1 Muzicko MiR Prirucnik

Габријела Грујић
Маја Соколовић Игњачевић
ПРИРУЧНИК
ЗА УЧИТЕЉЕ УЗ УЏБЕНИК
МУЗИЧКА КУЛТУРА
ЗА ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
МАША и РАША
Приручник за учитеље уз уџбеник
Музичка култура за први разред основне школе
Прво издање
Аутори: Габријела Грујић, Маја Соколовић Игњачевић

Нотографија: Маја Соколовић Игњачевић
Графичко обликовање: Бранка Милошевић

Обликовање корица: Издавачка кућа „Klett”
Лектура: Ана Влајић
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
371.3::78-028.31(035)
ГРУЈИЋ, Габријела, 1973-
Маша и Раша. Приручник за учитеље уз
Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д. о. о. уџбеник Музичка култура : за први разред
основне школе / Габријела Грујић, Маја
Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Соколовић Игњачевић ; [нотографија Маја
Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 Соколовић Игњачевић]. - 1. изд. - Београд :
office@klett.rs, www.klett.rs Klett, 2015 (Београд : Бранмил). - 96 стр. : ноте ;
29 cm
За издавача: Гордана Кнежевић Орлић Тираж 500. - Библиографија: стр. 96.

Главни уредник: Александар Рајковић ISBN 978-86-7762-751-5
Уредник: мр Ивана Пејоска 1. Соколовић Игњачевић, Маја, 1983- [аутор]
[илустратор]
Руководилац пројекта: Александра Стаменковић a) Музичко васпитање - Почетна настава -
Штампа: Бранмил, Београд Методика - Приручници
Тираж: 500 примерака COBISS.SR-ID 216742668
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог

ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање,
чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на
начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене
сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о
ауторским и сродним правима.
© Klett, 2015.
ISBN 978-86-7762-751-5
УВОД
Приручник за учитеље уз уџбеник за Музичку културу за први разред основне школе

садржи неколико целина.
У првој је представљена концепција уџбеника, са освртом на свако поглавље.
Друга, најобимнија целина, садржи дидактичко-методичке идеје за реализацију пред-
виђених садржаја (концепцију часа, предлог тока часа, те упутства за његову реализацију).
Трећу целину чини песмарица са предлогом за хармонизацију свих песама које се нала-
зе у уџбенику, а последњу, четврту целину, речник коришћених термина.
Верујемо да ће уз квалитетан рад наставника овај комплет уџбеника допринети успе
шном савладавању наставних садржаја.
Аутори
САДРЖАЈ
УЏБЕНИК ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ ЗА ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ........................................... 5

ПРИМЕРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАСОВЕ............................................................................................................. 11
Час број 1........................................................................................................................................................ 11
Час број 2........................................................................................................................................................ 13
Час број 3........................................................................................................................................................ 16
Час број 4........................................................................................................................................................ 18
Час број 5........................................................................................................................................................ 20
Час број 6........................................................................................................................................................ 22
Час број 7........................................................................................................................................................ 24
Час број 8........................................................................................................................................................ 25
Час број 9........................................................................................................................................................ 27
Час број 10...................................................................................................................................................... 29
Час број 11...................................................................................................................................................... 31
Час број 12...................................................................................................................................................... 33
Час број 13...................................................................................................................................................... 35
Час број 14...................................................................................................................................................... 37
Час број 15...................................................................................................................................................... 39
Час број 16.......................................................................................................................................................41
Час број 17...................................................................................................................................................... 44
Час број 18...................................................................................................................................................... 46
Час број 19...................................................................................................................................................... 48
Час број 20...................................................................................................................................................... 50
Час број 21...................................................................................................................................................... 52
Час број 22...................................................................................................................................................... 54
Час број 23...................................................................................................................................................... 57
Час број 24...................................................................................................................................................... 59
Час број 25...................................................................................................................................................... 61
Час број 26...................................................................................................................................................... 63
Час број 27...................................................................................................................................................... 65
Час број 28...................................................................................................................................................... 67
Час број 29...................................................................................................................................................... 69
Час број 30...................................................................................................................................................... 71
Час број 31...................................................................................................................................................... 73
Час број 32...................................................................................................................................................... 74
Час број 33...................................................................................................................................................... 76
Час број 34...................................................................................................................................................... 78
Час број 35...................................................................................................................................................... 81
Час број 36...................................................................................................................................................... 83
Час број 37...................................................................................................................................................... 85
ПРИЛОЗИ.............................................................................................................................................................. 86
РЕЧНИК КОРИШЋЕНИХ ТЕРМИНА.............................................................................................................. 95
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................................... 96
УЏБЕНИК ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ
ЗА ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Уџбеник за музичку културу намењен је деци првог разреда основне школе и садржајно
је, прописаним планом и програмом, усклађен са циљевима и задацима предмета. Одли-
кује се активностима које подстичу свеукупни дечји музички развој, као и садржајима који
подстичу стицање неопходних музичких знања.
Дидактичко-методички оквир уџбеника доследно је осмишљен тако да прати потребе
одређене теме, односно наставне јединице, наводећи ученике на активно, креативно про-
мишљање и учествовање у разноврсним (не само музичким) активностима којима се под-
стиче дејство вишеструких интелигенција и знања из домена различитих наставних пред-
мета. Превасходна веза огледа се у корелацији између садржаја Српког језика и Музичке
културе у погледу озвучавања поезије и текстова из градива српског језика. Претпоста-
вљамо да је оваквом дидактичко-методичком концепцијом омогућено стицање основних
музичких знања и развијање музичких способности код ученика на (не)посредан начин,
и то: неговањем културе слушања, формирањем музичког укуса у раношколском узрасту
(кроз естетику музике), развијањем потребе за музичким изражавањем кроз певање по
слуху, извођењем музике помоћу инструмената Орфовог инструментаријума и учешћем у
музичким играма које истовремено обезбеђују више врста активности.
Методичку концепцију прати знаковни водич организован кроз визуелну подршку уче-
нику у кретању кроз књигу. Уводно знаковно упутство за коришћење уџбеника чини низ
мини-рубрика које носе називе: Певај!, Музицирај!, Музичка знања, Изведи покрете, Изведи
звукове, Пажљиво слушај, Кажи ми, кажи..., Уради сама/сам, Урадите заједно, Научи нешто
ново, За оне који желе више и Провери своје знање. Ученик је, пратећи дату структуру, у уло-
зи истраживача који мисли, претражује, допуњује, пита, аргументује, драматизује, учећи
и уживајући у музици. Претпостављамо да су овако постављени дидактичко-методички
принципи подршка ефикасном учењу и интелектуалном развоју ученика. Задаци уважа-
вају претходна знања ученика, као и узрасни ниво, повезују традиционалне и савремене
вредности.
Ученици су кроз предвиђене садржаје мотивисани да активно учествују у раду на за-
дацима различите типологије у процесу стицања музичких знања. Инсистира се на ра
звијању: основних музичких способности (слуха, ритма, музичке меморије), слушне пажње
и културе слушања, емотивног доживљаја кроз слушање. Уџбеник је извор знања, али и
вишефункционално дидактичко средство по себи које ученике доживљајно и емотивно
активира.
На крају књиге смештен је ЦД са снимцима музичких садржаја који се обрађују, а то су
композиције за певање и слушање, снимци звукова за слушање и караоке. Садржајно и
извођачки, овај ЦД се издваја квалитативно, богатом музичком продукцијом и музичким
илустрацијама у извођењу Леонтине Вукомановић и дечјег хора „Чаролија”, што ће учени-
цима пружити прилику да уживају у аутентичним аудио-записима. На истом месту налазе
се и различите апликације (налепнице и материјали од картона) које ће деца користити у
раду, у складу са упутствима наведеним у уџбенику.
5
***
Уџбеник је конципиран по моделу радне књиге за учење музике слушањем, извођењем

музике кроз певање и музицирање на дечјим ударачким инструментима и музичким ства-
ралаштвом.
Уџбеник обухвата области које су у функцији савладавања садржаја музичке културе за
први разред основне школе представљенe у 8 тематских целина:
• Коло, коло, наоколо
• Пажљиво ослушкуј
• Музичке мајсторије
• Бројалица-бајка
• Животињско царство
• Годишња доба
• Време је за славље
• Музичка башта
Коло, коло, наоколо уводи ученике у свет народне традиције нашег, као и других на-
рода, и то кроз слушање, извођење музике певањем, али и кроз могућност музичке дра-
матизације као облика музичких игара. Деци се објашњава термин народна традиција,
односно да у њу спадају обичаји, народне песме, приче, игре, које се преносе кроз време
у оквиру једног народа. Деца имају задатак да на музику реагују покретом, а учитељ да
подстиче позитивну атмосферу у којој ученике наводи да своју креативност изразе кроз
покрет.
Задатак „прављење огрлице” као елемента народне ношње подстиче како корелацију
са садржајима ликовне културе, тако и развој фине моторике (провлачење канапа кроз
рупице перфорираних „дуката” од картона). Кроз разговор са децом на тему народне тра-
диције наставник се упознаје са дечјим предзнањима, надовезује их и надграђује.
Пажљиво ослушкуј је поглавље које има циљ да инспирише ученике да усмере своју
слушну пажњу на звукове и тонове који их окружују. Концепција сваког часа музичке кул-
туре, па и часова у оквиру ове области, заснована је на педагошком начелу поласка од
познатог ка непознатом. Ученици најпре активирају већ постојећа знања, потом се кроз
звук упознају са непознатим градивом, да би се на крају часа инсистирало на неком виду
примене стеченог знања, односно његовог преношења у нови контекст.
Такође, задаци се у овом поглављу поступно усложњавају. Након теоријског савлада-
вања разлике између тона и шума, деца се кроз игру уче разврставању звукова по овом
критеријуму, а имају задатак и да идентификују начин на који је звук добијен. У наредном
кораку следи обрада звучне приче. Одабрана је прича, део обавезног програма из области
српског језика, која је уобличена у звучну причу тако што је прочитана изражајно, а уз њу
су снимљени многобројни звуци из природе који се у причи помињу. Деца имају задатак да
најпре идентификују звукове, а потом осмисле начине за њихово произвођење и изведу их
уз драматизацију текста. Овакви, групни задаци, као и заједничко музицирање, осмишља-
вање и извођење покрета, у оквиру разреда повећавају социјалну кохезију, самосталност
деце и социјално прилагођавање и подстичу позитивне ставове код деце.
У оквиру наредног задатка, а то је слушање звукова из природе са ЦД-а, планиран је и
разговор о динамичким и експресивним карактеристикама сваког од препознатих звукова
(који су гласнији, а који тиши, какво осећање ови звукови изазивају, који изазивају узнеми-
6
Уџбеник за музичку културу за први разред основне школе
реност или страх, а који највише опуштају), а они су потом стављени у контекст примене
кроз измишљање кратких прича у којима се помињу. Адекватним питањима која су везана
за осећања која изазивају одређени звуци активирамо дечју машту и инспиришемо их на
различите токове стваралачког рада са различитим индивидуалним исходима.
У причи „Лончић Жика” ученици се упознају са интересантним, разноврсним начини-
ма за добијање одређених звучних ефеката, те се договарају о начинима за произвођење
осталих, где то није прецизирано.
Уз коришћење адекватних материјала, учитељ има могућност да стекне прави увид у
степен савладаности знања из ове области, и то кроз највиши облик демонстрације знања
– кроз његову примену, односно функционалност.
Музичке мајсторије најмлађе основце упознају са инструментима Орфовог инстру-
ментаријума, како кроз „теорију”, тако и кроз „рецепте” за израду неких инструмената –
ритмичких удараљки са неодређеном висином тона, као подршке у даљем музичком обра-
зовању ученика као извођача у својим одељењским оркестрима.
Важна одлика овог сегмента је да свако дете добија пар штапића, а уз објашњење њи-
хове примене добија и упутства за прављење других инструмената Орфовог инструмен-
таријума – бубња, даира и кастањета. Главна начела у упутствима за прављење ових ин-
струмената не односе се на визуелни утисак, већ на квалитет добијања звука, поштујући
критеријум доступности материјала и безбедности деце при њиховој изради. Такође, у ок-
виру ове области изражена је могућност сарадње деце са родитељима ради прикупљања
материјала и евентуалног заједничког рада у прављењу инструмената.
Учитељ инсистира на игрању са звуком који деци омогућава да на тај начин стичу увид
у варијације у звучању које се постижу разликама у величини резонантних кутија и мате-
ријала од кога су направљени инструменти или палице. Такође, циљ је и заједничко ужи-
вање у игри откривања различитих звукова. Након задовољене потребе за истраживањем
звука, инструмент се ставља у функцију извођења метричког пулса, нпр. уз корачање у
складу са одабраном музиком за слушање, певање или познату бројалицу и на тај начин се
омогућава његова сврсисходна примена, како због стимулације ритмичких предиспози-
ција, тако и у корелацији са садржајима из области физичког васпитања.
Поред упознавања Орфових инструмената, ово поглавље предвиђа и упознавање са не-
ким од класичних музичких инструмената – клавиром, хармоником, виолином и трубом.
Бројалица-бајка је област уџбеника која кроз понуђене записе за заједничко одељењ-
ско извођење бројалица тапшањем и/или на инструментима Орфовог инструментарија
спаја садржај бајке „Црвенкапа“ и бројалице као музичке целине.
Ученицима је дата прилика да на иновативан начин, кроз стихове у служби дочаравања
текста бајке, изводе различите ритмичке структуре, развијају креативност у састављању
сопствених ритмичких целина и то све уз аранжмане за инструменте Орфовог инструмен-
таријума. Претпоставља се да овакав креативан начин, који укључује синергичност између
две области (српски језик и музичка култура), доприноси не само усвајању знања из поме-
нутих области него обезбеђује и њихову трајну и функционалну употребу. Извођење броја-
лица није само у сврси разбрајања, већ има циљ и да се усвоје ритмичка знања, односно да
се стимулише развој ритмичких предиспозиција (у овом узрасту – способност одржавања
равномерне пулсације и разумевање односа различитих трајања), фокусира дечја пажња и
концентрација током заједничког музицирања, као и да се развију способности координа-
ције покрета у оквиру музицирања на ритмичком инструменту.
7
Поступак савладавања бројалице је детаљно представљен у даљем току приручника, а
овде истичемо само три кључне фазе – савладавање текста бројалице, изговарање броја-
лице уз извођење метричког пулса као пратње и извођење аранжмана.
Од ученика се не очекује да на почетку рада у овој области аранжман изводе читајући
визуелни приказ. Он, наиме, представља средство за поступно, оријентационо упозна-
вање са изгледом партитуре, комбинујући основе класичног музичког писма (тактне црте,
ознаку за врсту такта, начин потписивања деоница) и сликовни приказ инструмената/шака
које изводе аранжман, издвојене по бојама ради лакшег праћења. Током школске годи-
не ученике треба постепено све више упућивати на визуелни запис аранжмана, чиме ће
стећи већу самосталност у дешифровању записа.
На крају овог сегмента, ученици примењују стечена знања и проверавају их кроз укла-
пање завршног задатог текста и визуелног приказа пратње за бројалицу, као и самостално
осмишљавање аранжмана.
Животињско царство представља област усвајања теоријских музичких знања и
укључује увођење појмова као што су хор, оркестар, солиста, тихо, гласно, високо, ниско/
дубоко, брзо, споро. Ученицима су понуђени различити музички садржаји за певање по
слуху, слушање и музицирање на Орфовим инструментима, кроз које се деца уче елемен-
тарној дискриминацији темпа, динамике и висине тона.
У објашњењу тока часа често наводимо да треба повести разговор о динамици, тем-
пу и извођачком саставу, наравно, без коришћења наведених термина, већ кроз упо-
требу појмова прилагођених дечјем узрасту (брзо – споро, гласно – тихо, високо – ду-
боко итд.).
Задатак учитеља је да се не зауставља само на сагледавању постојања различитих
динамичких нијанси, већ да започне скретањем пажње на утицај промене динамике на
укупно звучање песме. Динамика, темпо, артикулација, само су неки од фактора који
доприносе укупном карактеру музичког дела, те од самог почетка треба инсистирати
на осветљавању ових веза. Посебна пажња посвећује се довођењу динамике у везу са
самим текстом/садржајем песме као изражајним елементом који доприноси његовом
дочаравању – деца као задатак имају анализу текста и дефинисање разлога за присуство
forte или piano динамике.
Ученицима се предочавају и различита расположења која композиције доносе, а уколи-
ко имају потешкоћа да своје доживљаје вербализују, нуди им се више решења кроз разно-
врсна питања. У оквиру овог дела настојали смо да поред дурских композиција уведемо
и одређени број молских композиција, како би се ученици упознали са звучањем и овог
тонског рода. Такође, настојали смо да молске композиције доносе разноврсне карактере/
расположења, а не само уобичајена (сетно, тужно), управо да бисмо избегли често потен-
цирану разлику између дура који је весео и мола који је тужан. Дакле, кроз дурске компо-
зиције представљен је и сетан и нежан звук, а кроз молске композиције представљено је и
расположење одлучности, узнемирености итд.
Кроз одабир адекватних композиција за илустровање звучања извођачких састава –
хора, оркестра или солиста, деца са лакоћом усвајају основна знања о сваком од њих. Ода
бране нумере за слушање у уџбенику су одломци наведених композиција, чија је дужина
прилагођена узрасту ученика. У тексту уџбеника и приручника се при њиховом помињању
користе равноправно термини нумера и композиција (иако је реч о одломцима, одабране
су целине које деца могу третирати као независна музичка дела).
8
Уџбеник за музичку културу за први разред основне школе
Годишња доба доносе различите налоге (наставак рада на разумевању одређених еле-
мената музичког израза и њиховог утицаја на укупно звучање композиција) везане за слу-
шање музичких дела и/или певање композиција које за тему имају годишња доба.
Настојали смо да тематски умрежимо садржаје Српског језика и Света око нас са Му-
зичком културом. Песме се изводе с циљем да развијају музичке способности (ритмичке,
интерпретативне, гласовне...), а при њиховом одабиру важан фактор представљају уз-
расне карактеристике детета, као и његова претходна музичка искуства. Посебна пажња
посвећена је одговарајућем амбитусу (опсегу) који је усклађен са узрастом, а заступљен
је и принцип поступности у проширењу опсега дечјег гласа кроз песме из наведене об-
ласти. Слободна импровизација покрета, односно спонтано реаговање на композицију,
њене експресивне и ритмичке карактеристике, јесте активност која у оквиру ове обла-
сти није запостављена у настави музике, посебно јер не изискује већи напор од учитеља,
већ само стрпљење. Емил Жак Далкроз је музички педагог и реформатор, који је још по-
четком двадесетог века био противник традиционалног, ригидног начина учења музике,
сматрајући да такав начин рада не доприноси разумевању музичке експресивности. Он
је сматрао да слободна импровизација покрета, уз слушање музике или њено извођење,
у складу са ритмом композиције, односно спонтано телесно реаговање, представља ин-
тегрални део музичког искуства. Како је он музику и покрет доживљавао као социјал-
не активности, у складу са његовим разумевањем суштине овог процеса, слободна им-
провизација покрета се и данас реализује као групна, интерактивна активност, а она је
свакако препознатљива у концепцији овог уџбеника. Учитељ је сугестиван, не очекује
визуелно атрактиван перформанс од деце, већ им допушта да уживају у сопственом до-
живљају музике.
Време је за славље је сегмент уџбеника у ком су кроз музику обрађени празници попут
Осмог марта, школске славе Свети Сава, Божића и Нове године.
У средишту овог дела је препознавање празничног расположења у својим различитим
појавним облицима (уз присуство оба тонска рода и садејство различитих елемената му-
зичког израза). Кроз слушање националне химне и химне Светом Сави подстичемо уче-
нике да на најбољи начин сагледају основне одлике овог жанра. Верске празничне песме
нашег народа и других народа представљају подстицај за разговор и стицање знања о
обичајима и празницима различитих крајева земље, народа, народности и вероиспо-
вести.
Музичка башта је последњи сегмент књиге, у којем се певају наменске песме за поста-
вљање тонова Це-дур лествице: до, ми, сол и слушају песме које имају едукативни карактер,
а односе се на саобраћајну културу, спорт и другарство.
Песме модели су одабране на основу препоруке у оквиру наставног програма, а учитељ
се може определити и за други редослед обраде песама модела (према народном трихор-
ду ре-ми-фа), примењујући поступак обраде представљен у наставку овог приручника.
Слушање композиција које су смештене у овај сегмент уџбеника има циљ да се ученици
опусте и подстакну да се слободно крећу уз музику, као и да кроз разговор започну теме
које су значајне за формирање здравих животних стилова, унапређење безбедносне кул-
туре и односа међу децом.
У ово поглавље смештена је и провера знања, која нуди могућност интерактивне
одељењске евалуације стечених музичких знања у оквиру једне познате и једне непознате
композиције.
9
Уџбеник се завршава музичким речником у коме је дато тумачење значења музичких
појмова по азбучном реду, као и списак композиција за певање и слушање, звукова за
слушање и караока, који се налазе на ЦД-у који прати уџбеник.
10
ПРИМЕРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАСОВЕ
Час број 1
Задатак: Упознавање са предметом Музичка култура и уџбеником, слушање песме
„Коло, коло, наоколо”, упознавање основних термина у вези са народном традицијом
Концепција часа:
 познато:
• Коло као игра, визуелна обележја кола (играчи стоје у кругу, држе се за руке)
 ново (непознато):
• Песма „Коло, коло, наоколо”, непознате речи (виловито, плаховито, амо, скупа)
• Појмови:
o народна традиција
o обичаји
o народна песма и игра
o народна ношња и њени делови
• Називи народних игара других народа – танго (Аргентина), чардаш (Мађарска), румба
(Куба), сиртаки (Грчка)
 ново знање стављено у функцију:
• Повезивање визуелног приказа делова ношње са њиховим називима у уџбенику
Ток часа:
• Добродошлица на наставу музичке културе, упознавање са уџбеником (прелиставање
уџбеника, прегледање апликација), ЦД-ом, инструментом (штапићима).
• Разговор о колу, ситуацијама када су се сусрели са овом игром, приликама у којима се
игра, изгледом кола.
• Разговор о српским прославама – слава, свадба, преслава, сабор...
• Слушање нумере „Коло, коло, наоколо” са ЦД-а.
• Разјашњавање непознатих речи (виловито, плаховито, амо, скупа).
• Кратак разговор о композицији – „Да ли звучи као композиција уз коју се игра или као
композиција уз коју се седи? Да ли је живахна или лагана?”
• Поновно слушање композиције уз импровизацију покрета, односно слободно кре-
тање.
• Увођење термина народна традиција – објашњење да у њу спадају обичаји, народне
песме, приче, игре, које се преносе кроз време у оквиру једног народа. Објашњење
неког обичаја по избору учитеља.
• Разговор о народној ношњи, упознавање са деловима ношње (уџбеник, стр. 9), ус-
вајање њихових назива.
• Решавање задатка из уџбеника – повезивање делова ношње са њиховим визуелним
приказом.
• Разговор о народним играма других народа – танго (Аргентина), чардаш (Мађарска),
румба (Куба), сиртаки (Грчка).
• Уколико постоје техничке могућности, учитељ пушта видео или аудио-снимке доти
чних игара (самостално пронаћи на интернету).
11
Упутства за реализацију часа:
Почетак часа треба искористити за упознавање са предметом Музичка култура и њеним
уџбеником.
Час је конципиран тако да учитељ има прилику да сагледа на који начин деца реагују
покретом на музику – колико се слободно изражавају покретом. Наставник ће постепено
настојати да изгради атмосферу у којој ученици могу слободно да испоље своју креатив-
ност кроз покрет.
Кроз разговор са децом о народној традицији наставник се упознаје са дечјим пред
знањима из ове области. Уколико у разреду има деце која су чланови фолклорних секција,
треба им дати прилику да искажу своја знања и вештине из ове области на неком од на-
редних часова који обрађују тему народне традиције, а уколико постоје услови, они могу
донети и народне ношње у којима играју, како би се остала деца и непосредно упознала са
њиховим изгледом.
Слушање музике у овом узрасту треба започети слушањем нумере у целости, како
би деца стекла општи утисак о њој (глобално слушање композиције). Потом учитељ
усмерава пажњу ученика на одређени задатак – да ли је музика гласна или тиха, брза
или спора, какво расположење доноси, ко је изводи; затим пушта композицију још
једном или више пута, по потреби (аналитичко слушање композиције). Након што
деца вербализују своје одговоре у оквиру наведених задатака, треба им омогућити
да композицију одслушају још једном и свој доживљај изразе кроз покрет, јер је то
најприроднији начин за децу овог узраста.
Корелација са другим областима: Српски језик, Физичко васпитање, Народна тради-

ција (изборни)
Додатни ресурси: видео или аудио-снимци традиционалних игара, на пример
„Traditional dances of the world” (www.youtube.com)
12
Примери сценарија за часове
Час број 2
Задатак: Учење народне песме „Ерско коло”
 познато:
• Коло као игра, визуелна обележја кола
• Песма „Ерско коло”
• Кореографија за песму „Ерско коло”
• Појмови (утврдити са претходног часа):
o народна традиција
o обичаји
o народна песма и игра
o народна ношња и њени делови
• Повезивање визуелног приказа делова песме са садржајем и редоследом догађања у
песми
• Прављење огрлице (дела народне ношње) од картонских дуката и канапа
Ток часа:
• Подсећање на појмове усвојене претходног часа – коло, народна традиција, обичаји,
народна песма и игра, народна ношња, подсећање на назив и аутора композиције која
је слушана претходног часа.
• Вежба дисања – учитељ говори ученицима да зажмуре и замисле леп сеоски призор,
велику ливаду са пуно цвећа и да удахну дубоко на нос, да осете мирис цвећа, а потом
да издахну на уста. Поновити удах – издах неколико пута.
• Учитељ пева песму, уз пратњу хармонског инструмента, док ученици слушају (у недо
статку инструмента, песма се може слушати и са ЦД-а).
• Разјашњење непознатих речи (назив „ерско” потиче од речи Ера, што је назив за ста-
новнике ужичког краја, око планине Златибор. Становнике овог краја, према тамо-
шњим причама, одликује велика досетљивост, сналажљивост и смисао за хумор).
• Разговор о тексту песме – о чему се ради, куда иде момак, а куда девојка, како се песма
завршава – да ли је момак сустигао девојку.
• Певање песме – учење текста и мелодије песме по деловима.
• Извођење песме у целости.
• Извођење песме уз уважавање свих елемената музичког израза (динамике, темпа, ар-
тикулације итд.).
• Такмичење у певању: дечаци и девојчице певају уз караоке верзију песме са ЦД-а.
• Извођење покрета уз песму – учење кореографије:
o Деца стоје у кругу и држе се за руке. У првом делу песме „Ја брдом, брдом, брдом,
а девојка долом, долом” деца корачају пратећи метрички пулс песме (на реч „ја” ис-
корак удесно, на реч „брдом” леву ногу уз десну и тако редом). На први стих подижу
руке горе, а на други их спуштају.
o У другом делу песме, на речи „Ја брже, брже, брже” деца се крећу ка центру круга, а
на речи „па девојку стиже, стиже” корачају уназад и враћају се на своја места. У овом
делу песме, уколико постоји могућност, настојати да корачају у осминском покрету
(два корака на реч „ја”, односно по корак на сваки слог „бр-же”)
13
• Прављење огрлице од картона и конца (уџбеник, страна 11, апликације).
• Повезивање визуелног приказа делова песме са садржајем и редоследом догађања у
песми (уџбеник, страна 12, апликације – налепнице).
У оквиру овог часа учитељ је у прилици да процени успешност претходног часа и про-
цени у којој мери су ученици савладали појмове везане за народну традицију, те уколико
је потребно, да понуди додатна разјашњења.
Како је у питању прва обрада песме, одабрана је песма мањег амбитуса (опсега) – са
мелодијским кретањем од четири тона (f1-b1), како би наставник могао да процени какве
су гласовне могућности деце, са каквом лакоћом савладавају текст и мелодију песме, како
би са овим сазнањима могао планирати даље активности из ове области. Уколико учи-
тељ процени да је тон b1 недостижан за већину деце, он може ову песму транспоновати у
Це-дур (у том случају ће песма имати опсег c1-f1). Очекујемо да су ученици у предшколском
узрасту већ изводили песме засноване на народном трихорду (ре-ми-фа), те у првом ра
зреду треба поступно радити на даљем ширењу опсега њихових гласова.
Поступак обраде песме треба да се састоји из следећих етапа:

• Наставник у целини пева песму, пратећи је на хармонском инструменту (хармоници,
клавиру, клавијатури, гитари), уважавајући све експресивне одлике песме – динами-
ку, темпо, карактер/расположење, артикулацију итд.
• Разјашњење непознатих речи, разговор о тексту песме.
• Вежба дисања (може се реализовати и пре певања песме у целини од стране наставника)
припремају ученике за певање и зато их треба редовно укључивати у процес обраде/
понављања песме; ваздух треба удахнути на нос, кратко га задржати, а потом испушта-
ти на уста (без прекидања или намерним прекидањем, зарад вежбања дијафрагме, уз
изговарање неког од погодних сугласника: з-з-з-з, с-с-с-с, ш-ш-ш-ш); тамо где је могуће,
осмислити вежбу дисања тако да је тематски повезана са наставном јединицом.
• Учење песме по деловима:
Наставник пева први део песме уз пратњу хармонског инструмента (обично прву
строфу или, ако је строфа дугачка, отпевати два стиха), а потом ученици понављају
одабрани део неколико пута. У ретким случајевима, уколико наставник увиђа про-
блем са разумевањем неког дела текста, он може извести текст песме издвојен од
мелодије, али на начин сличан извођењу бројалице – дакле, уважавајући трајања сло-
гова (текст не треба рецитовати, јер се природни ритам текста често разликује од
ритмичких вредности заступљених у песми). Учитељ текст изводи на наведени начин
најпре самостално, а онда заједно са децом, а потом се враћа на учење текста заједно
са мелодијом. Након што су текст и мелодија првог дела усвојени, учитељ прелази на
наредну целину – пева најпре самостално (уз пратњу хармонског инструмента), а по-
том ученици певају заједно са њим. Након усвојеног другог дела, спајају се прва два
дела и изводе заједно. Исти принцип применити до краја песме.
• Након усвајања свих делова песме песма се изводи у целини (више пута, по потреби).
• Наставник на крају скреће пажњу ученицима на експресивне одлике песме (динами-
ка, темпо, артикулација итд.), те се песма изводи уз уважавање ових карактеристика,
у облику који је што вернији оригиналу.
14
Код ове песме потенциран је скок терце, који се понавља чак три пута на почетку песме,
а треба посебно обратити пажњу на што прецизније певање скока кварте (f1-b1) у трећем
такту песме.
У оквиру овог часа наставник има могућност и да утврди на који начин деца реагују
покретом на музику – да ли су у стању да корачањем испрате метрички пулс композиције
и са каквом успешношћу и брзином савладавају задату кореографију. По сагледавању про-
сечних могућности ученика наставник може да планира даље активности, с циљем да деца
развијају способност одржавања равномерног метричког пулса у одређеном темпу.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Српски језик, Физичко васпитање, Ли-
ковна култура, Народна традиција (изборни)
Додатни ресурси: /
15
Час број 3
Задатак: Обрада песме „Зечје ухо”; Упознавање са променом степена јачине звука (гла
сно – тихо)
 познато:
• Изглед и функција изражених делова тела код одређених животиња
• Гласно и тихо у говору, у природи
• Текст песме „Зечје ухо” (уколико је претходно обрађен на часу српског језика)
• Музика за песму „Зечје ухо”
• Гласно и тихо у музици
• Певање песме у обе динамичке крајности – врло гласно и врло тихо
• Разумевање утицаја динамике на укупно звучање песме, одабир адекватне динамике
у складу са расположењем које песма доноси
• Импровизација покрета у складу са расположењем које песма доноси
Ток часа:
• Разговор о животињама – погађање животиња на основу описа неких делова тела (жи-
рафа, слон, зец) и разговор о функцији наведених делова тела.
• Учитељ пева песму у целости, уз пратњу хармонског инструмента, док ученици слу-
шају (у недостатку инструмента, песма се може слушати и са ЦД-а).
• Разјашњење непознатих речи.
• Разговор о песми кроз питања: „Какви су звукови који се помињу у овој песми? Како се
чује када трчи мрав или када ниче купус – гласно или тихо?”
• Певање песме – учење текста и мелодије песме по деловима (строфама).
• Певање песме уз уважавање препознатих експресивних одлика песме (динамике, тем-
па итд.).
• Прављење паралеле између тихог и гласног говора – „Како говоримо када хоћемо
нешто да кажемо једно другом, а да нико други не чује? А како ако хоћемо да нас чује
цео разред?”
• Закључити – као што можемо да говоримо гласно и тихо, исто тако можемо и да пева-
мо гласно и тихо.
• Успостављање везе гласно – близу и тихо – далеко, кроз питања: „Ако стојимо поред
пса који лаје, да ли је његово лајање гласно или тихо? Када седимо у соби и чујемо пса
како лаје у даљини, да ли је његово лајање гласно или тихо?”
• Утицај динамике на укупно расположење које композиција доноси – „Да ли свакој пе-
сми „лежи” да буде певана и гласно и тихо? Како се пева успаванка, а како навијачи
певају песме на утакмицама?”
• Отпевати песму „Зечје ухо” једном врло гласно и једном врло тихо.
• Разговор о утицају промене динамике на укупно звучање песме – „Како је звучала пе-
сма када смо певали тихо? Како је звучала када смо певали гласно? Да ли се уз песму
боље „слаже” да буде певана тихо или гласно – да ли више подсећа на успаванку или
на навијачку песму?”
• Слушање песме са ЦД-а, извођење кореографије.
16

Стицање знања о одређеним музичким појмовима са циљем проширивања дечјег му-
зичког речника мора бити засновано на доживљају звука – конкретан звучни/музички при-
мер који тек потом прати вербализација. Процес формирања музичких појмова је постепен
и дуготрајан процес, који не треба форсирати, већ само пратити напредак кроз различите
звучне/музичке примере.
Када је реч о разумевању динамичких контраста, важно је да се наставник не заустави
само на сагледавању постојања различитих динамичких нијанси (може се певати гласно и
тихо), већ да започне скретањем пажње на утицај промене динамике на укупно звучање
песме. Динамика, темпо, артикулација, само су неки од елемената музичког израза који
доприносе укупном расположењу које музичко дело доноси, те од самог почетка треба
радити на осветљавању ових веза.
У уџбенику се налази велики број песама које доносе различита расположења, како би
се ученици поступно оспособили за разноврсне начине певања. У овој песми треба инси
стирати на спором темпу, piano динамици и legato артикулацији који доприносе укупном
звуку који је нежан, налик успаванци, те радити на правилном вођењу и испевавању сваке
фразе.
Уколико има могућности, учитељ може припремити аудио-примере за успаванке и на-
вијачке песме.
На крају часа ученици савладавају кореографију која има циљ да се упознају са тродел-
ним метром, јер је у питању прва трочетвртинска песма коју деца уче. За извођење игре је
потребно неколико даира, а могу послужити и пластичне чиније за паковање хране. Игру
изводи по двоје деце у пару (по пет парова истовремено). По једно дете из пара држи у
десној руци даире/чинију паралелно са лицем детета које стоји преко пута. Учитељ броји
„је’н, два, три”. Дете које држи даире/чинију на реч „је’н” помера даире/чинију у правцу
који одабере, а на „два” и „три” задржава даире/чинију у том месту. Друго дете које стоји
наспрам њега на „је’н” посматра где су померене даире/чинија, а на „два” и „три” једанпут
десном руком удара у њих. Важно је да дете које држи даире/чинију све време то чини
тако да су руке паралелне са дланом детета преко пута, како би несметано могло да удара
у њих. Игра се прво увежбава у спором темпу, без музике, а када је увежбана, уз певање
песме „Зечје ухо” пуштене са ЦД-а (како би учитељ могао све време да броји и на тај начин
помаже деци да коректно изведу кореографију).
Корелација са другим областима: Свет око нас, Српски језик, Физичка култура
Додатни ресурси: аудио-примери успаванке и навијачке песме (пронаћи самостално
на интернету), даире или пластичне чиније (5 комада)
17
Час број 4
Задатак: Обрада музичке игре „Лав”; Утврђивање динамичких разлика (гласно – тихо);
Упознавање са различитим расположењима у музичким делима (весело, смирено, разигра-
но, свечано...)
 познато:
• Храброст и страх (осећања, понашање, ситуације)
• Гласно и тихо у песми (утврђивање са прошлог часа)
• Динамика као подршка дочаравању значења текста
• Расположење/карактер музичког дела
• Песма „Лав” (текст и музика)
• Препознавање карактера/расположења у познатим композицијама
• Осмишљавање кореографије/драматизације песме „Лав” у складу са текстом, динами-
ком и расположењима која песма доноси, уз коришћење маске лава
Ток часа:
• Подсећање на динамичке разлике – гласно и тихо са прошлог часа.
• Разговор о храбрости – „Када сте се последњи пут уплашили? Како се понаша неко
када је уплашен? Како стоји, како говори? Како се понаша неко када је храбар и неу
страшив? Какав му је положај тела, како говори?”
• Већ у најави наставне јединице треба предочити да ће се у песми радити о лаву који се
труди да буде храбар, а заправо је уплашен.
• Вежба дисања – када смо узнемирени због нечега, дубоко дисање нам може помоћи
да се опустимо. Наводити децу да удишу дубоко и полако кроз нос, а потом да издишу
на уста неколико пута.
• Учитељ пева песму уз пратњу хармонског инструмента, док ученици слушају (у недо
статку инструмента песма се може слушати и са ЦД-а).
• Разјашњење непознатих речи и фраза.
• Разговор о песми – веза између динамике и текста – „Зашто је уплашен овај наш лав?
Како се бори са својим страхом? Како певамо оне делове где лав покушава себе да
охрабри – гласно или тихо? Како певамо оне делове када је уплашен?”
• Извођење песме уз уважавање свих елемената музичког израза – истицање јасне ди-
намичке разлике међу деловима.
• Увођење појма расположења/карактера музичког дела – свака композиција изазива
неко осећање, доноси неко расположење. Оно може бити весело, смирено, тужно,
разиграно, узнемирено, свечано итд. У једној композицији можемо наићи на више ра
зличитих расположења.
• Подсетити се претходно обрађених песама „Зечје ухо” и „Ерско коло” (одсвирати и от-
певати или отпевати уз снимак са ЦД-а) и упитати ученике каква расположења доносе.
• Питање: „Каква расположења доноси песма „Лав”? Какво осећање изазивају делови
које певамо тихо, а какво делови које певамо гласно?”
18
• Припрема за осмишљавање кореографије/драматизације – одвајање маске лава од

картона (уџбеник, страна 48, апликације).
• Заједнички рад на осмишљавању покрета за сваки стих.
• Увежбавање и извођење кореографије/драматизације, праћено певањем уз караоке
верзију песме са ЦД-а.
На претходном часу ученици су се упознали са утицајем промене динамике на укупно
расположење композиције, те су се у пракси опробали у прилагођавању динамике распо-
ложењу композиције (piano за песму „Зечје ухо”). На овом часу настављамо рад на дина-
мичким разликама гласно – тихо, овога пута доводећи динамику у везу са текстом песме.
Веома је важно анализирати текст песме, како би ученици разумели разлоге за forte и piano
динамику у одређеним деловима песме. Када добију прилику за извођење динамичких
контраста, ученици често овај контраст пренаглашавају, поготово код forte динамике, те
је задатак наставника да интервенише уколико примети да ученици вичу и да успостави
праву меру у извођењу овог динамичког контраста.
На овом часу ученике упознајемо и са расположењем/карактером композиције. Учени-
цима треба предочити различита расположења која композиције доносе, а потом дати и
примере кроз песме које су већ савладали – „Зечје ухо” и „Ерско коло”. Охрабривати децу
да изразе свој доживљај расположења, а уколико имају потешкоће да вербализују своје
доживљаје, понудити више одговора, нпр.: „Да ли је песма „Зечје ухо” весела и разиграна
или сетна и нежна? Да ли је песма „Ерско коло” разиграна или тужна?”
У изради овог уџбеника настојали смо да поред дурских композиција уведемо и одређе-
ни број молских композиција, како би се ученици упознали са звучањем и овог тонског
рода. Такође, настојали смо да молске композиције доносе разноврсна расположења, а
не само уобичајена (сетно, тужно), управо да бисмо избегли често потенцирану разлику
између дура који се перцепира као весео и мола који се перцепира као тужан. Претходно
обрађена дурска композиција „Зечје ухо” је пример да се и у дурском тоналитету може
постићи сетан, нежан звук, као што песмом „Лав” показујемо да се молским тоналитетом
могу постићи и расположења узнемирености или одлучности.
Корелација са другим областима: Српски језик, Физичко васпитање, Грађанско васпи-
тање (изборни)
19
Час број 5
Задатак: Обрада песме „Гитара јесењег ветра”; Разликовање расположења и динамике
песме – утврђивање
 познато:
• Јесен – промене у природи, утицај сунчаног/кишног времена на расположење
• Већ обрађене песме на часовима српског језика које имају тему јесени
• Динамика и расположење/карактер композиције – утврђивање
• Песма „Гитара јесењег ветра”
• Препознавање расположења и повезивање са визуелним приказом осећања – илу-
строваним лицем које га дочарава
• Извођење песме уз уважавање свих препознатих елемената музичког израза
Ток часа:
• Подсећање на динамичке разлике – гласно и тихо.
• Подсећање на расположење/карактер композиције.
• Подсећање на песме обрађене на часу српског језика које имају тему јесени (нпр. „Је-
сења песма” Душка Радовића).
• Разговор о јесени са акцентом на вербализовање расположења које одређене вре-
менске појаве изазивају – „Како изгледа природа у јесен? Како се осећамо у јесен, по
лепом, сунчаном дану? Какво расположење уме да изазове неколико сивих, кишних
дана? На шта се тих дана жале наши родитељи? Којих још речи можете да се сетите
које описују сиви дан (покушати да добијемо одговоре – тмуран, суморан, кишан, хла-
дан...)?”
• Вежба дисања – донети на час кесу пуну жутог лишћа. Свако дете добија по неколи-
ко листова. Деца имитирају јесењи ветар тако што узму по један лист и положе га на
длан, удахну дубоко на нос, а потом снажно издахну на уста и одувају лист. Поновити
неколико пута.
• Уколико је могуће, песму раније обрадити на настави српског језика; уколико је песма
већ обрађена, ученицима скренути пажњу на мање измене у тексту које су настале
због уклапања са музиком.
• Учитељ пева песму у целости уз пратњу хармонског инструмента, док ученици слушају
(у недостатку инструмента песма се може слушати и са ЦД-а).
• Разговор о песми – надовезати се на листове који су малопре, у вежби дисања, „пле-
сали” по учионици.
• Певање песме – учење текста и мелодије песме по деловима (стиховима).
• Разговор о утицају динамике на расположење које песма доноси – „Да ли би песма
дочаравала исто расположење када бисмо је певали веома гласно?”
• Питање: „Да ли бисмо ову песму радије повезали са сунчаним јесењим даном или са
даном када је небо сиво и пада киша?”
• Задатак на страни 59 (повезати илустровано лице са расположењем које композиција
доноси).
• Извођење песме уз уважавање свих препознатих елемената музичког израза.
20

На овом часу треба приступити теми јесен из што више различитих перспектива – са ста-
новишта знања стечених на часовима света око нас, српског језика, али и искуствено – из
природе, разговора са родитељима.
Кроз вежбу дисања ученици се опробавају у улози ветра, у прелазу ка обради песме,
истовремено се припремајући за певање.
Песма „Гитара јесењег ветра” је песма са нешто већим амбитусом (опсегом), те је њена
функција да испита колико ученици могу да изведу релативно високе тонове. Важно је да
учитељ током певања скрене пажњу на висок тон (b1), те да пружи подршку за његово та-
чно испевавање (извести тон – отпевати и одсвирати, а потом рећи деци да покушају и они
„танким гласићем”, високо). Ипак, не треба инсистирати да овај тон достигну и деца којој је
то још увек високо, већ обратити пажњу на даљи развој њихових гласовних могућности.
Након савладаног текста и мелодије ставити песму у контекст разговора са почетка часа
питањем да ли је повезујемо са сунчаним или кишним даном, чиме ћемо олакшати и пре-
познавање расположења песме. Осим вербализације датог расположења, ученици имају и
задатак да препознају дотично расположење на једном од три илустрована лица. На крају
треба истаћи и улогу piano динамике у обликовању оваквог расположења, чиме ће учени-
ци ставити у функцију знања стечена на претходним часовима.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Српски језик
Додатни ресурси: прикупљено опало лишће
21
Час број 6
Задатак: Упознавање са терминима звук, тон и шум; Слушање звучне приче „Сунчев
певач”
 познато:
• Различити звукови које су раније слушали у природи или код куће
• Звукови које деца сама производе уз помоћ доступних предмета и сопственог тела
• Појмови звук, шум и тон
• Звучна прича „Сунчев певач”
• Осмишљавање начина за добијање препознатих звукова из приче за потребе драма-
тизације коју изводе на наредном часу
Ток часа:
• Игра погађања – дати ученицима задатак да смисле и изведу свако по један звук уз
помоћ свог тела и предмета које имају у торби/на столу, трудећи се да се звукови не
понављају. Подстицати их да звукови буду што разноврснији – пуцкетање прстима,
листање књиге, шуштање, гребање оловком по столу. Остали ученици жмуре и поку-
шавају да именују звук који су чули и, ако је могуће, да погоде на који начин је конкре
тни звук произведен.
• Разговор о звуку – све што можемо да чујемо (људски глас, бука, музика, лавеж паса,
лупање чекића).
• Увести појмове тон и шум.
• Звукови који немају одређену висину називају се шумови. Ту спадају звукови из при-
роде, звукови које сами производимо када шушкамо, гребемо, ходамо, звукови које
производе машине – аутомобили, кућни апарати.
• Тон је звук који има одређену висину, јачину, трајање и боју. Демонстрирати звукове
различите висине, јачине, трајања (певањем) и боје (певањем и свирањем). Тон прои
зводе различити музички инструменти, али и људски глас приликом певања. На му-
зичким инструментима се изводе, односно свирају тонови, који заједно чине музику.
• Дати ученицима задатак да још једном зажмуре и замисле да пролазе поред гради-
лишта. Питање: „Које звукове све чујеш?” Потом замислити да су на плажи или у шуми.
Исто питање.
• Уколико је могуће, причу „Сунчев певач” раније обрадити на настави српског језика.
• Учитељ говори ученицима да обрате пажњу на звукове које ће чути и пушта први део
звучне приче „Сунчев певач” са ЦД-а, док ученици слушају (делове самостално одре-
дити, а целине одабрати у складу са капацитетом пажње већине ученика).
• Разговор о одслушаном делу приче (уколико прича није обрађивана на настави срп-
ског језика, детаљније анализирати текст, а уколико јесте, само се укратко подсетити
главних закључака).
• Питања: „Каквим гласом се оглашавају хрчак, цврчак, грлица и мрав? Које звукове си
чула/чуо и препознала/препознао?”
• Слушање наредног дела приче, до њеног краја.
• Припрема за извођење драматизације на наредном часу.
22
• Објаснити шта је драматизација (један број деце треба да одглуми текст, а један број
ће изводити звукове).
• Питање: „Које звукове из приче можемо да изведемо сами и како?” (настојати да се ос-
мисле начини за извођење што већег броја звукова и бележити потребне материјале,
како би их припремили за наредни час).
• Поделити текст на делове, како би се смењивало неколико наратора и поделити оста-
ле улоге (хрчак, цврчак, грлица, мрав), као и задужења оној деци која имају задатак да
производе пратеће звукове, у складу са дечјим преференцијама, како би се припреми-
ли за извођење звучне приче на наредном часу.
• Направити онолико подела улога колико је потребно да би сва деца била укључена.
На почетку часа охрабривати ученике да сами осмисле начине за добијање звука, а
уколико наиђу на потешкоће, давати смернице (покушај да искористиш књигу/покушај да
искористиш ноге/сети се неког звука који можеш да произведеш устима...). Заједно са уче-
ницима трагати за што прецизнијим називима за сваки звук који су чули. На исти начин ох-
рабривати ученике да именују што више звукова из замишљене шетње поред градилишта,
плаже или шуме. Помагати давањем смерница (нпр. има ли неких животиња на плажи, шта
раде деца, шта се налази поред плаже, који звукови могу допирати са воде итд.).
Звучну причу поделити на делове (унапред припремити минутажу на којој се снимак па-
узира), како би ученици могли детаљно да анализирају њен садржај и звукове, јер би у су-
протном многе звукове заборавили при слушању приче од почетка до краја без прекида.
Уколико већи број звукова нису запамтили или препознали, вратити се на дотични део још
једном, а коначно, пружити и помоћ око откривања извора звука, али и карактеристика
гласова који изговарају текст.
У завршном делу приступити припреми за драматизацију кроз осмишљавање начина за
самостално извођење датих звукова. Овај део часа треба да протекне у дијалогу, размени
идеја, унапређивању туђих решења, како би се дошло до најбољих решења. Учитељ треба
да подстиче дијалог и на табли да бележи оне предлоге ученика за начине добијања зву-
кова са којима се сложио највећи део разреда. На крају треба излистати све неопходне ма-
теријале (свакако настојати да то буду што доступнији материјали), те поделити задужења
шта ће које дете донети на наредни час.
Код поделе улога настојати да се уваже дечје преференције и обавезно укључити сву
децу у извођење креирањем неколико подела, по потреби. Оним ученицима који ће изво-
дити текст дати задатак да савладају текст код куће (не морају га учити напамет, већ само
течно читати из Читанке за српски језик).
Како је чуло вида једно од доминантнијих чула, не треба бити изненађен уколико уче-
ници немају развијену способност слушне дискриминације различитих звукова, у игри са
почетка часа и у звучној причи, али је потребно стећи слику о просечним способностима
ученика, те у складу са тим планирати даљи рад у овој области.
23
Час број 7
Задатак: Извођење драматизације за звучну причу „Сунчев певач”
 познато:
• Текст приче, звукови који се помињу и начини њиховог добијања
• Драматизација праћена звуком
• Поступак извођења драматизације – извођење текста и истовремено извођење пра-
тећих звукова.
Ток часа:
• Подсетити се основних закључака са претходног часа о тексту и звуковима из звучне
приче „Сунчев певач”.
• Прикупити од ученика све материјале које су донели за извођење драматизације, а
око којих је постигнут договор на претходном часу.
• Извођење драматизације (онолико подела колико је потребно да би сва деца била
укључена).
• Разговор о драматизацији и о самом искуству извођења: „Ко је уживао у извођењу
представе? Шта вам се највише допало? Који звук је био најближи оригиналу, са сним-
ка? Који звук је било најтеже дочарати?” итд.
• Игра проналажења парова кутијица са истим пуњењем према звуку.
Код извођења драматизације треба обратити пажњу на течно и изражајно извођење
текста, али и на креирање адекватног баланса између јачине изговарања текста и јачине
звукова који се производе (звукови не смеју надјачати текст). Уколико постоји више подела,
деца која посматрају извођење драматизације (иако ће накнадно бити у улози извођача)
могу добити прилику да гласају за најбоље извођење.
Учитељ на неком од ранијих часова може припремити различита пуњења – песак, пи-
ринач, просо, шећер, воду и задати ученицима да свако напуни по две кутијице (жуте ку-
тије из киндер-јајета или нешто слично) истим садржајем. Важно је да, уколико су кутији-
це провидне, буду облепљене на исти начин, како се не би видела њихова унутрашњост.
Свако дете добија кесу са десетак кутијица и има задатак да на основу ослушкивања звука
који се производи њиховим трешењем креира парове са истим пуњењем , те да обележи/
украси парове кутијица на исти начин.
Додатни ресурси: сви материјали који су донесени на час, за потребе извођења драма-
тизације, око чега је постигнут договор на претходном часу
24
Час број 8
Задатак: Обрада песме „Медвед и зечићи”; Упознавање са извођачким саставима – хор,
оркестар, један певач (солиста)
 познато:
• Текст песме „Медвед и зечићи” (са наставе српског језика)
• Форма дијалога/разговора из личног искуства
• Извођачки састави – хор, оркестар и један певач (солиста)
• Музика за песму „Медвед и зечићи”
• Препознавање извођача у песми „Медвед и зечићи”
• Преношење аналогије солиста – хор/оркестар на поље спорта
• Практична примена односа солиста – хор у извођењу песме „Медвед и зечићи”
Ток часа:
• Слушање песме „Медвед и зечићи” са ЦД-а. Пожељно је да је песма претходно обрађе-
на на настави српског језика (уколико јесте, скренути пажњу на мање измене у тексту,
које су направљене због уклапања са музиком).
• Разговор о тексту песме: тема зимског сна и уочавање форме дијалога/разговора из-
међу зечића и медведа – убеђивање медведа да изађе из пећине.
• Разговор о сличним искуствима деце – „Са ким ви највише волите да разговарате? Ко-
лико сте вешти да убедите некога да уради нешто што желите? Да ли је занимљивије
наговарати оне који лако попуштају или оне којима је потребно мало више убеђивања?
На који начин покушавате да убедите оне који не попуштају лако? Дајте неки пример.”
• Вежба дисања повезана са темом часа – упитати их како изгледа када се неко љути јер
није успео да увери саговорника у оно што је желео – удисање дубоко на нос и снажан
издах на уста, уз адекватну мимику (намрштено лице, руке на боковима).
• Одслушати песму „Медвед и зечићи” још једном, уз скретање пажње ученика на из-
вођачки састав („Обратите пажњу на то колико певача изводи који део.”).
• Уочавање разлике између групног и појединачног (соло) извођења – „Ко изводи део
који певају зечићи? Ко изводи део који пева медвед?”
• Увести термине хор, оркестар и један извођач (солиста); објаснити из чега се састоје
хор и оркестар, а ако је могуће, приказати и видео или аудио-примере оркестарског и
хорског извођења.
• Објаснити улогу солисте, и ако је могуће, приказати видео или аудио-пример со-
листичког извођења.
• Скренути пажњу на чињеницу да у једној композицији могу да се смењују различити
извођачи и групе извођача – солисти, хор и оркестар.
• Објаснити да је термин извођење музике заједнички назив за певање и свирање.
• Уочавање динамичких разлика, као и шаљивог карактера песме.
• Прављење паралеле са појединачним и групним спортовима – „Да ли у спорту постоји
нешто слично солисти и оркестру или хору?”
25
• Примена односа солиста – група: учитељ бира добровољца који ће певати деоницу
медведа, док остала деца певају деоницу зечића. Мотивисати децу да се пријаве за
солисту организовањем такмичења за најбољег медведа. Уколико има више заинтере-
сованих за улогу солисте, поновити извођење више пута, а на крају бирати најбољег
„медведа”.
• Разговарати са децом о ситуацијама када се боље осећају у улози „солисте” и ситу-
ацијама када је лепше бити део групе/тима.
Уколико постоје техничке могућности, одабир адекватних примера за илустровање ор-
кестра, хора и солисте може допринети бољем разумевању разлике међу њима. Бирати
видео или аудио-примере са музиком која је прилагођена узрасту ученика.
Након што је песма савладана, применити знање са претходних часова и уочити ка-
рактер и динамичке разлике у песми. Током рада на извођењу песме уз уважавање свих
елемената музичког израза настојати на постизању одговарајућег, шаљивог карактера – у
складу са одслушаном композицијом. У извођењу деонице медведа важну улогу има и глу-
ма, те треба охрабрити ученике да на прави начин изведу ове делове.
На крају часа, уколико ученици не могу сами да се сете ситуација када се боље осећају у
соло-улози или у тиму, подстицати разговор давањем различитих примера (спорт, цртање,
игра, различити наступи итд.).
Додатни ресурси: видео или аудио-примери хорског, оркестарског или солистичког
извођења (самостално пронаћи на интернету)
26
Час број 9
Задатак: Препознавање звукова из природе и импровизовање прича; Обрада приче
„Лончић Жика”
 познато:
• Звукови из природе
• Карактеристике звукова из природе – динамика, осећања која изазивају
• Прича „Лончић Жика”
• Писање приче о звуковима из природе, уважавајући њихове карактеристике
• Осмишљавање начина (материјала/предмета и начина њиховог коришћења) за прои
звођење звукова за које не постоје упутства у уџбенику
Ток часа:
• Одслушати пажљиво звукове из природе са ЦД-а. Након сваког звука паузирати сни-
мак, како би деца препознала звук и показала илустрацију у књизи која приказује на-
ведени звук.
• Разговарати о динамичким и експресивним карактеристикама сваког звука – који су
гласнији, а који тиши, каква осећања изазивају ови звукови, који изазивају узнемире-
ност или страх, а који највише опуштају.
• Дати ученицима задатак да смисле кратку причу о сваком или неком од одабраних
звукова. Прича може бити у писменој или усменој форми. Изабрати добровољце који
ће испричати/прочитати своје приче.
• Разговарати о томе за које звукове је било најлакше смислити причу и зашто.
• Разговарати о стваралачком процесу: тешкоћама, идејама, реализацији приче.
• Најавити причу о лончићу Жики.
• Ученици уз помоћ учитеља читају причу.
• Разјаснити непознате речи.
• Разговарати о причи.
• Скренути пажњу на речи које су означене црвеном бојом и најавити да су то речи које
означавају звукове које ћемо изводити на следећем часу.
• Прочитати упутство за добијање звукова са страна 19 и 20.
• Кроз дијалог са ученицима осмислити начине за добијање преосталих звукова и пре-
цизирати потребне материјале.
• Поделити задужења за доношење материјала на следећи час.
Час започиње пуштањем различитих звукова из природе. Након слушне дискримина-
ције звукова и повезивања са илустрацијама, важно је разговарати о карактеристикама
звукова, али и о осећањима која изазивају. Уколико деца не дају самостално одговоре, тре-
ба их подстаћи питањима – „Како се осећате када чујете грмљавину? А како када чујете жу-
бор воде? Да ли вам звук пуцкетања ватре изазива неко осећање, буди неко сећање?” Кроз
овакав разговор деци ће већ бити активирана машта, након чега ће се логично надовезати
наредни задатак. Потребно је, наиме, да деца осмисле кратке приче у којима се помиње
сваки или неки од одабраних звукова. У складу са преференцијама разреда, учитељ ће
27
се определити за писану или усмену форму. Уколико деца наиђу на потешкоће, треба их
подстаћи давањем идеја – то може бити препричана ситуација у којој сте се нашли или из-
мишљена прича; ликови могу бити људи или животиње, предмети, дрвеће и цвеће, роботи
итд.;
Након испричаних прича следи подела искустава о току стваралачког процеса. Треба
поставити питања о томе које су потешкоће имали, да ли је било деце која су имала сјајну
идеју, али им је било тешко да је преточе у текст; да ли је било деце која су започињала
причу, иако нису сасвим зналa како ће се завршити; да ли је било деце која су у току писања
мењала своју идеју. Кроз овај разговор ученици ће сагледати различите токове стварала
чког процеса, али и међусобне, индивидуалне разлике.
У раду на причи о лончићу Жики на крају часа, ученици се кроз дијалог договарају о
начинима за добијање преосталих звукова. Улога учитеља ће у овом делу бити да моде-
рира, подстиче и усмерава дијалог, даје своје смернице, али да суштински препушта дого-
вор ученицима. Улога учитеља је једино код поделе задужења нешто директивнија, јер ће
моћи да процени којим ученицима су доступнији неки материјали, односно којима се може
поверити овај задатак.
28
Час број 10
Задатак: Обрада приче „Лончић Жика” – извођење пратећих звукова; провера знања
(звук – шум)
 познато:
• Звукови који нас окружују
• Тон и шум (утврђивање)
• Прича „Лончић Жика” (утврђивање)
• Слушна дискриминација шума и тона
• Извођење звукова који прате причу
• Осмишљавање начина за добијање задатих звукова
• Повезивање звука и материјала помоћу кога се звук може произвести
Ток часа:
• Отворити прозоре или, ако је напољу хладно, врата од учионице, зажмурити и ослу-
шкивати шта се све чује. Разговарати о томе шта су све ученици чули.
• Игра разликовања тона од шума: донети на час за свако дете картончиће на којима
пише слово Т и слово Ш. Такође, донети на час фрулицу, триангл, ксилофон или неки
други инструмент са одређеном висином тона, као и различите предмете којима се
производе шумови и играти се игре погађања са децом – деца жмуре, а учитељ, кријући
извор звука (испод клупе, иза импровизованог паравана или окретањем леђа), изводи
по један тон/шум. Деца имају задатак да препознају да ли је у питању тон или шум и да
подигну одговарајући картончић – Т за тон или Ш за шум.
• Сумирати стечена знања са претходних часова о звуку, тону и шуму.
• Припремити донесене материјале за извођење звукова и поделити улоге – нека деца
ће читати причу, а нека изводити звукове у одговарајућим моментима. Направити оно-
лико подела колико је потребно да свако дете добије по неку улогу у процесу.
• Разговарати о изведеној звучној причи – о утисцима везаним за сам ток извођења и
квалитету и аутентичности произведених звукова.
• Примена и провера знања из области звука – питања (стр. 20): „Како би уз помоћ свог
тела или неких предмета могла/могао да дочараш звук певања птица, звук мотора,
крекетање, цијукање? У чему је разлика између тона и шума? Да ли се шум може запи-
сати?”
• Урадити задатак из књиге (стр. 20) – повезивање звукова и материјала уз помоћ којих
се добија звук.
Час започиње фокусирањем пажње деце на звукове који нас окружују, а којих често ни
смо свесни. Ова активност треба да потраје бар неколико минута, док се ученици сасвим
не умире и постану свесни и удаљених звукова – аутомобила који пролазе, лавежа паса,
жамора деце итд.
У игри са картончићима, на картончићу са словом Т може стајати и нота или неки му-
зички инструмент, као додатна потврда да је у питању тон, ради лакшег разликовања у бр-
зини. Важно је да учитељ одабере што разноврсније изворе звука, како би деци игра била
29
интересантнија. Уколико покажу жељу, поред погађања да ли је у питању звук или тон,
могу покушати да погоде и на који начин је звук добијен. Коришћење картончића учитељу
омогућава да стекне прави увид у степен савладаности знања из ове области, и то кроз нај-
виши облик демонстрације знања – кроз његову примену. Теоријском сумирању података
треба приступити тек након провере функционалног знања о шуму и тону.
Код извођења звучне приче треба применити исте принципе који су постављени код
драматизације приче „Сунчев певач” – подстицати што изражајније читање текста, те из-
вођење онолико подела колико је потребно да би сва деца добила улогу у извођењу текста
или звука.
Као и након сваке претходне активности, на крају треба поразговарати о утисцима –
упитати ученике у чему су уживали, шта им је можда мање пријало, али и о аутентичности
добијених звукова – који од одабраних начина са прошлог часа је имао највише успеха, а
који је могао бити осмишљен другачије и како.
У овом уџбенику провера знања је конципирана тако да се пре свега провери употре
бно знање. Тако кроз прво питање ученици самостално проналазе начин за добијање од-
ређених звукова (што су на претходном часу чинили заједно, кроз дијалог), праве пара-
лелу између одлика тона и шума, а на крају повезују одређене звукове са материјалима
уз помоћ којих се могу произвести. Након провере знања учитељ добија јасне смернице
о усвојености знања, које су корисне за планирање наредних активности из ове области.
Додатни ресурси: картице са ознакама Т и Ш за свако дете из разреда, материјали за
произвођење звукова који су донети на час, у складу са договором са претходног часа
30
Час број 11
Задатак: Упознавање са музичким инструментом – бубњем; прављење бубња
 познато:
• Звук бубња
• Изглед, састав инструмента и начин добијања звука
• Начин на који се може направити бубањ
• Експериментисање са звуком – музицирање на различитим инструментима, са разли-
читим импровизованим палицама
• Извођење пратње за познату песму и/или бројалицу
Ток часа:
• Уколико постоје техничке могућности, започети час звуком бубњева (аудио-снимак).
• Деца погађају шта се то чује. Када погоде да је у питању бубањ, приказати како инстру-
мент изгледа и разговарати са њима о саставу инструмента и начинима музицирања
на њему.
• Објаснити да је бубањ један од многих дечјих инструмената са којима ћемо се постепе-
но упознавати. Објаснити да је композитор Карл Орф одабрао инструменте на којима
деца могу музицирати и направио групу дечјих инструмената коју по њему зовемо
Орфов инструментаријум. Одабрани инструменти припадају групи ударачких инстру-
мената – на њима се звук добија ударањем, трешењем, стругањем. Ови инструменти
су део народне традиције многих народа.
• Деца праве своје инструменте од унапред припремљених материјала:
o конзерва од кафе/хране за бебе
o колут изолир-траке или траке за паковање
o маказе за папир
o колаж-папир
• Упутство за прављење инструмената налази се у уџбенику на страни 22.
• Објаснити ученицима да могу музицирати лупкањем прстију по горњој површини или
користећи различите палице (добар квалитет звука добија се коришћењем обичне
оловке са гумицом на врху).
• Након што ученици заврше са прављењем инструмената, треба их охрабрити да
испробају на које начине могу музицирати на њима, да их међусобно размене и упо-
реде звук и слично.
• Ученици могу замолити родитеље да код куће направе палице од пампура за флаше
у које је убушен штапић за ражњиће (претходно направити мању рупу на пампуру, а
онда на врх штапића ставити мало лепка и угурати га у пампур).
• Извести песму „Лав” уз пратњу на бубњевима (извођење метричког пулса, дакле, по
два равномерна удара у сваком такту).
• Изабрати неку бројалицу коју деца од раније знају и извести једноставну пратњу на
бубњевима.
На почетку часа треба кренути од звука бубња, како би се још једном дао примат чулу
31
слуха над чулом вида на које смо у свакодневном животу највише ослоњени. Уколико је
потребно, помоћи деци у одгонетању инструмента кроз опонашање покрета којим се му-
зицира на њему.
Бирајући најподеснији начин за прављење инструмената који су присутни у овом уџбе-
нику, главни критеријум био је звучање сваког инструмента. Иако постоје бројни начини за
прављење визуелно атрактивнијих бубњева, еластичност изолир-траке затегнуте на врху
бубња даје продорну боју звуку, карактеристичну за овај инструмент, те смо се зато и оп-
ределили управо за ову верзију.
Током израде инструмента пружити помоћ деци која су мање вешта у употреби маказа
за папир, али првенствено охрабривати заједнички рад и сараднички однос међу децом
(у пару или нешто већим групама), како током конструисања, тако и током украшавања
инструмената.
Веома је важно не зазирати од буке која ће настати након што инструменти буду на-
прављени, јер је експериментисање са звуком почетни вид импровизације. Нека ученици
размењују инструменте, испробавају различите палице (оловке, фломастере, штапиће које
су добили уз уџбенички комплет) и играју се звуком, јер ће на тај начин стећи увид у варија-
ције у звучању које се постижу услед разлика у величини резонантне кутије и материјала
од којег је импровизована палица, а истовремено ће уживати у игри откривања.
Тек након што учитељ осети да је потреба за истраживањем код већине деце задовоље-
на, треба прећи на заједничко музицирање – уз песму „Лав” и одабрану бројалицу.
Пример почетка једноставног аранжмана за песму „Лав” (извођење метричког пулса –
равномерних удара):
Уколико ученици са лакоћом савладају овај задатак, учитељ им задаје да покушају да

корачају у колони пратећи метрички пулс и истовремено га изводе на инструментима (тер-
мин метрички пулс је у књизи објашњен, како не би остао поменут без објашњења, али га у
овом узрасту не треба често помињати, већ од деце треба тражити да корачају равномер-
но, у складу са музиком).
Способност одржавања равномерне пулсације уз певање, извођење бројалице или

слушање музике веома је значајна и у овом узрасту је треба развијати на различите
начине – тапшањем, корачањем, музицирањем на дечјим инструментима, уз све наве-
дене музичке активности.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Ликовна култура, Физичко васпитање
Додатни ресурси: бубањ (инструмент) или фотографија бубња, аудио-снимак звука
бубња, материјали за прављење и украшавање бубња
32
Час број 12
Задатак: Обрада песме „Чеда и снег”; Слушање песме „Звончићи” (Џ. Пјерпонт)
 познато:
• Песме о снегу и знања о снегу из различитих области и сопственог искуства
• Текст песме „Чеда и снег”
• Песма „Чеда и снег” (музика за певање)
• Песма „Звончићи” (музика за слушање)
• Извођачки састав, динамички контрасти, расположење које доноси композиција
(утврђивање)
• Импровизација покрета уз слушање песме „Звончићи”, у складу са препознатим еле-
ментима музичког израза
• Прављење пахуља различитим ликовним техникама
Ток часа:
• У зависности од преференција учитеља и деце, уводни део може бити конципиран на
различите начине, с тим да његова тема треба бити везана за снег као појаву. Час треба
започети питањем које годишње доба се ближи и које радости нам доноси, а потом
наставити у неком од могућих праваца. Ево неких могућности:
o Упитати децу које песме о снегу су раније учили од родитеља или у вртићу. Следи
певање песама – „Преко брда, преко брега”, „Пада, пада снежак”, „Пахуљице, падајте”,
„Веју, веју пахуље” итд. Уколико деца не могу да се сете песама, одсвирати почетке и
дати им задатак да препознају песме.
o Деца излазе пред таблу и имају задатак да пантомимом дочарају по једну активност
која се изводи на снегу. Деца могу самостално осмишљавати активности, а као помоћ
могу послужити и унапред припремљене картице са активностима које ће извлачи-
ти из шешира (санкање, скијање, грудвање, падање, клизање, дрхтање од хладноће,
прављење Снешка Белића, прављење „анђела” у снегу). Обезбедити и реквизите
како би визуелно изгледало атрактивније – шалове, капе, рукавице.
o Разговор о настанку пахуља, уз истицање податка да не постоје две исте, и гледање
видеа „Birth of a snowflake” (www.youtube.com).
• Уколико је могуће, песму „Чеда и снег” најпре обрадити на настави српског језика. Ако
је песма већ обрађена, указати на минималне разлике у тексту, које су направљене
због уклапања са музиком.
• Учитељ пева песму „Чеда и снег” у целости, уз пратњу хармонског инструмента.
• Разговор о песми – „Да ли се неко сећа тренутка када је први пут угледао снег? Да ли се
радујете снегу сваке године и зашто? Са чим је Чеда из наше песме помешао снег? Са
чиме бисмо још могли да помешамо снег да га први пут видимо, на шта још подсећа?”
• Вежба дисања – деца имитирају како зими покушавамо да угрејемо руке дувајући у
прсте и трљајући дланове. Дубоко удишу ваздух на нос и издишу на уста.
• Учење текста и мелодије песме по деловима, уз пратњу инструмента.
• Певање песме у целости.
• Разговор о музичким карактеристикама песме (овај термин ћемо користити као тер-
33
мин који обједињује све елементе музичког израза, али укључује и расположење које
композиција доноси) – какво је расположење, каква је динамика песме.
• Слушање песме са ЦД-а, уз питање о извођачком саставу.
• Слушање песме „Звончићи” са ЦД-а.
• Разговор о тексту, извођачком саставу, расположењу, динамици (поставити питање о
одређеном елементу музичког израза, а потом одслушати композицију још једном).
• Питање: „Која од ове две песме вам се више допала и зашто?”
• Импровизација покрета уз слушање песме „Звончићи”.
• Прављење пахуља употребом неког од одабраних ликовних поступака.
У уводном делу часа постоје многобројне могућности за увођење теме снега. Теми се
може прићи из различитих перспектива, а ми смо навели само неке од њих, које укључују
активацију музичко-ритмичке, телесно-кинестетичке и вербалне интелигенције, али учи-
тељ има слободу да, у складу са својим идејама, сам осмисли увод.
Током учења песме треба водити рачуна о прецизном извођењу силазне терце, која се у
овој песми понавља на различитим висинама. Такође, када је реч о разговору о музичким
карактеристикама, како протиче школска година, улога учитеља у дијалогу треба да буде
све мања – може и даље давати неколико могућности, али и радити на томе да се деца оса-
мостаљују у изношењу ставова.
Слободна импровизација покрета, односно спонтано реаговање на композицију, њене
експресивне и ритмичке карактеристике је активност која не треба бити запостављена у
настави музичке културе, посебно јер не изискује већи напор од учитеља, већ само стр-
пљење. Емил Жак Далкроз је музички педагог и реформатор, који је још почетком два-
десетог века био противник традиционалног, ригидног начина учења музике, сматрајући
да тај начин рада не доприноси разумевању музичке експресивности. Он је сматрао да
слободна импровизација покрета уз слушање музике или њено извођење, у складу са
ритмом композиције, односно спонтано телесно реаговање, представља интегрални део
музичког искуства. Како је он музику и покрет доживљавао као социјалне активности, у
складу са његовим разумевањем суштине овог процеса, слободна импровизација покрета
се и данас реализује као групна, интерактивна активност. У почетку рада на овој области
треба очекивати дечју стидљивост, неспособност опуштања и препуштања, али и гледање
у другу децу и имитирање њихових покрета. Ипак, доследном и редовном применом ове
активности у настави деца ће се опустити и временом на себи својствен начин изражавати
доживљај композиције. Важно је да учитељ не очекује визуелно атрактиван перформанс
од деце, већ да им допусти да уживају у сопственом доживљају музике.
Додатни ресурси: видео „Birth of a snowflake” (www.youtube.com) или реквизити за
игру пантомиме; прибор и материјал за прављење пахуља у складу са одабраном ликов-
ном техником
34
Час број 13
Задатак: Упознавање са музичким инструментом – даирама и прављење даира; Импро-
визација пратње за познату песму
 познато:
• Звук даира
• Начин на који се могу направити даире
• Експериментисање са звуком – музицирање на различитим инструментима
• Извођење пратње за познату песму уз певање и кореографију
Ток часа:
• Уколико постоје техничке могућности, час започети видео-снимком одабраног кола,
уз које плесачи музицирају на даирама.
• Препознавање инструмента и контекста у ком се јавља – „На ком инструменту музици-
рају плесачи? Да ли сте видели овај инструмент раније и у којим приликама?”
• Објаснити да се даире најчешће састоје из дрвеног оквира на који су нанизане метал-
не плочице, као и да су даире део традиције многих народа, па и нашег.
• Уколико постоје могућности, показати ученицима даире, дозволити сваком ученику
да их погледа, опипа, покуша да изведе звук на њима.
o колут од селотејпа са широким ободом или од креп-траке
o 8 пљоснатих матица за шрафове
o селотејп
o тањи канап
• Упутство за прављење инструмента налази се на 23. страни уџбеника. Колут од село-
тејпа или креп-траке се може украсити на различите начине пре везивања матица.
• Објаснити ученицима да могу музицирати трешењем даира или ударањем једне руке
о даире које се држе у другој руци.
• Након што ученици заврше са прављењем, треба их охрабрити да испробају на које
начине могу музицирати на инструменту, да размене инструменте и упореде звук и
слично.
• Певање песме „Ерско коло”, уз пратњу даира (извођење метричког пулса).
• Ученици изводе кореографију коју су раније савладали, с тим да је коло овог пута от-
ворено, а први и последњи ученик у колу музицирају на даирама, трудећи се да прате
метрички пулс.
На почетку часа, уколико постоје могућности, деци треба приказати коло по избору, у
ком плесачи користе даире. На тај начин ће се упознати истовремено са њеним звуком,
изгледом и употребним контекстом. Уколико у учионици нема могућности за приказивање
видео-снимака, треба кренути од звука даира, јер иако велики број деце неће умети да по-
годи о ком инструменту је реч, сама фокусираност на звук и процес заједничког трагања за
одговором имају своју вредност. Уколико је потребно, помоћи деци у одгонетању инстру-
мента кроз опонашање покрета којим се музицира на њему.
35
Још једном истичемо да је први критеријум у одабиру начина за прављење инструмен-
та био квалитет звука који се добија. Иако је јасно да деца не знају шта су матице за шра-
фове, у уџбенику је наглашено да је прикупљање материјала за прављење инструмената
заједнички задатак за децу и родитеље/старатеље, а управо су матице те које дају најбољи
звук, а приступачне су и могу се наћи у већини домаћинстава.
Током украшавања колута од селотејпа охрабрити децу да примене различите, већ са-
владане ликовне технике (цртање фломастером, воденим бојама, темперама, колаж-папи-
ри и друго), како би се добијени инструменти међусобно разликовали.
Још једном треба допустити деци да експериментишу са звуком, испробавају различите
начине извођења и размењују инструменте. Различите величине и дебљине матица даваће
и различит звук.
Тек након што учитељ осети да је потреба за истраживањем код већине деце задовоље-
на, треба прећи на заједничко музицирање – уз песму „Ерско коло”, најпре уз певање, а
потом и уз већ савладану кореографију.
Пример почетног, једноставног аранжмана за „Ерско коло” (извођење метричког пулса):
Када је реч о музицирању уз кореографију, она се може се најпре извести у форми отво-
реног кола, где прво и последње дете музицирају на даирама, а уколико је кореографија
адекватно савладана, ученици се не морају држати за руке, већ само кретати предвиђеним
корацима (у том случају свако дете може музицирати истовремено са извођењем корео-
графије).
Корелација са другим областима: Свет око нас, Физичко васпитање, Народна тради-
ција (изборни)
Додатни ресурси: даире (инструмент), видео-снимак кола уз извођење на даирама или
аудио-снимак извођења на даирама, донесени материјали за прављење даира
36
Час број 14
Задатак: Обрада песме „Шепури се јелка”; Илустрација песме и прављење украса за
јелку
 познато:
• Новогодишњи обичаји код нас
• Песме о Новој години
• Песма „Шепури се јелка” (текст и музика)
• Новогодишњи обичаји у другим крајевима света
• Расположење, динамика, извођачки састав (утврђивање)
• Илустрација песме
• Прављење заједничке јелке и украса за јелку
Ток часа:
• Разговор о Новој години која се ближи и кићењу јелке кроз лична искуства – „Коју
новогодишњу успомену памтите као најлепшу? Да ли неко може да исприча неку ане-
гдоту везану за јелку или њено кићење која вам се догодила?”
• Певање новогодишњих песама које деца знају од раније.
• Прављење заједничке јелке – јелка се може направити на много различитих начина,
коришћењем бројних материјала, зависно од преференција учитеља, деце и досту
пних материјала.
• Учитељ пева песму „Шепури се јелка” у целости, уз пратњу хармонског инструмента.
• Разговор о песми, разјашњење непознатих речи и фраза.
• Промишљање о новогодишњим обичајима широм света – „Каква је јелка у нашој пе-
сми? У песми се каже да јој се диве деца са све четири стране (света). Шта мислите, да
ли се у свим земљама Нова година слави уз окићену јелку?”
• Представити деци неке друге, интересантне новогодишње обичаје (у Сибиру рониоци
секу рупе на залеђеном језеру и роне до дна језера, носећи са собом јелке; у Румунији
се људи облаче у костиме медведа и плешу на улици, како би уплашили зле духове; у
Шпанији се труде да свако у поноћ у устима има чак дванаест зрна грожђа, по једно за
сваки „сладак” месец који предстоји итд.).
• Разговор о музичким карактеристикама песме – какво расположење доноси, каква је
динамика песме.
• Слушање песме са ЦД-а уз задатак да се одгонетне извођачки састав – „Ко изводи ову
песму?”
• Ученици илуструју песму коју су чули уз помоћ воштаних боја или неке друге ликовне
технике.
• Ученици потом праве украсе за јелке, користећи неке од ликовних техника које су са-
владали. Уколико је јелка са почетка тродимензионална, онда ће то бити украси које
ће одмах потом качити на њу, а уколико је јелка дводимензионална или не постоји
37
могућност да се на њу закаче украси, онда направљене украсе могу понети својим
кућама. Уколико на часу нема довољно времена, рад на изради украса наставити на
часу ликовне културе.
У уводном делу основни циљ је да се кроз евоцирање различитих успомена везаних за
Нову годину и кићење јелке, као и певање познатих новогодишњих песама (чија је додатна
функција и распевавање) креира својеврсна претпразнична, свечана атмосфера.
Током заједничког прављења јелке треба омогућити сваком детету да учествује у про-
цесу одабиром адекватне технике, коју су усвојила сва деца. Треба имати на уму и ефект-
ност финалног продукта као други битан критеријум, јер ће направљена јелка бити важан
део новогодишње декорације у којој ће деца уживати у недељама које следе.
Након представљања песме, разговора о тексту, као и предочавања интересантних оби-
чаја из разних делова света (који, уколико постоје могућности, могу бити приказани и кроз
фотографије или видео-снимке), следи поступак учења песме по деловима и певање пе-
сме у целини.
Одабрана песма је још једна песма која се супротставља постављеним нормама у сми-
слу расположења и тонског рода – у питању је молска песма која успешно дочарава свеча-
ну, празничну атмосферу. Од деце овог узраста се не очекује препознавање тонског рода,
али свакако треба разговарати о музичким карактеристикама песме, како би деца подели-
ла свој доживљај песме и разумевање дотичне проблематике.
Ова песма доноси и скок у шести ступањ (b1) на почетку другог дела, те треба обратити
пажњу на његово прецизно извођење.
Након што ученици сами вербализују о каквом је расположењу и динамици реч, прела-
зи се на извођење песме, уз уважавање свих препознатих елемената музичког израза.
У завршном делу часа ученици најпре илуструју научену песму, а потом прелазе на пра-
вљење украса за јелку. И у овом случају учитељ на основу података о овладаности од-
ређеним техникама и дечјим наклоностима бира једну технику или се ученици самостално
опредељују за једну од неколико техника, како би се добила разноликост финалних мате-
ријала.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Ликовна култура
Додатни ресурси: материјал и прибор за одабране ликовне технике, материјал за
прављење заједничке јелке, фотографије или видео-снимци различитих новогодишњих
обичаја
38
Час број 15
Задатак: Слушање „Химне Светом Сави” и националне химне, уочавање расположења
које доноси композиција, препознавање извођачког састава
 познато:
• Народна прича о Светом Сави и ђацима
• Слава као празник
• Химна као жанр
• Композиција за слушање – „Химна Светом Сави”
• Школска слава
• Национална химна – „Боже правде”
• Грб, застава и химна као основна обележја сваке државе
• Упоређивање звучања (музичких карактеристика – расположења, динамике) у разли-
читим националним химнама
• Присећање на друге химне са којима су се сретали у свакодневном животу (химне
спортских клубова, репрезентација, манифестација и њихове музичке карактеристике)
Ток часа:
• Прочитати народну причу „Свети Сава и ђаци”.
• У зависности од тога да ли је прича већ обрађивана на настави српског језика, плани-
рати ток разговора о причи (на који начин је Свети Сава пронашао крадљивца, какве
особине је тиме показао).
• Разговор о Светом Сави; у случају да деца не знају, дати основне информације о њего-
вом значају у културној историји Срба.
• Објаснити да су у част многих великана спеване свечане копмпозиције које се зову
химне. Такође, истаћи да свака држава има своју химну.
• Учитељ пушта композицију „Химна Светом Сави” са ЦД-а, док ученици слушају.
• Читање текста и разјашњавање непознатих речи из композиције.
• Кратак разговор о расположењу које композиција доноси.
• Објаснити деци да је Свети Сава слава свих школа у нашој земљи.
• Разговор о слави као празнику, обичајима које везујемо за празник, личним искустви-
ма деце везаним за овај празник.
• Уколико у разреду има деце других вероисповести, разговарати и о празницима који
се обележавају у њиховим породицама.
• Учитељ пушта композицију „Боже правде” са ЦД-а, док ученици слушају.
• Разговор о националној химни, контекстима где је заступљена, начину понашања док
се слуша, као и расположењу које доноси – „У којим приликама сте до сада приметили
да се слуша државна химна? Како се понаша публика када се зачује химна и зашто?”
• Поставити задатак за препознавање расположења у композицији и одслушати је још
једном.
• Ученици решавају задатак о извођачком саставу из уџбеника (стр. 68).
• Објаснити ученицима да су најважнија обележја државе химна, грб и застава (показати
ученицима како изгледају грб и застава Србије).
39
• Уколико постоје техничке могућности, учитељ пушта химне (опционо и показује заста-
ве других народа), што разноврсније по звучању, а потом са ученицима разговара о
уоченим сличностима и разликама.
• Разговор о осталим химнама које постоје поред државних – „Коме још могу бити по
свећене химне?” Уколико деца не могу да се сете, подсетити их на химне спортских
клубова, спортских репрезентација, химне неких манифестација (нпр. „Радост Евро-
пе”) итд.
• Уколико постоје могућности, одслушати и неку спортску химну и разговарати о сли
чностима и разликама у односу на две химне које су слушали у централном делу часа.
Конципирајући овај час, одлучили смо да „Химну Светом Сави” и националну химну об-
рађујемо заједно, како би ученици да најбољи начин сагледали основне одлике жанра хим-
не – текст посвећен неком великану, држави, манифестацији и свечану атмосферу.
Како је Свети Сава слава свих школа у Србији, обрада ове химне је погодна прилика да
се поразговара и о начину слављења славе и обичајима који су карактеристични за овај
празник.
Треба напоменути да је један број деце већ упознат са овом песмом, те уколико знају да
је певају, не треба их у томе спречавати, већ напротив, дати значаја њиховом знању. Ипак,
ова песма није предвиђена за певање у првом разреду основне школе, првенствено због
свог амбитуса до тона c2, те не треба инсистирати на њеном савладавању, нити прецизном
извођењу.
Код одабира химни других народа, треба се одлучити за оне које су различите по зву-
чању, како би завршни део часа деци био једнако интересантан.
Ученици често имају потешкоће да стечена знања повежу са знањима која већ поседују
из свакодневног живота. На часовима музичке културе, као и на свим осталим часовима,
треба често инсистирати на јачању везе између свакодневице и учионице. У овом случају
ученике треба упитати о неким другим химнама са којима су се већ сусрели. Као подстицај
за присећање може послужити шал Црвене звезде, Партизана или неког локалног спорт-
ског клуба који ће учитељ огрнути уместо тога да им сам саопшти очекивани одговор.
Корелација са другим областима: Српски језик, Народна традиција (изборни)
Додатни ресурси: аудио-снимци химни и фотографије застава различитих земаља, ау-
дио-снимак неке спортске химне; шал са обележјима неког спортског клуба као подстицај
40
Час број 16
Задатак: Обрада песме „Божић Бата”; Разговор о различитим празницима и обичајима;
Провера знања
 познато:
• Народна песма „Божић штапом бата”
• Начин обележавања Божића у породици
• Песма „Божић Бата” за певање (текст и музика)
• Празници и обичаји различитих крајева земље, народа, народности и вероисповести
• Извођење пратње за песму „Божић Бата”
• Груписање различитих типова празника (верски, национални, лични, посвећени од-
ређеним члановима породице) који се обележавају у породици
Ток часа:
• Уколико је могуће, претходно обрадити народну песму „Божић штапом бата” на наста-
ви српског језика.
• Прочитати народну песму „Божић штапом бата”.
• У зависности од тога да ли је песма већ обрађивана на настави српског језика, пла-
нирати ток разговора о њој (свакако истаћи још једном како је од речи песме „Божић
штапом бата”, односно удара, временом настао наставак уз име Божић – Божић Бата,
који представља доброг, седог старца који доноси поклоне и развесељава децу).
• Учитељ пева песму „Божић Бата” у целости, уз пратњу хармонског инструмента.
• Разговор о песми.
• Разговор о музичким карактеристикама песме – какво је расположење, каква је дина-
мика песме.
• Слушање песме са ЦД-а и разговор о извођачима.
• Разговор о Божићу и Бадњој вечери, шта означавају, који их обичаји прате.
• Разговор о породичним празницима – „Који се верски празници обележавају у твојој
породици?”
• Разговор о обичајима и празницима различитих крајева земље, народа, народности
и вероисповести. Уколико постоје техничке могућности, приказати видео-снимке не-
ких обичаја. Издвојити интересантне обичаје (скидање капије за Ђурђевдан у Шума-
дијском крају и томе слично).
• Извођење пратње за песму „Божић Бата” на штапићима, бубњевима и даирама (из-
вођење пулса, уз издвајање наглашеног дела такта).
• Провера знања – решавање задатка са стране 72 – груписање свих празника према
годишњим добима.
Након уводног дела, у ком треба искористити народну песму као нешто што је деци по-
знато, али и као повод за објашњење настанка синтагме „Божић Бата”, прелази се на по
ступак учења песме по слуху.
41
Песма „Божић Бата” због свог опсега (g-a1) може послужити учитељу као прилика да
сагледа који проценат ученика влада тоновима такозване „доње лаге”, а како је у питању
друга трочетвртинска песма по реду коју деца савладавају, и за даљи рад на разумевању
ове врсте такта. Томе посебно може допринети извођење пратње на направљеним инстру-
ментима у завршном делу часа, где је веома важно издвојити наглашен део такта од нена-
глашеног дела такта.
Код извођења аранжмана (коришћењем два инструмента или више инструмената) при-
мењује се следећи поступак:
Учитељ дели разред на онолико група колико жели (препоручујемо да то у почетку буду
две групе). Потом демонстрира начин извођења пратње једној групи тапшањем, а ученици
понављају. На примеру ове песме, то може бити означавање почетка сваког такта, односно
извођење наглашеног дела такта:
Деоница 1 (прва група):
Потом другој групи показује њихову деоницу тапшањем, а они понављају. У овом слу-
чају, то може бити извођење ненаглашених делова такта:
Деоница 1 (друга група):
Потом учитељ дели ученицима инструменте и још једном, сада уз употребу инструмен-
та, демонстрира извођење сваке деонице, након чега ученици понављају. У овом случају, у
групи која изводи наглашене делове такта можемо равномерно поделити бубњеве и даи-
ре, како би се добила интересантнија тонска боја којом ћемо потцртати значај наглашеног
дела такта, док ће друга група своју деоницу изводити на штапићима:
Деоница 1 (прва група)
42
Деоница 2 (друга група)
Тек када је већина ученика савладала своје деонице, приступа се заједничком извођењу
аранжмана:
У почетку рада у овој области саветујемо да се аранжмани изводе уз музику са ЦД-а,

јер ће деца у почетку сву пажњу усмеравати на адекватно извођење пратње. С временом
треба укључити и певање са пратњом инструмента, како би ученици што боље савладали
процес истовременог певања и извођења пратње.
Корелација са другим областима: Српски језик, Народна традиција (изборни)
Додатни ресурси: видео-снимци неких обичаја, инструменти из комплета Орфових ин-
струмената – оригинални или направљени, штапићи из уџбеничког комплета
43
Час број 17
Задатак: Упознавање са музичким инструментом – кастањетама и прављење кастање-
та; Импровизација пратње за познату песму
 познато:
• Звук кастањета
• Начин на који се могу направити кастањете
• Експериментисање са звуком – музицирање на различитим инструментима
• Извођење пратње за познату песму за певање и композицију за слушање
Ток часа:
• Уколико постоје техничке могућности, започети час видео-снимком традиционалног
шпанског плеса, уз који плесачи музицирају на кастањетама.
• Препознавање инструмента – „На ком инструменту музицирају плесачи?”
• Уколико деца не знају одговор, одгонетнути да су у питању кастањете.
• Објаснити да се кастањете састоје од по две дрвене плочице у облику шкољке, које се
каче за кажипрст и палац и тако ударају једна о другу. Осим од дрвета, могу се правити
од љуски ораха, шкољки, пластике и других материјала. На њима се музицира у мно-
гим земљама, а нарочито у Мексику и Шпанији. Истаћи да је плес који су посматрали
на почетку часа шпански традиционални плес.
• Уколико постоје могућности, показати ученицима кастањете, дозволити сваком уче-
нику да их погледа, опипа, покуша да изведе звук на њима.
o парче тврдог, дебљег картона
o пар металних затварача за флаше или пар дугмића
o лепак
• Упутство за прављење инструмента налази се у уџбенику на страни 24.
• Након прављења инструмената, њих треба украсити различитим ликовним техникама.
• Након што ученици заврше са прављењем инструмената, треба их охрабрити да
испробају на које начине могу музицирати на њима, да размене инструменте и упоре-
де звук и слично.
• Певање песме „Чеда и снег” и осмишљавање пратње на кастањетама и једном одабра-
ном инструменту.
• Слушање песме „Звончићи” и слободна импровизација пратње на различитим инстру-
ментима.
У уводном делу часа, уколико има могућности, представити кастањете у контексту у ком
се најчешће и срећу – контексту шпанске народне игре. Уколико не, пустити аудио-снимак
неке игре у којој се може разазнати звук кастањета.
Након што је одгонетнуто који је инструмент у питању, уколико постоје могућности, по-
казати инструмент деци, дозволити сваком детету да га додирне, покуша да добије звук, а
уколико школа не поседује кастањете, приказати фотографију кастањета, ако је могуће, у
боји, како би се макар на тај начин ученици упознали са њиховим изгледом.
44
Након кратког упознавања са основним одликама инструмента, приступити његовом

прављењу. Од великог је значаја да учитељ одреди величину картона са којим ће деца ра-
дити, у складу са величином дечје шаке, како би се њиме са лакоћом манипулисало. Такође,
значајно је да картон буде довољно тврд и дебео, како би при музицирању пружао отпор
и враћао се из потпуно савијеног положаја у „отворен” положај. Уколико ово није случај,
учитељ може пробушити по две рупице са сваке стране и дати деци задатак да провуку
танак ластиш, како би се направили својеврсни држачи за палац и кажипрст и бољим при-
ањањем уз прсте олакшало манипулисање инструментом.
На крајеве картона могу се, као што стоји у упутству у уџбенику, залепити претходно
чекићем спљоштени затварачи за флаше или различити дугмићи.
Након што деца заврше са конструисањем и украшавањем инструмента, треба их ох-
рабрити да размењују инструменте и ослушкују разлике у звучности, као последице упо-
требе затварача за флаше, односно различите дугмади.
Код осмишљавања пратње за познату песму треба се најпре подсетити песме „Чеда и
снег”, а потом упитати неког добровољца да покуша да отпева први стих и изведе уз њега
једноставну пратњу тапшањем. Уколико је изведена пратња превише компликована, упи-
тати ученике како би могла да се поједностави. Зауставити се код првог адекватног ри
тмичког обрасца и упитати ученике да ли се слажу и, уколико је одговор потврдан, присту-
пити увежбавању – најпре тапшањем, а потом на кастањетама и још једном одабраном ин-
струменту. Када је пратња увежбана, певати песму уз извођење пратње на инструментима.
Слободна импровизација пратње подразумева да сваки ученик по сопственом нахођењу
изводи пратњу. На овом часу ћемо је изводити уз композицију за слушање музике, како би
се ученици потпуно фокусирали на звук који се добија и изразили сопствену креативност.
Додатни ресурси: кастањете (инструмент) или фотографија кастањета, видео-снимак
шпанског плеса уз употребу кастањета или аудио-снимак извођења на кастањетама, доне-
сени материјали за прављење кастањета, инструменти из комплета Орфових инструмена-
та – оригинални или направљени
45
Час број 18
Задатак: Слушање нумера „Разиграни пицикато”, „Војни марш” и „Симфонија изне-
нађења”; Разликовање степена јачине звука и расположења у наведеним нумерама
 познато:
• Песма „Ерско коло”
• Песма „Зечје ухо”
• Упоређивање композиција за слушање према обрађеним музичким карактеристика-
ма – динамика, расположење
• Активација маште – разговор о могућем садржају сваке композиције
• Импровизација покрета уз слушање музике на основу музичких карактеристика о
којима је вођен разговор и измаштаним садржајима композиција
Ток часа:
• Препознавање песме „Ерско коло” према почетку.
• Певање песме „Ерско коло”.
• Препознавање песме „Зечје ухо” према почетку.
• Певање песме „Зечје ухо”.
• Упоређивање расположења и динамике две песме.
o Учитељ пушта нумеру „Разиграни пицикато” са ЦД-а, док ученици слушају.
o Учитељ поставља питања – „Да ли је музика тиха или гласна? Какво расположење
доноси? О чему би све могло да се ради у овој композицији? Шта сте замишљали док
сте је слушали?”
o По потреби пустити нумеру више пута, док се не добију сви одговори на питања.
o Учитељ пушта нумеру „Комичари” (по потреби, више пута) са ЦД-а, док ученици слу-
шају.
o Кратак разговор о нумери, уз иста питања као за претходну нумеру.
• Учитељ пушта и „Симфонију изненађења” (по потреби, више пута), док ученици слу-
шају.
• Разговор о одслушаној нумери, иста питања.
• Решавање задатка из уџбеника на страни 48.
• Импровизовање покрета уз три одслушане нумере, у складу са музичким карактери
стикама о којима је вођен разговор и измаштаним садржајима композиција.
Препознавање песама према почетку јесте поступак који има циљ да се активира дечја
пажња и музичка меморија. Примењује се следећи поступак: учитељ започиње свирањем
уводних тактова песме на инструменту, без певања. Након неколико тактова се зауставља
и пита децу која је песма у питању. Уколико не добије тачан одговор, он понавља, овог пута
нешто дужу почетну фразу. Тек када ученици препознају о којој се песми ради, сви заједно
певају песму. Примарна функција заједничког певања на почетку часа јесте распевавање,
али треба бирати песме које се могу повезати са остатком часа, било по садржају или му-
зичкој проблематици, а ова веза мора бити разјашњена и ученицима.
46
Две песме које су одабране за певање на почетку часа међусобно контрастирају по ка-
рактеру и динамици, као што ће то бити случај и са композицијама које ће бити слушане
у наставку часа. Чак и када је наставна јединица слушање музике, на сваком часу треба
настојати да се укључе и композиције за певање, уколико је могуће налажење адекватне
споне са остатком часа.
Три нумере које су одабране за слушање музике контрастирају по својим карактеристи-
кама – „Разиграни пицикато” почиње и већим делом и остаје претежно у piano динамици
(уз различите динамичке нијансе које се појављују), „Комичари” су претежно у forte дина-
мици, док „Симфонија изненађења” садржи изразите, лако уочљиве динамичке контрасте.
Када је реч о расположењу, свака нумера се може доживети на различите начине. Нумера
„Разиграни пицикато”, поред разиграности која је наговештена и насловом, може донети
доживљај тајанствености, зачуђености, скривености; нумера „Комичари” може донети ат-
мосферу разиграности, одлучности, комичности; „Симфонија изненађења”, као што назив
наговештава, доноси расположење изненађености (управо због наведених контраста), али
и мирно, опуштено расположење у почетном делу. Дотичне нумере су одабране управо
због разноликости доживљаја које могу изазвати и прилагођености дечјем узрасту, јер от-
варају простор за активацију маште и осмишљавање различитих, занимљивих садржаја.
Код сваке активности чији је циљ активација дечје маште, па и овде, где деца имају за-
датак да осмисле о чему се може радити у свакој композицији, улога учитеља је само да
подстиче ученике да дају одговоре, без било какве врсте њиховог негативног вредновања,
чак и у благој форми. У овој врсти активности не постоје тачни и нетачни одговори и ми не
можемо знати која врста асоцијативних веза је довела до неког одговора, те немамо право
да их на тај начин разврставамо. Ипак, одговоре који су евидентно најкреативнији и у ди-
ректној вези са музичким карактеристикама композиције учитељ може посебно истаћи и
похвалити.
Корелација са другим областима: Физичко васпитање
47
Час број 19
Задатак: Обрада песме „Жаба чита новине”; Импровизација покрета (разумевање тро-
делне форме кроз покрет)
 познато:
• Песма „Медвед и зечићи”
• Песма „Зечје ухо”
• Песма „Жаба чита новине”
• Троделност форме у музици и другим сферама живота
• Препознавање принципа троделности у различитим облицима
• Осмишљавање кореографије у складу са троделном формом
Ток часа:
• Препознавање песме „Медвед и зечићи” према почетку.
• Певање песме „Медвед и зечићи”.
• Препознавање песме „Лав” према почетку.
• Певање песме „Лав”.
• Уочавање сличности у тематици међу песмама – „Шта је заједничко овим песмама?”
Уколико деца не увиде сличност у тематици, скренути им пажњу на текст песама.
• Уколико је могуће, песму најпре обрадити на настави српског језика. Уколико је песма
већ обрађена на настави српског језика, указати на минималне разлике у тексту које
су направљене због уклапања са музиком.
• Учитељ пева песму „Жаба чита новине” у целости, уз пратњу хармонског инструмента.
• Разговор о песми – препознавање годишњег доба које је у току, препознавање го-
дишњег доба које ишчекују жабе, идентификовање осећања које има жаба.
мика песме.
• Слушање песме са ЦД-а.
• Питање: „Ко изводи ову песму? Да ли има неких промена у току песме када је реч о
извођачима?”
• Разговарати са децом о деловима које песма има – препознати да су први и трећи
слични (текст, музика, соло извођач), а средњи се разликује (текст, музика, дечји хор).
• Донети илустрацију сендвича и показати деци, те објаснити да је у питању сличан об-
лик (две сличне кришке хлеба и пуњење у средини – нешто различито).
• Одслушати песму још једном, уз показивање на делове сендвича када наступи почетак
сваког од три дела композиције.
• Игра препознавања троделне, симетричне форме – поделити картончиће – зелене
на којима пише ДА и црвене на којима пише НЕ. Показивати илустрације различитих
облика. За оне које подсећају на „сендвич” облик наше песме деца треба да подигну
зелени, а за оне које не подсећају на њега – подижу црвени картончић.
48
• Заједничко осмишљавање кореографије за песму, у складу са њеном формом.

• Увежбавање и извођење кореографије уз музику са ЦД-а.
Функција и поступак препознавања и певања познатих песама објашњени су у методи-
чким упутствима за претходни час. У овом случају одабране песме тематски су повезане са
песмом која је тема часа. Све три песме обрађују тему животиња.
Након окончавања свих етапа поступка учења песме по слуху, песму треба одслуша-
ти са ЦД-а и скренути ученичку пажњу на извођаче. На табли се могу нацртати три круга
(елипсе) за сваки део, те у први и последњи уцртати по једног извођача/чича-глишу, а у
средишњи више њих (дечји хор). Потом упитати ученике да ли између почетног и завр
шног дела постоје још неке сличности – уочити сличност у тексту и музици. Кредама у боји
обојити истом бојом два дела која кореспондирају по музичким и текстуалним особинама,
те издвојити другом бојом средишњи који се разликује. Још једном пустити композицију са
ЦД-а и показивати на сваки део.
Илустрација сендвича се често користи у објашњавању троделне форме, јер на најбољи
начин приказује њену суштину – два иста дела која симетрично окружују један који је ра
зличит.
Како бисмо проверили да ли су деца разумела ову аналогију, изабрали смо игру у којој
учитељ припрема илустрације различитих облика, а деца треба да препознају оне који од-
говарају принципу троделности тако што ће подићи картицу са одговором ДА и оне који
не одговарају овом принципу тако што ће подићи картицу са одговором НЕ. Код одаби-
ра облика који кореспондирају са принципом троделности треба бирати оне којима је
ово својство очигледно (поједностављена илустрација лептира – крила и тело у средини;
илустрација љуљашке – два ланца и седиште у средини; илустрација цвета са два симе-
трична листа; илустрација отворене књиге – корице и папир изнутра), док и код оних који
нису засновани на принципу троделности треба бирати очигледне (илустрацију шоље са
једном дршком, лопте, морске звезде, месеца итд.).
На крају се прелази на заједничко осмишљавање кореографије, где се поново треба по-
зивати на визуелни приказ песме – најпре смишљамо покрете за први део, па за други део,
а у трећем користимо већ смишљене покрете из првог дела.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Српски језик, Физичко васпитање
Додатни ресурси: илустрација сендвича, илустрације предмета (у складу са троделном
симетричном формом и другим предметима који не прате ову форму), картице ДА и НЕ за
сву децу
49
Час број 20
Задатак: Упознавање са осталим инструментима Орфовог инструментаријума (триангл,
чинеле, звечка) и музицирање уз нумеру „Војни марш”
 познато:
• Звук и изглед штапића, даира, кастањета и бубња
• Састав и начин добијања звука на трианглу, чинелама и звечки
• Троделна форма у музици (утврђивање)
• Осмишљавање пратње у складу са троделном формом и карактером композиције
• Осмишљавање наслова за приче које би пратио сваки инструмент (стављање науче-
них звучних карактеристика у контекст садржаја)
Ток часа:
• Час започети игром препознавања звука штапића, даира, кастањета и бубња.
• Након што ученици одгонетну да су у питању инструмети који су обрађивани на пре-
тходним часовима, подсетити се заједно са ученицима њихових основних карактери
стика.
• Уколико постоје могућности, донети на час триангл, чинеле и звечку, а ако не, донети
њихове фотографије и аудио-снимке њиховог звука.
• Показати деци триангл, разговарати са децом о његовој структури (нагласити да увек
мора бити отворен на једном крају) и начину добијања звука (упоредити звучање када
није окачен о канап и када јесте).
• Деца добијају могућност да испробају инструмент и експериментишу са звуком.
• Показати деци чинеле; разговарати са децом о њиховом саставу и начину добијања
звука.
• Деца сама испробавају добијање звука на чинелама.
• Показати деци звечку, разговарати о њеном саставу, могућим варијацијама у пуњењу
различитим ситним материјалима и начину добијања звука.
• Учитељ пушта нумеру „Војни марш”, указује на понављања и заједно са ученицима от-
крива форму одслушаног дела.
• Одломак је троделне форме, као и песма „Жаба чита новине”, која је обрађивана на
претходном часу. Поново на табли нацртати сендвич и одслушати нумеру још једном,
уз показивање на сваки део. Разговарати о расположењу и динамици сваког дела.
• Заједно са ученицима осмислити пратњу за сваки део, уз управо обрађене инструмен-
те, у складу са њиховом динамиком и карактером. Уколико школа не поседује компле-
те Орфових инструмената, могу се користити и инструменти направљени раније на
настави музичке културе.
• Увежбавање појединачних деоница, заједничко извођење.
• Ученици добијају задатак да осмисле наслове за приче у којима би се, као у звучним
причама које су раније обрађиване, могли искористити обрађени инструменти као до-
минантни.
Након уводне вежбе, чији је циљ фокусирање дечје слушне пажње и активација већ
постојећег знања, прелази се на обраду нових инструмената.
50
Ученици сами, на основу изгледа инструмената, могу донети закључке о форми и начи-
ну добијања звука, а улога учитеља је да допуни њихове одговоре важним информацијама
о сваком инструменту. Након експериментисања са звуком сваког инструмента прелази се
на сегмент часа у ком ће инструменти бити стављени у функцију, а одабиром нумере „Војни
марш” надовезујемо се на тему троделности, која је била обрађивана на претходном часу.
Како је ово први пут да деца на основу слуха откривају форму композиције, улога учи-
теља ће у овом случају бити врло значајна – он указује на понављања истог, али и појаву
новог тематског материјала. Након што деца увиде троделност, на табли се црта сендвич
и одломак слуша још једном, уз указивање на сваки део. Потом се разговара о карактеру
и динамици делова – треба истаћи „војнички” карактер и нешто гласнију динамику првог
спрам нежнијег карактера и тише динамике средишњег дела.
Код осмишљавања пратње за композицију улога учитеља је да води и усмерава процес.
Ученицима се најпре поставља питање који ћемо инструмент од три расположива при-
менити у овом првом, „војничком” делу, где би већина деце требало да са лакоћом изабере
чинеле. На исти начин упитати који инструмент по звучању одговара нежнијем, другом
делу, где би још једном већина деце са лакоћом требало да се определи за триангл. Потом
се вратити на први део и скренути пажњу да чинеле можемо користити, али не превише
често, јер имају снажан и продоран звук, те да их у првом делу можемо комбиновати са
звечкама. Потом, заједно са децом, осмислити аранжман за први део нумере (за чинеле
и звечке) и начин употребе триангла у другом. Улога учитеља је да усмерава процес, те да
интервенише уколико су предложени ритмички обрасци компликовани и поједностављује
их у што већој мери. Следи увежбавање сваког дела и извођење уз пратњу музике.
На крају ученици добијају задатак да знања о звучању инструмената ставе у контекст
садржаја, те да осмисле називе за приче у којима би се користио сваки инструмент, на на-
чин као што је то већ рађено у оквиру звучних прича.
Корелација са другим областима: Свет око нас
Додатни ресурси: штапићи, бубањ, даире, кастањете (инструменти из комплета Орфо-
вих инструмената – оригинални или направљени), чинеле, триангл, звечке (инструменти
или фотографије и аудио-снимци звука), инструменти из комплета Орфових инструмената
– оригинални или направљени
51
Час број 21
Задатак: Препознавање инструмената према звуку; Упознавање са класичним музи
чким инструментима – клавиром, виолином и хармоником; Провера знања – дечји музи
чки инструменти
 познато:
• Звук и начин музицирања на штапићима, даирама, кастањетама, бубњу, чинелама, три-
англу и звечки
• Класични музички инструменти – клавир, хармоника, виолина и труба, основни пода-
ци о инструментима, структура и начин добијања тона
• Повезивање звука инструмента са покретом којим се симулира музицирање на њему
• Повезивање инструмената са сликама игара из различитих делова света
• Разликовање Орфових од класичних инструмената
• Повезивање инструмента са адекватним начином добијања звука
Ток часа:
• Час започети игром препознавања звука.
• Најпре са децом сумирати начине на које се музицира на сваком инструменту симули-
рањем покрета који се користи. Једно дете добија задатак да, сакривено од осталих
(иза импровизованог паравана), одабере један инструмент и музицира на њему, док
остали ученици погађају који је инструмент у питању симулирањем одабраног покре-
та. Игра се понавља десетак пута, како би сви инструменти били искоришћени (неки и
по више пута, како би игра била непредвидива).
• Објаснити да поред Орфових инструмената постоје и класични музички инструменти.
Да би свирали на неком од њих, треба похађати музичку школу. Истаћи да свирање на
њима захтева нешто више вежбе и труда него музицирање на дечјим инструментима.
• Упитати децу за које музичке инструменте знају.
• Клавир, хармонику, виолину и трубу представљамо применом сличног поступка:
o Одслушамо одабрану композицију или одломак из композиције за соло клавир/
хармонику/виолину/трубу и питамо ученике да ли препознају о ком се инструменту
ради.
o Представљање инструмента: уколико у школи постоји клавир у некој сали или у би
блиотеци, отићи до инструмента и укратко упознати децу са његовим саставом (др-
вена конструкција, свира се притиском на дирке, унутра се налазе жице); уколико
школа поседује хармонику, показати је ученицима, укратко поразговарати о стру
ктури и демонстрирати начин добијања звука; уколико постоји могућност, показати
ученицима виолину и укратко представити структуру (дрвена „кутија”, жице, гуда-
ло) и начин добијања тона; уколико постоји могућност, показати ученицима трубу и
укратко представити структуру и начин добијања тона. У случају да нема могућности
да се покажу инструменти, приказати фотографију и/или видео-снимак музицирања
на датом инструменту.
o Музицирање на инструменту уз познату песму – ако учитељ свира клавир и/или хар-
монику, извести по једну песму по избору ученика, уз пратњу инструмента.
52
• Задатак са стране 27 – повезивање инструмената са сликама игара из различитих де-

лова света
• Провера знања са стране 28 – разликовање Орфових од класичних инструмената, по-
везивање инструмента са адекватним начином добијања тона.
• Разговор о различитим природним материјалима од којих се могу направити инстру-
менти и подела задужења за њихово доношење на наредни час.
Игра препознавања инструмената по звуку најчешће се изводи тако што деца усмено
дају одговор који инструмент је у питању, али овај начин не омогућава учитељу да стекне
увид у то колико је сваки ученик савладао знања из ове области. Такође, овај начин рада
укључује учешће само једне, вербално-лингвистичке интелигенције. Због тога смо осми
слили нову верзију ове игре, где сва деца истовремено дају одговор на питање који ин-
струмент препознају, и то кроз покрет, симулирајући начин музицирања на њему. Како се
за сваки инструмент (даире, чинеле, триангл, бубањ, звечку, штапиће и кастањете) користи
различити покрет при музицирању, њих на почетку часа треба сумирати, односно преци-
зирати на који начин ће свако дете опонашати покрет за сваки инструмент. Такође, треба
нагласити да деца која погађају о ком се инструменту ради треба да жмуре, како би се што
боље сконцентрисала на звук, чиме се онемогућава „преписивање”, односно опонашање
покрета који изводе друга деца.
За дете које изводи звук може се припремити импровизовани параван (развући платно
између две столице постављене на сто) или се дете може сакрити (нпр. чучнути иза ка-
тедре).
Обрада појединих класичних инструмената у наставку часа тече према истом принципу
– полази се од звука, потом се од ученика тражи да покушају да дешифрују његов извор, а
затим се деца укратко упознају са изгледом (структуром) инструмента и начином добијања
звука. Тамо где постоји могућност (на пример код клавира или хармонике) поступак треба
окончати стављањем инструмента у функцију, али и активним дечјим музицирањем – пе-
вањем одабране песме уз пратњу инструмента.
Провере знања такође подразумевају стављање знања у контекст на различите начине,
чиме се проверава функционалност стеченог знања о Орфовим инструментима.
На крају часа учитељ разговара са ученицима о различитим природним материјалима
од којих се могу правити импровизовани инструменти и дели задужења ученицима за њи-
хово доношење на наредни час.
Корелација са другим областима: Физичко васпитање, Свет око нас
Додатни ресурси: аудио-снимци композиција или одломака из композиција за соло
клавир, хармонику, виолину и трубу, Орфов инструментаријум, клавир, хармоника, вио-
лина, труба (инструменти или фотографије комбиноване са видео-снимком извођења на
њима)
53
Час број 22
Задатак: Бројалица-бајка „Црвенкапа”, извођење пулса и аранжмана; Прављење ин-
струмената од природних материјала
 познато:
• Песма „Ерско коло”, са пратњом и кореографијом
• Бројалица-бајка „Црвенкапа”
• Извођење задате пратње за бројалице – метричког пулса и аранжмана
• Визуелни приказ аранжмана
• Осмишљавање и прављење ритмичких инструмената од разноврсних природних ма-
теријала
• Експериментисање са звуком направљених инструмената
• Слободна импровизација пратње на познату песму по избору
Ток часа:
• Час започети извођењем пратње на даирама за песму „Ерско коло”, која је увежбана
на часу бр. 13. Ученике треба подсетити на начин на који су то чинили раније, уколико
су заборавили.
• За исту песму извести и кореографију, уз коришћење даира, као што је раније савла-
дано.
• Обрада првог дела бројалице-бајке о Црвенкапи.
• Ученици читају текст – уводни сегмент бајке о Црвенкапи и текст прве бројалице.
• Разговор о датом одломку и тексту бројалице – „Зашто су девојчицу из приче звали
Црвенкапа? Где се налази кућа њене баке? Да ли и ви често посећујете своје баке? Шта
јој је рекла мама када је кретала у посету?”
• Учитељ разговетно изговара текст бројалице подељен на слогове, у целости.
• Учење бројалице по деловима – стиховима.
• Извођење бројалице у целости.
• Изговарање бројалице уз извођење метричког пулса тапшањем – учитељ демонстри-
ра, потом ученици понављају.
• Заједничко извођење метричког пулса бројалице на штапићима.
• Припрема за извођење аранжмана из књиге, са стране 31. – упознавање са визуелним
приказом аранжмана. Учитељ скреће пажњу на музичке „линије” у одређеним бојама
и дели ученике на жуту и црвену групу.
• Учитељ демонстрира деоницу прве (жуте) групе тапшањем.
• Уз изговарање бројалице неколико пута, ученици из прве групе понављају задат ри
тмички образац тапшањем док га потпуно не усвоје.
• Учитељ демонстрира деоницу друге (црвене) групе тапшањем (или на други начин, на
пример ударом руке или оловке у клупу, ударом руку о колена, ударом ногу; у даљем
току уџбеника, ми ћемо у овој фази рада на аранжману наводити тапшање као пример,
како би инструкције биле јасније, али учитељ може комбиновати различите начине
извођења, без употребе инструмената).
• Ученици из друге групе понављају задат ритмички образац тапшањем, уз изговарање
бројалице неколико пута, док га потпуно не усвоје.
54
• Ученици из друге групе изводе своју деоницу на штапићима.

• Након што су обе групе савладале своје деонице, следи увежбавање заједничког из-
вођења бројалице.
• Зависно од брзине савладавања аранжмана, евентуално и заменити групе – жута гру-
па постаје црвена и добија штапиће, а црвена постаје жута. Увежбавање деоница, заје-
дничко извођење бројалице.
• Ученици на час доносе различите природне материјале, договорене на претходном
часу, и добијају задатак да осмисле и направе инструменте.
• Након што су инструменти завршени, допустити ученицима да размењују инструмен-
те и експериментишу са њиховим звуком.
• Певање песме по избору, уз слободну импровизацију пратње на направљеним ин-
струментима.
Извођење пратње на даирама за песму „Ерско коло” изабрано је као уводна активност,
јер подразумева извођење метричког пулса, као што ће то бити случај са пратњом коју
ће ученици најпре изводити уз бројалицу-бајку. Извођење пратње уз кореографију, где
кораци такође кореспондирају са метричким пулсом композиције, представља још једну
припрему за наредни задатак. Такође, функција овог дела јесте и фокусирање дечје пажње,
као и укључивање и певање на часу, чији ће остатак бити претежно посвећен извођењу
метричког пулса и ритма уз бројалицу.
Након упознавања са текстом – читања и разговора о прочитаном, прелази се на учење
бројалице.
Поступак учења бројалице сличан је поступку учења песме, иако је нешто мање сло-
жен због одсуства мелодијске компоненте и дужине бројалице и подразумева следеће
фазе:
• Учитељ разговетно изводи текст бројалице (подељен на слогове, уважавајући њихо-
ва трајања и правилну акцентуацију речи) у целости, у адекватној мери и темпу.
• Учење бројалице по деловима (у почетку то могу бити мање целине – стихови, а ка
сније, када се ученици адаптирају на овај начин рад, могу се издвајати и дуже целине
или цела бројалица); учитељ изговара део бројалице, а деца понављају. Након неко-
лико понављања, када је један део савладан, прелази се на следећи део и примењује
исти поступак.
Након што је бројалица савладана, следи њено изговарање праћено извођењем ме-
тричког пулса као пратње. Учитељ изводи бројалицу, пратећи је тапшањем, а уче-
ници потом понављају. Након што је пратња тапшањем савладана, изводи се и на
штапићима.
Потом следи извођење аранжмана. Аранжмани су, у бројалици-бајци која се састоји из

пет делова, написани тако да се постепено повећава број инструмената и усложњавају де-
онице. Први аранжман је, тако, веома једноставан – једна деоница доноси метрички пулс
тапшањем, а друга ритам на штапићима.
55
Од ученика се не очекује да на почетку рада у овој области аранжман изводе читајући
визуелни приказ. Он, наиме, представља средство за поступно, оријентационо упозна-
вање са изгледом партитуре, комбинујући основе класичног музичког писма (тактне црте,
ознаку за врсту такта, начин потписивања деоница) и сликовни приказ инструмената/руку
које изводе аранжман, издвојене по бојама ради лакшег праћења. Током школске годи-
не ученике треба постепено све више упућивати на визуелни запис аранжмана, чиме ће
стећи већу самосталност у дешифровању записа.
Поступак обраде аранжмана детаљно је представљен у оквиру тока часа, а укључује

кључне фазе: демонстрација сваке деонице тапшањем (или на други начин, без упо-
требе инструмената), увежбавање сваке деонице тапшањем, увежбавање сваке де-
онице на предвиђеном инструменту, увежбавање заједничког извођења и извођење
аранжмана у целости.
На крају часа ученици примењују знања стечена током прављења даира, бубња и ка
стањета, осмишљавањем и прављењем инструмената од разноврсних природних мате-
ријала које су, по договору са претходног часа, донели у разред. Ученици могу правити
инструменте у мањим групама или у пару, а задатак учитеља је да их обилази и пружа
подршку и помоћ, како саветима око конструкције, тако и у извођењу компликованијих
техничких поступака.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Српски језик, Ликовна култура
Додатни ресурси: инструменти из комплета Орфових инструмената – оригинални или
направљени, природни материјали донесени на час, према договору са претходног часа
56
Час број 23
Задатак: Обрада песме „Зечеви и змије”; темпо; Слушање музике – разликовање темпа
у нумерама за слушање – „Симфонија изненађења” и „Комичари”
 познато:
• Звучање Орфових инструмената и инструмената од природних материјала
• Брзо и споро у кретању људи и животиња
• Бројалица по избору
• Брзо и споро у музицирању
• Утицај темпа на расположење које композиција доноси
• Препознавање музичких карактеристика – темпа, динамике, расположења и извођа
чког састава у музичком делу, на основу његовог слушања
• Прилагођавање промени темпа приликом извођења метричког пулса као пратње
Ток часа:
• Учитељ доноси на час различите инструменте – Орфове инструменте и инструменте
од природних материјала прављене на прошлом часу. Бира један инструмент са про-
дорнијим звуком и говори ученицима да ће музицирати на два начина, а они треба да
открију разлику.
• Учитељ најпре изводи равномерну пулсацију у брзом темпу, а потом у спором темпу.
• Питање: „У чему је разлика између два начина музицирања?” Уколико деца не увиде
разлику, поновити задатак, али овог пута корачати истовремено са извођењем пулса-
ције.
• Након што деца открију да је у питању разлика у брзини музицирања, закључити да
као што можемо да ходамо споро и брзо, исто тако можемо да музицирамо споро и
брзо.
• Поделити деци инструменте и дати им задатак да покушају да изведу пратњу уз позна-
ту бројалицу по избору (демонстрирати равномерно извођење пулсације), најпре у
спором темпу, а потом у брзом темпу.
• Исту активност поновити без инструмената, док ученици марширају пратећи равно-
мерну пулсацију у брзом и спором темпу.
• Игрица – категоризација животиња према брзини кретања. Припремити фотографије
животиња и поделити хамер-папир на два дела – део за споре и део за брзе животиње.
Ученици излазе појединачно, извлаче животиње из шешира и смештају их на одгова-
рајуће место.
• Учитељ пева песму „Зечеви и змије” у целости, уз пратњу хармонског инструмента,
јасно истичући разлику у темпу између два дела.
• Разговор о песми, темпу одређених делова и повезаности темпа са садржајем песме –
„У ком делу текста је музика брза, а у ком спора? Зашто?”
• Разговор о осталим музичким карактеристикама песме – какво је расположење, каква
је динамика песме.
57
• Питање: „Да ли има неких понављања у овој песми?” и поновно слушање нумере.
• Скренути ученицима пажњу на промене у извођачком саставу и одслушати песму још
једном – „Ко изводи први део први пут, а ко други пут? Ко изводи други део први пут,
а ко други пут?”
• Извођење пратње (метричког пулса) на Орфовим инструментима уз певање.
• Слушање нумера „Симфонија изненађења” и „Комичари”.
• Препознавање темпа сваке нумере – „У којој песми је музика спора, а у којој брза?”
• Увиђање утицаја темпа на расположење – упитати децу шта мисле, да ли би „Комича-
ри” звучали једнако разиграно и забавно да је нумера спора, као и да ли би „Симфо-
нија изненађења” звучала једнако мирно и лагано да је брза.
На самом почетку часа учитељ кроз споро и брзо музицирање на одабраном инстру-
менту уводи тему часа – разлику измеђа два темпа. Ученици након препознавања ове ра
злике добијају прилику да и сами изводе пратњу и марширају уз познату бројалицу у два
различита темпа.
Разговор о брзини се наставља кроз игрицу, где класификују животиње на споре и брзе,
чиме укључују и знања из ове области. Важно је да примери животиња буду врло очигле
дни (за споре животиње то могу бити пуж, морска звезда, глиста, корњача, пингвин и дру-
ге, док се међу брзима могу наћи тигар, зец, коњ, пас и друге), као и да учитељ помогне уче-
ницима који су несигурни. Избор ученика за задатке овог типа је најбоље вршити помоћу
бројалице, чиме се постиже неутралан избор, а користи прилика и да се обнови бројалица
научена на претходном часу.
Након учитељевог извођења песме у целости и кратког разговора о тексту, са учени-
цима треба доћи до везе између брзине сваког дела и садржаја текста. Након што је песма
савладана, треба разговарати и о расположењу и одговарајућој динамици за сваки део,
отпевати је уз уважавање препознатих експресивних одлика, а потом препознати разлике
у извођачком саставу, на основу слушања песме – у овој песми, наиме, сваки део најпре
доноси солиста, а потом хор. У случају првог дела, солиста је девојчица, а у другом делу
дечак, те уколико ученици сами не дођу до овог закључка, учитељ треба да истакне ову
разлику. Ученици добијају прилику да се адаптирају на промену темпа у композицији кроз
извођење метричког пулса као пратње, а учитељ ову активност може користити за сагле-
давање њихових способности у овој области.
На крају часа ученици слушају две инструменталне нумере, које се разликују по темпу,
а учитељ кроз питања наведена у делу „ток часа” настоји да осветли везу између темпа и
укупног звучања/расположења дела. Ово су питања која нису лака за децу овог узраста,
али уколико учитељ на прави начин води разговор, даје своје идеје и примере, те не одба-
цује ученичке одговоре као нетачне, деци могу бити интересантна и могу допринети по-
степеном креирању везе између појединих елемената музичког израза и укупног звучања
нумере.
Додатни ресурси: хамер-папир, илустрације одабраних животиња, инструменти из
комплета Орфових инструмената – оригинални или направљени, инструменти од приро
дних материјала
58
Час број 24
Задатак: Бројалица-бајка „Црвенкапа”, извођење метричког пулса и аранжмана, дужи-
на трајања тона
 познато:
• Дуго и кратко (секунд, минут, школски час, месец, година) у свакодневном животу
• Бајка о Црвенкапи
• Дуг и кратак звук/тон
• Друга и трећа бројалица у оквиру бројалице-бајке
• Визуелни запис аранжмана (утврђивање)
• Извођење дугог и кратког тона гласом (опонашање сирене)
• Препознавање дугог и кратког тона у изведеном аранжману
• Повезивање дужине тона и величине илустрованог инструмента у визуелном приказу
бројалице
Ток часа:
• Учитељ започиње час разговором у ком са ученицима пореди различита трајања –
„Шта је дуже – један школски час или један дан? Месец дана или годину дана? Минут
или секунд? Да ли дуже траје фудбалска утакмица или једно извођење пенала?”
• Учитељ потом изводи звук на два различита инструмента – трианглу и штапићима.
• Разговара са ученицима о разликама између ова два звука – осим разлике у звучању,
односно боји, ученици треба да препознају да тон на трианглу траје дуго, а звук који
производе штапићи траје кратко.
• Играти се игре нервозног возача – донети на час импровизован волан и залепити га
за таблу изнад висине главе просечног ученика. Најпре учитељ демонстрира шта ради
нервозан возач, а потом излази једно дете и имитира његово понашање – „возач” се
љути због гужве, виче на друге, замишљене учеснике у саобраћају, а онда притиска
сирену. Он може притискати на два начина: више пута заредом брзо, једним прстом
или целом шаком, задржавајући је дуго на сирени. Остатак разреда треба да изводи
звук онако како ученик показује – кратко „бип” или дуго „биииип”.
• По завршетку игре учитељ тражи од ученика да још једном изведу звук сирене кратко,
а потом дуго, како би јасно повезали ове термине са начином извођења звука.
• Наставак рада на бројалици-бајци о Црвенкапи.
• Ученици се подсећају текста бајке, бројалице и аранжмана са претходног часа.
• Ученици читају текст – други сегмент бајке о Црвенкапи и текст друге бројалице.
• Разговор о датом одломку – „Шта је Црвенкапа заборавила шетајући кроз шуму? У ка
кву је невољу доспела због тога?”
• Учење бројалице по деловима – стиховима.
• Извођење метричког пулса бројалице тапшањем – учитељ демонстрира, потом учени-
ци понављају.
• Заједничко извођење метричког пулса бројалице на штапићима.
59
• Упознавање ученика са поступним усложњавањем процеса извођења аранжмана
кроз питање о броју група на које су дељени претходног часа и најаве рада у три гру-
пе на овом часу.
• Подела ученика на жуту, црвену и плаву групу.
• Учитељ демонстрира деоницу сваке групе тапшањем, ученици понављају за њим док
не савладају своју деоницу тапшањем, а потом је изводе на предвиђеном инструменту.
• Након што су све три групе савладале своје деонице, следи увежбавање заједничког
извођења бројалице.
• Рад на трећем делу бројалице-бајке према истом принципу.
• Уочавање разлике између дугих и кратких тонова унутар аранжмана – „Која група деце
је изводила по два краћа тона за време док су друге групе изводиле по један дужи тон?”
• Скренути пажњу ученицима да су и у визуелном приказу бројалице код дужих тонова
нацртани већи, а код краћих мањи инструменти.
• Поновно извођење аранжмана уз посматрање визуелног приказа аранжмана.
• Извођење пратње на даирама и кастањетама за познату песму по избору – једна група
добија задатак да свира дуже (метрички пулс, односно пратња у четвртинама), а друга
краће тонове (пратња у осминама). Учитељ демонстрира, ученици понављају.
Разумевање дужине трајања је због своје релативности захтевно за децу овог узраста.
Зато смо се од самог почетка часа одлучили за његову поставку кроз компарацију по два
различита трајања.
Игра нервозног возача је осмишљена тако да садржи драмски елемент – глумљење по-
нашања возача, које ће допринети креирању пријатне атмосфере, али и синхронизовање
покрета којим појединац притиска сирену са звуком који производе остала деца. Врло је
важна почетна учитељева демонстрација, јер ће истовремено притискати сирену на два
могућа начина и производити звук сирене, те тиме показати и улогу појединца и улогу
групе. Волан се поставља на висину изнад главе просечног детета како би цео разред мо-
гао да прати начин притискања сирене. Потребно је да учитељ на почетку часа напомене
и да нервозни возач може на различите начине да дочарава своје стање, али да нису до
звољене псовке. Игру треба извести из неколико етапа, тако да се смени више „возача”
и да деца уживају у различитим интерпретацијама возачеве нервозе. На крају ове игре
треба закључити да смо на различите начине притискали сирену – дуго и кратко, те изве
сти још једном звук на оба начина.
Поступак обраде бројалице исти је као на часу бр. 22, уз то да су сада присутне три гру-
пе извођача, што треба и истаћи, како би деца била свесна повећања захтева и напретка у
раду. Уколико школа не поседује триангле, њихова деоница се може извести на направље-
ним даирама.
Након разумевања разлике у извођењу дугих и кратких тонова ученицима се скреће
пажња на визуелни запис, где су дужа трајања представљена већим, а краћа мањим при-
казом инструмената/шака.
Ипак, финално извођење, уз гледање у визуелни запис, још увек не подразумева да уче-
ници свирају из нота, јер су деонице већ научене по слуху, већ подразумева само додатну
подршку повезивању звука и визуелног записа аранжмана.
Додатни ресурси: импровизован волан, инструменти из комплета Орфових инструме-
ната – оригинални или направљени
60
Час број 25
Задатак: Обрада песме „Мати”, прављење честитке за Дан жена
 познато:
• Песме о мамама
• Текст песме „Мати”
• Музика за песму „Мати”
• Кратки и дуги тонови (утврђивање)
• Разликовање кратких тонова од дугих, кроз извођење покрета
Ток часа:
• Учитељ час започиње питањем: „Да ли знате који празник нам се ближи?”
• Након што деца препознају да је у питању Осми март, упитати коме обично посвећује-
мо овај празник.
• Обновити са децом познате песме о мамама које су већ обрадили у вртићу („Најлепша
мама на свету”, „Моја мама дивно прича”, „Мама, мама” итд.).
• Уколико је могуће, претходно обрадити песму „Мати” на часу српског језика. Уколико
је песма обрађена, указати ученицима на минималне измене у тексту, које су напра-
вљене због уклапања са музиком.
• Учитељ пева песму „Мати” у целости, уз пратњу хармонског инструмента.
• Разјашњење непознатих речи, разговор о песми, личним искуствима – „Како мама ла-
будица брине о својој деци?”
мика песме, какав је темпо.
• Питања: „Ко изводи ову песму? Да ли има неких промена у току песме када је реч о
• Учитељ говори да ће сада покушати да испрати почетак песме скоковима, а деца треба
да кажу уз које речи су скокови дужи, а уз које краћи.
• Учитељ пева прву строфу песме заједно са децом и изводи по један скок уз сваки слог.
На текст „ла-бу-ди-ћи” скокови су краћи, јер се брже смењују, а на текст „ма-ли” скоко-
ви су дужи, јер се спорије смењују.
• Питање: „Како сам скакутао у овој песми, да ли су сви скокови били једнаке дужине?”
• Када деца закључе да су се смењивали кратки и дуги кораци, учитељ понавља певање
првог двотакта са скоковима, уз задатак да деца преброје кратке и дуге скокове.
• Након што утврде да се у песми смењују 4 кратка скока и 2 дуга скока, објаснити да је
то зато што када певамо, певамо 4 кратка, а потом 2 дуга тона.
• Најавити ученицима да ће и они сада скакутати уз песму, али да ћемо мало изменити
кореографију, да се не би превише уморили током певања све три строфе.
61
• Учитељ демонстрира кораке – деца стоје у возићу и на текст „ла-бу-ди-ћи” пљескају на
сваки слог стојећи у месту, а на текст „ма-ли” скачу унапред на сваки слог, дакле уку
пно два пута. На исти начин покретом прате остатак песме.
• Увежбавање кореографије, извођење песме у целости, уз савладане кораке.
• Утврђивање разлике између дугих и кратких тонова – „Да ли су краћи тонови они уз
које смо пљескали или они уз које смо скакали?”
• Прављење честитки за Дан жена за маме, баке, тетке и друге жене које деца сматрају
важнима.
Уколико учитељ не зна да изведе пратњу на инструменту за све песме о мамама које
су деца могла учити у вртићу, било би добро да, уколико постоје могућности, припреми
аудио-снимке ових песама нарезане на ЦД-у, како би их деца певала уз музичку пратњу.
Певање познатих песама у уводном делу часа је у функцији распевавања и активирања
дечје пажње, као и увођења у тему часа.
Ова песма се надовезује на проблематику која је обрађивана на претходном часу – ра
зликовање дугих од кратких тонова. Њен ритам је униформан – од почетка до краја ком-
позиције смењују се тактови написани у осминама са тактовима написаним у четвртинама.
Скокови уз певање су одабрани, јер се визуелним приказом прескоченог простора на
најбољи начин представља апстрактан појам какво је трајање. Деца на једноставан начин
увиђају да је прескочена дужина подједнака трајању тона – кратак скок = кратак тон и ду-
гачак скок = дугачак тон.
Ипак, због темпа и дужине песме извођење овакве кореографије би деци било исуви-
ше напорно, те је за потребе њиховог извођења она модификована – на кратким тонови-
ма ученици пљескају на сваки слог, стојећи у месту, а на дугим тоновима изводе скокове
унапред. Различитост покрета омогућава и проверу стеченог знања кроз питање о томе
који покрет прати кратак, а који дуг тон.
Након десетак минута проведених у покрету ученици у остатку часа добијају прилику
да се опусте и одморе уз креативан рад на прављењу честитки за Дан жена за одабране
женске особе. Честитке се не морају завршити на овом часу, већ се њихова израда може
наставити на часу ликовне културе.
Корелација са другим областима: Српски језик, Ликовна култура, Физичко васпитање
Додатни ресурси: аудио-снимци раније обрађиваних песама о мамама
62
Час број 26
Задатак: Бројалица-бајка „Црвенкапа”, извођење метричког пулса и аранжмана; Препо-
знавање звукова годишњих доба
 познато:
• Бајка о Црвенкапи
• Основне одлике сваког годишњег доба
• Бројалице-допуњалке о годишњим добима
• Четврта бројалица у оквиру бројалице-бајке
• Визуелни запис аранжмана (утврђивање)
• Препознавање годишњег доба по звуку и повезивање са одабраном илустрацијом
• Допуњавање текста бројалица о годишњим добима
• Препознавање дугог и кратког тона у изведеном аранжману
• Повезивање дужине тона и величине илустрованог инструмента у визуелном приказу
бројалице (утврђивање)
Ток часа:
• Слушање звукова годишњих доба са ЦД-а. Деца имају задатак да покажу слику која се
односи на годишње доба чији звук препознају.
• Разговор о звуковима које су чули, на основу чега су закључили које је годишње доба
у питању.
• Игра-допуњалка: ученици имају задатак да доврше кратку бројалицу за свако годишње
доба и изведу је уз тапшање:
o Када стигне зима, увек има,
Санкање ил’ Снешко, ништа није .
o П
ролеће се буди, срећни тад су ,
Мирисаће цвеће, бити неће.
o Деца воле лето, због распуста, ето.
Деца увек кажу: „Идемо на .”
o
У јесен кад крушке сочне замиришу,
Заборавим баре, заборавим .
• Ученици се подсећају текста бајке, бројалице и аранжмана са претходних часова.
• Савладавање четвртог дела бројалице према ранијим упутствима.
• Пре поделе на групе разговор о броју деоница – увиђање повећања броја група на
четири.
• Након савладане бројалице разговор о дугим и кратким тоновима – „Ко је свирао
краће, а ко дуже тонове у овој бројалици – плава група на бубњевима или црвена гру-
па на штапићима?”
• Скренути пажњу ученицима још једном да су и у визуелном приказу бројалице код
дужих тонова нацртани већи, а код краћих мањи инструменти.
• Поновно извођење аранжмана, уз посматрање визуелног приказа аранжмана.
• Извођење слободне импровизације пратње на свим коришћеним инструментима за
познату песму по избору.
63
Слушање звукова годишњих доба има циљ да се активира дечја слушна пажња, али и да
се развија способност стављања звука у одређени контекст – деца немају задатак да пре-
познају само извор звука (поток, муња, пас, крава), већ и да звукове које чују ставе у кон-
текст годишњих доба и повежу са илустрацијама које виде. Додатан задатак представља
вежбање аргументовања својих одлука – на основу чега си одабрао одређену илустрацију.
Бројалице-допуњалке представљају спону између теме годишњих доба (која је у овом
тренутку актуелна због почетка пролећа) и рада са Орфовим инструментима који ће ус-
ледити у наставку часа. Међутим, ученици не добијају само задатак да изведу постојеће
бројалице, већ и да их допуне на креативан начин. Бројалице су осмишљене тако да на
неким местима остављају могућност за више одговора, а улога учитеља је да усмерава и
коригује одговоре у случају избора речи са неадекватним бројем слогова.
Обрада четвртог дела бројалице-бајке се обавља на исти начин као на претходним ча-
совима, уз то да је аранжман сада компликованији, јер подразумева чак четири групе из-
вођача, што и на овом часу истичемо, са циљем да подстакнемо дечју мотивацију за реа-
лизовање још једног изазова. Постављањем питања о томе која је група изводила краће, а
која дуже тонове још једном проверавамо степен усвојености знања из ове области.
Слободна импровизација уз певање на крају часа има циљ да се ученици опусте, пре-
пусте уживању у музицирању, без строгих правила.
направљени
64
Час број 27
Задатак: Опонашање, слушање и препознавање звукова животиња; Слушање нумера
Камија Сен Санса; Разликовање висине тона (високо – дубоко); Разликовање јачине тона,
извођачког састава, темпа; Утврђивање
познато:
• Различита знања о домаћим и дивљим животињама
ново (непознато):
• Звукови различитих животиња
• Композиције Камија Сен Санса о животињама – „Лав”, „Слон” и „Акваријум”
• Високи и ниски (дубоки) тонови
ново знање стављено у функцију:
• Препознавање животиње по звуку – на основу дечјег опонашања
• Препознавање животиње по звуку са снимка – повезивање са одабраном илустра-
цијом
• Препознавање животиње на основу музичких карактеристика композиције која је
описује – карактера, динамике, темпа, висине тона
• Изражавање доживљаја композиције кроз слободан покрет
Ток часа:
• Игра опонашања животиња – једно дете опонаша одабрану животињу са слике, а ос-
тала деца погађају о којој је животињи реч. Након што су опонашане све животиње са
слике, дете опонаша животињу по избору која се не налази на слици, а деца погађају о
којој је животињи реч.
• Учитељ пушта нумеру са ЦД-а са снимцима звукова различитих животиња, а ученици
имају задатак да залепе сличице по реду, онако како чују звукове које производе.
• Прелаз са звукова које производе животиње на композиције о животињама – „Шта ми-
слите, да ли су животиње инспирисале и неке композиторе да напишу музику о њима?”
• Учитељ најављује да ће пустити три нумере које дочаравају животиње са слика са
стране 55.
• Разумевање концепције задатка – „Колико има слика животиња на овој страни?”
• Након што деца закључе да има четири слике, а три нумере, учитељ им даје задатак да
препознају која од четири слике је „вишак” и на њу се не односи ниједна нумера.
• Учитељ пушта нумере „Лав”, „Акваријум” и „Слон” Камија Сен Санса.
• Након што препознају да је слика птице вишак, учитељ пушта нумеру „Лав”.
• Учитељ разговара са ученицима о начину на који је представљена ова животиња –
каква је динамика, темпо и карактер (прва два задатка са стране 56).
• Учитељ примењује исти поступак и код нумере „Слон”, уз постављање додатног пи-
тања: „Да ли су тонови којима је представљен слон дубоки или високи?”
• Након што деца открију да су у питању дубоки тонови, учитељ пушта нумеру „Аква-
ријум” и пита да ли су тонови на почетку одломка високи или дубоки.
• Потом са ученицима разговара и о осталим музичким карактеристикама нумере „Ак-
варијум” – о темпу, динамици, карактеру.
• Учитељ пушта три нумере Камија Сен Санса, а ученици слободним покретом изража-
вају свој доживљај сваке нумере.
• Ученици решавају остале задатке о динамици, извођачком саставу и темпу са стране 56.
65
Препознавање животиња по звуку који производе започиње игром опонашања, где
поједина деца имитирају звукове животиња (најпре са слике, а потом по сопственом из-
бору), а остатак разреда погађа о којој је животињи реч и показује је на слици. Избор поје-
динаца и овде је најбоље вршити посредством обрађене бројалице, како би се постигла
неутралност у избору.
У наредном кораку ученици слушају звукове животиња са снимка и по препознавању
сваке животиње лепе по реду сличицу са њеном илустрацијом. Након звука сваке живо-
тиње треба паузирати снимак и дати времена деци да одаберу, одлепе и залепе одабрану
налепницу на право место.
Потом се питањем о томе да ли су животиње могле бити инспирација за музичка дела
ученицима усмерава пажња са звукова на композиције. Бројањем слика и поређењем до-
бијеног броја са најављеним бројем нумера деца уочавају разлику и вероватно и сама могу
да претпоставе задатак који ће им бити додељен – препознавање „уљеза”.
Током школске године поступно су повећавани дужина и број композиција или звуко-
ва који су слушани са ЦД-а и креирана је својеврсна слушачка кондиција. Требало би да у
овом тренутку деца без проблема и са пажњом испрате све три кратке нумере заредом,
али уколико то није случај, учитељ у овом делу мора инсистирати на тишини, како би сва
деца добила прилику да одслушају нумере.
Након препознавања „уљеза”, нумере Камија Сен Санса се слушају понаособ, по једном
или више пута, зависно од потребе, како би се ученици изјаснили о динамици, темпу, ка-
рактеру, а нумере „Слон” и „Акваријум” се користе за стицање првог искуства у разлико-
вању дубоких и високих тонова.
Препознавање, а првенствено вербализовање карактера/расположења/атмосфере коју
композиција доноси, један је од сложенијих задатака за децу овог, па и старијег узраста, па
им стога често треба давати прилику да свој доживљај изразе на начин који им је ближи –
кроз покрет, активирањем телесно-кинестетичке интелигенције.
Ученици на самом крају часа решавају и задатке на страни 56, у оквиру провере знања.
Ова провера знања, као и претходна, формулисана је тако да теоријска знања буду ставље-
на у употребни контекст.
66
Час број 28
Задатак: Бројалица-бајка „Црвенкапа”, извођење метричког пулса и аранжмана; Прове-
ра знања; Илустровање инструмената
познато:
• Текст бајке о Црвенкапи
• Претходно научене бројалице у оквиру бројалице-бајке
• Визуелни приказ аранжмана
• Финална бројалица у оквиру бројалице-бајке
• Постављање визуелног записа пратње бројалице на право место изнад текста – при-
мена знања везаних за кључне особине визуелног записа ритма
• Комбиновање дугих и кратких тонова – корачањем и пљескањем
• Знање о саставу инструмената стављено у ликовни контекст – илустровање Орфових
инструмената
Ток часа:
• Подсећање на претходне делове бројалице-бајке.
• Извођење све четири бројалице уз пратњу метричког пулса на штапићима.
• Ученици читају текст – завршни сегмент бајке о Црвенкапи и текст завршне бројалице.
• Разговор о датом одломку – „Шта се догодило Црвенкапи када се приближила вуку?
Ко на крају спасава Црвенкапу и баку? Шта смо научили из ове приче, где је Црвенкапа
погрешила? Да ли сте ви некада упали у невољу када нисте слушали своје родитеље?
Шта се догодило?”
• Ученици добијају задатак да пронађу налепнице са илустрацијма руку и да им пронађу
право место и залепе их изнад исписаних стихова бројалице, у складу са принципи-
ма визуелног представљања дужине трајања. Улога учитеља је да помогне деци која
имају потешкоће са решавањем овог задатка.
• Након што је бројалица „сложена”, учитељ тражи добровољца који ће прочитати текст
бројалице (усмерава ученика да то учини на начин као што је он раније чинио, дакле,
пратећи ритам бројалице).
• Учење бројалице, извођење метричког пулса на раније утврђен начин.
• Осмишљавање аранжмана за финалну бројалицу, припрема и заједничко извођење
аранжмана.
• Решавање задатака са стране 40 – равномерно марширање уз равномерно пљескање
рукама – по два ударца рукама на један корак.
• Цртање инструмената Орфовог инструментаријума.
Након подсећања на претходно савладане бројалице, ученици се упознају са текстом
финалног дела бајке и финалне бројалице. Следи кратак разговор о тексту бајке и исти-
цање кључне поуке, као и размена личних искустава ученика о ситуацијама када су се на
шли у невољи јер су били непослушни попут Црвенкапе.
Финална бројалица је истовремено и прилика да се провери знање ученика савлада-
но током учења бројалице-бајке. Деца, наиме, добијају задатак да поставе визуелни при-
67
каз пратње за бројалицу (налепнице са илустрацијама шака) на право место изнад текста
бројалице. Како је овај задатак превасходно намењен деци чије су способности у овом
домену натпросечне, учитељ пружа додатну подршку осталима, скретањем пажње на лако
препознатљива обележја на неким налепницама. На пример, учитељ пита да ли некa нале-
пницa има ознаку која се састоји из два броја. Када је ученици пронађу (2/4), он поставља
питање да ли се та ознака може пронаћи и на приказу текста бројалице. Када је одгонетну-
то право место за прву налепницу, деца ће лакше, применом принципа аналогије, пронаћи
место и осталима. Ако и даље има потешкоћа, учитељ помаже и око последњег двотакта,
скретањем пажње на присуство две тактне црте на његовом крају. Код последње две на-
лепнице може се скренути пажња на „змијицу” или „ознаку за тишину” (четвртинску паузу)
са којом су се деца већ сретала у претходним аранжманима, те на тај начин доћи до ус-
пешног решења задатка. Сасвим посредно, ученици се кроз ову игру упознају са важним
обележјима нотног записа – ознаком за врсту такта и крај композиције, као и паузом, те ће
у наредним разредима, када процес описмењавања буде директнији, усвојити ове ознаке
са већом лакоћом.
Следи још један задатак за одабраног ученика који показује натпросечне резултате у
досадашњем раду – изговарање текста бројалице, уз уважавање трајања слогова, на осно-
ву визуелног записа бројалице (величине илустрованих шака). У овом узрасту још увек не
користимо термин ритам, те зато учитељ може демонстрирати начин извођења уз помоћ
неке од претходних бројалица, који ће дете потом применити на нову бројалицу. Остатак
поступка учења бројалице се одвија на већ представљен начин, као и поступак заједни
чког осмишљавања и извођења аранжмана за ту бројалицу.
Још једна провера усвојености и способности примене стеченог знања предвиђена је
задацима са стране 40 – деца најпре истовремено изводе краће и дуже тонове (осмине
пљескањем руку и четвртине марширањем), а потом илуструју Орфове инструменте које
су раније обрађивали.
Корелација са другим областима: Српски језик, Ликовна култура
направљени
68
Час број 29
Задатак: Обрада песме „Пролеће”, слушање композиције „Ускршње јутро”
познато:
• Промене у природи које настају у пролеће
• Текст песме „Пролеће”
• Празници који се славе у пролеће
• Звучна игра „Киша”
• Музика за песму „Пролеће”
• Композиција „Ускршње јутро” за слушање
• Препознавање динамике, темпа, расположења, извођачког састава на основу слу-
шања композиције
• Осмишљавање кореографије на основу текста и уочених карактеристика песме
Ток часа:
• Разговор о буђењу природе, листању дрвећа, цветању цвећа – „Шта је неопходно сва-
кој биљци да би расла?”
• Извођење звучне игре „Киша” – учитељ води игру демонстрирајући покрете којима
се производи звук кише (од тренутка када почиње да пада до тренутка када је најјача,
праћена грмљавином, до поновног поступног престанка падавина), а деца опонашају
оно што он ради. Осим што показује покрете, учитељ изговара и импровизовани текст,
описујући оно што се у том тренутку догађа у игри.
• Подсећање на различите песме и приче о пролећу које су већ радили у вртићу или
школи – прича из читанке „Кад пролеће дође, све набоље пође”; рецитовање познатих
песама, певање познатих песама.
• Уколико је могуће, претходно обрадити песму „Пролеће” на часу српског језика. Уко-
лико је песма обрађена, указати ученицима на минималне измене у тексту, које су на-
прављене због уклапања са музиком.
• Учитељ пева песму „Пролеће” уз пратњу хармонског инструмента.
• Разговор о песми – „Које су то активности којих се ужелите зими, па једва чекате да
их радите у пролеће? Зашто пчеле скупљају мед баш у пролеће? Зашто нису почеле
раније, у зиму?”
•В ежба дисања – замислити пролећну ливаду препуну цвећа и дубоко удахнути на
нос и издахнути на уста. Замислити пчелице које лете по ливади, удахнути дубоко, а
онда имитирати звук који производе док постепено испуштамо ваздух изговарањем:
„з-з-з-з”.
• Разговор о музичким карактеристикама песме – какво је расположење, какав је темпо,
динамика песме.
• Питамо – „Ко изводи ову песму? Да ли има неких промена у току песме када је реч о
извођачима?” и слушамо композиције са ЦД-а.
69
• Разговор о празницима које славимо у пролеће – Врбица, Ускрс, верски празници дру-
гих религија.
• Слушање композиције „ Ускршње јутро”.
• Разговор о тексту и о обичајима који се помињу у тексту.
• Разговор о расположењу, динамици, темпу, извођачком саставу.
• Осмишљавање, увежбавање и извођење кореографије за песму.
Игра „Киша” са почетка часа је деци веома интересантна и на прави начин уводи тему
пролећа, доба када природа буја и буди се.
Опис игре:
Звук почетка кише добија се трљањем дланова, што учитељ и демонстрира, док га деца
опонашају. Учитељ има слободу да осмисли причу којом ће испратити звукове, али свакако
најављује почетак кише. Потом најављује да су капи све веће и почиње да пуцкета прстима,
док деца опонашају његове покрете. Затим, ударајући длановима о колена, говори да је по-
чела јака киша (пратећа прича може гласити: навукли су се густи облаци, изгледа као да је
пао сумрак, бубице су побегле да се сакрију у својим рупама итд.). Даље, учитељ најављује
да се одједном зачула грмљавина – овај звук дочарава се скоком у месту. Он наставља
да удара длановима о колена, говорећи да и даље пада јака киша, у даљини сева, поново
пуца гром (још један скок у месту). Са ударања длановима о колена постепено се прелази
на пуцкетање прстима (киша се полако смирује), те потом на трљање длановима. На крају,
најављује се престанак кише.
Пре обраде песме „Пролеће” са ученицима се треба подсетити прича и песама које об-
рађују тему пролећа. Код песама дати прилику ученицима који желе да изрецитују песму
пред разредом и истакну своје знање. Такође, са децом обновити и песме о пролећу са-
владане у вртићу (припремити на ЦД-у нумере попут песама „Пролеће у шуми”, „Висиба-
ба”, „Пролећна песма”). Деца која желе могу певушити песме, а остала деца импровизују
покрет, у складу са расположењем песме.
Поступак учења песме одвија се на стандардан начин. Обратити пажњу на прецизност
извођења узлазне терце са почетка песме (до-ми) и силазне терце из другог дела песме
(ла-фа). Тон ла (а1) је у већини случајева граничан тон који деца овог узраста могу преци
зно извести, те треба више пута демонстрирати и заједно са децом отпевати почетак дру-
гог дела, како би га што прецизније отпевали.
Следи уобичајен разговор о елементима музичког израза, певање песме уз њихово ува-
жавање, а потом и слушање праћено разговором о извођачком саставу.
У последњем делу часа разговара се о пролећу из још једне перспективе – перспективе
празника који се прослављају и обичајима који их прате.
Следи слушање песме „Ускршње јутро”, разговор о тексту, музичким карактеристикама
песме и осмишљавање кореографије за песму.
Додатни ресурси: ЦД са нумерама као што су „Пролеће у шуми”, „Висибаба”, „Пролећна
песма” (самостално пронаћи на интернету)
70
Час број 30
Задатак: Обрада песме „Ждребе”; Препознавање разлике између високих и дубоких
тонова; Слушање музике – „Миш је добио грип”, „Маче”, „Најбољи пријатељ”
познато:
• Текст песме „Ждребе”
• Основне карактеристике коња – изглед, кретање итд.
• Високи и дубоки гласови и тонови – утврђивање
• Музика за песму „Ждребе”
• Композиције „Миш је добио грип”, „Најбољи пријатељ”, „Маче” и „Ав, ав” за слушање
• Препознавање високих и дубоких гласова код родитеља и вршњака
• Опонашање дубоких и високих гласова
• Слободан покрет уз непознате композиције за слушање
• Препознавање музичких карактеристика – темпа, динамике, расположења и извођа
чког састава у композицији за слушање
Ток часа:
• Подсећање деце на високе и дубоке тонове из нумера „Слон” и „Акваријум”.
• Разговор о високим и ниским гласовима – ко има дубљи глас, њихова мама или њихов
тата; ко у разреду има највиши, а ко најдубљи глас; имитирати како говори неко са ду-
боким, а како неко са високим гласом.
• Поновити да и у музици постоје ниски (дубоки) и високи тонови и истаћи да низ разли-
читих тонова повезаних у целину чини мелодију.
• Погађање о којој је животињи реч у песми која следи:
o Брзо трчи
o Најчешће је беле или браон боје
o Користи се у једном спорту
o На њега се ставља седло
• Када деца погоде да је реч о коњу, упитати и како се зове младунче ове животиње.
• Уколико је могуће, претходно обрадити песму „Ждребе” на часу српског језика. Уколи-
ко је песма обрађена, указати ученицима на минималне измене у тексту, које су напра-
вљене због уклапања са мелодијом.
• Извођење песме у целости, разговор о тексту, учење песме по деловима, заједничко
певање песме у целости.
• Питамо – „Ко изводи ову песму? Да ли има неких промена у току песме када је реч о
извођачима?” и слушамо композиције са ЦД-а.
• Учитељ говори да као што ждребе може да скаче и прескаче препоне, тако и ми нашим
гласом можемо да правимо скокове са високих тонова на ниске тонове и обрнуто.
• Нацртати на табли два визуелна приказа – један сличан победничком постољу (низак
степеник – висок степеник – низак степеник) и један сличан његовом одразу у огле-
71
далу (висок степеник – низак степеник – висок степеник). Отпевати први такт песме и
упитати их да ли скачемо са високог тона на низак тон или са ниског тона на висок тон
на почетку песме. Уколико деца не дају тачан одговор, певање испратити покретом
руке којим се указује на правац скока.
• Након што деца открију правце скокова, заједно отпевати први такт у спором темпу.
• Слушање композиција „Миш је добио грип”, „Маче”, „Најбољи пријатељ” уз извођење
слободног покрета.
• Слушати (више пута, по потреби) и композицију „Ав, ав” уз питања о којој се животињи
ради у песми, какво је расположење, динамика, темпо и ко изводи песму.
Ученици су се већ сусрели са терминима висок и низак (дубок) тон током обраде нумера
„Слон” и „Акваријум”. Овој теми приступамо и на овом часу – са становишта људског гласа
као нечега што је деци ближе, поредећи висину гласа родитеља, другова из разреда, али и
имитирајући особе са високим и дубоким гласом. Разговор о високим и ниским тоновима
је прилика да се помене и то да њихов низ повезан у целину чини мелодију.
Ученицима се тема часа открива постепено, кроз игру погађања. Учитељ чита по једну
карактеристику дате животиње, а деца имају право на једно погађање (учитељ бројалицом
бира добровољца који даје одговор) након сваке прочитане карактеристике.
Када погоде да је реч о коњу, кроз питање и одговор се долази и до назива за младунца
ове животиње. Разговор о тексту ће бити сажетији ако је песма већ обрађена на часу срп-
ског језика, а детаљнији ако још увек није.
Примењује се стандардан поступак учења песме.
Након учења, певања песме и разговора о музичким карактеристикама песме, ради-
ти на уочавању праваца кретања скокова са почетка песме „Ждребе”, на начин објашњен
на часу. Уколико деца не доносе прави закључак, учитељ пева први такт, овог пута при-
дружујући руку – за време извођења тона фа показује руком у висини главе, а за време
извођења тона до у висини груди. Када деца дају прави одговор, заједно са њим певају
уводни такт, освешћујући скок који чине гласом.
Слушање композиција „Миш је добио грип”, „Најбољи пријатељ” и „Маче” има циљ да се
ученици опусте и слободно крећу уз музику. До овог тренутка у школској години требало
би да су се деца већ привикла на овакав начин изражавања и да му приступају са већом
опуштеношћу и лагодношћу.
72
Час број 31
Задатак: Извођење аранжмана за пратњу песме „Медвед и зечићи”; Провера знања;
Слушање песама – „Медвед и зечићи” и „Галоп” – препознавање извођачког састава
познато:
• Песме о животињама – „Зечје ухо”, „Лав”, „Зечеви и змије”, „Жаба чита новине”, „Ждре-
бе” и „Медвед и зечићи” (текст и музика)
• Аранжман за извођење пратње за песму „Медвед и зечићи”
• Извођење пратње на основу визуелног записа
• Препознавање извођачког састава у композицијама за слушање
Ток часа:
• Препознавање обрађених песама о животињама према почетку и потом њихово пе-
вање: „Зечје ухо”, „Лав”, „Зечеви и змије”, „Жаба чита новине”, „Ждребе”.
• Подсетити се и песме „Медвед и зечићи”.
• Поделити ученике на жуту, црвену и плаву групу и поделити им инструменте.
• Свака група покушава да изведе своју деоницу на основу визуелног записа тапшањем.
Уколико група има тешкоће, учитељ демонстрира деоницу сваке групе, а ученици по-
нављају за њим док не савладају деоницу тапшањем, а потом је изводе на предвиђе-
ном инструменту.
• Након што су све три групе савладале своје деонице, следи увежбавање заједничког
извођења пратње за песму, уз певање.
• Извођење песме у целости, са пратњом.
• Замена инструмената – увежбавање нових деоница.
• Заједничко извођење пратње за песму уз певање.
• Решавање задатака у оквиру провере знања са стране 52 након одслушане песме
„Медвед и зечићи” са ЦД-а.
• Решавање задатка са исте стране након одслушане нумере „Галоп”.
Последњих неколико часова у години, поред предвиђеног стицања знања, треба иско-
ристити и за обнову претходно стечених знања. Тако час започињемо игром препозна-
вања обрађених песама о животињама према почетку и њиховим певањем.
Аранжман за извођење пратње за песму „Медвед и зечићи” је један од последњих аран
жмана у овом уџбенику. Зато овог пута учитељ даје задатак свакој групи да изведе своју де-
оницу на основу визуелног записа, чије би основе до овог тренутка требало да буду савлада-
не. Тек у случају да група наилази на потешкоће учитељ прискаче у помоћ својом демонстра-
цијом. Како је у питању аранжман за пратњу уз певање, док једна група изводи своју деоницу
из визуелног приказа, да би деца у потпуности била фокусирана на овај задатак, припадници
осталих група певају песму уз пратњу инструмента. Након што су све групе савладале своје
деонице, заједничко извођење се може одвијати и уз музику са ЦД-а, уколико је потребно.
На крају часа ученици још једном слушају наведену песму, али и нумеру „Галоп” и реша-
вају задатке у оквиру провере знања (препознавање извођачког састава).
Корелација са другим областима: /
73
Час број 32
Задатак: Обрада песме „Лето”; Слушање музике – утврђивање препознавања располо-
жења – „Разиграни пицикато” и „Војни марш”
 познато:
• Различите асоцијације на реч „лето”
• Основни подаци о пролећу и лету
• Песма „Лето” (текст и музика)
• Поређење сличности и разлика између два годишња доба (пролећа и лета)
• Повезивање расположења песме са расположењем на илустрованим лицима
• Изражавање расположења слушане композиције кроз покрет
• Представљање слушане композиције кроз цртеж
Ток часа:
• Ученици добијају задатак да кажу речи које им падају на памет када се помене лето
(излиставање).
• Учитељ записује све асоцијације.
• Након што је на табли записан велики број појмова, учитељ их сумира груписањем
(појмови који се односе на игру, на летњу исхрану, на путовања, на распуст, на обла-
чење, купање итд.).
• Потом задаје ученицима задатак да наведу које су сличности између пролећа и лета,
а које разлике.
• Учитељ пева песму „Лето” у целости, уз пратњу хармонског инструмента.
• Разјашњење непознатих речи, разговор о песми.
• Разговор о музичким карактеристикама песме – какво је расположење (решавање за-
датка са стране 63 – повезивање расположења са једним од одабраних лица која га
дочаравају), каква је динамика песме, какав је темпо.
• Питања: „Ко изводи ову песму? Да ли има неких промена у току песме када је реч о
• Учитељ пушта са ЦД-а нумере „Разиграни пицикато” и „Војни марш”, а деца изражавају
свој доживљај кроз покрет.
• Ученици добијају задатак да представе нумеру „Војни марш” кроз цртеж.
• Галерија – залепити цртеже на зидове; ученици се шетају и гледају радове својих вр-
шњака.
• Разговор о цртежима – зашто су одабрали одређена решења.
Час започиње двема методама интерактивне наставе – излиставањем и уочавањем
сличности и разлика. Прва метода има циљ да стимулише претходно знање и то из више
области симултано – деца набрајају све асоцијације које имају на реч „лето”. Не треба одба-
74
цивати одговоре који се на први поглед чине нелогичним, већ од ученика само затражити
објашњење (на пример, неко дете може рећи „бака”, а иако реч бака на први поглед не
изгледа као реч која има везе са темом лета, дете може објаснити да свако лето проводи
код баке на селу). Зато је и врло значајан део рада у оквиру овог метода завршно сумирање
помоћу категоризације наведених појмова на групе према темама.
Уочавање сличности и разлика између два појма је још једна метода којом се активира
знање и искуство ученика из више области, базирано на различитим чулима.
Учење песме се одвија према већ представљеном поступку.
Деца решавају задатак из књиге, повезујући расположење песме са расположењем је
дног од илустрованих лица.
На крају часа утисак о слушаној композицији ученици изражавају на два начина – кроз
цртеж и покрет. Када је реч о цртежу, важно је истаћи да не морају да се обазиру на на-
слов композиције, већ да цртају свој доживљај композиције. Након што деца заврше рад
на цртежима, треба изложити све радове и дати им прилику да погледају радове својих
вршњака. Потом учитељ бира радове који му се чине интересантним и тражи од ученика
да објасне зашто су се изразили на одабрани начин. На тај начин ученици освешћују везе
између композиције и цртежа.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Српски језик, Физичко васпитање, Ли-
ковна култура
Додатни ресурси: материјал и прибор за одабрану ликовну технику
75
Час број 33
Задатак: Народна традиција, обрада песме „У ливади под јасеном”; Импровизација по
крета; Провера знања везаног за народну традицију; Извођење аранжмана за бројалицу
„Мачка”
 познато:
• Различите народне песме за певање („Ерско коло” и друге, савладане у вртићу)
• Основна знања о домаћим животињама
• Народна традиција, обичаји, народна ношња (утврђивање)
• Песма „У ливади, под јасеном” (текст и музика)
• Бројалица-загонетка „Мачка”
• Осмишљавање корака за песму у складу са њеним карактером и музичким каракте-
ристикама
• Извођење пратње на основу визуелног записа
• Решавање задатака везаних за народну традицију
Ток часа:
• Подсећање на тему народне традиције са почетка школске године, разговор о оби-
чајима, народној ношњи.
• Певање већ обрађених народних песама (из школе, али и вртића) – „Ерско коло” и дру-
ге песме по дечјем избору (уколико не могу да се сете, подсетити их на неке народне
песме које се често обрађују у предшколским установама).
• Учитељ пева песму „У ливади под јасеном”, уз пратњу хармонског инструмента.
• Разјашњење непознатих речи, разговор о песми – „Како се у давна времена набавља-
ла вода, пре него што је уведена у куће? Да ли и данас можемо да пијемо воду са изво-
ра? Где?”
• Осмишљавање и увежбавање кореографије за песму.
• Кратак разговор о домаћим животињама – које домаће животиње срећемо на селу, а
које можемо наћи и у граду.
• Након што деца погоде да је реч о мачки, учитељ тражи од деце да изведу деоницу
илустрованих шака из визуелног записа (извођење ритма). Уколико деца наиђу на по-
тешкоће, учитељ демонстрира деоницу илустрованих шака, а деца понављају.
• Подела на црвену, жуту и плаву групу.
• Зависно од развијене способности извођења на основу визуелног записа, свака група
изводи своју деоницу тапшањем, а потом на одговарајућем инструменту из записа или
на основу демонстрације учитеља.
• Након што су деонице увежбане, прелази се на увежбавање заједничког извођења
аранжмана.
76
• Извођење бројалице са пратњом у целости.

• Решавање задатака са стране 14 – провера знања из домена музичке традиције.
Након кратког подсећања на тему народне традиције ученици се присећају народних
песама које су певали раније. Уколико учитељ не зна да их свира и уколико постоје могућ-
ности, припремити ЦД са народним песмама које се често обрађују у предшколским уста-
новама – „На крај села жута кућа”, „Берем, берем грожђе”, „Ја посејах лубенице”, „Вишњи-
чица род родила”, „Ја посејах лан” итд.
Следи учење нове песме према стандардном поступку, као и осмишљавање и извођење
кореографије за њу. Ритмичка фигура – четвртина са тачком и осмина која се налази у овој
песми – веома се лако савладава по слуху, те нема потребе за њеним посебним истицањем
у процесу савладавања песме.
Прелазак на тему животиња се врши посредством разговора о домаћим животињама
које срећемо на селу и у граду.
Следи обрада бројалице-загонетке према уобичајеном поступку (након погађања о
којој животињи је реч). И овог пута се од деце тражи да се у већој мери ослоне на визуел-
ни запис и стекну самосталнији приступ извођењу пратње, а улога учитеља је да у сваком
тренутку понуди помоћ уколико је потребно.
На крају ученици решавају задатке у оквиру провере знања о народној традицији, који
подразумевају разумевање термина коло и народна ношња и околности у којима се јављају.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Српски језик, Народна традиција (из-
борни)
Додатни ресурси: ЦД са аудио-снимцима народних песама које се често обрађују у
предшколским установама („На крај села жута кућа”, „Берем, берем грожђе”, „Ја посејах
лубенице”, „Вишњичица род родила”, „Ја посејах лан” итд.)
77
Час број 34
Задатак: Обрада песме-модела – „До, до, шта је то?”; Слушање музике – „Успорите поред
школе”, „Бавите се спортом”, „Другарство”
 познато:
• Појмови: слово – глас, цифра – број
• Појмови нота – тон
• Песма „До, до, шта је то?”
• Појмови: нота до, скала
• Песме за слушање: „Успорите поред школе”, „Бавите се спортом”, „Све што деца расту
више”
• Препознавање ноте до у оквиру нотног текста и њено „бојење”
• Препознавање музичких карактеристика песама на основу слушања (динамика, тем-
по, извођачки састав, расположење)
• Слободно изражавање расположења песама кроз покрет уз слушање
Ток часа:
• На почетку часа правити паралеле између различитих области када је у питању разли-
ка у називу изговореног и записаног.
• Написати на табли слово „А” и упитати децу шта је то. Када одговоре да је у питању сло-
во, упитати их како се зове то слово када се изговори (изговорити слово „а”). Када деца
дођу до одговора да је у питању глас, исту аналогију направити са бројем и цифром.
• Произвести тон на неком инструменту (клавир, хармоника, триангл итд.) и упитати их
шта је то (уколико добијемо одговор да је то звук, питати их како се зову звукови које
добијамо на инструментима или певањем, како би дошли до прецизнијег одговора да
је у питању тон). Потом упитати децу да ли знају како се зове ознака којом бележимо
тон. Уколико деца не знају да је у питању нота, учитељ је пише на табли, као додатну
помоћ при откривању одговора.
• Учитељ пева песму „До, до, шта је то?” у целости, уз пратњу хармонског инструмента.
• Објаснити термин скала кроз извођење скале на инструменту, а потом и појашњење
да је у питању поступни низ од осам тонова.
• Објаснити да је нота до другачија од осталих, јер изгледа као да је неко погрешио док
је писао, па је прецртао, а онда приказати изглед ноте до (илустроване на апликацији).
• Пронаћи ноту до у оквиру нотног записа песме и разговарати о њеном месту. Када
деца открију да се до налази испод осталих нота, направити паралелу са травом (када
стојимо негде напољу, у природи, шта нам се налази под ногама), те са зеленом бојом
коју везујемо за њу.
• Дати деци задатак да пронађу све ноте до у нотном запису и обоје их зеленом бојицом
(нацртају кружић око ноте и попуне га – учитељ најпре демонстрира на табли, а потом
деца сама боје у својим уџбеницима).
78
• Певати песму још једном, са поступним скраћивањем до почетног тона до и његовим

понављањем неколико пута, како би деца упамтила његову висину и тонску боју.
• Слушање песама за децу са различитим едукативним порукама.
• Слушање песме „Успорите поред школе”.
• Разговор о песми – „Која превозна средства се помињу у песми? Коме се деца обраћају
овом песмом и зашто?”
• Ученике подсетити и на игру нервозног возача која је обрађивана на једном од прет
ходних часова и истаћи да је важно да у саобраћају будемо смирени, стрпљиви, да
пазимо на себе и на друге.
• Најавити песме „Бавите се спортом” и „Све што деца расту више” кроз разговор о здра-
вој исхрани и бављењу спортом.
• Слушање песама и слободно изражавање расположења кроз покрет.
• Слушање композиција још неколико пута, по потреби, уз разговор о извођачком саста-
ву, расположењу, динамици и темпу.
• Слушање песме „Другарство” са ЦД-а.
• Разговор о другарству.
• Разговор о музичким карактеристикама песме.
Процес музичког описмењавања, иако је формално предвиђено да почиње у трећем
разреду, индиректно треба започети већ у првом. Један од начина јесте пасивно упозна-
вање са нотним записом. Из тог разлога одлучили смо се за присуство нотних текстова за
сваку песму одмах након исписаних литерарних текстова, уместо у оквиру посебне песма-
рице, коју деца ретко прелиставају, јер није интегрални део уџбеничког ткива.
Други начин јесте стицање звучних наслага кроз учење песама-модела у прва два ра
зреда. Пратећи препоруке програма, у овај уџбеник смо уврстили песме „До, до, шта је
то?”, „Ми је у средини” и „Сол ми дај”, али се учитељ може определити и за други редослед
обраде модела, те најпре са децом савладати песме народног трихорда ре-ми-фа (на при-
мер, „Ресаво, водо ’ладна” и „Фабрика бомбона” уз песму „Ми је у средини”). Обради песа-
ма-модела се приступа на начин који је представљен у току часа, а овде ће бити додатно
образложен.
Иако се од деце не очекује да визуелно разликују тонове пo висини, једноставни задаци
попут бојења свих „прецртаних” нота или нота које стоје на одређеном месту у линијском
систему помажу у формирању почетне слике о нотама које ће деца у наредним разредима
учити да препознају и читају.
Увод у ову тему треба направити уз помоћ већ познатих разлика између гласа и слова и
броја и цифре.
Следи учење песме „До, до, шта је то?”, кроз коју се учи о првој ноти Це-дур лествице, али
и помиње термин скала први пут. Свако објашњење, тамо где је то могуће, треба засновати
на више различитих интелигенција, те тако овде треба најпре одсвирати скалу (музичко-
-ритмичка интелигенција), а потом дати и вербално објашњење да је у питању низ од осам
узастопних тонова (вербално-лингвистичка интелигенција).
Код певања песме треба обратити пажњу на прецизно извођење скока c1-g1 (скока из
тонике у доминанту), као и силазног тоничног трозвука g1-e1-c1 на текст „но-та до”.
Након што деца савладају песму, на сликовит начин им треба представити изглед ноте
(поређење са нечим што је прецртано због грешке), те повезати место где се нота пише
(испод осталих) са травом на којој стојимо.
79
На крају деца добијају већ поменут задатак да обоје ноту до у зелено, након чега се пе
сма пева са поступним скраћивањем, како би се на крају дошло до понављања првог тона,
са циљем да се што боље упамте његова висина и тонска боја.
Након дела часа који је од ученика захтевао велику фокусираност, слушање песама које
следе има циљ да се ученици опусте и разговарају о неким значајним темама кроз музи-
ку (безбедност у саобраћају, здрави стилови живота – исхрана и спорт, другарство). Ипак,
треба искористити прилику и да се донесе закључак да композиција „Другарство” по му-
зичким карактеристикама (темпу, динамици, али и расположењу) контрастира осталим од-
слушаним песмама.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Српски језик, Физичко васпитање, Чу-
вари природе (изборни)
Додатни ресурси: апликација са написаном нотом до
80
Час број 35
Задатак: Певање „Рођенданске песме”, илустрација жељених поклона; Обрада песме-
-модела – „Ми је у средини”
 познато:
• Изглед и место записивања ноте до
• Песма „До, до, шта је то?”
• Песме о различитим празницима (Нова година, Божић, Осми март)
• Песме о рођендану („Рођенданска песма” и друге)
• Песма „Ми је у средини”
• Изглед/место записивања ноте ми
• Препознавање ноте ми у оквиру нотног текста и њено бојење
• Препознавање музичких карактеристика песама на основу певања и слушања
Ток часа:
• Препознати по почетку и отпевати песму „До, до, шта је то?”.
• Одсвирати још једном скалу и подсетити се наведеног термина.
• Објаснити деци да као што свако од нас има своје име, тако и свака скала има своје име.
• Истаћи да се скала којом почиње нота до коју смо учили на прошлом часу зове Це-дур.
• Учитељ пева песму „Ми је у средини”, уз пратњу хармонског инструмента.
• Објаснити термин трозвук кроз његово извођење на инструменту.
• Појаснити да је у питању истовремено звучање три тона, који, ако се раздвоје, звуче
овако (отпевати разложен трозвук, уз показивање висине тонова руком).
• Указати деци на постојање „оградице од пет жица на којој се налазе ноте” (нотног си
стема).
• Подсетити их да се испод оградице налазила нота до и истаћи да на првој жици „чучи”
нота ми из наше песме (жица ограде као да пролази кроз њу).
• Показати написану ноту ми у линијском систему и приказати апликацију на којој је
илустрована нота у одговарајућој боји.
• Дати деци задатак да је пронађу у нотном запису и да је обоје у жуто.
• Уколико деца поставе питање због чега је у питању жута боја, објаснити да овај тон
звучи продорније, светлије, па га повезујемо са бојом Сунца – упоредити звучање тона
до и тона ми кроз певање.
• Певање песме „Ми је у средини” са поступним скраћивањем до тона ми, који се пона-
вља неколико пута, како би деца што боље упамтила његову висину и тонску боју.
• Препознати по почетку и отпевати песме које су обрађене, а везане су за празнике –
„Божић Бата”, „Шепури се јелка” и „Мати”.
• Откривање празника о ком ће бити реч у наставку часа (рођендан) – „Да ли можете да
се сетите једног празника који сви славимо, а може пасти и зими и лети, у јесен и у про-
леће?” Ако деца не дају тачан одговор, допунити питање објашњењем да је у питању
празник који свако од нас слави другог датума.
81
• Како је у питању песма коју већина деце зна од раније, улога учитеља ће бити да испра-
ви евентуалне грешке у интонацији.
• Певање песме у целости, уз обраћање пажње на интонативну прецизност.
• Слушање песме са ЦД-а, разговор о темпу, динамици, расположењу, извођачком саставу.
• Уколико деца знају још неке песме о рођендану, следи и њихово певање.
• Илустровање жељеног рођенданског поклона одабраном ликовном техником.
• Решавање задатка са стране 66 – смештање сопственог рођендана у контекст го-
дишњег доба.
Термин Це-дур се појашњава, иако спада у градиво наредних разреда, због помињања у
тексту песме „Ми је у средини”, те певања са разумевањем.
Уколико се обрађује на начин наведен у оквиру тока часа, кроз свирање скале и давање
имена скали, поредећи је са сваким другим бићем, овај термин се усваја са лакоћом.
Ноте до и ми се одмах потом стављају у контекст наведене скале, као њен део.
Учење песме „Ми је у средини” одвија се према већ објашњеном поступку. Објашњење
непознатих речи ове песме укључује и увођење термина трозвук, који се лако разуме када
се реч подели на делове – „тро-звук”, те истовремено одсвира, а потом и издвоје три наве-
дена тона.
Након што је песма савладана, деци се скреће пажња на нотни систем кроз паралелу
са нечим познатим – наш предлог је „оградица састављена од пет жица”, али учитељ може
изабрати и неку другу асоцијацију. Нота ми се потом смешта на прву жицу (ми смо одабра-
ли израз „чучи” као интересантнији деци овог узраста, али је ипак потребно прецизирати
и да „жица” изгледа као да пролази кроз ноту), па зато приказујемо њен визуелни изглед.
Као и на претходном часу, први део часа је и овог пута захтевао већу пажњу, те се у дру-
гом делу часа разговара о рођендану и певају већ познате песме посвећене овом празнику
и илуструје жељени рођендански поклон одабраном ликовном техником.
Често постоји опасност да су погрешно интонативно савладане песме које су обрађене
у раном узрасту, у вртићу – у складу са тадашњим вокалним могућностима или интерпре-
тацијом васпитача/родитеља/старатеља. Зато је код оваквих песама задатак учитеља да
коригује интонацију скретањем пажње на поједине скокове (у овом случају силазног то-
ничног трозвука на почетку, праћеног скоком сексте). Скок у шести ступањ понавља се и
на почетку другог дела песме, те треба инсистирати и на његовом прецизном извођењу.
Корелација са другим областима: Свет око нас, Ликовна култура
Додатни ресурси: апликација са илустрованим нотама до и ми, материјал и прибор за
одабрану ликовну технику
82
Час број 36
Задатак: Обрада песме-модела „Сол ми дај”; Провера стечених знања
 познато:
• Изглед и место записивања нота до и ми
• Песме „До, до, шта је то?” и „Ми је у средини”
• Различите песме за певање које су већ обрађиване
• Песма „Сол ми дај”
• Изглед/место записивања ноте сол
• Препознавање ноте сол у оквиру нотног текста и њено бојење
• Препознавање музичких карактеристика (динамика, темпо, расположење, извођачки
састав) познате и непознате нумере на основу певања и слушања
Ток часа:
• Препознати по почетку и отпевати песме „До, до, шта је то?” и „Ми је у средини”.
• Приказати апликације на којима су обе ноте илустроване одговарајућим бојама.
• Учитељ пева песму „Сол ми дај”, уз пратњу хармонског инструмента.
• Објашњење да је сол из песме заправо со, али да је сол и назив за још једну ноту.
• Подсетити децу да се испод „оградице од пет жица” налази нота до и да на првој жици
„чучи” нота ми.
• Објаснити да нота сол чучи на другој жици ове „оградице од пет жица”.
• Показати написану ноту сол у линијском систему и приказати апликацију на којој је
нота илустрована у одговарајућој боји.
• Дати деци задатак да је пронађу у нотном запису и да је обоје у црвено.
• Уколико деца упитају, објаснити да користимо црвену боју за ову ноту јер је она изу-
зетно важна у нашој скали и истиче се својим звучањем, баш као што се црвена боја
истиче као јарка боја.
• Провера знања са стране 80 – разумевање односа нота – тон, препознавање компози-
ције по почетку, препознавање извођачког састава, динамике, темпа и расположења у
познатој и непознатој композицији за слушање.
• Након писменог дела провере пустити још једном нумеру „Балканска игра” и упитати
децу да ли има неких понављања.
• Након уочавања троделне форме одслушати нумеру још једном, како би ученици пре-
познали разлике у висини мелодије међу деловима.
• Певање песама по дечјем избору, уз слободан покрет или слободну импровизацију
пратње на инструментима.
Нота сол се представља кроз песму „Сол ми дај” на исти начин као што су представљене
ноте до и ми на претходна два часа.
83
Провером знања са стране 80 сумирају се кључне области које су обрађиване током
године. Деца добијају задатак да препознају динамику, темпо и расположење код једне по-
знате и једне непознате нумере. Кроз нумеру „Балканска игра” ученици обнављају и позна-
вање троделне („сендвич”) форме, али и разумевање висине тона (први део нумере доноси
тему у једној октави, потом је у другом делу тема за октаву виша, да би у поновљеном пр-
вом делу поново била у доњој октави). По окончаној провери знања учитељ може на прави
начин да евалуира резултате ученика, те да планира наставни процес за наредну годину.
За крај часа треба креирати опуштенију атмосферу, у којој ће се певати песме по дечјем
избору, а они могу изабрати и хоће ли уз певање изводити слободан покрет или пратњу на
ритмичким инструментима.
Корелација са другим областима: /
Додатни ресурси: апликације са илустрованим нотама до, ми и сол, евентуално инстру-
менти из комплета Орфових инструмената – оригинални или направљени
84
Час број 37
Задатак: Утврђивање усвојених песама, кореографија, импровизовање пратње на Ор-
фовим инструментима, слободно изражавање доживљаја музике кроз покрет
 познато:
• Усвојене песме и кореографије
• Композиције које су раније слушане на настави
 ново (непознато): /
• Импровизовање ритмичке пратње и покрета на познате песме, бројалице и компози-
ције за слушање
Ток часа:
• Разговор са ученицима о утисцима са наставе Музичке културе.
• Разговор о ученичким преференцијама – да ли су више уживали у певању, музици-
рању на инструментима, њиховом прављењу, разговору о звуковима, извођењу коре-
ографија и слободног покрета, итд.
• Препознати по почетку одабране обрађене песме и певати их уз пратњу инструмента/
музике са ЦД-а.
• Певање песама по избору ученика.
• Извођење обрађених кореографија.
• Импровизовање пратње на Орфовим инструментима за песме и бројалице по избору.
• Импровизовање покрета за одабране композиције за слушање.
Последњи час у години треба искористити за опуштање, уживање у музицирању и су-
мирање утисака о различитим искуствима стеченим на настави Музичке културе. Деца до-
бијају прилику да певају, изведу савладане кореографије, импровизују пратњу на Орфовим
инструментима и изразе доживљај композиција за слушање кроз покрет. Ученицима треба
дати прилику да одаберу садржаје за завршни час.
Корелација са другим областима: Српски језик, Физичко васпитање
Додатни ресурси: Инструменти из комплета Орфових инструмената – оригинални или
направљени.
85
ПРИЛОЗИ
86
Прилози
87
88
Прилози
89
90
Прилози
91
92
Прилози
93
94
РЕЧНИК КОРИШЋЕНИХ ТЕРМИНА
Динамика – термин који означава јачину тона, односно мелодије; може бити гласна
(forte), тиха (piano), умерено гласна (mezzo forte), умерено тиха (mezzo piano), а може се и
постепено појачавати (crescendo) и утишавати (decrescendo).
Метрички пулс – равномерни удар који одговара јединици бројања (у случају дечјих
песама и бројалица, најчешће у трајању четвртине); у литератури се среће и под називом
„ритмички пулс”.
Музичке карактеристике песме – термин који смо у приручнику користили као тер-
мин који обједињује све елементе музичког израза, али укључује и расположење које ком-
позиција доноси.
Скала – поступни низ од осам тонова, у ком су први и последњи тон исти, у размаку
октаве.
Темпо – термин који означава брзину извођења композиције; темпо може бити брз,
спор, умерено брз или умерено спор.
Транспоновати – извести композицију у другом тоналитету. Дајемо пример компози-
ције „Ерско коло” у Це-дуру.
Трозвук – истовремено звучање три различита тона, најчешће у размаку од две терце
или терце у комбинацији са квартом. У нотном запису дурски трозвуци се означавају вели-
ким, а молски малим словом.
Расположење – укупно звучање једне композиције и утисак који она оставља на слуша-
оца може се формулисати на више начина – осећање које композиција доноси/атмосфера
или карактер композиције.
95
ЛИТЕРАТУРА
Amstrong, T. (2009), Multiple intelligences in the classroom (3rd ed.). Alexandria, VA: Association
for Supervision and Curriculum Development
Васиљевић, З. М. (1991), Музички буквар, Београд, Завод за уџбенике
Васиљевић, З. М. (2006), Методика музичке писмености, Београд, Завод за уџбенике
Мирковић–Радош, К. (1996), Психологија музике, Београд, Завод за уџбенике
Правилник о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и
васпитања, 2004, Београд, Службени гласник РС – Просветни гласник
Hoge M. V. (1996), More than Mere Movement, Dalcroze Eurhythmics, Music Educators
Journal, Vol. 82, No. 4, стр. 38–41
96

1 Muzicko MiR Prirucnik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1 Muzicko MiR Prirucnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Габријела Грујић

Маја Соколовић Игњачевић

Аутори: Габријела Грујић, Маја Соколовић Игњачевић

Графичко обликовање: Бранка Милошевић

CIP - Каталогизација у публикацији

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић Тираж 500. - Библиографија: стр. 96.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог

Приручник за учитеље уз уџбеник за Музичку културу за први разред основне школе

УЏБЕНИК ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ ЗА ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ........................................... 5

Уџбеник је конципиран по моделу радне књиге за учење музике слушањем, извођењем

Корелација са другим областима: Српски језик, Физичко васпитање, Народна тради-

Поступак обраде песме треба да се састоји из следећих етапа:

Упутства за реализацију часа:

• Припрема за осмишљавање кореографије/драматизације – одвајање маске лава од

Упутства за реализацију часа:

Уколико ученици са лакоћом савладају овај задатак, учитељ им задаје да покушају да

Способност одржавања равномерне пулсације уз певање, извођење бројалице или

Деоница 2 (друга група)

У почетку рада у овој области саветујемо да се аранжмани изводе уз музику са ЦД-а,

Након кратког упознавања са основним одликама инструмента, приступити његовом

• Заједничко осмишљавање кореографије за песму, у складу са њеном формом.

• Задатак са стране 27 – повезивање инструмената са сликама игара из различитих де-

• Ученици из друге групе изводе своју деоницу на штапићима.

Потом следи извођење аранжмана. Аранжмани су, у бројалици-бајци која се састоји из

Поступак обраде аранжмана детаљно је представљен у оквиру тока часа, а укључује

• Извођење бројалице са пратњом у целости.

• Певати песму још једном, са поступним скраћивањем до почетног тона до и његовим

You might also like

• Припрема за осмишљавање кореографије/драматизације – одвајање маске лава од

• Задатак са стране 27 – повезивање инструмената са сликама игара из различитих де-

• Певати песму још једном, са поступним скраћивањем до почетног тона до и његовим