Гимназија „Јован Јовановић Змај“

Нови Сад

Матурски рад из Психологије

СЛОБОДНА ДЕЦА САМЕРХИЛА

Професор ментор: Ученик:

Снежана Провчи Мина Караман IV-4

Нови Сад, мај 2017. год.

 ПРЕДГОВОР
Тема овог матурског рада је Самерхил, неконвенционална школа Александра С.
Нила, настала почетком 20. века, у којој деца имају потпуно другачија права и
одговорности и у којој им се допушта да самостално стварају свој поглед на свет.
Данашње образовање има многе недостатке, али у много чему је и боље од претходних
система. За то можемо великим делом захвалити баш А. С. Нилу. Његова филозофија
детета и школе која му је прилагођена, дала је нови поглед на педагошку праксу
усмеравајући се на дете, његову слободу и самообликовање. Многе његове идеје су
прихваћене и олакшавају нам данашње школовање, а да нисмо ни свесни. Дугујемо му
бар толико да упознамо његов рад, због чега сам и одабрала ову тему.
Захвалила бих се и професорки Снежани Провчи на менторству.
 САДРЖАЈ

Страна

ПРЕДГОВОР ........................................................................................................................ 2
САДРЖАЈ ............................................................................................................................ 3
Увод ...................................................................................................................................... 5
1. ЈЕДАН ДАН У САМЕРХИЛУ ..................................................................................... 6
2. ЖИВОТ У САМЕРХИЛУ ............................................................................................ 7
2.1 Школски састанци ................................................................................................. 7
2.2 Игра и рад............................................................................................................... 7
2.3 Индивидуални часови ............................................................................................ 8
3. ОБРАЗОВАЊЕ ............................................................................................................. 9
3.1 Учитељи и подучавање .......................................................................................... 9
3.2 Дисциплина и кажњавање ..................................................................................... 9
3.3 Псовање .................................................................................................................. 9
3.4 Цензура ................................................................................................................. 10
3.5 Религија ................................................................................................................ 10
3.6 Секс ...................................................................................................................... 10
3.6.1 Сексуално васпитање.................................................................................... 11
3.6.2 Нагост ............................................................................................................ 11
3.6.3 Хомосексуалност .......................................................................................... 11
3.6.4 Порнографија ................................................................................................ 12
4. ДЕЧИЈИ ПРОБЛЕМИ ................................................................................................ 13
4.1 Окрутност ............................................................................................................. 13
4.2 Садизам ................................................................................................................ 13
4.3 Злочинство ........................................................................................................... 13
4.4 Крађа .................................................................................................................... 14
4.5 Лечење детета ...................................................................................................... 14
5. РОДИТЕЉСКИ ПРОБЛЕМИ .................................................................................... 15
5.1 Љубав ................................................................................................................... 15
5.2 Развод ................................................................................................................... 15
5.3 Родитељска анксиозност...................................................................................... 15
5.4 Разумност родитеља ............................................................................................ 16
6. ОДГАЈАЊЕ ДЕТЕТА ................................................................................................ 17
6.1 Љубав и одобравање ............................................................................................ 17
6.2 Страх .................................................................................................................... 17
6.3 Фантазија .............................................................................................................. 18
6.4 Деструктивност .................................................................................................... 18
6.5 Лагање .................................................................................................................. 18
6.6 Одговорност ......................................................................................................... 18
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

6.7 Мастурбација ....................................................................................................... 19

7. САМЕРХИЛ ЗА И ПРОТИВ ..................................................................................... 20
Закључак ............................................................................................................................. 21
Литература ......................................................................................................................... 22
БИОГРАФИЈА МАТУРАНТА ............................................ Error! Bookmark not defined.

4
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

Увод
Основана 1921. године у селу Леистон, Сафкок, Енглеска, школа Самерхил је прва, а
до сада и једина у правом смислу речи, слободна школа. Настала је као идеја енглеског
психолога Нила А. С. Он је у својој књизи „Слободна деца Самерхила“, објаснио како
је школа функционисала 60-их година 20. века, али је такође дао и велику критику
тадашњег друштва које је, по његовом мишљењу, заслужно за „лоше родитеље“,а
самим тим и “неслободну децу”.
Необичност ове школе се огледа у томе што јој није циљ као свакој
конвенционалној школи, формирање личности, већ самоостварење, односно, развој
самосталних, аутентичних личности. Да би се тај циљ постигао потребно је:
1. дати сваком прилику да буде оно што јесте
2. створити услове да свако открије своје могућности, жеље и особине.
Како би дао прилику некоме да буде оно што јесте, потребно је уклонити све врсте
принуде и страха, сва унапред прописана правила, све што ограничава и спутава. Да би
свако могао да открије оно што јесте, потребно је створити широке могућности избора
како у садржају (учење, занат, уметност, земљорадња, музика) тако и у форми
активности (игра, рад, слободне и организоване активности).
Руководећи се овим приниципима и веровањем у дете као по природи добро, А. С.
Нил је створио прву школу прилагођену детету.

5
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

1. ЈЕДАН ДАН У САМЕРХИЛУ

Дан почиње буђењем од 8 до 8:45 часова. Деца сама одлазе у кухињу по доручак и
носе га до трпезарије. Након доручка остаје довољно времена за спремање и
намештање кревета, до почетка наставе. Ипак нико од управитеља неће обратити
пажњу на то да ли је кревет спреман или не, као што ни учитељ неће придати значају
што је дете одлучило да пропусти његов час. Распореди часова су познати и важе
наредна 3 месеца. У 12:30 часова почиње ручак за млађу децу, а по завршетку наставе,
у 13:30 часова, ручак за старију децу и особље.
Поподне је слободно. Деца се баве баштованством, цртањем, сликањем,
друштвеним играма, спортовима, склапањем мотора, радио-апарата, бициклова, ...) У
16:00 часова је време за чај. Од 17:00 часова су заједничке активности. Млађој деци се
чита, а старија проводе време у кабинету за ликовно, цртајући, бојећи, обрађујући
кожу, плетећи корпе итд. Кабинет за керамику је убедљиво најпосећенији и то већином
женском популацијом, док је кабинет за обраду дрва и метала такође пун, али углавном
мушком децом.
Предвечерње активности зависе од дана. Понедељком се иде у биоскоп од џепарца
који добијају од родитеља, уторком Нил држи предавање из психологије за старију
децу и заинтересовано особље, док се истовремено одвија и час читања за млађу децу.
Средом се одржавају игранке, захваљујући великој колекцији плоча коју школа
поседује. Четвртак је слободан дан, и тада већина старије деце одлази поново у
биоскоп, у оближње место. Петак се чува за специјалне активности као што су
позоришне представе, у којој учествује и успешно се сналази велики број ученика.
Суботом се одржавају општи школски састанци, на ком се одрасли углавном буне на
галаму и неодговорност млађих, док се млађи боре за своја права.
Не тако ретко Самерхил организује и спортске игре са децом из других школа, али
се не учлањује у градску заједницу, јер би то значило да школа мора да уведе веронауку
у свој систем образовања, што се коси са филозофијом школе.

6
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

2. ЖИВОТ У САМЕРХИЛУ
Деца у школу долазе у узрасту између пет и дванаест година и остају до шеснаесте
године. Велики број ученика је из страних земаља. Смештени су у групама према
годишту, и живе у одвојеним зградама, од којих свака има кућепазитеља. За ученицима
нико не поспрема и не прегледа им собе. Не постоје униформе. Часови су необавезни.
Деца имају распореде, али је на њима избор да ли ће дан провести на предавању, у
радионици, башти, кухињи, играјући се напољу или ce излежавати у соби. Нил је
веровао да децу која не желе да уче, не можемо присилити. Једини начин је дати им
слободу и сачекати да сама схвате шта их занима. Такође је веровао да ће дете које
жели нешто да научи, успети у томе, ма какав му начин пружили, стога није
фундаментално мењао систем предавања. Тестови и оцене у овој школи не постоје, а
учитељи су као и све остало особље равноправни са децом.

2.1 Школски састанци

Самерхил је самоуправна школа демократског облика. Сви предлози, притужбе,
евентуалне казне итд. се решавају гласањем на општим школским састанцима, суботом
увече. Сваки члан школе, од најмлађег ученика до самог Нила, има 1 глас који исто
вреди. На сваком састанку се бира нови председник састанка. Ко год има неки проблем,
притужбу или предлог, износи то на општем састанку. Пошто је Самерхил школа
интернатског типа, где ученици живе, њоме су обухваћени и други аспекти осим
наставе и образовања, као нпр. лоше понашање, злостављање итд. Нил је школским
састанцима, осим отклањања ауторитета, успео да натера децу да о проблемима
расправљају, износе шта им смета и на тај начин развијају умеће постизања
компромиса, које је изузетно важно и корисно у животу.
Ипак, постоје аспекти школе које режим самоуправљања не обухвата и у коме деца
не учетвују. Особље се запошљава без саветовања са децом, храна на менију је избор
кувара, здравствена правила, противпожарна сигурност, избор књига, намештаја и сл.
су нешто што деца не могу да изгласају на општим састанцима. Самоуправљање се
односи на решавање ситуација у заједничким животима, проблема са каквим ће се деца
сусретати и касније у животу.

2.2 Игра и рад

Људи који су се изиграли у детињству, лакше и озбиљније ће схватати своје обавезе
јер неће имати подсвесне чежње за игром, тврдио је Нил. Машта је неопходна у
детињству као игра, а касније одрастањем се претаче у идеје и креативност. Одрасли
сматрају игру губитком времена, остављајући у школама мали простор за њу, терајући
дете пре времена у „одраслост“.
Једно време у Самерхилу је постојаo обавезан рад од 2 сата недељно за свако дете и
професора. Но, на општим школским састанцима деца су изгласала против те одлуке.
Нил је схватио да ће деца радо помоћи и радити док доживљавају задовољство у послу

7
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

и виде његову сврху или имају корист. Она не поседују изграђен осећај за алтруизам,
који и присутан код одраслих, никад не губи елемент себичности.
Нил је сматрао да су лажна пристојност и извештачено понашање, неискрености
које стварају традиционалне школе. Када се оне изгубе, а то се чини слободом, деца
постају здрава и природна, стварајући и изражавајући своје мишљење без нећкања.

2.3 Индивидуални часови

Индивидуални часови су посебна терапија, разговори које је Нил водио са
ученицима са сврхом да разреши неки проблем које је дете имало. Они су изборни и
необавезни. Чак и кад Нил позове неко дете на разговор, оно није обавезно да дође.
Најидеалније је када дете само затражи приватан час, како би му Нил помогао. Њихова
улога је да убрзају прилагођавање нових, тек пристиглих ученика слободи и
Самерхилу. Такође, помажу и при решавању психичких проблема деце. Одвијају се
увек у Ниловој канцеларији, у облику опуштених разговора. Већина проблема које
решава код деце везана су за низ лажи о животу, у које су родитељи убедили своју децу
како би лакше контролисали њихово понашање или једноставно зато што је лаж било
лакше изговорити него истину (децу доносе лекари, мастурбација доводи до
импотенције, ...). Друга група проблема је везана за директне породичне ситуације (
љубомора на млађег брата, строг отац, осећање кривице за смрт брата, ...).
Не постоји утврђени метод којим је Нил започињао разговоре, али често се
дешавало, да када деца нису спремна отворено да изложе проблем, разговор отпочне са
питањем: „ Када се погледаш у огледало, да ли ти се твоје лице допада?“. Пошто је
одговор увек гласио не, Нил би наставио питањем: „ Шта највише мрзиш на своме
лицу?“ Одговор би готово увек био нос. Са изгледа, Нил би убрзо прелазио на питања о
унутарњем бићу, и тако лако долазио до сржи проблема.
Сматрао је индивидуалне часове реедукацијом, средством чији је циљ да одстрани
све комплексе који су произашли из морала и страха, и на тај начин приближавају дете
слободи.

8
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

3. ОБРАЗОВАЊЕ
Почетком 20. века, школе су од деце захтевале поштовање правила, послушност и
дисциплину. Носиле су се униформе, систем образовања је био заснован на цркви и
њеном уверењу да се дете рађа грешно, васпитање се заснивало на моралу, а сваки вид
деликвениције није био лечен већ само кажњаван. Нил је појаву деликвената сматрао за
последицу свих претходно наведених одлика тадашњег образовања. Отклањањем њих у
Самерхилу, успео је да превенира па чак и излечи деликвенцију.

3.1 Учитељи и подучавање

Самерхилски учитељи су креативни и труде се да подстичу дечију машту и
креативност. За разлику од класичних учитеља, дете посматрају као целину, не
концентришу се на мозак него на дете као биће, заједно са емоцијама и потребама које
она имају. Подстичу игру, слободу и забаву. Сматрају да знање потребно за пријемне
испите могу стећи у 2 године и да је непотребно децу присиљавати на обавезну
наставу, учењем из књига и напамет. Труде се да своја предавања учине занимљивим,
уклоне ауторитет, страх и трепет и покажу деци да су на њиховој страни, једнаки са
њима. Најтежи посао са којим се срећу у Самерхилу су нова, тек пристигла деца, са
усађеном мржњом према школи, учењу, а нарочито професорима.

3.2 Дисциплина и кажњавање

У Самерхилу нема правила. Могло би се помислити да онда сигурно влада хаос и да
су деца необуздана, али није тако. У Самерхилу влада уравнотеженост. Довољно је
било само уклонити ауторитет. Када деца сматрају да су им предавачи једнаки,
послушност се сама појављује као одговор на заштиту коју осећају да им је пружена.
Строга дисциплина намеће послушност, и деца тако одгајана се не усуђују да буду оно
што јесу.
Кажњавање не постоји у Самерхилу. Оно никад не може бити правично јер захтева
потпуно разумевање и увек се међу децом схвата као чин мржње. Једини видови казне
се износе на општим школским састанцима и то уз право детета да се одбрани и
објасни своје поступке, а затим гласањем како одраслих тако и вршњака. Деци се
допушта да смишљају казне и оне углавном буду врло правичне. Пример је дете које је
стално возило туђе бицикле јер није имало свој. Као решење, свако дете је одвојило од
џепарца, како би се купио нови бицикл.

3.3 Псовање
У Самерхилу се псује. За разлику од других лоших понашања, давање слободе
детету да псује га не инспирише да то и престане, а и што би. Сви псују. Било би
лицемерно детету забранити нешто што сви раде.
Ипак Нил је приметио да новопристигла деца много више псују од остале. То су
деца која још нису почела да цене Самерхил, и на претераном псовању им замерају и

9
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

остала деца јер на јавним местима, пред другим људима шаљу погрешну слику о
школи. Временом, ипак, престану то да раде.
Од три врсте псовки: сексуалних, религијских и екскрементних, у Самерхилу
проблема са религиозним псовкама нема, јер се у школи не баве религијом.
Екскрементне и сексуалне псовке су распрострањене једнако као и у другим школама.
Једина разлика је што се у Самерхилу псује отворено, а у другим школама кришом.

3.4 Цензура
Забрана увек чини забрањено најзанимљивијим. У Самерхилу ништа није
забрањено, па ни књиге. Нил се слаже да постоје текстови које деца не треба да
прочитају, али онда се треба трудити да се таква књига не нађе у њиховом домашају.
Све што знају да не смеју да дирају, деци ће бити занимљиво. Већину текстова
написаних за старије, деца и да прочитају, схватиће на свој, неискварен начин.
Уосталом, иза многих дечијих прича крије се симболика за одрасле.
Цензурисање сексуалног садржаја, Нил сматра беспотребним и каже да је много
паметније да се дете упути у секс, јер ће га онда разумети и неће сматрати претерано
интересантним сексуални садржај. Опасност може да настане једино недостатком
цензуре садржаја који има потенцијала да изазове страх неуротичном детету. Ипак и
онда постоји решење, лечење насталих симптома, које доводи и до бржег решавања
неурозе.

3.5 Религија
У време кад је Самерхил настајао, црква и школа су биле сагласне да се дете рађа
грешно, покушавајући да га морално уздигну помоћу страха. Библија каже да је страх
од Бога почетак мудрости. Пре неуравнотежености, сматрао је Нил, јер сваки страх у
био ком облику није здрав. Веровао је такође да су поруке о моралу лоше по дете, јер
му намећу понашање и размишљање које му не долази природно, па се оно осећа
неприхваћеним. Присиљавање детета да прими неке вредности које није спремно,
изазива неурозу, а потискивање неких особина и жеља, заувек их усађује у дете. Нема
никакве потребе да се дете учи како да се понаша. Оно ће у право време научити шта је
добро а шта не под условом да није под притиском. У Самерхилу је деци дата потпуна
слобода, да мисле, да раде и поступају онако како сами сматрају да треба. Грешке ће
сама увидети, а Нилов став да се дете рађа као добро је тиме и потвђен, јер је његов
систем извео на прави пут све своје ученике.

3.6 Секс
Самерхил има отворени став према сексуалности. Сматра да се она не сме
потискивати, да треба отворено разговарати о сексу и да је (тада широко
распорострањено) мишљење да је мастурбација грех, погрешно. Однос између полова
је здрав у Самерхилу иако за разлику од осталих тадашњих мешовитих школа, нeма

10
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

строга правила по том питању. Хомосексуалност се не појављује, а ниједна ученица

није затруднела и поред слободе која им је дата.
Као и други велики психолози, као што је Фројд, Нил сматра да је секс битан
чинилац у животу појединца, а самим тим и основа свих негативних ставова у друштву.
Потиснута сексуална осећања посредно се иживљавају, у виду филмова, књига,... Ако
само погледамо којим стварима познате личности долазе до славе, уочићемо да су уско
повезане са сексом.
Сексуални табу у друштву води ка свесном дечијем потискивању. Али уколико
родитељ има здрав став према сексу, дете неће секс тражити на погрешан начин и са
погрешним људима.

3.6.1 Сексуално васпитање

Почетком 20. века за професоре, рећи целу истину о љубави и сексу, значило је
отказ. Али не и у Самерхилу. Идејом да се сексуално васпитање уведе у школски
програм, постоји опасност да се моралисањем још више потискују сексуалне жеље.
Уколико професор и родитељ на дечија питања одговарају искрено и без инхибиција,
сексуално васпитање ће бити саставни део нормалног детињства. Уравнотеженом
детету сексуално васпитање не треба, јер оно није научено да на ту тему испољава
гађење, стид и морална осећања.

3.6.2 Нагост
У Самерхилу нагост је ствар избора. Ниједан ученик се не узбуђује нити узнемирава
због нагости супротног пола. Многи одмах помисле да деца одрасла слободна по
Самерхилу лети трчкарају гола, али то није истина. Млађе девојчице до девете године
се понекад шетају голе, али дечаци ретко. Старија деца се ретко кад свлаче. Ипак нико
од њих се не стиди голотиње, а то је оно што је Нил желео да постигне. Сматра да деца
треба да виде гола тела својих родитеља још док су мала, јер се тако неће стидети
својих тела. Ипак потребно им је објаснити касније да многи људи не воле да виде
обнажена тела других људи и да пред таквим људима треба да буду обучени.
Нил сматра да је нудизам природан за човека, али да живимо у одевеној
цивилизацији, у којој га закон забрањује. Друштво је уперено против живота. Када
нагост не би сматрали нечим срамним, можда би се и став према сексу и отвореност ка
другим људима променили.

3.6.3 Хомосексуалност
У Самерхилу нема хомосексуалности, али се на одређеном ступњу јавља као
несвесна. У периоду око 9. и 10. године дечаци и девојчице се презиру, држе се у
одвојеним групама, и све до 15. (16.) године не показују заинтересованост једни за
друге. Та латента фаза се лако прелази, јер су ученици здрави.
О хомосексуалности, Нил дели мишљење са Фројдом, да је она повезана са
мастурбацијом и да се не зна каква потискивања доводе до ње, али да настају у врло

11
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

раном детињству. Пошто у Самерхилу није било случаја хомосексуалности, Нил није
успео дубље да проучи ову тему. Али недостатак хомосексуалности се може
протумачити на 2 начина. Да једноставно ниједно дете са хомосексуалном
орјентисаношћу није дошло у Самерхил, или да је слободна атмосфера у коју су деца
дошла повољно утицала на развој детета и спречавање развијања такве
оријентисаности.

3.6.4 Порнографија
Сва деца су јој склона, отворено или не. Одрасти у заиста моралну особу, значи да
се моралност заснива на знању, а не на лажним нормама добра и зла. Деца се увек
интересују за сексуална питања, и искрени одговори им пружају чист став о животу и
једино тако могу развити истинску моралност.У Самерхилу се све може рећи и нико се
не шокира. Бити шокиран имплицира да се оно што вас шокира у ствари интересује.
Уколико добијете праве одговоре на питања и задовољите своју радозналост, нема
потребе за скривањем и стидом.
Фаза интересовања за порнографским садржајем и смејања масним вицевима је
потребна и пролазна сваком детету. Кроз њу, ако научи све што га интересује око секса,
одрашће у слободну особу. Али ако пак не добије све потребне одговоре или добије
нетачне, та фаза се може наставити и у одраслом животу.

12
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

4. ДЕЧИЈИ ПРОБЛЕМИ
У Самерхил, сем деце чији су се родитељи слагали са Ниловом филозофијом,
долазила су и деца очајних родитеља, којима је Самерхил била последња нада за
њихово проблематично дете. Наравно, проблеми су се углавном крили у самим
родитељима, али су толико дуго утицали на дете, да није било довољно ставити га у
уравнотежену средину.

4.1 Окрутност
Окрутност је Нил дефинисао као извитоперену љубав. Окрутно дете је дете коме
није пружено довољно љубави. Окрутност настаје као последица критиковања и
омаловажавања, дете постаје окрутно из мржње према самом себи. Углавном настаје из
окрутности родитеља , и несвесна је. Окрутни људи рационалишу своје поступке како
би сакрили своју извитопереност од самих себе. Лечење окрутности, зато, сматра Нил,
треба да се састоји из дететовог схватања да поседује тај проблем и лечења детета
љубављу и слободом.

4.2 Садизам
Садизам је Нил дефинисао као извитоперену сексуалност. Садисти су у детињству
били потискивани да изражавају своје интересовање ка сексу и интими. И као и свака
особина којa се потискује, она остаје дубоко урезана у детету.
На пример, деца чије жеље се свесно потискују, шале се на окрутан начин, и
уживају у вређању и омаложавању других људи. У Самерхилу тога нема, хумор је
углавном добронамеран. Дете другима ради управо оно што је на њему чињено.
Најбољи пример за то је насилништво. Деца насилници углавном потичу из породица у
којима постоји насиље.

4.3 Злочинство
Криминал је Нил дефинисао као изопачену љубав. Криминал је израз мржње, а
криминалац се свети друштву јер оно не цени његов его испољавајући љубав ка њему.
Већина злочинаца су интровертне особе које своју жељу за дивљењем и љубављу
претачу у жељу за моћ.
Нил, као и већина психолога сматра да се дете рађа са једнаким склоностима и ка
злочинству и ка доброчинству. Истина је такође, да су сва деца егоисти. Када је его
задовољен дете се понаша у складу са оним што називамо доброчинство. Уколико дете
не добије довољно љубави, постаје склоно злочинству. Води се принципом ако не могу
да добијем љубав, могу да добијем мржњу. Најбољи пример тога је чињеница да се иза
најчешћих мотива за убиство крију љубомора и ауторитет.

13
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

4.4 Крађа
Нил сматра да су сва деца егоисти, да имају потребу за присвајањем и да не знају
разлику између моје-твоје. Зато, кад су мала не треба их кажњавати или грдити за
узимање туђих ствари, јер једноставно неће разумети зашто су грђени. Временом ће
створити осећај за туђу својину.
Али проблем настаје када старија деца краду. Несвесна жеља крадљивца је да
украде љубав, сматра Нил. Деца која краду су деца која нису довољно вољена или
једноставно чији родитељи краду.
У Самерхилу се краде. Фрижидери и кутије са новцем се не могу остављати
откључаним. Нил овај проблем објашњава делећи крађу на два типа: крађу коју чине
нормална деца и крађу неуротичне деце. Нормална деца краду јер немају развијен
смисао за поседовањем ствари. Потреба за узбуђењем, авантуром, или проста жеља за
недозвољеном ствари их тера да краду. Пак уколико су вољена и одгојена слободно,
временом ће постати поштени људи. За одрастање им је некад потребно и више
времена него што одрасли сматрају. На пример, Нил је у Самерхилу имао случај
двојице дечака који су волели да краду и тако упадају у невоље, чак до тринаесте
године, а касније су постали поштени људи.

4.5 Лечење детета

Нилове тактике лечења оваквих проблема код деце нису увек успешна. Некад зато
што је превише касно када је дете доведено, а некад једноставно јер деца немају жељу
за излечењем. Принцип лечења је једноставан-дати детету слободу. И то не слободу у
смислу разузданости, већ слободу у смислу одобравања и подршке. Проблематичном
детету треба дати да иживи своје жеље како би се ослободило лошег друштвеног
обележја, ауторитета и кажњавања, збацити му терет инхибиција и конфликата.
Понекад је чак потребно пустити дете да уради неку лошу ствар. Ипак неопходно је
показати да се одрасла особа (родитељ или учитељ) не да обманути и да је свесна у
сваком тренутку шта раде. Треба их научити да пронађу сопствени подстицај, да почну
да се ослањају на себе. Онда ће моћи да стану иза својих поступака и преузму
одговорност за њих. Када схвате да слобода није исто што и разузданост и када је буду
имали, одрастаће у слободне људе спремне да се ухвате у коштац са животом.

14
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

5. РОДИТЕЉСКИ ПРОБЛЕМИ
Нил је приметио да су нека деца која су током године успела да се излече или
напредују у решавању проблема, по повратку са летњег распуста, повратила пређашње
понашање. Није довољно ставити дете у уравнотежену средину у школи, већ таква
средина и такав однос одраслих са дететом мора постојати и у кући. А да би родитељи
могли да успоставе здрав однос са дететом, морају прво решити своје проблеме и
комплексе.

5.1 Љубав
Битно је знати да љубав и мржња нису супротности. Супротност љубави је
равнодушност, а мржња је у ствари изокренута љубав, која увек садржи делић страха.
Кажњавањем родитељ претвара дететову љубав у мржњу. Сви проблеми дечијег
понашања проистичу из недостатка љубави. Дете родитеља који се не воле има мале
шансе за здрав развој јер своју мржњу родитељи увек искаљују на детету.
Мржња детета према родитељу није нешто чега се треба ужасавати. Потиче из
периода када је дете било егоист, гладно љубави и моћи. Ипак, много гора је мржња
родитеља према детету. Грдње, ударци, придике, углавном су трансфери родитељских
фрустација које потичу из нечега другог. Зато деца из лоших бракова имају мале шансе
за здраво и срећно детињство.

5.2 Развод
Несрећно ожењен родитељ не зна да пружи љубав у правој мери, па је испољава
премало или превише. Премало љубави изазива мржњу код детета, а често и
антисоцијалност. Превише љубави пак ствара несигурно мамино детенце, које се
претерано ослања на родитеља.
Деца ће увек осетити лошу атмосферу у породици, макар ви успевали да кријете
лош брак. Већина родитеља каже да би се развело да нема деце. То није правилно
размишљање, сматра Нил. Брачни живот без љубави значи несрећан дом, а несрећна
атмосфера у кући, по правилу, за дете значи психички хаос.
Уколико се родитељи нађу у несрећној заједници, најбоље решење је, сматра Нил,
развод. Уз једнако учешће у одгајању детета касније и бриге да дете не помисли да је
оно криво за такав исход, проблем не би требао да постоји.

5.3 Родитељска анксиозност

Анксиозни родитељ је онај који не може да пружи детету љубав, част, поштовање и
поверење. Често деца таквих родитеља поприме анксиозност која се испољава
хипохондријом. Дом у коме постоје страх и сукоби је лош дом, а дете одгајано у таквој
атмосфери, атмосфери анксиозних родитеља, неће моћи да се суочи са животом, јер
неће осећати да има подршку и мир коме може да се врати.

15
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

Чест родитељски страх је страх за будућност своје деце. Анксиозни родитељи воле
строге школе, које изискују само моћ, стварају послушно кондиционирано дете, које ће
по њиховом мишљењу тако бити сигурно и ван опасности касније у животу. Такви
родитељи често воле да се заваравају да је њихово дете срећно, концентрисањем на
само спољашњу страну дететове личности. Школске униформе, манири, широко
образовање,... Родитељ је срећан да види своје дете како се успешно образује. Али
слободу, деца оваквих родитеља немају.

5.4 Разумност родитеља

Разуман родитељ је лишен предрасуда, слободан. Он своје дете и његове поступке
не гледа површно, већ покушава да их разуме, уочава и грешке које прави у васпитању
и исправља их. Таква врста самоконтроле изискује доста посвећености,
пожртвованости и несебичности, али када родитељ схвати да је дечија срећа битнија од
прљавих руку и псовки, све ће доћи природно. Родитељ мора бити ту за своје дете, али
у једном тренутку га пустити да психички умакне од куће, ослобађајући се родитељске
зависности. И на крају, не треба заборавити, да све што родитељи раде, раде јер мисле
да чине најбоље за своје дете. А сви греше, само је битно исправити грешке на време.

16
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

6. ОДГАЈАЊЕ ДЕТЕТА
Уобличено, кондиционирано и дисциплиновано дете, које без поговора прихвата све
чиме је подучавано и са собом носи комплексе и фрустрације је неслободно дете.
Већину психичких оштећења родитељи деци нанесу у првих 5 година живота.
Дисциплинованом исхраном родитељ учи дете да је дужност преча задовољству.
Васпитањем уз батине учи дете да буде послушно и инфериорно одрасло биће у
будућности. Низом лажи и забрана учи дете да се присилно уклапа у друштво. Нил је
веровао да сва обољења потичу од психичких нестабилности, а да је за психичку
нестабилност највише заслужно лоше детињство, које ствара скучен емоционални
живот, пун потиснутих жеља, низа лажи и забрана који обликује карактер онако како
родитељу одговара. „Не постоји проблематично дете. Само проблематични
родитељи”1, најпознатија је Нилова реченица, која сумира целу његову књигу. Сваки
проблем у детету, је проблем у родитељу.
Поставља се питање какво је онда то слободно дете. Уравнотежено, које има право
да живи слободно, без притиска спољног ауторитета, које је научило разлику између
слободе и распуштености. Постоји толико одраслих људи који ту разлику не познају.
Они онда и сматрају да је слобода лоша ствар, јер је мешају са распуштеношћу.
Одрастао човек ће се увек бојати да да слободу младом, јер се плаши потенцијала који
види у младој особи, да постигне све што је он желео а није успео. Ако је одрасла особа
задовољна својим животом, онда неће тако размишљати. Ствараће свом детету дом где
и одрасли и деца имају једнака права, а то је управо оно што је потребно детету да би
постало слободно.

6.1 Љубав и одобравање

„Срећа и добробит детета зависе од љубави и одобравања коју им пружа“2, тврди
Нил. Детету треба показати да је вољено и да га родитељ одобрава, а да би то могао
мора прво бити свестан себе и својих мотива због којих би некад погрешно поступио са
дететом. Не треба му наметати ауторитет какав је родитељ имао од стране својих
родитеља, времена се мењају, а самим тим и васпитање. Дете треба прихватити онакво
какво јесте, не упоређивати га са собом нити са другим људима. Мора му се показати
да га родитељ воли и да не постоји ишта битније од тога. Кад се дете осећа вољено,
осећаће се и слободно.

6.2 Страх
Страх је нормалан. Био је потребан човеку кроз еволуцију, а потребан нам је и
данас. Штити нас од опасности али у претераној количини може сметати у
свакодневном животу. Рационалан страх је прихватљив али не и ирационалан страх тј.

1
(Нил, 1988) стр. 94.
2
(Нил, 1988) стр. 103.

17
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

анксиозност. Страх од ауторитета води ка фобијама. Доброта која настаје из страха је

кукавичлук.
Најчешћи ирационалан страх међу децом је изнуђено поштовање. Поштовање не
мора бити форсирано. Истинско поштовање настаје при потпуном одсуству страха,
разумевањем и љубављу, пружањем сигурности и утехе.

6.3 Фантазија
Машта, као што је већ споменуто, је здрава и неопходна у дететовом развоју и не
сме се сузбијати. Али временом она треба да се претаче у креативност и идеје. Уколико
се то не деси може да омета дететов развој. Зато фантазије не треба распршавати, него
их баш подстицати и форсирати, како би детету досадиле. Фантазије се одрастањем
замењују нечим у чему је дете боље од већине друге деце. Зато им углавном претерано
прибегавају интровернте особе, које немају такмичарски дух. На крају, ипак требамо
чувати и неговати снове, али само оне које можемо и остварити.

6.4 Деструктивност
Деца ствари уништавају несвесно. Немају развијен смисао за личну својину нити
посесивност. Стварима не придају значају и оне су за њих само средства креативних
радњи маште. Дете које пустимо да само стекне представу о вредностима ствари има
мање шансе да постане профитер или експлоататор. Такође родитељ се не сме љутити
уколико дете уништи неку ствар, јер му тиме показује да ту ствар воли више него дете.
Једини опасни вид деструктивности је потиснута мржња, која се се јавља као последица
недостатка љубави у породици.

6.5 Лагање
„Ако Ваше дете лаже, или Вас се боји или вас подражава“3, сматра Нил. Другим
речима дете вас лаже јер се боји да вам каже истину, или једноставно јер вас опонаша.
Не треба лагати дете, ако се од њега касније очекује да буде искрено са другим људима.
Деца осећају лаж, а родитељи често лажу и то из два разлога:
1.да би се дете лепо понашало
2.да би имало савршену слику родитеља.
У оба случаја, лагање изазива страх и кукавичлук. Периоди када деца не поштују
родитеље и критикују их као старомодне, може се превазићи уколико је родитељ био
потпуно искрен према детету о себи.

6.6 Одговорност
Одговорност није сразмерна годинама. Нека деца су пре, а нека касније способна за
одређену количину одговорности. Уколико родитељ дете суочи са одговорношћу на
коју није спремно, оно неће бити способно да развије самоувереност, али такође

3
(Нил, 1988) стр. 120

18
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

понашајући се према детету као према беби, потискује његов его. У суштини, родитељ
треба да осети колику одговорност дете може да поднесе у одређеном тренутку и у
складу са тим да му је преноси.
Ипак, треба пазити да родитељ не помеша дужност са одговорношћу. Осећај
дужности би требао да се стекне тек касније у животу. Пак, Нил сматра да је често
непотребан а некад и штетан по људе. Многи одрасли праве погрешне животне одлуке,
само из осећања дужности према нечему или некоме. Дужност се коси са слободом, а
самим тим и са Ниловом филозофијом.

6.7 Мастурбација
У моралном свету, потискивање мастурбације почиње још у раном детињству, када
мајке бране деци да се играју са гениталијама. Та игра не доводи до преурањеног
сексуалног развоја и није штетна, за разлику од њене забране која учи дете да осећа
грижу савест при појави таквих мисли и потреба. То може довести до деликвенције или
хомосексуалности, сматра Нил.
Већина деце свакако мастурбира. Причање омладини како је то зло, грех, само ће их
натерати да осећају грижу савест ка тој потреби и да је потискују. А потискивање, како
је већ много пута речено, доводи до неуротичности. Нил је готово сигуран да се већина
деликвентских поступака крије иза свесно потиснуте мастурбације. Не постоји родитељ
који би пре волео да им је дете криминалац него мастурбант. Па ипак подсвесно,
понашају се баш супротно.

19
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

7. САМЕРХИЛ ЗА И ПРОТИВ
Нилов радикалан приступ школском образовању наишао је на велики одјек у
Енглеској. Његове књиге су штампане у милионима примерака, a o његовим идејама се
прича и данас. Ипак велику популарност прати и велика критика. Поред многих
присталица Нилове филозофије, постојали су многи који су му и замерали на
ставовима.
Maкс Рaфeрти један је од његових највећих критичара. Он сматра да у овако
развијеном друштву, Нилово тзв. природно образовање нема смисла, јер је нестало са
појавом писма. Такође, сматра да је страх неопходан за преживљавање врсте. Тврди да
се ни једно дете неће посветити учењу ако има могућност да се игра и ленчари. Стога,
децу треба мотивисати на рад, а мотивација су оцене, страх од ауторитета, страх од
неуспеха. Ту не узима у обзир да су у Самерхилу деца добровољно присуствовала
часовима, чак и била тужна ако су била спречена да оду на њих. Даље Рaфeрт се пита
који је смисао прилагођавања школе детету ако му се касније живот неће
прилагођавати.
Позитивних критика има доста, али је можда најзначајнија, са обзиром од кога
долази, од Eриха Фрома. Он је сматрао да је Нилова основна порука љубав према
животу. Фром тврди да је савремени привредни састав прилагођен производњи
конформиста, потрошача са стандардизованим укусима, људима којима се може
манипулисати. Такви људи су такође усамљени, без уверења и љубави према животу.
Човек који се не радује приступа свему као стварима те га привлачи материјално
богатство. За њега је постојање једнако поседовању. Фром каже да је Нилов циљ да
одгоји децу која воле живот, која нису пасивни посматрачи већ активни учесници, а то
је управо оно што критичарима смета. Они не могу да прихвате идеју да људи живе
због самог живота а не због материјалног богатства и славе.
Једину већу критику Фром је дао Нилу у предговору његове књиге, где говори да је
дао превелики акценат на сексуалност. У тадашње време то је била велика табу тема.
Данас је став према томе бољи, али не и довољно добар. Сексуалност је изашла из
илегале али је уместо слободне постала распусна. А о томе је управо Нил говорио, када
је причао о слободи датој деци и разлици између ње и распуштености. Можда ова
књига није само идеја како одгајити дете, већ излечити цело друштво. Јер на младима
оно и почива.

20
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

Закључак
Данашње образовање ограничава професоре, не даје им слободу и могућност да
сваком детету приђу на одговарајућ начин. Настава је превише сконцентрисана на
наставника и остваривање плана и програма, а сам садржај предмета није прилагођен
данашњим потребама. Деца седе 45 минута мирно окренути ка професору, слушајући
његово предавање. То је било логично до 20. века, јер је професор био тај који је
преносио информације. Данас није тако. Другачији начин живота, захтева и другачији
приступ образовању. Информације су свуда око нас, на дохват руке. Професори треба
да буду особе које ће усмеравати ученика и мерити његов напредак а не постизање
стандардизованих норми. Неке државе, као нпр. Финска и Норвешка су успешно
реформисале своје образовне системе ка слободнијем образовању, али у неким
државама, као што је наша и даље влада класично, конвенционално образовање, баш
оно са каквим се Нил борио.
Класично образовање пружа ширину, општа сазнања о свету и привидни увид
сигурности да познајемо довољно како свет функционише и да можемо да се снађемо у
њему. А да ли би стварно могли, то је питање. Велики недостатак класичног школовања
је недовољно практичног образовања. Класична школа нам пружа огроман број
информација, и у зависности од количине коју успемо да усвојимо, зависи наш успех,
наша оцена, просек. Успех често зависи од броја бодова, а сви знамо да они нису право
мерило знања. Ипак на основу оцене, на основу професора, на основу програма рада,
ми кројимо наша искуства и будућност. Не бавимо се стварима које нас интересују, већ
постизањем захтеване оцене и побеђивањем конкуренције како би се истакли.
У слободној школи акценат није на успеху, на амбицији и побеђивању
конкуренције. Слободна школа учи дете да пронађе срећу, што је данас једно од
најтежих задатака у животу. Учи дете да цени нематеријално богатство, да се бави
оним што му пружа задовољство, а не материјалну обезбеђеност. Учи га да је слобода
пут до среће.
Да ли би смо ми, деца конвенционалног система образовања, били срећније и
испуњеније особе да смо се другачије школовали, никад нећемо знати. Али једно је
сигурно. Не постоји дете Самерхила које је зажалило за проведеним детињством у тој
школи.

21
Слободна деца Самерхила Мина Караман, IV-4

Литература

1. Cvijetičanin, M. (1980). Aleksander S. Neill: Slobodna deca Samerhil. Revija za

sociologiju, 69-71.
2. Trebješanin, B. (1983). Bajka o slobodnoj deci Samerhila. Vidici, 95-121.
3. www.seminarski-diplomski.co.rs/PEDAGOGIJA/Skola-Summerhill.html.
4. Нил, А. С. (1988). Слободна деца Самерхила. Београд: Метем.
5. Милојевић Апостоловић Б. (2014). Психологија за други разред средње школе,
Београд: Нови Логос

22