RASTVORI

Rastvori su homogene smeše dve ili više komponenata.

Rastvori predstavljaju složene disperzne sisteme u kojima su fino usitnjene čestice jedne
supstance ravnomerno raspoređene između čestica druge supstance • Supstanca koja se
raspoređuje – rastvorena supstanca, rastvorak, disperzna faza; supstanca u kojoj se ona
raspoređuje – rastvarač, disperzno sredstvo.
Rastvarač • Supstanca koja je u istom agregatnom stanju kao i nastali rastvor, ukoliko su
rastvorak i rastvarač u različitim agregatnim stanjima • Ako su rastvorak i rastvarač istog
agregatnog stanja, tada je rastvarač ona supstanca koja se nalazi u višku.
Rastvori mogu da postoje u bilo kom od tri agregatna stanja.
Podela rastvora • Prema količini rastvorene supstance:
1.Zasićen rastvor 2. Nezasićen rastvor 3. Presićen rastvor
• Zasićen rastvor je onaj u kome se pri određenoj temperaturi i pritisku rastvorena supstanca
nalazi u ravnoteži sa svojom čistom fazom. • Ako rastvor sadrži više rastvorene supstance nego
što pri datim uslovima odgovara zasićenom rastvoru, rastvor je presićen, ako sadrži manje, onda
je to nezasićen rastvor.
Nastajanje zasićenog rastvora-Kada se uspostavi ravnoteža rastvor je zasićen. MAKSIMALNA
KONCENTRACIJA RASTVORENE SUPSTANCE.
Prema tome, definiše se rastvorljivost kao količina supstance koju je pod određenim uslovima
moguće rastvoriti u određenom rastvaraču • Merilo koliko se može rastvoriti rastvorka u
rastvaraču.
Podela rastvora • Prema veličini čestica rastvorene supstance:
1.Pravi rastvori - veličina čestica je manja od 1nm
2.Koloidni rastvori - veličina čestica je između 1nm i 1 μm
3.Grubo dispergovani rastvori: suspenzije i emulzije - veličina čestica je veća od 1 μm
Rastvaranje Tri faze u nastajanju rastvora :
1.Razlaganje rastvorka u najsitnije cestice
2.Prevazilazenje medjumolekulsih sila u rastvaracu
3.Omogucavanje interakcija izmedju cestica rastvaraca i rastvorka
Vodeća sila za rastvaranje su međumolekulske interakcije.
Solvatacija-Molekule rastvaraca okruzuju cestice rastvorka zbog privlacnih sila.
Rastvaranje kovalentnih jedinjenja u vodi Kovalentna jedinjenja koja ne disosuju reaguju sa
vodom dajući jedinjenje koje je rastvorno u vodi
Spontanost procesa: smanjenje energije, povećanje neuređenosti
• Ukoliko neki proces i nije praćen smanjenjem energije znači da se povećava neuređenost. U
većini slučajeva zato i dolazi do rastvaranja
Empirijsko pravilo: Slično se u sličnom rastvara-Sto je veca slicnost u medjumolekulskim
interakcijama veca je verovatnoca da se dve supstance rastvaraju jedna u drugoj.
Rastvorljivost zavisi od prirode supstance koja se rastvara , prirode rastvarača, temperature i
pritiska
• Apsolutno nerastvorljivih supstanci nema; Postoje samo one koje se lakše ili teže rastvaraju
Masa rastvorene supstance, izražena u gramima, koja se rastvara u 100 g rastvarača da bi se
dobio zasićen rastvor na datoj temperaturi
• Kod većine supstanci rastvaranje je praćeno utroškom energije (endotermni proces), pa
rastvorljivost raste sa porastom temperature
Uticaj pritiska na rastvorljivost • Značajan za rastvaranje gasova u tečnostima
• Količina gasa koja se rastvara u nekoj tečnosti je direktno proporcionalna parcijalnom pritisku
tog gasa, na zadatoj temperaturi. Drugim rečima, sa povećanjem pritiska povećava se i
mogućnost tečnosti da rastvori neki gas, dok se sa povećanjem temperature taj kapacitet
smanjuje Cg=kPg Henrijev zakon k je Henrijeva konstanta, koja zavisi od gasa, rastvarača,
pritiska i temperature
Uticaj temperature na rastvorljivost • Uglavnom se rastvorljivost povećava sa porastom
temperature, ali to nije pravilo
• Kada su u pitanju gasovi, rastvorljivost opada sa porastom temperature, posledica porasta
kinetičke energije i lakše napuštaju rastvor
Uticaj temperature na rastvorljivost gasova sa porastom temperature opada rastvorljivost
gasova u vodi.
Povišenje temperature smanjuje rastvorljivost gasova, a obično povećava rastvorljivost tečnosti
i čvrstih supstanci
Povišenje pritiska povećava rastvorljivost gasova, ne utiče na tečnosti i čvrste supstance
Procentni sastav - Maseni udeo, ω
• Predstavlja broj grama rastvorene supstance (rs) u 100 grama rastvora
• Izračunava se kao odnos mase rastvorene supstance, m(rs) i ukupne mase rastvora, m
• Masa rastvora je jednaka zbiru masa rastvorene supstance i rastvarača
Molarna koncentracija • Količina rastvorene supstance koja se nalazi u jediničnoj zapremini
rastvora, mol/dm3
Molalna koncentracija - Molalitet • Broj molova rastvorene supstance u 1 kg rastvarača,
mol/kg
Gustina • g/cm3 • ρ = m/V m-masa rastvora
Masena koncentacija • Izražava se brojem grama rastvorene supstance koja je rastvorena u
jediničnoj zapremini rastvora
• Jedinica masene koncentracije je kg/m3. Kako je to velika jedinica za primenu u hemiji se
najčešće koristi g/dm3
• Broj grama rastvorene supstance po dm3 rastvora
RASTVORI TEČNOSTI U TEČNOSTIMA • Podela:
1. Tečnosti koje se potpuno mešaju
2. Tečnosti koje se delimično mešaju
3. Tečnosti koje se uopšte ne mešaju
• Mešanjem dve tečnosti entropija raste
• Povećava se neuređenost sistema
• Entropijski faktori favorizuju mešanje dve tečnosti
Tečnosti koje se potpuno mešaju • Kada se takav rastvor hladi i očvrsne očvrsnuta supstanca
može biti jedinstvena čvrsta supstanca ili smeša čistih čvrstih supstanci
• Para koja je u ravnoteži sa takvim rastvorom sadrži obe komponente ali je sastav pare različit
od sastava tečnog rastvora; para sadrži više isparljivije komponente
Azeotropske smeše • Azeotropske smeše su smeše dve ili više tečnosti u takvom odnosu da se
njihov sastav ne može promeniti jednostavnom destilacijom
• Kada jedna azeotropska smeša ključa, para iznad je istog sastava konstituenata kao i originalna
smeša
Tečnosti koje se ne mešaju • tk rastvora niža od tk najisparljivije komponente jer rastvor ključa
kada se dostigne atmosferski pritisak, a u ovom slučaju napon pare nad rastvorom jednak je
zbiru napona pare pojedinih komponenti
• Koligativne osobine rastvora su osobine koje u najvećoj meri zavise od broja prisutnih
čestica u rastvoru, a ne od njihove prirode
Osobine koje zavise od količine, tj. broja čestica prisutnih u rastvoru: sniženje napona
pare,povišenje tačke ključanja,sniženje tačke mržnjenja, osmotski pritisak
Uzrok koligativnih osobina • Entropijski faktor • Prisustvo malih količina neke supstance u
rastvaraču dovodi do porasta entropije u odnosu na sam rastvarač što se ogleda u promenama
napona pare, tačke ključanja, tačke mržnjenja i pritiska
Sniženje napona pare • Tečnost u zatvorenom sudu je u ravnoteži sa svojom parom
• U stanju ravnoteže pritisak pare se zove NAPON PARE
• Supstance koje imaju nemerljiv napon pare su neisparljive, a one koje ispoljavaju napon pare
su isparljive
• Ako se neisparljiva supstanca rastvori u nekom isparljivom rastvaraču, napon pare rastvora će
biti niži u odnosu na čist rastvarač
• Sniženje napona pare proporcionalno je koncentraciji rastvorene supstance-RAUL-OV
ZAKON: Parcijalni pritisak rastvarača iznad rastvora proporcionalno je molskom udelu
rastvarača u rastvoru: P = XP
• važi za tzv. idealne rastvore, rastvori se ponašaju bliže idealnom ako je mala koncentracija
rastvorene supstance i kad su i rastvarač i supstanca bliske veličine i međumolekulske sile
zanemarljive
• Ako su međumolekulske sile između rastvarača i rastvorene supstance slabije nego sile
između molekula samog rastvarača i same rastvorene supstance, napon pare će biti viši nego
što predviđa Raul-ov zakon.
• Suprotno, ako su jake interakcije između rastvarača i rastvorene supstance (vodonična veza)
napon pare će biti niži nego što kaže Raul-ov zakon.
• Rezime: Kada se neisparljiva supstanca doda rastvaraču, npr. vodi, napon pare dobijenog
rastvora postaje manji od napona pare rastvarača, na istoj temperaturi
• Smanjenje napona pare uslovljava povišenje temperature ključanja i sniženje temperature
mržnjenja rastvora u odnosu na čist rastvarač
Povišenje tačke ključanja Tk=KeCm
• Ke-ebulioskopska konstanta odnosno molalna konstanta povišenja tačke ključanja
• Cm -molalna koncentracija
Sniženje tačke mržnjenja Tm=KkCm
• Kk-krioskopska konstanta odnosno molalna konstanta sniženja tačke mržnjenja
• Cm-molalna koncentracija
POVIŠENJE TAČKE KLJUČANJA ELEKTROLITA tk = Kk cm i
i – van Hoff-ov koeficijent i=broj čestica nakon disocijacije/ukupan broj čestica
Difuzija i osmoza • Difuzija – kretanje čestica sa veće koncentracije na mesto manje
koncentracije
• Osmoza – difuzija čestica rastvarača iz razblaženijeg rastvora u koncentrovaniji rastvor kroz
polupropustljivu membranu, mogu proći samo manji molekuli
Osmotski pritisak • Pritisak koji je potrebno izvršiti da se spreči osmoza je osmotski pritisak
V= nRT  = MRT
• Rastvori istih pritisaka su izotonični
• Ako jedan rastvor ima niži pritisak on je hipotoničan
• Ako jedan rastvor ima viši osmotski pritisak onda je hipertoničan
Koloidni disperzni sistemi imaju zajednicku osobinu da grade cestice odredjene velicine
Medjusobno se razlikuju po strukturi,hemijskoj prirodi,sposobnosti da obrayuju cestice
slozenijih oblika.
Podela koloida prema interakciji sa disperzionim sredstvom
Liofilni (hidrofilni) koloidi pokazuju afinitet prema disperznom sredstvu i obavijeni su
molekulima rastvaraca.
Liofobni (hidrofobni) koloidi ne pokazuju afinitet prema disperzionom sredstvu.
Koloidne cestice teze da smanje veliku povrsinsku energiju tako sto teze ka stapanju ili
agregaciji.
Opticke osobine koloidnih sistema: Tindalov efekat
Tindalov efekat-rasejanje svetlosti na koloidnim česticama Nazvan je prema irskom naučniku
Džonu Tindalu. Tindalov efekat se koristi u razlikovanju rastvora, koloida i suspenzija. Primera
radi, Tindalov efekat srećemo kada upalimo farove vozila u magli. Svetlosni zraci kraćih
talasnih dužina bivaju bolje rasejani, tako da boja rasejanog svetla dobija plavkaste nijanse.
Ovaj efekat je i razlog zbog koga nebo izgleda plavo.
Kineticke osobine: Braunovo kretanje (sa koloidnom cesticom se istovremeno sudari vise
molekula rastvaraca),dijaliza,ultrafiltracija
Stabilnost: vazni cinioci su braunovo kretanje,zemljina teza,interakcija sa disperznom fazom i
elektrostaticke interakcije
Hidrofobni koloidi absorbuju iz rastvora pozitivne ili negativne jone pa su sve cestice istoimeno
naelektrisane. Zbog tog naboja koloidni rastvor je stabilan.
Destabilizacija
Koagulacija je ukrupnjavanje koloidnih cestica
Sedimentacija je pojava vidljivog talozenja
Hidrofobni koloidi se destabilizuju neutralisanjem njihovog naelektrisanja. Destabiliyacija se
izvodi dodavanjem jona suprotnog naboja.
Suspenzije su brubo disperzni sistemi u kojima su nerastvorne cvrste cestice dispergovane u
tecnom medijumu.
Emulzije su grubo disperzni sistemi koji se sastoje od dve tecne faze koje se medjusobno ne
mesaju.