tolku golema i
naselena, za da moè da obezbedi sloboden i dostoen ìvot na ~ovekot.
Platon govori za idealen br. na ìteli za gradot-dràva. Interesno e da gi
spomeneme mislewata na ranite hristijanski pisateli za naselenieto.
Hristijanskata doktrina vo osnova e populacionisti~ka zatoa {{o ja
osuduva poliganijata, razvodot, abortusot no vo isto vreme gi glorifikuva
nevinosta i polovoto vozdrùvawe.
Se do 18 vek naselenieto ne bilo prou~uvano sistemski i nau~no. Prv
koj se obidel na naselenieto da mu pristapi sistematski e Tomas Maltus
(th.R.malthust)vo esejot “Essay on the principes of population”(прво
издание1798). Spored Maltus, naselenieto e ograni~eno od sretstvata za
opstanok. Toa konstantno raste ako sretstvata za opstanok se zgolemuvaat se
dodeka porastot na naselenieto ne bide ograni~en so nekoi pre~ki koi

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
moàt da bidat preventivni vklu~uvaj}i go i docnoto sklopuvawe brak,

potoa abortusot, prostitucijata i pozitivni kako {to se epidemijata , gladot
, kolerata , vojnite.Toj smeta deka sretstvata za opstanok se zgolemuvaat so
aritmeti~ka progresija (1,2,3,4,5,...), a populacijata se zgolemuva so
geometriska progresija (1,2,4,8,16,...), bidejki dve individui moàt i
normalno da sozdavaat poveke deca od potrebnite 2,1 za da bidat samite
zameneti.
Koi se pri~nite za pojava na t. n .. moderni teorii so po~etokot na

demografska tranzicija?
Modernite teorii za populacioniot porast glavno se motivirani od

populacioniot bum {to nastanuva od razvojot na industriskata revolucija vo
Evropa. Spored teorijata na demografskata tranzicija, razvojot na
populacijata minuva niz nekolku fazi. a) visoka stapka na natalitet i
mortalitet: b) namaluvawe na mortalitetot: Spored teorijata na
demografskata tranzicija, natalitetot vo tradicionalnite op{testva e
visok o isto vreme koga e visok i moralitetot , {to e sosema normalno , za
da se odrì zaednicata.
Ona {to e karakteristi~no za sostojbite na porastot na populacijata e
faktot {to vo eden del od ekonomski nerazvienite op{testva,
Demografskata tranzicija predizvikuva enormen porast na naselenieto , a
vo razvienite, depopulacija, {to sozdava golemi problem i za podolgo
vreme. Opagaweto na natalitetot i moralitetot e predizvikano od
socijalniot i ekonomskiot razvoj. Pred se doaga do podobruvawena
zdravstvenata za{tita i ìvotniot standard. Vrz namaluvaweto na stapkata
na ragawe vlijanie i faktorite kako {to urbanizacijata,
idividualizacijata, ìvotnite aspiracii na roditelite, gubewe na
tradicijata, promenata na statusot na ènata, podvi`nost na naselenieto.
Vo zemjite vo razvoj, koi denes imaat visoka stapka na natalitetot,
demografskite procesi radikalno se razlikuvaat od razvienite zemji.
Smrtnosta naglo opaga, pred se kako rezultat na zdravstvenata za{tita i
borbata protiv epidemiite, infektivnite zaboluvawa i podobruvaweto na
javnata higiena. Vo isto vremena uslovi na opagawe na smrtnosta , plodnosta
na naseklenieto se zadràla na visoko nivo ili duri vo nekoi regioni
porasnala.
Vo zemjite vo razvoj, porastot na naselenieto ne e usoglasen so
razvojot vo ekonomijata i sredstvata za ìvot, {to doveduva do golemi
problemi, kako {to se nevrabotenosta, neishranetosta, stanbenata
neobezbedenost, siroma{tija i sl. Vo ovie zemji ne postoi kontrola na
ragaweto, odnosno, planirawe na semejstvo.
Tranzicijata vo sferata na natalitetot, odnosno, premin kon poniska
stapka na ragawe, ke se slu~i ne samo so industrijalizacija i urbanizacija,
tuku i so svesna populaciona politika, odnosno, planirawe na semejstvo,
vo zavisnost od socio-ekonomskata razvienost.
Brojot na naselenieto. Goleminata na populacijata i stapkata na
porast se rezultat na komponentite ne demografskite procesi koi se
povrzani so mno{tvo razli~ni biolo{ki, socijalni, kulturi i drugi

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
faktori. O~igledno e deka svetskata populacija pred 18-vek se zgolemuvala

postepeno. Po industriskata revolucija stapkata na porast po~nala da se
zgolemuva, osobeno vo onie zemji bile direktno pod vlijanie na
indistrualizacijata, a glavno poradi promenite vo natalitetot,
mortalitetot, emigracijata i imigracijata.
Namaluvaweto na moralitetot vo industriskite zemji za vreme na
industriskata revolucija se povrzuva so zgolemenata produktivnost , dodeka
drasti~noto opagawe na stapkata na smrtonosta vo zemjite vo razvoj
po~nuvajki od 1940 god., se dolì, pred se, na primenata na zdravstvenata
za{tita ~ii iskustva se prenesuvaat vo nerazvienite zemji.
Zo{to e va`na populacionata politika?

Golemiot natalitet e glavna pri~ina za brziot porast na
naselenieto. Ovoj fakt gi navede nekoi zemji da prevzemaat razni
aktivnosti za planirawe na semejstvoto. Denes vo mnogu zemji se
sproveduvaat najrazli~ni programi koi imaat za cel da ja namalat stapkata
na natalitetot.
Kina, najnaselenata dràva vo svetot, nastojuva da go namali
populacioniot porast preku oficijalna vladina akcija. Niedna zemja ne se
podloìla na takva cvrsta i nedvosmislena kontrola na populacioniot
porast. Su{tinata na kineskata kampawa za kontrola na ragaweto e
otfrlawe na tradacionalnite vrednosti, {to favoriziraat rani brakovi,
golemi semejstva, ma{ki deca i semejna odvoenost. Novite vrednosti se
promovirani preku javni kampawi, lokalni seminar ii sovetuvawa , kade se
propagiraat moderni metodi za kontracepcija, abortus, steralizacija.
Idejata deka populacionata politika treba da se promovira pred
planiraweto na semejstvoto ne e nova. Odloùvaweto na brakot, taksite,
legalizacijata na abortusot, sterilizacijata na maìte se samo del od
merkite na populacionata politika.
Koi se karakteristikite na populacionata politika vo Republika
Makedonija.
Koga ke se pogledne demografskata karta na Makedonija ke
zabeleìme nekolku specifi~nosti, {to nu`no mora da se imaat predvid
pri sekoe koncepirawe na pretpostavkite na populacionata politika.
Faktot {to postoi deferenciranata stapka na natalitetot vo
zavisnost od etni~kata pripadnost, pretstavuva i deferenciran stav kon
natalitetot kaj onie grupi kade e previsok, da se pronajdat na~ini toj da se
dovede vo normalni ramki, kaj onie kaj koi e nizok da se stimulira do
granici kade se obezbeduva reprodukcija na naselenieto. Toa zna~i deka
merkite na populacionata politika treba da se regionalno
izdefirencirani i kompleksni. Visokiot natalitet prisuten samo kaj nekoi
etni~ki grupi negativno se odrazuva na politi~ki , ekonomski i socijalen
plan. Naukata mora da bara re{enija za da se nadmine sostojbata na visok i
nevoedna~en natalitet vo ramkite na edna dràva.
Demografska karta na naselenieto vo Rusija

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Prema popisot na naselenieto od 2002 godina, vo Rusija najbrojna

populacija se Rusite, (79,8%), potoa Tatarite (3,8%), Ukraincite so (2,0%),
Ba{kiri(1,2%), ûva{i so (1,1%) i ê~enci so (0,9%) . Vo Rusija ìveat i
drugi 17 etni~ki grupi koi gi ima okolu 400 iljadi. Ruskiot jazik e
dominanten i so nego se sluì 98% od naselenieto.
Gradskoto naselenie go so~inuva 72,4% od populacojata, dodeka
selsko e 27,6%. Starosnata struktura e sledna;0-19 25,2%, od 20-59 56, 3%,
so 60 i poveke godini otpa|a na 18,5% od vkupnoto naselenie.
Podatocite za verskata pripadnost ne se relevantni bidej}i do sega
verata ne se ispituvala pri popisot na naselenieto. Samo pomal del od
naselenieto e aktivno religiozen, a dominiraat tradicionalnite verski
zaednici ; Ruskata pravoslavna crkva, na koja i pripa|a slavjanskoto
naselenie, islamskata zeadnica na koja i pripa|aat nekoi narodi koi se od
tursko poteklo(Tatari, Ba{kiri i dr.) i pogolemiot del na naselenie na
severniot Kavkaz (ê~eni, Ingu{i i dr.).
Socijalna stratifikacija-teoretski gledi{ta

Socijalnata stratifikacija predstavuva eden aspekt na socijalnata
struktura, koja gi rangira poedincite i grupite vo odnos na prihodot i
statusot. Statusot ili pozicijata {to poedinecot ja ima vo op{testvoto
vlijae na mnogu na~ini. Polo`bata vo stratifikacioniot sistem e tesno
povrzana so o~ekuvawata vo ìvotot na sekoj ~ovek, negoviot mentalen i
fizi~ki razvoj, mo`nosta za obrazovanie, brakot i semejstvoto.
Poimot stratifikacija doa|a od latinskiot zbor strata {to zna~i sloj
(od kamen). vo socijalnite nauki, poimot stratifikacija (sloevitost) se
upotrebuva za ozna~uvawe na razli~nite op{testvani sloevi.
Koga }e se kaè op{testven sloj pred se se misli na zbir na lu|e koi
imaat poveke zaedni~ki karakteristiki. kako {to se opredeleni funkcii,
zanimawa strast, imotna sostojba, krvno-rodninski odnosi, stepen na
obrazovanie i sl.
Kakvi sociolo{ki koncepti postojat vo vrska so

socijalnata stratifikacija?
Vo analizata na op{testvenite sloevi vo socioli{kata teorija se
poznati dva pristapa, objektiven i subjektiven
Objektivniot pristap op{testveniot sloj go analizira so indikatori
kako {to se dohot, stepen na obrazovanie, zanimawe i polo`ba vo
op{testvoto. Toa se faktori koi objektivno ja lokaliziraat polo`bata na
poedinecot vo op{testveniot sistem, osvem toa {to poedincite imaat
sli~na polo`ba, tie ispolnuvaat i sli~en na~in na ìvot. Poseduvaat
sli~ni zaedni~ki psiholo{ki i kulturni karakteristiki.
Subjektivnoto sfa}awe na op{testveniot sloj se bazira vrz procenka
na poedinecot za sopstvenata pripadnost na op{testveni grupi.
Op{testvenata polo`ba e procenka, subjektivna ili objektivna na va`nosta
na op{testvenata uloga, {to ja ima poedinecot vo op{testvoto, odnosno,

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
ugledot {to go uìva vo o~ite na drugite lu|e. Sekoj ~len vo op{testvoto

ima svoja op{testvena uloga koja e opredelena od polo`bata na trudot i
drugite faktori kako {to se polot, ekonomskata mo} i sli~no.
[to se o~ekuva od sekoj ~ovek?

Se o~ekuva, da igra uloga koja dolikuva na negoviot status. ôvekot
ulogata ja u~i preku socijalizacija, vo ramkite na semejstvoto, u~ili{teto
ili grupata na prijatelite so koi neformalno komunicira.
Od kade proizleguva ugledot na poedinecot?

Ugledot na poedinecot glavno proizlegfuva od zanimaweto {to go
vr{i i od odnosot kon vaè~kite op{testveni vrednosti, dali toa e
tradicionalno ili inovativno orientirano.
Vo oprdeluvaweto na op{testveniot ugled glavno se koristat dva
faktora za koi se smeta deka go formiraat formalnoto obrazovanie i
visinata na matrijalnata dobivka.
Poimot mo}- ozna~uva sekoj stepen na verojatnost da se nametne
sopstvenata volja, vo eden op{testven odnos i pokraj toa {to postoi otpor
od strana na onoj kon koj e upatena.
Vlasta predstavuva organiziran odnos na vladeewe i pot~inetost i se
ispolnuva samo vo ramkite na op{estvenata organizacija. Vo op{testvenite
odnosi poedinecot se ceni ne samo spored negoviot odnos kon toa pto e
propi{ano za konkretnata polo`ba {to ja ima, tuku i vrz osnova na li~nite
osobini. Vlasta ima institucionalna osnova, taa e odnos me|u op{testvenite
polo`bi a ne me|u li~nostite.
Kontrola vrz poedinecot moè da se postigne na pove}e na~ini i so
pomo{ na pove}e sredstva. Taa moè da se postigne so fizi~ki sredstva,
preku nasilen pat, so ekonomski sredstva, so nagraduvawe, so simboli~ki
sredstva na prisila i normativni sredstva. Vo slu~aj na fizi~ka prisila
vladea~kite grupi koristat gruba fizi~ka sila, ,vo ostanatite dve nagradi
koj donesuvaat korist. Vo taa smisla, mo}ta moè da bide prisilna,
ekonomska, simbolo~ka i mo} na ubeduvawe
Ekonomskata mo} se bazira vrz sopstvenata ili kontrolata na
sozdavaweto bogatstvo ili sredstva za proizvodstvo koi sluàt kako
instrumenti na odnosot na mo}ta. Vo op{testvoto so pazarno stopanstvo bez
razlika dali stanuva zbor za biv{ite socijalisti~ki op{testva koi denes
se nao|aat vo faza na tranzicija, ili pak za razvienite op{testva so
pazarna ekonomija glavno preovladuva ekonomskata mo} koja gi oblikuva
poloti~kite institucii. Manipulativnata mo} se sostoi vo kontrola na uvoz
na drugite li|e .
Neednakvostite vo raspredelbata na mo}ta, dohodot i ugledot vo
op{testvoto se tesno povrzani. Toa e vidlivo kaj odredeni klasi vo vreme
na radikalni promeni na op{testveniot sistem, kako {to e periodot na
tranzicija vo postkomunisti~kite zemji.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Su{tina na funkcionalisti~ka teorija za

stratifikacija?
Vo sovramenata sociologija, spored Darendorf se prepoznatlivi dve
teorii. Ednata e teorija na op{testvenata integracija, koja socijalnata
stratifikacija ja objasnuva kako funkcionalno integriran sistem ~ii
sostavni delovo se redot, stabilnosta i sorabotkata.
Vtorata teorija na op{testvenata prinuda spored koja sopcijalnata
stratifikacija se odreduva so pomo{ na prinuda i sila.
Teorijata na Parsons za op{testvenata stratifikacija?

Ovaa teorija po~iva vrz nekolku predpostavki:
Prvo, sekoe op{testvo predstavuva relativno trajna struktura od
elementi.
Vtoro, sekoe op{testvo e dobro integrirana struktura od elementi.
Treto, sekoj element vo op{testvoto ima funkcija odnosno
pridonesuva za odrùvawe na op{testvoto kako sistem.
êtvrto, sekoja op{testvena struktura koja funkcionira e doslovna
na vrednosen konsenzus me|u ~lenovite koi go formiraat sistemot. Vo
funkcionalno strukturniot pristap, vo razli~ni oblici se javuvaat ~etiri
elementi: stabilnost, integracija funkcionalna integracija i konsenzus.
Za razlika od teorijata na integracija za teorijata na op{testvenata
prinuda karakteristi~ni se slednive predpostavki:
Prvo, sekoe op{testvo vo sekoj del e podlo`no na promeni koi se
seopfatni.
Vtoro, sekoe op{testvo vo sekoj negov del pokaùva nesoglasnost i
sudir.
Treto sekoj element od op{testvoto pridonesuva za dezintegracija i
promeni.
êtvrto, sekoe op{testvo e zavisno vrz prinuda {to nekoi ~lenovi ja
pravat nad drugite ~lenovi.
[to predstavuva stratifikacija (raslojuvawe) spored teorijata na

op{testvenata intagracija?
Za Parson stratifikacija predstavuva rangirawe na edinicite vo
nekoj op{testven sistem vo soglasnost so zaedni~kiot sistem na vradnosti.
Stratifikacija e neizbe`na vo sekoe op{testvo. Vo modernoto op{testvo se
razviva nov model na stratifikacija. Socijalna stratifikacija e nu`na
bidejki e izvedena od zaedni~kite vradnosti, koi se nuèn del od sekoj
sistem, a e funkcionalna bidejki sluì za integracija na razli~ni grupi vo
op{testvoto.
Mo}ta e op{testveno sredstvo so ~ija pomo{ se ostrvaruvaat golem
broj celi vo organizacijata, smeta Parson. Mo}ta e legitimna ako e
prifatena od ~lenovite na zaednicata.
Op{testvoto kako funkcionalen mehanizam mora na nekoj na~in da gi
raspredeli svoite ~lenovi na op{testvenata polo`ba i da gi potiknuva da
gi izvr{uvaat svoite dol`nosti.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Toa na nekoj na~in mora da ja potiknuva motivacijata na dve nivoa: na

poedincite da im ja vsadi èlbata za popolnuvawe na odredeni polo`bi, za
koi najmnogu odgovaraat, vo soglasnost so toa op{testvoto mora da poseduva
adekvaten sistem za nagraduvawe odnosno soodvetna diferencirana
raspredelba na materijalni dobra.
Sekoe op{testvo bez razlika na negovata dol`nost mora da pravi
razlika me|u lu|eto imajki go predvid statusot i ugledot i poradi toa mora
da sodrì i odredena institucijalna neednakvost. Najvisok rang i najvisoka
polo`ba imaat onie poedinci koi se od najgolema va`nost za op{testvoto i
koi vr{at dejnost koja prdpostavuva najgolemo osposobuvawe, odnosno
{koluvawe. Sociolozite vo op{testvenata stratifikacija go gledaat
re{enieto na problemot so koj se soo~eni site op{testveni sistemi, kako
re{enie na problemot za motivacija na poedinecot za rabota. Za
op{testvoto e oportuno da se sluì so neednakov ekonomski nadomest, kako
glavno sredstvo za kontrola na zavzemawe na polo`bi i dejnosti povrzani
so toa. Tie smetaat deka op{testvenite klasi im sluàt na op{testvoto so
vospostavuvawe na najvisok rang na onie pozicii koi imaat najgolemo
zna~ewe za op{tstvoto i najgolema stru~na podgotovka.
Kako ja tretira Veber socijalnata stratifikacija?

Maks Veber vo svoeto delo Stopanstvo i op{testvo, vo delot Podelba
na mo}ta, sesema dovolno ja objasnuva strukturata na op{testvoto. Za nekoi
dobri proicuva~i na negovato delo, negovoto sva}awe e najdobra i
najadekvatna ramka za sociolo{koto prou~uvawe na op{testvenata
struktura. Veber klasata ja opredeluva kako grupa na poedinci koi
delat sli~na pozicija vo pazarnata ekonomija. Potekloto na klasnite
razliki treba da se bara vo raspredelbata na materijalnoto
bogatstvo,privilegiite za steknuvawe na dohod. Poseduvaweto ili
neposeduvaweto se osnovni faktori vo klasnata podelba. smeta Veber. Vo
sekoe op{testvo postojat dve osnovni klasi, vladea~ka koja poseduva
materijalno bogatstvo, ipot~ineta klasa koja nema ni{to od toa.
Klasnata polo`ba koja proizlaguva od mo}ta na sopstvenosta doa|a do
izraz toga{ koga site drugi faktori koi vlijaat na nea se isklu~eni.
Pokraj polo`bata na pazarot postojat i dve drugi dimenzii na
op{testvena sloevitost i toa op{testveniot ugled i op{testvenata mo}.
So poimot stale{ka polo`ba Veber ja ozna~uva sekoja tipi~na
komponenta na ìvotnata sudbina na lugeto koja e uslovena sospecifi~na
op{testvena oceana na ugledot koj se povrzuva za kakvo bilo zaedni`ko
svojstvo na pogolem broj na lu|e.
Ednakvost i neednakvost vo op{testvoto kako

sociolo{ki problem?
Vo strukturata na modernoto op{testvo se slu~uvaat dlaboki promeni,
osobeno vo sostavot na klasite. Primenata na novite tehnologii i formi na

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
proizvodstvo ne sozdava pretpostavki na homogenizacija na klasniot sostav,

tuku u{te pogolema diferencijacija
Taka, israùvawata denes pokaùvaat deka edna peetina od svetskoto
naselenie ìvee vo siroma{tija. Siroma{tijata e prisutna vo lokalnata
sredina, vo poedini regioni kako i vo celi kontinenti.pokraj golemiot
ekonomski i tehnolo{ki napredok siroma{tijata se {iri nasekade niz
svetot.
Denes vo svetot postojat 30 zemji (najpoveke vo Afrika) na koi stalno
im se zakanuva glad , i nedostatok na hrana, kako posledica na kontinuirana
su{a, verski, etni~ki, politi`ki i socijalni sudiri. Vo podatocite na
Svetskata banka vo izve{tajot za 2000-2001. godina se istaknuva deka vo
pove}eto zemji koi pominuvaat nz tranzicija , kako i vo Azija i Kina,
siroma{tijata se zgolemila za 10 pati. Ona {to e za istakuvawe e i
podatokot, deka posebno vo zemjite na tranzicija siroma{tijata se
regrutira i me|u vrabotenite, {to zboruva samo po sebe za niskiot ìvoten
standar na sovremenite op{testva.
Ako se napravi sporedba me|u bogatite i siroma{nite toga{
zasluùva nau~no vnimanie (za sociolozite, psiholozite i ekonomistite)
podatokot deka tri najbogati lu|e vo svetot poseduvaat bogatstvo koe e
pogolemo od bruto nacionalniot dohod na 48 najsiroma{ni zemji. Ili
podatokot deka, 300 najbogati luge vo svetot poseduvaat pove}e od vkupniot
prihod na dve milijardi najsiroma{ni lu|e.
Stratifikacijata i klasnata struktura

Pra{aweto zo{to lu|eto me|u sebe ne se ednakvi e edno od naj~esto
postavuvanite pra{awa vo socijologijata.U{te od po~etokot na
formiraweto na op{testvoto lu|eto po~nale da se razdvojuvaa, da se
diferenciraat me|u sebe na bogati i siroma{ni na mo}ni i pot~ineti, na
gospodari i slu|i.
Ako lu|eto se ra|aat ednakvi ako prirodata |i sozdava ednakvi, od
kade to|a{ doa|aat na edna poseta na op{testvoto? Dali toa zna~i deka
neednakvostite se proizvod na zaedni~kjiot ìvotot, na op{testvenite
uslovi i tie moàt da se nadminat i otstranat?
ôvekovata istorija moè da se razbere kako proces na postojana
promena na socijalnite razliki,postojana borba da se dojde do prifatlivi
sostojbi za site ~lenovi koi glavno bile potiknuvani od postoeweto na
neednakvostite vo raspredelbata na materijalnoto bogatstvo i politi~kata
mo}.
Dali e mo`no op{tvo na ednakvi {ansi za sekogo?
Koga govorime za socijalnata stratifikacija , klasnata struktura i
neednakvostite,za op{testvoto vo trzanzicija se pojavuvaat mnogu
za~uduva~ki pra{awa me|u niv se po~esto se spomnuva i ona: dali i kako }e
zaìveat vrednostite na gra|anskoto op{testvo i kolku vreme }e bide
potrebno da se nadmine podelnosta na lu|eto vrz stariot sistem i da se
sozdade novo vrz predpostavkite na privatnata sopstvenost?

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Potoeweto na op{testvenata neednakvost zna~i postoewe na takvi

op{testveni odnosi vo koi edni,vo op{testvoto na ditrekten ili
indirekten na~in se favorizirani i privile|irani a drugi vo isto vreme na
direkten ili indirekten na~in se deprivli|irani , potisnuvani i
ograni~eni vo realnite mo`nosti i svojata sopstvena op{testvena i
kulturna afirmacija.Za modernoto op{tetvo nekoi socijolozi govorat kako
za op{testvo na neednakvosti, no ne i za stratificirano
op{testvo.Op{testvenata neednakvost podrazbira koga edni se nao|aat vo
popovolna polozba vo pogled na zdobivawe na materijalno bogatstvo i
akumulacija na mo} i ogled,za razlika od drugi koi ne se vo mo`nost da |i
zadovolat ni elementarnite uslovi za ìvot i ne poseduvaat mo} ili ugled.
Op{testvenata neednakvost e prepoznatliva vo pove}e sferi od
op{testveniot ìvot: svera na materijalno proizvodstvo; neednakvost vo
sverata na trudot-na onie koi rabotaat i onie koi ne rabotaat; neednakvost
vo politi~kata svera, vo odnosite na mo}ta, vlasta i vlijanieto na onie koi
vsu{nost vladeat i upravuvaat i t.n.
Koja e osnovnata pri~ina za {ireweto na siroma{tijata?

Edna od posledicite za {irewe na siroma{tijata e globalnata
ekonomija koja vr{i koncentracija na srdestvata i ekonomskata mo} vo
golemite kompanii vo razvienite zemji, a indirektno gi razoruva starenite
ekonomiski strukturi. Seto ova doveduva do vlo{uvawe na op{tata
ekonomska sostojba vo svetot i {irewe na strv i nesigurnost.
Me|unarodnata organizacija na na trudot istaknuva deka vo tekot na 2001-
2002 godina bez rabota ostanale pove}e od 20 milioni luge kako posledica
na slabeewe na ekonomijata.
Demogrfskiot porast na naselenieto e isto taka edna golema pri~ina
za {irewe na siroma{tijata. Imeno, globalnata ekonomija sozdavala
rabotni mesta za okolu 40 milioni luge godi{no , dodeka prilivot na
rabotn sila vo istiot period bil okolu 48 milioni godi{no.
Edna od piri~inite za zgolemuvawe na siroma{tvoto leì vo
zatvorenosta na golemiot i bogat pazar na razvienite zemji za proizvodite
od nerazvienite i zemjite vo razvoj. Svetskite eksprti istaknuvaat deka so
otvaraweto na pazarite na razvienite dràvi , dokolku bi se uvozuvale
proizvodite od 50 najsiroma{ni dràvi, bi se zgolemil nivniot bruto
nacionalen proizvod za 12 procenti i bi im se podignal ìvotniot
standard.
Od druga strana razvienite zemji, baraat od nerazvienite zemji
postojano da go otvorat pazarot za nivnite evtini i subvencionirani
proizvodi.
Vrz osnova na iznesenite podatoci kako i red drugi parametri ,
rastot na siroma{tijata vo svetot e eden od najgolemite predizvici pred
koi e postaveno ~ove{tvoto, i e problematika koj a bara soodvetno re{enie.
Op{testvena podvi`nost vo modernite op{testva

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Vo dosega{nata analiza na socijaklnata stratifikacija glavno se

zadràvme na nekoi pova`ni teoretski gledi{a, kako {to se
funkcionalizmot, gledi{teto na Veber, kako i na del od sfa}awata na
drugite teoreti~ari. Na{ata cel vo ponatamo{niot del od analizata e
naso~ena kon odgovorite na pra{aweto, dali se klasitee zna~ajni za
modernoto op{estvo.
Za razlika od sociolo{kite istraùvawa koi se odnesuvaat na
socijalnata struktura na razvienite postindustriski op{testva, vo zemjite
vo tranzicija ili postsocijalisti~kite op{testva se soo~uvame so edna
sostojba na radikalni promeni, pred se, vo sopstveni~kata struktura,
osobeno na srednite sloevi koi predstavuvaa mnozinstvo vo op{testvoto.
Vtoriot element koj e zna~aen za sogleduvawe na karakterot na
modernoto op{testvo e mobilnosta me|u klasite. Najgolem broj od lu|eto ja
menuvaat polo`bata vo stratifikacioniot sistem.
Modernoto op{testvo e otvoreno i preminot od edna vo druga polo`ba
e normalna pojava. Ubedenosta deka preminot od edna poniska vo druga
povisoka pozicija ima golemo zna~ewe za poedincite koi prifa}aat
odredeni pravila spored koi go usoglasuvaat sopstvenoto odnesuvawe.
Vo klasifikacijata na op{estvenite klasi se primenuvaat slednite
kriteriumi i za razlikuvawe na ~lenovite: prihodi, bogatstvo, zanimawe,
obrazovanie, semejno poteklo, na~in na potro{uva~ka, ìvoten stil i
samoidentifikacija. Osnova na registarot e zanimaweto.
Lu|eto koi gi zazemaat visokite mesta vo klasniot sistem vo svoi race
gi dràtpoziciite kako {to se obrazovanieto i javnite mediumi. Verojatno e
deka poradi toa op{testvoto kako celina gi prifa}a nivnite poimi za
ugledot na zanimaweto. Za modernoto industrisko op{testvo ne e svojstvena
samoreprodukcijata na upravuva~kiot sloj, tuku nejzinata podredenost na
funkcioniraweto na op{testveniot sistem koj e taka ureden {to pove}e se
stremi kon izbor na efikasni poedinci na upravuva~kite polo`bi, otkolku
nasleduvawe na takvite polo`bi.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Religija
[to e religijata?
Religijata pretstavuva oblik na ~ovekovata kulturna aktivnost, so ~ija
pomo[ ja opredeluva svojata polo`ba vo svetot so pomo[ na natprirodnoto bitie.
Vsusnost, religijata pretstavuva veruvanje vo Bog, vo nadrealno bitie.
Religijata moème da ja razbereme, pred se, ako ja dovedeme vo odnos so

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
ostanatite oblici na ~ovekovata kulturna dejnost i ako gi pretpostavime

osnovnite komponenti {to ja formiraat nejzinata kultura.
[to e ona {to e karakteristi~no za religijata,

i su{tinski ja odvojuva od ostanatite
op{testveni fenomeni?
Religijata e sloèn fenomen i e predmet na prou~uvawe na pove}e
disciplini, me|u koi, sekako i sociologijata.
Ona {to e karakteristi~no vo nejzinoto prou~uvawe e soznanieto
deka religioznoto e ne{to {to ne moè da se sporedi so nieden drug oblik
na doìvuvawe na svetot. Religijata vo sebe vklu~uva odgovori na pove}e
filozofski pra{awa, potoa, taa go naso~uva ~ovekovoto dejstvuvawe i go
vrednuva vo smisla na negovata moralnost i ispravnost.
Osnovna komponenta vo formiraweto na religioznoto kako poseben
op{testven fenomen e idejata za natprirodnoto bitie. Potoa, posebnite
religiozni ~uvstva sprema toa bitie. ôvekot toa go zamisluva kako
nadmo}no, seznajno, neograni~eno.
Religijata ne moè da se definira samo so pomo{ na Bog, za{to ima
religii bez Bog. Vo po~etokot religijata opfa}ala se, no denes nejziniot
obem i zna~ewe sse poveke se stesnuva. Bog koj vo po~etokot bil prisuten vo
site òve~ki odnosi, sega postepeno se povlekuva od niv, i go ostava svetot
so negovite raspravi.
Koi se osnovnite komponenti {to ja formiraat i bez koi

religijata ne bi bila toa {to e?
Stanuva zbor za dva elementi; svetoto i profanoto.
Sveto za Emil Dirkem pretstavuva ne{to {to e natprirodno, koe ne
moè da se nabquduva i ne povrze so obi~noto sekojdnevie. Toa pretstavuva
nevoobi~aena inspiracija za ~ovekot, predizvikuva stravopo~it, misteri-
oznost i potencijalno opasna sila, no isto taka moè da mu sluì na
~ovekot, da gi zadovoluva negovite potrebi. Vo razli~ni religii toa se
definira na razli~en na~in.
Nasproti svetoto, e profanoto, sekojdnevnoto i rutinskoto. Toa e
povr{no, moè empiriski da se istraùva, za razlika od svetoto koe e
tradicionalno, i sekojdnevnoto. Svetoto sugerira red vo kosmosot, za
razlika od profanoto koe e haoti~no.
Kakvo e socialnoto poteklo na religijata i nejzinite

posledici vrz ìvotot na lugeto i organizacijata na
opstestvoto?
Vo site op{testva, bez razlika na stepenot na razvienost vo sekoj
pogled (ekonomski, socijalen, politi~ki) potrebata od hrana, ra|aweto deca,

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
i voop{to sozdavaweto na ìvot zadovoluvaweto na osnovnite potrebi,

sekoga{ vo minatoto bile, a sigurno e deka ke bidat i vo idnina, najva`ni za
odrùvawe na ìvotot. Religijata go pravi polesno razbiraweto na svetot,
~esto prepi{uvaj}i im ~ove~ki karakteristiki na natprirodnite su{testva.
Lu|eto koi veruvaat vo determiniranost na svetot vo religiska smisla, se
ubedeni deka polesno gi nadminuvaat te{kotiite vo ìvotot. Doìvuvanjeto
na svetoto kako mo} e nakloneta na ~ovekot podgotveno da mu pomogne, no pod
uslov toj da mu sluì, da mu se moli i da go pot~inuva.
Zo{to veruvawe vo natprirodnoto?

Veruvanjeto vo natprirodnoto sluì za nadminuvawe na
opasnostite i nepredvidlivoto. ôvekot vo sekojdnevniot ìvot se soo~uva
so strav za svojata egzistencija. ûvstvoto na voznemirenost i strav doa|a od
nemo}ta da se objasmnat i razberat pricinite i da se predvidat
posledicite. Osobeno toa e prisutno vo uslovi na radikalni op{testveni
promeni, osobeno po raspa|aweto na eden sistem i negova zamena so drug nov
op{testven sistem, koj korenito gi menuva pravilata na odnesuvawe i
vrednostite na ìvotot. Vo tie uslovi lu|eto se ~uvstvuvaat bezpomo{ni,
osameni, veznemireni.
Religijata se pojavila i kako odgovor na mnogu zna~ajni pra{awa
od ìvotot, kako {to e veruvaweto vo ìvotot po smrtta, {to pomaga lu|eto
polesno da se soo~at so smrtta.
Koi se osnovnite funkcii na religijata?

Zacvrstuvawe na moralnite normi i standardi na odnesuvanje.
Religijata ja zacvrstvuva socijalnata sigurnost.
Taa go brani op{testvenoto nasledstvo i legitimnosta na socijalnite,
i ekonomskite institucii. Religijata po pravilo gi sobira site ~lenovi na
socijalnata grupa i ima za cel integracija, zbliùvanje na individuate i
jaknewe na nivnata svest za pripadnosta kon zaednicata.
Funkciite na religijata objektivno moème da gi razbereme samo
ako gi postavime vo ramkite na edna konkretna kulturna sredina, i ako ja
nabwuduvame kako duhovna sila koja go odrùva optestvoto, no i kako sila
koja samo nastanuva od potrebite na ìvotot.
Za Milanovski (Milanovski, 1969, vo Y.Parsons,II, 1036) sodrìnata
na site religii e dlaboko vkoreneta vo ~eve~kio ìvot. So drugi zborovi,
taa ispolniva odredena kulturna uloga vo sekoe op{testvo.
Religijata mu dava smisla i nasoka na ìvotot i vrednostite na
li~nosta.
Taa ja vrzuva li~nosta so ostanatite ~lenovi na nejzinoto semejstvo.
Religiskite sistemi na idei i veruvawa pred se se sistemi na orientacija i
ja izrazuvaat neophodnata ~ovekova potreba za definirawe na predizvicite
na pirodniot i op{testveniot univerzum.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Religijata go olesnuva emocionalnoto i duhovnoto prilagoduvawe na

li~nite i zaedni~kite promeni, i pri toa im dava konkretna smisla i
zna~ewe.
Koja e su{tinata na kulturni obredi i iskustva?

Religijata ja so~inuvaat pove}e elementi, me|u koi veruvaweto vo
svetoto, simbolite i ritualite se najzna~ajni i bez niv ne e mo`no da se
opredeli nejzinata su{tina. Religioznoto veruvawe se odnesuva na pra{awa
koi {to se povrzani so prirodata na univerzumot i ìvotot posle smrtta.
Mnogu od religioznite veruvawa ne moàt da se proverat po empiriski pat,
odnosno da se primeni nau~en metod i se proveri nivnata vistinost.
Veruvaweto vo egzistencijata na Bog se obezbeduva nasokata na
religioznite postapki, no, toa ne e nu`no za nekoi religii. Vo mnogu religii
sodrìnata na veruvaweto vo natprirodni su{testva ima ~ove~ki belezi;
Veruvaweto ima najgolema uloga vo sozdavaweto na svetot i vo
razre{uvaweto na problemite so pomo{ na religijata.
[to pretstavuvaat ritualite?

Ritualot e zbir od obredi koi imaat svoe zna~ewe samo vo vrska so nekoj
oblik na veruvawe. Za toj, voop{to da bide moèn, mora da postoi veruvawe
vo apsolutna i misti~na mo}, na koja moè da se deluva po pat na obred;
molitva, askeza, `rtva i sli~no.
Ritualot gi vozdignuva mitovite na religijata, go zajaknuva
zaedni{tvoto i go zacvrstvuva veruvaweto niz kolektiven ~in na grupata.
Isto taka, mu pomaga na lu|eto da ja nadminat napnatosta i nesigurnosta i se
koristat vo odbeleùvaweto na promenite vo ìvotnite ciklusi. Vo nekoi
religii ritualot ima forma na molitva, kako direktno obra}awe na Boga,
da se smiluva, ili pak vo forma na blagodarnost za dobroro {to go
doìveal ~ovekot. Vo nekoi ritualot e vklu~en samo eden vernik, drugi pak
se odvivaat vo prisustvo na stotici vernici. Ritualnata praktika e
razli~na vo strukturata i potrebite na vernicite.
Sozdavawe na religiozni organizacii-crkva kako

proces na socijalni institucii
Crkvata e religiozna organizacija so relativno golem broj na vernici
koi regularno posetuvaat bogoslu`ba organizirana niz formalin rituali.
Religioznite odredi po pravilo gi sobiraat site ~lenovi na nekoja
socijalna grupa,so cel; sobiranje, integracija, zbliùvawe na individuate
jaknewe na nivnata svest za pripadnosta kon zaednicata. Crkvata,
svetovniot sistem go prikaùva kako podgotovka za natprirodna cel vo
ìvotot kade svetovnoto ima glavna uloga.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Ulogata na sektite voop{to, -denes?

Sektite se relativno mali grupi, koi se stremat kon li~no, vnatre{no
usovr{uvawe i neposredno li~no drugarstvo megu ~lenovite od grupata.
Poradi toa, od samiot po~etok, prinudeni da se organiziraat vo mali grupi
i da se otkaàt od idejata za svetska zaednica. Sektata sopstvenite
~lenovi direktno gi upatuva kon natprirodnite celi. Vo niv silno i
napolno e razvien individualisti~ki i neposredno religiski karakter za
asketizmot kako sredstvo za soedinuvanje so Boga.
[to pretstavuva kultot?

Bez somnenie vo site periodi od ~ovekovata istorija, i vo site fazi
na razvojot, ~ovekot se stremel da se pribliì do sopstveniot tvorec, pred
se, poradi korista i za{titata od zloto.
Religioznite grupi koi naglasuvaat odredeni veruvawa i koi se vodeni od
harizmati~ni poedinci, odnosno od onie koi imaat nevoobi~aeno li~ni kvaliteti
se nare~eni kultovi . êsto kultovite se pvrzuvaat za nekoj harizmatski
voda~ i opstojuvaat dodeka toj gi vodi.
Spored toa, terminot kult obi~no sugerira malubrojnost na ~lenovi,
potraga po misti~no iskustvo, nedostatok na organizirana struktura,
prisustvo na harizmatski voda~.
Niedna religija nemoè da opstane bez kultna organizacija, taa go
prodolùva ìvotot i vitalnosta na religioznata tradicija.
Monoteisti~ki religii - glavni tipovi

R.H. Belah vo negovata kniga Razvojot na religijata, razlikuva pet
tipovi na religija vo zavisnost od stepenot na nezavisnost ili sloboda na
verskiot sistem (u~ewe, obred, organizacija). Tie pet tipovi se slednite:
primitivna arhai~na, istoriska, rano-moderna i moderna religija.
Primitivnata religija e prosta, verskoto iskustvo e oboeno so
ìvotnite potrebi i èlbi na lugeto, nema hierarhiska struktura, nema
institucii, sekoja pojava e vo srodstvo so ~ovekot, zatoa {to e sveta.
Arhai~nata religija e oboùvawe na brojni boèstva na koi im se
prinesuvaat `rtvi. Istoriskite religii se javuvaat vo op{testvata koi go
poznavaat pismoto.
Svetot se deli na dva dela: na iskustven i neiskustven, a spasot se
sodrì vo napu{tawe na iskustveniot svet.
Crkvata go sobira svetoto iskustvo, dràvata svetovnoto.
Rano-modernata religija prakti~no zapo~nuva so pojavata na
protestanskata reformacija. Svetoto se prifaka, ne kako {to e, tuku kako
mesto za spas na du{ata. Za modernata religija karakteristi~no e toa {to
nastapuva raspad na dualizmot koj e svojstven za tradicionalnite religii.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Idejata deka na sekoj stepen na razvoj na op{testvoto odgovara i

soodveten oblik na religija, i deka ~ovekot kako poedinec ja osvojuva
slobodata na izbor, bez posreduvanje e sosema opravdana.
Hristijansko-Pravoslaven tip na mislewe

Idejata za spasot e osnovna ideja vo hristijanstvoto. Taa e neposredno
povrzana so idejata za gre{nosta na ~ovekovata priroda (mitot za Adam i
Eva). Lu|eto ne moèle da se spasat od grevot bez bo`ja pomo{. Od idejata za
gre{nosta na ~vekovata du{a proizleguva baraweto za askeza i sfa}aweto
za poniznost. Hristijanstvoto e najidealisti~ka religija, zatoa {to e
sostavena od {iroki i op{irni verski uveruvawa.
Pravoslavieto vsu{nost e forma na hristijanstvo vo koe su{tinata
najmalku e iskrivena od strana na ~ovekovata istorija .
Nastanuvawe na hristijanskata
crkva i eti~ko u~ewe?
Vo natamo{nata analiza nakratko }e se zadrìme na pra{awata
povrzani so: nastanuvaweto na hristijanskata crkva, i eti~koto u~ewe.
Hristijanskoto dvièwe relativno brzo vleglo vo faza vo koja
spontano nastanatite op{tini se povrzuvaat vo crkva. Se do sredinata na 3-
ot vek, pripadnicite na hristijanskite op{tini se regrutirale od poniskite
opstestveni sloevi. No, po izvesno vreme, vo redovite na hristijanstvoto se
priklonuvaat i pobogatite sloevi.
Socijalnata osnova po~nala da se {iri, no zatoa pak negovata idejna
ostrina po~nala da slabee. Duri i apostol Pavle propovedal deka vlasta e
od Boga i deka treba dam u se dade na Boga bo`joto, a na carot carevoto.
Vo 311 godina, rimskiot car izdava edikt za tolerancija, so koj
hristijanstvoto se izedna~uva so drugite religii. Toa stanuva dràvna
religija i ideolo{ki stolb na klasnoto feudalno opstestvo, iako zapo~nalo
kako kritika i negacija na klasnoto opstestvo.
Glavni hristijanski dobrini se verata, nade`ta i qubovta. Za
crkvata tie se boèstveni ili teolo{ki. So grevot se opfateni site lo{i
postapki na ~ovekot. Ona {to gi pravi postapkite gre{ni e nivnata
sprotivstavenost sprema bo`jata volja;

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Pravoslavnite crkvi i dràvnosta vo Rusija;

istorija i sovremenost
Ruskata Ortodoksna Crkva u{te poznata kako Ortodoksna Hristijanska
Crkva se smeta za temel na hristijanstvoto i e vo komunikacija so site
drugi hristijanski vernici.
Ruskata Pravoslavna Crkva tradicionalno e osnovana od apostol
Andrej.
Do krajot na prviot milenium od na{ata era Isto~no slovenskite
zemji po~nale da potpa|aat pod vlijanie na isto~norimskoto carstvo.
Vo 863-869 godina Sv. Kiril i Sv. Metodi prevele delovi od Biblijata
na starocrkven slovenski jazik za prv pat so {to go trasiraa patot na
Hristijanizacija na Slovenite.
Vo 15 vek Ruskata crkva bila podlo`na na opstanok pod za{tita na
dràvata.
Vo 1589 godina Ruskata Pravoslavna Crkva stanuva avtokefalna.
Vo naredniot period Ruskata Pravoslavna Crkva beleì
zgolemuvawe na brojot na nejzinite vernici, i doìvuva ekspanzija i vo
narednite dva veka preku misionerski aktivnost se pro{iruva kon Sibir i
Aqaska, a na zapad kon USA i Kalifornija.
Vo 19 vek, be{e izvr{eno silno duhovno obnovuvawe i zabeleàn e
maksimum vo pro{iruvaweto na pravoslavieto. Ovaa institucija e crkva na
predanieto za razlika od katoli~kata koja e crkva na avtoritetot i
protestantskite crkvi , koi se crkvi na individualna vera. Pravoslavnata
crkva nemala edna vnatre{no avtoritetna organizacija , tuku se drèla
cvrsto preku silata na vnatre{noto predanie.
So po~etokot na 20 vek i Oktomvriskata revolucija nastanuva
op{testveno, ekonomski, politi~ki i duhoven presvrt. Pa|a ruskata imperija
a so nea i Ruskata Pravoslavna crkva koja bila pod za{tita na dotoga{noto
carstvoto.
Objaveno e odvojuvawe na crkvata od dràvata i na toj na~in Ruskata
Pravoslavna Crkva se najde bez svoj patron-za{titnik za prv pat vo svojata
istorija.
Ideologijata koja zavladea so socijalizmot vo SSSR se kose{e so
religioznoto u~ewe na crkvata, i crkvata vaèla za kontrarevolucionerna
organizacija.
Nad 1000 crkvi i manastiri bile
prevzemeni od dràvata i bile
koristeni kako “muzei na ateizam” ili
duri na GULACI.
Vakviot izrazen sekulariza vo
SSSR postoe{e se do 1988 godina, i vo
celiot ovoj period religijata vaè{e
za la`na ideologija i se kose{e so
na~elata na vladea~kata politi~ka
partija-komunisti~kata partija.
Denes, postoi mislewe deka
zaradi 1 vek na politika na sekularizam

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Ruskata Pravoslavna Crkva se nao|a vo poslaba pozicija vo odnos na

dvete drugi hristijanski grupacii.
So padot na socijalisti~kiot sistem vo SSSR po~nuva postsovetskoto
zakrepnuvawe na Ruskoto pravoslavie.
Denes vo Rusija 90% od Rusite i Belorusite vaàt za pravoslavni
vernici. Vakvata opredelba ne e samo duhovna-religioza opredelba tuku
mnogu pove}e kulturna identifikacija
Pravoslavieto, pred se e duhoven ìvot, duhovno iskustvo i duhoven
pat, a ne ortodoksno u~ewe, nadvore{na organizacija.
Svetosta vo pravoslavniot svet, za razlika od svetosta vo
katoli~kiot ne ostavila zad sebe knièvni dela , taa ostanala sokriena.
Na po~vata na pravoslavieto misleweto ostanuvalo pridruèno so
bitieto i toa se projavuva vo religiozno-filozofska misla vo 19 i 20 vek.
Pravoslavnata crkva ne moì da se opredeli preku racionalni poimi,
tuku taa moè da se razbere samo od strana na onie {to ìveat vo neja.
Islam kako monoteisti~ka religija

Islam zna~i mir, spokojstvo, dobro. Toa e najmlada svetska
univerzalna religija. Osnova~ot na islamot e Muhamed (roden 570g. n.e. vo
Meka). Za razlika od Isus i Buda, Muhamed vo mladosta ìveel sosema
prakti~en ìvot. Rano ostanal bez roditeli, imal te{ko detstvo, se
zanimaval so trgovija i se oènil so bogatata vdovica Hatixe. Pri krajot na
40-tata godina od ìvotot se posvetuva na verski pra{awa. Spored Kuranot,
spis vo koj se zabeleàni negovite usni propovedi, Muhamed verskite
vistini gi dobil od samiot Bog preku arhangel Gavril, vo edna pe{tera kaj
Meka. Islamot e tipi~na religija na otkrovenieto, site postavki vo Kuranot,
{to gi sostavil Muhamed se zemaat za direktni objavi na bo`jata volja.
Za razlika od ostanatite religii, kade stavovite za op{testve-nite
problemi ne se tolku povrzani so teolo{kite pogledi, vo Islamot imame
sosema druga sostojba.
Ovde, Bog e apsolu-
ten gospodar nad se, bez
nego ne moè ni{to da se
slu~i, ni da postoi. Kakov
e Bog, {to bara od lu|eto,
po islamot moè da se
soznae edinstveno od
Kuranot, vo koj preku
Muhamed gi nau~il lu|eto
da razlikuvaat dobro od
zlo. Site op{testveni
odnosi treba da se
reguliraat spored Kuranot
i tradicijata. Kuranot sodrì, pokraj versko-teolo{ki formuli i
mnogubrojni detalni propisi od ritualno-obi~ajnata i pravna priroda,
propisi za brakot, nasledstvoto. Kuranot pretendira da gi naso~i site

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
formi i domeni na op{testveniot i li~niot zivot, i toa se vo ime na Alah,

vo ime na religijata.
Vo islamot site se ednakvi pred Boga, sekoj ima pravo da vr{i verski
obred, koj se izvr{uva pod rakovodstvo na eden ~ovek, koj za taa prigoda e
imam. Polo`bata na vernicite e poveke demokratska i personalna, otkolku
vo drugite religii. Vtora zna~ajna osobina na islamot koja proizlegla od
identifikacijata na verskata i svetovnata zaednica e stopuvaweto na
verata i verskite ~uvstva kaj islamskite narodi. I kolku etni~ki da se
razlikuvaat, se ~uvstvuvaat kako edna islamska nacija.
Etikata na islamot. Postojat pet dol`nosti vo islamot ili pet

stolbovi.
Na prvo mesto e verata. Nema bog osven Alah, a Muhamed e negov prorok.
Vtorata osnovna dol`nost e molitvata, koja vernikot e dolèn pet pati dnevno
da ja izvrsuva. Postot e treata dol`nost koja se sostoi od vozdrùvanje,
jadewe i piewe preku den. êtvrtata dol`nost, e milosrdie. Sekoj koj ima
poveke otkolku {to mu treba, dolèn e da dade na nekoj {to nema. I najposle,
pettata dol`nost e axilakot, odnosno, barem edna{ vo ìvotot da se poseti
islamskoto svetili{te vo Meka. Vo osnovnite dol`nosti na islamot nekoi go
vbrojuvaat i tn. xihad, ili sveta vojna za {irewe na islamot. Vo Kuranot,
Muhamed svoite sledbenici ~esto gi povikuva vo vojna protiv nevernicite i
vetuva posebni nagradi vo rajot i poseben tretman pri pogrebuvaweto na onie
koi zaginale za islamot.
Budizamot kako socijalna institucija

Zborot buda (Buddha) zna~i probuduva, onoj koj se probuduva, vo
prenosna smisla onoj koj e probuden vo duhovna i moralna smisla. Ovoj
atribut go dobil od svoite sledbenici i u~enici indiskiot moralen i
verski reformator Gautama, koj se smeta za osnov~ na budizmot. Buda ìveel
od 560-480 god. p.n.e. Od mnogubrojnite legendi
povrzani za Buda, najpoznata e onaa za pri~inite
za negovoto napu{tawe na svetovniot ìvot
zavitkan vo sjaj i luksuz, vo kralski dvorec, i
povlekuvawe vo mona{ki ìvot.
Bidete sami na sebe svetlost; bidete sami na
sebe pribeì[te, cvrsto drète se za vistinata; ne
barajte nikakvo drugo prebeì[te osven samiot sebe
si; ke re~e Buda obra]aj]i im se na svoite u~enici.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Vo svoeto u~ewe Buda nastojuva, pred se, da razvie edno eti~ko u~ewe za moralnata
prerodba na lugeto.
Poradi toa nekoi budizmot go narekuvaat religija bez bog. Budizmot
ne se obra}a na natprirodnoto i nat~ove~koto za da gi bara potekloto i
obvrzuva~kata sila na moralnite principi. Negovata etika go stava spasot
na ~vekot isklu~ivo vo ~ovekovi race.
Koja e su{tinata na sekularizacjata i ekumenizmot

Sekularizmot izvorno ozna~uva odzemawe na crkovnata imovina od strana na
svetovnata vlast. ( doaga od francuskiot zbor secularisation, {to ozna~uva,
poop{testvuvawe). So Francuskata revolucija se sekularizirale site
crkovni vrednosti, i na toj na~in im bile staveni na raspolagawe na
nacijata. Sekularizacijata pokasno e sprovedena delumno vo vo niza zemji
vo tekot na 19 i 20 vek.
Ekumenizmot zna~i obid za pomiruvawe, sorabotka, zbliù-vawe i edinstvo

na hristijanskite crkvi. Vo poslednite godini se odrùvaat mnogu brojni
ekumenski inicijativi , sredbi, dijalozi vo koi se nastojuva da dojde do
zna~ajno povrzuvawe i zbliùvawe na pripadnicite na pravoslavieto i
katolicizmot vo odnos na hristijanskata duhovnost i dogma na Istokot i
Zapadot.
Ako, me|ureligiskiot dijalog se odnesuva na site religii,
ekumenizmot pretstavuva dijalo{ki napor vnatre vo samata hristijanska
crkva. Vo ekumenizmot se naglasuva ramnopravniot dijalog me|u
hristijanskite konfesii.
Ekumenizmot nastanal vo 19 vek vo ramkite na protestanskite crkvi
(ekumenski dvièwa).
Religijata i crkvata kako socijalni institucii i

nivnoto vlijanie vrz masite
Tradicionalnata religija bila vtkaena vo op{testveniot ìvot na

~ovekot do taa mera {to ni{to ne moèlo da bide razbrano ili analizirano
na eden racionalen na~in. Da se bide religiozen zne~elo da se bide del od
opstestvoto, del od kolektivot koj ìveel po religioznite pravila. Denes
najgole del od pripadnicite na hristijanskata veroispovest veruvaat vo Bog,
no kako veli sociologot [u{ni}, Bog malku im zna~i vo sekojdnevnite
odnosi. Brojot na hristijanite e relativno golem, no brojot na vistinskite
vernici, koi vistinski ja ìveat svojata vera e mnogu mal. Od ~etiri
evropski ìteli, tri se vernici, no ako gi pra{ate {to za niv zna~i Bog,
toga{ okolu 5-7% od niv ke izjavat deka Bog za niv e zna~aen vo
sekojdnevnite raboti.
No, o~igledno e deka procesot na modernizacija na religijata (90-tite
godini na 20-ot vek) e silno izrazen kaj pripadnicite na pravoslavnata

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
religija, a mnogu pomalku kaj pripadnicite na islamot. Toa zna~i deka kaj
golem broj od naselenieto zapo~nal procesot nasopstveno traganje po Bog
{to moè da se sfati na poveke na~ini, kako slabeewe na ulogata na
crkvata kako institucija.
Istraùvawata pokaàa deka promenite koi se slu~ija so po~etokot
na devedesetite godini vo sovremenite op{testva kulminiraa so
radikalni dramati~ni promeni vo re~isi site sferi na op{testveniot
ìvot, i nu`no vlijaat i vrz stavot na lu|eto kon religijata, verata i
crkvata.
Kriznite opstestveni situacii ~esto se predizvik za zgolemenata
religioznost .
Od religijata se pravi instrument za ublaùvawe na kriznite sostojbi
vo koi lugeto se na{le ne po svoja volja.
Krizata i religijata megusebno se privlekuvaat. Lugeto se svrtuvaat
kon religijata za vreme na poraz, nesre}i ili frustracii. Toa e ~est slu~aj,
no ne pomalku e vistina i toa deka lu|eto se svrtuvaat kon religijata za da
proslavat sre}a, za da izrazat veselba! Religijata e spontan odgovor na
sre}ata i nesrekata na ~ovekot.
Vo periodot od socijalisti~kata izgradba na op{testvoto, zna~eweto
i ulogata na religijata / verata, bea potisnuvani i ostaveni vo subjektivnata
sfera. Pravoto na religija, naj~esto be{e negativno sankcionirano vo
politi~kiot i javniot zivot. Vo uslovi na pluralisti~kata demokratija,
religijata povtorno ja vra}a svojata istoriska uloga i istoriska potreba vo
ìvotot na ~ovekot.
Kako kulturen fenomen, se pokaà deka taa sekoga{ e podgotvena i ja
~eka svojata prilika.
Globalizacija na sovremenoto
op{testvo
[to se podrazbira pod poimot
sovremeno op{testvo?
Poimot sovremeno op{testvo navistina e te{ko da se objasni vo
nekolku re~enici. Ednostavno, pod ovoj poimot se podrazbira sovremenoto
op{testvo vo koe dense ìveeme. No, ne kako eden mig tuku, sovremenoto
op{testvo }e go definirame kako analiza na promenite na ~ovekot vo tekot
na dvaesettiot vek. (Milosavlevski, S., 1998, 467)
Vo tekot na poslednite stotina godini navistina se slu~ija golemi
promeni, koi u{te dolgo }e vlijaat vrz celinata na ~ove~kiot ìvot. Ona
{to e zna~ajno i treba da se se potencira e faktot deka glavnata
karakteristika na socijalnata evolucija i voop{to na razvojot na modernoto

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
op{testvo e modernizacijata koja zapo~nuva mnogu pred dvaesettiot vek, so

pojavata na industrijalizacijata, (koja predizvika radikalni promeni vo
celinata na ìvotot na ~ovekot).
Globalizacija na Op{testvoto
Globalizacijata e fenomen na dene{nicata, zatoa kako {to veli
Gidins, taa e ovde i go odreduva na~inot na koj ìveeme i poradi toa morame
da ja pretvorime vo na{a prednost vo smisla na nova ramnoteà i na rizik
na sigurnost.
Najednostavno, re~eno globalizacijata podrazbira, preureduvawe na
vremeto i prostorot (rastojanieto) vo op{testveniot ìvot. Imeno, na{iot
ìvot denes e pod silno vlijanie na nastani koi se slu~uvaat daleku od
sredinata i op{testvoto vo koe ìveeme.
Sovremeniot razvoj na me|unarodniot poredok gi povrzuva lu|eto i
op{testvata na eden sloèn na~in. Prirodata na komunikaciite koi se
vospostavuvaat me|u niv skoro i ja zanemaruva dale~inata koja postoi me|u
niv. Ottamu, globalizacijata moè da se definira kako aktivnost na
distanca. Taka sfatenata taa implicira barem dve o~igledni pojavi: prvo,
povrzanosta me|u ekonomskite, politi~kite i op{testveni dejnosti
postanuva svetska po svoite razmeri i vtoroto se zajaknuva nivoto na
interakcija i me|uzavisnost vnatre i me|u dràvite i op{testvata. (Held,
1997, 36. Mc Grew, 1992)
Svetot vo koj ìveeme se karakterizira so radikalni promeni na
vospostaveniot na~in na ìvot, negovite normi i vrednosti. Globalizacijata
vo toj pogled zna~i deka normite i vrednostite na edna posebna, ograni~ena
kultura koja niz istorijata se razvivala odvoeno. ôvekot zapo~nuva da go
gubi interesot za svojata kultura, za onie vrednosti koi se del od negovoto
bitie.
Nakratko globalizacijata pretstavuva proces koj ima svoja dinamika,
nasoki i karakteristiki. Taa e naso~ena kon se poza~estena interakcija me|u
lu|eto, bez razlika na mestoto na ìveewe, i socijalniot, etni~kiot i
ekonomskiot status koj go imaat. Osnovnata nejzina dimenzija e ekonomska,
politi~ka, socijalna i kulturna priroda, taa se odviva me|u dràvite i
op{testvata kako i vnatre vo samoto op{testvo. Brzinata so koja se odviva e
razli~na, vo nekoi oblasti taa e mnogu izrazena, vo drugi pobavna ( kako, na
primer, vo naukata).
Kakvi se ekonomskite, politi~kite i kulturnite

aspekti na globalizacijata ?
Kakvi se posledicite od procesite na globalizacijata (ne samo na
planot na ekonomijata tuku i vo sferata na kulturnite promeni), pa duri i na
sostojbite na svesta na ~ovekot, se pra{awa koi si gi postavuvaat golem broj
teoreti~ari na krajot na dvaesettiot vek.
Fakt e deka informati~kata revolucija brzoto i ednostavno
sovladuvawe na prostorot, upotrebata na Internet - komunikacijata, (da ne

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
govorime za telefonot, televizijata i telefaksot), od koren go promeni

na~inot na u~ewe,poto~no go pravi dostapno za sekogo. Mladite denes mnogu
ne ~itaat, ednostavno, gledaat televizija ili gi koristat uslugite na
internet
Nekoi avtori globalizacijata ja tretiraat kako elitisti~ka pojava.
Imeno, taa ima dvoen karakter: postoi del od nea {to e realen i koj ja
otslikuva objektivnata realnost i del {to e mit i ideologija. Taa e ne{to
{to e mnogu realno, - ogromna ekspanzija na trgovijata, investiciite,
svetskite sinxiri na proizvodstvo, komunikacijata, informacijata,
transportot i mnogu drugo vo taa nasoka. No, vo ovoj paket na ekonomska
politika ima i mit i ideologija. Globalizacijata e neednakov, delumen,
heterogen i nevramnoteèn proces, koj ima dve dimenzii: pro{iruvawe i
prodlabo~uvawe. Pro{ruvaweto opfa}a teritorijalna ekspanzija, se {iri
prema, doneodamna socijalisti~kite op{testva na Istok, sozdavaj}i nov tip
op{testva i bran na nova siroma{tija, koja go opfa}a najgolemiot del od
populacijata. Drugiot metod na pro{iruvawe e inkorporirawe na
siroma{nite i nerazvieni zemji, kade se slu~uva potisnuvawe na lu|eto,
uni{tuvawe na prirodnite resursi i zgolemuvawe na neednakvosta. Za
Sunkel, vo osnova na globalizacijata se nao|a eden proces na diskriminacija
me|u onie koi imaat i onie koi nemaat sredstva, mo`nosti i volja da dobijat
pristap do procesite na globalizacijata, a poradi {to se potisnati i
obespraveni. Vo tekot na poslednite dvaeset godini, svetskata ekonomija
neednakvo se pro{iri. Okolu 60 nasto od svetskata populacija dobiva samo
pet ili {est otsto od svetskiot bruto proizvod, {to zna~i deka tie se
isklu~eni od procesite na globalizacijata. Najbogatite odnosno 20 nasto,
dobivaat 95 nasto od svetskiot prihod. Onie 20 nasto se nao|aat vo razvieni
zemji, poprecizno, vo elitata na razvienite zemji. Globalizacijata e
dijalekti~ki proces vo marksisti~ka smisla na zborot. Toj se sostoi od
zamena na eden na~in na proizvodstvo so drug i pretstavuva kompleksen
relativen proces so ciklusi na sozdavawe i uni{tuvawe smeta Sunkel.
(Sunkel, 1988)
Polo`bata na zemjite vo tretiot svet, vo ramkite na svetskoto
stopanstvo e vlo{ena i poradi nivnata zavisnost od proizvodstvoto na
gotovi proizvodi za proda`ba. Potoa, eden del od proizvodite na zemjite vo
razvoj se direktno zavisni od klimatskite uslovi. Industriski razvieniot
Sever stanuva nositel na razvojot koristej}i se so nau~no-tehni~kite
prednosti, no i prirodnite resursi na nerazvieniot Jug i vo taa smisla ovoj
odnos moè da se definira kako odnos na tehnonau~niot centar i
ekolo{kata periferija (Cifri} 1995, 244). Ako za razvieniot Sever e
karakteristi~na tehnolo{kata revolucija, za nerazvieniot Jug e karakte-
risti~na demografskata revolucija. Ovie dve revolucii, za Cifri}, vo
dene{nata konstelacija na raspredelba na svetskata mo} i koristeweto na
resursite se me|usebno inkopatibilni.
Za Robert Bern{tajn, globalizacijata pretstavuva nov impuls za
~ovekovite prava. Gledaj}i kon idninata, Bern{tajn zabeleùva tri golemi
promeni koi se vo tek a koi ja osiguruvaat i ulogata na ~ovekovite prava
kako vode~ki princip vo odnosite me|u i vo zemjite. Prvata od ovie promeni
e globalnata ekonomija i ulogata {to golemite biznisi ja igraat na
me|unarodnata politi~ka scena. Vtorata golema promena ekspanzijata na

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
komunikaciite, koi mnogu pridonesoa za podobruvawe na sostojbata na

~ovekovite prava. I tretata promena e isto taka dokaz deka univerzalnosta
na ~ovekovite prava sega prakti~no se prifa}a kako vistina od golem broj
gra|ani i vladi vo celiot svet. (Ber{tajn, 1998)
Prvo, informacijata na site vo edno realno vreme i vo sekoj
finansiski centar. Vtoro, tehnologijata gi povrzala site glavni zemji i
finansiski i bankarski centri na svetot vo edna integrirana mreà. Samo
nekolku zemji ili delovi na svetot moàt da ostanat izolirani od
finansiskite tekovi i promeni, bilo kade tie da se slu~uvaat. Treto,
tehnologijata ovozmoìla sozdavawe na nov, seopfaten sistem i visoko
efikasen pazar na koj se sretnuvaat kreditorite i dol`nicite, na koj se
steknuvaat izvori na kapitalot i se vr{i podelbata na rizicite vo
me|unarodni razmeri, bez razlika na nacionalnite granici.
Najposle, tehnologijata proizvela golema masa inovacii ili novi
proizvodi koi voglavno gi spre~uvaat promenite vo interesnite stapki ili
stapkite na razmena. (Blumental, 1978, Held, 1997, 156)
Koi se pozitivnite a koi i negativnite fekti od

procesot na globalizacija?
Bez ogled dali sakame ili ne, procesot na globalizacija prakti~no
stana neminoven, a bidej}i navleguvame vo tretiot milenium, mora seriozno
da razmislime kako moè da se istaknat pozitivnite a da se istaknat
negativnite aspekti, smeta filozofot Karan Sing. Potoa ne e isto dali vo
procesot na globalizacijata }e bideme aktivni partneri ili ednostavno
pasivni posmatra~i, dali globalizacijata }e rezultira so trajna dominacija
na eden narod i edna kultura ili }e mineme vo pluralisti~ko, multipolarno
i multikulturno op{testvo vo vekot {to pretstoi?
Za Sing, odgovorot na ovie i mnogu drugi pra{awa zavisat od nekolku
faktori. Prviot i najvaèn odgovor e sodràn vo restrukturiraweto na
Obedinetite nacii, so cel da bide popristapna kon realnosta.
Vtoriot aspekt e sodràn vo ekonomijata. Imeno, ako sakame da
bideme akteri a ne subjekti, sekako deka ne moème da prifatime celosna i
postojana dominacija na politikata na Svetskata banka i na Me|unarodniot
monetaren fond.
Tretiot element e kulturen faktor, vo koja e zna~ajna edukativnata
komponenta. Ona {to mu e potrebno na edno globalno op{testvo ne e
homogenizacijata na kulturata, tuku situacija vo koja sekoja civilizacija
dava specijalen pridones vo bogatiot mozaik na globalnoto op{testvo vo
razvoj smeta Sing. (Sing, 1998)
Dali glibalizacijata pretstavuva zakana za kulturnata i biolo{kata
raznovidnost na na{iot svet e pra{awe koe se postavuva pri sekoe
razmisluvawe za posledicite koi gi predizvikuva ili se o~ekuva da gi
predizvika vo idnina. Za ekologistite sredi{en problem pretstavuva
za{titata na ìvotnata sredina. Denes sme svedoci na lesna komunikacija,
raste~ka trgovija, slobodni tokovi na energija, materijalite, stokite,
kapitalot, efikasnost na globalnata fabrika.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
No, dali ova e logi~no na globalno nivo, ako vo isto vreme na lokalno
nivo, sme svedoci tokmu na sprotivnoto, zagriùva~ko tro{ewe na
energijata, na prirodnite resursi i na mnogu drugi negativni procesi?
Problem e kako da se pomirat tie dve sprotivstaveni perspektivi:
globalnoto i lokalnoto.
Zo{to ìvotnata sredina treba da bide grià za

sociolozite?
Zo{to sociolozite treba da govorat za pra{awa koi se vo domenot na
nau~nicite ili tehnolozite, se pra{uva Gidins.
Toa doa|a od faktot {to korenite na na{eto vlijanie vrz ìvotnata
sredina se od socijalna priroda a takvi se i mnogu od posledicite.
Spasuvaweto (i za{titata) na ìvotnata sredina }e zavisi kako od
socijalnite isto tolku i od tehnolo{kite promeni. Vo taa smisla Gidins go
postavuva pra{aweto za nerazvienite zemji i nivniot odnos kon ìvotnata
sredina. Dali nerazvienite zemji go `rtvuvaat svojot razvoj na smetka na
re{avawe na problemite na ìvotnata sredina. Ako nerazvienite zemji go
fatat ~ekorot so ponaprednite zemji, toga{ pobogatite zemji }e mora da gi
preispitaat nivnite o~ekuvawa za postojan stopanski rast. Golem broj
misliteli denes reagiraat na preterana potro{uva~ka, i se zalagaat za
poednostavni na~ini na ìveewe za da se izbegne ekolo{ka katastrofa.
Kolku moè da se stavi pod kontrola globalnata

komunikacija i dali internacionalnite komunikaciski
kompanii se pod nekoe vlijanie?
Su{tinskoto pra{awe koe si go postavuva sekoj seriozen istraùva~
na globalizacijata se odnesuva na kontrolata vrz globalnite komunikacii:
dali internacionalnite komunikaciski kompanii se pod nekoe vlijanie,
dali tie, vo kraen slu~aj branat nekoi interesi, dali najposle vrz tretiot
svet se slu~uva ne{to {to moè da go nare~eme nov tip na imperijalizam koj
celosno gi promenil metodite i sredstvata za da vlade so siroma{nite,
ekonomski zavisnite i politi~ki nevlijatelnite zemji od tretiot svet?
Sekako, pra{awa ima premnogu i tie navleguvaat vo su{tinata na procesite
na globalizacijata. Na nekoi od niv prethodno odgovorivme delumno
naveduvaj}i razli~ni mislewa za toa, so koi delimi~no se soglasivme.
Procesite na globalizacijata go postavuvaat pra{aweto za noviot
kontekst na politi~kata misla.
Imeno, se postavuva pra{aweto za novoto sva}awe na demokratijata
vo svetot na me|usebe povrzanite politi~ki vlasti i centri na mo}. . Spored
Dejvid Held, globalizacijata vo sferata na politikata postavi mnogu
pra{awa za koi ne postojat ili pak postojat delumni odgovori .Za nego, tri
elementi se glavni za globalizacijata i regionalizacijata.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Prviot element se odnesuva na na~inot na koj procesite na

ekonomskata, politi~kata i kulturnata me|uzavisnost go menuvaat
karakterot, domenot i mo}ta na modernata dràva, poradi {to nejzinata
sposobnost za regulacija e namalena vo odredeni granici.
Vtoriot element se odnesuva na na~inot na koj regionalnata i
globalnata me|uzavisnost formiraat sinxir na politi~ki odluki i
ishodi{ta koi go menuvaat samiot nacionalen politi~ki sistem.
Tretiot element pretstavuva na~inot na koj ovie procesi se
preoblikuvaat i gi obnovuvaat politi~kite identiteti, pottiknuvaj}i mnogu
lokalni i regionalni grupi, dvièwa i nacionalizmi za da ja preispitaat
nacionalnata dràva kako pretstavni~ki i odgovoren sistem na vlasta
(Held, 1997,163).
Demokratijata treba da izleze na kraj so ovie tri tekovi i nivnite
posledici vo odnos na nacionalnite i me|unarodnite centri na mo}.
Op{testvata vo tranzicija
So propasta na op{testvata koi pove}e od polovina vek gradea
socijalizam vo devedesettite godini zapo~nuva nova era vo nivnata istorija.
Sli~no kako i na po~etokot na izgradbata na socijalizmot i po~etokot na
tranzicijata be{e vo znakot na radikalni promeni vo ekonomijata,
politikata, vrednostite. Vo literaturata terminot tranzicija se upotrebuva
za da go ozna~i procesot na transformacijata od eden op{testveno-
politi~ki i ekonomski sistem, vo drug, koj su{tinski se razlikuva vo odnos
na site glavni komponenti. Vo slu~ajot so postsocijalisti~kite zemji se
raboti za premin od socijalisti~ki (kolektivisti~ki), so komandna
ekonomija i ednopartiski sistem, vo drug, so pazarna ekonomija i
pove}epartiska demokratija, po primerot na razvienite gra|anski op{testva
na Zapadna Evropa. Vo taa smisla, so toa se soglasuvaat site istraùva~i
na zemjite vo tranzicija, stanuva zbor za dlaboki, su{tinski promeni, koi
navleguvaat vo site sferi od ~ovekoviot ìvot - vo ekonomijata,
politikata, moralot, vrednostite.
Poimot tranzicija nastana kako rezultat na nedostatok na drug
poadekvaten poim. Ovoj poim go opfa}a se ona {to se slu~uva vo op{testvata
posle padot na socijalizmot. Nekoi, pod ovoj poim podrazbiraat odreden
interval na promeni me|u dva reìma, od eden sprema drug. Ona {to e
karakteristika za postsocijalisti~kite op{testva, e promenata na ulogata
na subjektite na op{testvenite promeni, promenite na karakterot na
sopstvenosta no i promeni vo demokratskite procesi, socijalnata struktura
i dinamikata na razvojot voop{to. Vo taa smisla, ne stanuva zbor samo za
promeni koi se odnesuvaat na nasledenite strukturi od periodot na
socijalisti~kata izgradba, tuku i strukturi koi se nasledeni od periodot
pred pojavata na socijalizmot kako realen op{testveno-ekonomski i
politi~ki sistem. No, promenite moè da se posmatraat i vo kontekst na
globalizacijata, pokonkretno, vo ramkite na procesite na integracijata so
Evropa kako promeni koi }e nastanat so pro{iruvaweto na Evropskata Unija.
Zna~i stanuva zbor za sloèni procesi, koi ne se sveduvaat samo na
~inot na ukinuvaweto na ednopartiskiot sistem i procesite na

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
priivatizacija, koi se navistina su{tinski, za da se razbere celokupniot

proces na tranzicijata.
Vo toj kontekst, zemjite od Isto~na i Centralna evropa, dov~era{nite
socijalisti~ki zemji se soo~ija so istoriski predizvik za izgradba na
demokratsko op{testvo i pazarna ekonomija vo po~etokot na devedesettite
godini na dvaesettiot vek.
Fazi vo razvojot na postsocijalizmot

Izminaa skoro deset godini od propa|aweto na na socijalizmot {to se
slu~i na miren na~in, bez krvoprolevawe, osven vo nekolku zemji kade dojde
do vojni i nasilstvo, poradi razli~ni pri~ini.Op{t vpe~atok e deka
vladea~kite komunisti~ki eliti bez otpor ja predadoa vlasta, odnosno
ovozmoìja miren premin od ednopartiska vo pove}epartiska demokratija.
Mirnata transformacija vo pogled na ideolo{kite pretpostavki vo
po~etokot be{e nerazbirliva, no podocna, koga dobar del od taa elita se
vklu~i vo politi~kiot i ekonomskiot ìvot stana jasno deka polo`bata vo
koja se nao|aa vo stariot sistem im ovozmoì da zazemat dobri pozicii i vo
novite strukturi na vlasta i ekonomijata.
Pra{aweto: dali deset godini od propa|aweto na socijalizmot se
dovolni za da dojdeme do vistinskiot odgovor na pri~inite za negovoto
zaminuvawe od politi~kata scena, denes se ~ini, ne e mnogu interesno
pra{awe, od aspekt na toa {to ponatamu. Promenite moème da gi
posmatrame od vremenska distanca, vo smisla {to se slu~uva i/ili {to
denes pretstavuvaat ovie promeni vo nasoka na usvojuvaweto na
demokratijata i podobruvawe na standardot na naselenieto, vo sporedba na
periodot pred toa.
Se razbira, nekoi pra{awa se isto tolku interesni kako za
istorijata, taka i za sociologijata, no, ostanuva vpe~atok deka stanuva zbor
za brzi, temelni, dramati~ni promeni, vo situacija koga lu|eto ne se sosema
indiferentni za toa kako ìveele pred desetina godini, odnosno dali
nivnite nadeì se iznevereni ili ne. Za toa postojat mnogu empiriski
iztraùvawa a za rezultatite od niv }e ukaème vo na{ata analiza.
Su{tinata na promenite e sodràna vo nu`nosta od modernizacijata
Vladea~kite eliti pove]e ne bea vo mo`nost da pronajdat na~in kako da ja
zadràt vlasta. Zagubata na vlasta zna~i deka do[lo do celosna istro[enost na
eden na~in na vladeewe.. Modernizacijata zna~i sozdavawe na novi moderni
op{esatva koi }e bidat po merata na masite. Vtorata faza so koja se
zafa}aat novite op{testva e surovata faza koja e ve}e poznata i primeneta
vo postoe~kite zapadni kapitalisti~ki op{testva a, kon koja se
pridviùvaat postkomunisti~kite op{testva.
Ona {to e va`no e da se potencira, koga govorime za implementacija
na sistemot na pove}epartiska demokratija i pazarnata ekonomija vo zemjite
vo tranzicija e faktot {to ovoj proces so razli~na dinamika se realizira
vo razli~nite Isto~noevropski dràvi.
Pokonkretno mnogu bila va`na ulogata na politi~kite eliti vo
implementacijata na reformskite zafati odnosno kolkav e nivniot
kapacitet i kolki se tie podgotveni da gi realiziraat reformite na na~in

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
na koj }e zna~i povisok stepen na legitimnost, po~ituvawe na zakonite,

borbata protiv kriminalot i site nezakonski dejstvija koi gi urivaat
vrednostite na noviot sistem.
Su{tina na socijalnite konflikti-

osnovni karakteristiki na procesite na tranzicijata
Procesite na transformacijata na postsocijalisti~kite op{testva se
mnogu sloèni. Stanuva zbor za radikalni promeni vo site podra~ja od
ekonomskiot, politi~kiot i socijalniot ìvot na lu|eto kako i vo nivnata
vrednosna orientacija. Na op{testvata vo tranzicija im se pripi{uvaat
nekoi zaedni~ki karakteristiki, pokraj golemite razliki koi objektivno
postojat me|u niv, a koi glavno proizleguvaat ili se rezultat na istoriskoto
nasledstvo, stepenot na razvienost no i od dinamikata na prifa}aweto i
implementacijata na reformite. Na primer, nekoi od zemjite koi denes se
nao|aat vo procesot na tranzicija, ni pred vospostavuvaweto na
socijalisti~kiot reìm nemaa nekoe zabeleìtelno iskustvo vo izgradbata
na demokratskite institucii. Vo taa smisla, nekoi avtori gi delat
op{testvata na op{testva so “demokratsko iskustvo” i so “nedemokratsko
iskustvo”. Vo vtorata grupa, po nekoi sogleduvawa se nao|a i Republika
Makedonija.
Za poznatiot sociolog Ralf Darendorf, potrebni se nekolku desetici
godini za da se stabilizira gra|anskoto op{testvo, a dotoga{ moè da
nastanat nepredvidlivi - zakanuva~ki promeni. Vo su{tina, skoro site
op{testva vo tranzicija se soo~uvaat so faktorot “vreme”, odnosno se
nao|aat pod eden silen “vremenski pritisok”. Ona za {to na zemjite od
Zapadna Evropa im bile potrebni vekovi, ovde saka da se postigne za
desetina godini. Duri, na po~etokot vladee{e edno uveruvawe deka toa
moè da se postigne i za samo nekolku godini, {to podocna, po samo samo
nekolku godini tranziciski promeni, dovede do razo~aruvawe,
rezigniranost, nezainteresiranost za reformite, pa duri i tendencija za
vra}awe nazad, nostalgija za stariot sistem! Toa vo golema mera gi zabavi
reformite.
[to pokaùvaat istraùvawata na toj plan? Osnovnoto pra{awe koe
se postavuva denes, desetina godini po padot na socijalizmot se odnesuva na
uspe{nosta na reformite, pokonkretno, koj e osnovniot kriterium za
uspe{nost. Ako sudime po toa kakov e stavot na javnosta, se ~ini deka, toa go
pokaùvaat site sociolo{ki istraùvawa od sredinata na devedesettite do
denes (so isklu~ok na nekolku zemji), reformite vo Isto~na Evropa ne gi
opravdaa o~ekuvawata na naselenieto. Na primer, dali pod prevezot na ona
{to se narekuva{e privatizacija moè da se razbere premin kon uspe{na
sopstveni~ki orientirana ekonomija? Rapa{~inski istaknuva deka
(Rapaczynsky 1996) lu|eto ne pogre{ile vo odgovorot na edno pra{awe, deka
starata nomenklatura navistina mutirala vo kapitalisti~ka klasa. Taka, na
primer, kako {to se naveduva vo analizata na navedenite avtori, duri 80
nasto od novite milioneri vo Romanija se del od nekoga{nata nomenklatura,
potoa od stote vode~ki biznismeni vo Rusija, 61 bile ~lenovi na
eksnomenklaturata, vo Polska pove}e od polovina od biv{ite komunisti~ki

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
kadri se vrvni biznismeni. Situacijata e sli~na i vo ostanatite zemji vo

tranzicija.
Pra{aweto koe nu`no se nametnuva a proizleguva od ovaa sostojba se
odnesuva na idninata na ovie zemji; dali faktot deka sopstvenosta e
prigrabena od istite lu|e od stariot reìm koi bea na vlast moè da se
naseti orientacijata na sistemot kon povisok stepen na pravednost i
efikasnost. Pra{aweto e mnogu te{ko i ne moè da se odgovori bez
soodvetni empirski istraùvawa. Fakt e deka za vreme na stariot
socijalisti~ki reìm nomenklaturata ima{e najmnogu privilegii,
prigrabuvaj}i najgolem del od nacionalnoto bogatstvo. Vo novite uslovi taa
stana titular na ovie bogatstva, so pravna za{tita na nivniot imot, kako
sopstvenicici na sopstvenosta. Pravej}i gi sopstvenici na kapitalot,
privatizacijata im ovozmoì da gi zadràt vo svoite race ekonomskite
resursi i istovremeno da se steknat so sloboda {to stariot reìm im ja
negira{e, smetaat avtorite. Niz procesite na privatizacijata, vo su{tina
nomenklaturata se stekna, do izvesen stepen so legitimacija na plenot
(Aceski 1995, 1997)
Transformacija na op{testvenite procesi vi Rusija so

po~etokot na 90 -tite godini
Ruskiot primer se ~ini deka e najilustrativen za privatizacijata i
nejzinite posledici. Najgolem del, okolu 70 nasto od ruskite pretprijatija
gi otkupija vnatre{nite lica na kompaniite, poprecizno menaxerite.
“Masovniot karakter na privatizacijata dovede do korupcija na site
nivoa na birokratijata i do rasprostraneti kriminalni aktivnosti kaj
zna~aen del od vnatre{nite akcioneri (stara i “nova” nomenklatura) i kaj
nadvore{nite akcioneri (“novite” Rusi), kako i kaj nekoi stranski investi-
tori”, smeta Jevsigwejev.
Vo Rusija so procesite na privatizacijata ne bea re{eni socijalnite
problemi. Razlikata me|u najbogatite i najsiroma{nite se prodlabo~i i
stana edna od najgolemite vo svetot. Sepak, smeta avtorot, vo Rusija vo 1992
godina zapo~nuva opse`na reforma na privatnata sopstvenost, koja moè da
se smeta za golem istoriski nastan i pokraj site distorzii od toj period. “Se
~ini deka “kriti~nata masa” na privatnata sopstvenost sozdade konkurent-
ska okolina za idninata. Se razbira, samo ovoj preduslov ne e dovolen za
eventualniot uspeh na transformacijata” ubeden e avtorot.
Vo edno istraùvawe na elitata vo Rusija, Zudin (1999,61) go
postavuva pra{aweto: “Koj vladee vo Rusija”, i dobiva mnogu interesni
odgovori. Spored podatocite od anketata sprovedena vo fevruari 1998
godina, pogolem del od anketiranite izdvojuvaat sedum grupi koi vlijaele
politi~ki i toa: na prvo mesto se najdoa “kriminalnite strukturi” zaedno so
“bankarite i finansierite”, so 80 nasto za prvite i 77 nasto za vtorite. Kon
niv se pridruùvaat i “~inovnicite” so 61 nasto. Ponatamu sleduvaat u{te
tri privilegirani grupi, privatnite pretpriema~i i stranskite pretprie-
ma~i so okolu 50 nasto od anketiranite. Anketata go pokaà visokoto
nezadovolstvo koe proizleguva od sistemot na raspredelba na resursite.
Najgolem del od ispitanicite bi sakale najgolemo vlijanie da imaat onie

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
koi vo momentot fakti~ki go nemale, a toa se sindikatite i inteligencijata,

a ne mafija{kite strukturi i finansiskiot sektor.
Vlasta vo Rusija e korumpirana, daleku od narodot, nedosledna,
bespomo{na, kratkovida i birokratska, za razlika, spored anketata, pred
devedesettite godini koga bila “bliska do narodnite masi, svoja, zakonska,
birokratska no silna”. Za avtorot ona {to e karakteristi~no za Rusija denes
e faktot {to vladea~kiot sloj vo Rusija se u{te ne e formiran vo celost i
za nego nemame percizen termin kako }e go nare~eme. Nekoi go predagaat
terminot “birokratska poliarhija” no, toa avtorot go doveduva vo pra{awe
poradi faktot {to vo Rusija se u{te nema oformeno (se u{te se formira) a
dali }e se oformi e pra{awe.
Vo zaklu~ocite na svojata analiza Zudin konstira deka sozdavaweto
na sistem na normalni politi~ki instrumenti }e ovozmoì da se prefrli
demokratskata praksa od sostojbata na “bezredie” vo koja taa postoi od
momentot na raspa|awe na posttotalitrarnite strukturi, vo faza na
organizacija.
[to e karakteristi~no za sociolo{kite analizi na

reformite vo ruskoto op{tesvo?
Fakt e deka socijalnata cena koja treba da ja plati ne samo ruskoto

op{testvo, tuku i sekoe op{testvo vo tranzicija e golema a ruskite
sociolozi smetaat deka taa e previsoka za razlika od drugite zemji. Vo
po~etokot na devedesettite godini, na po~etokot od reformite, se formira
edno mislewe za vrednostite na noviot sistem, koj treba{e da bide
izgraden, vo odnos na pravata na ~ovekot, slobodata na pe~attot, so eden
zbor centralna tema bea gra|anskite prava i slobodi na lu|eto. Za samo
nekolku godini, na prvo mesto se najde problemot za “socijalnata
ramnopravnost” i “izgubenata ramnopravnost”. Ne samo vo Rusija, tuku i vo
ostanatite zemji vo tranzicija rabotnicite, na primer, cvrsto se ubedeni
deka privatizacijata e skriena kra`ba, a upravuva~kite krugovi pomagaat vo
raspredelbata na nacionalnata sopstvenost, trudej}i se da mu pomognat na
MMF i Svetskata banka, koi se kontrolirani od strana na kapitalot od
razvienite zapadni op{testva.
Iskustvata od izminatiot desetgodi{en period, bazirani vrz
empirskite sociolo{ki istraùvawa vo golema mera gi potvrdija
somnevawata deka reformite, koi dovedoa do pad na ìvotniot standard na
naselenieto, vo golea mera }e sozdadat otpornost kon promenite. Vo ramkite
na ovie sogleduvawa da go spomeneme osiroma{uvaweto na golem del od
populacijata. Vo Rusija na primer, vo sredinata na 1998, situacijata ne e
mnogu promeneta do po~etokot na 2001 godina. Skoro 22 nasto od naselenieto
ìvee pod nivoto na ìvotniot minimum, {to zna~i deka sekojdnevno se
soo~uva so elementarnite potrebi da preìve. Kako {to e konstatirano vo
edno seriozno istraùvawe, skoro 15 milioni Rusi bukvalno gladuvaat,
golem procent od decata na vozrast do petnaeset godini gi ~uvstvuvaat
posledicite od nedovolna ishranetost, se namaluva brojt na novorodeni
deca za skoro 50 nasto za mnogu kratok period po voveduvaweto na

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
reformite, skoro edna ~etvrtina od ènite vo fertilna vozrast, spored

anketnite istraùvawa ne sakaat da imaat deca.
Povtorno se javuvaat nekoi bolesti za koi se smeta{e deka se
iskoreneti u{te mnogu odamna i {to u{te ne, vo taa smisla! ([infild S.
1998, 105-135)
Dali e potrebno da go istakneme misleweto na onie koi se `rtvi na
promenite za smislata na reformite? Faktot deka se u{te ne e postignato
nivoto na bruto nacionalniot proizvod od 1989 godina vo pove}e zemji vo
tranzicija govori, ne samo za ekonomskata strana na reformite, tuku i za
drugite nejzini dimenzii, pred se, za demokratskata konsolidacija na ovie
op{testva, koi pod tie okolnosti vleguvaat vo eden stadium na dolgoro~na
nestabilnost. Toa moè da generira nepredvidlivi i vo sekoj slu~aj
nepoèlni sostojbi, koi moàt da go devalviraat celiot proces.
Problemot so koj se soo~uva uspe{nosta na transformacijata na
op{testvoto e kako da se promeni ubeduvaweto na lu|eto deka reformite na
podolg rok }e dovedat do posakuvanite celi. Moèbi negativnite efekti od
privatizacijata vo po~etokot, najgolemiot del od naselenieto go napravi da
bide neprijatelski raspoloèno vo odnos na reformite vo celost. No, vo
situacija koga taa sostojba ne se menuva i natamu ostanuva ~uvstvoto deka od
reformite profitira samo mal del od naselenieto a site drugi se
gubitnici, nalaga ponatamo{no osmisluvae na slednite ~ekori koi }e go
soprat negativniot trend i }e ja vratat doverbata na lu|eto kon sistemot.
Stari i novi socio - kulturni vrednostite

Periodot na tranzicija e interesen i od aspekt na promenite na
vrednosniot sistem na lu|eto, promenite na kulturata na odnesuvawe i
na~inot na mislewe. Novite pretpostavki na sistemot pred se voveduvaweto
na pazarot, pove}epartiskata demokratija, slobodata na misleweto i
izrazuvaweo i sli~no, sozdadoa sosema razli~na op{testvena situacija od
onaa pred devedesettite godini. Ako socijalisti~koto op{testvo be{e pod
znakot na totalna dràvna dominacija, od novoto se o~ekuva da dade prostor
za individualna inicijativa. Postsocijalisti~kiot period vo toj pogled e
ispolnet so razli~ni promeni so ustanoveni kulturni ideali koi so sebe
nosat promenliv i protivre~en karakter. Vode~ka uloga vo tie procesi imaa
orientaciite kon tipi~no materijalnite vrednosti. I {to e pomalku
za~uduva~ki, koi go potvrduvaat pove}eto od istraùvawata, lu|eto ne gi
stavaat rizikot i zalagaweto na prvo mesto, {to bi bilo vo red od aspektot
na duhot na novite promeni, tuku sigurnosta i spokojstvoto, kako i li~nite
stremeì.
Ona {to posebno treba da se potencira koga se govori za odnosot
sprema novoto (se misli na noviot sistem, institucii i promeni voop{to) e
faktot deka vo po~etokot lu|eto bezrezervno se ubedeni vo magi~nite sili
na kapitalizmot. Toa dojde i poradi toa {to socijalisti~koto pretprijatie
be{e mnogu pomalku efikasno i produktivno od pretprijatieto vo
kapitalisti~kite zemji. Ednostavno, socijalizmot ne ja pronajde formulata
da postigne povisoka produktivnost, mo`bi i poradi nepotrebnoto me{awe
od strana na dràvata i nereguliraniot status na sopstvenosta.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Potoa, skoro celokupnata energija na izgradbata na socijalisti~koto

op{testvo se dviè{e vo nasoka na postigawe na povisok stepen na
“socijalna pravda” no, vo ramkite na narasnata birokratizacija i postojano
distancirawe na vladea~kite grupi (eliti) koi niz razni formi na
privilegii za sebe prisvojuvaa golem del od nacionalnoto bogatstvo,
nerazumno go tro{ea i rasturaa na na~in koj ne be{e vo funkcija na razvojot,
na ekonomijata i razvojot voop{to. Pretpriema~koto op{testvo, op{testvoto
na privatnata inicijativa glavno e naso~eno kon “maksimizirawe na
dobivkata” odnosno, sozdavawe na uslovi za materijalna blagosostojba, kade
ulogata na dràvata, ili poprecizno ulogata na socijalnata dràva e da
izvr{i “korekcija” na primawata na na~in koj nema da se me{a vo
ekonomskite subjekti direktno, tuku }e realizira razni formi na dano~nata
politika i }e sproveduva razni merki na socijalna politika. Vo
op{testvoto na privatnata inicijativa legitimnite interesi na poedinecot
se prioritetni, sopstvenosta ima “poznat” sopstvenik so jasno izrazeni
prava i obvrski vo uslovi na pazarno stopanisuvawe. Promenite vo periodot
na premin se poimaat kako racionalni promeni na instituiite na sistemot i
osnovnite pravila na ìvot na lu|eto. Ona {to e nedozvoleno, koga stanuva
zbor za karakterot na promenite e tie da se razgleduvaat samo kako promeni
vo edna sfera i toa naj~esto ekonomskata. Na po~etokot, se potro{i mnogu
malku energija za osmisluvawe na drugite dimenzii na reformite. Se trgna
od faktot deka {tom }e se reformira ekonomijata, toa avtomatski }e gi
povle~e site drugi sferi kon promeni, vo posakuvanata nasoka.
Vo tekot na izminatite deset godini reformite se vo znakot na ~etiri

osnovni transformacioni procesi i toa:
transformacija na op{testveniot kapital,
transformacija na instituciite na sistemot, ili sozdavaweto na novi
institucii koi bi bile soodvetni na noviot duh na promeni, vo duhot na
pazarnata ekonomija,
transformacija na vrednostite i voop{to kulturnite pretpostavki na
novoto op{testvo, i procesite koi }e zna~at integracija so razvieniot svet,
pred se, vlez vo Evropskata Unija.
Sociolo{kite istraùvawa, realizirani po devedesettite godini, vo
pove}e zemji vo tranzicija, gi istraùvaa kulturnite pretpostavki na novoto
op{testvo, pokonkretno, bea naso~eni kon odgovorot na edno su{tinsko
pra{awe povrzano so promenite na individualisti~kata kultura. Dali, po
devedesettite godini, se menuav “egalitarniot sindrom” svojstven za
kolektivisti~kata vrednosna orientacija i toj se zamenuva so drug koj
odgovara na pazarnata ekonomija.
Ona {to e va`no da go potencirame e soznanieto deka individualnite
crti na kulturata se poadekvatni za pretpriemni{tvo od onie na
kolektivisti~kite vrednosti, za koi, me|u drugoto, karakteristi~no e
postoeweto na hierarhija vo ramkite na grupata (“sudbina” na grupnoto
dostigawe), se naglasuva grupnata sigurnost, a pot~inetosta i konformizmot
se glavnite vrednosti na odnesuvaweto na poedinecot.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
Koga bi napravile edna komparacija za toa {to pretstavuva uspe{en

~ovek vo ednata i vo drugata vrednosna orientacija, za kolektivisti~kata bi
rekle deka uspe{en ~ovek e onoj koj polesno se vklopuva vo sistemot kade
grupnite interesi se mnogu pova`ni od individualnite, kade bez pogovor gi
prifa}a barawata na dràvata, poto~no na partijata na vlast i
ideologijata. Ako toa ne go pravi toj e disident.
Fukujama go pstavuva pra{aweto za motivacijata za rabota: {to e ona
{to lu|eto gi tera da rabotat i vo situacija koga ne se prinudeni ili
zagrozeni, tuku, naprotiv vo nekoi situacii nivnoto zalagawe vo sferata na
trudot e mnogu pogolema. Odgovorot na pra{aweto: “{to be{e uspe{en
~ovek?” vo sistemot na kolektivisti~kata socijalisti~ka ideologija }e ne
dobliì do su{tinata na razlikite vo kulturata na trudot ne samo vo odnos
na razli~nite sistemi na vrednostti, tuku i vo odnos na razli~Nite
op{testva. Sekoj ~ovek pred sebe ima nekoja cel i “pravedno ~ovekovo
dostoinstvo, kon moralna li~nost ili kon sloboden izraz na bitieto i
~uvstvoto na nadminuvawe na svesta za postoeweto”. No, kako {to veli
Vaclav Havel, komunizmot gi poniìl obi~nite lu|e, prinuduvaj}i gi da
pravat bezbroj mali (a ponekoga{ i ne tolku mali) kompromisi so
najdlabokiot del od svojata priroda (spored Fukujama, 1994). Negovoto
obvinuvawe na komunizmot voop{to ne se odnesuva na neispolnetoto
vetuvawe deka toj }e donese materijalno izobilstvo i industriska
efikasnost. Naprotiv, komunizmot tie ne{ta gi dal vo edna “faustovska
zdelka, baraj}i kompromis so nivnite moralni vrednosti”. Motivacijata za
rabota ne mora sekoga{ da bide bazirana na materijalnite dobivki.
Ponekoga{ postoi, nematerijalna, neekonomska, koja poedinecot go tera da
pravi ne{to pottiknat od “èlbata za priznavawe”.
Mnogu istraùvawa na “rabotnata etika” gi pokaùvaat razlikite vo
na~inot i zainteresiranosta so koja lu|eto rabotat, a koi se opredeleni od
kulturata i obi~aite koi egzistiraat vo edna op{testvena zaednica.
Zadovolstvoto koe lu|eto go ~uvstvuvaat vo rabotata ili statusot od
priznavaweto, {to taa gi nosi, moàt da bidat mnogu zna~ajni za golemata
produktivnost ili natprose~na angaìranost. Maks Veber se obidel toa da
go dovede vo vrska so duhot na kapitalizmot i protestanskata etika,
odnosno, pojavata na kapitalisti~kiot pretpriema~Ki duh na onie koi go
prifatile protestantizmot da se opredelat za trudot kako “povik” {to }e
im go pokaè statusot ili kako “spaseni” ili kako “prokolnati”. napornata
rabota moè da bide vo funkcija na “iracionalni celi”, taa moè da go
pokaè patot na “spas” za ìvot. Pra{awata za padot na rabotnata etika
u{te dolgo vreme }e bidat vo fokusot na analizite vo postsocijalisti~kite
op{testva, od pri~ina {to eden od pati{tata za izlez od krizata e tokmu
zgolemuvaweto na produktivnosta na trudot, {to za dobar del od
op{testvata vo tranzicija ne e slu~aj. Kako }e se rekonstruira rabotnata
etika vrz principite na privatnata sopstvenost, s# u{te ne sme vo situacija
da govorime vrz osnovva na kvalifikuvani istraùvawa.
Site zemji vo tranzicija imaat zaedni~ki celi kon koi se stremat da
gi ostvarat, a tie se izgradba na pazarno stopanstvo, vospostavuvawe na
politi~ki pluralizam i demokratski odnosi. Mo`nostite, dinamikata i
uspe{nosta na realizacija na ovie celi zavisi od pove}e faktori, me|u koi
kako {to ukaàvme prethodno, se nao|aat stepenot na ekonomski razvoj,

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
nasledstvo vo ostvaruvaweto na demokratskoto iskustvo vo minatiot perod,

i pred vospostavuvaweto na socijalizmot. Socijalisti~kite op{testva na
prostorite na Isto~na Evropa bile tradicionalni op{testva za koi “bilo
dominantno vlijanieto karakteristi~no za sopstveni~kite odnosi na
aziskite zaednici (kolektivna sopstvenost) i kolektivisti~kite vrednosti,
{to go olesnilo vospostavuvaweto na socijalizmot kako kolektivisti~ki
model na sopstveni~ii odnosi”.(Cifri}, 1998, 62)
Ona {to e karakteristi~no za op{testvata vo tranzicija, koi vedna{
po raspa|aweto na socijalizmot zapadnaa vo dlaboka kriza e toa {to dojde
do prepoznatlivo aktivirawe na patrijarhalnite formi na odnesuvawe.
Empiriskata prepoznatlivost na tradicionalizmot e naj~esto povrzana so
zastapuvawe na stavovite od tipot deka narodot treba da ja neguva
tradicijata i vo semejstvoto .
Za liberalnata vrednosna orientacija, ramnopravnosta, avtonomijata,
privatnata sopstvenost, usoglasuvaweto, raciona-lizmot i individualnite
interesi se smetaat za glavni vrednosti. Toa se vrednosti koi se svojstveni za
op{testvata vo koi vladee privatnata sopstvenost. Ovaa orientacija }e ja
prepoznaeme vo odnos na stavovite od tipot: ako poedinecot e sloboden
toga{ slobodno e i op{testvoto, samo bogatiot ~ovek moè da bide
sloboden; progresot se bazira vrz privatnata sopstvenost; uspe{no
stopanstvo e ona vo koe ne se me{a dràvata; ona {to e korisno za
poedinecot korisno e i za dràvata i sli~no. “Usvojuvaweto na liberalnite
vrednosti se smeta za nu`na pretpostavka na tranzicijata vo
postsocijalisti~kite op[testva, kako vo nasoka na vrednuvawe na pazarnata
ekonomija, taka i vo razvoj na demokratskite op[testveni institucii” (Grudeq,
1994).
Tranzicijata vo Republika Makedonija

Za da se razbere socijalnata realnost na op{testvoto vo tranzicija
potrebno e pred se da se trgne od slednoto:
Promeni na ekonomskiot sistem - Vo Makedonija vo tekot na
izminatite petnaesettina godini moàt da se nabquduvaat nekolku
paralelni procesi i toa: izgradba na samostojna, nezavisna i suverena
dràva, oformuvawe na demokratski, pluralisti~ki i gra|anski politi~ki
sistem i oformuvawe na pazaren i privatno-sopstveni~ki sistem.
So izgradbata na samostojna i nezavisna dràva, Makedonija zapo~na
vo 1991 godina so konstituirawe na Parlament, Vlada, izbor na pretsedatel
na Republikata, so donesuvawe na nov Ustav, formira svoja vojska, pari~na
edinica, Centralna Banka, ja priznaa golem broj dràvi, stana ~lenka na
Obedinetite Nacii i na drugi me|unarodni institucii i organizacii. Vo
narednite godini Makedonija si postavi za cel da vleze vo Evropskata Unija
i NATO, a so toa realno da stane del od razvieniot svet, so {to }e ja
zacvrsti sopstvenata pozicija i }e gi re{i gor~livite pra{awa na
sopstvenata egzistencija. Sekako za da se ostvari toa treba mnogu golemi
napori vo sopstvenoto sozrevawe, vo usvojuvaweto na demokratijata i
izgradbata na gra|ansko op{testvo.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
[to se podrazbira pod tranzicija

na ekonomskiot sistem?
Ekonomistite se soglasuvaat so ekonomskite celi koi treba da se
postignat so ekonomskata transformacija, a tie se: makroekonomska
stabilizacija, privatizacija na kapitalot (reforma i rekonstruirawe na
pretprijatijata) institucionalni reformi pod {to se podrazbira
reformirawe na ulogatta na dràvata vo stopanstvoto, kako i na dràvnite
institucii (Bogoev, 1994, Slaveski, 1995, Petkoski, 1994) i drugi.
Ako ovie globalni celi se obideme da gi prepoznaeme na primerot na
transformacijata na makedonskoto op{testvo i da ja vrednuvame uspe{nosta
na nivnata prakti~na realizacija, }e konstatirame deka po ne{to od toa se
realizira. Moèbi za na~inot kako toa se pravi }e sretneme mnogu razli~ni
i dijametralno sprotivstaveni mislewa, no toa i ne e neobi~no ako se znae
deka procesot na privatizacijata, koj i do den denes ne e zavr{en,
pretstavuva sredi{en del od reformite voop{to.
[to pokaùvaat sogleduvawata za karakteristikite na

procesot na privatizacijata vo na{ata dràva?
Ako procesot na transformacija go analizirame od gledi{te na
efikasnost na pertprijatijata ili od aspekt na konsolidirawe na
sopstveni~kite prava , toga{ se ~ini vo pravo se site onie, koi smetaat
deka, stepenot na privatiziranost na op{testveniot kapital e nizok i
nesoodveten na predviduvawata, {to zna~i deka nastapil eden proces na
akumulirawe na kapitalot od strana na dràvata, kade dràvata se javuva
kako dominanten sopstvenik na pretprijatijata. Prevedeno na jazikot na
ekonomskata teorija i praktika, toa zna~i deka dràvata e lo{
stopanstvenik, deka ne e vo sostojba da upravuva so ekonomijata. Od druga
strana, toa doveduva do golemi politi~ki problemi, poradi nejzinoto
vlijanie vrz upravuvaweto so firmiet vo koi poseduva dominanten kapital.
Makedonskiot model na privatizacija, okolu koj se vodea raspravii,
moè da se okvalifikuva kako model koj najmnogu odgovara{e na
upravuva~kite strukturi na pretprijatijata, koi so donesuvaweto na Zakonot
za transformacija na pretprijatijata so op{testven kapital, gi legaliziraa
nivnata pozicija i mo} ili kako toa nekoi go narekoa “se izvr{i
legalizacija na grabeòt”. Najgolemiot del od pretstavnicite na starata
upravuva~ka struktura vo pretprijatieto denes se sopstvenici na golem del
od privatiziraniot kapital. I denes na ~elo na najgolemite i najuspe{nite
firmi se istite onie koi toa bea i pred devedesettite godini.
Nekoj }e zabeleì deka vo toa nema ni{to {to ne e vo red. Moèbi e
taka, no, {to da pravime so moralnata strana na promenite?

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Dali procesite na transformacija bea vo funkcija samo na eden mal

broj lu|e koi se zateknaa na vrvovite vo stopanstvoto i tie moàt da bidat
edinstvenite dobitnici? Ili pak toa se samo moralni pra{awa koi ne se
va`ni za ekonomijata?
Na pra{aweto za uspe{nosta na privatizacijata indirektno moè da
se odgovori od stepenot na uspe{nosta na privatiziranite pretprijatija. Vo
edna analiza se konstatira deka, privatiziranite pretprijatija se nositeli
na najgolem del od zagubite vo stopanstvoto i deka kaj niv vrabotenite se
soo~uvaat so neredovna isplata na platite. Toa go doveduva vo pra{awe
konceptot na privatizacijata i poradi faktot {to najgolem del od niv ne se
vo mo`nost da gi podmirat zadolùvawata koi proizleguvaat od
akcionerskiot kapital koj go poseduvaat vrabotenite i koi ne se vo mo`nost
i ponatamu da go otpla}aat, {to doveduva do natamo{no zgolemuvawe na
dràvniot kapital namesto akcionerskiot. (Ekonomski magazin, 1 avgust
2000)
Pati{tata na privatizacijata na kapitalot se u{te ne se dovolno
realno ispitani. Pod paravanot na “zakonite” se praveni najrazli~ni
dejstvija koi ne se sosema zakonski i moralni. Privatizacijata be{e vo
funkcija na vladea~kata elita vo stopanstvoto i nejziniot opstanok. Nekoi
analiti~ari toj proces go narekoa “buròazifikacija na upravuva~kata
elita” ili kako vo Polska, “buròazufikacija na nomenklaturata” (Mili},
Milovanovi}, 1993). Imeno, ~lenovite na nomenklaturata koi se vo golemite
socijalni stratumi poseduvaat informacii kade treba da go vloàt
kapitalot i naj~esto se ~lenovi na rakovodnite strukturi na
pretprijatijata. Toa, spored avtorot go potvrduva i faktot deka postojnite
direktori stanale sopstvenici na pretprijatijata vo koi se vraboteni.
Dov~era{nite komunisti~ki kadri, zadrùvaj}i ja ekonomskata i
politi~kata mo} se preobrazuvaat vo glavni pobornici na kapitalizmot.
Sekako deka ovaa zabele{ka ima pove}e politi~ki otkolku ekonomski
karakter. Od ekonomski aspekt, irelevantno e politi~koto minato na
ekonomskite akteri.
Nekoi ekonomisti govorat za psiholo{ki {ok so novite kapitalisti,
deka golem del od “novite kapitalisti” se lu|e od starata nomenklatura
koja preku razni formi go prisvojuva kapitalot so koj rakovodela kako kadar
na ednoumieto. Ona {to Makedonija ja izdvojuva od drugite zemji vo
tranzicija e faktot {to najgolemiot del od kapitalot e sozdaden za vreme
na socijalizmot (nad 90 nasto). “Dominanten metod na privatizacijata vo
Makedonija be{e menaxerskiot otkup. Toj se smeta{e za “normalen”
politi~ki proces, bidej}i modelot najmnogu odgovara{e na ekonomskata i
politi~kata oligarhija”, se konstatira vo Izve{tajot za ~ovekovite prava za
1999 godina.
Privatizacijata vo su{tina zna~i, e prenesuvawe na pravata na
sopstvenost koja e sozdadena vo socijalisti~ki uslovi.
Dali e mo`na pravedna privatizacija?

Diskusiite okolu t.n. koncept na “platena privatizacija” na povr{ina
gi isfrlija site argumenti deka vo su{tina se raboti za privatizacija koja

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
zna~i samo grabe` na op{testveniot kapital, kade se “ru{at elementarnite

prava na poslabite i so ni{to neza{titeni rabotnici vo ovoj proces”
(Slaveski, 1995).
Socijalni aspekti na tranzicijata

Rraspravata za poedinite aspekti na tranzicijata samo ne ubeduva vo
stavot deka transformacijata na sistemot e sloèn i protivre~en proces i
deka prakti~no e nevozmo`no da se izdvojat posebni segmenti za analiza.
Sekako, ekonomskite aspekti se mnogu zna~ajni za celinata na procesite, no
i drugite sferi od transformacijata se isto taka va`ni. Za del od
pra{awata povrzani so socijalnata stratifikacija govorevme na drugo
mesto. Vo ovoj del samo nakratko }e ukaème na nekolku pra{awa koi
smetame deka zasluùvaat vnimanie.
Problemot na nevrabotenost
Procentot na nevraboteni vo Makedonija e najvisok vo odnos na
drugite zemji vo tranzicija, a moèbi i eden od najvisokite vo svetot.
Spored nekoi soznanija (se u{te ne se znae to~niot broj) toj iznesuva okolu
35 nasto od rabotosposobnoto naselenie. Vo grupata na nevraboteni najbrojni
se onie so neoformeno osnovno u~ili{te (nestru~ni lica), lica koi ~ekaat
podolgo vreme za prvo vrabotuvawe. Dinamikata na zgolemuvawe na
procentot na nevrabotenite korespondira so procesite na privatizacijata.
Faktot {to pove}e od polovina od nevrabotenite ~ekaat pove}e od pet
godini za prvo vrabotuvawe ja pokaùva sloènosta na sostojbite vo
ekonomijata i sostojba koja i na psiholo{ki plan se odrazuva kaj dobar del
od mladata populacija koja ja gubi nade`ta za sopstvenata idnina.
Vo edno istraùvawe, okolu 40 nasto od gra|anite vo Makedonija se
smetaat sebesi za siroma{ni ili mnogu siroma{ni. Se pove}e Makedoncite
gi obzema ~uvstvoto deka ìveat vo siroma{tija.
Siva ekonomija
Vo po~etokot na tranzicijata vo Makedonija, kako i vo drugite zemji
vo tranzicija, se razvivaa razni formi na siviot pazar, koj ima i pozitivni
efekti vo namaluvawe na nevrabotenosta. Negovoto opstojuvawe podolg
period negativno se odrazuva vrz celinata na ekonomskiot razvoj. Negovoto
eliminirawe prakti~no e nevozmo`no, i vo Makedonija vo toj pogled u{te
dolgo }e postoi zna~aen procent na onie koi }e rabotat neregistrirani i
neza{titeni, “divo” vraboteni vo neformalniot sektor. Vo edna studija od
edna grupa nezavisni eksperti, se procenuva deka vo Makedonija sivata
ekonomija u~estvuva so 30 nasto od bruto doma{niot proizvod.

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Ulogata na dràvata
Raspravite za ulogata na dràvataa vo sferata na ekonomskiot razvoj
se preokupirani so nejzinata uloga vo ostvaruvawe na ekonomskata
stabilizacija, privatizacijata i liberalizacijata na ekonomijata, dodeka
nejzinata razvojna funkcija e potisnata na sporeden plan. Iskustvoto od
periodot na centralno - planskoto stopanstvo ja potvrdi golemata gre{ka
deka dràvata moè da go zameni pazarot. Vo siroma{nite op{testva
raspravata za “pravedna raspredelba” u{te dolgo vreme }e se povrzuva so
ulogata i zna~eweto na dràvata vo preodniot period. Vo uslovi koga ne
postoi jasna pretstava {to e toa “op{to dobro”, okolu koe bi se postignala
op{ta soglasnost koja site ~lenovi ili mnozinstvoto od op{testvoto bi ja
prifatile i na na~in koj nu`no }e pretstavuva “intervencija” odnadvor,
daràvata }e ja igra igrata na op{t regulator. Dali dràvata moè da se
pretvori vo institucija koja nema da pretstavuva “opasnost” za “slobodata
na poedinecot”. Za poznatiot politekonomist Fridrih Haek dràvata e
poèlna za sigurnosta na gra|anite od rizikot koj e zaedni~ki za site, taa
moè da go namali rizikot ili da im pomogne na lu|eto da se obezbedat od
nego.
Vo postsocijalisti~kite op{testva se govori za ulogata na dràvata
vo unapreduvawe na konkurencijata, vo ostvaruvaweto na socijalnite prava
na lu|eto, vo sistemot na zdravstvena za{tita. Na primer, vo sistemot na
zdravstvenata za{tita, dràvata gi obezbedi uslugite za unapreduvawe na
javnoto zdravje i se vklu~i vo borbata protiv siroma{tijata, so minimalna
za{tita na site na koi im e potrebna i toa besplatno. Potoa, dràvata treba
(i vo golema merka realno) da reagira na pazarot na rabotnata sila i so
merki na za{tita na ènite i decata, utvrduva minimalna plata, normi za
za{tita na rabotnoto mesto i sli~no. Na pazarot na rabotnata sila
dràvata se trudi da obezbedi pove}e merki me|u koi obezbeduvawe pomo{
pri vrabotuvawe, obuka, dokvalifikacija i direktno otvarawe na novi
rabotni mesta. Osobeno nejzinite aktivnosti na toj plan se naso~eni kon
grupite koi se zagrozeni i na koi im e potrebna pomo{.
Vo literaturata koja e posvetena na gra|anskoto op{testvo, se
spomenuvaat ~etiri nivoa na konsolidirawe na demokratijata i toa:
ideologija, institucii, civilno op{testvo i kultura. Glavnite te{kotii so
koi se soo~uva Makedonija vo ovoj period se nao|a me|u tretoto i ~etvrtoto
nivo (Nacionalen izve{taj za ~ovekoviot razvoj za 1999, str 13).
Ona {to e karakteristika za Makedonija koga se govori za
formiraweto na gra|anskiot identitet e faktot deka gra|anskiot identitet
se u{te e mnogu poslab od etni~kiot. “Etni~kiot kod e vgraden vo
sekojdnevniot ìvot na lu|eto nasproti kodot na gra|anskiot identitet”, se
komentira vo Izve{tajot.
Za razvojot na gra|anskoto sodru`ni{tvo, zna~ajni se nekolku faktori
i toa: normativniot ili politi~kiot, simboli~kiot, makro - socio -
ekonomskiot i mikro - socijalniot faktor.

Между
янск
ийИнс
т ут- г
ит .Моск
ва
[to e zna~ajno za razvojot na gra|anskoto op{testvo vo

Makedonija?
Prvo, toa {to gra|anskoto op{testvo se institucionalizira so
donesuvaweto na Ustavot na Republika Makedonija, vo po~etokot na
devedesettite godini. Vtoro, toa {to se svede na konceptot na “nevladini
organizacii” upotrebata na terminot “nevladina organizacija”, “neprofitna
organizacija” i “civilno / gra|ansko op{testvo” vo osnova bea izraz na
elitisti~kata konstrukcija na gra|anskoto sodru`ni{tvo. Tie ne gi dopiraat
obi~nite lu|e (na koi ovie termini vsu{nost i se odnesuvaat) i ne se
sostaven del od nivniot socijalen diskurs se konstatira vo izve{tajot.
Drugite dva faktori, se povrzani so socijalnite uslovi za funkcioniraweto
na gra|anskoto op{testvo: bez stabilna i silna sedna klasa, op{testvoto ne
moè da sozdade realna osnova za pottiknuvawe na spodeluvaweto,
dobrotvorstvoto i filantropijata. Potoa, pojavata na socijalna i ekonomska
neednakvost, pojavata na siroma{tija sozdade pole za dejstvuvawe na
gra|anskite zdruènija (razni fondacii).
“Nekoi gra|anski zdruènija i organizacii sledej}i gi “predlozite” od
svoite donatori, ~esro rabotat kako sateliti na odredeni interesni grupi i
politi~ki partii” e konstatacija koja vnesuva nedorazbirawe za ulogata na
ovie organizacii vo periodot na tranzicija. Makedonija denes e preplavena
od najrazli~ni nevladini organizacii od stranstvo. Nekoi smetaaat deka
tie, me|u drugoto “perat” golemi sumi na pari.
Literatura:
Aceski Ilija, 1996, Skopje Vizija i realnost , Filozofski Fakultet
Aceski Ilija, 2000, Skopje, Sociologija , Filozovski Fakultet
Trajkovski Ilo, 1998, Sociologija, red. Blaga Petrovska, Skopje
Trajkovski Ilo, 2000, Sociologijata: {to e i kako se praktikuva? Matica

Makedonska , Skopje
Trajkovski Ilo, 1997,Gra\ansko sodru`ni[tvo, Skopje
Donald Lajt, Suzane Keller, Craing Calhoun, Readings and Review forSocuiology
Antropologoja, Zbornik Tekstovi, uredil |or\e Mladenovski, Skopje,

2000;

кийИнст
итт- г
у .Мос
ква
Qupka Hristova-Ba[evska Crkvata i svetovnoto,2002, za Makedonija,

Slovo, Skopje;
Karel Turza, êmu jo[ sociologija, 1996, Beogra, Gutenbergova galaksija
Voin Dimitrievic, Branislav Milinkovic, Jan-Lui Serfontein,
Kultura prava, 1999, Beograd;
David A. Karp, William C. Yoels, Sociology and Evrery day Life, 1999,Illinois;

SOCIOLOGIJA - Keti Nestorovska

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SOCIOLOGIJA - Keti Nestorovska

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

МеждународныйСлавянскийИнст

D-r Keti Arsovska Nestorovska

Do Vas po~ituvani studenti

Studiite od predmetot sociologija treba da Ve podgotvat vo nasoka na

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str. 1

Predmet na sociologijata i nejzinite funkcii

Sociologijata kako nauka za op{tesvoto od startot na svoeto

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.2

Pokasno, sociologijata zapo~nala se pove}e da se povrzuva so

Dali op{testvoto e postojano izlo`eno na promeni?

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str. 3

globalna nestabilnost i do tendencii koi vodat kon krah na civilizacijata.

Zo{to se zgolemuva ulogata na sociologijata

Izu~uvawe na socijalnata misla vo minatoto kako

Platon (427-347 p.n. e.) e, eden od najzna~ajnite

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.4

soznaeme dokolku ja sporedime so ~ove~kiot organizam, kade postanokot i

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str. 5

Ogist Kont (1798-1853), se smeta za osnovo-

Marks Veber (1864-1920), bez somnenije e

Kakva nauka za Veber e sociologijata ?

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.6

Za Veber socijolo\ijata treba da bide edna nauka koja se obiduva da go

[to e grupata spored Veber?

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str. 7

Svojata analiza na socijalnata strifikacija Veber sli~no kako i

Karl Marks (1819-1873). Teorijata za

[to vsu{nost pretsavuva op{testvoto spored nego?

Zo{to lugeto ne se ednakvi me|u sebe?

Pra{aweto zo{to l|eto me|u sebe ne se ednakvi e edno od naj~esto

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.8

formiraweto na op{testvoto lu|eto po~nale da se razdvojuvaat, da se

Dali e mo`no op{testvo na ednakvi {ansi za sekogo?

Dali i kako ]e za`iveat vrednostite na gra\anskoto op[testvo i kolku

Potoeweto na op{testvenata neednakvost zna~i postoewe na takvi

Za toa {to ja so~inuva li~nosta na ~ovekot, odnosno pra{aweto {to

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str. 9

Najop[ta i najprifatliva definicija e onaa koja terminot li~nost go

Kakvo e Frojdovo gledi{te za li~nosta ?

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.10

me|usebnite sudiri i bi ostanalo bez vitalna energija za osnovnite

Koja e su{tinata na Marksovoto sfa}awa na li~nosta?

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.11

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.12

[to e kulturata, i kakva uloga taa ima vo

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.13

Човек отек ултурнобитие, ”к ултуратаест арак олкуис амиотчовек”. Таа

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.14

Мат еријалнатак ултурај авк лучува

[to ja so`inuva nematerijalnata kultura?

Koi se osnovnite eлементинакултурата?

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.15

кучињатанапример-дазаст анатназаднит енозеисл. нот оанеможедасе

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.16

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.17

од мноз инството, т ие се наметну ваат к ако општоважeчк и и добиваат

Zo{to e potrebna sоциј онтрола?

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.18

тоа го правиопштеството, к ои се познат ик ак о социј ална к онтрола. Крај на

[to e toa etnocentrizam?

Kako se opredeluva kлтурниот релативизам?

Keti Arsovska - Nestorovska SOCIOLOGIJA str.19

Sва}ање според кое културит

Koga se do`ivuva kултурниот шок?