Professional Documents
Culture Documents
5SistematikaBrajevogPisma U Opstoj Primeni, 2011 PDF
5SistematikaBrajevogPisma U Opstoj Primeni, 2011 PDF
Издаје:
САВЕЗ СЛЕПИХ СРБИЈЕ, Београд, Кнез-Михаилова 42/II
За издавача: Драгиша Дробњак
Штампа: ЛИБИД & ЛОГ д.о.о. Београд, Ванђела Томе бр. 5
Тираж: 100 примерака
Издавање подржали:
Министарство културе Републике Србије
Министарство рада и социјалне политике Републике Србије
Београд, фебруар 2011.
ПРЕДСЕДНИК
МИЛАН СТОШИЋ
I Уводне напомене
3
III Додатак – упутства за општу примену Брајевог писма:
1. Делови текста на страним језицима уметнути у српски текст
2. Фусноте, белешке, објашњења и слично
3. Табеле и текстови у ступцима
4. Означавање пагинације и структурисање текста
5. Хифенација
I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
II TАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД
1 Слова
Основна слова латинице и ћирилице на Брајевом писму обележавају се
истоветно. У табелу су унета слова по азбучном реду, а додата су и преостала слова
англо-латиничне абецеде. У визуелном приказу наредне табеле употребљене тачке за
Брајева слова обележене су пуним црним кружићем, а неупотребљене унутар исте
4
кућице обележене су као непопуњене кружнице. Визуелни приказ прате нумеричке
ознаке.
аА aA
(т.1.) (т. 4.6./1)
бБ bB
(т.1.2.) (т.4.6./1.2.)
вВ vV
(т.1.2.3.6)
(т.4.6./1.2.3.6.)
гГ gG
(т.1.2.4.5)
(т. 4.6/1.2.4.5)
дД dD
(т.1.4.5) (т.4.6/1.4.5)
ђЂ đĐ
(т.1.4.5.6.)
(т.4.6/1.4.5.6)
еЕ eE
(т.1.5.) (т.4.6/1.5.)
жЖ žŽ
(т.2.3.4.6.)
(т.4.6/2.3.4.6.)
зЗ zZ
(т.1.3.5.6.)
(т.4.6/1.3.5.6.)
иИ iI
(т.2.4.) (т.4.6/2.4.)
јЈ јЈ
(т.2.4.5.) (т.4.6/2.4.5.)
кК кК
(т.1.3.) (т.4.6/1.3.)
5
лЛ lL
(т.1.2.3.) (т.4.6/1.2.3.)
љЉ ljLj
(т.1.2.6.) (т.4.6/1.2.6.)
мМ мМ
(т.1.3.4.) (т.4.6/1.3.4.)
нН nN
(т.1.3.4.5.)
(т.4.6/1.3.4.5.)
њЊ njNj
(т.1.2.4.6.)
(т.4.6./1.2.4.6.)
оО оО
(т.1.3.5.) (т.4.6./1.3.5.)
пП pP
(т.1.2.3.4.)
(т.4.6/1.2.3.4.)
рР rR
(т.1.2.3.5.)
(т.4.6./1.2.3.5.)
сС sS
(т.2.3.4.) (т.4.6./2.3.4.)
тТ tT
(т.2.3.4.5.)
(т.4.6./2.3.4.5.)
ћЋ ćĆ
(т.1.4.6) (т.4.6./1.4.6.)
уУ uU
(т.1.3.6.) (т.4.6./1.3.6.)
фФ fF
(т.1.2.4.) (т.4.6./1.2.4.)
6
хХ hH
(т.1.2.5.) (т.4.6./1.2.5.)
цЦ cC
(т.1.4.) (т.4.6./1.4.)
чЧ čČ
(т.1.6.) (т.4.6./1.6.)
џЏ džDž
(т.1.2.4.5.6.)
(т.4.6./1.2.4.5.6.)
шШ šŠ
(т.1.5.6.) (т.4.6./1.5.6.)
qQ
(т.1.2.3.4.5.)
(т.4.6./1.2.3.4.5.)
wW
(т.2.4.5.6.)
(т.4.6./2.4.5.6.)
xX
(т.1.3.4.6.)
(т.4.6./1.3.4.6.)
yY
(т.1.3.4.5.6.)
(т.4.6./1.3.4.5.6.)
7
Тачка на крају реченице;тачка као
раздвојни знак у вишецифреним
(т. 2.5.6.) бројевима (кад се умеће између
цифара које означавају хиљаде и
оних које означавају мање декадне
јединице, кад се умеће између .
часова и минута и минута и секунди
у обележавању времена и сл.); тачка
у скраћеницама и елeктронским
адресама
8
Отворена угласта заграда [
(т.2.3.5.6.-т.3)
Отворен полунаводник ,
(т.2.3.6.- 3)
Доња црта _
(т.6.-3.6.)
9
(т.4.) Краткоузлазни акценат
Стрелица удесно
(т.1.3.5/2.5.)
Стрелица улево
(т.2.5-2.4.6.)
10
Број
Један 1
(т.3.4.5.6./1.)
Два 2
(т.3.4.5.6./1.2.)
Три 3
(т.3.4.5.6./1.4.)
Четири 4
(т.3.4.5.6./1.4.5.)
Пет 5
(т.3.4.5.6./1.5.)
Шест 6
(т.3.4.5.6./1.2.4.)
Седам 7
(т.3.4.5.6./1.2.4.5.)
Осам 8
(т.3.4.5.6./1.2.5.)
Девет 9
(т.3.4.5.6./2.4.)
Нула 0
(т.3.4.5.6./2.4.5.)
11
(т.3.6.)
Минус -
(т.5.-3.6.)
Пута (знак тачка); раздвојни
знак између милиона и
(т.3.) .
хиљада у вишецифреним
бројевима
(т. 2.5.)
или
Знак за дељење : или /
(т.2.5.6.)
(т.5.-2.5.)
(т.5.-2.5.6.)
Једнако =
(т.2.3.5.6.)
Није једнако ≠
(т.4.-2.3.5.6)
Отворена заграда у
(
(т.1.2.6.) математици
12
Затворена заграда у
)
математици
(т. 3.4.5.)
Знак за степен (угаони) и
између броја и ознаке xoC
(т.3.5.6.) јединице температуре
На квадрат x2
(т.3.4.-2.3.)
На куб x3
(т.3.4.-2.5.)
Квадратни корен
(т.1.4.6.)
Веће од >
(т.1.3.5./2.)
Мање од <
(т.5-2.4.6.)
Тачка која дели милионе од
хиљада у класирано
(т.3.) .
исписаним вишецифреним
бројевима
Разломачка црта
(т.1.2.5.6.)
Коса црта /
(т.3.4.)
Предзнак за сложени
(т.2.3.) разломак
Проценат %
(т.3.4.5.6./2.4.5./3.5.6.)
13
Проценат %
( т.2.5./1.2.3.4.)
Промил ‰
(т.3.4.5.6/2.4.5./3.5.6/3.5.6.)
или
Промил ‰
(т.2.5/1.2.3.4/1.3.4)
Минут (угаони)
(т.4.6./3.5.)
Секунда (угаона)
(т.4.6./3.5./3.5.)
5. Разни знаци
Комерцијално а (енг. at;
„мајмунче“) @
(Т. 3.4.5.)
Знак за параграф §
(т.3.4.6.)
Дупли параграф §§
(т.3.4.6-3.4.6.)
Нумеро №
(т.6.-1.3.4.5.)
Амперсанд &
(т.4.-1.2.3.4.6.)
Долар $
(т.2.5.6.)
Фунта
£
(т.6.-1.2.3.)
Евро €
(т.2.6.)
14
Крст
(т.5.6.-3.6.)
Звездица (астериск) *
(т.3.5.)
6. Грчки алфабет
Грчки алфабет
Алфа Α α
(т.1.)
Бета Β β
(т.1.2.)
Гама Γ γ
(т.1.2.4.5.)
∆ δ
Делта
(т.1.4.5.)
Епсилон Ε ε
(т.1.5.)
Зета Ζ ζ
(т.1.3.5.6.)
Ета Η η
(т.2.4.5.)
15
Тета Θ θ
(т.1.2.5.)
Јота Ι ι
(т.2.4.)
Капа Κ κ
(т.1.3.)
Ламбда Λ λ
(т.1.2.3.)
Ми Μ µ
(т.1.3.4.)
Ни Ν ν
(т.1.3.4.5.)
Кси Ξ ξ
(т.1.3.4.6.)
Омикрон Ο ο
(т.1.3.5.)
Π π
Пи
(т.1.2.3.4.)
Ρ ρ
Ро
(т.1.2.3.5.)
Сигма Σ σ
(т.2.3.4.)
Тау Τ τ
(т.2.3.4.5.)
Ипсилон Υ υ
(т.1.3.6.)
Фи Φ φ
(т.1.2.4.)
Хи Χ χ
(т.1.4.)
16
Пси Ψ ψ
(т.1.3.4.5.6.)
Омега Ω ω
(т.2.4.5.6.)
II ДОДАТАК
17
2. Фусноте, белешке, објашњења и слично
Подигнута бројка у тексту на обичном писму, која стоји непосредно уз
одређену реч у тексту и означава број фусноте, на Брајевом писму се пише обичном
бројком непосредно уз дату реч текста.
Звездица као ознака за фусноту такође се бележи непосредно уз дату реч
текста на Брајевом писму.
У оба случаја бројку или звездицу за назнаку напомене треба писати
непосредно уз последњи знак у датој речи.
Уколико се напомена наводи унутар странице, а не на њеном дну, онда она –
након одговарајуће бројке или звездице и једне белине – почиње од седмог а у
осталим својим редовима наставља од петог словног места.
Ако су напомене на дну странице, интегрални текст од напомена мора бити
раздвојен редом који је до десетог словног места исписан цртицама, како би читалац
напомене лако налазио.
Свака напомена почиње одговарајућим бројем или звездицом. Почетак
напомене, тј. одговарајући број или звездица, исписује се као нови став или нови
пасус – од трећег словног места, као и свака наредна. Ако читава страница мора у
Брајевом писму бити испуњена напоменом или напоменама, њен први ред (не
рачунајући онај резервисан за страничење) на почетку је исписан низом од десет
цртица.
Свака наредна напомена на истој страници мора да почне новим ставом.
Ако се белешке, објашњења и слично налазе на крају књиге на обичном писму,
треба да се налазе на крају књиге или свеске и на Брајевом писму, с тим што то треба
прецизно назначити у садржају свеске.
18
У садржају књиге означава се пагинација књиге и на обичном писму и на
Брајевом писму. Пагинација на Брајевом писму означава се стандардним знацима, а
на обичном писму спуштеним.
Бројчани знак пише се испред спуштених цифара.
У индексима се, такође, користи означавање пагинације издања на обичном
писму и Брајевог издања на исти начин, али се при том означава и свеска на коју се
пагинација односи.
Исто важи и за позиве на одређени текст или страницу.
Пагинација текста обичног писма, у издању на Брајевом писму, уноси се на
месту где се појављује. Обележава се двознаком 5./2.5. непосредно пре броја почете
или завршене странице. Ако се пагинација јави усред речи на Брајевом писму се
уноси после последње завршене речи на датој страници.
Свака свеска књиге у издању на Брајевом писму има своју пагинацију, али се
издавач може определити за континуирану пагинацију.
Став или пасус текста почиње новим редом, од трећег словног места.
Наслов се не може писати на крају странице.
Ако се наслов штампа усред странице, треба да буде одељен од претходног
текста са два празна реда, а од потоњег, тј. оног на који се односи, једним.
5. Хифенација
Хифенација се врши тачкама 3 и 6, према правописним правилима, и обавезна
је.
Код писања електронских адреса, банковних рачуна, нотних текстова и сл.,
хифенација се врши тачком 5.
У начелу, електронске адресе и бројеви банковних рачуна пишу се у новом
реду, од почетка, да би се избегла потреба за хифенацијом.
19
ЦИП