6.

Izvod, diferencijabilnost i diferencijal funkcije

6.1. Definicija izvoda i osobine
Definicija 6.1. Izvodom funkcije f (x) u tački x iz intervala (a, b) naziva se konačna granična
vrednost količnika:
∆f
∆x
kada ∆x teži nuli, ako ta granična vrednost postoji, i označavamo je sa:

∆f f (x + ∆x) − f (x)
f 0 (x) = lim = lim
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
Nalaženje izvoda, nekih elementarnih funkcija, isključivo se koristi prethodna definicija i neke
osobine samih funkcija. Sledeći primeri to pokazuju:
1
Primer 6.1. Pokazati da je (ln x)0 =
x
Dokaz.
ln (x + ∆x) − ln x
(ln x)0 = lim
∆x→0 ∆x
1 x + ∆x
= lim ln
∆x→0 ∆x
 ∆x 
1 1 
= lim ln 1 +

∆x→0 ∆x ∆x 

 x 
1 1 1 
= lim ln 1 +

∆x→0x ∆x ∆x 
x x
  1
∆x
1 1 
= lim ln 1 +
 x
x ∆x→0 ∆x 
x
1
= ln e
x
1
=
x
F
Primer 6.2. Pokazati da je (sin x)0 = cos x
Dokaz.  
∆x ∆x
2 sin cos x +
0 sin (x + ∆x) − sin x 2 2
(sin x) = lim = lim
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
jer je primenjena formula o zbiru sinusa. Konačno:
∆x
sin  
(sin x)0 = lim 2 lim cos x + ∆x = cos x
∆x→0 ∆x ∆x→0 2
2
54
Teorema 6.1. Neka funkcije f (x) i g(x) imaju u tački x konačne izvode tada je:

(f (x) ± g (x))0 = f 0 (x) ± g 0 (x)

(f (x) g (x))0 = f 0 (x) g (x) + f (x) g 0 (x)

0
f 0 (x) g (x) − f (x) g 0 (x)

f (x)
=
g (x) g 2 (x)

Dokaz. U dokazima svih osobina koristi se definicija izvoda i neke osobine neprekidnih funkcija.

Izvod zbira:
(f (x + ∆x) ± g (x + ∆x)) − (f (x) ± g (x))
(f (x) ± g (x))0 = lim
∆x→0 ∆x
(f (x + ∆x) − f (x)) ± (g (x + ∆x) − g (x))
= lim
∆x→0 ∆x
f (x + ∆x) − f (x) g (x + ∆x) − g (x)
= lim ± lim
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
0 0
= f (x) ± g (x)

Potrebne granične vrednosti mogli smo razdvojiti jer obe postoje prema uslovima zadatka.

Izvod proizvoda:

f (x + ∆x)g(x + ∆x) − f (x)g(x)

(f (x)g(x))0 = lim
∆x→0 ∆x
1 h
= lim f (x + ∆x)g(x + ∆x) − f (x)g(x + ∆x) +
∆x→0 ∆x
i
+ f (x)g(x + ∆x) − f (x)g(x)
1 h
= lim (f (x + ∆x) − f (x)) g(x + ∆x) +
∆x→0 ∆x
i
+ f (x) (g(x + ∆x) − g(x))
f (x + ∆x) − f (x)
= lim g(x + ∆x) +
∆x→0 ∆x
g(x + ∆x) − g(x)
+ lim f (x)
∆x→0 ∆x
f (x + ∆x) − f (x)
= lim lim g(x + ∆x) +
∆x→0 ∆x ∆x→0
g(x + ∆x) − g(x)
+ f (x) lim
∆x→0 ∆x
0 0
= f (x)g(x) + f (x)g (x)

Predzadnja jednakost, u prvom sabirku drugi činilac oblika je lim g (x + ∆x), i iskoristili smo
∆x→0
činjenicu da funkcija koja ima izvod je i neprekidna funkcija, odakle sledi lim g (x + ∆x) =
∆x→0
g (x).

55
 Izvod količnika:
f (x + ∆x) f (x)
 0 −
f (x) g(x + ∆x) g(x)
= lim
g(x) ∆x→0 ∆x
f (x + ∆x) f (x) f (x) f (x)
− + −
g(x + ∆x) g(x + ∆x) g(x + ∆x) g(x)
= lim
∆x→0 ∆x
f (x + ∆x)g(x) − f (x)g(x) + f (x)g(x) − f (x)g(x + ∆x)
g(x + ∆x)g(x)
= lim
∆x→0
h i ∆x h i
f (x + ∆x) − f (x) g(x) − f (x) g(x + ∆x) − g(x)
= lim
∆x→0 ∆x · g(x + ∆x)g(x)
1 h f (x + ∆x) − f (x)
= lim g(x) lim −
∆x→0 g(x + ∆x)g(x) ∆x→0 ∆x
g(x + ∆x) − g(x) i
− f (x) lim
∆x→0 ∆x
0 0
f (x) g (x) − f (x) g (x)
=
g (x)2

1
Primer 6.3. Dokazati da je (tg x)0 =
cos2 x
Dokaz.
0
cos2 x + sin2 x

0 sin x cos x · cos x − sin x · (− sin x) 1
(tg x) = = 2
= 2
=
cos x cos x cos x cos2 x

1
Primer 6.4. Dokazati da je (ctg x)0 = −
sin2 x
Dokaz.
 cos x 0 (− sin x) · sin x − cos x · cos x cos2 x + sin2 x 1
(ctg x)0 = = 2
= − 2 =− 2
sin x cos x sin x sin x

6.2. Diferencijabilnost funkcije

Definicija 6.2. Za funkciju y = f (x) kažemo da je diferencijabilna u tački x, ako se ∆y može
napisati na sledeći način:
∆y = A∆x + α (∆x) ∆x,
gde je A ∈ R, a za funkciju α važi:
α (∆x) → 0
∆x→0

Teorema 6.2. Funkcija f(x) je diferencijabilna u tački x ako i samo ako ima izvod f 0 (x) u toj
tački.

56
Dokaz. Neka je diferencijabilna sledi:
∆f ∆f
∆f = A∆x + α (∆x) ∆x ⇒ = A + α (∆x) ⇒ lim = lim (A + α (∆x)) ⇒ f 0 (x) = A
∆x ∆x→0 ∆x ∆x→0
Obrunuto neka ima izvod u tački x to znači da je:
∆f
− f 0 (x) = α (∆x) ⇒ ∆f = f 0 (x) ∆x + α (∆x) ∆x
∆x

Teorema 6.3. Funkcija f (x) je diferencijabilna u tački x onda je i neprekidna u toj tački.
Dokaz. Iz diferencijabinlosti funkcije imamo:

lim (f (x + ∆x) − f (x)) = lim ∆f = lim (f 0 (x) ∆x + α (∆x) ∆x) = 0

∆x→0 ∆x→0 ∆x→0

odakle sledi da je:

lim f (x + ∆x) = f (x)
∆x→0

što je i trebalo pokazati.

Teorema 6.4. Funkcija y = f (x) je diferencijabilna u tački x, i funkcija z = g (x) je diferen-
cijabilna u y = f (x). Tada je funkcija z = (g ◦ f )(x) = g (f (x)) diferencijabilna u x i pri tome
je:
z 0 = (g ◦ f )0(x) = (g (f (x)))0 = g 0 (f (x)) f 0 (x)
Dokaz. Kako je z diferencijabilna sledi:

∆z = g 0 (y) ∆y + α (∆y) ∆y ⇒
∆z ∆y ∆y
= g 0 (y) + α (∆y) ⇒
∆x ∆x ∆x
∆z ∆y ∆y
z 0 = lim = g 0 (y) lim + lim α (∆y) lim ⇒
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x→0 ∆x
z 0 = g 0 (f (x)) f 0 (x)

Teorema 6.5. Funkcija y = f (x) neprekidna i strogo monotona funkcija u nekoj okolini tačke
x0 i neka je x = f −1 (y) njena inverzna funkcija. Ako je f(x) diferencijabilna u x0 , onda je
f −1 (y) diferencijabilna u tački y0 = f (x0 ) i pri tome je:
1
f −1 (y0 ) =


f0 (x0 )

Dokaz. Kako je:

f −1 (y) − f −1 (y0 ) x − x0 1
= =
y − y0 f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )
x − x0
S obzirom na strogu monotonost i neprekidnost funkcije f (x), kao i činjenicu da x → x0 ako i
samo ako y → y0 . Prelaskom na graničnu vrednost sledi da je:

0 f −1 (y) − f −1 (y0 ) x − x0 1 1
f −1 (y0 ) = lim = lim = lim = 0
y→y0 y − y0 x→x0 f (x) − f (x0 ) x→x0 f (x) − f (x0 ) f (x0 )
x − x0

57
Poslednje dve teoreme se koristi kod traženja izvoda nekih elementarnih funkcija kao i kod
traženja izvoda složenih funkcija.
1
Primer 6.5. Dokazati da je (loga x)0 = .
x ln a
Dokaz. Kako je y = loga x ⇒ ay = x jednostavno sledi da je
1 1 1
(loga x)0 = 0 = y
=
(ay ) a ln a x ln a

1
Primer 6.6. Dokazati da je (arcsin x)0 = √
1 − x2
Dokaz.
1 1 1 1
(arcsin x)0 = 0 = =p =√
(sin y) cos y 2
1 − sin y 1 − x2

1
Primer 6.7. Dokazati da je (arsh x)0 = √
1 + x2
ex − e−x
Dokaz. Po definiciji je shx = i sledi da je:
2
ex − e−x
y= ⇒ 2y = ex − e−x
2
1
⇒ za t = ex sledi 2y = t −
t
⇒ t2 − 2ty − 1 = 0
p
2y ± 4y 2 + 4
⇒ t1,2 =
p 2 p
⇒ t1 = y + 1 + y 2 ∨ t2 = y − 1 + y 2

Kako je ex pozitivna funkcija to drugo rešenje otpada pa je:

p  p 
ex = y + 1 + y 2 ⇒ x = ln y + 1 + y 2

odakle sledi da je:  

p
arsh y = ln y + 1 + y 2

58
Odakle jednostavno sledi da je:
  √ 0
(arsh x)0 = ln x + 1 + x2
1  √ 0
= √ x + 1 + x2
x + 1 + x2
 
1 1 2 0


= √ 1+ √ 1+x
x + 1 + x2 2 1 + x2
 
1 1
= √ 1+ √ 2x
x + 1 + x2 2 1 + x2
 
1 x
= √ 1+ √
x + 1 + x2 1 + x2
√
1 x + 1 + x2
= √ √
x + 1 + x2 1 + x2
1
= √
1 + x2

Ako je y = f (x) pozitivna i diferencijabilna funkcija tada postoji u (x) = ln f (x) takvo da je:

f 0 (x)
u0 (x) = (ln f (x))0 =
f (x)

što je pogodno za nalaženje nekih izvoda kao što je:

y = (f (x))g(x)

6.3. O diferencijalu i osobinama

Kako je već pokazano možemo priraštaj funkcije aproksimirati sa:

∆f ≈ f 0 (x) ∆x

i izraz f 0 (x) ∆x nazivamo diferencijalom i označavamo ga sa:

df (x) = f 0 (x) ∆x.

Kako za funkciju f (x) = x važi dx = ∆x, što znači da se diferencijal nezavisne promenljive
poklapa sa dx, diferencijal funkcije f (x) pišemo:

df (x) df
df (x) = f 0 (x) dx ⇒ = f 0 (x) =
dx dx
Primenom dobijenog rezultata možemo dobiti sva pravila za računanje sa diferencijalima, na
primer:

d (u (x) · v (x)) = (u (x) · v (x))0 dx

= (u0 (x) · v (x) + u (x) · v 0 (x)) dx
= v (x) · u0 (x) dx + u (x) · v 0 (x) dx
= v (x) · du (x) + u (x) · dv (x)

59
Neka je funkcija f (x) diferencijabilna u intervalu (a, b), i iz dosadašnjeg može se zaključiti
da je f 0 (x) funkcija nezavisne promenljive x, definisana na intervalu (a, b). Drugim izvodom
nazivamo njen prvi izvod:
0
(f 0 (x)) = f 00 (x) = f (2) (x).
Slično se definišu i viši izvodi, pa i n-ti izvod funkcije:

(f (n−1) (x))0 = f (n) (x)

dn y
kao i diferencijal višeg reda f (n) (x) = .
dxn

6.3.1. Lajbnicova formula

n  
(n)
X n (n−k) (k)
(uv) = u v
k=0
k
Dokaz bi tekao indukcijom po broju izvoda.

60