Митровачка Гимназија

Сремска Митровица

Матурски рад из социологије

ПОРОДИЦА

Професор, ментор: Ученик:

Нада Петровић Татјана Стангачиловић IV-6

Сремска Митровица, 2011. год.

 САДРЖАЈ:
1. УВОД..........................................................................................................2
2. ПОЈАМ СОЦИОЛОГИЈЕ ПОРОДИЦЕ........................................................... 3
2.1. Социологија породице је друштвена наука .........................................3
3. БРАК...........................................................................................................4
3.1.Општа дефиниција брака......................................................................4
3.2.Структурне и садржинске разлике између брака и породице:...........4
4.НАЈВАЖНИЈЕ ТИПОЛОГИЈЕ ПОРОДИЦЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ.........5
5.ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПОРОДИЦЕ...............................................................5
6.ТРАДИЦИОНАЛНА ПОРОДИЦА..................................................................6
6.1.Племенска породица...............................................................................7
7.САВРЕМЕНА ПОРОДИЦА.............................................................................7
8.КРИЗА САВРЕМЕНЕ ПОРОДИЦЕ..................................................................9
8.1.Сиромаштво..........................................................................................10
8.2. Насиље у породици................................................................................10
8.2.1.Истраживања...........................................................................................11
8.2.2.Насиље над децом.........................................................................................12
8.3.Породична тескоба и покушај бекства................................................13
8.3.1.Лична слобода.........................................................................................14
8.3.2.Секте............................................................................................... ....... 15
8.3.3.Обожавање идола....................................................................................16
8.3.4.Отуђеност................................................................................................17
Закључак........................................................................................................18
Литература.....................................................................................................19
Породица

1. УВОД

Породица је једна од најстаријих, најтрајнијих и релативно најстабилнијих

облика заједничког живота људи у свим фазама друштвено-историјског развоја.
Она се јавља у функцији задовољавања неких примарних потреба људи, пре свега,
оних које се односе на продужење врсте, бригу о малолетној деци,емотивну сферу
чланова породице, и др.
Прва таква карактеристика је да породица почива на биолошким
основама(полни односи и биолошка репродукција рађања).
Друга битна карактеристика односи се на део социјалне везе о породици тј.
на односе сродства, при чему је најважнији облик сродства крвно, природно
(биолошко) сродство, мада се породица може и заснивати и увећавати
укључивањем и других сродника.
Трећа карактеристика породице односи се на широк и сложен сплет
социјалних односа у породици, које се испољавају у низу породичних функција,
како унутрашњих тако и спољашњих.
По мишљењу Е. Диркема постоје следећи типови породице који су
истовремено означавали и историјску хронологију породице:
1. тотемски клан,
2. материнска породица,
3. недељива породица,
4. очинска или когнатска (германска) породица и
5. супружинска (модерна) породица.

Основне функције породице у савременом друштву су биолошко-репродуктивна и

едукативна (образовно-васпитна).
Породица је примарна био-психо-социјална заједница родитеља и њихове рођене
или усвојене деце. Дакле, породица је примарна заједница, што значи да је она
прва најважнија и најприснија људска скупина. Она је прототип сваке друге
друштвене заједнице, јер се у породици успостављају трајне , емотивно присне,
солидарне и свестране везе између чланова, какве би се могле пожелети и у
глобалном друштву.

Породица настаје заснивањем брака између мушкарца и жене, у којем се

рађају деца и који остаје стожер, формална структура око које се контролише
породична заједница.

2
Породица

Породица је шири појам од брака. За разлику од породице која је примарна

група и интимна заједница, брак је друштвена установа окренута донекле ширем
друштву.

Друштвене функције породице су разноврсне и променљиве, али су зависне и од

историјског типа друштва. Социјализација деце је једна од основних функција
породице. Социјализација деце значи друштвено васпитање новорођеног
биолошког бића, затим његово обликовање у друштвено биће које треба да усваја
и примењује друштвене норме и културне обрасце заједница у којој се рађа и
одраста.

2. ПОЈАМ СОЦИОЛОГИЈЕ ПОРОДИЦЕ

У науци је спорно да ли постоји довољно основа за издвајање посебне Науке о

породици, или само посебне социолошке дисциплине под називом Социологија
породице.Нису потпуно рашчишћена ни питања о евентуалном месту ове науке у
систему друштвених наука, као и њен предмет и метод. Сем породичног права,
које се бави само једном страном друштвених односа у породици (правни односи),
не постоји ниједна наука која би породицу проучавала синтетички као целину.
Међутим, постоји велики број наука које само делимично (шире или уже) прате
неке породичне појаве: биологија, психологија, сексологија, медицина (неке гране),
економија, право (посебно породично право), демографија, етика, педагогија,
општа социологија, социјална психологија, социјална патологија и друге.

2.1. Социологија породице је друштвена наука

Предмет изучавања социологије породице је један важан сегмент људског друштва
који се зове породица. Притом, ова наука изучава само друштвену страну породице
и породичих односа, а не и њену природну, биолошку страну. Она се не бави
појавама које се дешавају у животињском свету, већ само појавама у људском
друштву, не занимају је природне појаве, као природна појава, нити процес
рађања, већ друштвене последице ових природних појава код људи.

3
Породица

3. БРАК

3.1.Општа дефиниција брака

Општа дефиниција брака гласи: брак је природна – полна и друштвена веза по
правилу трајне природе између лица супротних полова, која зависно од
историјских и друштвених услова може имати различите облике (групни брак,
полигамијски, моногамијски брак), различиту форму (грађански, црквени,
неформални, фактички) И различите садржаје и задатке ( економске, правне,
социјалне, духовне, моралне, психичке, естетске и др.).

Правну дефиницију брака одређују сам законодавац и правна теорија. Основни

закон о браку каже: Брак је законом уређена заједница живота мушкарца и жене.

3.2. Структурне и садржинске разлике између брака и породице:

Између брака и породице постоје формалне и садржинске разлике.
Формалне разлике односе се на величину и структуру брачне групе, а садржинске
на суштинску страну брачних и породичних односа. Када се она посматра са
структурног становишта разлика између брака и породице је у томе што је брак
двовалентна друштвена група која садржи само две стране у том односу: мужа и
жену. Притом је без утицаја чињеница да се са обе (или само са једне) могу
налазити више мушкараца и више жена у том односу. Значајно је да је брак
најпростији друштвени сегмент на који се може друштво рашчланити, ако се изузме
појединац као атомизовани елемент друштва. Породица је много сложенија
творевина, јер, по правилу, представља најмање тровалентну групу (оба родитеља
и деца), мада по броју чланова породица не мора бити већа од брака ( на пример у
непотпуним породицама када један родитељ живи сам са дететом). У породици
најмање један члан мора бити сродник: крвни, тазбински, или по усвајању.
Међутим, суштинска разлика између брака и породице није само у броју чланова и
у природи личности њених чланова, већ и у садржини њихових односа. Њихово
диференцирање најбоље се може извршити ако се пође од четири елемента, дата
за породицу, и где су утврђена примарна породична обележја: биолошка,
биопсихосоцијална, социјална и економска. У брачним односима неке од ових веза
не постоје.

Док је породица биолошка заједница у ширем смислу, јер укључује и полне и

репродуктивно-генеричке везе, брак се своди само на трајне сексуалне везе лица

4
Породица

различитих полова. Чим у тим односима дође до рађања детета, она прераста у
породичну сексуално-репродуктивну везу.

Други елемент породице: био-социјалне везе (односи сродства) не може се никако

применити на брачну групу. Сам брак представља основ за заснивање неких облика
сродства, али он сам не представља сродничку везу. Сродство и брачна веза се по
правилу искључују. Чак и у најпримитивнијим друштвима постоји забрана
родоскрнављења, тј. инцест-табу за најближе крвне сроднике. На тој основи је
касније израстао принцип егзогамије код свих народа.

4. НАЈВАЖНИЈЕ ТИПОЛОГИЈЕ ПОРОДИЦЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

У савременом друштву не постоји јединствен тип породице. Отуда и потреба да се

утврди који су то најзначајнији типови породице модерног друштва. У светској
литератури постоје врло различите типологије породице. Научници се, при том,
служе разноврсним чињеницама као полазним основама. Амерички социолози
често врше типологију породице према њеној величини. Они деле све породице на
малу (нуклеарну) породицу, која је типична за савремено друштво, нарочито за
индустријска друштва, затим на велику или проширену породицу, која је
карактеристична за традиционална сеоска и патријархална друштва, и на родовску
заједницу, која је карактеристична за примитивна друштва односно за првобитне
цивилизације. Најстарију типологију породице код нас дао је Валтазар Богишић, а
занимљиву типологију дао је Цветко Костић. Он је пошао у разврставању породице
од еколошких зона. Ова подела заснива се на три основна фактора: природа
насеља, организација и традиција. У првом случају, све породице се деле на сеоску
и градску. Сеоска породица се дели на пет тиопова према еколошким зонама:
алпски , приморски, динарски, панонски и тимочки тип. Градска породица дели се
на следеће типове: остаци буржоаске породице, породица припадника слободних
професија, занатлијска, службеничка, радничка породица и породица сељака у
граду. Поред њих постоје и посебни варијатети породице: породица из
малолетничких бракова, непотпуна, поремећена породица и породица ратом
унакажених лица.

5
Породица

5.ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПОРОДИЦЕ

Развој породице током историје, као и њено савремено стање, се истражују,

сагледавају и објашњавају са више аспеката. Посебно интересовање привлаче
социолошки, педагошки и културолошки аспект.

Социолошки гледано, развој породице као друштвене групе се најчешће

дели на три основна периода:
 породица у праисторијском друштву
 породица у класном друштву
 савремена породица

Прве породице се јављају у средњем ступњу дивљаштва. Даље се развијају кроз

ендогамију и егзогамију. Тек се у варварско време јавља групни брак. Због веома
ниског ступња развијености и материјалне и духовне културе, породица у
првобитним људским заједницама није имала значајну улогу у развоју духовности.

Тек у класном друштву и његовом развоју кроз основне облике, улога

породице постаје сложенија и значајнија. Током читавог развоја човенчанства кроз
ове облике класног друштва, највише је заступљена, и најзначајнија је моногамна
породица. Она се развија кроз два типа-патријархалну и савремену породицу.

Са настанком и развојем капитализма и њему типично друштвено-

економских односа, а нарочито после укључивања жене и деце у процесе рада и
производње, после развоја индустријализације и урбанизације губи се
патријархална култура уопште, па и у породици. Већина социолога се слаже да су
индустријализација и урбанизација основни покретачи преображаја патријархалне
породице у егалитарну, нуклеарну породицу. Чини се да се у основи
трансформације породице налазе врло наглашене промене савременог света.

6
Породица

6.ТРАДИЦИОНАЛНА ПОРОДИЦА

Традиционална породица је била патријархална заједница у којој су

мушкарци и старији чланови имали највиши положај (моћ и углед, односно
ауторитет). У патријархалним подручјима постоје правила која се сматрају вечним и
непромењивим законима. Њихова одредница је дуготрајни утицај оријента.
Понашање појединца одређено је строгим традиционалним нормама, улоге
чланова породице су строго хијерархијски одређене. Породични односи су уређени
на чврстим основама вечних закона.

6.1.Племенска породица

Племенска организација породице баца тежиште на част, витештво, борбу и

јунаштво, пљачка је легитимна, влада неповерење према новодосељенима.
Постоји подела привилегија првенствено према полу а затим према старости. У том
смислу и најмлађе мушко дете има има већи значај од најстарије жене. Ипак
племенске породице почивају на натуралној привреди, где нема ни најмне радне
снаге ни техничких помагала, па су стога жене драгоцене као радна снага, па
мушкарци лако улазе у брак. Деца су пожељна у што већем броју да би такође
служила као радна снага.
Породична хијерархија је строго изграђена. На челу је старешина коме се част
изражава бројним формалностима. Жене удајом постају чланови мужеве задруге и
губе сва права у заједници. Мушкарци наследници остају у очевој кући, тако иако је
старесина глава породице, мора се о свим одлукама посаветовати са синовима,
глас жене се занемарује. Иако мајка, као жена, поприма позицију другог ранга, она
ипак доминира као свекрва. Ожењени син увек подржава ауторитет своје мајке и
снаја јој подвргава.
У оваквим породицама где је лична слобода толико ограничена строгим
прописима има мало слободе избора и мало тескобних и изненадних ситуација.
Све стоји на чврстим темељима и подсећа на добар друштвени уговор. Између
мужа и жене постоји формалан однос, муж никад не тражи њен савет али је ни не
злоставља. Предбрачни интимни односи нису допуштени, девојке улазе у брак
старије од мушкараца и јавност врши притисак на очување брака у случајевима
када, нпр. младић покуша напустити девојку. Брак тако остаје чврст, а верност
друштвена норма. Једина емотивна повезаност се налази између браће и сестара,
и мајке и деце.

7
Породица

7.САВРЕМЕНА ПОРОДИЦА

Савремена породица је била веома актуелна тема у педагошком раду ранијих

година, али је то и данас. Та актуелност је условљена чињеницом да је она
друштвено-историјски променљивог облика и да се са развојем друштва, науке,
технике и технологије њена улога мења, а у одређеном смислу и повећава.

Савремена породица настаје тако што се изван ње запошљава најпре муж

(отац), па потом и жена (мајка), кад деца стичу више образовање од својих
родитеља, што све утиче да се ублаже (а понекад и уклоне) неједнакости између
полова и генерација. Таква породица задржава само неке друштвене функције:
није више производна, али остаје економско-потрошачка скупина (домаћинство);
структура ауторитета се мења и жена се постепено изједначава са мужем а деца са
родитељима.
Савремена породица се убрзано мења под утицајем економских и културно-
историјских промена у глобалном друштву. Зато се разликује од традиционалне и
по функцијама и по структури. Породица данас није више једини, али је и даље
незаменљив оквир друштвеног живота и психосоцијалне стабилности њених
чланова. У новим околностима породица је растерећена „сувишних“ функција,
чиме је добила прилику да се бави онима које су незаменљиве – које само
породица може да обави, а то је очување присне заједнице која их штити од
масовног и безличног друштва у којем влада немилосрдна конкуренција.

И старе и нове функције може да обавља само потпуна и здрава породица у

којој је очувана емоционална топлина брачних и других породичних односа.
Уколико то није случај (услед развода брака, сталних породичних сукоба
супружника, родитеља и деце или деце међусобно), реч је о патологији породичног
живота, која може битти примарни узрок личне несреће, психичких поремећаја,
друштвене деликвенције и криминала чланова таквих разорених породица. Зато је
срећна и стабилна породица незаменљив услов за нормалан развој личности, за
срећан лични живот људи, као и за стабилно и просперитетно друштво.

8
Породица

Слика 1.

8.КРИЗА САВРЕМЕНЕ ПОРОДИЦЕ

Савремена породица је оптерећена мноштвом проблема. Сиромаштво, насиље
унутар породице, трагање за путевима слободе и самосталности њених чланова,
губљење идентитета и улоге основне ћелије и нуклеуса друштвене структуре.
Посебан проблем представљају групе и заједнице које се јављају са намером да
постану алтернатива класичној породици (хомосексуални бракови, кохабитација,
бракови без деце, самохране мајке, очеви са децом без супруга).
Глобализација савременог друштва намеће услове за трансформацију
(глобализацију) савремене породице и измену њене класичне структуре, улоге и
значаја.
Упоредо са глобализацијом наступа и либерализација у друштву и
друштвеним односима од економије до културе. Она покреће трансформацију свих
традиционалних, конзервативних и догматских елемената у друштвеној структури
савременог друштва. Крајем ХХ века под дејством глобализације и либерализације
дошло је до распада социјалистичких друштава и њиховог уласка у процес
транзиције ка тржишној привреди и демократији. У неким од тих друштава (као што
је бивша СФРЈ) дошло је до отворених етничких сукоба и избијања грађанског рата.
Ова појава довела је до разарања великог броја породица и нарушавања ранијег
породичног живота праћеног избеглиштвом, миграцијама и губљењем породичних
веза.
Следећа глобална појава која је утицала на промену облика, положаја и улоге
савремене породице јесте криза патријархалних друштвених односа и њима
иманентног система вредности. Патријархална друштва и патријархални систем
вредности почиње убрзано да се мења, посебно у развијеним земљама и земљама

9
Породица

транзиције. Патријархални стил и начин живота почиње да се “осипа“ чак и у оним

земљама које су га упорно и тврдокорно браниле и одржавале, као што су арапске
земље, азијске, афричке и латиноамеричке земље. Криза и предстојећи слом
“патријархализма“ доноси бројне изазове и искушења пред савремену породицу.

8.1.Сиромаштво
Први проблем са којим се савремена породица сусреће јесте сиромаштво.
Истраживања показују да једна петина светског становништва живи у
сиромаштву.Оно је један од највећих изазова и искушења која стоје пред
савременом породицом. Економско стање сваке породице условљава све остале
њене функције у савременом друштву. Сиромаштво делује најмање двоструко
негативно на породицу. Прво, породице нису у стању да буду сигурно и безбедно
уточиште својих чланова, да задовоље њихове потребе и пруже гаранцију за
њихове амбиције и жеље (добро образовање, квалитетну социјализацију,
толеранцију и пријатељство), а често се и распадају због сиромаштва. Друго, не
могу на време да се заснују нове породице и да обављају претпостављене и
очекиване функције. Посебан проблем представља чињеница да су сиромашне
породице обично бројне и налазе се у неразвијеним подручјима са високом стопом
наталитета (демографском експлозијом).

Слика 2.

8.2. Насиље у породици

Један од проблема, сваким даном све присутнији, са којим се сусреће савремена
породица, јесте проблем насиља. Породице су угрожене насиљем како унутар
самих породица, тако и насиљем у непосредном окружењу. Насиље унутар
породица карактеристично је за сва савремена друштва без обзира на њихову
економску и укупну развијеност. Насилничко понашање се испољава од стране
супружника међусобно (посебно мужа према жени), од стране родитеља према
деци, као и од стране деце према родитељима. Висок степен насиља у породици

10
Породица

има своје корене у фрустрацијама, страху, неизвесности и тешкоћама које поједини

чланови доживљавају у друштву и и то преносе на породицу. Неостварене
амбиције, намере, тежње и интереси појединих чланова породице стварају
“рефлексно“ насиље које се испољава у породици као нека врста емотивног и
социјалног “вентила“. Криминал, тероризам, ратне претње и ратови представљају
посебне отежавајуће услове и стварају окружење, социјални и културни миље у
ком се насиље стално шири и постаје “уобичајени“ начин животаи деловања.

8.2.1.Истраживања
Истраживања и извештаји међународних организација за бригу о породици
и деци и невладиних организација за заштиту људских права, указују на висок
степен насиља унутар савремених породица у свим срединама, посебно у
неразвијеним земљама и земљама у транзицији, као и у друштвима у којима
доминира традиционални систем вредности. Многе студије које анализирају стање
односа унутар савремене породице, алармантно упозоравају да је реч о “паклу у
породичном гнезду“. Као најчешћи насилник означава се муж, односно отац у
породици. У многим традиционалним породицама насиље мужа над женом
сматра се “нормалним“ начином комуницикације међу супружницима. Муж
злоставља жену на различите начине: физичким насиљем (батине), сексуалним
насиљем, уцењивањем, претњама, разним облицима вербалног насиља,
ограничавањем и забранама кретања, ускраћивањем материјалних и финансијских
средстава. Мужеви насилници су различитог образовног профила, материјалног
стања и социјалног статуса, културног, расног и етничког порекла, различите
старосне доби.

Према подацима “Виктимолошких организација“ ( организације за помоћ

жртвама насиља) и жене различитог образовања, професионалног и социјалног
статуса трпе насиље мужа, немају довољно одлучности, храбрости и умећа да
прекину са таквим стањем, да се извуку из понижавајућег и “модерног“ робског
положаја. Зашто жене трпњ толики степен насиља и толико дуго, питање је које
себи постављају многи истраживачи. Некада то не могу да учине из страха од
освете мужа, некад због деце, а некад и због стида и непријатности коју намећу
родбина, социјална и културна средина у којој жена живи и на коју је непосредно
упућена. Међу податцима о насиљу над женама на простору балканских земаља,
посебно се истиче чињеница да жене трпе насиље у вишегодишњем трајању (чак
70% испитаних) и у свакодневном понављању (скоро 45% испитаних). Посебну
тежину овим подацима даје чињеница да је такав висок степен насиља над женом
у породици присутан у урбаним и руралним срединама, у традиционалним и
“савременим“ срединама и систему вредности.

11
Породица

Савремена истраживања (посебно социолошка и психолашка) о стању, положају,

кретањима и збивањима у породици указују на стални тренд раста породичног
насиља чије су жртве деца. Насиље над децом у породичном окружењу постаје
веома озбиљна и сложена појава са правног, социолошког, психолошког, етичког и
културног становишта. Сваким даном се откривају нови облици и начини
злостављања деце.Насиље над децом у породици није нови проблем, јер постоји
„откада је света и века“, кроз читаву људску историју. Овај проблем је био дуго
невидљив јер је породица била заштићена велом приватности.Скидање вела тајне
са различитих облика насиља над децом, аутоматски је отворило ново „жариште“ и
поставило нова питања, захтеве и задатке.

Већина људи мисли да се насиље над женама и децом у породици врши негде
далеко од наших кућа, у забаченим и мрачним крајевима града, тамо неким
непознатим лицима, припадницима маргиналних друштвених група и нижег
социјалног статуса. Али то није тако, и то није тачно. Насиље у породици је
раширена појава и не признаје имовинске, класне или културне разлике.

8.2.2.Нациље над децом

Иако не постоје поуздани подаци о учесталости насиља над децом у нашој
средини, ипак можемо претпоставити, имајући у виду нагли пораст свих видова
насиља у нашем друштву током протеклих десет година, да је дошло и до веће
уцесталости и тежине насиља над децом Многи од тих облика се у свакодневној
комуникацији покушавају прикрити подвођењем под категорију “породичног
васпитања” и “довођења” у ред породичног амбијента. Насиље над децом у
породици испољава се кроз све облике којима се нарушава интегритет детета и
спречава његов нормалан развој: занемаривање и запостављање деце, ускраћена
и недовољна љубав, сумњичење, неповерење, исмејавање, омаловажавање,
застрашивање, затим физичко кажњавање (батине, затварање) и на крају,
сексуална злоупотреба детета. Многи елементи неодговорног и насилничког
односа према деци, који се у модерном схватању и развијеним земљама правно
кажњавају, у традиционалним друштвима и правно не изграђеним државама
сматрају се као елементи строгог кажњавања и “чврстог” васпитања деце. Ту је на
делу различито тумачење положаја, улоге и значаја одгоја и васпитања деце,
развоја њихове личности и стицања самопоуздања. Оно што се у развијеном и
демократском друштву сматра као кршење људских (дечијих) права, у
неразвијеним и традиционалним друштвима се толерише као ствар породичних
односа и васпитања, а реч је о благонаклоном односу правних институција према
“домаћем насиљу”.

12
Породица

У савременим условима у породичном насиљу све чешће сусрећемо облике

насиља деце над родитељима. Рец је, углавном, о одраслој деци. Узроци су
разлицити: осећај тескобе у породици, сукоб око одрастања, породичних обавеза,
одговор на различите забране, материјална ситуација, криминал, наркоманија,
имитирање и подражавање филмских јунака и слично. Распон насиља које чине
деца над родитељима је веома широк. Од занемаривања и запостављања старих и
немоћних родитеља, преко искориштавања њихове благонаклоности, финансијских
средстава и материјалног богаства до монструозног убиства.

Слика 3.

8.3. Породична тескоба и покушај бекства

Савремена породица постаје, посебно у економски развијеним срединама,
све мање привлачно место за живот и све мање пожељно уточиште за њене
чланове. Топлину дома у којој се некада развијала блискост и подршка замењује
породични “пакао” из кога сви желе да што пре побегну. Недостатак слободе,
усамљеност, мало обраћање пажње на децу, одсуство подршке родитеља, потребе
за слободним развојем личности претварају породицу у поприште борбе
различитих жеља и амбиција, уместо складних односа, подршке и помоћи. Постоји
неколико карактеристичних манифестација које објашњавају такво стање.

Тежња за слободом и индивидуализмом у породици и породичним

односима, представља један од значајних изазова у савременом друштву.
Савремено друштво и либерелне тенденције доносе потребу за индивидуалном
афирмацијом и потврђивањем способности, амбиција и жеља сваког појединца. То
почиње од ране младости кроз школу и друге видове социјализације.

13
Породица

8.3.1.Лична слобода
Питање личне слободе, избора и одлуке поставља се и у породици. Где су
границе слободе, аутономности и самосталности сваког члана, како остварити
личну слободу а да то не буде на уштрб слободе других чланова. Патријархалне и
традиционалне породице су посебно на “удару” захтева за индивидулизмом,
самосталношћу и поштовањем личности сваког члана. Традиционални ауторитет и
углед патер фамилиаса све више слаби, осипа се, и настаје вакум у породичној
организацији и складним односима. Еманципаторски феминистички покрети
настоје да истакну питање угрожености “женских” људских права у модерној
породици и потребу извлачења жене из тескобе брачног и породичног стања. У
развијеним и демократским друштвима жене више нису спремне да жртвују своје
амбиције и своју каријеру због промоције мужа или породичне социјализације
деце. Оне траже простор за остварења својих личних амбиција, желе да раде, да
изграђују своју властиту каријеру, да имају слободу кретања, деловања и
одлучивања, да уђу у свет “мушких” занимања и послова, да остваре пуну
економску самосталност, да буду цењене и поштоване, да изграде и заштите свој
индивидуални идентитет. Код жена се све више јавља жеља и “глад” за успехом и
доказивањем, за учешћем у изазовним и стресним пословима (куповина акција и
берзанске игре, позиција топ менаџера). Борба за индивидуалност жене постаје
један од битних узрока кризе и трансформације савремене породице. Жене се због
тога често одлуцују да напусте породицу и живе саме, или само са дететом (децом),
дајући предност успону у каријери, желећи своју слободу и самосталност, трагајући
за новим, динамичним и узбудљивим стилом и начином живота.
Све су чешћи сукоби између родитеља и деце око схватања права на
индивидуалност и слободу, обавеза и улога које родитељи намецу и очекују од
деце. У савременим породицама траје “стална борба моћи” између чланова,
између полова, траје прави “породични рат” око питања индивидуалних права и
слобода појединих чланова, посебно деце.
Трагање за индивидуалним идентитетом постаје предмет сукоба у породици.
Родитељи окривљују децу да све мање имају обавеза и одговорности према
породици, а деца се свађају са родитељима окривљујући их за властити неуспех и
несналажење меду вршњацима и у друштву уопште.
Деца постају фрустрирана, прибегавају насиљу меду вршњацима и у
непосредном окружењу или “одлазе” у усамљеност, равнодушност, постају
забринути и депресивни. Основно питање се поставља како развити складне
породичне односе и породичну толеранцију како би сви чланови осећали
задовољство и срећу у породици. Чини се да је то данас све мање могуће остварити

14
Породица

у данашње време пребрзог живота, великих друштвених трансформација и брзе

промене система вредности. У традиционалним породицама чланови осећају
потребу да “побегну” из породице и остваре своју слободу и самосталност живећи
сами или у неком другом виду заједнице (рана удаја, неке заједнице вршњака,
комуне, секте и слично). У либералним породицама деца рано напуштају
“породично гнездо” у потрази за самосталношћу, што може да створи други вид
фрустрације (недовољно социјализовани и припремљени сусрећу се са “суровом”
реалношћу и то изазива емотивну празнину, страх и несигурност). Проблем
породичне толеранције и границе у захтеву за слободом и самосталношћу
најчешћи је узрок повећаног степена развода бракова у савременом друштву.

8.3.2.Секте
Незадовољни стањем у породици и осећајем физичке и духовне тескобе
млади често покушавају да нађу утоциште у другим групама које се намећу као
“алтернативна породица”, а у ствари су негација породице.
На првом месту то су секте које привлаче младе људе (и не само младе)
својим активностима и вештином презентовања “алтернативе” скученим
породичним односима, тешкоћама и неправди у савременом друштву. Уласком у
секту настаје сукоб у самој личности (нове обавезе и улоге и потреба да се напусти
породица или одржи нека веза са њом). Већина модерних секти је по самој својој
природи орјентисана на негацију породице јер се она представља као “велика”
породица.

Неке секте директно захтевају раскид са породицом, а неке то чине

постепено и прикривено својом индоктринацијом и наметањем нових правила. У
трагању за индивидуалном слободом, самосталношћу, бежећи од породичних
ограничења и неразумевања, млади улазе у секте као у неку врсту “азила” од
породичних и других свакодневних обавеза и проблема.
Неки од њих се прилагоде новим правилима и нацину живота, док други
постају разочарани и додатно фрустрирани начином живота и односима који
владају у сектама, желе да побегну даље, да се извуку из окриља секти, постају
сасвим изгубљени, без идентитета, без слободе и самосталности. Између секти и
породице траје стално “такмичење”, вечита борба (отворена или прикривена) за
наклоност младих.
Породица се ту налази у стању сталног страха и повремене панике да ће јој
чланови (посебно деца) приступити секти и тако запоставити породицу, изгубити
идентитет, запоставити образовање, посао, побећи од нормалних животних и
друштвених токова. Између породице и секти траје стање сталне друштвене

15
Породица

напетости која се често преноси на одређене институције (полицију, судове, школу)

и тако шири простор страха, неизвесности и несигурности у друштву. Породица
често губи “трку” са сектама јер није у стању да пружи потребан осећај сигурности,
“илузију” среће и задовољства, привид склада, реда, наде у бољи живот,
признавање способности и простор за самопотврђивање. Секте све то нуде кроз
своју мисионарску активност, међутим, касније млади сазнају да је све била само
илузија, варка, опсена, да су многе секте ригидне и милитантне организације које
поништавају сваку слободу, креативност и самосталност личности, искориштавају
људе ради стицања богаства вође секте и његових блиских сарадника.

8.3.3.Обожавање идола
Поред секти у модерно време један од проблема који нарушава складне
породицне односе јесте и све раширенија појава идола и ширење идолатрије
(преданост обожавању идола) код младих људи. Често због неиспуњених властитих
амбиција и очекивања млади се оријентишу на пројектовање суштине и смисла
свог живота у праћењу и обожавању неке личности или групе из “шоу бизниса”,
спорта или друге области. То се огледа у жељи да “свог” идола прате свуда,
покушавају да му се приближе, знају све његове манире, опонашају га и имитирају
у начину одевања, понашања, врсти хране, покушавају да живе “његов” живот,
занемарују своје обавезе.
Посебан проблем је када млади људи за идоле узимају фрустриране и
патолошке личности (криминалце, убице, терористе). Ово представља извор
повећане тензије у породичним односима и узрок неразумевања између родитеља
и деце. Понекада се јавља такмичење између родитеља и деце у томе ко ће
преданије обожавати неког идола, вођу или неку појаву, процес, покрет (верски,
национални, културни, идеолошки). То такмичење се претвара у неразумевања,
нетолеранцију и сукобе, често са трагичним исходом.
Постоје и такве породице које, посматрано са стране, изгледају као веома
складне и толерантне али када им се приближите откривате све њихове проблеме
и тешкоће. То се може назвати појавом отуђења у породици. Обично су те
породице посвећене једном циљу (стицању богатства, личној афирмацији
чланова, преданом испуњавању обавеза на послу) и за свакодневна породична
дружења и обавезе немају довољно времена, стрпљења и амбиције. Чланови се
често не виђају данима иако станују у истом простору, окупљају се повремено на
ручковима или неким породичним свечаностима. Често нису међусобно упознати о
проблемима и потребама. Сваки члан тражи помоћ и подршку у некој институцији
грађанског друштва (саветовалишта, лични психолог, агенције). Такве породице
имају само спољашњу форму породице (кућу, велики стан у коме заједно живе) али

16
Породица

не и класичну форму унутрашњих блискости, повезаности, упућености једни на

друге и осећај породичне сигурности.

8.3.4.Отуђеност
Отуђеност у савременој породици настаје као последица динамичног
развоја друштва, пребрзог живота, економског раста, потрошачког менталитета,
трке за стицањем богаства, целодневним боравком на послу, потребама сталног
образовања и пословног путовања. Понекад се дешава да овакав начин живота у
породици има негативне последице на децу као што су: равнодушност,
усамљеност, затвореност, депресија, одавање пороцима (алкохол, наркотици).
Савремена породица се сусреће и са све израженијим проблемом
мешовитих бракова (расно, културно) који захтевају дужи период прилагођавања,
посебно у срединама које инклинирају расној или културној “чистоти”.
На крају, може се поменути и проблем кохабитације (живот у заједници без
формалног склапања брака) за коју неки теоретичари сматрају да представља
“будућност” брачних заједница и модалитет породичних односа, има слободу
кретања партнера (одласка, остајања, повратка), није формално-правно
ограничена, заснива се на емотивној блискости или неком интересу дужег или
краћег трајања, може да прераста из емотивно-љубавних, брачних у пријатељске,
пословне, сарадничке односе и обрнуто, из поменутих односа у “праве” брачне
односе. Овде ће се поставити питање будућег неопходног прилагођавања
друштвених институција за такав вид функционисања породица и бракова. Када се
говори о узроцима повећања кохабитационих заједница уочава се да су то: брз
темпо промене услова и начина живота; осамостаљивање и самоосвешћење жена
које више нису спремне да се подреде мужевљевом типу организације породице;
борба за остварење бољег успеха у каријери и мушкарца и жене, скоро са
подједнаким жаром и амбицијама; могућност чешће промене партнера за
заједнички живот, као и могућност да се имају деца са различитим партнерима.

17
Породица

Закључак

Може се закључити да је класична породица све више угрожена, да се

убрзано трансформише (посебно у развијеном свету), па чак и потискује. Стварају се
бројне алтернативе заједничког живота који нису породица са класичном формом и
класичним обавезама које спутавају њене чланове да остваре своје интересе, жеље,
намере и амбиције. Породица је оптерећена бројним негативним појавама које су
карактеристичне за савремени свет, као што су насиље, криминал, отуђеност,
сиромаштво, етнички, културни и расни сукоби и ратови, убрзана економска
трансфорација и глобализација савременог света. Долази до све већег раскорака
између класичне породице и друштва. Некада је породица представљала ослонац,
нуклеус друштвене структуре и друштвених односа, данас је то све мање јер се
тешко прилагођава насталим променама. Друштво се, такође, налази у стању
“збуњености”, класична породица му постаје све несигурни ослонац, а није развило
механизме и институције које би је надоместиле или помогле њену рехабилитацију
и стабилизацију. Постоје покушаји од стране неких држава (Француска) да се
направе пројекти који би омогућили повратак класичне породице у измењеном и
прилагођеном простору: бабе, деде, деца и унуци под истим кровом са довољно
простора за све појединачно, али и довољно блиско да могу једни другима да буду
од помоћи. Да ли ће победити “реформисана” класична породица, или њене
савремене алтернативе, сада још увек није могуће сигурно и прецизно одговорити.
Савремена породица је у озбиљној кризи.

18
Породица

ЛИТЕРАТУРА:
 Анђелка Милић, РАЂАЊЕ МОДЕРНЕ ПОРОДИЦЕ, 1988.

 Анђелка Милић, СОЦИОЛОГИЈА ПОРОДИЦЕ, 2001.

 Гордана Трипковић, ТРАГОМ ПОРОДИЦЕ, Нови Сад, 2005.

 Марко Младеновић, ОСНОВИ СОЦИОЛОГИЈЕ ПОРОДИЦЕ,

Београд, 1979.

 www.google.com

19