2

1.

SAVRŠENSTVO NOĆI U kojoj je Ina proslavljala svoj

četrdeseti rođendan bilo je dijametralno suprotno stanju njenog
života. Iako okružena velikim brojem ljudi, od kojih je prave
prijatelje mogla da nabroji na prste jedne ruke, u ekskluzivnom
restoranu, u „versaće" haljini i cipelama koje koštaju kao tri
prosečne plate, slavljenica je imala potrebu da vrišti od muke.
Nisu je mučile brojke, za nju su godine bile nevažne, ali su je
mučile neostvarene želje i nedostatak ljubavi. Imala je novca,
imala je veliki stan u centru grada i kuću na Kopaoniku, imala je
nov „mercedes" i gomilu cipela. Imala je nakita u vrednosti
jednog dobrog automobila. Eto, imala je i gomilu ljudi koji su se
hvalili time što su pozvani na njen rođendan. Samo je nedostajala
„sitnica" - njeno ime je bilo ljubav.
- Slavljenice, zašto si se snuždila?
Ina je podigla pogled sa pepeljare na stolu u kojoj se pušila
njena cigareta i usmerila ga ka visokom sedokosom muškarcu
orlovskog nosa i svetlih očiju. Nasmešila se svom najboljem
prijatelju, osobi koju je poznavala od prvog školskog dana i sa
kojom je, eto, više od trideset godina nerazdvojna. Boris je znao
mnogo toga o njoj. Zato ju je savršeno dobro čitao.
- Prihvatam četrdesetu.
- Lako je, samo prespavaš i sutradan shvatiš da se ništa nije
promenilo. Ja sam to prošao pred dva meseca i ne vidim neku
razliku između trideset devet i četrdeset. Ali znam da ne misliš
stvarno o tome. Opet si upala u svoje ludilo, zar ne?
Ina nije umela lagati Borisa.
- Ne znam da li ikad izlazim iz ludila, Borise.
Seo je na stolicu pored nje. Uhvatio ju je za ruku. Nekolicina
ljudi ih je ispod oka odmerila, ali slavljenicu i prijatelja nije bilo
briga što se odavno šuška da su oboje sami jer su, u stvari, u vezi
koju, iz samo njima znanog razloga, neće da ozvaniče. Prava
istina je bila sasvim drugačija - Boris je bio gej, ali jedan od onih
koji znaju da je teško boriti se protiv predrasuda, pa je svoje
seksualno opredeljenje, kao i svoje partnere, držao u tajnosti. S

3
druge strane, Ina je bila sama već sedam godina, od kada se
razvela. Njena karijera tekstopisca i kompozitora bila je na
vrhuncu već skoro deceniju, radila je s najvećim pevačkim
zvezdama, proizvodila hitove i savršeno živela od toga. Na putu
kojim je ona koračala retko je sretala pažnje vredne muškarce -
većina njih su bili grebatori koje su opčinjavali njen uspeh i
novac, a ostali nisu bili tipovi muškaraca u koje bi se zaljubila. S
vremena na vreme upadala bi u kratke avanture iz kojih bi izašla
emotivno nedodirnuta. A žarko je želela da se zaljubi, makar i u
pogrešnog.
- Slušaj, luda ženo! Ja sam ti prijatelj i znaš da sam uvek bio
iskren s tobom. Nekad sam i preterivao sa grubom i surovom
istinom, ali znam da ti to kod mene ceniš. Neću ni sad da ti
laskam, mada ti je rođendan i trebalo bi da se suzdržim od
komentarisanja tvog života. Ali kako vidim da si potonula dok se
svi ovi ljudi zabavljaju, od kojih te mnogi ne mogu smisliti zbog
uspeha koji si postigla i novca koji si zaradila... Izvini, ali batali
sve to. Idi nekud, sakrij se, pobegni da pronađeš sebe. Ovde se
nećeš naći. Ovde ćeš samo hodati zavezanih očiju, kao i dosad,
guraćeš se u što više obaveza i rada samo da ne misliš na to da si
jadna, usamljena, da ti vreme prolazi. Hej, dostigla si vrhunac
karijere, imaš novca, pametno si ulagala i možeš da ne mrdneš
prstom do kraja života i da živiš pristojno. Pogledaj se, od
razvoda si žena koja ne poznaje lupanje srca i leptiriće u
stomaku. Onog dana kad si se razvela poslednji put sam video
surovu, silovitu emociju kod tebe.
- Pobogu, tad sam bila tužna! Nisam nimalo slavila što mi se
brak raspao.
- Da, ali tad je to bila emocija, prštala si od nje. Vidi sad,
vučeš se kao da ti je, u najmanju ruku, sto godina i smeješ se
samo usnama. Nikad očima.
Potresena ovim direktnim i dubokim rečima čoveka koga je
poštovala iznad svih i u čiju se iskrenost odavno uverila, Ina je
morala da udahne duboko. Zamislila se oko ovih reči prijatelja. I
sama je stotinu puta želela da pobegne nekud, da uzme drugi
identitet, kao da bi joj to pomoglo da bude manje usamljena. Ali,

4
na kraju, dolazila bi do istog zaključka koji je i sad predočila
Borisu.
- Mogu da pobegnem od svog života, ali ne mogu od sebe.
Možda je moj problem u tome što ne umem da živim. Neko bi sa
mojim finansijskim mogućnostima umeo da iskoristi sve
prednosti ovog sveta. A ja sam, jednostavno, dosadna.
Boris je počešao svoj orlovski nos i nasmešio se.
- Ti si sve, samo ne dosadna. Da nisam s „one strane", ti bi
bila prva žena koju bih zaprosio. Ali tvoj nedostatak je to što si
okružena ljudima koji ne mogu da te dotaknu. Pogledaj oko sebe.
Hajde, osvrni se i reci mi kakve ljude ovde vidiš, na tvojoj
raskalašnoj rođendanskoj zabavi.
Uhvatio je njenu bradu i tako je naterao da baci pogled na
restoran. Bio je prepun i delovalo je da se zaista svi dobro
zabavljaju. Smejali su se, a bend koji je specijalno došao da
muzicira za njen rođendan upravo je započeo nov blok bržih
pesama. Činilo se da tek počinje da se zagreva atmosfera. Neke
ljude je odlično znala. Neke je sretala zbog posla. Mnogi su bili
uspešni pevači i aranžeri, a bilo je i onih nedovoljno uspešnih koji
su je sami pitali da dođu na njenu proslavu kako bi bili viđeni.
Bilo je tu novinara koji su vrebali škakljive i skandalozne detalje
ove proslave, kao i jedna TV ekipa koja je intervjuisala goste.
Njima je dala dozvolu da budu ovde samo zato jer je znala kako to
većini prisutnih daleko više znači od sveg jela i pića. Biti viđen i
to što više - moto je takvog sveta.
- Šta vidiš, Ina?
- Svašta.
- I ništa, zar ne? Tu su većinom grabljivice, ljudi koji nisu
došli ovde zbog toga jer žele da ti požele srećan rođendan, već su
ovde zato što su znali da će biti novinara i televizije. Neki su tu jer
očekuju da im uradiš pesmu ili album za manje pare, a ima i onih
koji su došli da bi videli druge goste. Zašto su zaboravili na
slavljenicu? Zašto ne vide da sediš sama, da si utučena? Zato što
ih boli uvo, Ina?
Negde u dubini duše Ina je znala da je sve ovo što je Boris
izgovorio ogoljena istina. Ona nije volela te ljude. Neki su joj bili

5
simpatični, neke je cenila zbog talenta, ali oni nisu imali mesta u
njenom srcu, samo u njenom poslovnom rokovniku. Osim Borisa
i sestričine Anje, u restoranu nije postojao niko za koga bi mogla
da tvrdi da joj zaista želi dobro.
- Takva je estrada, Borise. Ti nisi deo nje, pa ti to nije jasno.
Ali međuljudski odnosi javnih ličnosti tako funkcionišu. I kad
nekog ne trpiš, uglavnom je korisno da se praviš da ti je drag. Tu
nema mnogo iskrenosti.
- Družeći se s tobom od prvog dana kada si počela da pišeš
pesme, dosad kada si majka hitova, dobro sam upoznao estradu.
Znam da tako funkcioniše. Ali problem je što si ti u njoj, a nisi za
nju. To ti govorim. Tvoj talenat i tvoj uspeh u ovom poslu tvoji su
neprijatelji. Mislim da bi bila daleko srećnija da si se pronašla u
nekom drugom poslu. Ovo te iscrpljuje, Ina. Osvesti se. Stariš.
Ina se trgnula.
- Ne govori se jednoj dami da je stara, pogotovo ne za njen
rođendan.
- A ja ne pričam o godinama, već o izgledu. Imaš ogledalo,
pogledaj svoje oči. Stare su, draga moja prijateljice. Starije su od
tih četrdeset koliko sad proslavljaš.
Naježila se od ovih reči. Ali nije mogla da nastavi priču s
Borisom jer joj je prišla jedna od njenih najboljih mušterija,
pevačica koja je bila na vrhuncu slave, ali koja je bila izrazito
brbljiva i dosadna osoba. Od nje se nije moglo lako pobeći, pa su
Boris i Ina morali da prekinu svoj razgovor. No, ostalo je malo
toga nedorečenog među njima.

6
 2.

ISCRPLJENA VISE EMOTIVNO nego fizički, a u isto vreme

prazna, neispunjene duše, sa rukama punim poklona, Ina se u cik
zore vratila u svoj stan. Kese ispisane imenima poznatih
proizvođača bacila je u ugao dnevne sobe, pa se bacila na kožni
trosed i zaronila glavu u ruke. Vrtelo joj se, znala je da alkohol
čini svoje. Bila je pijana i bilo joj je muka.
Čula je u daljini zvonjavu telefona. Potražila je rukom torbicu
koju je ispustila na pod, iskopala mobilni i javila se.
- Samo zovem da proverim da si dobro stigla. Bila si prilično
pijana i tvrdoglava u odluci da se odvezeš sama kući.
- Borise, previše brineš. Dobro sam, nisam nikog udarila
usput, niti sam se zakucala u neko drvo. Mnogo više alkohola je
potrebno da bi ova žena loše vozila.
- Da, priznajem, ti si ženski Šumaher, ali ipak sam brinuo.
- Sad idi da spavaš i lepo sanjaj.
Prekinula je vezu. Bio je to uobičajen način njihove
komunikacije. Boris i ona su tako dugo bili prijatelji da im nisu
bile potrebne dodatne rečenice koje bi, inače, u razgovoru s
drugim ljudima svakako upotrebili. Ina se zamislila nad onim što
je Boris govorio u restoranu.
Njemu je to izgledalo lako - pobeći, odseliti se, sakriti se, biti
neko drugi. Ali Ina je znala da to ne ide baš tako lako. Ona je ovde
imala svoj svet, ma kakav on bio i ma kako uticao na nju. Bila je tu
njena sestričina Anja, mlada devojka koja je čitav život patila
zbog činjenice da ju je majka ostavila i pobegla s ljubavnikom.
Zbog toga se oslanjala na tetku Inu kao da joj je ona majka. Ako bi
i Ina pobegla, Anja svakako to ne bi dobro podnela. Istina, godine
su učinile svoje, pa se i Anjina majka Dragana napokon opametila
i sada se redovno javljala kako ćerki tako i sestri. Živela je u
Italiji, udata za jednog starog ali veoma bogatog čoveka koji je
posedovao vinograde i podrum vina poznat širom Evrope.
Znajući svoju dve godine stariju sestru, Ini je bilo jasno da se tu
radilo o interesu, a ne o pravoj ljubavi. No, bar ju je taj bogati

7
Italijan voleo dovoljno da Dragana nikad glasno ne izgovori da joj
nedostaju avanture s drugim muškarcima. A to je bio napredak.
Dok su odrastale, vrlo jasno se pokazivalo kako se dve sestre
međusobno razlikuju. Dok je Ina oduvek bežala od stvarnosti u
svet mašte i negovala romantične snove o budućnosti i ljubavi,
Dragana je bila na oca koji je bio pilot i neverovatan ženskaroš.
Njene veze bile su burne, kratke, uvek s lošim momcima, a onda
je zatrudnela s čovekom koji je bio drugačiji od ostalih i želeo je
da ostvari porodicu s devojkom u koju se zaljubio iskreno i
duboko. U jednom periodu i Dragana je verovala da želi isto što i
on, pa se venčala trudna, a onda se i porodila, da bi na Anjin
četvrti rođendan nestala s mladićem iz komšiluka. Nije se javljala
punih godinu dana, osim jednog kratkog pisma kojim je bar
obavestila svoje da je živa. Onda je nekako dospela u Sloveniju,
pa u Italiju, a njeni pozivi su postajali češći. Kada je Anja imala
sedam godina, ponovo su se srele majka i ćerka, ali ipak nisu
uspele sasvim da izglade odnose. Na Anjinu sreću, njen otac je bio
zaista dobar čovek, bez obzira na burne mladalačke dane, pa je
odgajio divno dete i nikad joj nije okrenuo leđa. A tu je bila i tetka
Ina.
Ina je imala sasvim drugačiji životni put. Završila je fakultet,
a kako se paralelno bavila i muzikom, pohađajući muzičke škole,
nekako je dospela do toga da počne da komponuje muziku i piše
tekstove. Prvi hit napisala je iz „zezanja", poklonivši ga komšiji
koji je imao svoju pop grupu. Kada se posle godinu dana taj hit
pojavio na njihovom prvom albumu, Ina je počela da dobija
zahteve za novim hitovima. Paralelno sa uspehom na poslovnom
planu, Inin novčanik je bio sve deblji. Pesme su se dobro plaćale,
a mušterije tog tipa imale su dovoljno novca da im nije bilo skupo
ništa što bi moglo da ih odvede još više na lestvici popularnosti. U
svemu tome pojavio se neko ko je oborio Inu s nogu - mladi,
zgodni pevač čija je karijera bila takođe u usponu. Njihova veza je
krenula kao brzi voz - čim su se sreli, već su pričali o budućnosti,
a onda su se, nakon samo pola godine, venčali. Potrajalo je
nekoliko godina, taman toliko da Ina zaradi još više i da njen muž
postane ljubomoran jer ni s najboljim ženinim „proizvodima" nije
mogao da stigne njen uspeh i zaradu. Svađe su bile isključivo oko

8
novca. Neko bi pomislio da se oko para svađaju samo oni koji ih
nemaju, ali to svakako nije istina. I tamo gde ih ima previše,
nekom je premalo. Inin muž je smatrao da zaslužuje više, a Ina
nije znala kako da mu to pruži, a da ne ugrozi njegovo
samopoštovanje. Svakodnevno je tražio novac od nje, a onda bi
ga stigla „žuta minuta" i prebacivao bi joj što mu nije dala bolje
hitove već ga je zarobila svojom slavom. Nemoćna da to ispravi,
Ina je jednog dana shvatila da više ne voli čoveka s kojim živi. U
isto vreme saznala je da je on ušao u vezu s mladom pevačicom
kojoj je ona upravo završavala album. Svet se raspao i Ina je
zatražila razvod. Muž je odmah pristao, kao da je i sam želeo da
se oslobodi tereta svoje uspešne žene. Tako je ona postala
raspuštenica, a ostala nezavisna kao i u braku.
Ustala je da popije aspirin. Ušla je u prostrano, luksuzno
kupatilo, prostoriju koja joj je najviše prijala u stanu. Otvorila je
ormarić s lekovima i uzela tabletu. A onda se zagledala u
ogledalo. Videla je lepuškastu ženu s krupnim plavo-zelenim
očima, smeđe duge kose. Videla je lice bez previše bora, poveće
usne i špicast, ali ne veliki nos. Imala je četrdeset godina i
prazninu koju nije znala da popuni. Htela je dete. Htela je da ne
zakasni, a voz kao da je već odlazio. Ako već nije umela da
pronađe ljubav svog života, muškarca s kojim bi osetila leptiriće
u stomaku, zemljotres pod nogama i erupciju strasti, onda je bar
želela da dobije naslednika, nekog zbog koga će sve ono što
poseduje imati smisla.
- I za dete je potreban muškarac, glupačo!
Izgovorivši ovo, ljutito je izašla iz kupatila kao da ne želi više
da vodi razgovor s tom ženom u ogledalu.

9
 3.

BORIS JE STIGAO sa deset minuta zakašnjenja na dogovoren

ručak. Delovao je srećno, smešio se od uva do uva. Na prvi pogled
on nije bio privlačan muškarac, ali je bilo potrebno malo vremena
provedenog u razgovoru s njim da se otkrije neverovatan šarm
kojim je zračio. Uz sve to, bio je doktor, ortoped na glasu, a
pacijenti su ga obožavali zbog ogromnog strpljenja i optimizma
koje je pokazivao u odnosu sa ljudima.
Ina je odmah znala da se nešto lepo desilo u životu njenog
najboljeg prijatelja. Seo je preko puta nje i klimnuo glavom.
- Znam, kasnim, i duboko se izvinjavam zbog toga. Ali morao
sam da obavim jedan vrlo bitan razgovor na klinici.
- Da li je u pitanju ono što si očekivao?
Zadovoljni muškarac je klimnuo glavom. Ina je skoro
vrisnula.
- Postao si šef odeljenja! Ne mogu da verujem, eto razloga za
slavlje. Čestitam, čestitam, čestitam!
- Zato ovaj ručak ja častim.
- Naravno da častiš! A večeras idemo negde u provod na moj
račun, može?
Naručili su jelo, ali i dobro belo vino, pa se prepustili
ćaskanju. U jednom trenutku neka mlada devojka je bojažljivo
prišla stolu i predstavila se Ini kao pevačica koja bi htela da
popriča s njom o albumu koji je nameravala da snimi. Ina je dala
devojci broj telefona, pa je ova zahvalno otišla.
- Znaš šta mi je najinteresantnije? Pogledaj ovu malu kako je
srećna jer si joj dala broj, skakala bi od sreće, ali se plaši da će
ljudi to videti, već gradi imidž. A svesna je da ćeš je odrati, tačnije
njenog taticu ili sponzora sa kojim spava. Umesto ti da trljaš ruke
jer dobijaš još jednu ovčicu...
- Takav ti je moj posao.
- Što ne odeš malo kod sestre u Italiju? Na mesec dana.
Povedi i Anju sa sobom.

10
 Iznenađena ovim predlogom o kome nikad nije razmišljala
niti o tome pričala s Borisom, Ina je odmahnula glavom.
- Zvala je da dođemo, ali mislim da to nije dobra ideja. Ko zna
kako ona funkcioniše s tim njenim starcem. Ne bih ni da Anja
gleda svoju majku, koju ionako ima razloga da prezire, kako trpi
nekog samo zarad novca.
- Koliko si mi pričala, Dragana se ne žali na njegovo
ponašanje.
- Ne, ali čisto sumnjam da je to lepo videti. Ipak je njemu
osamdeset, a njoj četrdeset i dve. Nije lep prizor.
- Od kada si ti tako puna predrasuda?
- A od kada ti veruješ da moja Dragana može da voli jednog
muškarca koji ne ide u teretanu i nema glatko telo? Daj, poznaješ
je, nemoj da me osuđuješ što iznosim istinu.
- Samo kažem da odeš malo odavde.
- Zašto si toliko navalio da me se otarasiš? Počeo si na
rođendanu, a sad nastavljaš. U čemu je problem?
Iako je njen ton bio šaljiv, uozbiljila se kad je shvatila da je
Borisovo lice bez osmeha. Delovao je zabrinuto.
- Problem je u tome da se ne vidiš sa strane, onako kako te ja
vidim. Pogledaj svoje ruke.
Ina je to učinila.
- Gledam ih.
- I?
- Nokte, vidi svoje nokte. U poslednje vreme sam primetio da
više ne vodiš računa da ti je lak na noktima savršen.
Nije mogla da suzdrži smeh.
- Pravi si gej! Kakve veze ima to što mi lak za nokte nije u
skladu sa odećom?
- To je samo jedan od znakova da odustaješ od sebe.
Žena se nasmejala od srca.
- Ne, to je znak da si postao cepidlaka koja sve primećuje.
- Hoćeš još znakova?
- Hajde, kaži!

11
 - Zaboravljaš da staviš maškaru. A imaš previše pudera na
nosu, kao da si ga stavljala u brzini ili te nije bilo previše briga da
to očistiš.
Ina je sad bila neprijatno iznenađena detaljima koje je Boris
primećivao, a kojima ona nije davala značaj.
- Preteruješ. To što sam se danas na brzinu našminkala ne
znači da sam izgubljena u svemiru.
- Ali znači da se nešto loše događa s tobom. Poslušaj me. Ja
sam ti kao brat, zar ne?
- I više od toga.
- Pa zato me poslušaj. Ne bih nikad savetovao nešto što
mislim da iole može da bude loše. Tebi je potrebna promena, a
takođe ti je potrebno da ponovo uspostaviš odnos sa sestrom. Od
kada ti je mama umrla, privržena si Anji u toj meri da boli da vas
gledam, a da znam da nije tvoja ćerka.
Ina se prenula. Boris je dodirnuo njenu slabu tačku. Anju je
volela toliko da je često žalila što se nije borila s njenim ocem i
usvojila je. Mogla je to da uradi u jednom trenutku. Kad je Anjin
otac saznao da Dragana nema nameru da se vrati, kao i da je
ljubavnik momak koga poznaje, bio je toliko očajan da je želeo i
sam da ode od svega, pa i od male devojčice koju je imao sa tom
nevernom ženom. Pričao je sa Inom, davao joj male signale da
ona predloži nešto poput usvajanja i da primi Anju u svoj dom.
No, tada je Ina bila previše mlada a i verovala je da Dragana neće
dozvoliti da joj ćerka raste bez nje. Prevarila se i sad se gorko
kajala zbog toga. A, evo, Boris je to pominjao i dirao staru ranu.
- Da bi prevazišla to što toliko želiš njeno dete i što joj još nisi
oprostila jer je onako otišla, najbolje je da ponovo budete skupa.
Ako i Anja bude s vama, siguran sam da će se odnos među njima
popraviti, a ti ćeš bit zaslužna za to. Značilo bi ti da i na nekom
drugom polju osim posla budeš uspešna.
- Ne mogu da verujem šta mi govoriš!
Suze su se pojavile u njenim očima. Kada ih je Boris primetio,
shvatio je da je Ina usamljenija nego što mu je ikad priznala. I to
ga je, kao osobu koja ju je beskrajno volela, pokrenulo da nastavi
započeto. Verovao je, iskreno, da je ono što joj predlaže najbolje

12
za nju. Bila joj je potrebna sestra sad kad više nije imala nikog
osim nje.
- Pričam ti ono što ne želiš da čuješ. Pomeri se odavde, učini
nešto za sebe.
Ponovo je neko prišao stolu. Ovoga puta je bio u pitanju
jedan već zaboravljeni pevač koji je bio bez para, bez sponzora, a
i bez publike. No, uporno se trudio da pronađe način da se vrati u
punom sjaju na scenu, pa je neprestano gnjavio ljude koji bi u
tome, kako je mislio, mogli da mu pomognu. Sada je vrlo
prefrigano i dosadno gnjavio Inu, sve dok mu Boris, uvidevši da je
njoj žao da ga otera, nije rekao da se udalji od stola jer želi na
miru da ruča sa svojom prijateljicom. Uvređeni pevač se udaljio.
- Nije trebalo da budeš tako grub.
- Da, trebalo je da pustim da te ugnjavi dok ti jelo ne
presedne. Zar ne vidiš da je vreme da se malo otarasiš svih tih
parazita i dosadnjakovića koji u tebi vide samo način da
napreduju i ništa drugo? Aman, otrezni se, ženo!
Nije odgovorila. Nešto u njenoj glavi govorilo je da Boris
preteruje. A nešto u njenoj duši razumelo je da je on sasvim u
pravu.

13
 4.

IZGLEDALO JE KAO da joj sudbina smešta da se povinuje

Borisovim željama jer je već sutradan u studiju u kome je radila
na albumu jedne poznate grupe dobila poziv od Dragane. Javila
se, a s druge strane žice čula je miran, zvonak glas koji nikako nije
nagoveštavao pravi razlog ovog poziva.
- Gago, iznenadila si me. Otkud ti?
- Zovem te da ti nešto važno kažem. Kako si?
- Evo, u studiju, radim.
- Biću kratka. Samo mi prvo kaži kako je Anja? Poslednjih
dana sam je zvala, ali uvek je govorila da je u nekoj gužvi.
- Uči, daje ispite. I sa mnom kratko razgovara.
Naravno, ovo je bila poluistina. Anja jeste davala ispite na
pravnom fakultetu, imala je mnogo za učenje, a i mogla se nazvati
štreberom jer joj je to bilo na prvom mestu. No, nije bilo istina da
sa tetkom kratko razgovara. Ina je pribegla ovoj laži ne bi li
sestru nekako utešila što i dalje ne može da dopre do svoje ćerke.
- Pa, dobro. Neka je, lepo što tako ozbiljno shvata studije.
Mada, nadam se da će shvatiti da i bez fakulteta može imati divan
život, s obzirom na to da joj je majka... bogata!
Ina nije razumela otkud ovakvo oduševljenje u glasu njene
sestre.
- Znam da si bogata, udala si se za bogataša. Ništa to nije
novo.
- Ali novo je da je moj bogataš juče umro. Dakle, ja sam
naslednica celog njegovog bogatstva.
Vest o smrti Draganinog muža izrečena na ovako veseo način
delovala je nestvarno. Iako je Ina znala da tu nema ljubavi sa
Draganine strane, svakako nije očekivala da se smrti tog čoveka
ona toliko obraduje.
- Bože, Gago! Čovek je umro, a ti...
- Znam, znam, nije u redu, ali on je bio star i već dugo
bolestan. Prežalila sam ga unapred. Sad moram da gledam u
budućnost. Slušaj, imam jednu veliku molbu za tebe.

14
 - Kaži.
- Na njegovu sahranu dolazi njegov sin. Bili su u svađi od
kada se Đuzepe oženio sa mnom, nikad ga nisam srela, a bojim se
da je neki gadan tip čim nije hteo ni da čuje za mene. Ne bih da
budem sama ovde, bez ikog svog. Da li bi mogla da dođeš da sa
tobom prođem kroz sve te peripetije? Plašim se da će on hteti da
dokazuje testament, a ja znam da sam ja jedina naslednica u
onom koji je napisan pre dve godine. Molim te, dođi. Imaš avion
sutra pre podne, ja bih te dočekala u Rimu na aerodromu i došle
bismo ovde. Sahrana je u petak, ima dovoljno vremena da se
smestiš i da smislimo taktiku ako njegov sin nešto pokuša.
Ina je bila sasvim zbunjena što Dragana govori kao da je
dolazak u Italiju na sahranu njenog muža sasvim uobičajena
stvar.
- Ja, Gago, ovde imam svoje obaveze. Ne mogu tek tako da
odem. Na sahranu bih nekako i mogla da stignem, ako je baš
neophodno da budem na sahrani čoveka koga nikad nisam videla.
- Zbog mene, seko? Molim te.
I tada je molećiv glas probudio snažnu emociju kod Ine.
Setila se koliko puta je poželela u mladosti, u detinjstvu da je
potrebna svojoj neukrotivoj sestri. Ali Gaga je nikad nije pitala za
savet, niti je pokazivala da joj je bitno mišljenje starije sestre.
Zato je sad ova molba imala veće značenje. Brzo je Ina u glavi
prošla spisak svojih obaveza i shvatila da je većinu njih sama
nametnula, što je značilo da može i da ih otkaže.
- A da povedem i Anju?
Nastala je kratka, neprijatna tišina. Već je Ina mogla da vidi
sestrino izduženo lice, njene nemirne krupne plave oči s druge
strane žice.
- Mislim da ovo nije dobar trenutak za njen dolazak. Znaš da
Anja nikad nije odobravala što sam se udala za Đuzepea, a da baš
dolazi na njegovu sahranu i kad postoji mogućnost da padnu
ružne reči između mene i njegovog sina... Nije baš pametno. Ona
može da dođe kad se sve sredi, kad i pravno preuzmem ovo
imanje. Tada će biti mlada vlasnica svega. Razumeš?

15
 U neku ruku, ovo je zvučalo veoma odgovorno. Nije bilo
poput opravdanja da ne vidi svoju ćerku, već zaista kao dobra
odluka da se ta ćerka zaštiti.
- U redu. Hoćeš da joj ja javim da je Đuzepe umro i da idem
na sahranu?
- Ne, ne, ja ću. Moram da gradim odnos s njom, ne bežim od
toga. Pozvaću je čim završimo razgovor.
- U redu. Rezervisaću avionsku kartu i javiću kad stižem.
- Hvala ti do neba. Onda se brzo vidimo.
- Da, brzo.
Čim je završila razgovor, Ina je pomislila na Borisa. Kao da je
predvideo ovu situaciju. Sigurno nije računao na smrt
Draganinog muža, ali se bar delom ostvaruje ono što je želeo da
se desi. Poslala mu je poruku u kojoj ga je obavestila da ide za
Italiju i da proveri svoje vidovnjačke sposobnosti.

16
 5.

NAREDNOG JUTRA, DOK je pakovala svoj kofer, iznenada je

svratila njena sestričina. U dvadesetim godinama, preslikana
majka, samo crnokosa na oca, niska rastom ali snažne građe, Anja
je delovala na prvi pogled kao osoba koja je stamena i emotivno
jaka. Nije bila veseljak, niti je bila sklona zabavi. Volela je knjige,
učenje i spremala se stalno za nešto što je čeka u budućnosti. Bila
je preozbiljna, a Ini je bilo jasno da se odmalena trudila da po-
kaže onu stranu svoje ličnosti koja je suprotna svemu što
predstavlja njenu majku. Oduvek se ćerka trudila da joj niko
nikad ne spomene da iole liči na majku - postupcima i
ponašanjem. Tako je Anja odrasla u devojku koja ima svoj svet i u
njemu mnogo osuda za one koji žive punim plućima i ne misle o
tome šta nosi sutra.
Ina je pustila Anju da joj pomogne oko odabira stvari, a
onda joj skuvala kafu. Sele su na veliku terasu koja je gledala na
pošumljeni deo grada, a svežina dana koji je najavljivao jesen
prijala je obema.
- Dragana nije zvučala preterano tužna što je izgubila muža.
Naravno, Anja je svoju majku zvala isključivo imenom, kao
da time i dalje želi da održi distancu.
- Nemoj, Anja, znamo obe istinu. To nije bio brak iz ljubavi,
ali ne verujem da je Gaga baš srećna što je on umro. Samo je
svesnija lepe strane toga što je udovica.
- Hoćeš da kažeš da je to samo posledica plitkog
razmišljanja? Da, moguće. Znaš, tetka, ja sam joj sve oprostila. A
nije mi bilo lako. Ipak, juče me je nazvala da mi kaže da je taj njen
starac umro i da ti dolaziš na sahranu, kao i da smo bogate. A
meni je ta množina zasmetala. Njeno bogatstvo mi nije potrebno,
pa sve da ga je crnčenjem sama zaradila.
Ina je oduvek bila između dve vatre - suočena sa
svakodnevnim bolom devojčice koju je majka dosta dugo
zaboravljala, ali i sa činjenicom da je njena sestra bila od onih
osoba koje ne sazrevaju i ne prihvataju posledice svojih dela.
Očito da ta unakrsna vatra još nije ugašena.

17
 - Ti si drugačija, Anja. Ona te ne poznaje, kao što ti ne
poznaješ nju.
Gaga misli da će ti novac značiti u životu, a jednim surovim
delom je u pravu. Kad imaš novca, nezavisna si. Moja sestra je
oduvek bila zavisna od muškaraca, tačnije od njihove ljubavi.
Zato je toliko i lutala. Kad bi joj se učinilo da je muškarac s kojim
je više ne voli onako silno kao što je to njoj potrebno, nalazila bi
sledećeg koji bi je obožavao i odlazila slepo za njim. A sad je bar
shvatila da to nema smisla i veruje da će sa dovoljno novca moći
živeti bez jurnjave za muškom ljubavlju. Naravno, ona ne zna da
si ti dovoljno samostalna i nezavisna da i bez novca i bez
muškaraca možeš, što, opet, kod tebe prelazi u preteranu
strogost.
- Zameraš mi da se ne zabavljam dovoljno?
Anjino lice se namračilo. Oduvek je poštovala tetkine
stavove, za nju je Ina bila uzor prave žene koja ne čini
nesmotrene poteze i neće po svaku cenu da pravi decu koju ne
može da odgaja. Jedino su se kosile u stavovima po pitanju
zabave.
- Ne zameram ti, samo se plašim da ćeš jednom, kad završiš
fakultet, zaposliš se i kad prođu godine, shvatiti da si usamljena.
- Jesi li ti usamljena?
Ovo pitanje je protreslo Inu. Nikad Anji nije rekla da se često
oseća izgubljeno u sopstvenom životu i da pati za ljubavlju.
- Šta misliš ti? Da li mogu da dođem posle napornog dana
kući, a da ne osetim želju da me tu neko čeka?
Krupne Anjine oči su se zagledale negde u daljinu, prema
šumi. Videlo se da duboko razmišlja i da Inino priznanje ne
shvata neozbiljno.
- Da li je Dragana usamljena? I pored svih tih muškaraca s
kojima je bila?
- Sigurna sam da je usamljenija nego što bi ikad priznala.
Prepustile su se tišini jedno vreme. Krišom je starija žena
gledala svoju nećaku i tražila sličnosti s majkom. Da, nalazila ih
je, a što ih je više uviđala, bilo joj je teže da podnese osećaj kako
njih dve nikad neće moći savršeno funkcionisati.

18
- Pozdravi je. Budi tamo za nju.
- Da, biću.
Ovo je delovalo kao da ima ipak male nade za majku i ćerku.

19
 6.

SESTRE SE NISU videle tri godine. Poslednji put kad je

Dragana došla u zemlju da vidi ćerku, desilo se da je Ina bila na
putovanju, u Americi, pozvana da prisustvuje svadbi
kompozitora s kojim je davno sarađivala, a koji joj je dosta
pomogao da se snađe u odnosima s pevačima koji sebe smatraju
zvezdama.
Kad su se srele na rimskom aerodromu, Ina je bila
zaprepaštena koliko joj sestra izgleda oronulo. Njeno lice više
nije bilo glatko, sjajno, bez bora. Kosu je obojila u tamnosmeđu
boju, što je izmučenom licu davalo još koju godinu više. Ipak,
Dragana je i dalje bila vrhunski zgodna, mršava, utegnuta u usku
haljinu do kolena, sa visokim štiklama i namirisana dozom
preteranosti.
Posle zagrljaja koji je odavao koliko su jedna drugoj zaista
nedostajale, Dragana je Inu povukla ka izlazu, preuzimajući njen
kofer kao da je perce.
- Ojačala si. Nije to mali kofer, a ti ga vučeš kao od šale.
- Tamo na imanju nisam imala drugog posla osim da vežbam.
Videćeš, pravi je raj, a imam pet zaposlenih koji sve obavljaju u
vinogradima. Moje je samo da naređujem, a i to nije neophodno,
svako zna svoj posao.
Sele su u luksuzni „lamborgini" boje trule višnje i krenule
auto-putem. Ina je bila prvi put u Italiji. Iako je obišla veliki deo
Evrope i prilično od ostatka sveta, Italija je za nju bila zemlja koju
tek upoznaje.
- Ovde drugačije miriše. Ali vozi se luđački.
- Ja sam na to navikla. Ovde je sve pomalo ludo. Kako je Anja?
- Bila je jutros kod mene. Malo smo ćaskale. Poručila je da te
čuvam. I pozdravim.
Video se smešak na izduženom licu žene za volanom.
- Dobra je ona devojka. I snalažljiva. A kakva je ta cimerka s
kojom deli stan?

20
 - Fina devojka sa sela. Slične su, pa super funkcionišu. Ne
brini, tvoja ćerka nije povodljiva za lošim društvom.
- Misliš, nije kao ja?
- Nimalo.
Ovo bi jednom davno bio trenutak stvoren za raspravu, ali su
se sad sestre smešile. Očito da je Dragana napokon odrasla. I ma
koliko da je Ina želela da se to desi, da njena sestrica više ne bude
u problemima i zavisna od muškaraca, nesposobna da stoji na
zemlji sopstvenim stopalima, sada joj je teško padalo jer je u
Dragani videla ženu koja je i sazrela, ali i patila u tom sazrevanju.
- Kako podnosiš smrt muža?
Draganino lice je dobilo zamišljen izraz. Odlično je vozila,
brzo, ali sigurno. Videlo se da je ovaj volan stvoren za nju.
- Ne znam ni sama. U prvom trenutku uhvatila sam se za to
da sam napokon slobodna i da sam bogata. Đuzepe je bio dobar
čovek, ali štedljiv.
- Zato je napravio sve to što ima. Ne verujem da bi imao
novac da je bio rasipnik.
- Znala sam da ćeš baš to da izgovoriš. Ne menjaš se, Ina.
Oduvek isti stavovi.
- Ne, ne menjam se. Istina.
U tome je moglo biti i prekora, ali sad nije bilo vreme da se
koncentriše na ovu obostranu konstataciju. Htela je Ina da čuje
osećanja svoje sestre jer je verovala da u tome može da vidi
pravu istinu o ovim borama i podočnjacima kojih ranije nije bilo.
- To je bilo u prvom trenutku. A onda? Sad? Kako se sad nosiš
sa tim?
- Kažem ti, bio je dobrog srca i jako me je voleo. Naš brak...
verovatno misliš da tu s moje strane nije bilo nimalo ljubavi.
Istina je da sam se udala za njega jer sam bila na ivici egzistencije.
Radila sam kao konobarica kad sam prestala da se zabavlja s
poslednjim momkom i činilo mi se da neću moći da preživim.
Došla su teška vremena, sve poskupelo, a Italijani počeli da daju
prednost svojim siromašcima nad nama koji nismo odavde.
Pretilo mi je da ostanem i bez posla. Onda sam upoznala njega i

21
otvorili su mi se novi putevi. Znaš kako je dobro kad znaš da je u
tebe ludo zaljubljen neko ko te neće ostaviti na ulici, ko ima
dovoljno novca da ti obezbedi čitav život?
- Ne znam, ali mogu da zamislim.
- Da, ti si samostalna žena koja sve može i zna. Ja to nisam
nikad bila. Đuzepe me je brzo zaprosio. Pristala sam jer sam htela
da živim lepo. U početku, prvih nekoliko meseci bilo mi je
strašno. Mislila sam da je dovoljno mator da neće biti seksa, bar
ne čestog, ali on je bio muškarčina koja je nekad zavodila i
obarala žene s nogu, a sad nije hteo da ja mislim kako je
nesposoban.
Ini je bilo degutantno da o tome priča sa sestrom. Ali klimala
je glavom.
- No, vremenom je on učinio toliko toga za mene da sam ja
shvatila kako je on zaista muškarčina, ne u fizičkom smislu, ali u
svakom drugom da. Branio je svoj izbor, pa se i posvađao sa
sinom, nije dozvolio da mu bilo ko soli pamet kako sam ja loša po
njega. Imala sam potrebu da mu uzvratim za to što je bio toliko
požrtvovan, pa sam mu ugađala na sve načine. I tako se razvio
među nama odnos pun nežnosti i brige. Do poslednjeg dana sam
se trudila da mu učinim dane lepšim. Nekad je to bilo teško,
naročito poslednjih meseci kad je već prestao dobro da vidi i čuje
i kad nije mogao ništa sam. Bio je nepodnošljiv ponekad, ali...
Iskreno, sad osećam olakšanje. Dala sam sve od sebe da ne vidi u
mojim očima da ga gledam kao starca, a to je bio veliki napor.
Sad je Ini bilo jasno zašto je njena sestra toliko propala. I
divila joj se.

22
 7.

KUĆA PRED KOJOM su stale bila je prava palata, sa

stubovima, prostrana, bele fasade i ravnog krova. Okolo su se
pružali vinogradi dokle god je s brežuljka na kome je bila
sazidana kuća pogled dosezao.
Na nekih kilometar-dva od kuće bila je još jedna zgrada,
isticala se sivim kamenom od koga je napravljena, pomalo
starinskog izgleda. Ina je odmah prepoznala da je to podrum pića.
A kad su ušle unutra, dočekala ih je starija žena, veoma niska,
energična Italijanka s keceljom oko struka.
- Ovo je Tereza. Ona živi ovde već dvadeset godina. Prava je
domaćica kuće. Ne priča mnogo, a zna samo italijanski.
Obratila se zatim Dragana Terezi na njenom jeziku, što Ina
nije razumela. Starica je klimnula glavom, nasmešila se i nestala
iza jednih vrata.
- Dala sam joj slobodan dan. Nas dve ćemo se snaći same za
jelo. Možemo kasnije i u neki restoran.
- Naravno. Kuća je... prelepa. Zaista, prostrani hol u kome su
se našle služio je kao dnevna soba, ali imao je klavir, kao i veliki
bar u jednom uglu. Na sve strane su vodila nekakva vrata, a
lukovi i stubovi su davali poseban šarm svemu ovome. Nije tu
bilo mnogo nameštaja, činilo se da je dosta prostora ostavljano za
kretanje kolica bivšeg domaćina.
- Idemo na sprat, gore su sobe za spavanje. Ti ćeš biti u
jednoj u kojoj nikad niko nije spavao od kada sam se ja uselila.
Dragana je otvorila prva vrata na koja su naišli. Unutra je bio
bračni krevet s baldahinom i kamin nasuprot njemu.
- Ovo je bila naša soba. Sad je moja.
- Prelepa je.
- A tvoja je na kraju hodnika. Imaš svoje kupatilo. Hajde.
Kad je ušla u tu sobu za nju namenjenu, Ina je zinula od
oduševljenja. Sve je bilo u roze nijansama. Moglo je ličiti na sobu
neke tinejdžerke, ali nameštaj je odavao eleganciju. Bio je tu
udoban nizak krevet, sav presvučen u roze, veliko ogledalo iznad

23
njega koje se prostiralo do plafona. S desne strane je bio
garderober, kao i toaletni sto, a s leve vrata od kupatila, koje je,
takođe, bilo u roze pločicama, sa velikom tuš-kabinom i uredno
poslaganim peškirima.
- Sviđa ti se?
- Prelepo je.
- Hajde, ti se meni malo odmori, doneću ti kofer, a posle
ćemo da se dogovorimo šta ćemo da radimo. Imamo današnji dan
za malo blejanja, što bi Anja rekla, a već sutra moram da
organizujem sve oko dočeka gostiju posle sahrane.
- Prekosutra je sahrana, da nije kasno sutra da se
organizuješ?
- Ovde kad imaš novac, možeš da organizuješ da danas
zatrudniš, a sutra da rodiš. Ne brini, imamo sutra ceo dan na
raspolaganju. Samo se opusti.
Dragana je naglo poljubila sestru u obraz.
- Hvala što si ovde. Nemaš pojma koliko mi to znači.
Izašla je iz sobe, a Ina je ostala s osmehom na usnama. Dobro
se osećala. Pogledala je svoj mobilni i shvatila da ga nije ni
uključila kad je izašla iz aviona. Rešila je da ga ne aktivira još koji
sat.

24
 8.

DAN SU PROVELE ipak drugačije nego što su prvobitno

planirale. U luksuznoj kuhinji, gde su bila dva frižidera prepuna
hrane i zamrzivač koji nisu otvarale, gde je bilo sprava koje su
same pravile kafu, kuvale jaja, pekle roštilj, one su se lako snašle
za jelo, a onda su prošetale po imanju. Ina je upoznala dvojicu od
petorice radnika koji su svakodnevno bili tu, a živeli nedaleko u
selu. Bili su to mladići, ne stariji od trideset, krupni za Italijane,
snažni i radni. Videlo se da se neobično osećaju sad kad gazda
nije živ i kada im njegova mlađa supruga izdaje naređenja. Ali Ina
je, takođe, primetila da ti mladići nisu privukli Draganinu pažnju
u onom smislu koji bi nekad bio normalan za nju.
- Zgodni su, zar ne?
Ovo pitanje Ina je postavila kad su nastavile šetnju i iza sebe
ostavile radnike.
- Da, zgodni su. Mladi i puni snage. A ako je ovo provokacija
da vidiš da li sam zainteresovana za seks sa nekim od njih, uzalud
ti je. Gledam ih samo na normalan način.
- I nisi imala nekog sa strane sve godine braka?
- Ne. Đuzepe bi me... oterao, u najmanju ruku. To je prvo što
mi je rekao kad sam pristala da se udam za njega - nema varanja,
ma koliko da to želim. Daće mi sve, ali ne želi da ispadne budala.
- I ti si to poštovala?
- Nije da nisam padala u iskušenje. Ali nikad nisam prešla
granicu. Pomalo sam umorna od muškaraca. Imala sam ih previše
i sad... Kao da se navikavam da budem sama sa sobom.
Zadovoljna odgovorom, Ina je samo klimnula glavom.
- A ti? Ima li nekog u tvom životu?
- Ne, trenutno nema.
- Nema ga već godinama. Baš si rešila da se više ne udaješ?
Ina je zastala u hodu. Nije htela da se vodenica okreće na
njenu stranu.
- Ništa nisam resila. Ali ja verujem u ljubav. Ne udajem se iz
potrebe.

25
 - Nizak udarac. Nema veze. Lepo je biti takav idealista. Hajde,
vraćamo se, ima dobar kviz koji ne propuštam. Uvek sam ga
gledala sa Đuzepeom. On je znao sve odgovore, a ni ja nisam loša.
- A to što ne razumem italijanski?
- Prevodiću ti.
Baš kad su bile pred kućom, začuo se zvuk automobila.
Zastale su i ugledale crni džip koji se polako približavao.
- Imaš goste?
- Nemam pojma ko je ovo. Džip se zaustavio malo dalje i iz
njega je izleteo muškarac duže crne talasaste kose, tamnog tena,
u odelu, upečatljivih crnih očiju. Njegov izraz lica odavao je da se
ne oseća baš prijatno što je tu gde jeste. Ina je pogledala u sestru i
primetila da je Dragana šokirana što vidi ovog muškarca. U
prvom trenutku pomislila je da je to neki od bivših ljubavnika
koji je čuo da je Dragana slobodna i bogata. Čovek im je prišao i
obratio se na italijanskom. Brzo je govorio, a Dragana mu je brzo
i odgovarala. Ličilo je na žučnu raspravu, ali Ina je računala na to
da Italijani inače tako pričaju, kao da se stalno svađaju.
U jednom trenutku muškarac se okrenuo ka njoj. Videla je
njegove crne oči kako je neprijateljski odmeravaju. Stresla se od
čudne jeze. Bio je neverovatno privlačan, nekako muški snažan,
odisao je posebnošću.
Nešto joj je rekao, ali se Dragana nadovezala. Tada je
progovorio na savršenom engleskom jeziku.
- Razumeš li engleski?
Ina je takođe savršeno baratala tim jezikom.
- Da.
- Ja sam Mario. Tvoja sestra je bila udata za mog oca. Ali ona
neće da shvati da ja imam jednaka prava da organizujem sahranu
svog oca bez obzira na to što smo nas dvojica imali problema u
poslednje vreme.
Sad je Ina shvatila zašto je Dragana onako bila šokirana kad
je videla lice muškarca. Sigurno ga je poznala sa slike i uplašila se
zbog ovog dolaska. Okrenula se ka sestri i na maternjem jeziku
joj se obratila.

26
 - Šta stvarno hoće?
- Kaže da želi da organizuje sahranu i prijem posle sahrane. I
da podelimo troškove. Ali sam sigurna da je ovde došao drugim
povodom. Ne verujem mu.
- Ne možeš mu uskratiti pravo da sahrani oca.
- Neka dođe na sahranu. Kažem ti, ne verujem mu. On me
mrzi.
- Ali ne mrzi oca. Daj, Gago, ne stvaraj od njega još većeg
neprijatelja. Ne može ništa da uradi na ovaj način.
- Deluje opasno. Možda je mafija, otkud znam?
- Preteruješ. I da hoće deo bogatstva, mora to tražiti kasnije,
na sudu. Bolje probaj da mu se dopadneš, da vidi da nisi žena
koja se udala za njegovog oca samo zbog para. Razumeš?
Videlo se kako Dragana nije toliko optimistična kad je u
pitanju dogovor sa Đuzepeovim sinom.
- Ti si oduvek važila za pametniju od mene i donosila si
ispravnije odluke. Poslušaću te.
Zadovoljna Ina se okrenula ka muškarcu koji ih je zbunjeno
slušao dok su pričale na srpskom.
- Mislim da je problem u lošem odnosu tebe i moje sestre. Ali
u redu je da učestvuješ u svemu jer je ipak to bio tvoj otac.
- Pametnija sestra, zar ne?
Na svu sreću, Dragana je znala italijanski, ali ne i engleski,
tako da nije razumela šta je Mario rekao Ini.
- Samo realnija. Ja nisam poznavala tvog oca. Ovde sam da
pomognem sestri.
- U redu.
Onda se opet okrenuo Dragani i obratio joj se na
italijanskom. Nekih minut-dva su pričali, pa je muškarac klimnuo
glavom, okrenuo se i otišao. Sestre su se pogledale.
- Rekla sam mu da ćemo se naći ujutru u hotelu u kome je
odseo na doručku da se sve dogovorimo i isplaniramo.
- U hotelu? On ne živi u Rimu?
- Ne, u Bolonji.

27
 - Što ga nisi pozvala da odsedne ovde? Pokazala bi
gostoprimljivost, a i to je njegovo pravo, bar dok se ne otvori
testament.
- Preteruješ, Ina. Neka ga u hotelu, neka se ne navikava na
odsedanje u mojoj kući. Mada, priznajem da je neverovatno
zgodan.
- Zar nisi to znala?
- Videla sam ga na slikama. I tu je delovao zgodno, ali u
prirodi... Pusti to, nije lepo da tako razmišljam, idemo na kviz. I
pije mi se kafa.
Ušle su u kuću, ali je bilo očito da im je susret sa muškarcem
potresao dan. Ina nije mogla da zaboravi pogled njegovih crnih
očiju.

28
 9.

BILO JE DEVET sati kada su se parkirale kod luksuznog

hotela na periferiji Rima. Padala se sitna kiša i duvao je vetar.
- Užasno vreme za letenje po gradu. A ovaj nije mogao da
izabere skuplji hotel.
- Čovek ima novca. Možda mu pare tvog muža nisu ni
potrebne.
- Tolike pare su svima potrebne. Nemoj da si naivna, Ina.
Prethodne noći su rano otišle na spavanje. Van grada vazduh
je noću bio jako svež, pa se ranije odlazilo u krevet. Ina je
fantastično spavala. I dalje nije uključivala telefon jer je osećala
kao da je na nekoj vrsti odmora.
Ušle su u restoran hotela i odmah ugledale mladog čoveka.
Sedeo je i čitao novine. Kad su prišle, nije se nasmešio. I dalje je
delovalo da je primoran da provodi vreme s njima.
Naručili su doručak, a Inu je pomalo nerviralo što pričaju
isključivo na italijanskom i što ona u taj razgovor ne može biti
uključena. Sve što je bilo neophodno prevodila joj je Dragana, dok
se Mario nijednom nije obratio lično njoj, na engleskom. I tako je
petnaest minuta slušala brze reči koje su oni razmenjivali. Bar je
dobro doručkovala.
- Sve smo se dogovorili. On će ići po gradu da završi ketering
i kupiće piće, a ti i ja ćemo da sredimo kuću i da pozovemo ljude
da ih obavestimo o vremenu sahrane. Tereza će napraviti neke
salate, a moramo u nabavku pre svega. Mario će otići do
pogrebnika da vidi sve detalje. To mi je najgore, dobro je da je to
preuzeo.
- Vidiš, dobro je ispalo.
U tom trenutku Mario je ustao. Nešto je progovorio na
italijanskom, a onda se obratio po prvi put Ini.
- Vreme je da krenem. Videćemo se kasnije.
- Da, kasnije.
Crne oči su je gledale još neko vreme. Ina je osetila nelagodu.
A onda je otišao.

29
 - Mislim da mu se sviđaš.
Ove sestrine reči su je protresle.
- Ne lupaj!
- Čudno te gleda.
- Neobičan čovek, možda tako gleda svakog.
- Dakle, primetila si?
- Gago, pusti sad to. Idemo da nešto radimo.
- Samo da dovršim kafu.
Kad su malo kasnije pozvale konobara, shvatile su da je
Mario sve diskretno platio.
- Vidiš, njega ne zanimaju pare.
- Samo zato što je platio doručak, ne znači da nije ovde zbog
nasledstva. Nisu to samo novčanice, Ina. Tu je i prepoznatljiv
podrum vina, brend koji vredi mnogo više nego što na papiru
piše.
- Paranoična si.
- Ne verujem mu. Previše je zgodan da bi uz sve to bio i bogat
i nepohlepan. Onda bi bio savršen muškarac, a ja znam iz prve
ruke, od njegovog oca, da nije tako divan kako izgleda.
Inu je strašno zanimalo da čuje sve što Dragana zna o ovom
neobičnom muškarcu, no nije imala vremena da je pita jer je tad
zazvonio Draganin telefon. Bio je to advokat koji ju je
obaveštavao da je otvaranje testamenta za tačno deset dana.
- Uf, još deset dana čekanja da sve bude moje.
- Čega se plašiš kad znaš da si ti jedina naslednica? Ima li
unuka?
- Ne, nema. Ma, samo hoću napokon da znam da imam
sigurnu budućnost.
- Zar to nisi znala i dok je Đuzepe bio živ?
- Veruj mi, svaki dan sam strahovala. Ali ne zbog njega već
zbog sebe. Plašila sam se da opet ne budem ona stara, da ne
poludim za nekim muškarcem u prolazu, da ne ostavim sve ovo
radi potrebe da me neko ludo i strasno voli.

30
 Bilo je ovo iskreno priznanje koje je dirnulo Inu. Očito da je
Dragana i dalje u dubini duše znala da je u životu donosila
pogrešne odluke i da je birala loše puteve. Plašiti se same sebe
nekad je mnogo teže nego plašiti se drugog čoveka.
- Opusti se, Gago. Biće sve u redu.
- Da, biće. Popila sam kafu. Krećemo. Ne bih da onaj
pametnjaković sve završi, a da ja negde omanem.
Napustile su hotel i krenule u veliku prodavnicu gde su
nabacale u korpu sve što im se učinilo da bi moglo da im zatreba.

31
 10.

ČITAV DAN SU dve sestre uz veliku pomoć spretne Tereze

pripremale kuću. Otkrivena je Ini još jedna sjajna prostorija - bila
je to dugačka trpezarija sa ogromnim stolom za najmanje deset
ljudi, koja se retko koristila, ali sad je imala svrhu. Tereza je sto
ukusno postavila, sa skupocenim tanjirima, čašama od kristala,
srebrnim escajgom. Pripremale su salate, pite i kolače. Mario je
došao da donese piće i obavesti ih da će ketering stići
neposredno pre sahrane. Sa njim je pričala Dragana jer je Ina baš
tad sa Terezom otišla do kućnog podruma da donesu još čaša, u
još neotvorenim kutijama.
Kad joj je sestra rekla da je Mario dolazio, osetila je neku
vrstu tuge što ga nije videla. Ni sama sebi Ina nije umela da
objasni šta je tako privlači na ovom muškarcu. Bio je stranac i
nije trebalo da se vezuje za njega. Čak nije trebalo ni da joj se
dopada, s obzirom na to da je bio neko ko se zavadio sa ocem
zbog ženidbe sa njenom sestrom. Ipak, Mario je previše bio u
Ininim mislima.
Uveče su bile toliko umorne da su se bacile na krevet sobe u
kojoj je boravila Ina.
- Kakav dan! A sutra još gori. Pozvala sam sve ljude koje sam
našla u Đuzepeovom imeniku. I sa svima sam vodila iste
razgovore - kako im je žao, kako se osećam, kako će biti tu za
mene, bla, bla, bla. A istina je da me je malo njih zaista prihvatalo
kad sam se udala za njega.
- Što je razumljivo, Gago. Ipak si bila mnogo mlađa od njega i
sigurno da su verovali da ga iskorištavaš.
- On je bio srećan sa mnom. To znam, a to je jedino važno.
Odjednom se desilo nešto potpuno neočekivano. Gagine
plave oči napunile su se suzama.
- Ti to plačeš?
- Zamisli, plačem zbog čoveka koga nikad nisam volela na
način na koji se voli muškarac sa kojim si u braku. Nedostaje mi,
Ina. Na neki čudan način ova kuća je prazna bez njega. Da ti nisi
tu, verovatno bih to više primećivala. Iako je bio u kolicima

32
poslednjih godinu i nešto, on je stalno bio prisutan u kući. Išao je
tamo-amo. Ujutru bih mu pomogla da ustane, da se okupa, obuče,
a onda i da siđe u prizemlje, gde bi bio do uveče. Čitao bi, pričao s
Terezom, dolazili bi mu prijatelji. Išli bi bar dva puta dnevno do
podruma vina, a često u grad na ručak ili večeru. Voleo je da
idemo zajedno u šoping kad kupujem odeću. Stalno me je terao
da isprobavam stvari pred njim. Matori, dobri perverznjak.
Mnogo me je povredilo kad je pre nekih sedam meseci tražio da
poklonimo auto jednom radniku. Taj auto je bio specijalno
napravljen da u njega lako stanu kolica, da se automatski spuste
iz gepeka i uvuku u njega. Tako je olakšavao meni kad negde
idemo da ne trošim snagu. Bio svestan kako više ne može da ide u
grad onako često i na kraju sam morala da pristanem da ga
pokloni. Taj radnik ima troje dece i bolesnu ženu, pa je zaista bio
presrećan zbog tog automobila. A ja sam bila tužna jer mi je bilo
jasno da on odustaje od života.
Ina je bila dirnuta ovom pričom. Očito da je njena sestra pre-
ma svom ostarelom mužu gajila posebne emocije. Druge
muškarce je volela strasno, telom, burno, ali je tek u Italijanu
pronašla prave osećaje koji bi trebalo da ostanu kad silovita
ljubav prođe.
Očito da ste bili pravi prijatelji.
- Da, baš tako. Imao je mnogo šarma, Ina. Znam da si me i ti
osuđivala zbog udaje za toliko starijeg muškarca, ali ja ne mogu
da objasnim kako je on bio šarmer do poslednjeg dana. Čak i kad
bi se uneredio jer više nije mogao da kontroliše prostatu, umeo je
da dobrom šalom nadomesti stid što sam ja to videla i što ga
presvlačim. Hteo je da uzme ženu koja bi mu u svemu tome
pomagala, medicinsku sestru koju bi dobro platio, ali nisam dala.
Htela sam da mu pokažem da sam zahvalna jer mi je omogućio
lep život do smrti. Tako je jednom rekao da svake njegove mokre
gaće vrede komad nakita. Mislila sam da se šali, a onda su počeli
da stižu paketići, nekad su to bile minđuše, nekad broš, prsten...
Imam nakita da ne poveruješ. Ina se smešila.
- Zaista interesantan čovek.
- Da, ali niko ne veruje da je meni zaista bilo lepo s njim.

33
 - Ja ti verujem.
Draganina glava se naslonila na Inino rame.
- Hvala na tome. Ali njegov sin to nikad ne bi poverovao.
Spominjanje muškarca koji je ostavio snažan utisak na Inu
donelo je dozu radoznalosti koja nije mogla tek tako da se
proguta.
- Šta znaš o njemu?
- O Mariju?
- Da. Rekla si da znaš loše stvari. Ina se nasmešila.
- Zainteresovao te je.
- Ne lupaj, samo pitam. Pričamo, to je sve.
- Ne priznaješ, ali vidim da ti golica maštu.
Ina se ljutila na sestru što joj čita misli. Ustala je s kreveta.
- Nisam ja kao ti da me svaki muškarac koji iole na nešto liči
zainteresuje.
Ovaj komentar nije bio smešan drugoj sestri. Sad se i ona
ispravila u krevetu.
- Vraćamo se na staro, zar ne? Opet ćemo da se vređamo i da
pominjemo greške prošlosti? U redu, nisam kao ti, svetica,
pametnica, uspešna žena, samostalna i sposobna. Ja sam
nemoralna droljica koja je ostavila muža i dete jer se zaljubila u
nezrelog mladića i pobegla od obaveza.
Ini je odjednom bilo krivo što je uvredila sestru. Branila je
sopstvena osećanja i time poremetila lep odnos koji se
uspostavljao među njima dvema.
- Izvini, Gago. Nisam tako mislila. Malo si me čačnula što si
rekla da mi se dopada Mario, ja znam da si se ti promenila, vidim
to. I znam da bi sad ispravila grešku koju si napravila sa Anjom.
Sve ostalo je manje bitno.
Zagrlila je Draganu i uzdahnula. Znala je da mora da pokaže
više dobre volje kako bi Dragana zaboravila na malopređašnje
ružne reči.
- Dobro, priznajem, nešto se događa u meni kad vidim ovog
Italijana. Ali nije da sam odlepila za njim.

34
 - Nisam ni rekla da jesi. Samo vidim da ti izaziva nešto, ne
umeš da sakriješ.
- Misliš da i on to vidi?
- On te ne poznaje kao ja. Ipak sam ti sestra. Ali trebalo bi da
znaš da je Mario beskrupulozan ženskaroš. Đuzepe kaže da je on
bio švaler i da je imao mnogo žena, ali da ga je sin prevazišao.
Zabavljao se sa najlepšim ženama Italije. To su voditeljke,
manekenke, glumice... Kad mi je rekao neka imena, samo što se
nisam onesvestila. Posle je bilo i članaka u žutoj štampi. Stalno ga
je neka od bivših pominjala, patile su javno za njim. Poslednja
vest od pre dva meseca je kako se napokon smirio s jednom
poslovnom ženom. Ona je naših godina, razvedena, sa odraslom
ćerkom. Ima butike za decu širom Italije i važi za najpoželjniju
sredovečnu ženu na ovim prostorima.
Ina je progutala knedlu. Bio je to svet koji ona nije mogla ni
da zamisli. Za uslove u Srbiji ona je bila jako imućna, ali to je
svakako daleko od onog što je bilo imućno u Italiji.
- No, ne bih se kladila da će to trajati. Đuzepe mi je pričao da
je njegova prva žena, Mariova majka, bila lepotica koja je bila
neobično hladna prema ljudima. Mislio je da ga ona nikad nije
volela i, kad su se razveli, nadoknađivao je nedostatak ljubavi
prve žene u svima drugima posle nje. Misli da je Mario nasledio
taj nedostatak emocija od majke. Nikad nije rekao da je zaljubljen
i nikad nije planirao brak.
- A čime se bavi?
- Koliko znam, on je vlasnik nekoliko časopisa. Svi su stručni.
A počeo je skoro da se bavi i izdavaštvom knjiga. Sposoban je, na
oca.
Sve ovo što je čula od sestre Ina je stavila kao dokaz protiv
tog muškarca. Htela je da je on ne zanima, da potisne svoje misli.
- A sad idem da spavam. Umorna sam kao pas, a sigurno je da
sutra neće biti nimalo lakše. Laku noć, sestrice moja.
- Laku noć.
Poljubile su se i rastale. Ina se dugo trudila da zaspi jer su joj
misli lutale na pogrešnu stranu. Na svu sreću, umor joj nije
dozvolio da budna dočeka sitne sate.

35
 11.

SAHRANA SE ODRŽAVALA na groblju nedaleko od imanja.

Bilo je to uredno groblje, podeljeno na deo gde su sahranjivani
„obični" ljudi i na deo gde su staze bile asfaltirane, a spomenici
skupoceni. Tu je, naravno, bila grobnica namenjena Đuzepeu.
Očekivala je Ina više ljudi. Bilo je svega pedesetak. Sahrana je
prošla mirno, kao da je školski čas, a ne opraštanje od osobe koju
su poznavali i poštovali. Gaga i Mario su bili na čelu kolone. Ina je
išla u grupi ljudi iza njih. Gledala je istovremeno kako se drži
sestra, ali i kako se drži muškarac pored nje. Oboje su bili
dostojanstveni. I tako sve do kraja.
A onda su se gosti dovezli u kuću i tamo se atmosfera
promenila. Razgovori su postali bučni, italijanski se orio na sve
strane, bilo je smeha, proždrljivosti, alkohola, skoro sasvim isto
kao i posle većine naših sahrana. Ljudi su zaboravljali zašto su tu.
Ina je primetila da se prema njenoj sestri, novoj gazdarici
ove kuće, ljudi ponašaju s poštovanjem. Koliko god da su jednom
bili protiv nje u ulozi Đuzepeove supruge, jasno je bilo da su sad
navikli na to da je ona to što jeste i da će ostati ovde. Ali Ina je
primetila i da se prema Mariju ponašaju jednako sa poštovanjem,
čak i sa nekim vidom podilaženja. A on se držao po strani, malo je
govorio i činilo se da jedva čeka da se sve ovo završi, pa da se
vrati svom životu.
Nekoliko puta su se pogledi Ine i Marija sreli. Bilo je to kao
slučajno, ali svaki taj ukršteni pogled doveo bi Inu do očajanja.
Nije mogla da ga ne gleda, a nije želela ni da on primeti da joj je
interesantan. Onda joj je prišao.
- Zadovoljan sam kako se drži tvoja sestra. Ko bi rekao da je
jedva čekala ovaj dan?
Iznenađena što se Mario na ovaj loš način izražava o Dragani,
burno je reagovala.
- Moja sestra žali za svojim mužem. Možeš da misliš šta god
hoćeš, nije me briga. Ni nju ne bi trebalo da bude. Ona je bila do
poslednjeg dana sa tvojim ocem, brinula o njemu, prala ga i

36
presvlačila. Čak i da joj ništa nije značio, to je za poštovanje. A
gde si bio ti? Durio se što ćeš morati da daš deo nasledstva?
Mario je inače imao taman ten koji teško može da poprimi
svetliju boju, ali sad je definitivno pobeleo. Njegove pravilne usne
su se stegle, a oči su poprimile sjaj besnila.
- Lepo je deliti sa sestrom nezasluženo bogatstvo, zar ne? Ali
je teško biti iskren i reći da je ovo bio cilj od prvog dana tog
izvitoperenog braka.
- Teško je nastaviti komunikaciju s tobom!
Okrenula se i ljutito izašla u dvorište iza kuće. Nije mogla da
obuzda svoj bes. Ne samo što je tako nadmeno i bezobrazno
pričao s njom već je i nju svrstao u lažove i koristoljubive osobe
kakvom je smatrao Draganu. A to ju je vređalo jer nije htela da
Mario ima loše mišljenje o njoj.
Krenula je putićem od sitnog kamena koji je vodio u
vinograde. Tuda nije hodala sa sestrom, one su išle asfaltiranim
putem kojim se moglo ići i kolima. Čula je korake iza sebe.
Okrenula se i ugledala Marija.
- Zašto ideš za mnom?
Uhvatio ju je oko struka. Na trenutak je pomislila da će je
udariti, da mu je namera da je povredi. Lice mu je i dalje odavalo
bes. Ali umesto udarca, osetila je usne na svojima. Bio je to
poljubac koji se ne odbija - pomalo siledžijski, ukraden, ali
svakako strastven. Zamutilo joj se pred očima. A onda ju je naglo i
pustio.
- Ovo sam došao da uradim. Video sam način na koji me
gledaš i jasno mi je da te zanimam.
Ina je sad prebledela. Takva nadmenost bila je nemerljiva. Ni
kod pevača koji su verovali da žive na samom nebu nikad nije
srela ovoliko samouverenosti i drskosti.
- I da si me zanimao, sad više ne želim da te vidim.
- Loše se ljubim?
Prvi put od kada su se sreli, on se nasmejao. Iako je to bio
podrugljiv osmeh, činio ga je lepšim.

37
 - Ne znam kako se ljubiš jer ovo nije bio poljubac. To je bilo
siledžijsko naslanjanje usta na moja usta.
- Onda bi trebalo da ponovimo. Privukao ju je opet, pokušala
je da ga odgurne, ali je toliko bilo snage u njegovim rukama da je
morala da se preda. No, sada ju je ljubio nežno, vrhovima usana,
kao da joj pokazuje koliko on skrivenih moći poseduje. I kad ju je
pustio, želela je da propadne u zemlju jer je i ona ljubila njega.
- Ne bih rekao da ti se nije svidelo.
U tom trenutku čula je da je doziva Dragana. Pogledala je još
jednom muškarca, a onda protrčala pored njega ka kući. Uspela je
da se smiri i da pred sestru izađe kao da se ništa nije desilo.
- Gde si nestala?
- Išla sam malo na vazduh.
- Molim te, zameni čaše u trpezariji. Tereza sprema kafe, a
vidim da nedostaje čistih čaša.
- Idem.
Ušla je u kuću, a srce joj je i dalje jako tuklo.

38
 12.

KAD JE POSLEDNJI gost otišao, ostali su samo Ina, Dragana,

Tereza i Mario. Oblačio je svoj kaput i pričao nešto na
italijanskom obraćajući se najstarijoj među njima. Videlo se na
Terezinom licu da je oduševljena onim što joj lepi čovek govori.
Poznavali su se, svakako iz nekih dana kad nije bilo razdora
između oca i sina. Na kraju ga je Tereza zagrlila.
Onda je popričao s Draganom. Opet Ina nije mogla da razume
šta govore, ali se na sestrinom licu čitalo da je nešto ozbiljno. U
jednom trenutku pogledala je u Inu, a onda se opet obratila
muškarcu.
Mario je izašao, a da nije ni pogledao u Inu. Očekivala je
takvo ponašanje s obzirom na to da joj je stavio do znanja šta
misli o njoj. Ipak ju je ovakav odlazak uvredio.
- Šta se desilo među vama?
- Kako to misliš? Šta ti je rekao?
- Pitao je da li ćeš biti tu na otvaranju testamenta. Rekla sam
da verovatno hoćeš jer bih ja to volela, a on je odgovorio da će to
biti mučan dan za tebe.
- Budala! Ja neću biti tu, Gago. Nisam ti više potrebna.
Draganino lice bilo je užasnuto.
- Moraš da budeš tu. Ne možeš da odeš sad. Molim te, to je
brzo, ostani dotad. Potrebna si mi.
- Mario misli da i ja imam koristi od tvog muža. Ne želim da
me vidi na čitanju testamenta i da mi se ruga.
- Ko njega šiša?! Ovde si zbog mene!
U tom trenutku Ina je shvatila da se povela za emocijama i da
je na tren zaboravila zašto je zaista tu.
- Još deset dana je mnogo. Imam obaveze.
- Ugasila si telefon i nisi ga uključila dosad. Kakve su to
obaveze od kojih tako slatko bežiš?

39
 - Nije Ina imala odgovor na ovo pitanje.
- Razmisliću. Idem da spavam. Preumorna sam.
- I ja. Sutra se budimo kasnije. Reći ću i Terezi da uzme
slobodno prepodne. Naradila se kao konj.
- Laku noć.
Ina se popela u svoju sobu. Tamo je uključila telefon. Bilo je
na desetine propuštenih poziva i poruka. Prvo je pozvala Anju.
- Kako se drži Dragana?
- Bila bi ponosna na nju.
- Nije skakala i pevala na sahrani?
- Anja, nemoj da si takva, saznala sam stvari zbog kojih sam
potpuno promenila mišljenje o njoj. Kad se vratim, pričaćemo.
Nije ona tako loša kao što misliš.
- Nadam se.
Još malo su ćaskale, a onda je pozvala svog prijatelja Borisa.
Ovaj se javio s nestrpljenjem.
- Pobogu, ženo, zašto mi se ne javljaš?!
- Izvini, nije mi se palio telefon. Mnogo je lepo bez zvonjave.
A i sad ću ga ugasiti, samo sam htela da čuješ da mislim na tebe.
- Lepo ti je? Jesam li ti rekao da će prijati?
- Znala sam da ćeš biti pun sebe što mi je ovde dobro. Jeste,
rekao si mi. Kako si ti?
- Sve je super. Preuzeo sam šefovsku stolicu i sad imam posla
preko glave. I kojekakvih problema s kojima te neću sad
opterećivati. Kako je Dragana?
- Dobro je. Promenila se, znaš?
- Bio je red i bilo je vreme.
- Ljubim te i sad prekidam vezu, umorna sam od sahrane i
priprema. Nazvaću te kad budem znala kad se vraćam. Doći ćeš
na aerodrom po mene?
- Normalno! Ima li nekog zgodnog Italijana tu?
Progutala je knedlu. Strahovito je želela da se izjada
prijatelju kako se zainteresovala za pogrešnog, ali je ipak
prećutala.

40
 - Osim zgodnih radnika u vinogradu, ne baš.
- Šteta. Hajde, odmaraj. I javi se.
- U redu. Ljubim te.
- I ja tebe.
Prekinula je vezu i ugasila telefon. Onda se istuširala i legla u
krevet. Noge su je krvnički bolele. Mislila je opet na Marija. Želela
je da ga mrzi, ali joj nije polazilo za rukom. Vraćalo joj se sećanje
na onaj poljubac, u stvari, upoređivala je prvi s drugim. I oba su
joj se sviđala, oba su je navela da se oseti kao ženka, gladna i
strastvena.
Jedva je zaspala.

41
 13.

NAREDNIH NEDELJU DANA Ina i Dragana su uglavnom išle

po tržnim centrima, kupovale koješta, jele po restoranima i
obilazile muzeje.
Jedne večeri su išle u pozorište. Udvarala su im se dva
zgodna muškarca koja su imala sedišta do njih. Na Inino čuđenje,
prva ih je „oduvala" Dragana.
- Poznajem ih, Đuzepe im je prodavao vina. Zajedno drže
restoran.
- Ne dopadaju ti se?
- Lepi su, šarmantni i zabavni. Ali ne mogu da tu petljam
svoje prste. Nije u redu, ceo grad zna da su radili s mojim mužem.
Ovo je bilo otkrovenje za Inu - njena sestra je pokazivala sve
veću zrelost. Posle pozorišta Dragana je predložila da odu do
restorana u kome je radio Terezin brat kao glavni kuvar.
- On je jedan od najboljih kuvara u Rimu. Rekla sam Terezi
da mu najavi da ćemo možda svratiti.
Odmah su dobile sto iako je bilo krcato. Nekoliko ljudi je
prišlo udovici da joj izrazi saučešće.
- Ovde nas ljudi poznaju. Često smo Đuzepe i ja svraćali u
ovaj restoran.
A onda joj se izraz lica promenio. Gledala je nekud iza Ininih
leđa.
- Ne mogu da verujem da je još u gradu. On nešto sprema čim
se nije vratio u Bolonju.
- Ko? O kome govoriš?
- Mario! Eno ga tamo sa nekim ljudima. Možda su advokati?
Ina se okrenula i baš u tom trenutku njene oči su se susrele
sa njegovim. Sedeo je na drugom kraju restorana u društvu
trojice muškaraca. Brzo se okrenula ka sestri.
- Baksuz da je on ovde baš sad!

42
 - Nisam imala pojma da dolazi ovde. Ali sad sam se setila da
je rekao Terezi na odlasku da će svratiti čim bude imao vremena
da poseti njenog brata. Uf, evo, ustaje i prilazi nam.
Ina je osećala slabost u celom telu. Nije bila spremna da se
suoči sa Mariom. No, nije mogla da pobegne.
Ubrzo je stajao kod njihovog stola. Pričao je s Draganom, na
italijanskom, naravno. Ina nije očekivala da će bilo šta reći
direktno njoj, ali on je učinio neočekivano.
- Dobro veče. Može li se ovo nazvati slučajnošću ili
sudbinom?
Još uvek ljuta zbog njegovog ponašanja onog dana u
vinogradu, Ina je zauzela odbrambeni stav.
- Ja bih to nazvala nesrećnim slučajem.
Nasmejao se, ovaj put bez imalo sarkazma.
- Duhovita i lepa žena retko se sreće. I ti i ja smo samo još
koji dan u gradu. Onda svako ide svojoj kući. Upravo sam pitao
tvoju sestru da li nameravaš da se doseliš ovamo. Rekla je ne.
Dakle, posle testamenta svako ide na svoju stranu. Zašto ne bi
sutra izašla sa mnom na ručak?
Nije mogla da veruje koliko je prevrtljiv.
- Nemam dobar razlog da izađem na ručak s tobom. A imam
ih milion protiv.
- Ja imam jedan dobar za. Poljubila si me.
- Ti si mene!
- I ti si uzvratila. A besmisleno je ljubiti se s nekim i ne
dozvoliti mu da te odvede makar na ručak.
Ina je bila bez teksta. Toliko drskosti u ovom muškarcu nije
mogla da obuzda.
- I dalje ne vidim dobar razlog.
- Onda ću tražiti blagoslov od sestre.
- Ne...
Bilo je kasno. Već su Dragana i Mario razmenjivali reči koje
ona nije umela da pohvata. Pokazivala je prstom Dragani da ne

43
pristane na njegove predloge, ali bilo je jasno da je sestra ne
konstatuje.
- Tvoja sestra mi je rekla da dođem oko dva po tebe. Vidimo
se sutra.
Okrenuo se i vratio svom stolu. Dragana se smejala, a Ina je
besno gledala.
- Reci mi da nisi stvarno pristala da me odvede sutra na
ručak?
- Što da ne? Hajde, to je korisno. Izgleda da je dopadanje obo-
strano. Možda ti se poveri kakve su mu namere.
- Ja nisam špijun! Ne možeš tako da me pošalješ s nekim
nepoznatim na ručak!
- Polako, šta histerišeš? Nije nepoznat, kao prvo. Sviđa ti se, i
ti njemu. Ne vidim što bih zatezala odnose, sama si govorila da bi
trebalo i u kuću da ga primim. A sad se tu buniš jer sam rekla da
nemam ništa protiv da se vidite nasamo.
- Ti si... stvarno... ne mogu da verujem da ne razmišljaš...
- Zbunjena si i uzbuđena, Ina. Smiri se. Neće te pojesti.
Ostatak večeri Ina je bila ljuta na sestru, koja se nije ni
trudila da je odobrovolji. Čak se i šalila na račun Marija i Ine, kao
da sve to shvata kao simpatičnu anegdotu koja tek treba da se
desi.

44
 14.

IAKO JE CELE noći i veći deo prepodneva Ina bila uverena da

će otpratiti Marija s vrata kad dođe po nju, u pola dva bila je
spremna da ide s njim na ručak. Nije imala pojma šta je to
promenilo njeno mišljenje. Dragana je ocenila da se sjajno
obukla.
- Sviđa mi se ta bež haljina do kolena. Imaš prelepa ramena,
obavezno skini taj sako kad sednete.
- Ne idem da ga zavedem. Ispoštovaću što me je pozvao na
ručak i to je sve.
- Mnogo si napeta, Ina. Opusti se.
Nije mogla da se opusti. A još veća napetost nastala je kad je
njegov džip stao pred kućom. Izašla je i susrela se sa njim na
stazici koja vodi do ulaznih vrata. Bio je u elegantnim sivim
pantalonama i sivoj košulji. Odmerio ju je od glave do pete.
- Lepo izgledaš.
- Hvala.
- Idemo?
- Da.
Otvorio joj je vrata i sela je u džip. Mislila je da će pući od
treme. Nije bila spremna za ovo. A Mario je delovao više nego
opušteno.
- Razmišljao sam gde da te vodim. Na kraju sam shvatio da je
najbolje da budemo u nekoj prijatnoj, intimnoj atmosferi gde nas
ljudi neće ometati.
Ina ga je ljutito pogledala.
- Neću da idem u tvoju hotelsku sobu! Nemoj da ti pada na
pamet.
On se smejao.
- Predvidljiva si. Tačno sam znao da ćeš to reći. Ne, ne idemo
u sobu. Nije da ne bih voleo, ali si potcenila moju maštu.
- A gde onda idemo?

45
 - Ispucala si pravo na odgovor. Sad ćeš morati da sačekaš da
bi videla.
Nisu išli prema gradu. Naprotiv, vozili su se od njega, kroz
prirodu, kroz lepe okoliše, a onda skrenuli na jedan sporedni put
i našli se pred ogromnom poljanom prošaranom drvećem. Odatle
se video u daljini deo Rima. Tu je izašao i uzeo nešto iz gepeka, pa
njoj otvorio vrata. Videla mu je u rukama ogromnu korpu za
piknik i ćebe.
- Nadam se da nisi pomislila da uzimam nekakve sprave za
mučenje ili oružje?
- Ne bi me čudilo.
Krenuo je po livadi, a ona za njim. Štikle su joj upadale u
zemlju, krivile su joj se noge. Na kraju je besno skinula cipele i
krenula bosa. Okrenuo se i ugledao je kako u rukama nosi obuću.
- Nisam na to mislio.
- Vidiš da ti plan ipak nije savršen?
- Da, izgleda. Onda ne idemo dalje. Ćebe je stavio na tlo, a
onda i korpu, pa seo. Ina je sela dalje od njega. U korpi je bilo
mnogo sitnih slanih poslastica, salvete, dve čaše i šampanjac.
- Zar nije rano za šampanjac?
- Volim da ga pijem u svakoj prilici gde mi je lepo. A nadao
sam se da će mi s tobom biti lepo.
Sve je pažljivo stavio na ćebe, a onda znalački otvori bocu
šampanjca i sipao piće u čaše. jednu je dao Ini.
- Ovo nije hotelska soba, kao što vidiš.
- Dobro, pogrešila sam. Ali ne možeš da mi zameraš što sam
tako nešto pomislila s obzirom na to kako si se ponašao dosad.
- Govoriš o našem poljupcu ili o nečemu što si čula o meni?
Pocrvenela je. Ne bi baš bila srećna da on shvati da je pričala
s Draganom o njegovom životu.
- Govorim o onome kako si se postavio prema meni.
- Malo sam prenaglio. S jedne strane ne bi trebalo da mi
budeš imalo simpatična, kao ni tvoja sestra za koju znam da se
udala za mog oca zbog para, a ne zbog ljubavi.

46
 - Ona je bila divna prema tvom ocu!
- Neću sad o tome. Sa druge strane, nešto u tebi me
neverovatno privlači. I oba ta osećanja izazivaju strastveni bes.
- U tom besu se događaju zločini iz strasti.
Nasmejao se glasno i zarazno.
- Moguće. Zato smo ovde, da ja otkrijem ko si ti i da li mogu
da sprečim da me izluđuješ.
Ina je zbunjeno pognula glavu. On je tako olako pričao o
svojim emocijama dok se ona trudila da ih balansira.
- Nemoj da bežiš pogledom. Volim tvoje oči, naročito kad ih
slučajno pronađem među drugim ljudima. Dopadam ti se, zar ne?
Odmahnula je glavom.
- Nimalo.
- Da, dopadam ti se. Ali i ti bi mene trebalo da posmatraš na
drugi način. Sad si zbunjena i ne želiš da se suočiš s tim da među
nama mora nešto da se desi.
Ina je odmahnula glavom.
- Ništa se neće desiti.
- Mislim da hoće. Neizbežno je. U jednom skoku bio je pored
nje.
Uhvatio joj je lice rukama i poljubio je. Iako je bila sigurna da
će se boriti da do ovog ne dođe, Ina nijednog momenta nije
pokazala znakove borbe. Naprotiv.
Hrana je ostala netaknuta, gurnuta s ćebeta, šampanjac se
prolio i imali su sreće što u to vreme niko živ nije prošao u blizini.

47
 15.

- POSTAJE HLADNO. Hoćeš da idemo?

Ušuškana u njegovom zagrljaju, Ina je pomislila da joj nikad
nije bilo toplije oko srca nego poslednjih pola sata u tom naručju.
Čim se ispravila i postala svesna gde se nalazi, javio se stid, a sa
stidom uvek ide malo kajanja.
- Da, idemo.
- Vodim te na pravi ručak pošto smo ovaj prosuli.
Oko njih su bile poslastice razbacane po travi, posledica
strasti koja ih je ponela. Ina više nije bila gladna.
- Ne, hvala ti, ali idem kod sestre. Mario ju je nasmejan
gledao. Iako je uporno izbegavala taj pogled dok je ustajala i
popravljala izgužvanu haljinu, na kraju je morala da se suoči s
njim.
- Zašto me tako gledaš?
- Iz dva razloga. Prvi je zato što si prelepa. Drugi je što vidim
da se stidiš.
Ina je bila na ivici suza. Nije trebalo da spava s njim. Ne ovde,
ne sad.
- Nisam ovo planirala.
- Nisam ni ja. Zeleo jesam, ali mi nije palo na pamet da bi
moglo da se desi. Ali desilo se. I mene nije stid.
- Muškarac si, razumljivo je da se ne stidiš.
- A ti si žena koja mi se mnogo dopada i ne vidim zašto se ti
stidiš. Ina, nisi udata, zar ne?
- Ne, nisam.
- Dakle, nismo prevarili žene ili muževe, uradili smo nešto
lepo što smo hteli. Čemu stid?
Dodao je nešto na italijanskom, ali Ina nije htela da traži
prevod. I dalje je htela da pobegne.
- Nema smisla. Ne volim stvari koje nemaju smisla.

48
 Ustao je, privukao k sebi i poljubio. Bio je to najnežniji
poljubac koji je ikad dobila od nekog muškarca. Sad se uverila u
moć Italijana kao ljubavnika. Njen je bio savršen.
- Pogledaj me. Za mene sve ima smisla. Pogotovo to što sam
vodio ljubav s jednom ženom koja u meni izaziva emocije. Možda
nam nije suđeni da budemo zajedno, za nekoliko dana svako ide
na svoju stranu i možda se više nećemo videti. Ali to nije razlog
da ne dopustimo strasti da priča umesto nas.
Dakle, on je već znao da ovo nema perspektivu. Želela je da
bar slaže kako je moguće da će oni trajati duže od nekoliko dana.
Povređeno ga je odgurnula.
- Nisam vaspitavana da spavam s muškarcima samo da bih
utolila strast. Molim te, vozi me kod Dragane.
Kratko ju je posmatrao, s nerazumevanjem u očima, a onda
pokupio korpu, ubacio otpatke u jednu kesu, poneo ćebe i krenuo
ka kolima. Nisu progovorili ni reč dok su se vozili ka vili.

49
 16.

TEK KAD JE zaustavio auto pred kućom, Mario se okrenuo ka

njoj. - Nije u redu da se ovako završi.
Ina se pitala šta on zaista očekuje od nje.
- Ne vidim drugi način.
- Imamo još malo vremena. Zašto da ignorišemo ovo među
nama?
- Šta među nama? Kako se to zove?
- Strast, dopadanje, ne znam tačno. Zar je važno kako bismo
ga nazvali?
Odmahnula je glavom. Poremećena je iz korena, njen haos je
postao sad još gori nego kad je bila bez muškarca koga bi volela.
U sebi je proklinjala Borisa što joj je potajno želeo promenu.
Promene nisu uvek dobre.
- Rekla sam ti da ja nisam žena koja ume da se prepusti
nečemu što ne može da traje.
- Ne rizikuješ?
- Retko. Samo u poslu. U životu nikad.
Uzdahnuo je.
- Onda smo sasvim različiti. Dobro, ne mogu da molim. Idi,
ako to želiš. Imao sam predivnih nekoliko sati s tobom i pokušaću
da uverim sebe da je to dovoljno.
I dalje je govorio reči koje nije htela da sluša. Njoj nije bilo
dovoljno. Htela je da ga uzme za ramena i prodrma, da mu saspe
u lice kako je njoj bilo neverovatno, posebno, specijalno i nikad
dovoljno, ali da baš zato ne može da mu da priliku da se to
ponovi. Čuvala je samu sebe od povređivanja. Sad je znala da ovaj
muškarac može itekako da joj slomi srce.
Ipak, izašla je iz kola bez reči. U očima su joj bile suze. Nije
htela da ih Dragana vidi. Oduvek se ljutila na žene koje plaču za
izgubljenim muškarcima. Patnju je razumela, ali pokazivanje
patnje ne. Zato je skupila svu snagu i ušla u kuću dok je džip
odlazio.

50
 Nešto kasnije sestri je ispričala da su bili na pikniku, da su
ćaskali i da se ništa nije desilo. Dragana kao da nije baš
poverovala u tu priču.
- Da li ćete se opet videti?
- Ne, ne verujem. To je bilo to. Nema tu ničeg više od
simpatije.
Te noći slabo je spavala. Htela je da ne misli na Marija, ali to
je prosto bilo nemoguće. Znala je da će zaborav bili lakši kad se
vrati svojoj kući, svom životu, pa je jedva čekala da taj dan i dođe.

51
 17.

U KANCELARIJU ADVOKATA koji je dugo godina bio lični

advokat, ali i prijatelj pokojnika, polako su pristizali pozvani
ljudi. Bilo ih je sedmoro - Dragana, Tereza i njen brat, najstariji
radnik imanja, jedna starija žena koju niko nije poznavao, kao i
dva mladića koje je Ina viđala kako rade u vinogradima. Njoj je
bilo dozvoljeno da prisustvuje, ali je zauzela stolicu daleko od
ostalih, izdvojena i nervozna jer se očekivao još jedan pozvani -
Mario. Kasnio je i advokat se vidno nervirao. Iako Ina nije
razumela žustar razgovor u kome su skoro svi istovremeno
učestvovali, shvatila je da je napetost velika i počela je da strepi
kako se ovaj dan neće dobro završiti.
A onda, sa dvadeset minuta zakašnjenja, u skupocenom
crnom odelu, samouverenog hoda, pojavio se i Mario. U
kancelariji je nastala tišina. Dok je polako hodao prema slobodnoj
stolici, smešio se onima koje poznaje. Naklonio se Dragani, a
onda je bacio jedan hladan, bezdušan pogled ka Ini. I taj pogled ju
je zaledio. Osećala se nepoželjno, kao neprijatelj onih koje je
pokojnik voleo. Ali kad je videla kako Dragana grize usnu,
shvatila je da nema samo ona loš predosećaj. U vazduhu se
osećalo da ovde sledi drama. Tada je advokat počeo nešto da
govori, svi su ga s pažnjom slušali, pa je izvadio iz fioke stola
nekakvu kovertu, otvorio je i počeo da čita. Kako Ina nije mogla
da razume sadržaj pisma, opredelila se da gleda lica onih koje bi
od rečenice do rečenice pogledao advokat. Dragana je bila bleda.
Otvorenih usta gledala je advokata. Mario se uozbiljio i delovao je
jako koncentrisano na svaku reč. Tereza i njen brat su se smešili,
kao i najstariji radnik imanja, nepoznata žena i dva mlada
muškarca.
Kada je advokat završio i stao na noge, svi osim Dragane i
Marija takođe su ustali, pozdravili se sa advokatom, a onda uz
žamor napustili kancelariju. Sada je „društvo" svedeno na mnogo
manje ljudi. Uzeo je drugi papir iz koverte i dugo ga čitao. Očito
da je Đuzepe imao mnogo toga da kaže u vreme dok je bio živ, a
što se odnosilo na vreme nakon njegove smrti jer se čitanje
odužilo. Na kraju su se pominjale nekakve brojke, što je izazvalo

52
ljutit izraz lica Inine sestre i zadovoljan osmeh pokojnikovog
sina.
Nastala je rasprava u kojoj je Dragana bila najglasnija. Otela
je čak i papire i iščitavala ih, nervozna i besna, a onda ih je bacila
na pod i krenula ka vratima. Mario ju je zaustavio, držeći je za
nadlakticu. Nešto je govorio, ali Dragana je samo odmahivala
glavom i na kraju mu se otrgla. Istrčala je iz kancelarije, a bila je
toliko brza da ju je Ina stigla tek kod automobila.
- Šta se tamo desilo?
- Matori je bio budala! Kako me je samo nasamario! Trebalo
je da znam da on nikad nije ni mislio da njegov sin ne zaslužuje
nasledstvo iako je govorio da nije u redu što će umreti a da ga sin
ne želi ni videti.
- Ostavio je njemu sve?
- Ne, podelio je koješta svim onim ljudima. Čak je dao dosta
para školi koja se nalazi u selu. Ona žena koju nikad nisam videla
direktorka je škole.
- Lepo od njega.
Dragana je pokrenula auto. Vozila je luđački, ali nesigurno.
Ruke su joj drhtale. Ina se plašila da bi nešto moglo da im se desi
ako se njena sestra ne smiri.
- Gago, parkiraj negde sa strane.
- Idem kući. Neću da se zaustavljam. Spaliću sve njegove
fotografije i svu garderobu, kunem ti se.
- Nemoj da voziš tako besna...
U tom trenutku Draganin auto je prošao kroz crveno, što je
Ina videla samo delićem oka. Jedan kombi ih je promašio za
dužinu nokta. Kočnice su bile dobre, pa se auto u kome su bile
dve sestre zaustavio malo dalje od mesta na kome se mogla desiti
strašna nesreća. I kombi se zaustavio. Jedan čovečuljak bez vrata
izašao je i ljutito krenuo ka džipu. No, kad je ugledao Draganu
bledu za volanom, zastao je. Izrekao je nešto što je Ina
prepoznala kao psovke i vratio se u svoj kombi.
- Rekla sam ti, Gago. Mogle smo poginuti.
- Nije me briga.

53
 Ova sebičnost podsećala je na nekadašnju Draganu. Ini je
pala roletna na oči.
- Meni se živi i mene je briga! Ako želiš da pogineš izvoli, ali
nemoj da ja budem kolateralna šteta.
Dragana se okrenula prema sestri. Videlo se koliko je
ogorčena, besna i koliko je u blagom šoku zbog svega što se
desilo.
- A zašto se tebi pa živi? Da nemaš dete koje bi te žalilo da
umreš? Da nemaš nekog muškarca koji te čeka kod kuće? Osim
nekoliko ljudi ima li nekog ko bi te iskreno žalio?
Ova pitanja bila su poput uboda noža u Inino telo. Dragana je
htela da je poistoveti sa sobom, da joj predstavi kako su obe u
životu jednako usamljene i da im život i nije vredan življenja.
- Možda si u pravu. Ja nemam ni kučeta ni mačeta, niko neće
iskreno da me žali osim nekolicine ljudi. Zaboraviće me za mesec
dana. Kao i tebe. Ali ja imam još vremena da to promenim. U
stvari, ne tražim ja da imam nekog da me žali kad umrem već da
me voli dok sam živa. Zato se smiri i odvezi me na sigurno.
Dragana je i dalje bledo gledala u sestru, ali se polako njeno
telo smirivalo od nekontrolisanog drhtanja. Posle pet minuta bila
je mnogo bolje.
- Ostavio mi je kuću. Ostavio mi je i polovinu svojih prihoda
od vinograda. Ostavio mi je svu pokretnu i nepokretnu imovnu.
- Ne vidim zašto si onda besna.
- Sinu je ostavio drugu polovinu prihoda, ali i mogućnost
odlučivanja o svim poslovima s vinom. Ja mogu samo da uzimam
novac, dok će Mario sve ostalo voditi.
Ina i dalje nije videla u čemu je problem njene sestre.
- To je bolje. Mario je verovatno sposoban da to vodi na pravi
način, da prihod bude odličan i da oboje budete zadovoljni. Zar
ne misliš da bi se ti teže izborila s vođenjem tolikog posla? A
Mario će se truditi da zaradi dovoljno za sebe, što automatski
znači da će zarađivati i za tebe jer jednako delite.
- Ne shvataš, to će značiti da ćemo Mario i ja morati često da
se viđamo. Ako vodi imanje i posao, mora biti skoro svakodnevno

54
tu. Ne može živeti u Bolonji, a ne može ni izmestiti imanje. Jedino
mi ostaje da prodam kuću. A meni se ne ide odavde.
- Čekaj, nisam primetila da ti i Mario imate loš odnos. Koliko
sam primetila, sigurna sam da ne biste loše funkcionisali. Osim
one rasprave na početku kad je tek došao, niste se nešto svađali.
Dragana je počela da se smeje. Bio je to pomalo nenormalan
smeh, niotkuda se pojavio i zvučao je iskrivljeno, nalik na jecanje
i kikotanje zajedno. Ina je bila zbunjena.
- Čemu takav smeh? Reci da se i ja nasmejem.
- I dalje si naivna, Ina. I dalje te je lako prevariti, ubediti u
ono što bi želela da jeste.
Tada je pokrenula auto. Sad je vozila daleko smirenije. Inu je
nerviralo što je ostala nedorečena.
- Kako misliš, naivna? Reci mi.
- Ma, nije ni važno.
- Važno je. Ne možeš mi se smejati u lice i reći mi da sam
naivna, a onda se praviti luda.
- U redu, ako navaljuješ. Upala si ni kriva ni dužna u malu
špansku seriju. Vidiš, nisi ti jedina kojoj se Mario sviđa.
Ina je prebledela.
- Molim?
- Mario i ja smo imali avanturu. Spavali smo dva meseca
zajedno pre nego što sam se udala za njegovog oca.
Ovo je bio šok. Ina se pitala da li je moguće da je verovala u
promenu svoje sestre, u iskrenost koju je potencirala da bi
izgledala kao bolja žena.
Zašto mi to nisi rekla?
- Jer bi me odmah osudila i napala. Poznajem te. Zvala sam te
ovde da mi budeš podrška, a znala sam da moram u tvojim očima
da budem savršena kako bi mi oprostila i kako bismo opet mogle
da funkcionišemo kao sestre. Ti ionako odlaziš u Srbiju, nije bilo
bitno šta se događalo pre niti šta će se dogoditi posle. Ali si se
glupavo primila na Marija i čak sam sigurna da si jedno vreme
mislila da ga ti možeš imati.

55
 - I pustila si da se vidim sa njim iako si ti imala nešto sa istim
muškarcem?
- Znao je i on, pa ti očigledno ništa nije rekao. Htela sam da
vidim dokle je spreman da ide.
Ina, još uvek pod šokom, vraćala je film svog boravka u Rimu.
I što je više mislila o tome, bila je sve užasnutija.
- Vaši razgovori nisu bili onakvi kako si mi prevodila? Ko zna
šta ste vas dvoje pričali, a ja nisam imala pojma, pred mojim
nosom.
- Ništa strašno. Nemoj oko toga da dramiš. Mario i ja imamo
nešto svoje. Ti si slučajno tu upala.
- Šta svoje? Pobogu, Gago, reci mi sve! Dosad si bila sasvim
neiskrena prema meni, sutra ću kući i zaslužujem zbog dolaska
ovamo da mi sve kažeš.
Druga sestra je uzdahnula.
- Dobro, reći ću ti. Samo se strpi da stignemo kući. Želim da
popijem čašu vina.
Ina je ućutala. Bilo je strašno jer je i ona krila sestri da je
spavala sa Mariom. A sad se kajala što je uopšte pristala da dođe
u Italiju.

56
 18.

DRAGANA SE NAKON dolaska u kuću ponašala veoma

neobično - moglo bi se reći bahato, kao da je nesvesna sestre koja
je s nestrpljenjem čekala objašnjenje svega što se desilo. Sipala je
sebi vino, upalila televizor i onda se šetkala po kući pre nego što
je sela u dnevnu sobu nasuprot Ini.
- Zašto me tako gledaš? Nervozna sam, a ti me streljaš
pogledom. To me čini još nervoznijom.
Ina nije mogla da veruje da Dragana ovako menja svoje
ponašanje. Sad je podsećala na onu tinejdžerku koja je pravila
gomile problema i sebi i drugima. Takav stav je imala i tako je
nadmeno razgovarala.
- Očekujem da čujem istinu. A sutra odlazim i baš me briga
šta ćeš, s kim ćeš i kako ćeš.
Dragana nije delovala kao neko ko se kaje. Bilo je neke
hladnoće u njenim očima.
- Pa da, ja sam grozna sestra koja je ostavila svoje dete, koja
ide od muškarca do muškarca čitav život, koja se udala za
matorca zbog love, a onda se saznaje i da je zaljubljena u
njegovog sina. Zaista, užasna priča.
- Zaljubljena si u Marija?
- Što te to čudi? Koja žena bi mu odolela? Nisi ni ti. Ne osuđuj
mene što sam podlegla istom šarmu kojem si i ti.
Ina je jedva kontrolisala silinu emocija.
- S tom razlikom što se ja nisam udala za njegovog oca.
- Nisi imala prilike, Ina. Kao što nisi imala sreće da budeš sa
Mariom. On je sjajan ljubavnik.
Videlo se da se Dragana ruga rođenoj sestri, ne znajući da je
Ina imala tu „sreću" da oseti ljubavničke sposobnosti tog
muškarca. Ina je znala da mora da se kontroliše do kraja i da ne
sme radi inata da otkrije kako Dragana nije u svemu nadmoćna.
- Želim da mi kažeš sve što si mi prećutala.
- Uf, navaljuješ na istinu kao da će ti nešto značiti.

57
 - Duguješ mi je.
Pogledi sestara su se ukrstili.
- Dobro. Ne želim da me mrziš, mada sam sigurna da više
nikad nećeš doći. Nisam imala loše namere prema tebi. Bila si mi
potrebna jer sam htela da mi to olakša susret s Mariom. Da sam
bila sama, možda bih teže sve ovo podnela.
- Koje? Smrt muža ili susret s ljubavnikom? Da li si me lagala
kada si pričala o tome kako ti nedostaje Đuzepe i kako ste imali
lep odnos pre njegove smrti?
Dragana je ljutito skočila.
- Nisam te slagala! Ja sam bila savršena kad je Đuzepe u
pitanju. Zaista sam ga prala, vukla, pazila.
- A gde se tu uklapa Mario?
- Sve sam to činila da bi mi Đuzepe sasvim verovao i sve
ostavio meni. Nisam znala da se nekoliko meseci pred smrt počeo
čuti sa svojim sinom. To sam tek saznala danas, nakon čitanja
onog pisma koje je bilo namenjeno samo meni i Mariju. Ovako
stoje stvari, Ina. Ja sam upoznala Marija još dok sam bila sa
Đuzepeom. Jednom je došao ovde da vidi oca, ali ga nije zatekao.
Đuzepe je morao hitno u Rim, a ja sam ostala sama. Čim sam ga
videla, odlepila sam. I tu se već nešto pokrenulo. Nekoliko dana
kasnije sreli smo se u gradu, bila je to slučajnost, ali tog istog
dana smo završili u njegovom hotelu. Onda je redovno dolazio u
Rim. Viđao bi oca, pa mene. Zaljubila sam se do ušiju i htela sam
da napustim Đuzepea da bih bila s njegovim sinom. Kad sam prvi
put to saopštila Mariju, on je odreagovao suprotno mojim
očekivanjima. Rekao mi je da je to među nama samo fizička veza i
da on nema nameru da se vezuje. Tada sam shvatila da vezu
između mene i njegovog oca ne shvata ozbiljno. Ja sam bila u
njegovim očima devojka koja će biti potrošena s obe strane.
Naravno, bio je siguran da ne mogu da spavam sa Đuzepeom jer
je on star i impotentan i da mu samo pravim društvo u kome će
se osećati malo većim muškarcem. To me je uvredilo i povredilo.
Kao za inat, par dana kasnije Đuzepe me je zaprosio. Besna što
me je Mario ponizio, kao i željna da mu se osvetim, a opet
nesigurna u budućnost, sve se poklopilo da pristanem na udaju.

58
 - Sad mi je jasno zašto se Mario posvađao žestoko sa svojim
ocem jer se ženi tobom. Normalno, znao je nešto što Đuzepe nije.
- Ne pametuj. Na svu sreću, Mario je dovoljno poštovao oca
da mu ne kaže da sam bila s njim. Ali je na sve druge načine
pokušao da odgovori Đuzepea da se ne ženi. Nije vredelo,
pobedila sam. I sve ove godine mislim na jednog muškarca, a
živim s njegovim ocem. Možda je tebi to strašno, degutantno,
odvratno, ali meni je to jako bolno i niko ne zna kako sam se
osećala. Živela sam za dan kad postanem vlasnica svega onoga
što nasleđem pripada Mariju, sigurna da će tad doći ponovo kod
mene i moliti me da ga primim nazad. Sve ove godine pratim šta
radi, s kim se zabavlja, sve kroz novine, patim i čekam. I to što
sam bila dobra prema Đuzepeu posledica je činjenice da sam se
tako borila za njegovo bogatstvo. Nisam htela da ikakvim gestom
učinim da Đuzepe posumnja u moju privrženost njemu i da me
liši nasledstva. Jednom si me pitala da li sam imala druge
muškarce za vreme braka. Nisam, ali sam želela silno da ih imam,
nekog sa zategnutom kožom, snažnog, muškarca koji bi me
podsetio da sam žena! Ipak sam se kontrolisala, sve da bi došao
današnji dan.
Ina nije znala da li to sestra očekuje sažaljenje ili priča sve
ovo jer je nije briga o Ininom sudu.
- Šta se danas desilo? Ne, prvo mi reci šta se dešavalo meni
ispred nosa kad ste se sreli, a ja nisam razumela šta govorite i
kad si me pustila da izađem s njim, a zaljubljena si u njega.
Dragana je sipala sebi još jednu čašu vina.
- Naduvavaš stvari. Nije ništa od toga važno. Kad smo se sreli
na parkingu, rekao mi je da je došao po svoje. Pitala sam ga da li
misli na mene, a on je vrlo grubo rekao da njegovo ne znači isto
što i svačije. Tad sam znala da misli na novac. A onda je nešto
rekao u vezi sa tobom.
- Šta?
- Baš moraš da čuješ?
- Da. Reci mi.
- Pa, kladio se da može da te smuva. Eto, sad znaš.

59
 Inino lice je delovalo kao da će se rastopiti i nestati. Svaka
rečenica njene sestre zvučala je sve gore.
- Prihvatila si opkladu?
- Da. Bila sam sigurna u tvoje besmislene norme ponašanja.
Ti ne ideš u krevet samo zato što je neko zgodan i privlači te. A
želela sam da izgubi.
- U šta ste se kladili?
- U želju.
- Kakvu želju?
- Ako spavaš s njim, on može doći bilo kad do mene i tražiti
da uradim bilo šta što ne smem da odbijem. A ako ne spavaš,
onda ja mogu da tražim od njega isto to.
Ini je došlo da se u isto vreme smeje i plače.
- Sve to ste pričali meni pred nosom?
- Nisi spavala s njim i pomogla si mi. Sad bar, posle današnje
katastrofe, mogu da iskoristim tu jednu želju. A to će, svakako,
biti noć s njim, u krevetu njegovog oca. Ima da ga ponizim do
kraja i da sebi udovoljim.
Ono što je Inu mučilo bilo je pitanje zašto Mario nije rekao
istinu Dragani - dobio je opkladu i on je imao prava na tu
prokletu želju.
- Uostalom, Ina, ti nisi ni važna u svemu ovome. Ja sam danas
žrtva. Izdana sam. Kad je advokat rekao da nas dvoje ostanemo
jer postoji deo testamenta koji nas uključuje zajedno, znala sam
da se nešto desilo loše. Onda je počeo da čita i mogla sam da
propadnem u zemlju. Zamisli, matori je napisao da nije hteo da
umre bez pozdrava sa sinom i da su uspostavili kontakt, a da ja to
ne znam. Tada je Mario priznao da je spavao sa mnom. Đuzepe je
bio vispren čovek, sigurno je sve ostalo shvatio i povezao. Ovo je
bila moja kazna kao i kazna za Marija. Evo vam sve, ali ima da
budete upućeni jedno na drugo.
- Zar to nije ono što želiš? Da budeš upućena na Marija i da
ga dobiješ?
Odjednom su se u Draganinim očima pojavile suze. Jednom
su ganule Inu, ovaj put to im nije uspelo.

60
 - Mario nije zaljubljen u mene i nikad neće biti. Njemu je
ovde jedino važna porodična tradicija, prezime koje će zauvek
živeti na flašama vina i za to bi dao sve što ima. Pa i dušu. To
znam ja, to je znao i njegov otac. Da sam ja dobila sve, Mario bi
došao da me moli da to ne uništim. Pristao bi na sve, samo da se
ne ugasi porodična tradicija i da vinarija s njihovim prezimenom
ne propadne. Tako bih ja dobila šta želim jer bi Mario morao da
pristane na moju učenu. A testamentom je to onemogućeno.
Đuzepe mi je oduzeo Marija i stavio me na muke. Ako ne odem
odavde, moraću svaki dan da budem blizu onog u koga sam
zaljubljena. Rešio je da me muči. Jer, on je znao, meni su pare
ipak mnogo manje bitne od muškarca koga volim. Zato mi je dao
novac kojim ne mogu da kupim ljubav.
Ina se divila mozgu čoveka koji je tako dobro osmislio osvetu
nevernoj ženi. Zaista, morala je da prizna da ona ovde i nije bila
bitna. Postala je pion dvoje ljudi koji se nisu zaista borili oko
novca već oko održavanja svojih identiteta.
- To ti je istina. Možeš sad da me mrziš, pljuješ, da odeš kući i
Anji ispričaš da je njena majka napravila još jednu u nizu
gluposti, a sve zbog muškaraca za kojima poludi.
- Idem sutra kući i zaboraviću na sve što se ovde desilo. Ništa
loše neću reći Anji. Shvatila sam da ti nikad nećeš promeniti
svoju ćud i da zbog toga nikada vas dve nećete imati pravi odnos.
Ja to neću pogoršavati.
Ina je ustala i krenula uz stepenište.
- Ljuta si na mene?
- Idem da se pakujem. Nisam ljuta. Razočarana sam jer sam
bila presrećna verujući da si postala drugačija.
Opet su se pogledi sestara ukrstili. Bilo je tuge koja se
razmenjivala i mešala među njima, ali bilo je i praznine koja se
nikad neće nadoknaditi. Ina je znala da je čeka prevazilaženje dva
velika razočaranja - u sestru, ali i u svoju zaljubljenost u
pogrešnog čoveka.
A onda se začuo zvuk automobila koji se zaustavio na
parkingu.

61
 19.

DRAGANA JE POGLEDALA kroz prozor.

- To je Mario! Zašto dolazi?
Ina je htela da pobegne uz stepenice, ali su joj se noge oduze-
le. Prosto se skamenila, kao da joj neka sila ne dozvoljava da
pokrene noge.
Dragana je otvorila vrata i sačekala muškarca na pragu.
Pričali su veoma glasno i svađalački. U jednom momentu Dragana
se okrenula iza sebe, pogledala u sestru i u očima su joj sevale
munje. Onda je pustila Marija da uđe.
A on je veoma ozbiljno gledao u Inu. Ona se trudila da mu ne
uzvraća, ali je osećala taj uporni pogled na svom licu.
- Ina, vrati se. Mislim da ovde ima još nešto da se razjasni.
Bleda žena je uspela da pokrene noge, ali se samo naslonila
na jedan deo zida. Mario je pričao na svom jeziku. Dragana ga je
slušala. I što je duže to trajalo, videlo se da je udovica sve bleđa u
licu. Odmahivala je glavom s nevericom. S vremena na vreme
pogledala bi u Inu, osuđivački.
Bilo je veoma neprijatno ne razumeti ni reč, a znati da se radi
o njoj. Htela je da ih može oboje opsovati i pobeći, samo nije
imala gde.
Kad je Mario završio, Dragana se okrenula ka sestri.
- Da li znaš zašto je došao?
- Ne. Kako bih to znala?
- Znaš ti više nego što govoriš. Došao je da mu ispunim želju.
Onu koju mu dugujem. Ne samo da me je muž izdao već i sestra.
Bar sam na to mogla da se oslonim, da imam nešto još od oružja
protiv Marija. A sad mi on kaže da, u stvari, ja njemu dugujem.
Crvenilo Ininog lica mnogo je govorilo.
- Nisam ti rekla jer sam žalila što se to desilo. A nisam imala
pojma da si se kladila s njim. Trebalo je da mi kažeš istinu.

62
 - Izgleda da sam te potcenila. Oduvek si se pravila veća
svetica nego što jesi. Nije mi bilo ni na kraj pameti da ćeš spavati
s njim. A sad je došao da mi traži tebe.
- Molim? Kako mene?
- Da te nagovorim da s njim provedeš ovu noć.
Ina je vrtela glavom u neverici.
- Nisam ja tvoje vlasništvo da me daješ na noć. Šta on
zamišlja?
- Moraš to da uradiš.
- Ti si luda!
- Rekao je da će ugasiti vinariju. Ucenjuje me. Mislila sam da
folira. Ali očito da je shvatio kako je on poslednji izdanak
porodice, a kako nema nikog kome bi sve ostavio, ne želi ni
vinariju da prepusti drugome, tačnije meni ili mojim
naslednicima kad me ne bude bilo. A ako propadne posao, ja neću
moći da održavam ovu kuću niti sebe. Moraću brzo sve da
prodam. A kuća ne može da se proda zasebno, ona je sastavni deo
imanja koje se vodi kao firma. Dakle, gotova sam.
- A ako ja provedem noć s njim?
- Onda će održati posao.
- Ne shvatam...
- Ni ja. Ali veoma je ozbiljan. Ina je pogledala u Marija. On je
gledao u nju. Nije se smešio. Obratila mu se.
- Šta to govoriš mojoj sestri? Kakve su to učene?
- Nije ti objasnila?
- Jeste, ali opet ne razumem. Mario je klimnuo glavom.
- Nije vreme da razumeš.
- Prvi put si spavao sa mnom da bi dobio glupu opkladu, a
sad želiš to da bi ucenio moju sestru? Kakav si to čovek?
Čudovište?
- Nisam rekao da ću spavati s tobom. Želim da zajedno
provedemo noć i da te vratim ujutru.
- Nego šta ćeš da radiš sa mnom?
- To je moja stvar.

63
 Ina je opet vratila pogled na Draganu. Videla je slomljenu
ženu kojoj je upravo otišla poslednja nada da će osvojiti
muškarca u koga je zaljubljena. I tu se negde opet javilo
sažaljenje. Bilo je to grozno osećanja, s obzirom na to da se
Dragana pokazala kao razočaranje, ali Ina je volela tu neukrotivu
ženu i nije mogla da pobegne od toga.
- Dragana, reci mi šta sve ovo znači?
- Ne znam. Kao da mi se odjednom sve srušilo. Mario očito
nema nameru da mi dopusti da ga izmanipulišem, da ga vratim
bilo kako. Ostaviće me na ulici. Možda sam to zaslužila...
Verovatno jesam.
U haosu emocija, potpuno preneražena dešavanjima ovog
dana, Ina je shvatila šta joj je činiti.
- Ovo je moja poslednja žrtva za tebe.
Okrenula se Mariju.
- Silazim, samo da se presvučem.
- Dobro, sačekaću te u kolima.

64
 20.

U FARMERKAMA I majici dugih rukava, sasvim sportski

obučena, kao u inat eleganciji Mariovog odela, sišla je u hol i tu
zatekla Draganu kako leži na trosedu i drži glavu među rukama.
- Ja idem. Spakovala sam sve stvari na brzinu, pa, kad ujutru
dođem, idem na aerodrom. Obezbedi mi taksi.
- Ja ću te voziti.
- Ne, ne želim da me ti voziš.
Krenula je ka vratima.
- Ina!
- Nemoj ništa da govoriš, molim te.
- Moram. On je zaljubljen u tebe.
Ina se naglo okrenula. Bila je besna.
- Kakva je sad to nova priča? Želiš da mi olakšaš? E, pa, ne
olakšavaš mi. Jer znam da je sve ovo vaša prokleta porodična
intriga, igra u kojoj sam nevino nastradala ja. Preko mene
rešavate probleme koje niste rešili dok je Đuzepe bio živ. Zato ne
izmišljaj i ne laži više.
- Ne lažem te...
- Ćuti!
I izašla je.
A u džipu je sedeo Mario. Nije izašao da joj otvori vrata. Čim
je sela, on je pokrenuo vozilo. Ćutao je, kao i ona. Išli su nekim
sasvim nepoznatim putem. Bilo je popodne, ali je vreme bilo loše
i činilo se da ranije pada mrak. Svakog časa mogla je da padne
kiša.
Tek posle sat vremena vožnje, skrenuo je na sporedan put,
uzak i veoma neravan. I tad je progovorio.
- Nisam spavao s tobom radi opklade, spavao sam jer sam to
želeo.
- Uspeo si. Svaka čast.
- Ne zanima te gde idemo?
- Ne.

65
 - Mrziš me?
- Blaga je to reč.
Naglo je zaustavio auto. Okrenuo se ka njoj. U očima se video
neobičan sjaj.
- Tvoja sestra je jednom bila veoma privlačna žena koja je
umela da obrne muškarca. Kad sam je sreo prvi put u očevoj kući,
odmah se videlo da je mogu imati. I želeo sam to. Nikad nisam
bežao od svojih fizičkih potreba. A bio sam siguran da je jedna od
onih lepih očevih prijateljica koje je vodio pored sebe kao Hju
Hefner, ne bi li i dalje pred ljudima bio muškarčina. Nisam mu to
zamerao, kao što nisam zamerao ni tim ženama što povremeno
uzimaju poklone za to druženje. Tvoja sestra me je srela u gradu i
odmah učinila sve da je odvedem u krevet. Viđali smo se kad bih
dolazio u Rim. Tad sam ovde imao deo u jednom poslu, pa sam
često dolazio, a i sa ocem sam radio oko novog dizajna vina. Ona
je uporno čekala da me namami u krevet. Nije mi smetalo. Otac je
nije pominjao, a ni ona njega sve dok mi jednom nije rekla da želi
da se doseli kod mene i da napusti oca. Tad sam shvatio da oni
mnogo više vremena provode zajedno i da sam pogrešio što sam
imao nešto s njom. Rekao sam joj istinu, da nisam zainteresovan
za više od povremenog seksa.
- Sve mi je to rekla. Ne želim opet da slušam.
- Slušaćeš moju stranu! Posle toga mi je otac javio da se ženi.
Kad je rekao s kim, bio sam očajan. Hteo sam mu reći da sam bio s
njom, ali u svemu tome izgledao bih gori od nje same. Ja nisam
imao pojma da je to među njima otišlo tako daleko. Na kraju sam
dopustio da se otac toliko naljuti jer mu zameram, kako je on
mislio, brak s mlađom ženom, da prekinemo komunikaciju jedno
vreme. Kad me je pre smrti nazvao i rekao da se ne oseća najbolje
i ispričao mi da njegova mlada žena čini sve da se on oseća
snažnijim nego što jeste, shvatio sam da je to njena igra da dođe
do nasledstva. Pozvao sam je odmah nakon razgovora sa ocem.
Tad me je ucenila - tražila je da dođem u Rim i da se nađemo u
hotelu, inače će mom ocu reći za našu avanturu. Blefirala je, sad
to znam, ali tad nisam hteo da me otac do smrti mrzi i da misli da
sam lažov i prevarant. Tako sam ja rekao njemu istinu.

66
 - Nije mi rekla da si je zvao i da te je ucenila.
- Naravno da nije. I dalje želi da ispadne bolja nego što jeste.
Sestra ti je, znam, ali njeni porivi su loši.
- Zaljubljena je u tebe. Sve je to činila da bi tebe mogla da
ima.
Uzdahnuo je.
- Znam da je zaljubljena. Ali nije to ljubav koja bi usrećila ni
mene ni nju. Čak i da uzvraćam osećanja, siguran sam da bi ona
više volela osvetu nego mirnu luku. Ne želim da bude na ulici.
Znam da je pomagala ocu i da mu je stvarno značila. Njeni motivi
te dobrote sad su nevažni.
- Zašto je onda ucenjuješ da ćeš pustiti da sve propadne?
Nasmešio se.
- Blefirao sam. Nikad ne bih pustio da propadne porodična
tradicija. Hteo sam da te po svaku cenu nagovori na ovo.
Ina je zbunjeno vrtela glavom.
- Zašto? Ne shvatam šta ja tu radim između vas dvoje.
Iskoristio si me, dobio si šta si hteo, pobedio si i trebalo je da me
pustiš da ujutru odem kući.
- Ujutru?
Lepo lice muškarca jako se uozbiljilo.
- Da, čim me vratiš, odlazim.
- To je tvoj plan.
- Da. I moja najveća želja. Pokrenuo je auto.
- Uskoro stižemo.
Nije odgovorila. Bila je potpuno zaneta rešavanjem
zagonetke zvane Mario.

67
 21.

DOŠLI SU DO male crkve koja se nalazila usred ničega. Okolo

su bile šume, u daljini neko selo, a samo je ta crkva bila kao da ju
je bog slučajno tu ispustio i zaboravio na nju.
Parkirao je. Onda joj je pomogao da izađe. Otresla je njegovu
ruku kad ju je dodirnuo.
- Mogu sama. Zašto si me doveo u crkvu?
- Videćeš.
- Ja nisam katolkinja.
- Znam.
Iz crkve je izašao čovek u odori, debeljuškast, crven u licu,
proćelav. Srdačno je zagrlio Marija. Nešto su kratko razgovarali
na svom jeziku, a onda se čovek okrenuo ka Ini i obratio joj se na
čistom srpskom.
- Dobro mi došla, zemljakinjo. Zbunjena Ina je pružila ruku
koju je čovek jako stisnuo.
- Bolje vas našla. Kako znate moj jezik?
- Majka mi je rođena u Srbiji. Otac mi je Italijan. Ona me je
odgajala do desete godine sama pre nego što je došla ovde da
nađe mog oca. Duga priča za neki roman. Hajde, uđite unutra,
deco.
U crkvi je bilo neobično toplo. Poveo ih je u kancelariju. Bila
je oduševljena urednošću i mirom ovog objekta. A kad su seli,
zapitala se koji je cilj njenog dolaska.
- Pričaćemo ti i ja, Ina. Mario mi je već telefonom rekao svoje
želje. Misli da ih ne bi mogao tako dobro izgovoriti na engleskom,
pa je želeo da ti ih ja prevedem najbolje moguće. Nadam se da
sam dobar za to.
Ina je bila očigledno jako zbunjena jer se sveštenik nasmejao.
- Da, razumem tvoju nelagodu. Čekaj malo. Sve će biti jasnije.
Marija poznajem odavno. Bio je tu sa svojim ocem kad sam tek
preuzeo ovu crkvu. Njegov otac je bio veliki vernik, ali je dolazio
samo ovamo da se pomoli i ispovedi. Mnogo je novca dao da ovo
sve izgleda kao što je sad. Možda smo usred nedođije, ali ima

68
mnogo ljudi koji pređu stotine kilometara da bi se baš ovde sasta-
li sa Bogom. I Đuzepe je verovao da na ovakvom mestu zbog
tišine Bog najbolje čuje. Tako je navikao i sina. Mario je divan
čovek koji ima samo jednu manu. Ne ume da voli. Čitavog života
je želeo da nađe ženu koju će voleti i sa kojom će stvoriti
porodicu. S vremena na vreme razgovarali smo o tome i shvatio
sam da svaka u njemu vidi prezime, novac, a ne ono čovečno što
nosi u sebi. Rekao sam mu da je za njega stvoritelj napravio jednu
jedinu ženu i da će je jednom sresti. Pre nekoliko dana me je
nazvao i rekao da misli da je sreo tu svoju drugu polovinu. Rekao
sam da se ne zaleće. Danas je nazvao ponovo i potvrdio da je to
ona prava. I doveo mi je da joj kažem sve to.
Ina je zavrtela glavom u neverici.
- Ne poznaje me. Ne može znati da sam ja ona prava.
- Draga moja, kad biraš cipele u prodavnici prepunoj obuće,
sigurno se zaletiš na nekoliko lepih komada. Probaš svaki. Jedne
su preuske, druge ti kloparaju, treće ne izgledaju tako savršeno
na nozi kao na polici. I onda pronađeš jedne u koje samo uletiš,
koje se čine kao stvorene za tebe. I znaš da ćeš ih kupiti, ma kako
skupe bile. Ne kažem da su žene kao cipele, ali je poenta u tome
da je bilo mnogo žena u njegovom životu i da on tačno zna da
prepozna pravu. Ti si ta.
Blagi osmeh ovog čoveka delovao je smirujuće na Inu, ali
svejedno joj je srce jako lupalo.
- Zašto mi on to nije rekao?
- Jer nije siguran da engleski jezik kojim on raspolaže može
da podnese toliku dubinu emocija. Sad je, draga, na tebe red.
Malopre mi je spomenuo da je napravio grešku i da si ljuta na
njega. Kaže i da imaš nameru sutra da odeš i da se nikad ne
vratiš. Istina je?
- Zbunjena sam. Da, to je istina. To su bili moji planovi.
- Daj mu šansu. On samo to želi jer je siguran da i ti osećaš
nešto prema njemu. Znam da je pogrešio, da ste prešli granicu
koja je propisana nebeskim zakonima i da ste se prepustili
strastima.
- Bože, i to vam je rekao! Stidim se.

69
 Bilo je vrlo neprijatno u ovakvom objektu čuti da božiji
čovek zna da su imali seks.
- Bog će oprostiti takav greh, ali će biti veoma razočaran ako
se ljubav ignoriše.
Ustao je i poljubio je u kosu.
- Sad si sve čula. Moj posao je završen.
Okrenuo se ka Mariju i s njim razmenio nekoliko rečenica.
Onda ih je ispratio do kola.
- Pamet u glavu, uvek, drago dete. Ali i srce neka se sluša.
Ponekad je ono pametnije od razuma.
Dok su ćutke odlazili od tog neobičnog mesta, Ina je
prepoznavala čudesan mir koji je naseljavao njenu dušu.

70
 22.

- GDE SAD idemo?

- Vozim te kući tvoje sestre. Ina se trgla. Očekivala je da će
Mario nešto reći o tome što je sveštenik preneo u njegovo ime.
- Zašto tamo?
- Zato što mi je jasno da nemaš ništa da mi kažeš. A to je
odgovor na sve.
- Zašto ti ništa ne govoriš? Da li je ono što sam čula od
sveštenika tačno?
- Misliš li da sveštenici lažu u tuđe ime?
Ina se nasmešila.
- U Italiji kao da je sve moguće.
Mario ju je pogledao, ali on se nije smešio. I dalje je bio jako
ozbiljan.
- Nisi ništa shvatila ozbiljno. Ne zameram ti. Možda sam
preveliki romantik koji ne želi da bez reči pusti ženu koja mu je
promenila osećanja. Morao sam da probam.
- Mario, zaustavi kola.
To je i učinio. Okrenuo se ka njoj.
- Kako možeš znati da sam prava?
- Jednostavno znam.
- Šta ako se varaš?
- Ne varam se. Ali sigurno je da ti ne znaš da li sam ja pravi.
- Ne, ne znam. Ne mogu to znati, malo vremena se znamo. A i
to vreme nisi se pokazao kao neko kome mogu verovati.
Klimnuo je glavom.
- U pravu si. Ali i nije mi bio cilj da ti shvatiš da sam ja pravi
za tebe već da shvatiš da si ti prava za mene.
Ponovo je pokrenuo auto. Zbunjena Ina nije više govorila.
Brzo su stigli do kuće njene sestre.
- Evo. Stigli smo. Ako odeš ujutru, srećan put. I prenesi sestri
da ne brine. Brinuću se o poslu iz sve snage.

71
 - I tek tako ćeš da me pustiš da odem?
Gledali su se sa sjajem u očima. Ina je htela da ga poljubi, ali
nešto teško u grudima, ostaci onoga što se dešavalo čitavog dana,
nisu joj dozvolili da prva napravi korak.
- Biću sutra u hotelu. Ako ne dođeš do podneva, odjavljujem
se i vraćam u Bolonju. Znaću da nisi smela da rizikuješ i to je u
redu. Ne mogu da ti ponudim da održavamo kontakt dok si ti u
Srbiji, a ja ovde. Nisam spreman da čekam jer mi je suviše stalo.
Ne bih da pregorim u čekanju.
- A ako ostanem?
- Odmah ćeš se useliti kod mene.
Naježila se. To je delovalo kao loš plan u kome je svaki korak
mogao krenuti naopako.
- Mario, ja imam život u Srbiji. Imam posao, stan, imam
prijatelje, ljude koje ne mogu tek tako ostaviti.
- Nisam rekao da ih nećeš više videti. Samo želim tvoju
odluku odmah.
- Tražiš mnogo i nerealno... To nijedna žena ne bi... Osim
moje sestre. Ona bi odmah učinila sve za muškarca u koga se
zaljubi.
- Onda ona bar u nečemu ume da živi punim plućima.
U tom trenutku vrata kuće su se otvorila i na vratima se
pojavila Dragana. Mario se namrštio.
- Vreme je da ideš. Čeka te sestra. Zbunjena, dezorijentisana
Ina tako je i učinila. Još jednom je bacila molećiv pogled prema
muškarcu, kao da ga njime pita može li sve to da se uradi
drugačije, a onda je zalupila vrata džipa koji je vrlo brzo nestao iz
njenog vidokruga.

72
 23.

INA JE POKUŠALA da ignoriše sestrin pogled dok je prolazila

pored nje, ali je bilo teško pobeći od Dragane u njenoj sopstvenoj
kući.
- Šta se desilo? Zašto ste se vratili ranije? Jeste se posvađali?
Odmahivanje ruke trebalo je da predstavlja jasan znak da Ina
neće da priča o tome. Ali Dragani to nikako nije bilo dovoljno.
- Moraš mi reći. Moraš. Od toga zavisim i ja. Ako si ga nešto
uvredila sigurno će se osvetiti meni.
Sebičnost bez granica koju je sestra pokazivala navela je Inu
da ipak progovori.
- Nećeš ostati bez kuće i para. Nemoj da brineš. A sad me
samo pusti da idem na spavanje, da što pre svane sutrašnji dan.
Ovime je Dragana bila malo umirena. Tako je Ina uspela da
se dokopa sobe, zatvori vrata i da se tu prepusti teškim mislima.
Desilo se nešto u njenom životu čemu se ni u snu ne bi nadala.
Zaljubila se, brzo se predala muškarcu, a onda je doživela da
sazna kako je on bio i sa njenom sestrom, kao i da je sama bila
deo ružne opklade. Na kraju svega, on ju je odveo svešteniku koji
zna srpski jezik da bi joj ovaj tečnije, jasnije preneo kako taj
muškarac ne želi da je pusti iz svog života. Kao da se neko igrao s
njom, isprobavao razne scenarije španskih sapunica i bacao je iz
emocionalnog šoka u emocionalni haos.
Tada je shvatila da postoji samo jedna osoba koja bi znala
rešenje ili bar imala objašnjenje svega ovoga. I znala je da će je
telefonski razgovor na koji se spremala koštati bogatstvo. Ali više
nije marila za to.
Boris se javio sa veselošću u glasu.
- Želeo sam da te se odreknem preko novina ili bar da izdam
poternicu za najboljom prijateljicom. Živa li si?
- Da, jesam. Kako si ti?
Boris je osećao nestrpljenje u glasu žene koju je vrlo dobro
poznavao.

73
 - Kod mene nove stvari na svim poljima, ali znam da me ne
zoveš bez razloga. Zato pričaj. A ja ću tebi kad se vidimo o mojim
doživljajima.
Ina je bila do neba zahvalna što ima pored sebe nekog kao
što je Boris. Njemu ništa nije moglo da promakne, obraćao je
pažnju na promene u njenom glasu, na sjaj u njenim očima, na
reči koje je koristila. I počela je da govori, sve od početka.
Rečenice su silazile sa njenih usana u potocima, bez
zamuckivanja, kao da je napamet naučila priču koju sad mora u
što kraćem roku preneti. Boris je nije prekidao. Dovoljno je bila
jasna čak i kad je izostavljala da spomene sopstvene emocije. Na
kraju je uzdahnula, umorna od toliko priče.
- U jednom trenutku sam pomislio da me zoveš zbog
Dragane i da te zanima šta mislim kako da se rastaneš s njom. A
sad vidim da si me zvala bez razloga.
- Kako misliš bez razloga?
- Zato što se odgovor krije u svemu što si mi rekla. I u tome
zašto si me zvala da mi sve ovo hitno ispričaš.
- Ne razumem te.
- Zvala si jer se lomiš. Htela bi da ostaneš, ali se bojiš da će
nešto krenuti naopako, da neće uspeti. A ovde te čeka
uljuljkanost, sigurnost i život bez velikih iznenađenja i trzavica.
Ti bi u svoj usamljenički mir bežeći od ljubavi? Znaš moj odgovor.
- Reci mi ga.
- Ostani. Tu ti je srce. Ne plaši se. Ostani i voli nekog, a
dopusti i da neko voli tebe. Hej, taj Mario mi se mnogo sviđa.
Veliki šmeker. Šteta što je strejt.
Ina se nasmejala. Odjednom je na njenoj duši bilo mnogo
lakši teret.
- Svakako bih te dovela ovde da se upoznate da je gej. A šta
sa Draganom? Ako ostanem, poludeće. Ona je zaljubljena u njega.
Mrzeće me do kraja života.
- Ne brini, neće. Biće ti zahvalna jer si joj omogućila da zadrži
svoje bogatstvo. Možda i dalje kaže da je spremna da sve ostavi
zbog muškarca, ali mi se ipak čini da zna kako je vrednije imati
novac nego muškarca koji je ne želi.

74
Još malo su razgovarali, a Ina je već znala šta joj je činiti.

75
 24.

SIŠLA JE S koferom baš kad je taksi došao ispred kuće. Pre

podne je izbegavala da bude sa Draganom, ali ova kao da se
pomirila sa tim da sestra odlazi i da se neće čestito ni pozdraviti.
Ipak, kada je Ina smestila kofer u gepek, bez pomoći lenjog
italijanskog taksiste, okrenula se ka sestri koja je stajala
naslonjena na vrata i sa izgubljenim izrazom lica posmatrala ovaj
prizor.
- Želim da znaš da ti ne zameram što si me lagala i što si me
koristila zarad svojih ciljeva. Ali te molim da takva, kakva si sad,
ne pokušavaš da prizoveš Anju jer ćeš je zauvek oterati. Ona je
ionako na granici, balansira između potrebe da te mrzi i želje da
te voli. Kad osetiš da si spremna da baciš sve interese u vodu, da
ostaviš muškarca koga ludo voliš ili se odrekneš punog kofera
para zarad svoje ćerke, onda si tek spremna da joj budeš majka. I
još nešto, uvek si ti bila nepredvidljivija od nas dve. Meni si
zamerala da sam dosadna, da ne znam da živim, da sam obična.
Mislim da ćeš se ovih dana iznenaditi.
Nije stigla Dragana da postavi pitanje, već je Ina bila u
taksiju.

76
 25.

SEDEO JE U holu okrenut leđima. Čitao je novine i delovalo je

kao da nikoga ne čeka. Ali kad mu je prišla na korak, okrenuo se i
na licu mu se oslikavalo iznenađenje. Ustao je i zagrlio je. Njegov
miris je upijala usnama sa njegovog vrata.
- Došla si!
- Mislio si da neću?
- Bio sam sasvim siguran da nećeš.
- Ali si me ipak čekao?
Na trenutak su se razdvojili. Ina je čitala sreću u njegovom
pogledu.
- Naravno da sam čekao. Šta te je navelo da se predomisliš?
- Jedan telefonski razgovor sa osobom koja me poznaje
najbolje na svetu.
- Zahvaliću mu se jednom kada ga upoznam.
Uzeo je njen kofer i njenu ruku, a onda krenuo put parkinga
hotela. Tamo joj je otvorio vrata suvozača, pa smestio kofer u
gepek. Na kraju je i on seo, pa su krenuli.
- Smem li da pitam kuda idemo? Namignuo joj je.
- Vodim te u najlepši grad na svetu. Posle Rima.
- Bolonja?
- Da. Jesi li nekad bila tamo?
- Prvi put sam u Italiji.
- Onda, dobro došla kući. Zvučalo je neverovatno, ali je Ina
znala da je istinito. Oduvek je želela da joj se desi neka priča iz
romana, da se zaljubi kad se najmanje nada i da promeni čitav
život u jednom trenutku. Već je bila odustala od svojih snova, a,
eto, desilo joj se. Znala je da nije tako jednostavno kao što izgleda
izaći iz sopstvene svakodnevice, ali je ostavila za kasnije da se
brine o sitnicama. Sad je samo htela da vidi Bolonju i da u njoj
postane do kraja svesna onoga što je uradila.
- Ako te brine papirologija, to ćemo resiti čim se udaš za
mene.

77
 Sa nevericom ga je pogledala.
- Baš si ubacio u petu brzinu?
- Ubaci i ti, pa nauči italijanski što pre, imamo veoma lepe
reči koje bih voleo da prepoznaješ kad ti ih šapućem.
Ina je pomislila kako joj nije potrebno da razume šta govori
jer je u njegovom pogledu čitala mnogo više od toga.

Kraj

78