Elektromagnetizam 1 Elektromagnetizam 2

z
VREMENSKI KONSTANTNO MAGNETSKO POLJE
 
MAGNETSKA SILA IZMEĐU DVA STRUJNA ELEMENTA I1dl1  r012

 Strujna kontura. Strujni elemenat. 

I 2 dl2 Ilustracija složenosti
izračunavanja sile između
 r y
I1dl1   dva strujna elementa.
r012 dF12
  C2
C1 I1dl r012
 x
I 2 dl
r
I1

I1 I2 I1
 Eksperimentalno, merenjem sile između strujnih kontura različitog oblika
i položaja, utvđeno je da izraz za silu između dva strujna elementa (koji
    I2
se nalaze u vakuumu) ima sledeći oblik: r012 r012 
I1dl   I1dl
   I 2 dl
 I 1 dl  r012
I 2 dl2  ( I1dl1  r012 )  
dF12  k 
r2   I 1 dl  r012
dF12 dF12
I 2 dl

 U gornjoj jednačini k je konstanta čija vrednost zavisi od izbora jedinica.

Sila između dva provodnika sa strujom: (a) istog smera - privlačna;
k = 10-7 jedinica MKSA sistema. (b) suprotnog smera – odbojna.

 Uobičajeno je da se umesto k piše     

dF12 r021  r012
I 1 dl  r012
 
k=μ0/4π I 2 dl  r021  0

I1dl
 
μ0= 410-7 H/m → permeabilnost vakuuma dF21  0
I 2 dl
 
   Magnetska sila između dva dF12  dF21
 0 I 2 dl2  ( I1dl1  r012 )
dF12   strujna elementa koja se nalaze
4 r2 u vakuumu. Za magnetsku silu između dva strujna elementa ne važi uvek zakon
akcije i reakcije.
Elektromagnetizam 3 Elektromagnetizam 4

POJAM MAGNETSKOG POLJA I VEKTOR MAGNETSKE INDUKCIJE. I

BIO-SAVAROV ZAKON.
C  
 0 Idl  r0
 Kao i u slučaju elektrostatičke sile, zamišljamo da na stujni elemenat dl2 B 
deluje magnetsko polje koje potiče od struje u strujnom elementu dl1. r C
4 r2
 A
α
 Ako se izraz za silu između dva strujna elementa preuredi na sledeći Idl 
način r0
 
  0 I1dl1  r012
dF12  I 2 dl2  (  ), Vektor magnetske indukcije u okolini tanke strujne
4 r2 konture u vakuumu.
vektor u zagradi zavisi samo od strujnog elementa I1dl1 i opisuje magnetsko
polje tog strujnog elementa. 
  0 Idl  r0
dB  
 Idl 4 r2
r0 a
 Magnetska indukcija strujnog
 0 Idl  r0   dB 
0 Idl sin  / 2

dB   elementa. Bio-Savarov zakon.
C dB, B 4 a2
4 r2
2 a
0 Idl sin  / 2 0 I
B 
4 a 2 0
I  dl
 Vektor se obeležava simbolom B i naziva se magnetska indukcija. C
4 a2

Jedinica za magnetsku indukciju je T (tesla). Primer. Izračunavanje vektora B u 0 I
B
centru kružne konture poluprečnika a. 2a

z   Idl sin 
dB  dB  0  z
4 r2 0 Idl sin  dl sin   rd
   dB  
 4
dB
dB  (dl , r0 ) 
r2 r  x A / cos
α
 
Idl  0 I  / 2
4x A / 2
r0 B cosd
a b y
 r  A y
Idl   I
r0  r dB, B B 0
α b
I θ 2x A
 x
a xA
x A

 Primer. Izračunavanje vektora B u okolini veoma dugog pravog provodnika.
Određivanje intenziteta, pravca i smera vektora dB .
Pravilo desne zavojnice.
Elektromagnetizam 5 Elektromagnetizam 6

0 Idl sin  Primer. Izračunavanje vektora magnetske indukcije na osi tanke, kružne,
dB  
 4 r2 strujne konture, poluprečnika a.
 r0 M z
α dl sin   rd  
 0 Idl  r0
Idl dB
θ    
r dB, B 0 Id α dBz  dBz1 dB  
dB   4 r2
4 r 
θ osa 
dB1  Idl sin  / 2
0 I d dB  0 
I B  dBh A 4 r2

C
4 r dBh1 dBh  dB cos 
α dBz  dB sin 
r r
Bio-Savarov zakon za ravnu strujnu konturu i tačku koja leži u istoj ravni.
Zbog simetrije je:

r0 z 
r01  I sin 
2 a
 0 I a sin 
 I d


Idl dB  0 
4 a 
B  Bz  0  2
4 r  dl  2

r2
r0 a 2
Idl 0

θ  I d 0 I a 2

  B  0  B  2
C θosa 4 a 2 ( z  a 2 )3 / 2
dB, B 0
O
I a 
B 0 Idl1
I 2a I
 Primena Bio-Savarovog zakona u slučaju složenih struktura i provodnika
koji se ne mogu smatrati tankim. Površinska gustina struje.
0 I d  
 dB   r  I
 4 r  dB J  , JdS dl  Jdv
Idl θ2 r0 , r dθ 2 J   S
0 I cos d 
dl r0  0 (J  r0 )dv
θosa θ B  4

x I dB  
x θ1    1
4 r2
dB, B 0 I
B (sin 2  sin 1 ) S
4x  
I
 J S  , J S d  dl  J S dS
I 
JS 
dS  0 (J S  r0 )dS
dB  
Primeri primene Bio-Savarovog zakona za ravnu strujnu λ 4 r2
konturu i tačku koja leži u istoj ravni.
Elektromagnetizam 7 Elektromagnetizam 8

Primer. Izračunavanje vektora magnetske indukcije u okolini veoma dugog,  Linije vektora magnetske indukcije su zatvorene krive.
trakastog, provodnika.

 dB
dB I
I
JS  , dI  JS d
r   
Idl r0
 dI
dB  0
I 2r  
dI B B
dBx , dBz
λ
Strujni elemenat. Veoma dug, prav, provodnik.

Primer. Izračunavanje vektora magnetske indukcije na osi solenoida (kalema)

kružnog poprečnog preseka, poluprečnika a.

 B
2 B
r  0 dI a sin 
a dB dB 
1  I
2 r2

NI I
dx x dI  dx  N ' Idx I


x  x2
 0 NIa sin  dx  0 NI
  1 Kružni prsten.
B
2  r2 B  sin  d  Helmholcovi
x  x1 2   2
kalemovi.
a x
r ,  ctg ,
sin  a
 0 NI 
a B (cos 1  cos  2 )
dx   2 d 2 B
sin 

Primer. Veoma dug, tanak solenoid.

Solenoid.
Elektromagnetizam 9 Elektromagnetizam 10

MAGNETSKI FLUKS. ZAKON O ODRŽANJU MAGNETSKOG FLUKSA.  Može se pokazati da magnetski fluks kroz površi bilo kakvog oblika, koje
se oslanjaju na istu konturu, ima istu vrednost. To prizilazi iz zakona o
 održanju magnetskog fluksa.
 B
dS  
 
   B  dS S3 

n1 
  dS  1  (2 )  0
B
S1S2
n3 B
S
1  2
S
  
Po definiciji magnetski fluks je fluks vektora magnetske indukcije. Obeležava
se simbolom Φ. Jedinica za magnetski fluks je Wb (veber).
n2 S1   dS  1  (3 )  0
B
S1S3
C
1  3
S2
Definisanje pojma “fluks
  kroz konturu”,ΦC. 1  2  3  C
   B  dS  0
Sz  “Jačina struje kroz konturu”.
 Sz

B
Primer. Izračunavanje fluksa kroz pravougaonu konturu koja lezi u istoj ravni
Zakon o održanju magnetskog fluksa. sa pravim provodnikom u kome postoji struja jačine I.

  0I
dS dB B
 2r
dB' a
Tuba fluksa I 
Sz
 d'  d dS
b   ca 0 I
C   B  dS  
r
Idl  dr bdr(1)
B SC c
2r
 c
dS ' ref . sm.
0 I c
C C  b ln
Uz dokaz zakona o održanju magnetskog fluksa.
2 ca
Elektromagnetizam 11 Elektromagnetizam 12
AMPEROV ZAKON
PRIMENA AMPEROVOG Amperov zakon se primenjuje: (a) za
ZAKONA.
Amperov zakon iskazuje sledeću osobinu vektora magnetske indukcije: linijski dokazivanje nekih važnih osobina magnetskog polja; (b) za izračunavanje
integral vektora B duž bilo kakve zatvorene konture C proporcionalan je intenziteta vektora B u nekim specifičnim slučajevima raspodele struje.
jačini struje kroz konturu.
Primer 1. Veoma dug, prav, provodnik kružnog poprečnog preseka,
poluprečnika a, načinjen od bakra.

     
C
  dl  0
B I   Bdl   0  dS
J
C
 
kroz C
   C SC
J B
I 
 B  dl   0  J  dS

J  I / a 2 B  B(r )
C SC n 
dl a B  
 dl  B(r )  2r za r
r  B
I dl
C
Presek provodnika.
za r  a I kroz C  J  r 2 
I2 I3

I1
 za r  a I kroz C  I
n  B (r )
n dl
C 0 I
 2a  J
 a n BI (r )  C0  r za r  a
I C J 2

dl  r I
dl C B(r )  0 za r  a
a 2r
    Ja 2 Primer 2. Tanak solenoid sa N’ zavojaka po jedinici dužine. Izvan solenoida
 
 dl  0 I
B  dl 
B 
C
Bdl   0
2
B=0. Unutar solenoida magnetsko polje je homogeno (B=const.).
C
C
  0 ( I1  I 2  I 3 )  
Ovaj oblik Amperovog zakona važi za magnetsko polje koje potiče od bilo
N’, I C
 dl  B  b
C
B
kakvog sistema strujnih kontura u vakuumu, u kojima postoji vremenski a
konstantna struja. b  I  N ' Ib
kroz C


Pažljivo pročitajte dokaz Amperovog zakona u knjizi prof. Branka Popovića. B  0 N ' I
Elektromagnetizam 13 Elektromagnetizam 14

Primer 3. Torus, pravougaonog poprečnog preseka, sa N gusto i ravnomerno SILA I MOMENAT NA STRUJNU KONTURU U STRANOM MAGNETSKOM
namotanih zavojaka tanke žice. Izvan torusa magnetsko polje ne postoji (B=0). POLJU
Unutar torusa linije vektora B su koncentrični krugovi i B=f(r).
O'    
N B dF  Idl  B
  
a

r F   Idl  B
C
b h 
I  Idl    
N B dM  r  ( Idl  B)
I  I C
dl
 r    
n O M   r  ( Idl  B)
C
C

Podužni presek torusa. Poprečni presek torusa.

MOMENAT NA RAVNU STRUJNU KONTURU U STRANOM HOMOGENOM
MAGNETSKOM POLJU
 
 Bdl  B(r )  2r za r
C
0 ra   
 I  0 za r  a 
 NI 

B B
kroz C B(r )   0 , a  r  b 
2r
 I  NI
kroz C
za a  r  b 
0 r b


a Bv
b
 I  NI  NI  0 za r  b 
kroz C C Bh
B(r ) I

NI
0
2a

NI
0   Vertikalna komponenta
2b 
Bv Idl dF polja ne stvara momenat
r sila, nego teži da razvuče
strujnu konturu.
a b
I
Elektromagnetizam 15 Elektromagnetizam 16
    KRETANJE NAELEKTRISANE ČESTICE U MAGNETSKOM POLJU
Bh dFa  Idla  Bh  0
a      Sila kojom magnetsko polje deluje na naelektrisanu česticu.
dFb  Idlb  Bh  dF
  
Idl Bh  dF  IdlB  
Idl Bh J, v        
B d F  Id l  B  JSd l  B  N ' QSdl v  B
b F   dF  IbB
b

I Idl    Sila na naelektrisanu česticu
Horizontalna komponenta polja stvara Q Fna Q  Q ( v  B ) 
koja se kreće brzinom v .
spreg sila, čiji momenat teži da okrene S
strujnu konturu i postavi je upravno na
linije vektora B.
 Iz izraza za silu na naelektrisanu česticu sledi da magnetska sila ne
 može da poveća intenzitet brzine čestice i njenu kinetičku energiju.
B
      Magnetska sila menja pravac kretanja čestice.
F n
a M  aF
 M  aIbB  IabB  ISB 
b a
      Fc
F  QvB

M  IS  B  m B v B
mv 2 
 Fc  v
I  F  R
F B 
mv Q F 0
R
R QB
   Magnetski momenat strujne
m  IS  n  IS konture.
 Objašnjenje pojave polarne svetlosti.

   
e FL  Q E  Q ( v  B )
Može se pokazati da gore izvedena  k
 formula za momenat magnetskih e v
B r Lorencova sila – sila na
sila, važi za ravnu strujnu konturu a naelektrisanu česticu koja se
bilo kakvog oblika, pa i kružnu  n kreće u električnom i
a + B
strujnu konturu. magnetskom polju.
   Šematski prikaz sistema za skretanje
I M  m B elektronskog mlaza u katodnoj cevi.
 
m  a2  n
Elektromagnetizam 17

 Holov efekat. Holova sonda (Holov elemenat).

 
B J  
B J

 
Fe v 
 Fe Q0
Fm 
I Fm
Q0 I

2 v
2 1  1
d
V1  V2 d
V1  V2

Ilustracija Holovog efekta kada su slobodni nosioci

naelektrisanja pozitivni (levo) i negativni (desno).

  
Fm  Q ( v  B ) EH  vB

Fm  Fe V1  V2  EH d  vBd

J
QvB  QEH V1  V2  Bd
NQ

I 
B I
J
d
U I
U B
NQ
NQ
B U
I
Holova sonda.
Elektromagnetizam 18 Elektromagnetizam 19
SUPSTANCA U MAGNETSKOM POLJU 
Bstrano

 Uticaj magnetskog polja na supstancu. Dijamagnetski, I A

paramagnetski materijali i feromagnetski materijali.   
mrez.  m  0 m0
Elementarna strujna  

Bsopstveno  0 Bsopstveno  0
vo kontura.
j Model molekula dijamagnetskog Model molekula dijamagnetskog
vo  106 m / s materijala u odsustvu stranog materijala u stranom magnet-
a -e magnetskog polja skom polju.
n  1015 obr. / s
IA I A  n e  1 mA Dijamagnetski efekat. Najznačajniji dijamagnetski materijali: bakar,
srebro, cink, bizmut, grafit, voda.

IA Orbitni magnetski 
momenat. Bstrano

mo
mo  Ia 2   1023 Am2

mi

mi
Magnetski momenat spina
jezgra i elektrona.
 

 mi  0  Bi  0 m
u V
i 0 B  0
u V
i

Atom (molekul) neke supstance u V u V

predstavlja složeni sistem elemen- Model molekula paramagnetskog Model molekula paramagnetskog
tarnih strujnih kontura u vakuumu. materijala u odsustvu stranog materijala u stranom magnetskom
magnetskog polja. polju.

 Paramagnetski materijali sa slabom interreakcijom susednih atoma

mrez .  0  dijamagnetski materijali
(molekula): aluminijum, platina, kiseonik, vazduh.
 
mrez.   mi  Feromagnetski materijali – paramagnetski materijali sa jakom
mrez .  0  paramagnetski materijali interreakcijom među susednim atomima. Veliki domeni sa orjentisanim
magnetskim momentima. Gvožđe, nikal, kobalt, gadolinijum, mnoge legure.
Elektromagnetizam 20 Elektromagnetizam 21

VEKTOR MAGNETIZACIJE UOPŠTENI AMPEROV ZAKON

Za izračunavanje magnetskog polja, koje potiče od elementarnih strujnih Amperov zakon kada kontura C
kontura u fizički maloj zapremini dV, uvodi se pojam vektora magnetizacije. prolazi kroz supstancu.

Bstrano Definicija vektora magnetizacije:

  
m
 u dV i C  dl  0 (  I 
B I A )
M . C kroz C keoz C
 dV
mi

Alternativna definicija vektora

magnetizacije; N’ - koncentracija
Fizički mala zapremina elementarnih kontura:  
neke supstance.

Može se pokazati da je  I A   M dl .
 keoz C C
M  N 'm

1    
Svi materijali osim feomagnetskih su linearni, tj. za njih važi sledeća
0  dl 
B  I   M dl
relacija: C kroz C C

  
 
M  konst.  B B
( 0
 M )dl  I
kroz C
C

Jedinica za intenzitet vektora magnetizacije je: A/m.


 B 
H M Definicija vektora jačine
Za opisivanje stepena orjentisanosti elementarnih strujnih kontura koristi se 0
vektor magnetske polarizacije: magnetskog polja.
 
   dl 
H I Uopšteni Amperov zakon.
J  0 M . C kroz C

     
Jedinica za intenzitet vektor polarizacije je T (tesla). B  0 H  J . Relacija između vektora B, H i J .
Elektromagnetizam 22 Elektromagnetizam 23
MAGNETSKA SUSCEPTIBILNOST I PERMEABILNOST
DOKAZ DA JE:
 
I
keoz C
A   M dl . Za sve materijale, osim feromagnetskih, postoji prosta veza između
vektora magnetizacije i vektora jačine magnetskog polje:
C

n
 
IA M  mH.
Samo elementarne strujne konture
nanizane kao “perlice” duž konture C
daju komponentu struje kroz površ Konstanta m se naziva: magnetska susceptibilnost.
oslonjenu na konturu.
    
B   0 ( H  M )   0 (  m  1) H   0  r H

   0  r   0 (1   m ) PERMEABILNOST I RELATIVNA PERMEABILNOST

Broj “nanizanih” strujnih kontura na

 dužini dl jednak je:
 
dl B  H RELACIJA VAŽI SAMO ZA LINEARNE MATERIJALE.

 N na dl  N 'dV  N 'a 2  h,
m
  
m h  dl  cos(dl , n ). VREDNOSTI SUSCEPTIBILNOSTI ZA NEKE MATERIJALE
h
dijamagnetski m=r-1 paramagnetski m=r-1
 I A  N na dl  I A  materijal materijal

na dl
  vakuum 0,0000 vazduh 3,6 10-7
n  N ' a   dl cos(dl , n )  I A ,
2
voda -0,88 10-5 aluminijum 2,110-5
a bakar -0,94 10-5 kobalt 250
  srebro -2,5 10-5 meko gvožđe 5000
I
na dl
A  M  dl

   Linije vektora H . U vakuumu i u linearnoj sredini linije vektora
 dl 
M I A
H i B su istog oblika (zatvorene, kontinualne krive). U
C kroz C feromagnetskoj sredini linije vektora H nisu zatvorene krive.

 Primena uopštenog Amperovog zakona.

Elektromagnetizam 24 Elektromagnetizam 25
MAKROSKOPSKE STRUJE EKVIVALENTNE AMPEROVIM
ELEMENTARNIM STRUJAMA  

n  dl 
M I
kroz C
A
C
C
vakuum 
J SA
 M  l  J SA  l
M
N   
 J SA  M  n
J sA
Detalj površine
Gustina površinske rezultante
namagnetisane šipke.
S Amperovih struja.


M  C
B
   
IA 
kroz C
 Mdl   m  Hdl  0
C C
Polje stalnog magneta u obliku šipke, homogeno namagnetisanog u pravcu
ose, ekvivalentno je polju solenoida. 
JA  0

Kompenzovane Namagnetisani, homogen, linearni

elementarne konture Nekompenzovane materijal, u kome nema
elementarne konture makroskopske struje.


J sA
 O zapreminski raspoređenim makroskopskim ekvivalentima
Amperovih stuja.


M  Intenzitet makroskopskih ekvivalenata Amperovih stuja je veoma
veliki.
Presek magnetske šipke. Nekompenzovane elementarne konture na
površini čine strujni plašt ekvivalentan makroskopskim strujama 
Procenimo vrednost intenziteta vektora J SA u slučaju napred posmatranog
namotaja solenoida. stalnog magneta u obliki šipke, kružog poprečnog preseka.
Elektromagnetizam 26 Elektromagnetizam 27
Može se pokazati da je u tačkama unutar magneta B/μ0<M i da je stoga
Iskoristićemo izraz za intenzitet vektora magnetske indukcije na osi kratkog H=(B/μ0 – M)<0.
solenoida, koji smo izveli ranije.
J SA  M
 0 J SA NI  J SA  l
NI  J SA  l BP  (cos 2  cos1 )  0 NI
2 1 BP  (cos 2  cos1 )
1  2l
 J SA  M BP  J
BP BP  0 SA (cos 2  cos1 )
2
U tački K α1=900 pa je BK: 2 P
2 P K
BP   0 M
0 J SA l
l BK  cos  2 K
2 BP
Uz dokaz da unutar namagnetisane šipke HP  M 0
U blizini stalnog magneta, relativno malih dimenzija, magnetska indukcija 0
vektori B i H imaju suprotan smer.
može imati vrednost od nekoliko desetih delova T, pretpostavimo, stoga, da je
BK=0,1T. Gustina makroskopskih ekvivalenata Amperovih stuja ima vrednost:

2 BK kA GRANIČNI USLOVI
J SA   160 . (pretpostavljeno je da je cosα2K=1)
0  cos  2 K m
Posmatramo tačku na graničnoj površi između dva različita materijala, na kojoj
nema makroskopskih stuja.

 h  0
H1
 

H2  dl  0
H
C
C 
H1t  

1  dl  H1t    H 2t  
H
C
 B  2 
M H H 2t
0 h  H 1t  H 2 t
  
Linije vektora M , B /  0 i H kratkog cilindričnog homogeno
namagnetisanog magneta, kružnog poprečnog preseka. Uočite da unutar Izvođenje graničnog uslova H1t=H2t.
  
magneta vektor H ima suprotan smer od vektora M , B /  0 .
Elektromagnetizam 28 Elektromagnetizam 29
 
B1n B1 h  0 O FEROMAGNETSKIM MATERIJALIMA I NJIHOVIM OSOBINAMA

B2 n     Značaj feromagnetskih materijala u elektrotehnici.

n01
B2
 dS  0
B
S cil
 Poreklo feromagnetizma. Teorija domena.
B1n  S  B2 n  S  o
1 
n02 B1n  B2 n
2
Izvođenje graničnog uslova B1n=B2n.

B1t
   
B1n  B2 n tg1 B1n H
B2 B1   1 1t (b)
2 tg 2 B2t  2 H 2t (a)
B2 n
2   Šematski prikaz nenamagnetisanog: (a) paramagnetskog i (b)
B2t tg1 1 
1
 feromagnetskog materijala. Strelica predstavlja m atoma.
 tg 2  2
1 B1t
 Vajsov domen (dimenzije od 10-3cm do nekoliko cm). Blohov zid
Zakon prelamanja linija vektora B.
(reda veličine 10-10 do 10-8 cm). Zasićenje.

 Kirijeva temperatura.

Kirijeva temperatura, magnetska polarizacija pri zasićenju i tačka

topljenja nekih feromagnetika.

Elemenat tCurie (0C) Jzas (T) ttoplj (0C)

 Fe 770 2,19 1530
 M
 Co 1131 1,80 1490
B / 0 H Ni 358 0,64 1455
   Gd 17 2,49 1312
Linija vektora B / 0 , H i M solenoida sa feromagnetskim
jezgrom.
Elektromagnetizam 30 Elektromagnetizam 31

 Antiferomagnetski i ferimagnetski materijali. Feriti (materijali sa 

svojstvima feromagnetskih materijala koji su istovremeno H B(T)
S
izolatori).

zasićenje
NBG a
  I
M M 0
BG H(A/m)
N
t0 t1
(a) (b)
I

M Kriva prvobitnog magnetisanja (“statička”
karakteristika). Dobija se postepenim
Aparatura za merenje povećavanjem struje I.
(c) krive magnetisanja.

Šematski prikaz Vajsovog domena: (a) feromagnetskog, B

(b) antiferomagnetskog i (c) ferimagnetskog materijala. H(t)
Bm b
b
Hm d
Karakteristike nekih ferita. d a t
a -Hm -Hc H
Hemijska Jzas (T) 0
tCurie ( C)  (m) T
Hc Hm
oznaka -Hm
CoFe2O4 0,53 520 109 e
a
MnFe2O4 0,5 300 105 e -Bm
NiFe2O4 0,34 585 105 - 108
Fe2O4 0,6 585 0,4 Tipična histerezisna petlja.
(‘Dinamička’ kriva magnetisanja)
B(H) Bm Bm
KRIVE MAGNETISANJA FEROMAGNETSKIH MATERIJALA
BZ

Hm Hm
 Zavisnost između magnetske indukcije i vektora jačine polja kod H
feromanetskih materijala je složena, dobija se eksperimentalno i HZ
prikazuje grafički. Krive magnetisanja.
Idealizovane krive magnetisanja
Elektromagnetizam 32 Elektromagnetizam 33

 Normalna kriva magnetisanja feromagnetskog materijala.

Bm

Hm

Idealizovane: maksimalna
histerezisna petlja i
normalna kriva
magnetisanja.

Normalna kriva magnetisanja se dobija povezivanjem vrhova

histerezisnih petlji, dobijenih magnetisanjem uzorka strujom u namotaju Osnovni feromagnetski materijali i njihove magnetske osobine
čija se amplituda postepeno povećava. a – Rajlijeva petlja

 Definisanje permeabilnosti feromagnetskih materijala.

 Magnetski meki feromagnetski materijali (elektrolitičko gvožđe,
permaloj, silicijumski čelik, liveno gvožđe...). Hc malo, 5 do 150
A/m. Primena magnetski mekih materijala.

 Magnetski tvrdi feromagnetski materijali (Alniko legure, hrom-

čelik, kobaltni čelik, volframov čelik). Hc veliko, 5 do 50 kA/m.
Primena magnetski tvrdih materijala.

Normalna permeabilnost feromagnetskog materijala,

μn, definiše se kao odnos B i H duž krive normalnog
magnetisanja. μn se menja u zavisnosti od H prema
gornjoj krivoj.
Elektromagnetizam 34

a - histerezisne petlja mekog

gvožđa (magnetski mek
materijal).

b – histerezisna petlja kalje-

nog čelika (magnetski tvrd
materijal).

 Kriva razmagnetisavanja, maksimalni energijski proivod.

H(A/m)

Krive razmagnetisavanja legure Alniko II (a), legure Alniko

V (b) i kaljenog čelika (isprekidana kriva).
Elektromagnetizam 35 Elektromagnetizam 36

MAGNETSKA KOLA Da bi pokazali koliko je proračun magnetskih kola složen zadatak,

posmatrajmo magnetska kola u obliku tankog i debelog torusa
 Pod magnetskim kolom podrazumevamo strukturu načinjenu od načinjena od istog materijala, zadate magnetske karakteristike.
feromagnetskog materijala, koja služi za kanalisanje magnet- Zadate su dimenzije jezgara, broj zavojaka i jačina struje u
skoga fluksa. namotajima oba torusa, a treba odrediti magnetski fluks kroz
preseke torusa.
 U praksi se koriste magnetska kola različitog oblika i rešavaju  sr  2 R B(T)
dve grupe problema vezanih za magnetska kola: (a) NI
H 1
projektovanje magnetskih kola i (b) proračun već projektovanih R  sr B
magnetskih kola.
0,6
Φ=BS
 Zbog nelinearnih karakteristika feromagnetskih materijala i I N S 0,2 H(kA/m)
projektovanje i proračun magnetskih kola su izuzetno 0,2 H 0,6 1
kompleksani zadaci, koji se uvek rešavaju uz uvođenje mnogih b
aproksimacija i korišćenje empirijskih formula. r
a
 Postoje na desetine debelih priručnika za projektovanje i NI
H (r ) 
proračun magnetskih kola koja se koriste u praksi. 2 r
h
B(r )  ?
 Mi ćemo se zadržati na magnetskom kolima koja imaju I
jednostavan oblik i koja se mogu smatrati tankim. N

 Zašto naziv ’’magnetsko kolo’’? Magnetsko kolo = Fluks kroz poprečni presek debelog torusa se može izračunati samo
feromagnetsko jezgro + jedan ili više namotaja sa strujom + približno, uvođenjem određenih aproksimacija:
jedan ili više vazdušnih procepa.
1) idealizovanjem krive magnetisanja, ili

 ’’Prosta’’ i ’’razgranata’’ feromagnetska jezgra.
2) deljenjem jezgra na više tankih koaksijalnih torusa, ili
3) aproksimiranjem jezgra tankim torusom poluprečnika središnje linije
R=(a+b)/2. Ova aproksimacija daje najmanje tačan rezultat, ali
omogućava najjednostavniji proračun. Pokazuje se, međutim, da je
za najveći broj praktičnih proračuna ova metoda dovoljno tačna.
Stoga ćemo je mi koristiti za proračun magnetskih kola.
Elektromagnetizam 37 Elektromagnetizam 38

PRORAČUN PROSTOG MAGNETSKOG KOLA.  Definisanje reluktanse prostog magnetskog kola. Električno
kolo analogno magnetskom kolu.
 sr
 B(H)    (H )
 
B, H d
I B 
H
H 
b  (H )  (H )S
N S  sr  2 R
 sr
   NI
R  ( H )S

a 1  sr
I N S R 
 (H ) S
 Zanemarivanje rasipnoga fluksa. Proračun dužine središnje
linije. R  magnetska otpornost ili reluktansa
d 
 sr  2( a  2d )  2(b  2d )  4  
2 2
+ Nelinearno električno kolo, analogno
  radna prostom magnetskom kolu. NI se
NI R
 dl 
H I
kroz C
  BS B(H) tačka naziva magnetomotorna ili
magnetopobudna sila.
C
B
H sr  NI radna R   NI Ako NI ima vrednost takvu da je
prava ispunjen uslov:
B(H)
NI NI  H1  H  H 2
H
 sr H  ( H )  const .  
Jednačina radne prave NI magnetsko kolo se može
H H rešiti analitički.
prostog magnetskog kola.  sr H1 H2
Elektromagnetizam 39 Elektromagnetizam 40

PRORAČUN PROSTOG MAGNETSKOG KOLA SA PROCEPOM PROSTO MAGNETSKO KOLO NAČINJENO OD DVA MATERIJALA

   const. 1
B(H)
  B(H) Φ 2
B, H   2
H1 B1 1
 2 B1 1
S2
 B2
NI S0 0 H NI
S1 H2
 H
  B2
H2 H1
S B0 H 0
 
C
 dl 
H I
kroz C
Hl  H 0l0  NI  Neka je zadat fluks, , i neka se traži NI. Ovaj zadatak je lako rešiti.
C

Sz
B1S1  B2 S 2   Iz prve jednačine se izračuna B1 i
  B2. Sa krivih magnetisanja očita se
 dS  0
B
BS  B0 S0 H1 i H2, pa iz druge jednačine
Sz H1l1  H 2l2  NI izračuna NI.

S0  je efektivni presek vazdušnog procepa kojim se uzima u obzir

rasipanje magnetskog fluksa oko procepa. S0>S. S0 se izračunava se po  Neka je zadato NI, a neka se traži vrednost fluksa kroz kolo. Sada se
empirijskim obrascima. kolo rešava metodom sukcesivnih aproksimacija (iteratvna metoda) –
B(H) pretpostavi se niz vrednosti i (i=1,2,3) i iz jednačina magnetskoga
S kola izračunaju odgovarajuće vrednosti (NI)i. Rezultati se mogu
B0  B NI S0
S0 0 prikazati tabelarno.
B0 0 S Radna tačka
H0  B  B1 B2 H1 H2 NI=H1l1+H2l2
0
Radna prava

l0 S
Hl  B  NI H
 0 S0 NI
H
 Na osnovu podataka iz tabele, može se skicirari grafik zavisnosti (NI),
Jednačina radne prave prostog pa sa grafika odrediti  koje odgovara zadatoj pobudi NI.
Koordinate radne tačka su
magnetskog kola sa procepom
vrenosti H i B u ferom. mat.
Elektromagnetizam 41 Elektromagnetizam 42

PRORAČUN SLOŽENIH MAGNETSKIH KOLA

 Iterativna metoda i metoda idealizovanih krivih magnetisanja.

l1 S l2
B( H )
1H H  H m1    
Bm 2 2 B1 ( H )   H1 B1 H 2 B2
 Bm1 H  H m1 B(H)
Bm1 1
l3 S3
 2 H H  H m 2 N1I1 Bi
H B2 ( H )     N2I2
 Bm 2 H  H m 2 H3

H0

H m 2 H m1 B3 B0
H
Grafički i analitički oblik krivih magnetisanja.
Hi
S1 S2
Pretpostavimo, najpre, da je <Bm1S1. Tada se magnetskom kolu
može pridružiti analogno električno kolo, odnosno, izračunati
reluktanse dva dela kola. H1l1  H 3l3  H 0l0  N1I1
B1S1  B2 S 2  B3 S3
 l1 l2 B0 S0  B3 S3 H 2l2  H 3l3  H 0l0  N 2 I 2
R1  R 2 
+ R 1 1S1 2 S2
NI Jednačine složenog magnetskog kola napisane na osnovu zakona
NI o održanju magnetskoga fluksa i Amperovog zakona.
R 2 
R 1  R 2
“Fluks kroz granu magnetskog kola”:

Ako je izračunata vrednost fluksa <Bm1S1 znači da je 1  B1S1  2  B2 S 2  3  B3 S3

pretpostavka bila dobra i time smo rešili zadatak. Ukoliko je
>Bm1S1 to znači da je grana jedan u zasićenju i B1=Bm1, a ostale
vrednosti se izračunaju iz odgovarajućih jednačina. Zakon o održanju magnetskog fluksa,
 i 0 napisan za magnetsko kolo.

  H l    ( NI )
duz C
i i
duz C
i
Amperov zakon, napisan za
magnetsko kolo.
Elektromagnetizam 43 Elektromagnetizam 44

Definicija reluktanse grane magnetskoga kola: Ukoliko izračunate vrednosti flukseva zadovoljavaju uslov i <Bz1Si,
magnetsko kolo je rešeno u prvoj iteraciji. Ako ovaj uslov nije ispunjen,
prelazimo na sledeću iteraciju (pretpostavku).
Bi i li
Hi    H ili   i  Ri  i
 ( H i )  ( H i ) Si  ( H i ) Si Sledeća pretpostavka je da se radne tačke grana čiji je fluks u prvoj
iteraciji bio veći od Bz1Si nalaze na zasićenom delu magnetske
karakteristike. Sada za proračun ne možemo koristiti jednačine po I i II
 i 0
I i II Kirhofov zakon za
kirhofovom zakonu, nego se vraćamo na jednačine napisane po zakonu o
održanju magnetskoga fluksa i Amperovom zakonu.
magnetsko kolo.
  R     ( NI )
i i i

B1S1  B2 S 2  B3 S3 H1l1  H 3l3  H 0l0  N1I1

1 2
B0 S0  B3 S3 H 2l2  H 3l3  H 0l0  N 2 I 2
R 1 R 3 R 2 Nelinearno električno
kolo analogno
Gornjim jednačinama se pridružuje analitički oblik idealizovane krive
+ 3 + magnetskom kolu.
magnetisanja.
N1I1 R 0 N2I2

B(H)
Bz2
Bz1  Bz1
1   2   3 R 11  R 3 3  R 0 0  N1I1  H H , H  H z1

B ( H )   z1
0  3 R 2 2  R 3 3  R 0 0  N 2 I 2  Bz 2  Bz1 ( H  H )  B , H  H
H  H z 2  H z1 z1 z1 z1

Složena magnetska kola se uvek rešavaji kombinovanjem iterativne Hz1 Hz2

metode i metoda idealizovanih krivih magnetisanja. U prvoj iteraciji se
pretpostavi da je permeabilnost svih grana ista i jednaka μ.

B(H)
H i  H z1  SIMETRIČNA MAGNETSKA KOLA
Bz2
Bz1
Bz 1
 ( H i )  const.   
H z1
H
Gornje jednačine postaju linearne i
Hz1 Hz2 magnetsko kolo se može rešiti analitički.
Elektromagnetizam 45 Elektromagnetizam 46

PRORAČUN MAGNETSKOG KOLA STALNOG MAGNETA

PRIMERI KRATKIH ZADATAKA IZ MAGNETSKIH KOLA
 Formiranje stalnog magneta.
1. Odredite, približno, vrednost intenziteta magnetske indukcije u procepu
 B(H) tankog trorusnaog jezgra načinjenog od materijala čija je magnetska
 karakteristika prikazana na slici. Rasipanje zanemariti. Brojni podaci:
B S
Br l=50cm; l0=0,5mm; N=500; I=1A; 0=410-7H/m. (Napomena: zadatak se
rešava grafički, crtanjem radne prave na grafiku krive magnetisanja).

A B
0
S l B(T)
H H
 1
H   -HC Hm
B0 H 0 l0
0,6

0,2
Hl  H 0l0  0 I N
H(kA/m)
Sl

0,2
BS  B0 S0 B  0 0 H 0,6 1
Sl0
B0   0 H 0 2. (a) Izvedite jednačinu radne prave stalnog magneta u obliku tankog
Jednačina radne prave torusa sa procepom, čiji je presek dat na slici. (b) Skicirajte radnu pravu na
stalnog magneta. istom dijagramu sa idealizovanom krivom razmagnetisavanja materijala od
koga je magnet načinjen. (c) Odredite, približno, vrednost intenziteta
magnetske indukcije u procepu stalnog magneta. Rasipanje zanemariti.
 Zarubljivanje polova magneta. Brojni podaci: l=50cm; l0=1mm; 0=410-7H/m.
 Obično je zadatak da se dimenzioniše stalni magnet tako da se u
zadatom procepu ostvari određena vrednost magnetske indukcije.
Zadato: l0,S0 i B0. Odrediti l i S sa najmanjim utroškom materijala.
S l B(T)
lSH B lSH B
V  Sl  0 0 0 0  Voptima ln o  0 0 0 0 1
HB ( H B ) max
H(A/m)
l0
HA, BA odgovara tački -5000
SB lB
Soptim  0 0 loptim  0 0 maksimalnog energijskog
BA 0 H A proizvoda.
Elektromagnetizam 47 Elektromagnetizam 48
ELEKTROMAGNETSKA INDUKCIJA
 Posmatranje pojave iz različitog koordinatnog sistema.
 Vremenski promenljivo magnetsko polje uvek je praćeno vremenski
promenljivim električnim poljem.
z z’  Električno polje koje odgovara istim promenama magnetskog polja
 ne zavisi od uzroka promene magnetskog polje.
v
Q
P1
P2
x Električno polje ima dva uzročnika:
x’
a) nepokretna električna opterećenja (elektrostatičko el. polje);
I
b) električne struje, koje se menjaju sa vremenom u koordinatnom
y’
y sistemu posmatrača, (indukovano električno polje).
   
Posmatrač P1 zaključuje : Fna Q  Fm  Q ( v  B )
U opštem slučaju u odnosu na posmatrača mogu postojati oba polja:
  
Posmatrač P2 zaključuje : Fna Q  Fe  Q E
  
z’ Etot  Est  Eind
d
Jačina indukovanog električnog polja
   kada se posmatreč kreće brzinom v u
Q P2 E ind  ( v  B ) odnosu na izvor magnetskog polja.
x’
1 
2
K y’   0 di (t ) d l

+
d E ind  
dEind 4 dt r
C
 
B(t ) z’ E (t )  r 
  di (t ) d l
i(t)
idl E ind   0
4  dt r
C
Q P2
i(t)
x’
y’ Jačina indukovanog polja u okolini nepokretne
strujne konture sa vremenski promenljivom strujom.
Elektromagnetizam 49 Elektromagnetizam 50
Važna razlika između statičkog i indukovanog električnog polja: 
 ds
v 
    dt
 st dl  0
E  ind dl  0  emsuC
E 
ds    
E ind  v  B
C C v
   
FARADEJEV ZAKON ELEKTROMAGNETSKE INDUKCIJE dl B de  Eind dl

   
de  (v  B ) dl
E ind
  
d c de  B ( dl  v )
C  e
dt
B(t ) Elemenat konture.

Elektromotorna sila indukovana u

provodnoj konturi zbog promene
magnetskog fluksa kroz konturu.
   1    1  2  d 2
de  B ( dl  v )  B ( dl  ds )  B d S 
dt dt dt
Faradejev zakon elektromagnetske
indukcije.

Dokaz Faradejevog zakona.

2  1
2
1
1
v

dS prebrisano e
dt
d 2

B
Posmatramo provodnu
konturu C koja se brzinom


v translatorno pomera u
2 d preb
dl magnetskom polju.
d S e
dt

Površ koju kontura

prebriše krećiči se.
C
Elektromagnetizam 51 Elektromagnetizam 52
PRIMERI ELEKTROMAGNETSKE INDUKCIJE
 
 d S    C  d  preb   k
1
B PRINCIP RADA GENERATORA VREMENSKI KONSTANTNE EMS
Sz

 
2  k   C2 Eind  
1 Sk A
Eind  v  B
1  A  
   d  preb    0
1
C
2
C  B e   Eind dl
dl   a B
v F
meh
e  Eind a  vBa
 C2   1C  d C 2  
B  Est  Eind
d  preb   d  C Est
C U12  U AB  e  vBa

d C 1
e Šipka se ponaša kao generator,
dt e konstantne ems, u praznom hodu.
2

d preb Elektromotorna sila indukovana u e vBa

e provodnoj konturi koja se kreće ili 1 I I 
dt deformiše u magnetskom polju.  R R
B e2 B 2 a 2
R    PJ  RI 2 
Fmag v Fmeh R
  
d C Elektromotorna sila indukovana u dFmag  Idl  B Fmag  IaB
2
e provodnoj konturi zbog promene
dt magnetskog fluksa kroz konturu.
  v 2 B 2a 2
Fmag  Fmeh dAmeh  Fmehvdt  IvBadt  dt
R
Faradejev zakon elektromagnetske indukcije.
Rad mehaničkih sila pretvara se dAmeh v2 B2a 2
Pmeh    PJ
posredstvom elektromagnetskog polja dt R
u električnu energiju, a ova u toplotu.
Elektromagnetizam 53 Elektromagnetizam 54
PRINCIP RADA ELEKTROMOTORA 
M mag
1 I
   
  
 dFmag  Idl  B B B  
B v 
E Fmag Id l  B
 Faradejev točak kada radi
R Fmag  IaB r
a Eind kao elektromotor.
I
2
G U ustaljenom režimu, klizač se kreće + 1
stalnom brzinom. Tada je : Fmag=G. E
E  e E  vBa 1 E G 2
I   v (  )
R R Ba R Ba

Ako je teret preveliki, klizač će početi da se kreće u suprotnom PRINCIP RADA GENERATORA PROSTOPERIODIČNE EMS
smeru i preći u režim rada generatora.
 a
M meh  (t )  Bab cos t
v  f (r )   r 
    B
B  M meh ω n b
B E ind  vB   rB d
 e
v dt

a
 
a
r e   Eind dr    Brdr
a Eind e  Bab  sin  t
0 0 1
2
1
1 Emax  Bab
e  Ba 2 e(t)
2 2 Emax

t e  Emax sin  t
0
Faradejev točak – generator u π 2π
praznom hodu.
Elektromagnetizam 55 Elektromagnetizam 56

GENERATOR JEDNOSMERNE (PULSIRAJUĆE) EMS PRINCIP RADA TRANSFORMATORA

a  Indukovano elekrtično polje dugog, tankog solenoida, kružnog poprečnog
 preseka, sa vremenski promenljivom strujom u namotaju.
  B
M meh n b 
ω Eind B (t )   0 N i (t ) ra
  d
Komutator C ind dl   dt
E
B
2 1 i(t )
 ( t )  B ( t ) a 2
a
r di
e(t) e(t) 2 rE ind ( r )    0 N a 2
dt
Emax Emax C
di a 2
ωt E ind ( r )    0 N  ra
ωt dt 2 r
π 2π 3π π 2π 3π Eind
 0 N a di  ( t )  B ( t ) r 2 (r  a )
Elektromotorna sila Elektromotorna sila tri zavojka 2 dt di r
jednog zavojka. postavljena pod uglom od 1200. r E ind ( r )    0 N  ra
dt 2
a

LENCOV ZAKON C1
i (t )
  C2
n B i N
C3 B
i(t )
S N N S u  N 2e
a

i
dB
e1  e2  e3  e   a 2 Ems indukovana
Indukovana ems u zavojku ima takav smer, da stuja koju ona dt u namotaju
prouzrokuje teži da poništi promenu fluksa kroz zavojak. srazmerna je
Lencov zakon je posledica zakona o održanju energije. Ems, indukovana u svim konturama koje
obuhvataju solenoid, ima istu vrednost. broju zavojaka.
Elektromagnetizam 57 Elektromagnetizam 58
y 
Eind ( y, t )
i2
i1 J

B (t ) x
N1 N2 u2
u1
L
Uz izračunavanje gubitaka usled vihornih struja u tankim limovima.
Magnetsko kolo transformatora. Odnos napona primarnog i
sekundarnog namotaja približno je jednak N1/N2.
B (t )  Bm cos t
VRTLOŽNE (VIHORNE) STRUJE   d d
C ind dl   dtC
E  2 Eind ( y , t ) L  
dt
(2 LyBm cos t )
U masivnim provodnicima koji se nalaze u vremenski promenljivom
magnetskom polju, pod dejstvom indukovanog električnog polja, nastaju
vrtložne (vihorne) struje. Ime su dobile zbog oblika strujnica. Eind ( y , t )  yBm sin t  J vih ( y, t )  Eind ( y , t )
  
B(t ) J vih  Eind dPJ
 J 2  E 2   2 Bm2 y 2 sin 2 t
dv
Poprečni presek jezgra transformatora, u kome d /2
1
se indukuju vrtložne struje velikog inenziteta. PJ (t )  2 B S sin t  y dy  12  Bm2 Sd 3 sin 2 t
2 2 2 2 2
m
0
Osim što izazivaju nepoželjno zagrevanje
jezgra (Džulovi gubici) vrtložne struje 1 1
prouzrokuju i neravnomernu raspodelu fluksa PJ  ( PJ ) srednje   2 Bm2 d 2 Sd   2 Bm2 d 2Vlim a
po preseku jezgra. 24 24

PJ 1
  d 2 2  2 H m2
V lim a 24

Gubici po jedinici zapremine tankih limova, usled vihornih struja,

srazmerni su KVADRATU: permeabilnosti i debljine lima, učestanosti i
amplitude magnetskog polja.
Da bi se smanjili efekti vrtložnih struja, jezgro transformatora se pravi od
tankih, međusobno izolavanih, limova. Praktične primene vihornih struja: indukciona brojila, peći za topljenje.
Elektromagnetizam 59 Elektromagnetizam 60
POVRŠINSKI EFEKAT I EFEKAT BLIZINE

Zbog sopstvenog indukovanog električnog polja, vremenski promenljiva POTENCIJAL I NAPON U VREMENSKI PROMENLJIVOM EM POLJU
struja se NERAVNOMERNO raspodeljuje po preseku usamljenog provodnika.
Gustina struje je znatno veća uz spoljašnju površ provodnika. 
Etot (t )   
Etot (t )  Est  Eind
i (t ) A
  d i1 (t ) a
Definicija napona :

J (0, t )
C ind dl   dtC
E
b B  
B

d ( r , t ) U AB   Etot dl
 J (0, t )  J ( r , t )L   C i2 (t ) A
 dt
 (t )
 J (r , t )
B(r , t ) (U AB ) preko a  (U AB ) preko b

Na izraženost površinsjkog efekta utiču: debljina, permeabilnost i specifična B   B      d

otpornost provodnika kao i intenzitet i učestanost struje. (U AB ) preko a  (U AB ) preko b   Etot dl   Etot dl   Est dl   Eind dl  
Aa Ab C C
dt
Pri učestanosti od 50Hz, u bakarnom provodniku površinski efekat dolazi do
izražaja ako je njegov prečnik 1cm a u provodniku od gvožđa već kod V i (t )
prečnika 1-2mm.
Pokazivanje voltmetra će zavisiti od dužine i
Pri izraženom površinskom efektu unutrašnji deo debelog provodnika je položaja priključnih provodnika.
praktično neiskorišćen. Zato se umesto debelog provodnika primenjuje
“uže” – snop tankih provodnika.
FLUKSMETAR
i (t ) i (t )
2
Sonda – N tesno priljubljenih zavojaka tanke
žice, prelakiranih tako da čine krutu strukturu.
i (t ) i (t ) 1 Sonda
BG – balistički galvanometar, instrument za
merenje protekle količine naelektrisanja.

(a) (b) dq e 1 d 1
i    dq   d
BG dt R R dt R
Ilustracija efekta blizine na primeru dva provodnika sa strujom
2 2
istog smera (a) i suprotnog smera (b). 1 1 S
1 dq   R 1 d  q   R ( 2  1 )   2  0 q  R B
Elektromagnetizam 61
PRIMERI KRATKIH ZADATAKA

1. Duž dva prava, paralelna, provodnka A i B, koja se nalaze u homogenom

magnetskom polju, klizi provodnik K, konstantnom brzinom v. Izračunajte
napon između provodnika A i B. Rastojanje između provodnika A i B je d.

K
A

B 
v

2. Na slici je data skica Faradejevog točka. (a) Dopunite sliku neophodnim

elementima tako da točak predstavlja generator u praznom hodu. (b)
Izračunajte vrednost elektromotorne sile generatora.

1
2

3. Kroz namotaj tankog torusnog jezgra postoji prostoperiodična struja

amplitude Im i učestanosti f. Na posebnim crtežima poprečnog preseka
torusnog jezgra skicirajte linije indukovanog električnog polja i linije
vektora gustine vihornih struja.

N ,
S
Elektromagnetizam 62 Elektromagnetizam 63

MEĐUSOBNA INDUKTIVNOST I SAMOINDUKTIVNOST Ako zamislimo da u konturi C2 postoji struja i2(t) a da u konturi C1 nema
struje, istim razonovanjem dolazimo do sledaćeg:
MEĐUINDUKTIVNOST DVE TANKE PROVODNE KONTURE

 
e21   ( Eind )i2 dl1 21(t )  L21i2 (t )
 
C1  e12   ( Eind )i1 dl2 C1
B1 (t )
C2

i1 (t ) d21 21(t )  L21I 2

C2 d e21(t )  
e12 (t )   12 dt
dt

12 (t )  L12i1 (t ) d12 di d21 di

e12 (t )     L12 1 e21(t )     L21 2
dt dt dt dt
Dve spregnute konture u Može se pokazati da je uvek L12=L21.
linearnoj sredini. 12 (t )  L12 I1 Dokaz da je L12=L21.
   
L12 - međusobna induktivnost kontura C1 i C2. Veličina koja zavisi od e12   ( Eind )i1 dl2  dl dl
L12  L21  0   1 2
oblika, dimenzija i međusobnog položaja kontura C1 i C2. C2
4 C C r

1 2

Jedinica za međuinduktivnost je H (henri).  0 di1 (t ) dl1

4 dt C1 r
( Eind )i1   Nojmanov obrazac za
Postupak izračunavanja L12: međusobnu induktivnost
žičanih kontura.
1. Pretpostavimo da u konturi C1 postoji vremenski konstantna struja I1.
 C2
2. Odredimo vektor magnetske indukcije koji struja stvara kroz bilo
  di (t ) dl   C1
e12    0 1
 1
dl2 l2
kakvu površ koja se oslanja na konturu C2.
C2  4 dt C1
r  l1 
 dl2
3. Izračunamo 12 a zatim međusobnu induktivnost L12
dl1 r
 
  dl1dl2  di1 (t )
12
e12   0
 4
  r  dt  
L12  C1 C2   dl1dl2
I1  
Ll l  0
12
4 l l r
  dl2dl1  di2 (t ) 1 2

Međusobna induktivnost može biti pozitivna ili negativna brojaka, što zavisi e21   0
 4
  r  dt Nojmanov obrazac za
od izbora smera normale na površ pri izračunavanju fluksa. C1 C 2 
segmente provodnika.
Uz dokaz da je L12=L21.
Elektromagnetizam 64 Elektromagnetizam 65

Primer. Međusobna induktivnost dva namotaja, gusto i ravnomerno SOPSTVENA INDUKTIVNOST TANKE PROVODNE KONTURE
namotana na tanko, kartonsko, torusno jezgro. Brojne vrednosti:
N1=N2=1000 zavojaka, R=10cm, S=1cm2.
e(t ) dsopstv (t )
S  i (t )
+
esamoind  
n2 NI
B1  0 1 1 dt
 2R Ako je sredina linearna :
N1 B1
R  jezgro  B1S esamoind (t )  Li(t )
+

 N1N2 di(t )
12  N2 jezgro  0 I1 Usamljena provodna esamoind   L
B1
N2 2R kontura. dt
N1N2
L12  L21  0 
L12  L21  0 , 2  10 H 3
2R L – samoinduktivnost konture.   LI  L 
I
Princip rada mernog transformatora. Feromagnetsko torusno jezgro sa
N1 zavojaka kroz koje prolazi provodnik sa prostoperiodičnom strujom,
i2(t)=Imcost. Izračunati Im ako je pokazivanje voltmetra UV. N1=1000; Primer. Samoinduktivnost veoma dugačkog, dvožičnog, vazdušnog voda.
a=h=2cm; b=4cm; =10000; UV=13V, =314 rad/s.

I
2 di
e21   L21 2   L21 I m sin  t  B1   0
N1 i2 (t ) dt B1  2r
I
a E m   L21 I m B2 2a B2   0
 2 ( D  r )
b h Lakše je odrediti L12. n
1 Da
B1  
N 1 I1 
 2 r
a r b
1   (B 1  B2 )  dr
I 2 a
b
N 1 I1 N I b r dr I
V  jez    hdr   1 1 h ln I
Da
dr
Da
dr
a
2 r 2 a D   0
2
(  r
  Dr
)
E m  L12 I m a a
UV   NN b  0I D  a
2 2  12  N 2  jez   1 2 h ln I1  ln
2 a 
N2  1 L21  2 , 77 mH L 0 D a
L   ln  0 D  a 0
UV 2 L12  L21  
N1 N 2
h ln
b   a L   ln   ln
D
Im 
 L12
 15 A 2 a I  a  a
Elektromagnetizam 66 Elektromagnetizam 67
IZRAČUNAVANJE JAČINE STRUJE U KOLU SA INDUKTIVNIM KALEMOM
N 2S Samoinduktivnost tankog
L torusnog namotaja. dsops. di(t )
2 R i(t ) esamoind (t )    L
dt dt
+
N 2h b Samoinduktivnost debelog e(t ) e(t )  esamoind (t )
L ln torusnog namotaja. L i(t ) 
2 a R
R
di(t )
esamoind (t ) Ri(t )  e(t )  L
Spoljašnja samoiduktivnost koaksijalnog kabla +
dt

Kolo sa generatorom vremenski di(t )

 I
b
promenljive ems, koje ima neku Ri(t )  L  e(t )
   0  dr dt
a
2 r otpornost i induktivnost.
0I b Odredimo e(t) tako da struja u kolu bude prostoperiodična funkcija
I  dr   ln
 B 2 a vremena: i(t)=Imcost.
n   b i(t) L R
L  0  ln
I I 2 a RIm cost  LIm sint  e(t )
+
a r   b
b L  0 ln Uvedimo smenu :
2 a e

RIm  Em cos Električna šema kola.

C  C’
L  Em sin
dl
 
  dl dl  Nojmanov obrazac za Em (cos cost  sin sint )  e(t )
dl  L 0
4  r samoinduktivnost
C C' tanke žičane konture.
Iz adicionih formula sledi : Em cos(t   )  e(t )

Ems je, dakle, prostoperiodična funkcija čija je amplituda i početna faza

C1 2
 L1 L2 L12 jednaka:
L12 k k 1
L1L2
L12  k L1 L2 L
C2 E m  I m R 2  ( L ) 2   arctg
k 1 Koeficijent sprege. R
Elektromagnetizam 68 Elektromagnetizam 69
PRINCIP MERENJA KRIVE MAGNETISANJA FEROMGNETSKOG
MATERIJALA SAVRŠENO PROVODNA KONTURA U MAGNETSKOM POLJU


H S i(t ) i(t ) di d strano
L 
L dt dt
+ L
e(t ) R=0
NBG a R Li(t )   strano (t )  0

BG
esamoind (t )  sopstveno (t )    strano (t )   0
N + N
Kolo probnog namotaj sa
I
balističkim galvanometrom. uk   sopstveno(t )   strano (t )  0
S
e(t )  esamoind (t )
I i (t ) 
R Ova jednačina kaže da fluks kroz savršeno provodnu konturu ne može da se
promeni unošenjem u strano magnetsko polje, ili promenom stranog
dq 1 d L di magnetskog fluksa u vremenu.
I  
dt R dt R dt
t U slučaju savršeno provodne konture Lencov zakon važi egzaktno: struja
1 L indukovana u ovoj konturi tačno je takva da u svakom trenutku njen fluks
t0 t1 dq   d  di
R R poništava promenu stranog fluksa.
i (t 0 )  0 t1 t t
1 1 1 1 Ako se provodna kontura (na primer od olova) ohladi do temperature bliske
i (t1 )  0 t dq  
R t d  
R t di apsolutnoj nuli (-273,160C) u konstantnom magnetskom polju, čiji je fluks
0 0 0
kroz konturu jednak 0, u konturi će se indukovati struja :
I1  I 0  I 1   0 i (t1 )  i (t0 )
q 
H1  H 0  H R R 0
I0  .
B1  B0  B N BG S L
q B
R
NI U savršeno provodnoj konturi ova struja zadržava istu vrednost
H
2a Rq N I neograničemo vreme. U slučaju praktične savršeno provodne konture struja
  N BG BS B  H  se održava veoma dugo, više meseci pa i godina.
N BG S 2a
Elektromagnetizam 70 Elektromagnetizam 71
JEDNAČINE DVA MAGNETSKI SPREGNUTA KOLA TEORIJA SAVRŠENOG TRANSFOTMATORA
J(t)
e1  e11  e21
L 1 R1 + i1 (t )  i2(t)
e2 (t ) R1 i1(t)
L12
i1 (t ) e2  e22  e12 N1
+

+
i2 (t )  u1(t) N2 u2(t) R
i1 (t ) R2 +

e1(t )
L 2 R2 di1 di Primar Sekundar
e1 (t )  R1i1 (t )  L1  L21 2
Dva magnetski spregnute dt dt
konture sa generatorima di di  Savršeni transformator:
e2 (t )  R2i2 (t )  L2 2  L12 1 1. zanemareno rasipanje magnetskoga fluksa;
vremenski promenjuve ems. dt dt
2. zanemareni gubici usled vihornih struja, histerezisa i
otpornosti namotaja.
 Transfotmator u praznom hodu:
Struja magnetisanja, koja
i20 ( t )  0 i10 (t )  stvara fluks kroz jezgro J.
i1(t) + i2(t) + i1(t) + i2(t) +

u1(t) u2(t) u1(t) u2(t)

di10 (t )
L12 L12
u1 (t )  L1 u1 ( t ) N
R1 L 1 R 2 L2 R 1 L1 R 2 L2 dt  1
d J (t ) u 2 (t ) N 2
i2 i1 i2 u1 (t )  N1
i1 + +
+ +
dt Savršeni transformator u
u1 u2 u1 u2 d J (t ) praznom hodu.
u2 (t )  N 2
dt
"Fizička" i električna šema dva magnetski spregnuta namotaja.
Ilustracija primene konvencije o označavanju znaka međusobne  Kada se na sekundar transformatora priključi prijemnik, struja
induktivnosti tačkama. sekundara je i2(t) a u primaru se indukuje dodatna komponenta struje
i1’(t) tako da je:
L12 di ( t )
L1 L2 u ( t )  ( L1  L 2  2 L12 ) N 2 i 2 ( t )  N 1i1' ( t ) i1' ( t )  i10 ( t ) i1 ( t ) N
dt  2
i2 ( t ) N1
i(t) + Lekv  ( L1  L 2  2 L12 ) i1 ( t )  i1' ( t )  i10 ( t ) i1 ( t )  i1' ( t )
u(t) Dva redno vezana Savršeni transformator.
spregnuta kalema.
Elektromagnetizam 72 Elektromagnetizam 73

ENERGIJA I SILE U MAGNETSKOM POLJU

Zakon o održanju energije za
ENERGIJA POTREBNA ZA USPOSTAVLJANJE MAGNETSKOG POLJA
n
n strujnih kontura.
dA m . sila  dA m . e .  i k (t ) d  k (t ) Osnovna (i opšta) jednačina
R1 L1 e1(t) Posmatrajmo sistem od n k 1
za analizu bilansa energije u
kontura sa vremenski vremenski promenljivom
i1(t) + promenljivim strujama, koje su magnetskom polju.
Rk Lk izvor magnetskog i električnog
ek(t)
Ni polja, i m tela od Rad koji se utroši za uspostavljanje struje (magnetskog polja) u n
Lkn ik(t) nepokretnih strujnih kontura (nelinearna sredina)
+ feromagnetskog materijala.
Si
en(t) Neka se neka tela i konture
Rn Ln + Rad koji treba izvršiti da se u n
kreću ili deformišu pod n nepokretnih krutih kontura fluks poveća
in(t) dejstvom magnetskih sila. dA m . e .  i
k 1
k (t ) d  k (t ) za dk, k=1,2,..n. (U oklini kontura se
Rad svih generatora (dAg) u nalaze nepokretna tela od feromagnet-
n
intervalu vremena dt utroši se skog matererijala.
dAg   (dAg )k na: Džulove gubitke, dAJ, rad
k 1 magnetskih sila, dAm sila i rad
dAg  dAJ  dAm. sila  dAm. en potreban za promenu energije n k Rad koji treba izvršiti da se fluks
magnetskog polja, dAm en.. ( Am ) uklj . str .   i k (t ) d  k (t ) kroz konture poveća od 0 do k.
k 1 0 (Važi opšte.)

Na osnovu ranije izvedenih relacija znamo da je:

d  k (t )
(dAg )k  ek (t )ik (t )dt e k ( t )  R k ik ( t ) 
dt Ako se struje u konturama postepeno n 0
isključuju, na račun gornje energije ( Am ) isklj . str .   i k (t ) d  k (t )
Odavde imamo: bio bi izvršen rad: k 1  k

(dAg )k  Rk ik2 (t )dt  ik (t )dk (t )

n n n
dA g  R i
k 1
2
k k (t ) dt   ik (t ) d  k ( t )  dA J   ik ( t ) d  k (t )
k 1 k 1 Zbog gubitaka usled histerezisa u
( Am ) uklj . str .  ( Am ) isklj . str .
feromagneticima, sledi da je:
n
dAg  dAJ  dAm . sila  dAm . e.   ik (t ) d k (t )
k 1
Elektromagnetizam 74 Elektromagnetizam 75
Rad koji se utroši za uspostavljanje struje (magnetskog polja) u n Izračunavanje energije n strujnih kontura preko induktivnosti.
nepokretnih strujnih kontura u linearnoj sredini
Fluks kroz k-tu konturu jednak je zbiru:
U slučaju sistema nepokretnih strujnih kontura u linearnoj sredini, rad
(Am)uklj.str transformiše se u energiju “deponovanu” u magnetskom polju
kontura. Kada se struje u konturama isključuju sva se ova energija vrati  k  1k   2 k  ...   kk  ...   nk
konturama, bez obzira na proces i redosled uključivanja/isključivanja n

struja.  k  L1k I1  L2 k I 2  ...  L jk I j  ...  Lkk I k  ...  Lnk I n   L jk I j

j 1
n k

( Am ) uklj . str .  W m   i k (t ) d  k (t )
1 n n Magnetska energija n strujnih
k 1 0
Wm   Lkj I k I j kontura, izražena preko induktivnosti.
2 k 1 j 1
Pretpostavimo da se u n nepokretnih, krutih, kontura, u linearnoj sredini,
uspostavljaju vremenski konstantne struje, na isti način – tako što linearno
1 1 Magnetska energija usamljene
rastu s vremenom u intervalu vremena T. Wm  I  LI 2 strujne konture.
2 2

Ik
ik ( t )  t 0t T k
T n n
1
u linearnoj sredini je : Wm   i
k 1 0
k (t ) d  k (t )  2I
k 1
k k
Wm 
1
( I11  I 2 2 )
 2 Magnetska energija dve
 k (t )  k t 0  t  T 1 1 spregnute strujne konture.
T Wm  L11 I12  L22 I 22  L12 I1I 2
2 2

1 n Magnetska energija n strujnih Magnetska energija dve spregnute strujne konture može biti veća ili manja
Wm  Ikk
2 k 1
kontura, izražena preko fluksa. od zbira energija ovih kontura kada su usamljene.

Pokažimo da je za dve spregnute konture L212L1L2.

Lako se može pokazati da je u linearnoj sredini: ( Am ) uklj . str .  ( Am ) isklj . str .
1 1 I2
0 W m  I 12 ( L11  L22 x 2  L12 x )  x
n n
1 2 2
( Am ) isklj . str .   i
k 1  k
k (t ) d  k (t )   
k 1 2
Ik k I1
dW m L I12 L2
 I12 ( L22 x  L12 )  0  x   12  (Wm ) min  ( L11  12 )
dx L22 2 L22
To znači da se sva energija, koja se utroši na uspostavljanje magnetskog
polja kontura, nalazi u magnetskom polju. Ta energija se u procesu
isključenja struja vrati izvorima. (Wm ) min  0  L12
2
 L11L22
Elektromagnetizam 76 Elektromagnetizam 77
RASPODELA ENERGIJE U MAGNETSKOM POLJU
2
GUBICI U FEROMAGNETSKOM MATERIJALU ZBOG HISTEREZISA

i(t ) H (t ) ( Am )  1 do  2   i (t ) d  (t )
1
Neka je struja u namotaju tankog torusa od feromagnetskog materijala
S  prostoperiodična funkcija vremena, i(t)=Imsint.
B(t )
Ni (t )
N H (t )  Ni(t )
2R H (t )   H m sin t
2R
d  (t )  NSdB (t ) B
R 2 H(t) c b
Bm
( Am )  1 do  2  2 RS  H (t ) dB (t )
1 Hm
b d

Gustina energije utrošene pri d T t -Hm HdB H

B2
promeni magnetske indukcije a
dA m Hm
(
dv 1
) B do B 2   H (t ) dB (t ) od B1 do B2. Važi uopšte (što se
a
B1 može pokazati deljenjem polja
-Hm a
na tube fluksa).
e
e -Bm
Veza između gustine energije utrošene na uspostavljanje magnetskog polja u f
feromagnetskoj sredini i krive magnetisanja

DEO PERIODE GUSTINA ENERGIJE UTROŠENE NA PROMENU INDUKCIJE

B(H) Gustina energije utrošene pri promeni
B2 magnetske indukcije od B1 do B2 u
feromagnetskom materijalu (gornji T B
rad
0t
m
dAm
dv Ba
H(t)dB(t)
izraz) srazmerna je osenčenoj 4  HdB  0 srazmerno Sabc izvora
dB površini. H  0 dB  0
B1
Gustina energije utrošene pri promeni T T B
t
d
dAm vraća se
H indukcije od 0 do B u linearnoj 4 2   HdB  0 srazmerno Sbcd izvorima
H sredini (B=H) : H  0 dB  0 dv Bm
T 3T  Bm
B
B2 t dAm rad
 HdB 0
dA m B
  dB  2 4  srazmerno Sdef izvora
B(H) dv 0
 2 H  0 dB  0 dv Bd

3T B
B t T dAm a
vraća se
1   HdB  0 srazmerno Sefa
2
dW m B 1 1 4 izvorima
HB    H 2  HB
2 dv 2 2 2 H  0 dB  0 dv  Bm
H
H
Elektromagnetizam 78 Elektromagnetizam 79
SAMOINDUKTIVNOST I OTPORNOST DEBELOG PROVODNIKA SA DVA PRIKLJUČKA
Razlika energije koju generatori utroše na promenu polja i energije koja PRI SPORIM PROMENAMA STRUJE
se vrati generatorima, u toku jedne periode, pretvori se u feromagnetskom
Posmatrajmo provodnik proizvoljnog oblika priljučen na izvor vremenski
materijalu u toplotu. Ovi gubici nazivaju se histerezisni gubici. promenljivig napona. Sredina je linearna. U intervalu dt:

Gustina energije utrošene na histerezisne gubitke u toku jedne periode dAg  u (t )i (t ) dt  dAJ  dWm (zakon o održanju energije)
srazmerna je površini histerezisne petlje.
e
i(t) g
dWh i(t) I1 b c
srazmerno Shisterezisne petlje 1+
dv
t
u(t) a
t1 t2 t3
dWh  A
   T
 S h . petlje T    S h . petlje mm 2  razmera  
A/ m
2 f
dv  m  mm mm  d
Ako se jačina struje kroz prikljičke debelog provodnika menja u vremenu,
raspodela sruje u njemu se takođe menja u vremenu. Stoga će se gubici i
dPh 1 dWh dWh Gustina snage
magnetska energija u provodniku menjati u vremenu.
 f  f  Sh. petlje husterezisnih gubitaka.
dv T dv dv
Ukupna snage histerezisnih gubitaka u
Ph  f  Sh. petlje  v zapremini v koja se homogeno magnetiše.  PJ (t1 )  PJ (t 2 )  PJ (t3 ) mada je : i(t1)= i(t2)= i(t3)=I1
Histerezisni gubici srazmerni su prvom
stepenu učestanosti. Wm (t1 )  Wm (t 2 )  Wm (t3 )
Razlike u vrednostima PJ i Wm u provodniku zavise od brzine promene
Ako se zapremina ne magnetiše homogeno, površina struje i oblika provodnika.
dPh
Ph  ( )v histerezisne petlje će se menjati, pa se zapremina
mora izdeliti na deliće u kojima je polje približno Dakle, u opštem slučaju ne možemo pisati da je PJ=Ri2(t) i
dv
po v
homogeno. Wm=1/2L i2(t) i smatrati da su R i L konstante koje se ne menjaju u
Bm Bm vremenu. To možemo učiniti samo u dva slučaja:
a) ako su promene jačine struje dovoljno spore (pri datom obliku
dWh dWh provodnika). Tada raspodela struje ne zavisi od vremena i ista je
 3HmBm  2Hm Bm
Hm dv Hm dv kao da je struja vremenski konstanta.

(a) (b) b) Ako su promene jačine stuje periodične. Tada su srednje vrednosti
PJ i Wm u toku periode srazmerne I2m, pa se i R i L debelog
Idealizovane histerezisne petlje dva feromagnetska materijala. provodnika mogu definisati u skladu sa tim, (R i L zavise od
Isprekidana linija je normalna kriva magnetisanja. učestanosti u ovom slučaju).

Merenje gubitaka usled histerezisa i vrtložnih struja.

Elektromagnetizam 80
U slučaju sporo promenljive struje i za debeo provodnik možemo pisati:
1 2
PJ (t )  Ri 2 (t ) i Wm (t )  Li (t )
2
Odavde sledi da jednačina po zakonu o održanju energije ima isti oblik
kao i za tanku žičanu konturu:

u (t )i (t ) dt  Ri 2 (t ) dt  Li (t ) di
di (t )
u (t )  Ri (t )  L
dt
pod uslovom da otpornost R i samoinduktivnost L definišemo ovako:

Opšta definicija samoinduk-

1 dA P 2Wm
R  2 J  2J L tivnosti. (Važi za sporo
i dt i i2 promenljive struje, kada se
može zanemariti skin efekat.)

Pošto je energija raspodeljena unutar i izvan provodnika,

Wm  (Wm )u provodniku  (Wm ) van provodnika

možemo napisati L=Lunutrašnje+Lspoljašnje, pri čemu je:

Definicija unutrašnje samo-

2(Wm )u prov .
Lunutrasnje  induktivnosti ; važi pri sporim
i2 promenama struje.

Definicija spoljašnje samoinduk-

2(Wm ) van prov . tivnosti ; ne zavisi u većoj meri od
Lspoljasnje  brzine promene struje. (Obično se
i2
izračunava preko fluksa).

PRIMERI. Unutrašnja samoinduktivnost provodnika kružnog poprečnog

preseka i dvožičnog voda.
Elektromagnetizam 81 Elektromagnetizam 82
Pošto rad magnetskih sila pri maloj promeni ne zavisi od načina te
OPŠTI METOD IZRAČUNAVANJA MAGNETSKIH SILA promene, zamislimo da do pomeraja dolazi pod uslovima koji uprošćavaju
izraz zakona o održanji energije.
Do sada smo naučili da izračunamo magnetsku silu na osnovu izraza za
silu koja deluje na strujni elemenat: Prvo, zamislimo da pri pomeraju dx (odnosno d) fluks kroz sve konture
  
d F  Id l  B . ostaje ne promenjen.

Ovaj drugi metod zasniva se na zakonu o održanju energije, koji za n  k  const . d k  0 k  1, 2 ,... n  dA m . sila   dW m
strujnih kontura u proizvoljnoj sredini ima oblik:
n
dW m
dAm  dAm . sila   i d
k 1
k k . Fx  
dx
 k  const .

Ako je sredina linearna dAm=dWm, pa je tada: (a)

n
dW m
dW m  dAm . sila   ik d k . M   k  const .
d
x
k 1

Posmatrajmo sistem od
 nekoliko nepokretnih struj- Drugo, zamislimo da pri pomeranju jačina struja u svim konturama
Ri L i M rez  x
Fx nih kontura i tela od ideal- ostaje konstantna. Pošto je sredina linearna imamo:
izovanog feromagnetika
 1 n

+
Ii Frez
(bez gubitaka). dW m 
2
I
k 1
k d k
 Na svako telo (konturu) će
delovati neka rezultantna
n
1 n

magnetska sila i momenat, dA m . sila   I k d k  I d  k  dW m

Rn Ln + k 1 2 k 1
k
određeni samo jačinama
In struja i oblikom i položajem
tela i kontura. dW m
Fx  I k  const .
Zamislimo da se pod dejstvom magnetske sile jedno od tela pomerilo u dx
pravcu neke ose x, za dx (ili pod dejstvom momenta okremulo oko ose za
(b)
mali ugao d). Magnetske sile će pri tome izvršiti rad:
dW m
M  I k  const .
d
x
dA m . sila  Fx dx odnosno dA m . sila  M x d 

Ovaj rad ne zavisi od malih promena struja u konturama ili

fluksa kroz konture. (Pošto je pomeraj mali, ako pri pomeraju i dođe Izrazi (a) i (b) su potpuno ekvivalentni i za isti sistem moraju da daju isti
do promene struja u konturama ili fluksa kroz konture, vrednost rezultat. Koji ćemo od izraza da koristimo pri izračunavanju sile ili
rezultantne sile se ne menja.) momenta zavisi od zadatka koji rešavamo.
Elektromagnetizam 83 Elektromagnetizam 84
Primer 1 (a). Privlačna sila elektromagneta. Izračunajmo izraz za silu
kojom elektromagnet sa slike privlači teg (kotvu). Primer 2. Usamljena strujna kontura. Zamislimo da se kontura malo
deformisala pod dejstvom (unutrašnjih) magnetskih sila. Pri tome će se
promeniti samoinduktivnost konture za dL.
U ovom slučaju jednostavnije je
I N koristiti izraz:
1 dAm . sila  Wm  Id   dLI 2
 L
dW m
Fx     const . R +
1 1
S dx dW m  dLI 2
dA m . sila  dLI 2
x I 2 2
 jer se tada sa pomerajm dx menja
Fx x
samo energija u procepu. Pošto magnetske sile vrše rad, mora bit dAm. sila>0, odnosno dL>0. To
znači da magnetske sile deluju tako da teže da povećaju L. Ako bi kontura
sa slike bila elastična, ona bi se preoblikovala u krug.
1 B2
2 Wm0  2 Sx
kotva 2 0 Primer 3. Strujna kontura u stranom magnetskom polju. Zamislimo krutu
strujnu konturu u stranom magnetskom polju. Izvor polja može biti druga,
udaljena, strujna kontura.
Znak minus kaže da sila teži da smanji
B2 1 1
Fx   S koordinatu x, tj. privlačna je. 2 2
W m  L1 I 1  L1 I 2  L12 I 1 I 2
0  1 2 2
Sila je uvek privlačna, bez obzira na smer B Ako zamislimo da se kontura malo pomerila,
struje u namotaju. I pri konstantnoj struji promeniće se samo L21,
za dL21.
 B2 2
Fx  S Intenzitet sile je obrnuto proporcionalan
dAm sila  dW m  dL 21 I 2 I1
0 0S površini oslanjaja S. Zato se krajevi
elektromagneta zarubljuju. dL 21 I 2  d  21  d  strano
Primer 1 (b). Odrediti potreban broj zvojaka i struju kroz njih (NI) da bi
elektromagnet sa slike mogao da podigne kotvu mase m=1kg. d str d str Kruta strujna kontura u
Elektromagnet i kotva su od materijala permeabilnosti =10-3H/m. Ostale Fx  I Mx  I stranom magnetskom
brojne vrednosti: S=10cm2, l1=30cm, l2=10cm, l0=5mm. dx d polju.

F x  mg H (  1   2 )  2 H 0  0  NI  Ravna strujna kontura, proizvoljnog
S oblika u homogenom polju.
B B
 0 mg H  H0 
B  0 ,11T  0   str  BS cos 
S I 
NI  928 Az . B M   IBS sin 
Kad elektromagnet privuče kotvu, potrebna je znatno manja pobuda da se   
ona nosi (NI=H(l1 +l2) 44Az.). M  IS  B
Elektromagnetizam 85 Elektromagnetizam 86
Kratki zadaci za vežbanje.
Primer 4. Princip rada ampermetra sa kretnim kalemom. 1. Oko dugog tankog solenoida, poluprečnika poprečnog preseka a,
postavljen je kružni zavojak poluprečnika b. Solenoid ima N' zavojaka po
jedinici dužine. Permeabilnost jezgra solenoida je . Izračunajte
 međuinduktivnost solenoida i zavojka.
I
B N'

N S a 

N S b

Stalni magnet Kretni kalem 2. Ako kroz namotaj solenoida iz prethodnog zadatka protiče
prostoperiodična struja učestanosti f, u jezgru će postojati gubici usled
histerezisa i vihornih struja. Koji od ovih gubitaka su proporcionalni
M m  NIBS sin   K m  I  sin  Mm – momenat prvom stepenu a koji kvadratu učestanosti?
magnetske sile.
M o  Ko  3. Na slici su prikazane histerezisne petlje dva feritna materijala (a i b),
Mo – momenat skicirane u istoj rameri. Koji bi od dva materijala odabrali za izradu jezgra
Mm  Mo    KA  I opruge. transformatora? Ukratko obrazložite svoj odgovor.
 sr
Bm Bm
Primer 5. Princip rada elektrodinamičkih mernih instrumenata i2
i1
N1 N2
u1 u2 Hm
Hm
B1   0 N I'
1 1 b
a
S
 12  B1 N 2 S 2 cos  4. Neka je transformator iz prthodnog zadatka u praznom hodu (i2=0). Da
N1, I1 li će tada u jezgru postojati gubici usled vihornih struja i histerezisa?
 d  12 5. Zadate su vam samoinduktivnosti dveju strujnih kontura sa slike, L1 i
N2, I2 n2 M m  I2 L2, koeficijent sprege, k, i jačine struja I1 i I2. Konture leže u vazduhu, u
 d
B1 paralelnim ravnima. Izražunajte magnetsku energiju ovog sistema.

M m  K m  I1  I 2
I1 I2

I1  I 2  I Mm  Mo    KA  I2