Др Ненад Ђурђевић, редовни професор

Правног факултета Универзитета у Крагујевцу

СПОРТСКИ СТРУЧЊАЦИ И ПРУЖАЊЕ УСЛУГА У СПОРТУ*

Савремени спорт није могућ без одговарајућег стручног особља на свим

нивоима спортског организавања. Закон о спорту Републике Србије из 2011. године
на свеобухватан начин је уредио питања обављања стручног рада у спорту и
правног положаја лица која се тим радом баве. Стручни рад се третира као
спортска делатност коју могу да обављају искључиво спортски стручњаци и
стручњаци у спорту, и то волонтерски, путем запослења у организацијама у
области спорта или путем пружања различитих услуга у виду рада ван радног
односа или предузетништва. Аутор у раду анализира питања везана за: законско
дефинисање стручног рада у спорту, појам спортског стручњака и услова за
стицање статуса и за разврставање у одређена занимања и звања, школовање и
стручно оспособљавање спортских стручњака, категорисање спортских
стручњака, надзор над стручним радом у спорту, обавезност и начини ангажовања
спортских стручњака у организацијама у области спорта и правни значај
аутономних спортских правила за бављење стручним радом у спорту.
Кључне речи: спортски стручњак, стручњак у спорту, категоризација
спортских стручњака, дозвола за рад спортских стручњака, надзор, уговор о
стручном ангажовању

Предуслов за развој спорта и бављење спортом јесте располагање великим бројем

квалитетних стручњака (кадрова) на свим нивоима, од административног и техничког до
оних који раде на нивоима руковођења, обуке и тренинга. Ти кадрови могу бити и
волонтерски и професионални, с тим да професионални кадрови могу бити и подршка
волонтерима. У пирамиди стручних кадрова који обављају стручне послове у спорту,
тренери се налазе на првом месту и чине основни стручни кадар. На жалост, у овом
тренутку не постоје готово никакви квантитативни показатељи о спортским
стручњацима и стручном раду у српском спорту. Но, независно од тога, у спортској
јавности постоји неподељено мишљење да српском спорту значајно недостају спортски
стручњаци, а нарочито квалификовани. Неквалификовани спортски стручњаци, односно
лица која не испуњавају законске услове за обављање стручног рада у спорту чине
већину „спортских стручњака“ у већини спортова.
Кадрови у спорту се у литератури уобичајено деле у три основне групе:
управљачко-организациони; стручни; пратећи:1
- Организационо- управљачки кадрови: председници/директори; стручни
секретари; тим менаџери/спортски директори; организатори и водитељи
такмичења (повереници и делегати); спортски менаџери; маркентишки
радници; административни радници; економи;
- Тренери и остали стручни кадрови - тренери; кондициони тренери; спортски
лекари; физиотерапеути/кинезитерапеути; дијагностичари; спортски
психолози; саветници за планирање и програмирање тренинга; особе
оспособљене за рад у спорту (водитељи/инструктори/учитељи);
- Помоћни кадрови – спортске судије; новинари; статистичари; сниматељи;
информатичари; водитељи спортских објеката; лица одговорна за одржавање
спортских објеката и опреме; остали пратећи кадрови.
Таленат и ентузијазам данас више нису довољни адути за успешност у спорту.
Пресудни фактори су и материјални извори, добра организација и врхунски
мултидисциплинарни стручни рад. Поготову спортски тим није прост скуп појединаца,
већ сложен организам који делује као целина само онда када су у њему плански
остварени многи интегративни системи.2 Спортски стручњаци, а посебно тренери,
играју централну улогу у развитку сваке спортске гране и, због тога, њихове
способности имају посебну важност за сваку организацију у области спорта и сваког
спортисту. С обзиром да спортски стручњаци обављају одговорне дужности у спорту,
они морају да имају одговарајућу квалификацију и не само држава него и надлежни
национални спортски савези морају имати сталну контролу над њиховим радом.3

1
* Рад је написан у оквиру пројекта Правног факултета Универзитета у Крагујевцу XXI век – век
услуга и Услужног права, бр. 179012, који финансира Министарство просвете и науке Републике
Србије.
Видети, Treneri i stručni poslovi u hrvatskom športu, projektna studija, Kineziološki fakultet Sveučilišta u
Zagrebu, 2011, www.sabor.hr/fgs.axd?id=20354
2
Дикић Н. и Мазић С., у предговору српском издању: Приручник за клупске лекаре, уредници Lyle
Micheli et al., Београд, 2004.
3
Билл Глэд, Руководство национальными федерациями, Справочник, Москва, 2002, стр. 219; Да би се
таква контрола остварила неопходно је да надлежни национални спортски савези разраде националне
тренерске програме и да руководе њиховом реализацијом.

2
 Према важећој Стратегији развоја спорта у Републици Србији од 2009. до 2013.
године4, систем спорта у Републици Србији може се представити кроз три сегмента.
Први сегмент садржи олимпијски и параолимпијски спорт, неолимпијски спорт и спорт
особа са инвалидитетом који не припадају параолимпијском спорту, као и струковна
удружења. Други сегмент јесте спорт у институцијама као што су школе, универзитети,
војска и полиција. Трећи сегмент састоји се од спортских активности појединаца које
нису стриктно институционално организоване (спорт у породици, масовни спорт, спорт
за здравље, фитнес, рекреативни спорт, екстремни спорт, спорт у окружењу становања и
др.). У Републици Србији, непознанице и недостаци се уочавају у сва три сегмента
организације система спорта и оне су последица недовољног стручног,
административног и регулаторног капацитета. Недовољни стручни капацитети су
озбиљан проблем јер су образовање и наука у спорту кључни фактори будућег развоја
спортског система, при чему напредак сваког спортског система, у великој мери, зависи
од примене научних сазнања и учешћа образовних институција у научним програмима.
У овој области, посебан проблем представља неуређеност система перманентног
стручног усавршавања и лиценцирања тренерског кадра, као и одсуство друштвене
контроле у подручју стручног рада у спорту. Да би се такво стање преокренуло,
унапређење стручног рада у спорту представља један од стратешких циљева у спорту
Републике Србије до краја 2013. године. У том циљу, Стратегијом је предвиђено
унапређење постојећег система образовања стручног и научног кадра за потребе спорта
и подстицање развоја науке у спорту и примене научних резултата у спортској пракси.
То би се постигло кроз: спровођење анализе ангажовања стручних кадрова у спорту који
се школују у постојећем систему образовања ради подизања квалитета стручног рада у
спорту; програм едукације кадрова у спорту; сарадњу научно-образовних институција са
националним гранским савезима, Олимпијским комитетом Србије, Спортским савезом
Србије, струковним удружењима и спортским клубовима; примену резултата научних
истраживања у пракси; организовање семинара и радионица за стручно усавршавање
руководилаца општинских спортских савеза и градских органа управе у области спорта
(програмског и пословног менаџмента).5

4
"Сл. гласник РС", бр. 110/2008
5
По нашем мишљењу, Стратегија развоја спорта није посветила довољну пажњу значају стручног
рада у спорту што је резултирало да до сада нису начињени озбиљнији практични помаци у тој
погледу у српском спорту.

3
 1. Стручни рад у спорту у основним документима Савета Европе

Европска повеља о спорту за све, коју је Комитет министара Савета Европе

усвојио још 1976. године, истакла је значај стручног кадра за развој спорта. Према чл. 8,
"у сваком програму спортског развоја биће призната потреба за квалификованим кадром
на свим нивоима административног и техничког управљања, лидерства и тренинга".6
Европска спортска повеља, која се 1992. године надовезала на Резолуцију (76)41
о Принципима политике спорта за све, даље је потенцирала значај људских ресурса за
развој спорта. Према чл. 9 (у вези са чл. 1), Влада (јавне власти) треба да подржи развој
тренинг-курсева које ће држати одговарајуће организације и који ће водити до диплома
и квалификације које покривају све аспекте промоције спорта. Такви курсеви треба да
одговарају потребама учесника у различитим врстама и нивоима спорта и рекреације, и
да буду погодни као за професионални тако и волонтерски рад (лидери, тренери,
управници, делегати, доктори, архитекте, инжењери итд.). Учесници у вођењу или
надгледању спортских активности треба да имају одговарајуће квалификације, при чему
посебну пажњу треба да поклањају заштити безбедности и здравља људи под њиховом
контролом.
Запажајући допринос који квалификовани кадрови имају на квалитет и доступност
спорта, Четврта конференција европских министара надлежних за спорт, одржана на
Малти 15. и 16. маја 1984. године, усвојила је Резолуцију бр. 5/84: "О запошљавању у
спорту". У Резолуцији су позване невладине спортске организације да начине напоре и
запосле професионалне кадрове и јавне власти да допусте и подрже запошљавање
професионалних кадрова. Влада би требало да испита начин на који би могао бити
остварен "национални програм запошљавања у спорту". У оквиру тог програма
разматрало би се: као охрабрити спортске организације да реализују стално
запошљавање у спорту; како регионалне и локалне власти могу бити укључене у развој
програма "националног запошљавања у спорту"; како удружити финансијску подршку
спортских организација и јавних власти да ли неки социјални финансијски фондови
могу бити употребљени за програме запошљавања у спорту.
Потреба за квалификованим, стручним кадром посебно добија на тежини када је у
питању рад са децом и младима. Кодекс спортске етике из 1992. године то изричито
наглашава. Све спортске и са спортом повезане организације дужне су да осигурају да

6
Сва документа која се у овом одељку наводе могу се видети у: Ђурђевић, Јавне власти и спорт,
Крагујевац, 2007, стр, 459-471. и 607.

4
сви који су одговорни за децу и младе буду на одговарајућем нивоу квалификовани да се
њима баве, тренирају их или образују, а посебно да разумеју биолошке и психолошке
промене везане за њихово сазревање. Ова лица треба да обезбеде да њихов лични ниво
обучености и квалификација одговара потребама деце и младих, током њиховог кретања
кроз разне фазе привржености спорту.
Спортски стручњаци који раде са децом и младима треба да се понашају на начин
који даје добар пример и представља модел понашања за њих. У раду са младима на
прво место мора се стављати здравље, безбедност и добробит детета или младог
спортисте, и осигурати да те вредности буду испред победничких стремљења или
репутације школе, клуба, тренера или родитеља. Развој задовољства у учествовању је
приоритет и никад се не сме применити неприличан притисак који се супротставља
праву детета да само одлучује о томе да ли ће у спорту учествовати. Подршку треба дати
и талентованим и мање талентованим (спортска искуства треба да подстиче
приврженост здрављу физичкој активности током целог живота), уз истицање и награду
сваког субјективног нивоа достигнућа и стицања вештина. С друге стране, детету,
младој особи и породици треба дати што је могуће више информација које ће осигурати
њихову свест о могућим ризицима и предностима постизања високог спорског нивоа.
Посебно се детету и младој особи не смеју наметати очекивања која нису у сразмери са
његовом могућношћу да их испуни.
Када се анализирају послови спортске организације, у прошлости је доминирао
тзв. аматерски (волонтерски) рад у спорту. Савремени спорт, међутим, захтева да они
који управљају организацијама у области спорта или се баве подучавањем у спорту
(тренери, инструктори и др.) професионализују свој рад, јер је за његово обављање
потребно много знања које свакодневно треба увећавати.7 Добро управљање у спорту 21.
века је незамисливо без квалификованог и професионалног руководства. Савет Европе је
ову чињеницу истакао у Резолуцији „О принципима доброг управљања у спорту“,
усвојеној од стране европских министара надлежних за спорт на 10. Конференцији
одржаној у Будимпешти од 14. до 15. октобра 2004. године. Том резолуцијом су
охрабрене све институције, невладине организације и друге групе одговорне за спорт, да
развијају, примењују и подржавају иницијативе које су засноване на принципима доброг
управља, који за минимум имају и обезбеђење професионалне организације и
професионалног руководства, са задовољавајућим етичким кодексом и утврђеним
процедурама за спречавање сукоба интереса.
7
Михајловић М., Менаџмент спортских организација, Београд, 2005, стр. 121.

5
 2. Спортски стручњаци и стручни рад у спорту према Закону о спорту
Републике Србије

Систем спорта Републике Србије чине, према Закону о спорту Републике Србије
(ЗС)8, физичка и правна лица која се баве спортском активношћу, односно спортском
делатношћу, као учесници у систему спорта (чл. 7). У физичка лица спадају спортисти,
спортски стручњаци и стручњаци у спорту, а под правним лицима се подразумевају
различите организације у области спорта (спортска удружења, спортска друштва,
спортски савези, спортска привредна друштва, спортски предузетници, спортске
установе, спортске задужбине, спортске фондације). Закон о спорту је на системски и
детаљан начин уредио скоро сва питања од значаја за стручни рад у спорту и правни
положај лица која се тим радом баве.
Једини суштински приговор обухвату законског уређења обављања стручног рада
у спорту тиче се одсуства одредби о обавезном осигурања, барем појединих категорија,
спортских стручњака (нпр. тренера, спортских посредника) од одговорности за штете
које могу настати у вези њихове делатности. У многим европским земљама а нарочито у
Америци је нужно да носиоци одређених тренерских лиценци имају обезбеђену и
полису осигурања за време подучавања, што се јавно истиче на игралишту,
просторијама клуба, хотела или другог места где се обавља стручни рад. 9 У Немачкој су
спортски стручњаци који раде у клубовима, удружењима и савезима у области спорта
осигурани од губитака и штета који могу настати у вези обављања њихове делатности
преко тзв. уговора о спортском осигурању које су са друштвима за осигурање
(Geselschaften ARAG Allgemeine, EUROPA Kranken und ARAG Rechtsschutz) закључили свих
12 покрајинских спортских савеза.10 Тим осигурањем су покривени: штете због
професионалне одговорности; штете због несрећа при обављању стручних послова;
губитак путног пртљага; трошкови правног заступања; здравствено осигурање; штете
због губитка поверења.11

8
“Сл. гласник РС”, бр. 24/2011 и 99/2011.
9
Видети, Uvod u športsko pravo, glavni urednik Hrvoje Kačer, Zagreb, 2009, стр. 25.
10
О овом осигурању више видети, Schimmel B., Die Versicherung der Landessportverbaende, u: Privat-
und Sozialvesicherungsrechtliche Probleme im organisierten Sportbetrieb, Himmelseher Volker (Hrsg.),
Sttutgart, 1999, стр. 67-82.
11
Као пример може се видети уговор који је закључио Покрајински спортски савез Хесен
(Sportversicherungsvertrag), који важи до 31.12.2014, www.lsbh-vereinsberater.de/leseobjekte.pdf?
id=1404o

6
 2.1.Појам стручног рада у спорту

Стручни рад у спорту се обавља као спортска делатности. Ту спадају све

делатности којима се обезбеђују услови за обављање спортских активности, односно
омогућава њихово обављање, а нарочито: организовање учешћа и вођење спортских
такмичења, укључујући и међународна такмичења, обучавање за бављење спортским
активностима и планирање и вођење спортских активности; спортско суђење;
организовање спортских припрема и спортских приредаба; обезбеђење и управљање
спортском опремом и објектима; стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и
информисање у области спорта; научноистраживачки и истраживачко-развојни рад у
спорту; пропаганда и маркетинг у спорту; саветодавне и стручне услуге у спорту;
спортско посредовање (чл. 3, ст. 1. тач. 2. ЗС).
Шта све обухвата појам стручног рада у спорту ближе је дефинисано у чл. 25. ст.
1. Закона о спорту. Тим појмом се посебно обухвата: планирање и спровођење спортских
активности деце и омладине, рекреације грађана, тренинга спортиста, спортског
васпитања, обучавања и спортског усавршавања, кинезитерапијског вежбања; контролу
психофизичких и функционалних способности учесника у спортским активностима;
истраживачко-развојни и научноистраживачки рад у спорту; стручно-саветодавни и
стручно-информативни рад; планирање спортских програма и пројеката; документовање
спортске стручне литературе, припремање и уређивање секундарних информационих
извора у спорту; креирање, планирање и организовање пропагандних кампања и акција,
односа са јавношћу и контаката са средствима јавног информисања у спорту;
извештавање са спортских приредаба, писање информативних и аналитичких
новинских чланака у области спорта; планирање и спровођење спортских приредаба;
посредовање у спортским трансферима; спортски менаџмент и организовање спортског
пословања; спортско суђење; старање о безбедности, реду и сигурности на спортским
приредбама и у спортским објектима и о спречавању допинга у спорту.12

2.2.Појам спортског стручњака и услови за стицање статуса и обављање

стручног рада у спорту

12
Према чл. 59. Закону о шпорту Хрватске (“Narodne novine”, број 71/06, 150/08, 124/10, 124/11 i
86/12), стручни послови у спорту јесу: програмирање и спровођење спортске припреме,
програмирање и спровођење спортског подучавања деце и омладине у спортским школама,
програмирање и спровођење спортске рекреације, програмирање и спровођење изваннаставних
школских спортских активности, подучавање лица основној техници појединог спорта.

7
 Закон о спорту дефинише спортске стручњаке као лица која имају одговарајуће
високо образовање у области спорта, односно физичке културе или су оспособљена за
обављање одређених стручних послова у спорту, ако законом није друкчије одређено
(чл. 23. ст. 2). Реч је, разуме се, о физичким лицима. Из претходно наведене дефиниције
јасно произилази да Закон о спорту под појмом спортског стручњака подразумева две
категорије лица: 1) лица која су стекла одговарајуће високо образовање у области
спорта; 2) лица која немају одговарајуће образовање у области спорта али су стручно
оспособљена за обављање одређених стручних послова у спорту. Слично разликовање
постојало је и у Закону о спорту из 1996. године13, али је суштинска разлика у томе што
је првој категорији лица било довољно најмање средње образовање у области спорта,
односно физичке културе (чл. 60. ст. 2) да би могли да се баве стручним радом у
спорту.14 У пракси се одмах поставило питање, како третирати лица која немају високо
образовање у области спорта, односно физичке културе али су раније завршили средње
или више образовање у области спорта. По једном мишљењу, она морају наставити са
школовањем и стећи високо образовање, да би се сматрали спортским стручњацима. По
другом мишљењу, ова лица се морају сматрати спортским стручњацима јер би било
нелогично да немају тај статус иако су стекли школовањем више знања него што се
добија стручним оспособљавањем. Ми сматрамо да су лица која су завршила
одговарајуће средње или више образовање у области спорта стручно оспособљена за
обављање стручних послова у спорту за које су се школовали, те да с тога имају статус
спортског стручњака. Средње школе које омогућавају стицање одређене дипломе у
области спорта, односно бивше више школе за школовање спортских тренера и
спортских менаџера могу се, сходно чл. 3. ст. 1. тач. 2), чл. 27. ст. 2. и чл. 110. Закона о
спорту, сматрати организацијама у облати спорта које се баве, односно које су се бавиле

13
„Сл. гласник РС“, бр. 52/1996
14
Слично разликовање постоји и у хрватском Закону о шпорту. Према чл. 60. од врсте стручног рада
зависи које услове морају да испуне лица која обављају одговарајуће послове: 1) стручне послове
програмирања и спровођења спортске рекреације могу обављати лица која имају одговарајућу стручну
спрему најмање на нивоу тренера првоступника (струковне високошколске студије); 2) стручне
послове програмирања и спровођења спортске припреме (тренерски послови) могу обављати лица
која имају одговарајућу стручну спрему најмање на нивоу тренера првоступника и особе које су
оспособљене путем установе за оспособљавање кадра на темељу програма за стицање лиценце
кровних светских или европских удружења одређеног спорта (изузеци су предвиђени чл. 9. за
спортисте освајаче медаља на великим такмичењима и за лица која су послове тренера обављали
најмање 15 година пре доношења закона); 3) Стручне послове програмирања и спровођења
ваннаставних школских спортских активности могу обављати лица која имају одговарајућу стручну
спрему на нивоу универзитетског студија и испуњавају услове за учитеља односно наставника
физичке и здравствене културе; 4) Стручне послове подучавања лица основној техници појединог
спорта могу обављати лица која су оспособљене за рад у спорту путем установа за оспособљавање
кадра у спорту.

8
делатношћу којом се обезбеђују услови за обављање спортских активности, у виду
стручног образовања и оспособљавања.15
Насупрот спортских стручњака стоје „стручњаци у спорту“. То су лица других
занимања која имају одговарајуће образовање за те врсте послова и доприносе
остваривању спортских активности и спортских делатности у складу са Законом о
спорту (чл. 23. ст. 2. ЗС). Из претходног одређења појма стручњака у спорту
произилази, сматрамо, неколико одредница: стручњаци у спорту се не баве спортским
активностима и спортским делатностима већ им само доприносе; статус стручњака у
спорту се заснива искључиво на одговарајућем образовању а не и на оспособљености за
одређене послове; занимање стручњака у спорту није спортско занимање већ занимање
које се обавља у спорту и поводом спорта (нпр. правник који ради у спортском клубу,
економиста који ради у рачуноводству спортског савеза).
Из претходног разматрања јасно произилази да је појам спортског стручњака
одређен, првенствено, формалним критеријумом, односно формалним условом. Неко је
спортски стручњак ако има диплому о завршеном школовању у облати спорта (физичке
културе) или уверење о завршеном стручном оспособљавању за обављање одређених
стручних послова у спорту, у складу са Законом о спорту.
Од овог правила постоји један изузетак. Прелазним одредбама чл. 187. ст. 4.
Закона о спорту допуштено је да стручни рад у организацијама у области спорта до
краја 2013. године могу да обављају, поред лица која испуњавају услове одређене
Законом о спорту и лица која испуњавају услове утврђене спортским правилима
надлежног националног гранског спортског савеза која су важила на дан ступања на
снагу Закона о спорту (12. април 2011). То, с једне стране, значи да се и ова лица могу
сматрати спортским стручњацима, али, с друге стране, подразумева и да од 1. јануара
2014. године стручним радом у области спорта неће моћи да се баве лица која нису у
међувремену стекла одговарајуће спортско звање, путем школовања или стручног
оспособљавања. Међутим, ако спортски стручњак ради са децом, он, у сваком случају,
мора имати одговарајуће образовање у области физичког васпитања и спорта, у складу
са законом (чл. 25. ст. 3). Изузетно, спортски стручњаци који обављају васпитно-
образовни рад са децом, а који не испуњавају прописане услове у погледу степена и
врсте образовања, могу и даље да обављају тај рад ако су до ступања на снагу Закона о
спорту најмање 25 година обављали васпитно-образовни рад, од чега најмање 15 година
у раду са децом, на основу потврде националног гранског спортског савеза (чл. 187. ст.
15
У сваком случају, боље би било да Закон о спорту није оставио ову дилему.

9
5). Треба уочити да је и овим лицима потребно да имају одговарајућу стручну
оспособљеност.
Чини нам се, међутим, да проблем јасног разумевања ко се сматра спортским
стручњаком претходним разматрањем није у потпуности решен. Наиме, из дефиниције
спортског стручњака из чл. 23. став 2. и стручњака у спорту из чл. 23. ст. 3. Закона о
спорту може се закључити да је појам спортског стручњака одређен и обављањем
стручних послова у спорту (стручним радом у спорту) који представљају непосредно
обављање спортске делатности из чл. 3. став 1. тач. 2) Закона о спорту. Ти су, пак,
стручни послови набројани у чл. 25. ст. 1. Закона о спорту, али не на свеобухватан начин
(користи се термин „посебно обухвата“). Ко год у спорту обавља неки од послова из чл.
25. став 1. ЗС, било на основу одговарајућег образовања или стручне оспособљености,
јесте „спортски стручњак“, а не стручњак у спорту. То има значајне правне последице
пошто одређени правни режим дефинисан Законом о спорту важи искључиво за
спортске стручњаке а не и за стручњаке у спорту: спортски стручњак мора имати
дозволу за рад предвиђену правилима надлежног националног гранског спортског
савеза; спортски стручњаци се категоришу; над радом спортских стручњака се врши
стручни надзор; спортски стручњаци се могу и стручно оспособити да би радили у
спорту; унапређење стручног рада и стручног оспособљавања у спорту спада у општи
интерес у области спорта за чије остваривање се обезбеђују средства у буџету Републике
Србије16; подстицање запошљавања висококвалификованих спортских стручњака спада
у потребе и интереса грађана у области спорта за чије се задовољавање обезбеђују
средства у буџетима јединица локалне самоуправе17; организације у области спорта
морају имати ангажоване спортске стручњаке у зависности од врсте спорта 18; спортски
стручњаци су дужни да планирају и евидентирају стручни рад који обављају у
организацијама у области спорта19.
Одређену забуну, међутим, изазивају чланови 23. став 2. и 24. ст. 1. Закона о
спорту. Већ наведени чл. 23. став 1. ЗС говори о образовању у области спорта и
оспособљености за обављање „одређених“ стручних послова у спорту. Иако би се на
први поглед могло помислити да се тиме хоће рећи да неке од послова који спадају у
стручни рад у спорту из члана 25. став 1. Закона о спорту могу обављати и стручњаци у
спорту, коришћење речи „одређених стручних послова“ једино је у функцији

16
Члан 114. став 1. тачка 1) ЗС.
17
Члан 137. став 1. тачка. 14) ЗС.
18
Члан 33. став 1. тачка 2), члан 110. став 5. Закона о спорту
19
Члан 26. став 1. Закона о спорту

10
прецизирање да се неко лице „увек“ стручно оспособљава за обављање тачно одређених
стручних послова у спорту а не за неки „општи“ стручни рад у спорту. 20 Но, да не буде
заблуде. Закона о спорту не искључује могућност да неко истовремено испуњава услове
да се сматра и стручњаком у спорту и спортским стручњаком. Тако на пример, лице које
на основу свог стручног или академског образовања има звање менаџер, дипломирани
менаџер или струкови менаџер и у организацији у области спорта обавља неке послове
којима доприноси остваривању спортских активности и делатности има статус
стручњака у спорту, али истовремено се може бавити спортским менаџментом и
организовањем спортског пословања у тој организацији уколико је додатно стручно
оспособљен и стекао звање спортски менаџер у складу са Законом о спорту.
Већи је проблем одредба члана 24. став 1. Закона о спорту којом је утврђено да се
и спортски стручњаци и стручњаци у спорту разврставају према спортским
занимањима и звањима у оквиру занимања. Из тога би се, посредно, могло закључити и
да се и стручњаци у спорту баве неким од видова стручног рада у спорту, јер једино
тако има логике рећи да имају одређена „спортска звања“ у оквиру одређеног „спортског
занимања“. По нашем мишљењу, погрешно је, односно није било потребе, да се
стручњаци у спорту обухватају номенклатуром спортских звања и занимања. Сам члан
24. став 3. Закона о спорту релативизује претходно наведено одређење става 1. тог члана
јер јасно прописује да највиша спортска звања, утврђена номенклатуром спортских
звања и занимања на основу чл. 24. став 2. Закона о спорту, могу стећи само спортски
стручњаци који имају прописано образовање. Ако номенклатура обухвата и спортска
звања стручњака у спорту, како та звања могу стећи спортски стручњаци?21
Школовање спортских стручњака врши се у складу са прописима о високом
образовању, уз изузетак одређених видова средњег образовања. Највиша спортска звања
увек подразумевају стицање високог образовања у области спорта. Закон о спорту у том
погледу не садржи нека специјална правила. Према Правилнику о листи стручних,
академских и научних назива, у области спорта и физичког васпитања могу се стећи
следећи стручни, академски и научни називи22:
20
У Нацрту Закона о спорту из 2006. године та дилема је била отклоњена другачијим дефиницијама
спортског стручњака и стручњака у спорту. Спортски стручњак се дефинисао као лице које у спорту
обавља васпитно-образовни, стручно-извршни или стручно-организациони стручни рад, а стручни рад
је дефинисан на скоро идентичан начин као у чл. 25. став 1. ЗС. Насупрот овоме, стручњак у спорту је
одређен као лице које у спорту обавља послове који нису стручни рад у смислу Закона о спорту
(видети, Ђурђевић Н., Јавне власти и спорт, Крагујевац, 2007, стр. 988-999).
21
Ако се желела направити номенклатура свих занимања и звања која се појављују у оквиру спорта
онда је требало рећи да се „спортски стручњаци и стручњаци у спорту разврставају према спортским
занимањима и занимањима у спорту и звањима у оквиру занимања“.
22
"Сл. гласник РС", бр. 30/2007, 112/2008, 72/2009, 81/2010, 39/2011 и 54/2011 - испр.

11
 ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ И СПОРТ

АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

• професор физичког • Проф. физ. васп. и

основне (180 васпитања и спорта спорт.
1
ЕСПБ) • професор физичког • Проф. физ. васп. и
васпитања и кинезитерапије кинезитерап.

• дипломирани професор
• Дипл. проф. физ.
физичког васпитања и спорта
основне (240 васп. и спорт.
2 • дипломирани професор
ЕСПБ) • Дипл. проф. физ.
физичког васпитања и
васп. и кинезитерап.
кинезитерапије

мастер
• мастер професор физичког • Маст. проф. физ.
(180+120=300
васпитања и спорта васп. и спорт.
3 ЕСПБ)
• мастер професор физичког • Маст. проф. физ.
(240+60=300
васпитања и кинезитерапије васп. и кинезит.
ЕСПБ)

• специјалиста професор
• Спец. проф. физ.
специјалистичке физичког васпитања и спорта
васп. и спорт.
4 (300+60=360 • специјалиста професор
• Спец. проф. физ.
ЕСПБ) физичког васпитања и
васп. и кинезит.
кинезитерапије

докторске • доктор наука - физичко

5 (300+180=480 васпитање, спорт и • Др
ЕСПБ) кинезитерапија

СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

• тренер • Трен.
основне (180
1 • организатор спортске • Организ. спорт.
ЕСПБ)
рекреације рекреац.

специјалистичке • специјалиста тренер • Спец. трен.

2 (180+60=240 • специјалиста организатор • Спец. организ.
ЕСПБ) спортске рекреације спорт. рекреац.

Другачије је, међутим, када је реч о стручном оспособљавању. У суштини је реч

о одређеним курсевима (течајевима) на којима се заинтересована лица, која испуњавају

12
утврђене услове, стручно оспособљавању за бављење одређеним стручним пословима,
који су нижег нивоа од оних који се могу обављати након школовања.23
Пословима стручног оспособљавања за обављање одређених стручних послова у
спорту могу се првенствено бавити високошколске установе, у складу са законом којим
се уређује делатност високог образовања. Изузетно, пословима стручног
оспособљавања за обављање одређених стручних послова у спорту за које се не могу
стећи одговарајућа стручна звања у високошколским установама или за које не постоји
интерес тих установа да их врше, односно да их врше у довољној мери, могу се бавити
и организације у области спорта које испуњавају услове у погледу простора, опреме и
кадрова. Посебно правило, међутим, важи ако се стручним оспособљавањем бави неки
национални грански спортски савез (нпр. Фудбалски савез Србије) или национално
стручно спортско удружење (нпр. удружење кошаркашких тренера). Ове организације се
могу бавити стручним оспособљавањем ако је то предвиђено спортским правилима
надлежног међународног спортског савеза, у сарадњи са одговарајућом високошколском
установом. И оне морају да испуне услове у погледу простора, опреме и кадрова, али за
њих не важи законски услов да се одговарајуће стручно звање за које оне врше
оспособљавање не може стећи у некој високошколској установи или високошколске
установе нису заинтересоване за обављање стручног оспособљавања.24
Ближе услове у погледу простора, опреме и кадрова за обављање послова стручног
оспособљавања, као и оквирни план и програм и начин стручног оспособљавања,
услове, начин и поступак издавања, обнављања и одузимања дозвола за рад, број
полазника стручног оспособљавања који се у оквиру једне групе може уписати и
образац и садржину уверења о завршеном стручном оспособљавању, прописује
министар надлежан за спорт.25 То овлашћење, међутим, важи само за стручно
оспособљавање које врше организације у области спорта, али не и високошколске
установе. За акредитоване високошколске установе важи апсолутна претпоставка да
испуњавају услове да се баве стручним оспособљавањем. Оне не морају да траже од
Министарства омладине и спорта дозволу за рад на стручном оспособљавању у спорту
нити су везане оквирним планом и програмом и начином стручног оспособљавања које

23
У Русији су, на пример, професионалне квалификације потребе за рад у физичкој кулутир и спорту
регулисане у: Приказ Министерство здравоохранения и социального развития Российской Федерации
(Минздравсоцразвития России) от 12 мая 2008 г. N 225н г. Москва "Об утверждении
профессиональных квалификационных групп должностей работников физической культуры и
спорта", http://sportslaw.narod.ru/prikazrabotn.doc
24
Видети чл. 27. ЗС.
25
Видети чл. 28. ст. 1. ЗС.

13
прописује министар надлежан за спорт. Од њих се једино тражи да у процесу стручног
оспособљавања остваре сарадњу са надлежним националним гранским спортским
савезима,26 као и да воде прописане евиденције.27
Министар омладине и спорта је претходно наведена питања уредио Правилником
о стручном оспособљавању за обављање одређених стручних послова у спорту.28 Тим
правилником су детаљно уређени како услови које треба да испуни организација која се
бави стручним оспособљавањем тако и начин рада на стручном оспособљавању у
спорту.
Организација у области спорта увек врши стручно оспособљавање за обављање
тачно одређених стручних послова у спорту и за стицање тачно одређеног спортског
звања.29 Организација може да се бави стручним оспособљавањем уколико има: 1)
обезбеђен одговарајући простор, опрему и кадрове; 2) одобрен план и програм стручног
оспособљавања; 3) дозволу за рад.30
Стручно оспособљавање се врши у оквиру три нивоа стручне оспособљености: 1)
оспособљеност I нивоа, која обухвата савладану теоретску и практичну обуку у трајању
од најмање 60 часова уз одговарајућу проверу знања и способности за обављање
одређене врсте послова; 2) оспособљеност II нивоа, која обухвата савладану теоретску и
практичну обуку у трајању од најмање 120 часова уз одговарајућу проверу знања и
способности за обављање одређене врсте послова; 3) оспособљеност III нивоа, која
обухвата савладану теоретску и практичну обуку у трајању од најмање 240 часова уз
одговарајућу проверу знања и способности за обављање одређене врсте послова. 31
Стечено одговарајуће спортско звање није спортском стручњаку довољно да би се
бавио одговарајућим стручним радом у спорту уколико се бави стручним радом у
спортским организацијама које су чланови националног гранског спортског савеза. Он
мора додатно поседовати и дозволу за рад предвиђену правилима надлежног

26
Чл. 28. ст. 2. Закона о спорту. Шта то конкретно значи, остало је у закону нејасно, посебно која је
„санкција“ ако се ово правило не поштује. И организације у области спорта које желе да се баве
стручним оспособљавањем су дужне да остваре сарадњу са одговарајућим високошколским
установама, али за њих је санкција неостваривања сарадње потпуно јасна. Пошто је Правилником о
стручном оспособљавању у области спорта прописано да организација у области спорта која се бави
стручним оспособљавањем мора имати закључен уговором са одговарајућем високошколском
установом о стручној сарадњи, дозвола за рад се не може добити ако такав уговор није закључен.
27
Реч је о вођењу евиденције полазника стручног оспособљавања и евиденције о издатим уверењима о
завршеном стручном оспособљавању, у складу са Правилником о евиденцијама које воде
високошколске и друге организације које се баве оспособљавањем у области спорта (Сл. гласник РС,
бр. 61/2011).
28
"Сл. гласник РС", бр. 8/2013 (у даљем тексту: Правилник о стручном оспособљавању)
29
Чл. 7. ст. 1. Правилника о стручном оспособљавању.
30
Чл. 5. Правилника о стручном оспособљавању
31
Чл. 4. Правилника о стручном оспособљавању

14
националног гранског спортског савеза и правилима међународног спортског савеза.(чл.
25. ст. 2.) Надлежни национални грански спортски савез у сарадњи са високошколском
установом издаје, обнавља и одузима дозволу за рад спортским стручњацима у складу
са Законом о спорту, правилима тог савеза и правилима надлежног међународног
спортског савеза и води евиденцију издатих, обновљених, односно одузетих дозвола за
рад. Надлежни национални грански спортски савез утврђује трошкове издавања и
обнављања дозволе за рад, уз претходну сагласност Министарства омладине и спорта,
које плаћа подносилац захтева за издавање, односно обнављање дозволе за рад.
Надлежни национални грански спортски савез издаје дозволу за рад на период од три
године уколико међународним спортским правилима није друкчије одређено. Дозвола за
рад издата спортском стручњаку од стране надлежног међународног спортског савеза
сматра се важећом дозволом за рад, за период за који је издата (чл. 26. ст. 4-7. ЗС).
Закон о спорту овлашћује министра надлежног за спорта да пропише услове,
начин и поступак издавања, обнављања и одузимања дозволе за рад спортским
стручњацима (чл. 28. ст. 1). Министар омладине и спорта је ово овлашћење искористио
доношењем Правилника о дозволи за рад спортских стручњака.32 Сарадња са
високошколским установама у процесу издавања дозволе за рад обезбеђена је тако што
је чл. 3. овог Правилника прописао да испуњеност услова за издавање, обнављање или
одузимање дозволе за рад спортским стручњацима утврђује комисија за дозволе за рад
надлежног националног спортског савеза, коју сачињавају један члан кога именује
одговарајућа високошколска установа са којом национални грански спортски савез има
закључен уговор о стручној сарадњи и два члана које именује надлежни национални
грански спортски савез.
Услов да би се добила дозвола за рад, услов свих услова је да лице подносилац
захтев има статус спортског стручњака, стечен у складу са Законом о спорту. Али поред
тога, у зависности од врсте дозволе за рад, национални спортски савез може својим
спортским правилима предвидети и следеће услове: ако је регистрован код
одговарајућег националног гранског спортског савеза, односно ако је члан стручног
спортског удружења које је у саставу националног гранског спортског савеза, у складу са
спортским правилима националног гранског спортског савеза; ако је здравствено
способан за обављање стручног рада у спорту, у складу са спортским правилима
надлежног националног гранског спортског савеза; ако је од периода стицања претходне
дозволе за рад обавио професионалну праксу (практичан рад) у трајању од најмање 90
32
„Сл. гласник РС“, бр. 7/2013

15
сати, у складу са спортским правилима надлежног националног гранског спортског
савеза; ако има одговарајуће радно или спортско (такмичарско) искуство, у складу са
спортским правилима надлежног националног гранског спортског савеза; ако је обавио
стручно усавршавање у складу са спортским правилима надлежног националног
гранског спортског савеза; ако спортском стручњаку није забрањено обављање
стручног рада у спорту за период важења дозволе за рад; ако има постигнуте
одговарајуће спортске резултате, у складу са спортским правилима надлежног
националног гранског спортског савеза; ако уплати накнаду за трошкове издавања
дозволе за рад.33
Оно што се може приметити ко озбиљан недостатак Закона о спорту у вези
прописане дозволе за рад спортских стручњака јесте ограничени домашај одредбе чл.
25. став 2. Закона о спорту. Када се пажљиво анализира та одредбе види се да обавезу
прибављања дозволе за рад имају само спортски стручњаци који обављају стручни рад у
спорту у организацијама које су „чланови“ националног гранског спортског савеза који
је предвидео одређену дозволу за рад (укључујући и сам савез). Спортским
стручњацима који обављају стручни рад у спорту изван таквих организација (нпр. у
спортским центрима или клубовима који нису учлањени у ниједан спортски савез) или
као самостални предузетници, није потребна никаква посебна дозвола за рад. Њима је
довољно да имају статус спортског стручњака. Ако изоставимо проблем
дискриминације, са стручног становишта такво решење је неодрживо пошто је у питању
обављање „истоврсног рада“.

2.3. Разврставање спортских стручњака према спортским звањима и

занимањима

Спортски стручњаци се разврставају према спортским занимањима и звањима у

оквиру занимања, с тим да највиша спортска звања могу да стекну само спортски
стручњаци који имају прописано образовање (чл. 24. ст. 1. и 3. ЗС). Министар надлежан
за спорт утврђује номенклатуру спортских занимања и звања и типичне послове за
утврђена спортска занимања и звања и услове у погледу образовања, односно стручне
оспособљености за стицање звања (чл. 24. ст. 2).
Министар омладине и спорта Републике Србије је номенклатуру спортских звања
и занимања уредио Правилником о номенклатури спортских звања и занимања из
33
Члан 5. Правилника о дозволи за рад спортских стручњака

16
2013. године.34 Према том правилнику, спортски стручњаци стичу спортска звања
стицањем одговарајућег степена образовања, односно добијањем уверења о завршеном
стручном оспособљавању за обављање одређених стручних послова у спорту, у складу
са Законом о спорту и правилником којим се уређује стручно оспособљавање за
обављање одређених стручних послова у спорту, ако правилником није изричито
другачије одређено. Изузетак су највиша спортска звања у оквиру одређеног занимања,
јер њих могу стећи само спортски стручњаци који имају одговарајуће образовање.35
Стицањем одређеног спортског звања, спортски стручњак добија право да се бави
оним стручним пословима у спорту који су карактеристични за стечено звање. Међутим,
стицањем вишег спортског звања, у оквиру једног спортског занимања, стиче се и право
бављења пословима карактеристичним за нижа спортска звања из истог спортског
занимања.
Спортска занимања су: 1) тренер у спорту; 2) инструктор у спорту; 3) организатор
рекреације у спорту; 4) организатор спортског пословања; 5) менаџер у спорту; 6)
спортски посредник; 7) судија у спорту; 8) спортски водич; 9) спортски спасилац; 10)
професионални спортиста; 11) спортски документалиста; 12) новинар у спорту; 13)
спортски пропагандиста; 14) саветник у спорту; 15) спортски медицинар.36
Претходно наведеним занимањима могу се бавити првенствено спортски
стручњаци, али су одређена занимања резервисана и за стручњаке у спорту. Када се
пажљивије погледа опис послова карактеристичних за одређена занимања и услови за
стицање појединих звања унутар занимања може се уочити да су следећа спортска
занимања резервисана искључиво за спортске стручњаке: тренер у спорту, инструктор у
спорту, организатор рекреације у спорту, организатор спортског пословања, менаџер у
спорту, спортски посредник, судија у спорту, спортски водич, спортски спасилац,
спортски документалиста, новинар у спорту, спортски пропагандиста и саветник у
спорту. Спортско занимање спортски медицинар могу обављати искључиво стручњаци у
спорту, односно лица која имају одговарајуће образовање за одговарајућу врсту послова
у спорту. За стицање звања унутар занимање спортски медицинар увек је потребно
искључиво одређено образовање из медицинских наука.
Изузетак од свега претходно реченог јесте спортско занимање и звање:
професионални спортиста. Према чл. 62. ст. 1. Правилника о номенклатури,
професионални спортиста јесте спортиста који се бави спортском активношћу као
34
"Сл. гласник РС", бр. 7/2013 (у даљем тексту: Правилник о номенклатури)
35
Видети чл. 3. Правилника о номенклатури
36
Чл. 7. Правилника о номенклатури

17
јединим или основним занимањем, самостално или у оквиру организација у области
спорта, у складу са Законом о спорту. Оваква дефиниција професионалног спортисте је,
у ствари, комбинација одредби чл. 3. ст. 1. тач. 8) и чл. 8. ст. 1. Закона о спорту.
Карактеристични послови занимања професионални спортиста јесу: тренирање и
наступање на такмичењима различите врсте и ранга (митинзи, турнири, првенства и сл)
у земљи и иностранству.37 Звање у оквиру занимања професионални спортиста јесте
професионални спортиста, с тим да назив занимања обухвата и назив одређене спортске
гране. Да би неко лице стекло звање професионални спортиста мора имати најмање
основно образовање и мора закључити уговор о раду са организацијом у области спорта
(чл. 12. ЗС) или му мора бити утврђено својство спортисте који се бави спортом као
јединим или основним занимањем (чл. 13. и 104. ст. 3. ал. прва ЗС).38
Третирање професионалног спортисте као спортског стручњака проблематично је
са становишта одредби Закона о спорту. Већ смо рекли да се спортски стручњаци баве
стручним радом у спорту, у виду спортске делатности (чл. 3. ст. 1. тач. 2) и 23. ст. 1. ЗС).
Основна законска карактеристика спортских делатности састоји се у томе да се њима
обезбеђују услови за обављање спортских активности, односно омогућава њихово
обављање. Професионални спортиста је лице које се управо бави спортском
активношћу, а не неким стручним радом у спорту као спортском делатношћу (чл. 3. ст. 1.
тач. 6) и 8) ЗС). Утолико, он не може бити „спортски стручњак“. Он не може бити ни
„стручњак у спорту“, јер смо већ изнели да је за појам стручњака у спорту битно да је
реч о лицу које „доприноси“ остваривању спортских активности а не о“остварује“ их
непосредно. Разлози зашто је и професионални спортиста третиран у Правилнику о
номенклатури спортских звања и занимања могу лежати, по нашем мишљењу, само у
нејасним и противуречним формулацијама чл. 13. и 95. Закона о спорту. Наиме, чланом
13. ЗС је прописано да се врхунски спортиста може професионално бавити спортским
активностима и делатностима у индивидуалним спортовима и као самостални
професионални спортиста, односно предузетник, уписом у регистар код Агенције
надлежне за регистрацију привредних субјеката, с тим да за обављање тих делатности
нису потребни посебан простор, опрема и кадрови. Чланом 95. ЗС утврђено је да се на
самостално обављање спортских делатности примењују прописи којима се уређује
предузетништво, а да предузетник који се бави стручним радом у области спорта мора
имати одговарајуће спортско звање.
37
Чл. 63. Правилника о номенклатури
38
Ово својство утврђује Спортски савез Србије, а може га стећи само спортиста који је категорисан
као врхунски спортиста, а спортским активностима се бави у индивидуалном спорту.

18
 Основне карактеристике одређених спортских занимања су, према Номенклатури
спортских звања и занимања:
- Тренер у спорту је занимање лица која учествују у демонстрирању спортских
вештина, програмирању, планирању и реализацији стручно-педагошког рада у
одређеној спортској грани. Карактеристични послови тренера у спорту јесу:
планирање тренажног процеса, вођење тренинга, контрола припремљености и
селекција спортиста, анализа и корекција тренажног процеса и такмичења,
вођење наступа на такмичењима; вођење документације рада и постигнутих
резултата, припремање извештаје о раду; обезбеђивање материјално техничких
услова за извођење вежбања и тренажног процеса. Звања која се могу стећи су:
спортски учитељ; спортски оперативни тренер; спортски тренер; спортски
тренер специјалиста; спортски тренер - дипломирани професор физичког
васпитања и спорта;
- Инструктор у спорту је спортско занимање лица која се баве пословима
демонстрирања и основне обуке у одређеној спортској грани или спортско-
туристичкој активности. Карактеристични послови инструктора у спорту јесу:
реализација процеса основног техничко-тактичког обучавања вежбача и
спортиста у односној спортској грани, односно спортско-туристичкој
активности; припремање материјално техничких услова за извођење вежбања;
обезбеђивање превентивних мера безбедности и пружање прве помоћи код
повреда; извођење програма спортских активности са спортистима и сл. Звања
која се могу стећи су: спортски демонстратор; спортски инструктор;
спортски инструктор специјалиста (са навођењем специјалности);
- Организатор рекреације у спорту је занимање лица која реализују послове
који се карактеришу усмерењем процеса вежбања и спортских активности на
релаксационе ефекте и ширим дијапазоном промењених активности у односу
на инструкторе у спорту. Карактеристични послови организатора рекреације у
спорту јесу: извођење програма рекреативног вежбања са појединцима и
групама вежбача; спровођење подучавања спортиста рекреативаца; анимације
и организације група и појединаца за рекреативно бављење спортским
активностима; припремање вежбача за манифестације и рекреативна
такмичења; припремање спортско-рекреативних излета, логоровања, зимовања
и слично; обезбеђивање превентивних мера сигурности и пружање прве
помоћи код повреда; контрола физичких способности вежбача; планирање,

19
 анализа и корекцији програма вежбања и рекреативних спортских активности;
организовање и вођење рекреативних манифестација и рекреативних
такмичења; обезбеђење материјално техничких услова за извођење
рекреативних активности; упућивање спортиста рекреативаца на правилан
избор спортске опреме и реквизита; упознавање спортиста рекреативаца са
специфичним теренима, трасама, полигонима; реализација велнес, СПА и
сличних програма. Звања која се могу стећи: спортско-рекреативни
демонстратор; спортско-рекреативни водитељ; организатор спортске
рекреације; специјалиста спортске рекреације; професор спортске рекреације;
- Организатор спортског пословања је занимање лица која се баве пословима
непосредно повезаним са функционисањем организација у области спорта
(секретари, лица задужена за осигурање безбедности обављања спортских
активности и делатности; лица задужена за антидопинг активности; лица
задужена за планирање и управљање програмима; лица задужена за издавање
дозвола за сезону и др). Карактеристични послови занимања организатора
спортског пословања су: вођење интерне евиденције организација у области
спорта: чланства, кадрова, објеката, опреме, спортских резултата и активности;
регистрација и праћење испуњења уговора; планирање и управљање
спортским програмима и пројектима; организовање спортских припрема и
такмичења; припремање интерне документације и архиве организације у
области спорта; организовање одржавања спортских објеката; достављање
пријава за такмичење; регистрација учесника у обављању спортских
активности и делатности; проналажење спортских талената и праћење
спортских способности спортиста који учествују у спортским такмичењима;
асистирање у маркентишким кампањама организације у области спорта;
прикупљање спортских података и њихово анализирање и интерпретирање;
координисање и планирање активности на обезбеђењу безбедности на
спортским приредбама и у спортским објектима; координисање и планирање
антидопинг активности; организовање послова око продаје и пласмана
улазница. Звања која се могу стећи су: организатор спортских приредби;
организатор спортских програма и пројеката; организатор спортских
припрема и путовања; организатор одржавања спортских објеката;
организатор безбедности у спорту; организатор антидопинг активности;

20
 спортски статистичар; спортски скаут; асистент за спортски маркетинг;
организатор продаје улазница;
- Менаџер у спорту је занимање лица која се баве руководећим пословима у
организацијама у области спорта, односно пословима управљања,
организовања, координације, планирања и контроле рада организације у
области спорта и физичких лица запослених, ангажованих или учлањених у
организацију у области спорта. Карактеристични послови занимања менаџер у
спорту јесу: организовање утакмица, сусрета и такмичења; организовање
система такмичења и учествовање у реализацији система такмичења;
планирање коришћења објеката и контрола његовог извршења; припремање
програма и пројеката у области спорта и контрола њиховог извршења;
припремање састанака стручних органа и органа управљања; надзор над
интерном документацијом; интерно информисање чланова о раду организације
у области спорта и информисање трећих заинтересованих лица; маркетиншке
активности; пропагандне активности; сарадња унутар и између организација у
области спорта у земљи и иностранству; вођење пословања; склапање уговора;
спровођење одлука управних и стручних органа организације у области спорта.
Звања која се могу стећи су: оперативни спортски менаџер; спортски
менаџер; спортски менаџер специјалиста.
- Спортски посредник је занимање лица која се професионално баве пословима
посредовања при преласцима спортисте из једне организације у области спорта
у другу. Карактеристични послови занимања спортског посредника јесу:
праћење стања у одређеној грани спорта; помагање спортистима у
проналажењу спортског ангажмана и закључивању одговарајућег уговора;
помагање организацијама у области спорта у проналажењу и ангажовању
одговарајућих спортиста; посредовање између организација у области спорта
при трансферима спортиста. Звање је исто као и назив занимања.
- Судија у спорту је занимање лица која се баве пословима спортског суђења.
Карактеристични послови занимања судије у спорту јесу: извођење суђења на
такмичењу у одређеној спортској грани према званичним правилима и/или
прилагођеним правилима; учествовање у раду судијских удружења у којима су
судије регистроване. Звања која се могу стећи су: спортски судија; национални
спортски судија; међународни спортски судија;

21
- Спортски водич је занимање лица која се баве пословима водича у
различитим спортским активностима. Карактеристични послови спортских
водича јесу: припремање програма излета и тура; припремање и одржавање
опреме за активности; вођење учесника на излетима и турама; припремање
учесника за подухват и проверавање њихове оспособљености и опремљености;
организовање логора и боравка у њима; обезбеђење превентивних мера
сигурности; пружање прве помоћи и активирање служби спасавања код
повреда и незгода; заштита природе, проверавање и означавање терена. Звање
је исто као и назив занимања;
- Спортски спасилац је занимање лица која се баве спасилачким пословима у
различитим спортским гранама и активностима. Карактеристични послови
занимања спортски спасилац јесу: предузимање превентивних мера
сигурности у објекту или за активност; контролисање исправности и
сигурности коришћене опреме; контролисање сигурности учесника у
активностима; спровођење поступака спасавања; пружање прве помоћи код
повреда. Звања која се могу стећи су: помоћни спасилац; спасилац; спасилац
инструктор.
- Спортски документалиста је занимање лица која се баве пословима
креирања, планирања и организовања стручног информисања, документовања
стручне литературе, документовања статистичких показатеља о развоју
физичке културе и спорта, издавачке делатности, припремом и уређивањем
секундарних информационих извора у спорту. Звање је исто као и назив
занимања;
- Новинар у спорту је занимање лица која се баве извештавањем са спортских
приредаба, писањем информативних и аналитичких чланака, као и другим
новинарским пословима у средствима јавног информисања за област спорта.
Звања која се могу стећи су: спортски новинар; спортски репортер;
- Спортски пропагандиста је занимање лица која се баве пословима креирања,
планирања и организовања пропагандних кампања и акција, односима са
јавношћу и контактима са средствима јавног информисања у области спорта.
Назив звања је исти као и назив занимања;
- Саветник у спорту је занимање лица која се баве у спорту пословима вишег
стручно-саветодавног и технолошког карактера. Карактеристични послови
занимања саветник у спорту јесу: учешће у креирању програма стручног

22
 информисања, усавршавања, оспособљавања и школовања кадрова;
припремање планова и програма развоја активности, норматива и стандарда
рада у организацијама у области спорта; спровођење трансфера научних
знања/информација у технолошке поступке и методику обучавања, вежбања,
тренинга и такмичења; стручно-саветодавни рад; извршавање надзора и
контроле педагошких и организационих послова у организацијама у области
спорта; учешће у спортским истраживањима. Звања која се могу стећи су:
спортски саветник; виши спортски саветник;
- Спортски медицинар јесте занимање лица која се баве активностима
унапређења медицинске заштите у организацијама у области спорта које нису
лечење. Карактеристични послови занимања спортски медицинар јесу:
праћење здравственог стања спортиста и њихове физичке и психичке
припремљености; давање савета за унапређење здравља спортиста;
организовање рада клупске амбуланте; организовање спровођења периодичних
здравствених прегледа спортиста и службених лица клуба/репрезентације;
вођење клубске/репрезентативне медицинске картотеке; организовање
опоравка спортиста; здравствено васпитање спортиста; медицинско дежурство
на такмичењима; организовање периодичних тестирања функционалних
способности; организовање превентивних медицинских активности; пружање
медицинске помоћи спортистима за време тренинга и такмичења. Звања која се
могу стећи су: клубски лекар; лекар спортске репрезентације; спортски
физиотерапеут; виши спортски физиотерапеут.

2.4. Категорисање спортских стручњака

Обављање стручног рада у спорту повезано је и са категорисањем спортских

стручњака.39 Законом о спорту је прописано да министар надлежан за спорт доноси
39
У русији тренер може на основу постигнутих спортских резултата добити статус (спортско звање)
„Заслужни тренер Русије“. То је уређено у: Приказ об учреждении почетных спортивних занийб от 25
сентября 2006 г. N 634, Зарегистрировано в Минюсте РФ 15 января 2007 г. N 8741. Звање заслужни
тренер Русије може добити спортски под условима да је има најмање трогодишњи рад са
спортистисом или екипом у различитим етапама припрема спортиста, а са националном спортском
репрезентациојом Русије не мање од четири године, за постигнуте спротске резултате: освојено 1-3
места на Олимпијским и Параолимпијским играма и Олимпијади глувих; постизање светског рекорда
или два европска рекорда у дисциплинама са програма Олимпијских игара, Параолимпијских игара и
Олимпијаде глувих; освојено 1. место на светрским првенствима у дисциплинама са програма
Олимпијских игара, Параолимпијских игара и Олимпијаде глувих; освојено 1. место на светском
првенству, Светском купу, европском првенству, Купу Европе у дисциплинама које нису на програму
Олимпијских игара, Параолимпијских игара и Олимпијаде глувих ако је, у складу са утврђеном

23
националну категоризацију спортских стручњака, којом се утврђују критеријуми и
мерила за рангирање спортских стручњака на основу квалитета рада, остварених
резултата, степена стручности и националне категоризације спортова и уређује начин
додељивања одговарајућег ранга – спортског статуса. 40 Национална категоризација
спортских стручњака утврђује се за две године, а на основу ње једанпут годишње
рангирање спортских стручњака врши: Олимпијски комитет Србије - за олимпијске и
параолимпијске спортове и Спортски савез Србије – за неолимпијске спортове. Подаци
о извршеном рангирању достављају се Министарству, који те податке објављује на свом
сајту у року од 15 дана од извршеног рангирања. На извршено рангирање може се
уложити приговор министру у року од 15 дана од дана објављивања на сајту
Министарства.41
Категорисање спортских стручњака није само питање „престижа“ већ има и
одређене практичне последице. Према чл. 12. тач. 3) Правилника о номенклатури
спортских звања и занимања, лице које има завршено средње образовање и стечен ранг
врхунски тренер, са спортским статусом заслужног тренера, аутоматски стиче и звање
„спортски оперативни тренер“. Осим тога, према чл. 7. ст. 3. Правилника о дозволи за
рад спортских стручњака, спортски стручњак који у току важења дозволе за рад стекне
или задржи статус врхунски спортски тренер - заслужни тренер или врхунски спортски
тренер - тренер међународног ранга не мора приликом обнављања дозволе за рад да
доказује да је обавио прописано стручно усавршавање. Наравно, не треба заборавити и
утицај спортског категорисања на правни положај спортског тренера према спортским
правилима надлежног националног спортског савеза.
У тренутку завршетка овог рада, министар омладине и спорта још није донео
одговарајући подзаконски акт. Међутим, према припремљеном и послатом на
објављивање Правилнику о националној категоризацији спортских стручњака,
категорисање спортских стручњака ће се вршити на следећим принципима42:
- Одговарајући ранг – спортски статус може бити додељен спортском стручњаку
који има најмање спортско звање спортски оперативни тренер;
- Спортски стручњак се рангира као врхунски спортски тренер, а у оквиру тог
ранга може да стекне одговарајући спортски статус, и то: 1) врхунски

таблицом, освојено сто педесет или више бодова.

40
Чл. 139. ст. 3. и 8. ЗС. Комисију за припрему националних категоризација спортова, спортиста и
спортских стручњака чине представници Олимпијског комитета Србије, Спортског савеза Србије и
Републичког завода.
41
Чл. 140. ЗС
42
Решења на која указујемо су нам посната јер смо учествовали у припреми наведеног правилника.

24
 спортски тренер ‒ заслужни тренер; 2) врхунски спортски тренер ‒
међународни ранг; 3) врхунски спортски тренер ‒ национални ранг.
- Одговарајући спортски статус додељује се спортским стручњацима који воде
националне спортске репрезентације и клупским спортским тренерима, с тим
да клупски спортски тренер може остварити одговарајући спортски статус под
условом да у националној спортској репрезентацији наступи најмање 20%
спортиста из клуба који тренира.
- Критеријуми и мерила за рангирање спортских стручњака у индивидуалним
спортовима су: 1) врхунски спортски тренер ‒ заслужни тренер – ако је у
протекле две године радио са једним спортистом који је стекао спортски
статус врхунски спортиста – заслужни спортиста; 2) врхунски спортски
тренер ‒ међународни ранг – ако је у протекле две године радио са двоје
спортиста који су стекли спортски статус најмање врхунски спортиста –
међународни ранг, или – ако је у протекле две године радио са једним
спортистом који је стекао спортски статус врхунски спортиста – међународни
ранг или са пет спортиста који су стекли спортски статус најмање врхунски
спортиста – национални ранг; 3) врхунски спортски тренер ‒ национални ранг
‒ ако је у протекле две године радио са пет спортиста који су стекли спортски
статус најмање врхунски спортиста ‒ национални ранг, или ‒ ако ради, или је
радио у протекле две године са двоје спортиста који су стекли спортски статус
врхунски спортиста ‒ национални ранг или са пет спортиста који су стекли
спортски статус најмање перспективни спортиста.
- Критеријуми и мерила за рангирање спортских стручњака у екипним
спортовима су: 1) врхунски спортски тренер ‒ заслужни тренер ‒ ако је у
протекле две године радио са екипом чији су чланови стекли спортски статус
врхунски спортиста ‒ заслужни спортиста; 2) врхунски спортски тренер ‒
међународни ранг ‒ ако је радио у протекле две године са једном екипом чији
су спортисти стекли спортски статус врхунски спортиста ‒ међународни ранг;
3) врхунски спортски тренер ‒ национални ранг ‒ ако је у протекле две године
радио са једном екипом чији су спортисти стекли спортски статус најмање
врхунски спортиста ‒ национални ранг.

2.5. Забрана дискриминације

25
 Закон о спорту забрањује било какву дискриминацију спортских стручњака. (чл.
26. ст. 11). На забрану дискриминације спортских стручњака сходно се примењују
одредбе чл. 10. Закона о спорту које се односе на дискриминацију спортиста. То
подразумева да је забрањена свака непосредна и посредна дискриминација у обављању
стручног рада, с обзиром на неко лично својство, пол, статус, опредељење или уверење,
укључујући и дискриминацију у погледу запошљавања, зараде или услова рада, осим
када се прављење разлике, односно стављање спортског стручњака у неповољнији
положај у односу на друге спортске стручњаке у истој или сличној ситуацији темељи на
самој природи или стварним и одлучујућим условима обављања одређене врсте
стручног рада, а циљеви који се тиме желе постићи јесу оправдани. Одредбе уговора
између спортског стручњака и организације у области спорта којима се утврђује
дискриминација спортског стручњака – ништаве су, а одредбе спортских правила и
општих аката организација у области спорта којима се утврђује дискриминација
спортског стручњака – не примењују се. Спортски стручњак има право на накнаду
штете коју претрпи актима дискриминације организације у области спорта.
Забраном дискриминације у спорту са становишта права Европске уније, Комисија
ЕУ бавила се у Белој књизи о спорту из 2006. године. У одељку 4.2 Беле књиге о спорту
Комисија је констатовала да је дискриминација на темељу националности забрањена у
Уговорима који дају сваком грађанину Уније право да се сели и слободно борави на
територију држава чланица. Уговори такођер теже ка укидању свих дискриминација које
се темеље на националности међу радницима у државама чланицама у погледу
запошљавања, накнаде и других радних услова. Исте забране примењиве су на
дискриминацију на темељу националности у пружању услуга. Уз то, чланство у
спортским клубовима и учествовање на такмичењима важни су фактори за подстицање
интеграције придошлица у друштво земље домаћина. Исто важи и када су у питању
грађани држава које су потписале споразуме с Европском унијом који садрже клаузуле о
недискриминацији и који су легално запослени на територију држава чланица. Србија има
потписан таква уговора са Европском унијом.

2.6. Обавеза планирања стручног рада и стручног усавршавања

Спортски стручњаци дужни су да планирају и евидентирају стручни рад који

обављају у организацијама у области спорта, у складу са правилима тих организација
која обавезно уређују садржину стручних планова и евиденције реализације стручног

26
рада. Организације у области спорта утврђују потребу стручног образовања,
оспособљавања и усавршавања спортских стручњака и стручњака у спорту и обезбеђују
услове за остваривање тих потреба, у складу са спортским правилима надлежног
националног гранског спортског савеза. Под стручним усавршавањем, подразумева се
стицање знања и вештина спортских стручњака, које обухвата континуирану едукацију
током радног века, као и учешће на стручним и научним скуповима, семинарима и
курсевима (чл. 26. ст. 1-3. ЗС).
Трошкове стручног образовања, оспособљавања и усавршавања плаћају
организације у области спорта или заинтересовани појединци. Ако се трошкови
стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених спортских стручњака
и стручњака у спорту обезбеђују из средстава организације у области спорта, у складу са
њеним општим актима, међусобна права и обавезе уређују се уговором којим се посебно
одређују услови финансирања и обавеза тог лица да у одређеном временском периоду,
по завршетку стручног образовања, оспособљавања и усавршавања, ради у тој
организацији. У случају да спортски стручњак прекине стручно образовање,
оспособљавање или усавршавање, дужан је да организацији у области спорта накнади
трошкове, осим ако је то учинио из оправданих разлога (чл. 26. ст. 8-10. ЗС).43

2.7. Обавеза ангажовања спортских стручњака од стране организација у

области спорта

Организације у области спорта не могу да обављају спортске делатности које су

повезане са стручним радом ако немају учлањене или ангажоване спортске стручњаке.
Који спортски стручњаци и у ком броју морају бити ангажовани, зависи од врсте
спортске делатности и од тога да ли је у питању спортска организација, спортско
друштво, спортски савез или је реч о установи и привредном друштву у области спорта,
што ближе приписује министар надлежан за спорт (чл. 33. ст. 1. и 2. и чл. 110. ст. 5. и 6).
Које спортске стручњаке морају да ангажују спортске организације, спортска
друштва, спортски савези и друга удружења у области спорта прописано је
Правилником о ближим условима за обављање спортских активности и

43
О практичним аспектима планирања стручног рада и вођења евиденција о том раду видети:
Јанковић Б., Дневник рада тренера, Бања Лука, 2. издање, 1996; Јанковић Б., Организација и
планирање стручног рада у рукометном клубу, Бања Лука, 1986.

27
делатности.44 Према чл. 4. тог правилника, сматра се да нека од ових организација има
ангажоване одговарајуће спортске стручњаке и стручњаке у спорту уколико:
- спортска организација (спортски клуб), спортско друштво и спортски савез
има ангажованог најмање једног спортског стручњака за рад са спортистима;
- спортска организација има још једног спортског стручњака на сваких 160
спортиста;

- спортска организација која се такмичи у сениорском највишем националном

рангу такмичења или професионалном такмичењу има ангажованог најмање:
1) једног спортског стручњака за рад са спортистима и координацију стручног
рада у клубу (главни тренер); 2) једног спортског стручњака на сваких
додатних 160 спортиста; 3) једног спортског стручњака као руководиоца
програма развоја омладинског спорта; 4) једног спортског менаџера за
оперативно извршне послове (спортски директор, генерални секретар,
секретар и сл.); 5) финансијског руководиоца - службеника одговорног за
финансије и припрему финансијске документације; 6) једног клупског лекара
за бригу о медицинској заштити спортиста и примени антидопинг правила;

- национални грански спортски савез има ангажованог најмање: 1) једног

спортског стручњака за рад са спортистима и координацију стручног рада у
савезу (главни тренер); 2) једног спортског стручњака као руководиоца
програма развоја омладинског спорта; 3) једног спортског менаџера за
оперативно извршне послове (спортски директор, генерални секретар,
секретар и сл.) и старање о уговорима и трансферима спортиста.
Ако организацији има ангажованих више спортских стручњака за рад са
спортистима обавезно се одређује спортски стручњак који координира и надзире рад
других спортских стручњака. Осим тога, колико организација има ангажована најмање
два спортска стручњака, један мора имати одговарајуће образовање у области спорта и
физичког васпитања. Сви ангажовани спортски стручњаци морају да испуњавају услове
утврђене Законом о спорту и да имају дозволу за рад издату од стране надлежног
националног гранског спортског савеза или надлежног међународног спортског савеза, у
складу са Законом о спорту. У сваком случају, организација је дужна да својим општим
актима ближе утврди надлежности ангажованих спортских стручњака.

44
„Сл. гласник РС", бр. 17/2013

28
 Поред наведених спортских стручњака, спортске организације које учествују на
националним лигашким спортским такмичењима и на професионалним спортским
такмичењима у којима је спортским правилима установљен систем лиценцирања,
односно издавања дозвола за сезону за спортске организације које у одређеној спортској
сезони учествују у такмичењима, дужне су да имају запосленог или ангажованог
одговарајућег спортског стручњака који координира обављање послова који се односе на
безбедност учесника спортских такмичења (спортско звање - организатор безбедности у
спорту), као и спортског стручњака са звањем спортски менаџер за оперативне
(извршне) послове.45
Нешто другачија правила важе за ангажовање спортских стручњака од стране
организација за обављање спортских делатности које су регистроване као привредна
друштва или установе. У односу на те организације, услови за ангажовање спортских
стручњака су уређени Правилником о условима за обављање спортских активности и
делатности,46 који је донет на основу старог закона о спорту из 1996. године, али се
примењује док се не донесе нови у складу са Законом о спорту из 2011. Ове
организације могу да обављају делатност у области спорта ако имају:
- у радном односу спортског стручњака са најмање вишим образовањем у
области спорта, односно физичке културе;
- у радном односу спортског стручњака са најмање II степеном
оспособљености, ангажованог на пословима рекреативног спорта (код
организација за обављање спортске делатности), односно рада са млађим
категоријама (код спортских организација основаних као предузеће, односно
установа);

- у радном односу, поред спортских стручњака из тач. 1. и 2, најмање једног

спортског стручњака на сваких 360 чланова, односно корисника услуга,
уколико се ради о спортским активностима из групе спортских игара (фудбал,
кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, хокеј на леду, хокеј на трави и рагби),
или једног спортског стручњака на сваких 180 чланова, односно корисника за
остале спортске активности;

- у радном односу лице са спортским звањем организатора спортског

пословања;
45
Ч.. 112. ст. 4. Закона о спорту
46
„Сл. гласник РС", број 30 од 18. 06. 1999.

29
 - у радном односу директора са спортским звањем спортског менаџера;

- у радном односу лица са одговарајућим спортским звањем за обављање

послова спортских стручних услуга (саветодавне и стручне услуге,
информативни и пропагандни послови, истраживачко развојни рад, спортско
посредовање и др.).

- Организација која се искључиво бави делатношћу изнајмљивања спортске

опреме или спортским стручним услугама, не мора испуњавати услове из тач.
1-3.47
Посебни услови важе за ангажовање спортских спасилаца, од стране организација
које управљају базенима и јавним купалиштима. Те организације морају:
- обезбеди за време обављања делатности у пливачком базену величине до 300
м2 стално присуство најмање два спасиоца за време обављања спортско
рекреативних активности и активности обучавања, односно једног за време
обављања осталих спортских активности;
- обезбеди за време обављања делатности у пливачком базену величине до
1.500 м2 стално присуство најмање три спасиоца за време обављања спортско
рекреативних активности и активности обучавања, односно два за време
обављања осталих спортских активности;

- обезбеди за време обављања делатности у пливачком базену стално присуство

најмање три спасиоца за време обављања спортско рекреативних активности
и активности обучавања, односно два за време обављања осталих спортских
активности, на сваких 1.500 м2 површине базена;

- обезбеди за време обављања спортских активности на јавним купалиштима

присуство најмање једног спасиоца на сваких 50 м дужине обале и најмање
једног спасиоца у чамцу на сваких 200 м обале.48

2.8. Спортски стручњак као самостални предузетник

47
Чл. 2. Правилника о ближим условима за обављање спортских активности и делатности.
48
Чл. 10. Правилника о ближим условима за обављање спортских активности и делатности

30
 Обављање стручног рада у спорту је спортска делатност, која када се обавља у
циљу стицања добити испуњава све услова да се сматра привредном делатношћу, у
смислу Закона о привредним друштвима 49. Уколико пословно способни спортски
стручњак обавља стручни рад у циљу остваривања прихода он се може сматрати
предузетником, уколико је као такав регистрован у складу са законом о пререгистрацији
(чл. 83. ст. 1. Закона о привредним друштвима). Закон о спорту не оставља, у том
погледу, никакву дилему. Према чл. 95. Закона о спорту, на самостално обављање
спортске делатности примењују се прописи којима се уређује предузетништво, ако
Законом о спорту није друкчије одређен. То шта је посебно у Закону о спорту, тиче се
посебних услова које спортски стручњак мора да испуни да би се у опште могао
регистровати као предузетник. Основни услов се тиче одговарајућег образовања или
стручне оспособљености. Сваки предузетник који се бави стручним радом у области
спорта мора имати одговарајуће прописано спортско звање. Предузетник који се бави
пословима посредовања приликом преласка спортисте из једне у другу спортску
организацију мора додатно имати и дозволу за рад издату од стране надлежног
националног гранског спортског савеза. Надлежни национални грански спортски савез
утврђује услове и поступак за стицање дозволе за рад спортском посреднику, с тим да
министар надлежан за спорт даје сагласност на акт (спортска правила) којим се та
питања уређују. Осим тога, надлежни национални грански спортски савез обавезан је и
да о сваком издавању дозволе обавести министарство надлежно за спорт, у року од 15
дана од дана издавања.50
Поред тога што се стручни рад у спорту може обављати у виду предузетништва,
према Закону о спорту одређене спортске делатности се могу искључиво и обављати у
одговарајућем облику предузетништа или у облику привредног друштва. Према чл. 97.
Закона о спорту, правна и физичка лица која не учествују у спортским такмичењима и
којима је претежна делатност спортско оспособљавање и спортско усавршавање трећих
лица, а не чланова (школе фудбала, школе тениса, кампови и сл.) или омогућавање
спортског вежбања (фитнес центри, други спортски центри и сл.), могу се оснивати
само у облику привредног друштва, односно одговарајућем облику предузетништва и не
могу у називу имати реч „клуб” или реч „савез”.
Закон о спорту је овластио министра надлежног за спорт и да уреди за које
спортске делатности предузетнику није потребан посебан простор, опрема и кадрови. 51
49
"Сл. гласник РС", бр. 36/2011 и 99/2011
50
Чл. 96. Закона о спорту
51
Чл. 95. ст. 2. Закона о спорту

31
Министар омладине и спорта је то овлашћење искористио тако што је у Правилнику о
ближим условима за обављање спортских активности и делатности прописао да за
обављање спортског суђења и саветодавне услуге у спорту није потребан посебан
простор, опрема и кадрови (чл. 18).
Спортски стручњак као предузетник може да обавља све спортске делатности,
односно све облике стручног рада у спорту за које испуњава прописане услове. На
његову делатност сходно се примењује члан 4. Закона о привредним друштвима. 52 То
значи да предузетник има претежну делатност, која се региструје у складу са законом о
регистрацији, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене. То
могу бити не само делатности за које је одговарајући облик предузетништва основан и
регистрован (тзв. претежна делатност), него и друге допуштене делатности. 53 О
спортском стручњаку као предузетнику може се говорити само ако је одговарајући
облик стручног рада у спорту претежна делатност.
Предузетник се региструје на неодређено или на одређено време. Организациони
облик обављања привредне делатности до стране предузетника је радња. 54 Радња нема
статус правног лица, те су послови радње послови предузетника. Он је тај који одговара
за обавезе из обављања делатности радње целокупном својом имовином и у ту имовину
улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности. Одговорност за обавезе не
престаје чак ни брисањем предузетника из регистра.55
Предузетник (спортски стручњак) управља радњом, односно заступа је и
представља. Спортски стручњак као предузетник може, међутим, писаним овлашћењем
поверити пословођење пословно способном физичком лицу (пословођа), с тим да то
лице мора бити у радном односу код предузетника. Пословођа има својство законског
заступника у складу са Законом о привредним друштвима и региструје у складу са
законом о регистрацији. Пословођење може бити опште или ограничено на једно или
више издвојених места обављања делатности. Пошто су чл. 95. ст. 1. Закона о спорту
прописани посебни услови у погледу личних квалификација спортског стручњака као
предузетника да би се бавио стручним радом у области спорта, онда и пословођа мора

52
Видети чл. 88. ст. 1. и 2. Закона о привредним друштвима
53
Мићовић М., Привредно право, 2. издање, Крагујевац, 2012, стр. 39.
54
Мићовић, исто, стр. 113. Према овом аутору, радњу од привредног друштва разликује више
околности: радња обавља привредне делатности у мањем обиму него привредно друштво; у радњи
најчешће ради мањи број запослених него у неком привредном друштву; власник радње плаћа поред
на доходак грађана а не поред на добит; на потраживања имаоца радње примењује се општи застарни
рок од 10 година, а не рок од три године који важи за потраживања правних лица из уговора о промету
роба и услуга.
55
Члан 85. Закона о привредним друштвима

32
да испуњава те услове (одговарајуће спортско звање). 56 Осим тога, лица која раде за
предузетника морају бити у радном односу код предузетника или ангажована од стране
предузетника по другом основу у складу са законом. 57 Ако су то други спортски
стручњаци, онда у обзир долази или уговор о раду или уговор о стручном ангажовању,
сходно чл. 29. ст. 1. Закона о спорту.
Спортски стручњак као предузетник обавља делатност под пословним именом.
Пословно име предузетника обавезно садржи име и презиме предузетника, опис
претежне делатности, ознаку "предузетник" или "пр" и седиште, а може да садржи и
посебан назив као и ознаке којима се ближе одређује предмет пословања предузетника.
Оно мора да се разликује од назива другог предузетника тако да не изазива заблуду о
идентитету са другим предузетником, односно заблуду у погледу предмета пословања
предузетника.58 Предузетник је дужан да истакне своје пословно име у свом седишту,
као и на сваком издвојеном месту.
Предузетник обавља делатност у свом седишту, а то је место из кога управља
обављањем делатности. Делатност се може обављати и изван седишта (издвојено
место), али и ван одређеног простора (по позиву странке, од места до места и сл.) када је
по природи саме делатности такво обављање једино могуће или уобичајено. Место
обављања делатности мора испуњавати услове утврђене прописима за обављање те
делатности.59
Према чл. 4. ст. 2. Закона о привредним друштвима, посебним законом може се
условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног
одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа. Закон о спорту такав услов не
поставља. Исто као и код спортских организација и код привредних друштава и
установа у спорту, испуњеност услова за обављање стручног рада у спорту (спортских
делатности) утврђује спортски инспектор у поступку редовног инспекцијског надзора.
Уколико утврди да прописани услови за обављање стручног рада нису испуњени, он ће
спортском стручњаку и организацији која га је ангажовала привремено забранити
обављање одговарајућих спортских делатности, до испуњености услова.60
Спортски стручњак као предузетник губи својство предузетника брисањем из
регистра привредних субјеката, услед престанка обављања делатности. Предузетник
престаје са обављањем делатности одјавом или по сили закона. До престанка рада по
56
Видети чл. 89. ст. 6. Закона о привредним друштвима
57
Видети чл. 89. Закона о привредним друштвима
58
Члан 86. Закона о привредним друштвима
59
Видети чл. 87. Закона о привредним друштвима
60
Чл. 167. ст. 1. тач. 2) Закона о спорту

33
сили закона долази у следећим случајевима: 1) смрћу или трајним губитком пословне
способности; 2) истеком времена, ако је обављање делатности регистровано на одређено
време; 3) ако му је пословни рачун у блокади дуже од две године, на основу захтева за
брисање предузетника из регистра који поднесе Народна банка Србије или Пореска
управа; 4) ако је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације
предузетника; 5) ако му је правноснажном пресудом, извршном одлуком надлежног
органа (спортског инспектора) или суда части коморе у коју је учлањен изречена мера
забране обављања делатности; 6) у другим случајевима прописаним законом. У случају
смрти или губитка пословне способности предузетника, наследник, односно члан
његовог породичног домаћинства (брачни друг, деца, усвојеници и родитељи) који је при
том и сам пословно способно физичко лице може наставити обављање делатности на
основу решења о наслеђивању или међусобног споразума о наставку обављања
делатности, који потписују сви наследници, односно чланови породичног домаћинства,
и под условом да има одговарајуће спортско звање.61
Шифра и опис делатности предузетника уносе се у регистар привредних субјеката,
у складу са Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре. 62 Према
Уредби о класификацији делатности63, делатност спортских стручњака обухваћена је,
првенствено, шифрама: 1) 93.19 - „Остале спортске делатности“ – активности
самосталних спортиста, судија, мерилаца времена итд., активности повезане са
промоцијом спортских догађаја, активности планинских водича, активности
продуцената или промотера спортских догађаја 64; 2) 85.51 – „Спортско и рекреативно
образовање“ – активности професионалних спортских инструктора, учитеља и тренера,
спортска настава (кошарка, фудбал, одбојка, тенис итд.), спортска настава у камповима,
гимнастичка обука, обука у јахању (академије или школе јахања), обука у пливању,
обука у борилачким вештинама, обука у игрању карата (бриџ), часови јоге65.
Када се пажљиво погледа опис делатности које су обухваћене наведеним шифрама
делатности које обављају спортски стручњаци може се јасно уочити да је ту реч о
пружању услуга различитим „корисницима“ из области спорта. Најчешће су то
61
Видети чл. 91. Закона о привредним друштвима и чл. 95. Закона о спорту.
62
“Сл. гласник РС", бр. 99/2011
63
"Сл. гласник РС", бр. 54/2010
64
Према опису гране 93.1. у Уредби, овде спадају и активности спортских тренера који пружају
посебне услуге учесницима у спортским приредбама или такмичењима.
65
Према Уредби, ова делатност обухвата обучавање у спортским активностима које је намењено
групама или појединцима а које се обавља у камповима или школама. Обука се може одвијати у
различитим објектима, као што су сале за тренинг чији су власници клијенти, затим у образовним
установама или другде. Обука која спада у ову групу делатности формално је организована. У питању
је делатност спортских школа и школа за игру.

34
спортисти(аматери или професионалци, такмичари или рекреативци), али могу бити и
друга лица. Оно што, међутим, такође пада у очи јесте потпуна неусаглашеност описа
спортских делатности из Уредбе о класификацији делатности са формулацијама и
терминологијом коју користи Закон о спорту и пратећа подзаконска акта, и то како
новодонети тако и онај из 1996. године.

2.9. Надзор над обављањем стручног рада

Према Закону о спорту, над стручним радом у области спорта врши се стручни
надзор.66 Тај надзор врши Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије, а на
територији аутономне покрајине – Покрајински завод за спорт и медицину спорта као
поверени посао, преко стручних спортских надзорника. Правна и физичка лица у
области спорта дужна су да омогуће обављање стручног надзора. Лицу које онемогући
обављање стручног надзора спортски инспектор може привремено забранити обављање
спортске активности, односно делатности, све док не омогући обављање стручног
надзора. Након спроведеног стручног надзора, саставља се „налаз“. На налаз о
извршеном стручном надзору може се поднети приговор министру надлежном за спорт,
у року од седам дана од дана достављања налаза. Спортски инспектор може привремено
забранити обављање одређене спортске активности, односно делатности, ако на основу
извештаја стручног спортског надзорника о извршеном стручном надзору утврди да су
недостаци у раду такве природе да могу изазвати последице по безбедност и здравље
спортиста, као и других учесника, а да нису у остављеном року отклоњени.
Министар надлежан за спорт ближе уређује начин и поступак обављања стручног
надзора, мере за отклањање уочених недостатака, услове за именовање стручног
спортског надзорника, образац и начин издавања легитимације стручног спортског
надзорника и друга питања од значаја за спровођење стручног надзора у области спорта.
Министар омладине и спорта је ова питања уредио Правилником о надзору над
стручним радом у области спорта.67
Стручни надзор над стручним радом у области спорта (стручни надзор) врши се у
свакој организацији у области спорта и над радом сваког спортског стручњака и
стручњака у спорту (спортски стручњак) који обављају спортске активности и
делатности на територији Републике Србије. Стручни надзор спроводе стручни
спортски надзорници. За спровођење сваког конкретног стручног надзора одређује се, са

66
Видети чл. 30.
67
"Службени гласник РС", бр. 92/2011

35
листе стручних спортских надзорника, по правилу, један стручни спортски надзорник.
Листу стручних спортских надзорника утврђује Републички завод за спорт и медицину
спорта, односно Покрајински завод за спорт. Листа стручних спортских надзорника
утврђује се по областима спортских активности и делатности и спортским звањима. За
стручног спортског надзорника може бити именовано лице које има највише спортско
звање, најмање пет година рада у струци и значајне резултате у раду. За вршење
стручног надзора над стручним радом спортског стручњака одређује се истакнути
спортски стручњак са листе стручних спортских надзорника који има најмање исти
степен стручне спреме, односно стручне оспособљености или је категорисан као
заслужни тренер у одговарајућој грани спорта као и спортски стручњак над чијим се
стручним радом врши надзор. 68
У оквиру стручног надзора стручни спортски надзорник остварује увид и оцењује
да ли су мере, методе, средства, активности и поступци који се примењују у стручном
раду у области спорта (стручни поступци) у складу са: 1) савременим достигнућима
спортских и других наука и важећим, односно утврђеним стручно спортским
доктринама и упутствима; 2) утврђеним планом стручног рада; 3) утврђеним циљевима
у погледу степена физичке, техничке и тактичке припремљености спортисте која се
жели постићи; 4) прописаним условима за обављање стручног рада у спорту и
обављање спортских активности и делатности; 5) савременим стандардима утврђеним
спортским правилима надлежног гранског спортског савеза; 6) прописаним начином
обављања стручног рада у области спорта. У оквиру стручног надзора стручни спортски
надзорник проверава и да ли се стручни рад обавља од стране лица које испуњава
услове у складу са Законом о спорту.69
Спровођењу стручног надзора присуствује лице овлашћено за заступање или лице
задужено за унутрашњи надзор над стручним радом у организацији у области спорта и
спортски стручњак над чијим се радом врши стручни надзор. О вршењу стручног
надзора води се записник који потписују ова лица и стручни спортски надзорник. На
основу сачињеног записника, стручни спортски надзорник саставља извештај који
доставља организацији у области спорта у којој је вршен стручни надзор, спортском
стручњаку над чијим радом је вршен надзор и спортском инспектору. Пре састављања
извештаја стручни спортски надзорник обавезно разматра утврђено стање са спортским

68
Видети чл. 2, 3, 15. и 16. Правилника о стручном надзору…
69
Члан 4. Правилника о стручном надзору.

36
стручњаком и заступником организације у области спорта у којој је спортски стручњак
ангажован.70
Стручни надзор може бити редован и ванредан. Редован стручни надзор се врши
стално, у складу са годишњим планом надзора. Ванредни стручни надзор обавља се у
случају писмене притужбе на рад спортског стручњака, иницијативе одговарајућег
националног спортског савеза, као и на основу сазнања која упућују на његову потребу.
Ванредни стручни надзор може се спровести и на захтев спортског стручњака ради
допунског вредновања његовог рада.
Ради отклањања уочених недостатака у стручном раду, стручни спортски
надзорник може: 1) предложити организацији у области спорта код које је ангажован
спортски стручњак над чијим радом је вршен стручни надзор, да спортског стручњака
упути на додатно стручно усавршавање, односно да спортског стручњака распореди,
односно ангажује за обављање оних стручних послова за које је оспособљен; 2)
предложити организацији у области спорта, односно спортском стручњаку мере за
унапређење стручног рада; 3) предложити да се ангажује други спортски стручњак за
обављање стручног рада уместо оног над чијим је радом вршен стручни надзор, све док
се утврђени недостаци не отклоне; 4) предложити спортском инспектору да забрани
организацији у области спорта, односно спортском стручњаку обављање одређене
спортске активности или делатности; 5) предложити организацији у области спорта да
утврди дисциплинску одговорност или одговорност органа за утврђене недостатке у
стручном раду; 6) предложити подношење прекршајне или кривичне пријаве, у складу
са законом. Уколико стручни спортски надзорник при вршењу стручног надзора
посумња да постоји повреда антидопинг правила од стране спортског стручњака или
другог лица у организацији у области спорта код које се спроводи стручни надзор,
обавезан је да без одлагања о томе обавести Антидопинг агенцију Републике Србије и
спортског инспектора.71

2.10. Правни значај спортских правила за правни положај спортских

стручњака и обављање стручног рада у спорту

Спортска правила јесу правила утврђена општим актима надлежних националних

спортских савеза, којима се уређује обављање спортских активности и делатности и

70
Видети чл. 6. и 7. Правилника о стручном надзору
71
Члан 14. Правилника о стручном надзору

37
остваривање утврђених спортских циљева. Надлежни национални грански спортски
савез јесте, пак, онај национални спортски савез у који су непосредно или посредно
учлањена лица обухваћена спортским правилима тог савеза. 72 Спортска правила
непосредно се примењују на сва лица која су, непосредно или посредно, обухваћена
надлежностима националног спортског савеза, који је, с друге стране, обавезан да
усаглашава своја спортска правила са спортским правилима надлежног међународног
спортског савеза.73 У случају несагласности одредаба општег акта спортске организације
са одредбама закона или спортским правилима надлежног националног гранског
спортског савеза, непосредно се примењују одредбе закона, односно спортских
правила.74 Такође, појединачни акти које доносе органи и овлашћена лица у спортским
организацијама и савезима морају бити у складу са спортским правилима, иначе су
ништави.75 Ништавост одлуке као појединачног акта, због несагласности са спортским
правилима, утврђује суд, по тужби заинтересованог лица или јавног тужиоца, која се
може поднети по истеку рока од три године од дана доношења одлуке.76
Спортским правилима које доносе надлежни национални грански спортски савези
обавезно се утврђују следећа питања од значаја за правни положај спортских стручњака:
1) услови и начин регистровања спортских тренера за спортску организацију, 2) услови
за вршење посредовања у преласцима спортиста из једне у другу спортску организацију,
3) статус судија, суђење на такмичењима и статус других службених лица на
такмичењима, 4) обављање стручног рада у спортским организацијама, 5) издавање
дозволе за рад спортским стручњацима, 6) начин обављања стручног оспособљавања и
стручног усавршавања.77
Са практичног становишта, за спортске стручњаке су спортска правила њихових
националних спортских савеза често важнија и од законских норми, поготову код оних
савеза који имају чврсту међународну пирамидалну структуру. Најбољи пример за то је
фудбал и спортска правила о стручном раду која доносе ФИФА, УЕФА и национални
фудбалски савези. Не ретко се национални фудбалски савез нађе и између чекића и
наковња у виду, с једне стране, националног законодавства, а, са друге стране,
обавезујућих правила ФИФЕ и УЕФЕ која се морају поштовати иначе се не може
учествовати у њиховим такмичењима. Спортска правила ФИФА, УЕФА и Фудбалског

72
Видети чл. 3. ст. 1. тач. 14) и 20) Закона о спорту
73
Члан 5. и 102. ст. 1. Закона о спорту
74
Члан 32. закона о спорту
75
Видети чл. 38. ст. 5. и 6, чл. 98. ст. 3, чл. 100. ст. 2. Закона о спорту
76
Чл. 62. Закона о спорту
77
Видети чл. 102. ст. 2. тач. 7), 12), 13), 14), 15) и чл. 25. ст. 2. и 26. ст. 2. Закона о спорту

38
савеза Србије којима је уређено лиценцирање фудбалских клубова и тренера су један од
добрих примера за претходну констатацију.
ФИФА (Fédération Internationale de Football Association) је међународна
организација (савез) задужена за светски фудбал, са седиштем у Цириху. Савез ради у
сарадњи са континенталним конфедерацијама, која прате и надгледају развој фудбала у
различитим деловима света. Правила од значаја за стручни рад у фудбалу налазимо у
ФИФА Правилнику о лиценцирању клубова, усвојеном 29. октобра 2007. године од
ФИФА Извршног комитета (ступио на снагу 1. јануара 2008). 78 Тај правилника
представља за конфедерације и чланице (национални савези) основу за успостављање
националних правила за лиценцирање клубова.79 ФИФА Правилник је, у суштини,
подељен на два дела. У првом делу су утврђена права и обавезе националних савеза као
даваоца лиценци и клубова као тражилаца лиценци и утврђена основна правила за
процес доделе лиценци. У другом делу су дефинисани минимални критеријуми које
клубови морају да испуне да би добили лиценцу за учешће на такмичењима у
ингеренцији њихове Конфедерације. Ти критеријуми су подељени у пет категорија:
спортски, инфраструктурни, персонално- административни, правни и финансијски.
Осим тога, критеријуми су подељени и на три нивоа: А, Б и Ц. Ниво А подразумева
обавезне критеријуме, односно ако клуб не испуњава А критеријуме, не може добити
лиценцу. Ниво Б подразумева такође обавезне критеријуме, али клуб који не испуњава Б
критеријуме може добити лиценцу за учешће на одговарајућим такмичењима, с тим да
ће бити изложен прописаним санкцијама. Ниво Ц садржи препоручене критеријум,
односно не испуњење Ц критеријума не води ни санкцијама ни ускраћивању лиценце.80
Конфедерације и национални савези су при спровођењу обавеза из ФИФА
Правилника дужни: а) да проуче и разумеју усвојена правила; б) да одлуче да ли
поступак лиценцирање клубова одговара националном контексту (којим лигама или
клубовима и којим критеријумима), ц) да узму у обзир национално право, као и
национална спортска правила, д) да прилагоде своју структуру и организацији у односу
на захтеве везане за процес лиценцирања, е) да процене да ли је потребно постојеће
минималне критеријуме проширити, односно пооштрити или допунити специфичним

78
FIFA-Klublizenzierungsreglemnet, Ausgabe 2010
79
ФИФА Правилник се према чл. 2. став 2. мора преточити у правилник Конфедерације о
лиценцирању клубова, који са своје стране мора прописати минималне критеријуме који се морају
преузети у национални правилник. Конфедерација је слободна да минималне захтеве утврђене ФИФА
Правилником прошири и пооштри у односу на клупска такмичења у њеној надлежности.
80
Видети чл. 2. ФИФА Правилника о лиценцирању клубова. Смисао Ц критеријума је да ће они
временом постати обавезујући.

39
захтевима који су у вези са нивоом квалитета одређеног националног такмичења,
односно конфедералног такмичења, ф) да успоставе план деловања за успостављање
поступка лиценцирања клубова на конфедералном и националном нивоу. Сваки
национални правилник о лиценцирању клубова мора бити одобрен од стране надлежне
Конфедерације. Циљ успостављања поступка лиценцирања клубова лежи у: очувању
веродостојности и интегритета клупских такмичења; повећању професионализације
унутар фудбалске фамилије, подршка вредностима спорта (фер плеју у спорту) и
сигурном окружењу за игру, осигурање веће транспарентности финансирања клубова,
имовинских односа у клубовима и управљања клубовима.81
Правила која се односе на стручни рад и ангажовање спортских стручњака у
фудбалским клубовима садржани су у чл. 8. ФИФА Правилника о лиценцирању
клубова, којим су дефинисани персонални и административни критеријуми
лиценцирања клубова. Успостављање услова у погледу стручног рада у клубовима
образложено је чињеницом да фудбалски клубови више нису само обична спортска
удружења већ су постали организације-партнери подржане са више страна, односно
околношћу да чланови, навијачи, медији, спонзори, пословни партнери, градов, па и
власници све више учествују у животу клубова и имају све веће интересе у погледу
развоја и резултата клубова. То изискује да клуб обезбеди професионалну подршку од
стране стручњака из различитих привредних и пословних области (нпр. маркетинг,
финансије, медији … ). Захваљујући њиховим знањима и искуствима могу се боље
испунити потребе и захтеви учесника и интересних група у фудбалу, који се морају
посматрати као потрошачи. То је разумљиво када се зна да су фудбалски клубови у
спортском подручју већ активни у окружењу које је оријентисано на такмичење.
Клубови морају дугорочно да ојачају своју приходовну снагу, и да проналазе нове
изворе прихода, изван постојећих (ТВ права, улазнице, спонзори), како би своје приходе
учинили што мање зависним од спортског резултата и своје шансе побољшали да буду
финансијски успешне организације. У том погледу, фудбалски клубови потребују савете
искусних, добро образованих и иновативних стручњака, који могу да у клуб унесу
различите способности и различита знања, како би се испунили додатне потребе и
захтеви савременог фудбала. Циљ установљења персоналних критеријума за
лиценцирање клубова управо, с тога, лежи у обезбеђењу добро образованих,
квалификованих, компетентних и искусних стручњака у служби клубова, укључујући и

81
Видети чл. 1. ФИФА Правилника о лиценцирању клубова.

40
тренинг играча првог тима и других екипа клубу од стране квалификованих тренера и
старање о играчима од стране одговарајућег медицинског персонала.
Према становишту ФИФЕ, професионални, добро образовани и искусни
сарадници су основна претпоставка за успешно и ефикасно вођење фудбалских
клубова. Професионалност на свим нивоима и на свим функцијама не значи да клубови
морају искључиво запослити одговарајуће стручњаке са пуним радним временом.
Најважнији је професионални начин рада појединих стручних сарадника.
Професионалност се побољшава и кроз прецизно утврђење од стране клуба главних
делатности у клубу, носилаца делатности и захтева који морају бити испуњени за
утврђене задатке (образовање, пословно искуство, технички kow-how, ИТ знања,
социјална компетентност, познавање језика и други захтеви, укључујући и фудбалска
стручна знања). На клубу је да проналази сараднике који испуњавају утврђене захтеве и
да бирају кандидате који одговарају утврђеном профилу (нпр. пуни стални радни однос,
рад са делимичним радним временом, волонтирање).
За сваки фудбалски клуб су посебно важи квалификовани тренери. Без њих нема
ни врхунске обуке ни вођења клупског тима. У том погледу су клубови упућени на
подршку националног савеза, како би могли да развију програм школовања тренера.
Како би се фудбалско умеће и првог и осталих тимова унапредило, потребан је
квалификовани и обучени тренер. Сваки млади спортиста који сања да једног дана
постане професионални фудбалер, има потребу да од самих почетака буде трениран од
најквалификованијих тренера. Такви тренери поседују не само фудбалска знања него и
друге способности (ментални тренинг, однос са медијима, социјалне компетентности,
знања језика итд.). Такви тренери су не само пожељни, него и апсолутно потребни.82
Које све стручњаке фудбалски клуб који подлеже лиценцирању мора да именује,
односно ангажује (А критеријум) утврђено је чл. 8. ст. 4. тач. 1. ФИФА Правилника о
лиценцирању клубова. То су: генерални менаџер (лице које се бави оперативним
питањима и води дневне послове клуба); руководилац финансијских послова (лице које
ради у администрацији клуба или спољни партнер који на основу писаног уговора
преузима налог); руководилац пословима безбедности (лице са одговарајућом дипломом
или потребним искуством, одговорно за питања безбедности и заштите); лекар и
физиотерапеут (најмање један лекар и један физиотерапеуту, за медицинско збрињавање
и саветовање првог тима,а утакмицама и тренинзима, као и за превенцију допинга);
главни тренер првог тима (лице: које поседује највишу тренерску лиценцу националног
82
Видети чл. 8. ст. 1-3. ФИФА Правилника о лиценцирању клубова.

41
савеза или је у поседу истовредну важећу тренерску дипломе, стечену у иностранству и
признату од Конфедерације; које је завршило одређени, од националног савеза признати
курс образовања након кога је стекло одговарајућу диплому; које поседује од стране
националног савеза издат доказ о стручном искуству, односно компетентности, који
подразумева петогодишње практично искуство као главног тренера клуба прве или
друге националне лиге; које је уредно регистровано код националног савеза или код
лиге); руководилац програма развоја омладинског фудбала (лице: које поседује другу по
висини тренерску лиценцу националног савеза; којем је завршило од националног
савеза одобрен курс образовања и стекло одговарајућу диплому; које поседу од
националног савеза издат доказ о стручно искуству које подразумева минимално
двогодишње практично искуство као водитеља омладинског програма клуба прве или
друге националне лиге; које је регистровано у савезу или лиги); тренери омладинаца
(лице које је регистровано у националном савезу или лиги и које поседује минималне
квалификације које прописује национални савез, с тим да је потребан минимално један
квалификовани тренер по обавезној омладинској екипи); редаре (квалификована лица
која се на домаћим утакмицама старају о сигурности, с тим да редари могу бити
обезбеђени: ангажовањем редара од стране клуба, закључењем писменог уговора са
власником стадиона који обезбеђује редаре; закључењем писменог уговора са спољњом
фирмим која се бави безбедношћу). За сва претходно наведена стручна лица клуб мора
писмено утврдити њихова права и обавезе у обављању поверених послова (Б
критеријум). Сваки догађај који се деси након добијања лиценце а води битним
изменама у погледу испуњености услова у односу на лица која се обавезно ангажују,
мора се у утврђеном року пријавити даваоцу лиценце (Б критеријум).
На основу чл. 11. ФИФА Правилника о лиценцирању клубова, Конфедерације су
биле дужне да од сезоне 2009/2010. израде правилник конфедерације о лиценцирању
клубова. Национални савези су, пак, били обавезни да од сезоне 2010/2011 успоставе на
националном нивоу поступак лиценцирања клубова, доносећи национални правилник,
на основу ФИФА правила и правила Конфедерације.
УЕФА (the Union of European Football Associations) је лиценцирање клубова за
учешће у УЕФА клупским такмичењима уредила УЕФА Правилником о
лиценцирању клубова и финансијском фер плеју.83 У основне циљеве лиценцирања
клубова спада стално вредновање клубова са становишта обезбеђеног стручног особља

83
UEFA Club Licensing and Financial Fair Play Regulations, Edition 2012, UEFA, Nyon, 2012.

42
као и сталан приоритет који се даје тренирању и бризи за младе играче у сваком клубу.84
Лиценца важи само за такмичарску годину за коју је издата и непреносива је (чл. 14. ст.
1. и 2). Да би добили лиценцу за улазак у УЕФА клупска такмичења, клубови морају
испуњавати спортске, инфраструктурне, правне и финансијске критеријуме, као и
критеријуме стручног особља и администрације.85
Са становишта потребног стручног особља, клуб мора имати именован довољан
број оспособљеног особља у секретаријату клуба, у складу са својим потребама за
вођење дневног пословања, као и тачно одређене стручњаке. У те стручњаке, који
морају бити именовани (постављени), спадају: административни пословођа (лице
одговорно за вођење оперативних послова клуба); финансијски службеник (лице које је
одговорно за финансијска питања у клубу, које има једну од следећих квалификација:
диплома сертификованог јавног рачуновође, диплома квалификованог ревизора, потврду
о „признању компетентности“ коју је издао национални савез на основу практичног
искуства у финансијским питањима од најмање три године); службеник за односе са
медијима (лице одговорно за питања медија које има најмање једну од следећих
квалификација: диплома из новинарства, диплома службеника за медије коју је издао
национални савез или организација коју признаје национални савез као давалац
лиценце, потврду о „признању компетентности“ коју је издао национални савез на
основу практичног искуства на одговарајућим пословима од најмање годину дана);
лекар (лице које је одговорно за медицинску помоћ током утакмице и тренинга као за
превенцију допинга, које има одговарајућу квалификацију признату од одговарајућег
националног здравственог тела и које је регистровано код националног савеза и/или
придружене лиге); физиотерапеут (лице које је одговорно за медицински третман и
масажу првог тима током тренинга и утакмица, које има одговарајућу квалификацију
признату од надлежног националног здравственог тела и које је регистровано код
националног савеза и/или придружене лиге); повереник за безбедност (лице одговорно
за питања заштите и сигурности, које има најмање једну од следећих квалификација:

84
Видети чл. 2. УЕФА Правилника о лиценцирању клубова
85
Тражитељ лиценце може бити само онај правни субјект који је у целости и искључиво одговоран за
фудбалски тим који учествује у националним и међународним клупским такмичењима. Давалац
лиценце је оно тело које проводи систем лиценцирања клуба, издаје лиценце и обавља одређене
послове у односу на поступак надзора клубова. Као давалац лиценце се по правилу појављује
национални фудбалски савез, члан УЕФА, али под одређеним условима надлежни национални савез
може делегирати систем лиценцирања клубова придруженој фудбалској лиги, с тим да савез и даље
остаје одговорним за правилну примену система лиценцирања клубова. Лиценца је потврда коју
издаје давалац лиценце, којом се потврђује да клуб тражилац лиценце испуњава све минималне
захтеве као део процедуре пријема за улазак у УЕФА клупска такмичења (видети чл. 3. и 5. УЕФА
Правилника о лиценцирању клубова).

43
сертификовани полицајац или звање лица које ради на пословима безбедности у складу
са националним законодавством, диплома из заштите и безбедности са
специјализованог курса који је организовао национални савез или овлашћена државна
институција, потврду о „признању компетентности“ које је издао национални савез на
основу практичног искуства у пословима безбедности на стадионима од најмање годину
дана); редари (квалификована лица која су ангажована ради осигурања заштите и
безбедности на утакмицама које се играју на домаћем терену); повереник за везу са
навијачима (лице које делује као контакт са навијачима); главни тренер првог тима
(лице које је одговорно за фудбалска питања првог тима и које има једну од следећих
тренерских квалификација: највиша тренерска диплома националног савеза на чијој
територији клуб има седишта, у складу са статусом чланства у УЕФА Тренерској
конвенцији; важећа тренерска диплома која није УЕФА али која је једнака претходно
наведеној УЕФА дипломи и коју као такву признаје УЕФА; потврду о „признању
компетентности“ коју је пре такмичарске 2009/2010. године издао национални савез
члан УЕФА на основу релевантног практичног искуства од најмање пет година на
пословима главног тренера); помоћни тренер првог тима (лице које помаже главном
тренеру у свим фудбалским питањима првог тима и које има минимално једну од
следећих тренерских квалификација: друга највиша доступна УЕФА тренерска диплома
националног савеза на чијој територији клуб има седиште, у складу са статусом
чланства у УЕФА Тренерској конвенцији; важећа тренерска диплома која није УЕФА
диплома али која је једнака претходно наведеној УЕФА дипломи и коју као такву
признаје УЕФА; потврду о „признању компетентности“ коју је пре такмичарске
2009/2010. године издао национални савез УЕФА на основу релевантног практичног
искуства од најмање пет година на пословима главног тренера или помоћног тренера);
водитељ програма развоја омладинског фудбала (лице које је одговорно за вођење
дневног пословања и стручних аспеката сектора играча млађих узраста, а које има
минимално једну до следећих тренерских квалификација: другу највишу доступну
УЕФА тренерску диплому националног савеза на чијој територији клуб има седиште у
складу са статусом чланства савеза у УЕФА Тренерској конвенцији; важећа тренерска
диплома која није УЕФА али која је једнака претходно наведеној УЕФА дипломи и коју
као такву признаје УЕФА; УЕФА А диплома за елитне јуниоре коју је издао национални
савез и која је призната од УЕФА; потврду о „признању компетентности“ коју је пре
такмичарске 2009/2010. године издао национални савез УЕФА на основу релевантног
практичног искуства од најмање две године на пословима водитеља програма млађих

44
узраста); тренери јуниора (за сваки обавезни јуниорски тим клуб мора имати најмање
једног квалификованог тренера који је одговоран за сва фудбалска питања везана за тим
који води, с тим да најмање један тренер јуниора мора имати минимално једну од
следећих тренерских квалификација: другу највишу доступну УЕФА тренерску
диплому националног савеза на чијој територији клуб има седиште у складу са статусом
чланства савеза у УЕФА Тренерској конвенцији; важећа тренерска диплома која није
УЕФА али која је једнака претходно наведеној УЕФА дипломи и коју као такву признаје
УЕФА; УЕФА А диплома за елитне јуниоре коју је издао национални савез и која је
призната од УЕФА; потврду о „признању компетентности“ коју је пре такмичарске
2009/2010. године издао национални савез на основу релевантног практичног искуства
од најмање пет године). Остали тренери јуниора морају имати минималне
квалификације које је дефинисао национални савез.86 Сви квалификовани тренери
морају бити регистровани код својих националних савеза, чланова УЕФА, и/или
придружених лига. Права и обавезе свих претходно наведених лица морају бити
дефинисана у писменом облику. Уколико неко од обавезни стручних места буде
упражњено током лиценциране такмичарске године, клуб мора осигурати у раздобљу
од највише 60 дана да то место преузме лице које има потребне квалификације. У
случају да стручно место буде упражњено због болести или незгоде, национални савез
може одобрити продужење рока од 60 дана, само уколико се уверио да је односно
лице још увек здравствено неспособно поновно да обавља своје послове.87 Из претходно
наведеног прегледа може се уочити да је УЕФА проширила списак потребних спортских
стручњака у односу на ФИФА Правилник о лиценцирању клубова са помоћним
тренером првог тима и повереником за односе са навијачима.
Фудбалски савез Србије је обављање стручног рада у фудбалским
организацијама регулисао кроз више докумената: Основни правилник о стручно-
педагошком раду у организацијама ФСС од 6.06.2007. године, Правилник о дозволи за
рад – лиценци и статусу тренера од 21.07.2010. године, Правилник о лиценцирању
клубова ФСС за такмичења у организацији УЕФА од 9.11.2012. године, пропозиције
такмичења одређених лига из 2011. године. Лако је уочити да су већина правилника

86
Видети чл. 27-39. УЕФА Правилника о лиценцирању клубова. Према чл. 40. ст. 1. УЕФА
Правилника о лиценцирању клубова, под носиоцем потребне УЕФА тренерске дипломе подразумева
се тренер који у складу са одредбама о примени УЕФА Тренерске конвенције, поседује УЕФА
тренерску диплому коју је издао савез члан УЕФА или је барем започео курс за потребну УЕФА
тренерску диплому, с тим да није довољан само упис на курс.
87
Члан 42. УЕФА Правилника о лиценцирању клубова

45
донета пре ступања на снагу Закона о спорту и да нису усаглашавани са тим Законом
иако је истекао законски рок за то (12. април 2012).
Правилник о лиценцирању клубова ФСС за такмичења у организацији УЕФА
(Правилник ФСС о лиценцирању клубова) донет је у циљу установљења система
лиценцирања клубова на територији Србије у складу са принципима и обавезујућим
одредбама из Правилника УЕФА за лиценцирање клубова и финансијском фер-плеју.
Интересантно је, међутим, да је чланом 2. тог правилника утврђено да систем
лиценцирања ФСС важи како за учешће српских клубова у клупским такмичењима
УЕФА тако и клупским такмичењима ФСС, с тим да ФСС одобрава две засебне
лиценце: 1) лиценцу за учешће у клупским такмичењима УЕФА, која се одобрава у
складу са тим Правилником; 2) лиценцу за учешће у Супер лиги и Првој лиги „Србија“
(национална лиценца), која се одобрава у складу са другим правилником. До сада тај
„други“ правилник још није донет, иако је то била обавеза ФСС, сходно чл. 112. ст. 3.
Закона о спорту. Персонални критеријуми за лиценцирање клубова за учешће у УЕФА
такмичењима прописани су чл. 62-77. Правилника ФСС о лиценцирању клубова. Они су
у највећем делу дефинисани на исти начин као у УЕФА Правилнику о лиценцирање
клубова, али се могу уочити и одређена одступања: генерални директор (секретар)
клуба, као админстративни пословођа, мора бити лице које се налази у редовном радном
односу са клубом на неодређено или одређено време; потребни стручњаци за рад са
медијима, осигурање безбедности и везу са навијачима се називају „официри“; тренер
првог тима, помоћни тренер првог тима и тренери омладинских екипа морају имати
писани уговор са клубом; клуб мора да запосли редаре ако се сам стара о безбедности на
домаћим утакмицама. Када се упореде прописани персонални услови из ФСС
Правилнику о лиценцирању клубова и раније наведене одредбе Закона о спорту, са
пратећим правилницима, лако је учити да се они код више спортских стручњака не
подударају, нити у погледу назива нити у погледу садржаја.
Према Основном правилнику о стручно-педагошком раду у организацијама
ФСС, носиоци стручног рада у фудбалској организацији су стручни органи и удружења
стручњака: селектори, инструктори, тренери, спортски лекари, психолози,
физиотерапеути, стручњаци за терен, итд. Програмирање и планирање стручно-
педагошког рада врши се на основу програма рада клуба, у оквиру јединствене
фудбалске школе ФСС. Тренери свих категорија дужни су да планирају рад путем
дневних, недељних, периодичних и годишњих планова рада и јединственог дневника
рада са комплетном евиденцијом. Увид у програмирање, планирање и вођење

46
евиденције врше одговарајући органи стручних одбора и инструкторска служба (чл. 23).
У клубовима свих степена такмичења могу радити само квалификовани фудбалски
тренери који су стекли звања у одговарајућим наставним центрима фудбалске
организације који су овлашћени за оспособљавање кадрова и у Школи фудбалских
тренера УЕФА - ФСС, према плану и програму УЕФА. Тренерска звања у ФСС су: 1)
тренер са националном лиценцом; 2) тренер са УЕФА "Ц" лиценцом; 3) тренер са
УЕФА "Б" лиценцом; 4) тренер са УЕФА "А" лиценцом; 5) тренер са УЕФА "Про"
лиценцом. За први тим клуба Супер лиге потребан је најмање један тренер са УЕФА
"Про" лиценцом и један са УЕФА "А" лиценцом, под уговором или у сталном радном
односу од сезоне 2007/2008. Руководилац омладинске школе овог клуба мора да буде
тренер са УЕФА "Про" или националном "Про" лиценцом под уговором или у сталном
радном односу. За млађе категорије играча клуб Супер лиге мора имати најмање четири
тренера са УЕФА "А" или УЕФА „Б“ лиценцом. Клуб Прве лиге Србије мора да има
најмање једног тренера са УЕФА "А" лиценцом под уговором или у сталном радном
односу. Руководилац омладинске школе овог клуба мора да има УЕФА "А" лиценцу,
потписан уговор или да буде у сталном радном односу. Осим тога, за млађе категорије
играча потребно је да овај клуб има и најмање тројицу тренера са УЕФА "А" или УЕФА
„Б“ лиценцом. Клубови зонских лига и окружних – подручних лига морају да имају
најмање једног тренера за први тим са УЕФА Б лиценцом и за млађе категорије најмање
једног тренера са УЕФА Ц лиценцом. Клубови међуопштинских и општинских лига
морају имају за први тим најмање једног тренера са УЕФА Ц лиценцом.
Клубови свих лига су посебно дужни да затраже лиценцу за рад свих тренера у
клубу, најкасније 15 дана пре почетка првенства, с тим да тренери морају поседовати
уверење за рад-лиценцу, коју издаје надлежни орган (Удружење фудбалских тренера
Србије за клубове Супер лиге и Прве лиге). Спорове између клубова и тренера решавају
органи надлежни за спорове између клубова и играча, у складу са одговарајућим
правилницима.88 Лако је констатовати да ни одредбе овог Правилника нису у
потпуности у складу са Законом о спорту и пратећим подзаконским актима, нарочито у
погледу стручних назива тренера и стручног оспособљавања.
Правилником о дозволи за рад – лиценци и статусу тренера ФСС регулисани
су услови под којима се издаје дозвола за рад - лиценца и обавезе клубова и тренера на
поштовању Основног правилника о стручно-педагошком раду и склапању уговора по
обрасцу који у основним начелима утврђује Фудбалски савез Србије, а на предлог
88
Видети чл. 26-30 ФСС Основног правилника о стручно-педагошком раду

47
Удружења фудбалских тренера ФСС. Клуб не може ангажовати тренера који не поседује
тренерску диплому и идентификациону картицу (лиценцу) издату од стране Школе за
фудбалске тренере ФС Србије, као и тренерску књижицу издату од матичног удружења
фудбалских тренера (општинског или градског фудбалског савеза). Клуб може
ангажовати само тренера који поседује прописано звање предвиђено Основним
правилником, без обзира на ранг такмичења или узраст - категорију играча. Лиценца се
издаје само на захтев клуба најкасније десет дана пре почетка првенства. За издавање
лиценци клубови су дужни да приложе: захтев за издавање дозволу за рад - лиценцу
тренера; тренерску књижицу са овереном чланарином за текућу годину, уписаним
тренерским звањем и овереним лекарским прегледом, који не може бити старији од
шест месеци; уговор између клуба и тренера по јединственом обрасцу оверен и
потписан како је предвиђено у уговору (ако има промене тренера и споразумни раскид
уговора); фотокопију дипломе о завршеној школи; фотокопију идентификационе
картице (лиценце); потврду о уплаћеној такси за лиценцу; потврду о учешћу на два
обавезна семинара у текућој такмичарској сезони. Лиценца се издаје само за једну
такмичарску сезону на захтев клуба с тим да у току једне такмичарске сезоне тренер
може бити лиценциран највише за два клуба у истом рангу такмичења. У клубовима
свих степена такмичења ФСС лиценце могу добити тренери који су завршили -
дипломирали у Школи за фудбалске тренере ФСС по плану и програму УЕФА -ФСС и
имају УЕФА диплому и идентификациону картицу (лиценцу). Комисија за издавање
лиценци признаје само она звања и квалификације које су тренери стекли школујући се
по програмима одговарајућих школа, на бази планова које је верификовала фудбалска
организација, уз обавезу да Школа за фудбалске тренере ФСС нострификује дипломе, по
утврђеним условима. Треба уочити да код ових лиценци нису у питању дозволе за рад
спортских стручњака које се издају непосредно спортском стручњаку у складу са
Правилником о дозволи за рад спортских стручњака који је донео министар омладине и
спорта, већ о дозволи за рад спортског стручњака у одређеном фудбалском клубу, која се
издаје клубу код кога је ангажован.
Одредбе од значаја за стручни рад у фудбалу Србије могу се наћи и у
Пропозицијама такмичења за првенство Супер лиге Србије у фудбалу од 11. јула
2011. године. Сваки клуб који учествује у првенству Супер лиге Србије у фудбалу мора
да испуњава све услове у вези са стручно-педагошким радом, односно бројем и
стручним квалификацијама тренера, у складу са прописима ФС Србије (чл. 43. ст. 3.
Пропозиција). Осим тога, за време одигравања првенствених утакмица у игралишту,

48
поред терена у заштитним кабинама могу се налазити следећа службена лица: а)
лиценцирани представник клуба, б) лиценцирани тренер; ц) два лиценцирана помоћна
тренера у спортској опреми са амблемом свог клуба; д) лекар клуба; е) физиотерапеут-
масер у спортској опреми са видљивим амблемом клуба. На додатној-техничкој клупи,
која мора бити удаљена 5м од клупе за резервне играче, могу бити присутна следећа
лица (највише 5): тренер статистичар, тренер голмана, економ, физиотерапеут и
кондициони тренер (члан 23. Пропозиција).
Поред наведених правилника, за фудбалске тренере посебно су значајни и
Правилник о раду и финансирању школе за фудбалске тренере ФСС од 2.11.2009. године
и Статут Школе за фудбалске тренере ФСС од 15.07.2009. године. Тим правилницима је,
на основу УЕФА Тренерске конвенције, уређено стручно оспособљавање и
лиценцирање фудбалских тренера са тзв. УЕФА дипломама и лиценцама.
Спортска правила су чест изговор међународним и националним спортским
савезима за избегавање примене прописа којима се штити слободно тржиште,
конкуренција и слобода кретања радне снаге, све са позивом на специфичности спорта и
аутономију спортског покрета. У којој мери особености спорта треба узимати у обзир
када су у питању спортска правила бавила се и Бела књига о спорту коју је 2007. године
усвојила Комисија ЕУ.89 Став Комисије Европске уније изнет је у одељку 4.1. Беле књиге
о спорту. Закон тржишне конкуренције и одредбе унутрашњег тржишта примењују се на
спорт у тој мјери колико он представља економску активност. Спорт је, исто тако,
подложан другим важним аспектима закона ЕУ-а попут забране дискриминације на
темељу националности, одредби о грађанству у Унији и једнакости између мушкараца и
жена приликом запошљавања. Истовремено, спорт има одређене посебне
карактеристике које се често називају "посебностима спорта". Ту спадају и особености
спортских активности и спортских правила. Пракса европских судова и одлуке Европске
комисије показују да је посебност спорта препозната и да се узимала у обзир. Ипак,
поштујући регулаторне аспекте спорта, процена је ли одређено спортско правило у
складу с законима о тржишној конкуренцији ЕУ-а може се донети тек од случаја до
случај,а као што је то недавно потврдио Европски суд правде у Мека-Медина пресуди.
У тој пресуду, Суд је пружио појашњење о учинку закона ЕУ-а на спортска правила и
одбацио је појам "чисто спортских правила" као неважан за питање примене правила
тржишне конкуренције ЕУ-а на спортски сектор. Суд признаје да је особеност спорта
узета у обзир у смислу да рестриктивни учинци на тржишну конкуренцију који су
89
White Paper on Sport, Bruxelles, 11.7.2007, COM(2007) 391

49
инхерентни организацији и правилно вођење такмичарског спорта нису у сукобу с
правилима о тржишној конкуренцији ЕУ-а, ако су ти учинци пропорционални ваљаном
правом спортском интересу којем се тежи. Потреба за тестом пропорционалности
повлачи потребу сагледања појединачних обележја сваког случаја и не дозвољава
дефинисање општих смерница о примени закона о тржишној конкуренцији на спортски
сектор.

2.12. Финансирање стручног рада у спорту из буџета јавних власти

Увиђајући значај стручног рада за развој српског спорта, Закон о спорту је предвидео да
одређени видови стручног рада у спорту, односно организацијама у области спорта представљају
активности које би требале бити финансиране из буџета јавних власти, различитог нивоа.
Шта се све финансира из буџета Републике Србије одређено је чл. 114. Закона о спорту.
Према чл. 114. став 1. тачка 2) ЗСС, активности националних гранских спортских савеза,
Олимпијског комитета Србије, Параолимпијског комитета Србије и Спортског савеза Србије које
се финансирају путем годишњих програма из буџета Републике обухватају и активности на
унапређењу стручног рада и стручног оспособљавања у спорту. Осим тога, из буџета Републике
се финансирају и националне награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (чл. 114.
ст. 1. тач. 5) ЗС). Према чл. 123. став 2. ЗС на такве новчане награде имају право спортски
тренери, држављани Републике Србије, који као чланови репрезентације Републике Србије на
Олимпијским играма, Параолимпијским играма, Шаховској олимпијади и светским и европским
првенствима у олимпијској или параолимпијској спортској дисциплини освоје једну од медаља
или освоје ДЕЈВИС Куп ил ФЕД Куп Међународне тениске федерације. Влада је овлашћена да
посебним актом такве награде предвиди и за спортске тренере из неолимпијских спортова, с тим
да висина награда не може да прелази износе утврђене за олимпијске спортове (чл. 125. ЗС)90.
Право на новчану награду спортских тренера за постигнуте резултате у
олимпијским спортовима ближе је регулисано Уредбом о националним спортским
признањима и новчаним наградама91. Уредба у том погледу разликује главне тренере
екипа и тренере спортиста. Према чл. 2. тач. 2) и 3) Уредбе, главни тренер екипе јесте
тренер сениорске прве А селекције државне спортске репрезентације Републике Србије
у одређеном колективном спорту, који у својству главног тренера репрезентације
припрема екипу за међународно спортско такмичење, води екипу и физички присуствује
утакмицама на том такмичењу, а тренер спортисте спортисте јесте тренер сениорске
прве А селекције државне спортске репрезентације Републике Србије у одређеном

90
Министарство омладине и спорта је припремило за Владу Србије ову уредбу, али оне не може бити
усвојена јер не постоје потребна средства у буџету Републике.
91
„Сл. гласник РС“, бр. 8/2013.

50
индивидуалном спорту, који у својству индивидуалног тренера одређеног спортисте у
репрезентацији, припрема спортисту за међународно спортско такмичење, издаје
спортисти упутства за наступ на том такмичењу и физички присуствује мечевима који
се одржавају на том такмичењу. У случају да тренер, на истом такмичењу, оствари више
спортских резултата који представљају основ за доделу новчане награде, доделиће му се
једна новчана награда за најбољи (највреднији) спортски резултат остварен на том
такмичењу (чл. 5. ст. 2. Уредбе).
Висина новчане награде је одређена у зависности од ранга такмичења, на следећи
начин:
- За освојену медаљу у екипним или појединачним спортовима на Олимпијским
играма, Параолимпијским играма и на Шаховској олимпијади додељује се
новчана награда за главног тренера екипе, тј. тренера спортисте у износу од:
35.000 евра у динарској противвредности, за златну медаљу; 30.000 евра у
динарској противвредности, за сребрну медаљу; 25.000 евра у динарској
противвредности, за бронзану медаљу;
- За освојену медаљу на светском првенству у екипним или појединачним
спортовима у олимпијској или параолимпијској спортској дисциплини, или за
освојени ДЕЈВИС Куп или ФЕД Куп Међународне тениске федерације, додељује
се новчана награда за главног тренера екипе, тј. тренера спортисте у износу од:
30.000 евра у динарској противвредности, за златну медаљу; 25.000 евра у
динарској противвредности, за сребрну медаљу; 20.000 евра у динарској
противвредности, за бронзану медаљу;
- За освојену медаљу на европском првенству у екипним или појединачним
спортовима у олимпијској или параолимпијској спортској дисциплини, додељује
се новчана награда за главног тренера екипе, тј. тренера спортисте у износу од:
20.000 евра у динарској противвредности, за златну медаљу; 15.000 евра у
динарској противвредности, за сребрну медаљу; 10.000 евра у динарској
противвредности, за бронзану медаљу.92
Акт о додели националног спортског признања и новчане награде доноси Влада,
на предлог министарства надлежног за спорт. Новчана награда за освојену медаљу на
светском или европском првенству у олимпијској или параолимпијској спортској
дисциплини додељују се само за резултате остварене у првој А сениорској
репрезентацији. Награда се додељују преко надлежног националног гранског спортског
92
Видети чл. 6-8. Уредбе.

51
савеза који је дужан да, заједно са тренером који је освојио медаљу или остварио други
релевантан спортски резултат, пријави тај успех Министарству у року од 30 дана од дана
освајања медаље или остваривања другог релевантног резултата, а најкасније до 20.
децембра текуће године. Надлежни национални грански спортски савез дужан је да у
року од пет дана од дана приспећа средстава на рачун тог савеза награђеним тренерима
изврши исплату новчаних награда и да, у року од 30 дана од дана преноса средстава
спортисти и тренеру, Министарству достави доказ о извршеној исплати.93
Одређене стручне активности у области спорта могу бити финансиране и из буџета
аутономне покрајине. Према чл. 134. Закона о спорту, у потребе и интересе грађана у области
спорта за чије се остваривање обезбеђују средства у буџету аутономне покрајине спадају и:
стручно-спортски скупови, истраживачко-развојни и научно-истраживачки пројекти; унапређење
стручног рада у организацијама у области спорта са територије аутономне покрајине; награде и
признања за постигнуте спортске резултате и допринос развоју спорта у аутономној покрајини;
прикупљање и дистрибуција података у области спорта од значаја за аутономну покрајину;
унапређење квалитета рада са младим спортским талентима на територији аутономне покрајине;
унапређење заштите здравља спортиста и спречавање допинга у спорту.94
Коначно, и јединице локалне самоуправе имају своје место у финансирању унапређења
стручног рада у спорту, односно организацијама у области спорта. Према чл. 137. Закона о
спорту, у потребе и интересе грађана за чије се остваривање обезбеђују средства у буџету
јединице локалне самоуправе спадају и: унапређење стручног рада са талентованим
спортистима; едукација, информисање и саветовање грађана, спортиста и осталих учесника у
систему спорта о питањима битним за одговарајуће бављење спортским активностима и
делатностима; периодична тестирања, сакупљање, анализа и дистрибуција релевантних
информација за адекватно задовољавање потреба грађана у области спорта на територији
јединица локалне самоуправе; истраживачко-развојни пројекти; унапређење стручног рада
учесника у систему спорта са територији јединице локалне самоуправе и подстицање
запошљавања висококвалификованих спортских стручњака; награде и признања за постигнуте
спортске резултате и допринос развоју спорта; унапређење заштите здравља спортиста и
обезбеђивање адекватног спортско-здравственог образовања спортиста, посебно младих,
укључујући и антидопинг образовање.95

93
Видети чл. 9. Уредбе. Један број тренера стекао је у Републици Србији и право на тзв. националну
спортску пензију (национално спортско признање) на основу Уредбе о националним признањима и
наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта („Сл. гласник РС, бр. 65/2006 и 6/2007).
године. Од 2009. године, изменама Уредбе, то право је укинуто за убудуће (нису га изгубили тренери
који су га већ стекли), пре свега због недостатка средстава али и злоупотреба које су се појавиле у
пракси.
94
Видети чл. 134. став 1. тач. 4), 9), 10), 11), 12) и 14) Закона о спорту.
95
Видети. чл. 137. став 1. тач. 4), 9), 12), 13), 14) и 15) Закона о спорту.

52
 2.13. Уговорно ангажовање и ангажовање путем чланства у спортском
удружењу

Спортски стручњак, односно стручњак у спорту који се стручним радом бави као
члан спортског удружења без уговора и без накнаде има права утврђена спортским
правилима и општим актима спортског удружења96. Спортски стручњак приступа
спортском удружењу у складу са његовим статутом. Свако лице може под једнаким
условима утврђеним статутом да постане члан спортског удружења, али се чланство у
спортском удружењу не може преносити нити наследити. 97 Како се имовина спортског
удружења не може делити његовим члановима, спортски стручњаци који се стручним
радом баве искључиво као чланови спортског удружења без уговора не могу добијати за
свој рад средства из прихода остварених обављањем делатности спортског удружења.98
Од овога су изузета давања пригодних награда и накнада оправданих трошкова насталих
остваривање статутарних циљева спортског удружења повезаних са стручним радом у
организацији (путни трошкови, дневнице, трошкови преноћишта и сл.).99
Спортски стручњак може, међутим, да буде ангажован од спортске организације,
односно савеза и путем одговарајућег уговора. Спортски стручњак може да заснују
радни однос са спортском организацијом закључењем уговора о раду, у складу са
законом или да закључи уговор о стручном ангажовању (чл. 29. ст. 1. ЗС). Пошто Закон о
спорту не садржи посебне одредбе о радном односу спортских стручњака, на сва питања
њиховог радно-правног положаја примењује се радно законодавство.100 Једини изузетак
тиче се одредби чл. 29. ст. 4. и 5. Закона о спорту којима је прописано да спортски
стручњак и спортска организација приликом закључења уговора о раду могу посебно
уговорити давање једнократне накнаде која нема карактер зараде (накнада за закључење
уговора, накнада за коришћење лика спортског стручњака), с тим да те накнаде могу
бити утврђене и општим актима спортске организације. Нацрт закона о спорту из 2006.
године, који је претходио доношењу важећег закона, садржао је и одредбу да се уговор о
раду са спортским стручњаком може закључити на одређено време за период који
непрекидно или са прекидима траје најдуже пет година. 101 С обзиром да је законодавац
96
Члан 29. ст. 3. ЗС. Закон о спорту под спортским удружењем подразумева спортску организацију
(клуб) основану као удружење (грађана). Међутим, иста правила важе и за спортска друштва, спортске
савезе и друга удружења у области спорта.
97
Видети чл. 47. и 48. ЗС.
98
Чл. 76. ст. 2. и 3. ЗС
99
Чл. 76. ст. 4. ЗС
100
Закон о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009).
101
Видети, Ђурђевић Н., наведено дело, стр. 991.

53
изоставио такво решење из коначног текста закона о спорту, треба сматрати да се желео
дати примат радном односу спортског стручњака на неодређено време, а радни однос на
одређено време подврћи свим ограничењима из чл. 37. Закона о раду. Ми то сматрамо
погрешним јер је у потпуној супротности са постојећом праксом међународних и
националних спортских савеза и водиће у пракси ка давању предности закључења
уговора о стручном ангажовању од стране спортских организација ис авеза, тамо где би
за спортског стручњака било повољније да је у радном односу на одређено време.
Закон о спорту не дефинише ближе ни уговоре о стручном ангажовању
спортских стручњака. Једино се утврђује да се бављење стручним радом у складу са
уговором о стручном ангажовању сматра радом ван радног односа, у складу са законом
(чл. 29. ст. 2. ЗС). Осим тога, и овде важи правило да приликом закључења уговора могу
посебно уговорити давање једнократне накнаде која нема карактер зараде (накнада за
закључење уговора, накнада за коришћење лика спортског стручњака), с тим да те
накнаде могу бити утврђене и општим актима спортске организације (чл. 29. ст. 4. и 5.
ЗС). Оваква недореченост законодавца оставила је отвореним више питања, а пре свега
природе и садржине уговора и рока на који се закључују. У Нацрту Закона о спорту који
је претходио доношењу важећег закона било је садржано решење да се на ове уговоре
сходно примењују одредбе закона којима се уређује уговор о делу.102 Чињеница да је
законодавац изоставио такво решење може се тумачити на различите начине. Једно
тумачење би било да уговор о стручном ангажовању треба подвести под неки уговор,
односно вид рада ван радног односа из чл. 197-202. Закона о раду. 103 По другом
схватању, уговор о стручном ангажовању је особен вид рада ван радног односа, који је
по својој природи може садржати и елементи више уговора из чл. 197-202. Закона о раду
(па и других), и не подлеже ограничењима из наведених чланова Закона о раду. Нама се
чини да је друго гледиште исправније. Околност да је законодавац употребио нов назив
за уговор између спортског стручњака и спортске организације, а не неки од постојећих,
указује да су се управо желела избећи ограничења која су прописана за уговоре из чл.
197-202. Закона о раду. Уговор о стручном ангажовању има највише елемената уговора о
делу,104 али га Закон о спорту није тако именовао сигурно зато и што делатност
спортског стручњака у спортској организацији није „обављање послова који су ван
делатности послодавца“. У сваком случају, за закључење и садржину уговора о
102
Исто.
103
Реч је о уговору о привременим и повременим пословима, уговор о делу, уговор о заступању или
посредовању, уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, уговор о допунском раду.
104
Fritzweiler J., u: Praxishandbuch Sportrecht, von Fritzweiler J – Pfister B. – Summerer Th., Muenchen,
1998, стр. 245.

54
стручном ангажовању у пракси су, по правилу, најважнија спортска правила надлежних
националних гранских спортских савеза или националних стручних спортских
удружења.
Страни држављанин који обавља стручни рад у спорту у Републици Србији, поред
услова прописаних овим законом, мора да испуњава и друге услове утврђене прописима
којима се уређује област запошљавања страних држављана у Републици Србији.105

105
Члан 29. ст. 6. Закона о спорту. Реч је о Закону о условима за заснивање радног односа са страним
држављанима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 11/78 и 64/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 42/92, 24/94 и 28/96 и "Сл.
гласник РС", бр. 101/2005 - др. закон) и Правилнику о условима и начину издавања дозволе за рад
странцу и лицу без држављанства ("Службени гласник РС", бр. 22/2010).

55
Nenad Djurdjević, Ph.D, a full-time professor
Faculty of Law, University of Kragujevac

SPORTS COACHES AND PROVIDING OF SERVICES IN SPORT

Contemporary sport is not possible without the relevant coaching stuff at all levels
of sports organizing. Law on Sport of the Republic of Serbia from 2011 comprehensively
regulates the issues of coaching jobs in sport and legal status of persons that conduct
mentioned activities. Coaching is treated as sporting activity that can be conducted
exclusively by sports coaches and specialists in sport, on voluntary basis and through
employment in sports organizations or by providing various services in form of work out of
the employment contract and enterpreneurship. In this paper the author analyses the
issues concerning: legal definition of coaching in sport, the notion of sports coach and
terms for acquiring the mentioned status and division into certain professions and ranks,
education and coach training, categorization of sports coaches, coaching supervision in
sport, necessity and the forms of sports coach engagement in organizations from the area
of sport and legal significance of autonomous sports rules dealing with coaching in sport..
Key words: sports coach, specialist in sport, sports coach categorization, sports
coach working license, supervision, coach education, coaching contract.

56