Sastav Pao je prvi sneg

Danas je pao prvi sneg. Sva deca iz ulice izletela su pred kuce prepuna radosti i ususkana
u tople skafandere jer je to bio jedini uslov da ih majke puste na zimu.

Padao je celu noc, bez prestanka. Napadao toliko da ujutru kad sam ustala sve sto sam
mogla videti bila je nepregedna belina. Obukla sam se toplo i izasla u mrak. Bila sam prva
smena u skoli i jos uvek nije bilo svanulo kad sam krenula u skolu. Sneg je bio savrsen.

Suv i skripav pod mojim stopalima, a jos uve ne uprljan i ne izgazen jer ni automobili jos
nisu krenuli ka odredistima firmi ka kojima su vozili poslovne ljude. Ja sam u tisini
koracala i uzivala u prizoru koji se pruzao. Kad sam dosla kuci, vec uveliko atmosfera
napolju nije bila tako umirujuca. Ulice su bile pune dece koja su uzivala u zimskim
radostima, grudvala se i pravila tvrdjave u snegu. Oni koji su tek stigli iz skole, tuzno su
gledali kroz prozor jer su drugarima mogli da se pridruze tek nakon sto zavrse domace
zadatke i obaveze za sutrasnji zimski dan. Ja sam sedela i pijuckala caj. Nadala sam se
novom snegu kako bih i sutra ujutru mogla da uzivam u zimskoj idili.

Iako najhladnije godisnje doba, cini mi se da se zimi uz sve njene lepote lakse ugrejem
nego sto se leti rashladim uz sve jednolicnosti velikih vrucina.

Sastav Zimska idila

Popodne, negde oko pet sati poceo je da pada prvi sneg u mome kraju. Kako je zimski
period nastupio, vec je uveliko na ulicama bio mrak.

Ne mogu reci da sam spavala, ali kako sam zavrsila sa svim svojim skolskim obavezama,
odmarala sam uz televizor mazeci svoju macku koja mi je lezala u krilu. Znala sam da ce
naredno jutro bili prelepo, i da cu sigurno uzivati u njemu. Kad budem kretala u skolu, jos
ce biti jako rano i nece biti puno prolaznika. Pod narandzastim svetlima ulicnih svetiljki
viece se sitne pahulje kako gusto veju, na ulicama nece biti prolaznika i ja cu sama prva
gaziti tu stazu u snegu slusajuci tisinu i skripu snega pod mojim cizmama, a u daljini pred
mojim ocima, sneg ce se na siromasnij svetlosti presijavati kao brilijanti.

Volim tu zimsku idilu koja me svako jutro saceka u isto vreme. Svaki drugi prolaznik koji
bude krenuo svojim obavezama hodace tim istim putem kao i ja i gledajuci moje tragove
u snegu, pitace se gde se to ta osoba tako rano zaputila, kao sto se i ja uvek pitam kad
ugledam necije tragove u snegu u ranim jutarnjim satima.

Svako voli odredjeno godisnje doba, ali mislim da nijedno nema takav romantican naziv
kao zimska idila. Ona zaista i jeste to.
Zimske radosti

Zima u mojoj ulici sastav

Zima u mojoj ulici je uvek prepoznatljiva. Kako smo ulica sa najvise male dece, svakako
smo u zimskom periodu i jedna od najglasnijih.

Ne cini moju ulicu sneg toliko lepom koliko sva ta mladost koja pohrli u hladnocu kako bi
se zabavila. Secam se kad sam i sama bila dosta mladja, zima i prvi sneg se zeljno
iscekivala kako bismo se grudvali i klizali i uzivali u svemu sto sneg moze da pruzi.

Zurili smo sa obavljanjem svakodnevnih obaveza kako bismo se sto pre uvukli u tople
skafandere i uz vrisku istrcavali napolje i tamo provodili sate i sate u snegu, sve dok nam
se sama studen ne uvuce u kosti. Vracali smo se tek onda kada voda prodre i skafandere
i zimsku garderobu i prodre do samog vesa. Dobijali bismo grdnju od roditelja i obecanje
da vise necemo na sneg izlaziti, ali znali smo da je svaki novi dan nova sansa za zabavu u
snegu i ove pretnje nas nikad nisu plasile. Danas na ulicama rade to neka nova druga
deca, igraju se, kvase, smrzavaju i dobijaju pretnje od svojih roditelja. Ja sam sad malo
mirnija, kad padne sneg pijem caj kraj prozora i posmatram decu u igri.

Sve je isto kao i uvek, i svaka zima u mojoj ulici uvek ce biti ista, samo ce uvek dolaziti
neka nova deca, a radosti koju donosi sneg vracace se svake godine.
Kraljica zima

Zimsko jutro u mom gradu

Osvanulo je hladno i tmurno jutro. Brezuljci i brda su bili prekriveni snjeznim

prekrivacem.

Svuda naokolo padale su svjetlucave pahulje snjega. Jele umotane u bijele ogrtac licile su
na princeze u balskim haljinama. Od ogromne tezine snjega spustale su svoje krte
grancice nisko na zemlju. Svu ovu uzimsku ljepotu posmatrala sam sa prozora i divila bi
joj se. Tisinu koja je vladala cijelim krajem remetio je zvuk djetlica koi se nalazio na
obliznom drvetu. Ulicom je vladala magla i mrak. Ostar mraz zaledio je prozore na
kucama. Vjetar je duvao sve jace. Tisina nije vladala dugo. Ubrzo se cuo zvuk razdragane
djece koja su zurno trcala ka obliznjem brezuljku. Sva sreca brzo sam se obukla i krenula
ka njima. Tamo su nas cekale mnoge zimske radosti. Skijali smo se, sankali i sto je
najvaznije upoznali smo nove drugare i stekli nova prijateljstva. Zato mi je zima najdraze
godisnje doba.