GLAVNI OBLICI DRŽAVNOG

UREĐENJA I POLITIČKOG
REŽIMA

Nastavnik: Prof. dr Marija Kostić

Nastavnik:
Email: mkostic@singidunum.ac.
mkostic@singidunum.ac.rs rs

Udžbenik: Prof. dr Gordana Gasmi

“Pravo i osnovi prava EU”, Beograd, 2010
CILJ DANAŠNJEG
DANAŠNJEG ČASA

Predstavljanje pojma i vrsta oblika države

Predstavljanje i objašnjavanje konkretnih

oblika državnog uređenja

Predstavljanje i objašnjavanje konkretnih

oblika političkog režima
 OSNOVNI POJMOVI

1. OBLICI DRŽAVNE VLASTI (SISTEM JEDINSTVA I

PODELE VLASTI)

2. OBLICI POLITIČKOG REŽIMA (DEMOKRATIJA I

AUTOKRATIJA)

3. OBLICI DRŽAVNOG UREĐENJA (JEDNOSTAVNA

I SLOŽENA DRŽAVA I SAVEZ DRŽAVA)

4. OBLICI VLADAVINE (MONARHIJA I REPUBLIKA)

 JEDINSTVENA DRŽAVA

JEDNOSTAVNA I SLOŽENA - postoji samo

kad je jedinstvena najviša vlast u njoj

JEDNOSTAVNA DRŽAVA

CENTRALNA DRŽAVA

CENTRALIZOVANA DRŽAVA

DECENTRALIZOVANA DRŽAVA

SLOŽENA DRŽAVA

REGIONALNA DRŽAVA

SAVEZNA DRŽAVA (FEDERACIJA)
Jednostavne
Jednostavn e dr
države
žave

Nazivaju se se još i prostim ili

unitarnim.

Vrste:

Centralne države

Centralizovane države

Decentralizovane države
Centralne države

U njima jedan ili više centralnih državnih
organa vrši celokupnu državnu vlast,
odnosno sve glavne vrste državnih
poslova

Tipičan primer
su primitivne države,
karakteristične za početke
nastanka države uopšte
Centralizovane države

Najčešće u formi unitarnih država, postoje kada
pored jednog ili više centralnih organa koji
neposredno obavljaju sve državne poslove (npr. (npr.
sam monarh ili monarh i parlament zajedno),
postoje i i područni organi koji su u punoj
zavisnosti od centralnih i za njih izvršavaju državne
poslove..
poslove

Podrucni organi samo rasterećuju rad centralnih

organa, ali nemaju nikakvu nezavisnost u pogledu
nadležnosti, organi
organizacije
Francuska
primer centaralizma

Šarl VII Pobednik – uvodi centralizaciju kako bi

sprečio da usko feudalni interesi budu jači od
državnih

Apsolutni monarh koji se centralizacijom bori
protiv uticaja lokalne vlastele

Francuska je tek 1982.g krenula u proces

dekoncentracij i decentarlizacije
Decentralizovane države

Državne poslove istovremeno vrši više

decentralizovanih organa. Svaki od njih je
samostalan i nezavisno od centralnih
organa obavlja izvesne državne poslove iz
okvira svoje nadležnosti.

Tipični primeri decentralizovane države su

države u kojima postoje jedinice lokalne
samouprave i autonomne oblasti.
Lokalna samouprava

Autonomni sistem upravljanja lokalnim
zajednicama - užim delovima državne teritorije

Samouprava lokalnim zajednicama je pravo

građana, obično garantovano ustavom, i
zbog toga za državu ono znači obavezu da
stvori uslove za kontinuirano
funkcionisanje lokalne zajednice kao celine
Lokalna samouprava u Srbiji

Jedinice lokalne samouprave: OPŠTINA, GRAD I GRAD
BGD

Ustav RS određuje položaj jedinica lokalne samouprave,

nadležnost opština, pravne akte koje donosi, organe, nadzor
nad njenim radom i zaštitu

Zakon o lokalnoj samoupravi razrađuje ove kategorije,

tako i obavezu Republike odnosno teritorijalne autonomije
da obezbede sredstva jedinici lokalne samouprave kada
izvršava prava i dužnosti iz kruga poverenih poslova

Zakon o ministarstvima predviđa formiranje Agencije za

razvoj infrastrukture lokalne samouprave kao stručne službe
Vlade RS - cilj ravnomerno podsticanje razvoja i
unapređenje infrastrukture loka
lokalne samouprave
povezivanjem finansijskih organizacija, predstavnika
nadležnih organa drugih zemalja, gradova i opština i
određivanjem tzv. prioritetnih investicionih projekata
Građani o decentralizaciji...

„Najveća prednost bila bi oslobađ
Najveć oslobađanje života,
života, izlazak iz stanja prisilne
nezrelosti u kome se sada nalazimo i preuzimanja odgovornosti za
vlastiti razvoj
razvoj,, oslobađanje potencijala koji postoje a koji su sada
oslobađ
potpuno blokirani
blokirani.. Tu pre svega mislim na razvoj preduzetnikog duha
koji je zarobljen,
zarobljen, na konkurenciju,
konkurenciju, na slobodno tržište ideja i projekata
projekata..
Kada imate mogunost upravljanja vlastitim životom
životom,, postajete slobodni i
kreativni u pronalaženju najboljih rešenja sa sebe.
sebe. Suprotno
Suprotno,, kada
nemate tu mogunost možete da budete i genije,
genije, ali ako ste roeni
roeni,, recimo
u Leskovcu,
Leskovcu, a neki tamo beogradski partijski aparatik donosi odluke o
tome kako ćete živeti
živeti,, onda ste beznadežno frustrirani i blokirani.
đena sam, takođ
Ubeđ
Ube takođe, da bi decentralizacija nužno dovela do
demontiranja partokratske vlasti kakvu sada imamo i na lokalu što je
potpuno neprirodno.“ (Iz intervjua sa Suzanom Dimitrijevi iz Leskovca
Leskovca))
Ako se neka značajnija ovlašćenja u ovim
oblastima prebace sa nivoa Repu-
Repu-blike na
regije i opštine,
opštine, šta će biti sa ...?

„gore“ „isto“ „bolje“ ne zna total

... finansiranjem regionalnog razvoja 7 19 56 18 100

... učešćem građ
građana u odlučivanju 5 25 53 17 100

... javnošću rada političara 7 31 43 19 100

... poštovanjem ljudskih prava 5 42 34 19 100

... pravima nacionalnih manjina 4 45 30 21 100

... korupcijom 20 30 34 16 100

... troškovima administracije 23 27 31 19 100

Prosek 10 31 40 19 100
Ako se značajnija ovlašćenja prebace sa nivoa Republike
na regije i opštine, da li će rad u ovim institucijama
biti bolji,
bolji, isti ili gori?

gore isto bolje ne zna total

komunalne usluge 12 21 53 14 100

kultura,, umetnost
kultura umetnost,, sport 11 22 51 16 100

privreda, ekonomija 14 18 51 17 100

Urbanizam i prostorni plan 12 19 52 17 100

naplata poreza 14 22 46 18 100

osnovne i srednje škole 16 24 44 16 100

socijalna zaštita 16 25 44 15 100

domovi zdravlja 20 21 44 15 100

Prosek 14 22 48 16 100
Složene države

 Postoje u sistemima sa izraženim

stepenom decentralizacije državnih
organa, sastavnih oblasti ili članica

 Regionalne i savezne države

SAVEZNA DRŽAVA-
DRŽAVA- FEDERACIJA

Nije zajednica država, već u najvećoj mogućoj meri

decentralizovana jedinstvena država.

Odlikuje je jedinstvena teritorija, stanovništvo i suverena

vlast (moneta, državljanstvo i sl.)

Sve najvažnije odluke donosi savezna (centralna) vlast, kao

najviša/suverene državna vlast koja se prostire na celokupnoj
teritoriji i stanovništvom države.

Države-članice/republike nemaju suverenu vlast, već

delegiranu-izvedenu iz centralne vlasti i prostire se samo na
njenoj teritoriji i nad lokalnim stanovništvom.
SECESIJA I NULIFIKACIJA
 Države-članice federacije/ republike nemaju pravo na secesiju
i nulifikaciju.

 SECESIJA= otcepljenje i osamostaljivanje dela teritorije

jednostranim aktom.

 NULIFIKACIJA= poništavanje, stavljanje van snage, ukidanje

pravnih akata i odluka federacije od strane država-članica/
republika. Odluke i akti država-članica/republika ne smeju biti u
suprotnosti sa odlukama i aktima savezne vlasti - odnosno, ove
druge imaju primat nad njima (iako postoji tzv, dvostruko
zakonodavstvo).

 Primeri saveznih država: USA (čvrsta federacija), Švajcarska i

bivša SFRJ
SAVEZI DRŽAVA

Uspostavljaju se između dve ili više jedinstvenih
država, radi lakšeg ostvarenja zajedničkog cilja.

Veze između država članica saveza mogu biti čvršće i

labavije, te u odnosu na to razilkujemo:

 KONFEDERACIJE

 UGOVORNE SAVEZE - UNIJA I KOMONVELT

KONFEDERACIJA
 Deluje kao labava federacija.

 Samo jedan zajednički organ najčešće konfederativni parlament

– čine ga predstavnici država članica koji su isključivo
odgovorni vlastima svoje države, a odluke (koje se donose
konsensusom) nisu obavezujuće i države članice samostalno
odlučuju o njihovom sprovođenju.

 Državljanstvo i moneta nisu jedinstveni.

 Secesija i nulifikacija u konfederaciji mogući.

UNIJA

Labaviji savez od konfederacije, koji nastaje između dve ili više
država na osnovu ugovora, tj povelje.

Može da postoji i bez i jednog zajedničkog organa Unije.

REALNA UNIJA- ugovorna zajednica dve ili više država koje u

domen zajedničkih poslova prenose nadležnosti iz oblasti spoljnih
poslova, odbrane i finansija (npr. Austro-Ugarska).

PERSONALNA UNIJA- zajednički monarh ili vladari iz iste
dinastije (Holadnija i Luxemburg i XIX v.).
EVROPSKA UNIJA

EU je definisana kao:

FEDERACIJA u monetarnim odnosima,

poljoprivredi, trgovini i oblasti životne sredine

KONFEDERACIJA u oblasti socijalne,

ekonomske i unutrašnje politike i politike
zaštite potrošača

MEĐUNARODNA ORG. u spoljnoj politici

KOMONVELT
 Najlabavija forma saveza država, uspostavljena pretežno između
matice države (Britanije) i kolonija

Na čelu Komonvelta britanski monarh - predstavlja simbol

jedinstva država Komonvelta i nema nikakvu suštinsku izvršnu
moć

54 države članice na 6 kontinenata

kontinenata:: Afrika 19,
19, Azija 8, Amerika 2,
Karibi 12,
12, Evropa 3, Južni Pacifik 10

 Pravo na istupanje

 http
http:://www.
//www.thecommonwealth
thecommonwealth..org
 Kratak test
1. Glavni oblici funkcije državne vlasti su: a) jedinstvo i podela vlasti;
b) jedinstvena država i savezi država; v) demokratija i autokratija;
g) monarhija i republika

2. Glavni oblici državnog uređenja su: a) jedinstvo i podela vlasti; b)

jedinstvena država i savezi država; v) demokratija i autokratija; g)
monarhija i republika

3. Jedinstvena centralna i centralizovana država drugačije se naziva:

a) unijom; b) unitarnom; v) decentralizovanom; g) federalnom
državom

4. Složena država je: a) regionalna i savezna; b) savezna i

konfederalna; v) unitarna i savezna; g) regionalna i konfederalna
država.
Oblici političkog režima

DEMOKRATIJA
AUTOKRATIJA
 DEMOKRATIJA - pojam

Nastala od grčkih reči demos = narod i kratein = vladati, demokratija
bukvalno znači „vladavina naroda“

U Atini je demokratija bila

privilegija slobodnih građana
„polites“ (imali pravo i bavili se politikom),
dok „idiotes“ (nisu koristili ovo pravo i
nisu se bavili politikom).
 MODERNA/SAVREMENA DEMOKRATIJA

PREDSTAVNIČKA DEMOKRATIJA, s obzirom da je narod brojan

da bi vladao neposredno.

Većina naroda, na unapred tačno određen način može stalno ili

povremeno da učestvuje u:

 posrednom vršenju državne vlasti (preko svojih neposredno

izabranih predstavnika)

 kontroli rada svojih predstavnika i

 postavlja pitanje njihove odgovornosti.

Nije „vladavina naroda“, već vladavina u ime i u interesu naroda.

 USLOVI I ELEMENTI DEMOKRATIJE

Demokratija je svojstvena prosvećenim narodima i stabilnim

državama. Ona ne može da zaživi u vremenima ratnih sukoba i
neizvesnosti.

Preduslovi i elementi demokratije su:

 stabilne države, u kojima postoji visoko razvijena svest i zaštita

najšireg spektra građanskih prava i sloboda
 ustaljene i pravom garantovane procedure i pravila
 ustavne i proceduralne garancije za zaštitu građanskih i
ljudskih sloboda
 svest o pravu učešća u donošenju odluka
 težnja ka ekonomskom prosperitetu i poštovanju najviših
standarda u raznim sferama društvenog života i potreba.
 VRSTE DEMOKRATIJE

STVARNA demokratija je utopija, koja predstavlja stvarnu težnju

da ceo narod vlada. Neostvariva je.

FORMALNA demokratija je ono što mi danas poznajemo kao
demokratiju- vladavina naroda putem izabranih predstavnika.

POLITIČKA je primarno usmerena na obezbeđenje pravne države

- političkih prava i sloboda građana, odnosno njihovog učešća u
vršenju političke vlasti.

EKONOMSKA/SOCIJALNA demokratija težište stavlja na
unapređenje ekonomskih i socijalnih prava i sloboda, te se ogleda
u težnjama za stvaranje socijalnih pravnih država (kakva je npr.
Nemačka ili Švedska), nasuprot liberalnim demokratijama.
NEPOSREDNA I POSREDNA
DEMOKRATIJA

POSREDNA:


 Aktivno biračko pravo
 Pasivno biračko pravo

NEPOSREDNA:

 Plebiscit
 Referendum
 Narodna inicijativa
 Narodni veto
Narodna inicijativa

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u Srbiji, sadrži
veoma restriktivne norme kojima se otežava pokretanje
narodne inicijative

Za stavljanje narodne inicijative u skupštinsku proceduru
potrebno za sedam dana skupiti 30.000 potpisa građana
(!),, koji će biti verodostojni. Za pokretanje građanske ili
(!)
narodne inicijative u Švajcarskoj potrebno je 100.000
potpisa ali skupljenih u 18 meseci.

Narodne inicijative se ne stavljaju na dnevni red Skupštine,

što je u suprotnosti sa Ustavom, zakonom i skupštinskim
poslovnikom (Koalicija za slobodan pristup informacijama
dostavila je Narodnoj skupštini Srbije predlog zakona o
izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu
informacijama i Predloga zakona o tajnosti podataka –
skupština ne reaguje vec 2 godine)
 AUTOKRATIJA

Samovlada,vladavina manjine - predstavlja suprotnost demokratiji
(autos – sam i kratein – vladati).

Vlast pripada manjini koja vlada u svoje ime i za svoj interes, a

ne u ime i za interese naroda.

Narod je isključen iz političkog života a vlast nije podložna nikakvoj

kontroli i odgovornosti.

Nema zagarantovanih prava i sloboda, već je sloboda samo ono što

vladajuća manjina dozvoljava.

Nastala je u Sparti.
 Diktatura

Pod određenim okolnostima smatrana neophodnom i
zakonitom.

Naime, u Rimu je diktatura označavala predaju vlasti

jednom čoveku kada je država u opasnosti. Kasnije je
izobličavana i zloupotrebljavana, te je poprimila krajnje
negativan kontekst.

Diktatura može biti lična (neograničena vlast jednog

čoveka) ili stranačka i vanstranačka (neograničena vlast
grupe ljudi).
VRSTE AUTOKRATIJE

Diktatura –neograničena vlast i kao takva je sušta suprotnost
demokratiji. Njeno značenje u starom Rimu

Tiranija –nasilna i samovoljna vladavina jednog čoveka nad
svojim podanicima. Karakteristična za antičko doba

Despotija

Apsolutistička monarhija

Oligarhija – vladavina nekolicine najmoćnijih

Aristokratija – vladavina manjine po osnovu izuzetnog porekla ii
svojstava

Teokratija – vladavina duhovnog plemstva

Plutokratija – vladavina najbogatijih

Totalitarna država – je moderan oblik autokratije, čiji cilj je
totalna kontrola društva. Ta država je osiona i nasilna, umesto
slobode nudi sigurnost, umesto lične akcije- akciju masa,
podržava militantno shvatanje demokratije i bodri borbeni duh,
postoji samo jedna ideologija, jedna partija, tajna policija koja sve
drži pod kontrolom, partijski monopol nad oružanom silom i
državna kontrola nad privredom.
Kao najpoznatiji primeri u istoriji se javljaju: fašizam, nacionalsocijalizam
i staljinizam.
ISHODI DANAŠNJEG ČASA

Studenti bi trebalo da budu sposobni da:

 Razlikuju oblike državnog uređenja od oblika

državne vlasti i oblika političkog režima
 Nabroje vrste oblika državnog uređenja i
objasne svaki od njih, odnosno razlike između
njih
 Razlikuju i objasne oblike političkog režima
 Test

1. Jednostavna država se deli na _________________ i
_______________________.

2. Složena država se može javiti u obliku _________________ i

____________________.

3. Nabrojati najmanje dve vrste neposredne demokratije?

4. Pasivno biračko pravo je _____________________________.

5. Nabrojte 3 vrste autokratije?