VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Tema: Business to consumer - B2C

Student: Gojko Lojaničić Profesor: dr Nataša Gojgić

Čačak 2017
Sadržaj
1.Uvod ........................................................................................................................................................... 3
2.E-trgovina (E-commerce) ........................................................................................................................... 4
2.1 B2B (Business to business) .................................................................................................................. 5
2.2 B2C (Business to consumer)................................................................................................................ 6
2.3 C2B (Consumer to Business) ............................................................................................................... 6
2.4 C2C (Consumer to consumer) ............................................................................................................. 7
2.5 B2A (Business to administration) ........................................................................................................ 7
2.6 C2A (Consumer to administration) ..................................................................................................... 7
2.6 B2E (Business to employee) ................................................................................................................ 8
2.7 P2P (peer to peer) ............................................................................................................................... 8
3. E-bankarstvo (E-banking) .......................................................................................................................... 8
3.1 Sredstva plaćanja: ............................................................................................................................... 9
3.1.1 Elektronski ili digitalni novac........................................................................................................ 9
3.1.2 Elektronski čekovi...................................................................................................................... 10
3.1.3 Kreditne kartice .......................................................................................................................... 10
3.2 Sigurnost na internetu ...................................................................................................................... 12
3.2.1 Digitalni potpis, Digitalni sertifikat i Inteligentne kartice ......................................................... 12
3.2.2 Elementi sigurnosnih sistema .................................................................................................... 13
4. E-uprava (E-government) ........................................................................................................................ 14
4.1 Ciljevi e-uprave.................................................................................................................................. 15
4.2 Komunikacija u elektronskoj vladi .................................................................................................... 15
4.3 E-uprava u Srbiji ................................................................................................................................ 16
5. B2C - Business to consumer .................................................................................................................... 17
5.1 B2C sistem plaćanja ......................................................................................................................... 19
5.2 B2C U Srbiji ........................................................................................................................................ 20
5.3 Primeri B2C poslovanja u svetu i kod nas ......................................................................................... 21
5.3.1 Tehnomanija .............................................................................................................................. 22
Zaključak ..................................................................................................................................................... 25
Literatura .................................................................................................................................................... 26

2
 1.Uvod

Elektronsko poslovanje (E-business) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva

samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju,
organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima. Elektronska
tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija.
Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom
vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku
tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke
i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu. Elektronsko poslovanje predstavlja razmenu
standardizovanih elektronskih poruka u obavljanju raznih poslova u kompanijama, bankama,
upravi, aktivnostima građana i u svim drugim poslovnim transakcijama. elektronsko poslovanje
je mnogo više od elektronske trgovine (e-commerce). Elektronsko poslovanje stavlja akcenat na
funkcijama koje se realizuju uz pomoć savremenih elektronskih dostignuća, dok je elektronska
trgovina deo globalne strategije elektronskog poslovanja i teži da ostvari prihode putem Interneta
kako bi poboljšala veze sa klijentima i partnerima u cilju povećanja efikasnosti. Nastanak
elektronskog poslovanja se vezuje za potrebu da firme brže razmenjuju informacije i novac. U
dosadašnjem periodu elektronsko poslovanjedoživelo je posebnu ekspanziju u maloprodaji,
izdavaštvu i finansijskim uslugama. Prednosti elektronskog polovanja u odnosu na tradicionalno
su značajne, vezane su za povećanje kvaliteta i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena
izlaska na tržište kao i realizovanje transakcija. Ono što je danas posebno popularno jeste razvoj
elektronskih partnerstava, baziran na zajedničkom nastupu pojeninih firmi na elektronskom
tržištu. Kao i u klasičnoj trgovini, i u elektronskoj prisutni su elementi: proizvod ,mesto
,marketing, način za prijem narudžbina, način za prijem novca, isporuka, mogućnost vraćanja
proizvoda, garancija i tehnička podrška.

Prednosti elektronskog poslovanja su:

 globalna danonoćna dostupnost interneta

 širenje na internacionalna tržišta (prostor koji se stalno uvećava)
 smanjenje troškova poslovanja (manje papirne dokumentacije)
 povećanje efikasnosti (brži protok informacija i manji obim ljudskog rada)
 interakcija sa potrošačima.

3
 Slika 1. Elektronsko poslovanje

Na današnjem nivou elektronsko poslovanje možemo podeliti na e-trgovinu, e-bankarstvo,

e-upravu i m-poslovanje.

 e-trgovina (e-commerce) - predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga

(kupovina i prodaja).
 e-bankarstvo (e-banking) - predstavlja poslovanje na relaciji banka-klijent.
 e-uprava (e-government) - predstavlja elektronsko poslovanje u upravi ili administraciji
(države, preduzeća, itd.)

2.E-trgovina (E-commerce)

Elektronska trgovina (electronic commerce) je danas najznacajnija oblast elektronskog poslovanja.

Elektronska trgovina predstavlja proces u kome dva ili više preduzeca sklapaju posao putem racunara ili
neke vrste mreže. Primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i
servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao što je Internet i druge
kompjuterske mreže. Takođe uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem
snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka, i automatske sisteme za sakupljanje
podataka. U ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske komunikacione tehnologije.

Značenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, označavao je olakšavanje

poslovnih transakcija elektronski, korišćenjem tehnologije kao što je Elektronska Razmena
podataka, u cilju slanja poslovnih dokumenata kao narudžbenica i faktura elektronski. Kasnije,
uključene su i aktivnosti zajednički nazvane “Mrežna trgovina”, kupovina i prodaja robe i usluga
putem Mreže (World Wide Web) preko sigurnih servera (kao HTTPS, specijalni serverski
protokol koji kriptuje poverljive podatke radi zaštite potrošača) putem elektronskih servisa
plaćanja, kao što su kreditne kartice.

4
Poslovni modeli e-trgovine:

Poslovni model je metod planiranja vođenja biznisa na način koji kompaniji donosi profit,
ukazajući joj pri tome gde će se pozicionirati u tržišnom lancu. Elektronske transakcije se mogu
obavljati između tri strane, to su: vlada, kompanije i klijenti.

 B2B (Business to business)

 B2C (Business to consumer)
 C2B (Consumer to Business)
 C2C (Consumer to consumer)
 B2A (Business to administration)
 C2A (Consumer to administration)
 B2E (Business to employee)
 P2P (peer to peer)

2.1 B2B (Business to business)

Business to business elektronsko poslovanje (skraćeno B2B) odnosi se na korišćenje Interneta i

veb tehnologija za kupovinu, prodaju, jeftiniju, bržu i bolju saradnju poslovnih subjekata.

Prednosti ovog poslovnja su:

 Drastično smanjenje troškova

 Povećanje transparentnosti poslovanja
 Mogućnost pristupa novim tržištima
 Mnoge nove, efikasnije i fleksibilnije transakcione metode

Osnovna podela različitih B2B mehanizama mogla bi da izgleda ovako:

 E - prodaja (E - Selling)
 E - kupovina (E- buying )
 E - tržišta (E - markets)
 Mehanizmi za podršku (E - collaboration)

5
2.2 B2C (Business to consumer)

Razlika između B2B i B2C elektronskog poslovanja je u tome ko je kupac – kompanija ili
fizičko lice. B2C je model koji podrazumeva poslovanje izneđu firme i potrošača. Ovaj vid
poslovanja za firmu predstavlja dodatnu uštedu u troškovima kirije, broja zaposlenih i drugih
vidova nameta.

Za kupca je bitno da:

 može da pronađe informacije o proizvodu u bilo koje vrema

 da upoređuje cene
 naruči željeni proizvod
 dobije proizvod na kućnu adresu
 zna da li se plaćaju troškovi transporta
 zna koliko se plaća carina i porez za robu iz druge država
 ima pravnu sigurnost po pitanju garancije kvaliteta i plaćanja
 eventualno vrati poručeni proizvod

2.3 C2B (Consumer to Business)

Consumer to Business predstavlja model u kom potrošač zahteva proizvod ili uslugu od
prodavca, tako što postavlja svoj zahtev sa odgovarajućim budžetom, preko interneta, a prodavci
pregledaju zahteve i daju ponude. Potrošač zatim pregleda ponude i odabira onu koja mu najviše
odgovara.

Prednost ovakvog načina poslovanja je:

 Povezivanje velikog broja potrošača u bidirekcionalne internet mreže

 Smanjivanje troškova tehnologije proizvodnje
 Pojedinci sada imaju mogućnost pristupa tehnologiji proizvodnje koji su svojevremeno
bili dostupni jedino velikim kompanijama.

6
2.4 C2C (Consumer to consumer)

Consumer to consumer je model u kome potrošači vrše prodaju jedni drugima, uz pomoć
internet kreatora tržišta, koji obično naplaćuje proviziju, pa bi se ovaj model u suštini mogao
nazvati i "C2B2C". Obično su u formi aukcije, a najbolji primer jeste eBay.

Primeri za područje naše zemlje su: Limundo, Kupindo, LaLaFo ...

2.5 B2A (Business to administration)

Business to administration pokriva sve internet transakcije između kompanija i državnih

organa. Ovaj model uključuje veliki broj usluga, najviše u sledećim oblastima: socijalna zaštita,
fiskalna, zapošljavanje, registar i javni beležnik. Iako je B2A još u ranoj fazi svog razvoja,
postoji tendencija rasta, naročito zbog promocije elektronske trgovine od strane državnih organa
kako u EU, tako i SAD-u.

2.6 C2A (Consumer to administration)

Consumer to administration model pokriva sve elektronske transakcije između pojedinaca i

državnih organa

Oblasti na koje se odnosi model uključuju:

 socijalno osiguranje
 zdravstvo
 obrazovanje
 poreze

7
2.6 B2E (Business to employee)

Business to employee je model koji sve više raste u upotrebi. U praksi ovaj model je više poznat
kao Intranet, vebsajt stvoren da zaposlenim i kompaniji pruži informacije. Intranetu se pristupa
preko interne mreže organizacije, mada se često može proširiti i na korisnika koji koristi internet
ali onda je pristup ograničen preko lozinke koja je potrebna da bi se ulogovao.

2.7 P2P (peer to peer)

Peer to peer je model komunikacije putem interneta, pandan klijent/server modelu, najčešće u
upotrebi za deljenje datoteka. P2P je skraćenica od ( peer to peer) što bi se moglo prevesti kao
jednak jednakom. Sa P2P klijentima korisnici sa kompatibilnim softverom mogu kreirati fajlove
na svojim hard-diskovima, konektovati se na P2P servis, a potom locirati, pristupiti i razmeniti
željeni podatak.

3. E-bankarstvo (E-banking)

Elektronsko bankarstvo definiše skup raznovrsnih načina izvođenja finansijskih transakcija

upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije.

Elektronsko bankarstvo je brz, efikasan i pouzdan sistem koji omogućava da se putem Interneta
pristupi banci nezavisno od vremena rada banke 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Na ovaj
način mogu se obavljati finansijske transakcije, imati uvid u stanje i dnevne promene na računu,
preuzimati izvod od prethodnog dana, imati uvid u arhivske izvode, vršiti import i export izvoda
u XML, XLS i TXT formatu. Da bi klijent obavljao platni promet elektronskim putem treba da
poseduje računar odgovarajućih tehničkih karakteristika i ima mogućnost izlaza na Internet.

8
Poslovi banaka na Internetu:

 Pristup i pregled stanja na računima korisnika

 Evidencija svih transakcija
 Plaćanja
 Transfer novca sa računa na račun
 Izmena informacija
 Naručivanje čekova
 Kontakti.
 Plaćanje predefinisanih računa (PTT, EDB, Info stan..)

Oblici pojavljivanja elektronskog bankarstva:

Banke su krenule najpre samo sa informacijama, zatim na dvosmernu komunikaciju, a u trećem

koraku i na transakcije.

 Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko Interneta

samo predstavljaju svojim – postojećim ili novim, potencijalnim korisnicima. Uglavnom
ima reklamni karakter.
 Dvosmerna komunikacija korisnika i banke – putem e-maila ili interaktivnim pristupom
nekom servisu. Ovo su takođe podaci marketinškog karaktera, ali postoji mogućnost, uz
korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju, da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne
informacije, servise.
 Bankarske transakcije na Internetu su najviši nivo komunikacije banke i komitenta.

3.1 Sredstva plaćanja:

3.1.1 Elektronski ili digitalni novac

-Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji
infrastruktura visokog tehničkog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za
istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti
jednostavan i ekonomičan. Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa
odgovarajućim softverom koji banka instalira radi sigurnosti transakcija.

9
 3.1.2 Elektronski čekovi

Elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu,

kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom
roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Iako se kaže da će čekovima doći
kraj to nije tako u velikom porastu je upotreba čekova u svetu čak jednu milijardu godišnje.

Prednosti:

 ne zahtevaju da korisnik prikaziju informacije o svom računu drugim pojedincima,

prilikom učestvovanja na online aukcijama
 ne zahtevaju da kupci neprestano šalju vrlo povereljive finansijske informacije
putem Web-a
 jeftiniji su za prodavce od kreditnih kartica
 transakcije digitalnim čekovima su mnogo brže od transakcija baziranih na
tradicionalnom, papirnom čeku.

3.1.3 Kreditne kartice

Kreditne kartice ubrzavaju kompletan proces kupovine kontrole naših sredstava na računu i
omogućuju smanjenje papirologije koja je ranije bila slučaj pri kupovini.

Kartice delimo na:

Platna kartica - kartica od plastike, ravna (flat) ili reljefna (embosirana), sa magnetnim zapisom
na poleđini i sve češće sa mikročipom na prednjem delu. I magnetni zapis i mikročip nose
informacije o korisniku, tj. o vlasniku kartice i sprečavaju zloupotrebu.

Debitna kartica (Debit Card) - platna kartica čija je namena trošenje novca do postojećeg
iznosa na računu ili do iznosa eventualnog dozvoljenog prekoračenja. Poznata i pod nazivom
"bankomat-kartica" je kartica koju banka izdaje vlasniku tekućeg ili deviznog računa kako bi
svojim sredstvima mogao raspolagati neovisno o radnom vremenu poslovnice banke. Debitnom
karticom klijent može podizati gotovinu na bankomatu, ali i plaćati robe i usluge u trgovačko-
uslužnoj mreži Najpoznatiji brendovi debitnih kartica su: Visa Electron, Maestro/Cirrus, a u
Srbiji još i DINA, YUBA.

10
Kreditna kartica (Credit Card) - platna kartica čija je namena trošenje novca koji u trenutku
transakcije nemamo na računu. Banka izdavalac zadužuje račun vezan za kreditnu karticu
najčešće jednom mesečno, limit kartice je određen bonitetom klijenta i depozitom, a dug se sve
češće otplaćuje u više mesečnih rata (rivolving kredit). Kreditne kartice ubrzavaju kompletan
proces kupovine kontrole naših sredstava na računu i omogućuju smanjenje papirologije koja je
ranije bila slučaj pri kupovini. Najpoznatiji brendovi kreditnih kartica su: Visa, MasterCard,
Diners Club International, American Express.

Kobrending kartica (Cobranding Card) - platna kartica čiji je izdavalac, uz banku, neka
trgovačka kuća, sportski klub ili finansijska institucija. Ova vrsta kartice pruža brojne popuste na
tačno određenim trgovačkim pozicijama. Cilj je privlačenje korisnika sa specifičnim potrošačkim
navikama (npr. Navijači određenog kluba).

Kartica lojalnosti (Loyality Card) - bliska kobrending kartici, ova kartica omogućava brojne
popuste na određenim mestima, nakon tačno utvrđenog broja kupovina na datom prodajnom
mestu, ali npr. i nakon više letova jednom istom avio-kompanijom i sl.

Online kartica (Net Card) - platna kartica koja se koristi isključivo za online plaćanja putem
Interneta i koju je nemoguće koristiti na bankomatima i POSterminalima, jer ne poseduje ni
magnetni zapis ni mikročip.

11
3.2 Sigurnost na internetu

Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najčešće
je definisan kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zaštite informacija od neovlašćenog
eksploatisanja.

Tajnost podataka - ostvaruje se šifriranjem, odnosno upotrebom kriptografskih algoritama.

Autentifikacija - tj. proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja. Ovo se vrši na razne
načine: PIN-om, pasword-om, biometrijske metode smart kartica.

Integritet podataka - Obezbeđivanje razmene finansijskih i drugih podataka između banke i

korisnika tako da niko neovlašćen ne može iskoristiti ili izmeniti podatke. Integritet podataka se
može obezbediti tehnologijama zaštite ( SSL – Secure Socket Layer, S-HTTP – Secure
HyperText Transfer Protocol i dr.). Neporicanje poruka, servis koji sprečava pošiljaoca da
porekne slanje i sadržaj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj poruke.

3.2.1 Digitalni potpis, Digitalni sertifikat i Inteligentne kartice

Digitalni potpis - poruka se može digitalno overiti tako što pošiljalac koristi svoj tajni ključ za
overu kako svog identiteta, tako i sadržaja poruke, čime se sprečava bilo kakva izmena poruke
tokom prenosa. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadržaj poruke, primalac bi uz
pomoć javnog ključa pošiljaoca otkrio neregularnost u poruci, što znači da je došlo do
neautorizovane izmene poruke.

Digitalni sertifikat - je elektronski dokument koji izdaje sertifikaciono telo. U okviru digitalnog
sertifikata koji se izda korisniku nalazi se pored ostalog i korisnikov javni kriptografski ključ
(Public Key), koji je par njegovom tajnom kriptografskom ključu (Private Key). Sertifikacioni
autoritet garantuje tačnost podataka u sertifikatu tj. garantuje da javni ključ koji se nalazi u
sertifikatu pripada korisniku čiji su podaci navedeni u tom istom sertifikatu.

Sertifikat mora da sadrži:

- Naziv vaše organizacije
- Dodatne podatke za identifikaciju
- Vaš javni ključ
- Datum do kog važi vaš javni ključ
- Ime CA koji je izdao sertifikat
- Jedinstveni serijski broj.
Ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem CA.

12
Inteligentne kartice - Autentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet u
okviru Interneta najčešće se dokazuje korisničkim imenom i lozinkom, odnosno tajnim ključem,
a u poslednje vreme i inteligentnim karticama ( smart cards ), kao savremenijim i efikasnijim
mehanizmom zaštite podataka. Ugradnja elektronskih čipova u plastične kartice je tehnologija
stara dvadesetak godina, ali je masovna proizvodnja i primena inteligentnih kartica relativno
novija.
Jezgro inteligentne kartice čine mikroprocesor i memorija, na kojoj, osim opštih
podataka, može biti zapisan i tajni ključ i može biti aktiviran samo uz pomoć vlasnika kartice,
kako bi se izvršio odgovarajući kriptografski algoritam.

3.2.2 Elementi sigurnosnih sistema

Šifrovanje - je transformacija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka u

nečitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za dešifriranje. U
postupku šifrovanja, u mehanizam šifrovanja ulazi originalna poruka i specifičan sadržaj koji
se zove ključ. Dešifrovanje je inverzna transformacija kojom se od šifrovane poruke uz
pomoć ključa i mehanizma za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke.

Simetrično šifrovanje - Podrazumeva da su ključ za šifrovanje i ključ za dešifrovanje

isti. Tajnost se zasniva na tajnosti ključa. Ključni problem je distribucija ključeva. Za
više korisnika mora postojati više ključeva. Ovo nije pogodno za Internet.

Asimetrično šifrovanje - Podrazumeva dva ključa, javni i tajni. Postoji relacija između
njih. Javni ključ se šalje kroz mrežu. Tajni se unosi samo kod dešifrovanja. Postupak
rada je sledeći: javni ključ se pošalje drugome i on sa njim kriptuje poruku koju vam
šalje. Sa njim se ne može dekriptovati poruka. Poruku može dekriptovati samo vlasnik
tajnog ključa.

13
 4. E-uprava (E-government)

E-uprava je termin čije definicije variraju od upotrebe informatičke tehnologije kako bi se

olakšao promet informacija i savladale fizičke prepreke tradicionalnih sistema do korišćenja
tehnologije kako bi se povećala dostupnost i olakšalo izvršenje javnih službi u korist građana,
privrednika, kao i zaposlenih u tim službama.

Pod terminom e-Uprava se podrazumijeva intenzivna i široka primena savremenih

informaciono/komunikacionih tehnologija u javnoj upravi koja omogućava građanima, lokalnim
upravama, poslovnim subjektima, vladinim I nevladinim organizacijama i drugim institucijama
permanentan pristup servisimajavne uprave, a zaposlenima jednostavno i efikasno obavljanje
poslova uz smanjene troškove. e-Uprava približava administraciju građanima i poslovnim
subjektima putemkorištenja Interneta. e-Uprava može i treba da pruži odlučujući doprinos
ubrzanju procesa tranzicije ka ekonomiji baziranoj na znanju, kroz stimulisanje pristupa i
korištenja on-line elektronskih servisa. Građanima se pruža mogućnost pristupa informacijama
koje mogu da doprinesu unapređenju njihovog civilnog, profesionalnog i privatnog života. Mogu
da podnose molbe za dobijanje povlastica, da jednostavnije rešavaju svoje potrebe i obaveze,
npr. dobijanje dokumenata, dozvola, prijava poreza i dr. Nove tehnologije i nov način rada
obezbijediće da javna uprava poboljša kvalitet, raspoloživost i brzinu rada, poveća
transparentnost, efikasnost, dvosmernu razmjenu informacija između korisnika i davaoca usluga,
lokalne uprave, kantona, entiteta i države, poboljša demokratski dijalog sa građanima i osigura
njihovou ključivanje u demokratske procese.

E-Uprava kao svoje sastavne delove ime:

E-Administraciju (E-Administration) - je u stvari E-uprava u užem smislu jer se radi

prvobitno o administrativnim postupcima i njihovom olakšavanju.

E-Demokratiju (E-Democracy) - bi bilo na primer glasanje na izborima putem interneta ili

mobilnog telefona putem SMS poruke bez potrebe da se poseti izborno mesto.

E-Pravo (E-Justice) - bi na primer bilo vođenje sudskog procesa putem elektronske

komunikacije.

14
4.1 Ciljevi e-uprave

Radna grupa o e-upravi iz Sveta u razvoju je identifikovala pet široko kategorisanih ciljeva
čijem se ostvarivanju teži putem e-uprave. Ona je sredstvo za ostvarivanje ovih ciljeva, koji
prevazilaze prostu efikasnost u obavljanu upravnih delatnosti i kreću se ka celokupnoj reformi
sistema i opštem napretku. Ciljevi nisu poređani po značaju, jer svaka zemlja mora sama da
odredi prioritete za e-upravu.

Ciljeva su:

 Stvaranje boljeg poslovnog okruženja,

 Korisnici na vezi, a ne u redu (customers on line, not in line),
 Jačanje dobrog upravljanja i povećana participacija građana u njoj,
 Rast produktivnosti i efikasnosti državnih agencija i
 Obezbeđivanje kvalitetnijeg života marginalizovanih i ugroženih lica.

Krajnji cilj e-uprave je da poveća dostupnost javnih službi građanima. Ona treba i da pospeši
efektivnost države u upravljanju, kao i da joj omogući bolji uvid pri raspoređivanju ekonomskih i
socijalnih resursa. E-uprava treba da omogući i uveća interakciju između tri glavne strane u
društvu – države, fizičkih i pravnih lica, kako bi se stimulisao politički, socijalni i ekonomski
razvoj države.

4.2 Komunikacija u elektronskoj vladi

Ovo je model ne komercijalne elektronske trgovine sa vladinim obrazovnim i neprofitnim

organizacijama. Neki od takvih modela su:

B2G ( business-to-government) - pokriva sve internet transakcije između kompanija i državnih

organa.

G2B (government-to-business) - je on line ne komercijalna interakcija između lokalne (ili

republičke) Vlade i uglavnom velikih komercijalnih proizvodnih kompanija, a ređe malih
privatnih. Ovim se obezbeđuje saradnja vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih pravnih lica.
Takođe ovim se postiže i smanjenje vremena izvršenja složenih transakcija i stvara se dobra
podloga za kvalitetno i brzo odlučivanje. G2B pretstavlja najveću mogućnost za povećanje
efikasnosti ekonomije.

15
G2G (government-to-government) - G2G je on line ne komercijalna interakcija između
Vladinih organizacija, ministarstava, nadležnih organa i drugih Vladinih organizacija,
ministarstava i nadležnih organa. Ona je temelj saradnje između republičke vlade i organa
lokalne samouprave. Državni organi efikasno koriste Internet servise na svim nivoima
upravljanja.

G2C (government-to-consumer) - G2C je takođe on line ne komercijalna interakcija između

republičke vlade (ili organa lokalne samouprave) i privantih lica (građana). Ovaj servis je
korisnicima dostupan 24 časa dnevno i zasnovan je na Single touch point koncepciji, tj. jednim
pristupom na internet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama. Korisnik plaća
administrativnu taksu i plaćanje se zatim odvija putem Interneta.

Za građane je najveća prednost da budu u boljem kontaktu sa administracijom i da imaju lakši

pristup informacijama. Osim prednosti za građane E-Uprave ima pogodnosti i za
administrativne organe u vidu smanjenje troškova.

4.3 E-uprava u Srbiji

Elektronska uprava u Srbiji značajno je napredovala u proteklih nekoliko godina, ali nivo na
kom se nalazi daleko zaostaje za većinom evropskih zemalja. U Srbiji još uvek ne postoji
dvosmerna komunikacija sa državnim organima, tako da se postojanje e-uprave svodi na
dobijanje informacija o uslugama državne uprave, koji su organi nadležni, koja dokumentacija je
potrebna, ali i da se, u nekim slučajevima, sa sajtova preuzme formular, mada ne i da se
administrativni posao u potpunosti završi elektronskim putem.

Kada je reč o e-upravi namenjenoj pravnim licima, situacija je nešto bolja, što znači da firme
mogu veći deo potrebne dokumentacije da preuzmu sa interneta.

16
 5. B2C - Business to consumer

B2C (Business to Consumer) predstavlja oblik poslovanja između preduzeća i klijenata, odnosno
kupovinu proizvoda, usluga ili informacija koje se obavlja putem Interneta u takozvanim onlajn
prodavnicama.

Slika 5.1 B2C model poslovanja

Oblici elektronskog poslovanja neće se ravnomerno razvijati. Stručnjaci procenjuju da svetski

B2C, godinu do dve u svom razvoju prednjači ispred B2B poslovanja. Prema jednoj studiji
Forrester Research, evropska onlajn B2C prodaja će se u narednih 5 godina gotovo
udvostručavati svake godine, i direktno je povezana sa ekspanzijom Internet korisnika,
korišćenjem evra kao jedinstvene valute, pravnim regulisanjem poslovanja na Internetu, ali i
drugim tehnološkim pretpostavkama.

Uobičajen proces koji se odvija od ideje do izvršenja kupovine podrazumeva:

 Pronalaženje kvalitetne robne marke (ovaj deo populacije radije kupuje poznate brendove
u čiji kvalitet ima poverenja),
 Nakon odluke o određenom proizvodu traži najpovoljniju cenu,
 Kada se informiše o rasponu cena (u svetu i lokalno), odlučuje se za kupovinu (u
najpovoljnijoj onlajn ili oflajn trgovini)

17
Prednosti B2C modela elektronske trgovine:

• Kupovina robe iz fotelje

• Niže cene proizvoda
• Veći izbor proizvoda i prodavca
• Lakši pristup informacijama
• Smanjenje troškova nabavke proizvoda
• Lakše upoređivanje cena proizvoda i usluga

Mane B2C modela elektronske trgovine:

• Nesigurnost elektronskih transakcija

• Nedovoljan nivo privatnosti potrošača
• Mogućnost pogrešne isporuke ili neisporuke proizvoda
• Mogućnost lažnog predstavljanja prodavca

Načini da se unapredi proces B2C trgovine

Neki od načina da se unapredi proces B2C trgovine su:

• Sajt koji je lak za upotrebu,

• Pojednostavljivanje procesa plaćanja, kao što je plaćanje u jednom koraku i lozinke koje
su lako zamenljive,
• Slanje e-mail poruka sa specijalnim ponudama

18
Šta je bitno za kupca?

 može da pronađe informacije o proizvodu u bilo koje vreme

 upoređuje cene
 naruči željeni proizvod
 dobije proizvod na kućnu adresu
 zna da li se plaćaju troškovi transporta
 zna koliko se plaća carina i porez za robu iz druge države
 ima pravnu sigurnost po pitanju garancije kvaliteta i plaćanja
 eventualno vrati poručeni proizvod

5.1 B2C sistem plaćanja

Kada se govori o transakcijama u B2C modelu, u osnovi koriste se servisi elektronskog

bankarstva koji omogućavaju elektronsko plaćanje na malo. Radi lakšeg razumevanja uzmimo
da u transakcijji učestvuju samo tri strane:

Preduzeće nudi svoj proizvod, uslugu i informaciju i uz ko nudi mogućnost onlajn plaćanja. Da
bi neko postao prodavac potrebno je da stekne i da mu se prizna status trgovca. Status trgovca
ima preduzeće koje ima ovlašćenje od strane poslovne banke, nezavisne prodajne organizacije ili
neke druge finansijske institucije da prima plaćanja putem kreditne kartice.

Kupac je druga strana u transakciji, poseduje platnu karticu koja može biti kreditna ili debitna.
Kreditna kartica dozvoljava zaduživanja preko sume koja se nalazi na računu, debitna kartica ne
dozvoljava zaduženje preko sume koja se nalazi na računu. Kupac unosi svoje podatke na
bezbednom delu sajta, koje kasnije trgovac zajedno sa svojim ID brojem prosleđuje finansijskoj
ustanovi na obradu.

Finansijske institucije koje putem primljenih podataka proveravaju da li kartica postoji i da li ima
novca na računu za naplatu. Ako su sredstva prisutna na računu vrši prenos novca sa računa
kupca na račun prodavca. Prodavac kasnije dobija izveštaj da je naplata izvršena i tada šalje
naručeni proizvod.

19
5.2 B2C U Srbiji

Broj veb-sajtova 2002. godine je iznosio 12.000.000 u svetu, dok je u našoj zemlji oko 16.000.
Od toga samo je oko 50% adresa bilo aktivno. Na ostalima se ili pojavljuje prazna stranica ili je
sajt u izradi. Većina prezentacija su male, daju samo osnovne informacije bez interakcije i rađene
su uglavnom samo na srpskom (manji broj na srpsko-engleskom).

Generalno na razvoj elektronskog poslovanja kod nas utiču sledeći faktori:

 Ekonomski,
 Tehnološki,
 Socijalni

Preduzeća u Srbiji prolaze kroz prvu fazu elektronskog poslovanja (na sajtu se daju samo
osnovne informacije o preduzeću, moguće je naručiti robu, ali je uglavnom nije moguće
elektronski platiti), tako da prave elektronske trgovine i tržišta još uvek nema.

Iako je najveći broj veb prezentacija otpada na trgovinu, treba naglasiti da najveća trgovačka
preduzeća u Srbiji nemaju adekvatne prezentacije (C-market, Pekabeta, itd.). Izuzetak je Maxi
diskont koji ima odličan sajt sa mogućnošću online kupovine. Osim toga postoji još nekoliko
veoma dobrih sajtova koji se bave elektronskom trgovinom.

Glavnu prepreku daljem razvoju predstavlja

 nerazvijenost transportne i telekomunikacione infrastrukture,

 nepostojeća kultura korišćenja plastičnog novca,
 nerazvijenost kablovskih sistema i
 predominantno korišćenje modemskog priključivanja,
 nedovoljna pravna sigurnost i
 sigurnost brzog transfera novca.

20
5.3 Primeri B2C poslovanja u svetu i kod nas

- Najpoznatiji predstavnik B2C poslovanja na svetu je Amazon. http://www.amazon.com/ U početku,

celokupnu njihovu ponudu činile su knjige, da bi se vremenom njihova ponuda proširila na razne
kategorije proizvoda kao što su muzika, video izdanja, tehnika, pokloni i sl. Načini plaćanja su raznovrsni,
ali se najčešće koriste kreditne kartice. Obim trgovine u 2004. godini iznosiće oko 40 milijardi dolara.

Slika 5.3.1. Amazon.com

U Srbiji je sve više kompanija koje nude ovaj vid prodaje. Najpoznatije su : Tehnomanija,
Planetasport, Winwin…

Slika5.3.2. Tehnomanija.logo

Slika 5.3.3. PlanetaShop.logo Slika5.3.4. WinWin.logo

21
5.3.1 Tehnomanija

Tehnomanija d.o.o. osnovana je 19.02.1999. godine. Danas, posle toliko godina posvećenosti
kupcu, postala je lider na tržištu Srbije u oblasti trgovine na malo električnim i elektronskim
uređajima za domaćinstvo.

Bogata ponuda koja sadrži više od 20.000 različitih proizvoda renomiranih proizvođača, pored
16 maloprodajnih objekata u Beogradu i franišiznim lancem u Loznici, Novoj Pazovi i Valjevu,
kupcima je dostupna i na sajtu www.tehnomanija.rs. Ova prodavnica, osnovana 2002. godine
prva je te vrste u Srbiji i predstavlja mesto tačnog, jednostavnog i pravovremenog izvora
informacija o različitim proizvodima. Kao pionir u domenu internet poslovanja, prateći razvoj
informacionih tehnologija i infrastrukture u zemlji, razvijala se i stranica koja je 2007. godine,
kada su za to stvoreni svi uslovi, prerasla u najbolju internet prodavnicu u zemlji.

Slika. 5.3.1.1 Tehnomanija.com

Saradnja sa najboljim domaćim i stranim stručnjacima doprinela je implementiranju najviših

standarda u domenu sigurnosti pretrage i plaćanja online. Kao razvojno orijentisana kompanija,
među prvima je uvela alate i servise u cilju zadovoljenja potreba kupaca.

22
Opcije koje nudi Tehnomanija.com su: Radio tehnomanija, Android, IOS, Prodavnice, Dostava,
Način Plaćanja, Reklamacije, Kontakt, Lista želja, Korpa, Registracija, Prijava, Filteri…

Pomoću opcije Registracija i prijava možemo brže I lakše poručivati robu kao i da primamo
obavešteja o svim novitetima na tržištu. Postoje prednosti ukoliko posedujemo firmu. A postoi i
opcija za prijavljivanje preko Facebook-a.

Slika 5.3.1.2. Formilar za registraciju

Pomoću polja Pronadji me mozemo brže i lakše pronaći željeni proizvod. Drugi način za bržu
pretraku su Filteri koji su postavljeni po kategorijama za lakšu i jednostavniju pretragu

23
 Slika. 5.3.1.3 Filteri za pretragu

Pomoću opcije korpa postoi mogućnost pregleda svih proizvoda koje naručujemo, postoji i
mogućnost odabira količine prizvoda koji se naručuju kao i način isporuke i plaćanja, gde se
takodje može i potvrditi narudzbina.

Slika 5.3.1.4. Korpa za kupoviu

24
 Zaključak

Direktna WEB trgovina je postala deo naše svakodnevnice. Od razvijenih zemalja gde je ona
integralni deo života 90 % stanovništva pa do Srbije gde sigurnim korakom poprima sve veći
oblik transakcija. Ono na čemu konstantno treba raditi jeste edukacija o elektronskoj trgovini na
svim nivoima. Još uvek veliki broj ljudi ne shvata značaj poslovanja putem Interneta.
Prvenstveno, kao najveći problem na kome se već nekoliko godina radi jeste pravna regulativa
ovakvog načina poslovanja. I u tome se otišlo jako daleko, ali još uvek nije dostiglo potpuno
pravno regulisan postupak. Druga velika mana, kada je u pitanju neki neelektronski proizvod,
predstavlja transport proizvoda od prodavca do kupca. Ali i ovo predstavlja polje u kome je
učinjen veliki napredak. Tome su u dobroj meri pomogle kompanije koje se bave prevozom,
kurirske službe , a čak su i neke veće kompanije osnovale svoju transportnu mrežu. No i pored
svega bezbednost proizvoda u takvim uslovima još uvek nije na visokom nivou, pa zbog
toga ova oblast još uvek ima prostor u kome treba da se razvija.
U Srbiji se još uvek nije velikoj meri zastupljeno elektronsko poslovanje i plaćanje, ali se svake
godine udvostručuje broj pravnih ii fizičkih lica koja obavljaju svoju kupovinu preko Interneta,
što je dobar odgovor na pitanje da li će elektronska trgovina u potpunosti osvojiti tržište.

25
 Literatura

Alempije Veljović: Elektronsko poslovanje, Fakultet Tehničkih nauka Čačak, Čačak 2009.

http://poslovnainformatika.rs/elektronsko-poslovanje/e-poslovanje-uvod/

http://eposlovanje.org

www.wikipedia.org

https://sr.wordpress.org

26