SONJA KRSTIĆ VLADIMIR CERIĆ

MUZIČKI INSTRUMENTI

Priručnik za laboratorijske vežbe 2

Visoka škola elektrotehnike i računarstva

Beograd MMXII
AUTORI:
dr Sonja Krstić
Vladimir Cerić, MA

PRIRUČNIK:
MUZIČKI INSTRUMENTI - PRIRUČNIK ZA LABORATORIJSKE VEŽBE 2

RECENZENTI:
mr Dragan Drinčić, predavač Više elektrotehničke škole
Miomir Ristić, diplomirani violončelista, član ansambla Renesans

TEHNIČKA OBRADA:
Vladimir Cerić

KORICE:
Vladimir Cerić

IZDAVAČ:
Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd

ŠTAMPA:
MST GAJIĆ, Dobračina 73, Beograd

ISBN: 978-86-7982-127-0

TIRAŽ:
75 primeraka
 PREDGOVOR

Oblast muzičkih instrumenataveoma je zanimljiva za upoznavanje i istraživanje. Na

časovima predavanja studenti nauče osnovna znanja iz teorije muzike i osnovna znanja o
muzičkim instrumentima, najšire zastupljenim u muzičkoj praksi. Takođe je omogućeno
studentima da kroz samostalno istraživanje prošire svoja znanja čak i u delovima ove
oblasti koji nisu opšte poznati.

Laboratorijske vežbe su osmišljene kao još jedan segment nastave da bi se studentima što
više olakšalo da usvoje neophodna znanja predviđena programom predemeta.

Autori
 gudački instrumenti trzani instrumenti

instrumenti

simfonijski
orkestar
violina
žičani

viola harfa
violončelo
kontrabas

drveni duvački instrumenti limeni duvački instrumenti

flauta francuska horna

simfonijski orkestar
pikolo truba
oboa
trombon
engleski rog
fagot tuba
kontra fagot Vagner tuba
duvački instrumenti

klarinet
saksofon

bugles
kornet

simfonijski orkestar*
flugel horna
melofon
alt horna
bariton horna
eufonijum
suzafon
Instrumenti s
klavijaturom

hapsikord
simfonijski
orkestar
klavir
čelesta

metalni
bubnjevi pločice zvona zvečke grebalice lupkalice
tanjiri
Instrumenti s klavijaturom

timpani
simfonijski orkestar

bas tubularna
kastanjete
bubanj* zvona kravlje
činele metalofon blokovi
tenor zvono
crotales ksilofon claves
bubanj* praporci giro
gong marimba drveni
doboš* daire
tam-tam vibrafon blokovi
tom-tom kabasa
bongosi triangl
 SADRŽAJ

1. ŽIČANI INSTRUMENTI.............................................................................................................................1

2. DUVAČKI INSTRUMENTI ..................................................................................................................... 21

DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI ........................................................................................................ 21

LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI ......................................................................................................... 38

3. INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM ................................................................................................. 67

4. UDARAČKI INSTRUMENTI .................................................................................................................. 75

5. ANSAMBLI .............................................................................................................................................109
 1. ŽIČANI INSTRUMENTI

KAKO SE DOBIJA ZVUK NA ŽICI?

• Žice od životinjskog creva, najlona ili metala zategnute su preko drvenog
rezonatora, tela instrumenta i kobilice i gudalom se prelazi preko njih. Mogu se i
okidati.

• Strune gudala mnogo puta u sekundi zatežu i opuštaju žicu. Na taj način je teraju
da vibrira. Strune gudala se premazuju kalofonijumom (vrsta smole) da bi izazvale
trenje između gudala i žice, a samim tim i ravnomernu proizvodnju tona.

• Zbog male površine žice, vibracija same žice je jedva čujna. Zato se vibracije
pojačavaju pomoću rezonatorske kutije - tela instrumenta.

Vibracije žice se prenose preko kobilice na gornju ploču, gornja (zvučna) ploča
vibrira i prenosi vibracije preko stubića na telo (rezonatorsku kutiju) koja navodi
vazduh u unutrašnjosti da osciluje. Tako pojačani zvuk izlazi kroz dve f rupe iz tela
instrumenta.

• Niži zvuk na žici dobija se ako je žica:

 duža

 teža

 deblja

 manje zategnuta

• Viši zvuk dobija se ako je žica:

 kraća.

 lakša

 tanja

 zategnutija

• Kod gudača su sve žice iste dužine. Na visinu tona može se uticati debljinom i
zategnutošću žice.

• Visina tona na gudačkom instrumentu menja se skraćivanjem žice pomoću prsta.

Prstom se pritisne žica uz vrat instrumenta i na taj način se skrati vibrirajući deo
žice.

1
 • U zavisnosti od proprorcije skraćenog dela žice, menja se i visina tona.

• Boja tona je definisana debljinom žice i veličinom zvučne kutije. Npr. deblje žice i
veći korpus na violi daju tamniju i mračniju boju tona iste visine nego na violini (to
se odnosi na deo registra koji se preklapa kod oba instrumenta: visoke tonove na
violini ne moguće je dobiti na violi).

Naravno, boja tona zavisi i od kvaliteta instrumenta i kvaliteta materijala od kojeg

su žice napravljene.

• Gudački instrumenti se dobro pokrivaju i često sviraju iste deonice.

• Kod harfe se promena visine tona definiše dužinom, zategnutošću i debljinom žica.

Harfa ima žice različite dužine i one se skraćuju ili produžavaju upotrebom pedala.

GUDAČKI INSTRUMENTI

• Gudački instrumenti u simfonijskom orkestru su prilagodljivi po pitanju visine, boje,

dinamike i artikulacije zvuka.

• Načini dobijanja tona gudalom su:

 pokret napred-nazad

Najčešće se svira tako što se gudalom prevlači preko žica pokretima

napred-nazad. Gudalo polako vuče žicu dok prelazi preko nje i tera je
da kontinuirano osciluje.

 pokret gudalom na gore

To je pokret godalom napred i na gore od vrha gudala ka žabici.

Obeležava se u partituri sa .
 pokret gudalom na dole

To je poktret gudalom nazad i na dole od žabice ka vrhu gudala.

Obelažava se u partituri sa .

2
 • Dinamika

Dinamika tona odsviranog gudalom određuje se jačinom pritiska kojom se

gudalom svira na žici i brzinom kojom se gudalo pokreće (što se jače pritisne žica
gudalom, dobija se jači zvuk).

• Brzina gudala

Što se brže prevuče gudalom preko žice, dobiće se glasniji ton. Što se sporije
prevuče gudalom preko žice, i sa manje pritiska dobiće se tiši ton.

• Povezivanje nota. Ako su note povezane lukom, treba ih odsvirati jednim

potezom gudala.

• One note koje nisu povezane lukom treba odsvirati promenjenim potezom gudala.

ARTIKULACIJA

Gudalom se može vrlo precizno odsvirati nota na različite načine. To zavisi od toga da li se
gudalo zadržava na žici i koliko naglo se pomera.

 započinjanje sviranja note:

− gudalo je već na žici i započinje prevlačanje po žici

− žica je u potpunom mirovanju. Započinje se pomeranje žica

gudalom, ubrzano do postizanja regularne brzine

− udaranjem gudala po žici

 završavanje sviranja note:

− naglim zaustavljanjem gudala na žici

− postepenim zaustavljanjem gudala na žici

− odvajanjem gudala od žice

• Promena boje tona sviranjem različitim delom gudala. Boja tona odsvirana
žabicom, sredinom ili vrhom gudala razlikuje se jer se različitim pritiskom na žicu
svira tim delovima.

 kada se svira žabicom gudala dobija se puniji, težak zvuk

3
  kada se svira vrhom gudala dobija se lak, svetao zvuk. Taj deo gudala
je toliko lagan da odskače od žice i proizvodi lepršav zvuk.

 kada se svira srednjim delom gudala dobija se čvrst i artikulisan zvuk.

Ovaj položaj se najčešće koristi.

• Dužina trajanja poteza gudalom, zavisi od dužine trajanja note koja treba biti
odsvirana.

Ukupno se koristi najviše 85% dužine gudala za sviranje nota svih dužina i različitog
tempa sviranja.

TEHNIKE SVIRANJA GUDALOM

 legato

Legato sviranje zvuči povezano, glatko. Koristi se dužina celog

gudala.

Gudalo se kreće u istom smeru, dok prsti leve ruke menjaju tonove
na žici.

Legato se obeležava lukom. Na kraju luka obavezna je promena

poteza gudala.

 détaché

Menja se smer gudala između svake dve note. Na taj način je svaka
nota potpuno definisana.

 portato

Note se blago odvajaju malim pauzama između svake dve.

Sve se svira potezom gudala u istom smeru.

 staccato

Note se sviraju kratko. Cela grupa se svira potezom gudala u istom

smeru. Ovo je jako teško za sviranje.

 spiccato

Note su kratke i sviraju se „bacanjem“ gudala na žicu i puštanjem da

gudalo odskače od žice.

4
 Svaka sledeća nota zahteva promenu smera sviranja gudalom.

 pizzicato

Postoje tri načina pizzicato svitanja:

− standardni

Žica se okida prstom.

− noktom

Žica se otpušta noktom.

− bartok

Žica se udara u hvatnik vrata.

Naročito često se koristi pizzicato na kontrabasu jer snažno zvuči

zbog debljine žica i velikog gabarita instrumenta.

 glissando

Glissando je klizeća promena visine tona. Postiže se prevlačenjem

prsta leve ruke od jednog mesta na žici do drugog.

 vibrato

Vibrato dodaje dubinu i izražajnost sviranju na gudačkim

instrumetnima. Postiže se promenom frekvencije, amplitude ili faze
tona koji se svira. Frekvencijski vibrato je najčešći u opsegu 7Hz jer je
to najprijatnije za ljudsko uvo.

 con sordino (mute)

Prigušivanje odsviranih tonova može se izvesti sordinom (drvenim

češljem) koja se stavlja preko žica kod kobilice, ili preko same
kobilice (zavisno od tipa sordine).

Na ovaj način se malo smanjuje jačina odsviranih tonova, ali je boja

zvuka nežna i udaljena.

 tremolo

Tremolo se postiže naizmeničnim, najbrže mogućim sviranjem

kratkim potezima gudala napred-nazad. Gudalo je pri tome sve
vreme na žici i stalno menja smer.

Na ovaj način se dobija jači zvuk od običnog.

5
 Klasičan tremolo se izvodi na istom tonu.

Postoji još i tremolo prstima. To je izuzetno brza promena dva

različita tona.

 col legno

Za ovaj način sviranja koristi se drveni deo gudala umesto struna.

− col legno battuto

Žice se udaraju drvenim delom gudala.

− col legno tratto

Žice se prevlače drvenim delom gudala.

 sul ponticello

Gudalom se svira blizu kobilice.

Dobija se misteriozni, staklast zvuk.

 sul tasto

Gudalom se svira preko hvatnika. Najlakše se izvodi za niže žice

instrumenta.

Dobija se mekši, monoton ton.

 sviranje akorada

Intervali i akordi koji se sviraju na jednoj žici mogu se odsvirati bez

većih tehničkih problema.

Akordi koji se sviraju na više od jedne žice, mogu se odsvirati

razloženo.

Pošto je hvatnik zaobljen akordi na više žica nisu svi podjednako laki
ili teški za sviranje. Neke je lakše odsvirati, a neke nemoguće.

Ponekad se umesto toga koristi arpegio koji se u orkestarskom

sviranju može i zamaskirati. U solo izvođenju je nemoguće sakriti
arpegio.

 flažoleti

Flažoleti se proizvode nežnim dodirom žice na određenom mestu, a

zatim potezom gudala preko žice ili okidanjem žice.

Mesta na žici na kojima se mogu dobiti flažoleti nazivaju se čvorovi.

6
 Čvorovi dele žicu u tačno određenom odnosu. Na primer, 2:1, 3:1, 4:1
(½, ⅓ , ¼ cele dužine žice).

Čvorovi u kojima se mogu odsvirati flažoleti su zaista harmonici tona

žice i adekvatni su harmonicima (alikvotama) drvenih duvačkih i
limenih duvačkih instrumenata.

 prirodni flažoleti

Prirodni flažolet dobija se na slobodnoj žici

− oktavni flažolet

Žica se pritisne ovlaš na jednoj polovini hvatnika. Ton koji se

čuje je za oktavu viši od visine tona slobodne žice.

− kvintni flažolet

Žica se pritisne na jednoj trećini hvatnika (interval Č.5). Ton

koji se čuje je za duodecimu (8+Č.5) viši od visine tona
slobodne žice.

− dvostrukooktavni flažolet (kvartni flažolet)

Žica se pritisne na jednoj četvrtini hvatnika. Ton koji se čuje je

za dve oktave (8+5+Č.4) viši od visine tona slobodne žice.
Naziv kvartni flažolet potiče od intervala kvarte u alikvotnom
nizu.

Ovi flažoleti mogu se naći na različitim pozicijama žica.

− flažolet velike terce

Žica se pritisne na jednoj petini hvatnika. Ton koji se čuje je za

8+5+4+V.3 (8+8+V.3) viši od visine tona slobodne žice.

− flažolet male terce

Žica se pritisne na jednoj šestini hvatnika. Ton koji se čuje je

za 8+5+4+V.3+M.3 (8+8+Č.5) viši od visine tona slobodne
žice.

Veštački flažolet dobija se tako što se nota odsvira na uobičajen

način (potpunim pritiskom na žicu) i istovremeno se ovlaš pritisne
žica četvrtim prstom leve ruke na poziciji čvora.

Na ovaj način mogu se proizvesti svi flažoleti kao i na otvorenoj žici

(prirodni). Ograničenje je u tome što izvođač mora istovremeno

7
 svojim četvrtim prstom da dotakne žicu na mestu čvora, a ostalim
prstima da pritisne žicu za dobijanje tona, a to nije moguće izvesti za
sve čvorove na hvatniku.

− dvostrukooktavni veštački flažolet

Dobija se kada se za čistu kvartu iznad note koju sviramo (to

je ¼ preostalog dela žice na hvatniku) ovlaš pritisne žica.

Ovi flažoleti se u glavnom ne mogu odsvirati na kontrabasu.

− kvintni veštački flažolet

Dobija se kada se za čistu kvintu iznad note koju sviramo (to

je ⅓ preostalog dela žice na hvatniku) ovlaš pritisne žice.

− veštački flažolet velike terce

Dobija se kada se za veliku tercu iznad note koju sviramo (to

je ⅕ preostalog dela žice na hvatniku) ovlaš pritisne žica.

− veštački flažolet male terce

Dobija se kada se za malu tercu iznad note koju sviramo (to je

⅙ preostalog dela žice na hvatniku) ovlaš pritisne žica.

− kod violine je najlakše izvesti kvintni i kvartni veštački

flažolet

− kod viole je najlakše izvesti kvartni veštački flažolet

− kod violončela je moguće izvesti kvartni veštački flažolet i

veštački flažolet velike i male terce.

− kod kontrabasa je moguće izvesti veštački flažolet velike i

male terce.

w(b) (b) w w itd.

? ww & w wbw w w w(#)
w w
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

alikvotni tonovi tona C

8
VIOLINA|GUDAČKI INSTRUMENTI

• Potiče još iz XVI veka u sličnom obliku.

Od XVII veka je vodeći instrument u orktestru.

• Violina ima tonove najveće visine. Najvirtuozniji je

instrument. Zato se često upotrebljava za solističke
deonice.

Ton violine je bogat, zvuči raskošno. Po izražajnosti

porede je sa ljudskim glasom.

• Delovi violine:

 gornja ploča

Gornja ploča violine je rezonantna ploča, naziva se glasnjača.

Pravi se od smreke.

 donja ploča i obod

Prave se od javora.

 hvatnik

Po hvatniku se kreću prsti.

Pravi se od ebanovine.

 kobilica

Pravi se od javora.

 puž i vrat violine

Prave se od javora.

 čivije

Prave se od ebanovine.

 dve potporne šipke

− stubić
Izjednačava pritisak gornje i donje ploče instrumenta. Nalazi
se ispod jednog kraja kobilice.

9
 − rebro
Nalazi se ispod drugog kraja kobilice.

 f rupe na glasnjači

 žice

Violinske žice su od creva životinja ili metala.

 gudalo

Najkvalitetnija gudala prave se od brazilske ruže pernambuko, a mogu i

od palisandera. Strune gudala su od dlake konjskog repa.

• Zbog svoje izražajnosti violina se koristi i kao solistički i kao orkestarski instrument.

Može da se čuje i pored celog orkestra, a može biti maskirana drugim

instrumentima.

• Opseg violine: g - g4

• Žice violine: g, d1, a1, e2.

• Note za violinu pišu se u violinskom ključu (otuda i ime za ključ).

• Violina zvuči kao što je napisano u partituri.

10
VIOLA|GUDAČKI INSTRUMENTI

• Nastala je u XVI veku i do početka XVII veka bila je

popularnija od violine.

• U familiji gudača viola odgovara alt ili tenor

ljudskom glasu (po opsegu i boji).

• Telo viole je šire i duže nego kod violine. Zato nije

lako biti virtuoz na violi. Viola je teža za sviranje i
nezgrapna za držanje.

• Delovi viole su isti kao delovi violine, srazmerno

uvećani.

• Ton viole je gladak, plišani. U niskom registru ima taman, bogat zvuk, dok u
visokom registru tonovi mogu zvučati briljantno i prodorno.

• Viole se najčešće koriste u orkestru da naglase deonice koje sviraju violine ili
violončela.

• Kompozitori čine neptravdu ovom instrumentu jer ga ne koriste kao solistički

instrument, iako viola ima prelepu boju tona.

• Opseg viole: c - g3

• Žice viole: c, g, d1, a1.

• Note za violu pišu se u alt ključu. U visokom registru koristi se violinski ključ.

• Viola zvuči kao što je napisano u partituri.

11
VIOLONČELO|GUDAČKI INSTRUMENTI

• Potiče iz XVI veka.

• U početku se violončelo koristilo kao prateći

instrument.

• Od XVIII veka se sve više koristi i kao solistički zbog

svog širokog opsega i raznovrsnosti u zvuku.

• Štimuje se za oktavu niže od viole.

• Ima topao, intiman, ton.

U niskom registru violončelo zvuči teško i bogato, a

u najvišem registru zvuči veoma izražajno. Možda najizražajnije od svih gudačkih
instrumenata.

• Delovi violončela su isti kao delovi violine, srazmerno uvećani.

Violončelo ima i potpornu metalnu nožicu učvršćenu na dnu korpusa. Pomoću nje
svirač oslanja instrument o pod.

• Opseg violončela: C - h2

• Žice violončela: C, G, d, a

• Note za violončelo pišu se u violinskom, bas i tenor ključu.

• Violončelo zvuči kao što je napisano u partituri.

12
KONTRABAS|GUDAČKI INSTRUMENTI

• Kontrabas se pojavio u orkestru u XVIII veku.

• Kontrabas je najveći u familiji gudačkih

instrumenata.

Svira u najnižem registru.

• Po svom obliku i karakteristikama sličan je ostalim

gudačkim instrumentima.

Zadnja ploča kontrabasa je ravna.

Ramena kontrabasa su spuštena da bi leva ruka

mogla lakše da svira u više pozicija.

• U niskom registru zvuk kontrabasa je monoton, dok u visokom registru može biti
izražajan, ponekad melodičan, a nekad i agresivan.

• Uobičajena uloga kontrabasa u orkestru je da tonovima u basu potvrdi tonalitet

kompozicije i time da orkestru tonski osnov na koji se nadograđuju melodijske
linije, ili da naglasi deonicu violončela za oktavu niže.

• Koriste se sve tehnike sviranja kao i kod drugih gudačkih instrumenata, iako su
malo ograničene zbog velikog gabarita instrumenta.

Pizzicato sviranje je najizražajnije. Zvuči toplo i puno. Koristi se u jazz muziciranju.

• Opseg kontrabasa: 1E- d1

• Žice kontrabasa: 1 E, A,
1 D, G.

• Note za kontrabas pišu se u bas i tenor ključu.

• Kontrabas zvuči za oktavu niže nego što je napisano u partituri.

13
HARFA|TRZANI INSTRUMENTI

• Harfa potiče od najstarijih instrumenata koje je

ljudska civilizacija osmislila.

• U simfonijskom orkestru koristi se od XIX veka. Čest

je član orkestra, ali se koristi i kao solistički
instrument.

• Delovi harfe su: rezonatorska ploča, stub, žice,

pedalni mehanizam.

• Ton harfe je najmekši od svih instrumenata u

orkestru. Upotrebljava se u pastoralnim, poetičnim,
lirskim, melodijskim deonicama.

• Karakterističan način sviranja na harfi je glisando. To je prevlačenje prstima po

svim žicama harfe, redom.

• Ima sedam žica u svakoj oktavi. Za povišavanje i snižavanje tonova koriste se

pedale.

• Pedalni mehanizam je takav da svaka pedala ima tri položaja:

 gornji za sniženu notu

 srednji za osnovnu notu

 donji za povišenu notu

Tako se postiže hromatsko sviranje na harfi. Mogu se svirati svi tonovi jednako lako
bez obzira na tonalitet.

• Harfa je temperovani instrument.

• Žice se prave od creva životinja, metala, ili svile presvučene metalom.

• Opseg harfe: 1Ces - gis4

• Note za harfu pišu se u violinskom i bas ključu.

• Harfa zvuči kao što je napisano u partituri.

14
OPŠTE|ŽIČANI INSTRUMENTI

1. Kako se sve može dobiti zvuk na žici?

_____________________________________________________________________
2. Koji su sve načini dobijanja tona gudalom?
_____________________________________________________________________
3. Koje su sve tehnike sviranja gudalom?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
4. Kako se postiže dinamika sviranja na gudačkim instrumentima?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
5. Kako se postiže promena boje tona na gudačkim instrumentima?
_____________________________________________________________________
6. Kako se postiže promena visine tona na gudačkim instrumentima?
_____________________________________________________________________
7. Šta su flažoleti? Kako se dobijaju?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

VIOLINA|GUDAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala violina?

_____________________________________________________________________
2. Koliko žica ima violina i koje su to žice?
_____________________________________________________________________
3. U kom opsegu svira violina?
_____________________________________________________________________
4. U kom opsegu svira svaka žica violine?
_____________________________________________________________________
5. Koji su delovi violine?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. Koji su delovi gudala?
_____________________________________________________________________
7. Od čega se pravi violina?
_____________________________________________________________________

15
 _____________________________________________________________________
8. Od čega se pravi gudalo?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
9. Koliko se jači zvuk dobije ako dve violine sviraju zajedno?
_____________________________________________________________________
10. U kom ključu se piše partitura za violinu?
_____________________________________________________________________
11. U kojim intrvalima se štimuju žice violine?
_____________________________________________________________________
12. Da li je violina temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
13. Kako zvuči violina u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________

VIOLA|GUDAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala viola?

_____________________________________________________________________
2. Koliko žica ima viola i koje su to žice?
_____________________________________________________________________
3. U kom opsegu svira viola?
_____________________________________________________________________
4. U kom opsegu svira svaka žica viole?
_____________________________________________________________________
5. Koji su delovi viole?

16
 _____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. Koji su delovi gudala?
_____________________________________________________________________
7. Od čega se pravi viola?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
8. Od čega se pravi gudalo?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
9. Koliko se jači zvuk dobije ako tri viole sviraju zajedno?
_____________________________________________________________________
10. U kom ključu se piše partitura za violu?
_____________________________________________________________________
11. U kojim intrvalima se štimuju žice viole?
_____________________________________________________________________
12. Da li je viola temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
13. Kako zvuči viola u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________

VIOLONČELO|GUDAČKI INSTRUMENT

1. Kad je nastalo violončelo?

_____________________________________________________________________
2. Koliko žica ima violončelo i koje su to žice?
_____________________________________________________________________
3. U kom opsegu svira violončelo?
_____________________________________________________________________
4. U kom opsegu svira svaka žica violončela?
_____________________________________________________________________
5. Koji su delovi violončela?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. Koji su delovi gudala?
_____________________________________________________________________
7. Od čega se pravi violončelo?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
8. Od čega se pravi gudalo?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

17
 9. Koliko se jači zvuk dobije ako četiri violončela sviraju zajedno?
_____________________________________________________________________
10. U kom ključu se piše partitura za violončelo?
_____________________________________________________________________
11. U kojim intrvalima se štimuju žice violončela?
_____________________________________________________________________
12. Da li je violončelo temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
13. Kako zvuči violončelo u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________

KONTRABAS|GUDAČKI INSTRUMENT

1. Kada je nastao kontrabas?

_____________________________________________________________________
2. Koliko žica ima kontrabas i koje su to žice?
_____________________________________________________________________
3. U kom opsegu svira kontrabas?
_____________________________________________________________________
4. U kom opsegu svira svaka žica kontrabasa?
_____________________________________________________________________
5. Koji su delovi kontrabasa?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

18
 6. Koji su delovi gudala?
_____________________________________________________________________
7. Od čega se pravi kontrabas?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
8. Od čega se pravi gudalo?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
9. Koliko se jači zvuk dobije ako pet kontrabasa svira zajedno?
_____________________________________________________________________
10. U kom ključu se piše partitura za kontrabas?
_____________________________________________________________________
11. U kojim intrvalima se štimuju žice kontrabasa?
_____________________________________________________________________
12. Da li je kontrabas temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
13. Kako zvuči kontrabas u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________

HARFA|TRZANI INSTRUMENT

1. Kada je nastala harfa?

_____________________________________________________________________
2. Koliko žica ima harfa u svakoj oktavi?
_____________________________________________________________________

19
3. Kako svirač razlikuje žice na harfi?
_____________________________________________________________________
4. U kom opsegu svira harfa?
_____________________________________________________________________
5. Koji su delovi harfe?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. Od čega se pravi harfa?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
7. Kako radi pedalni mehanizam harfe?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
8. U kom ključu se piše partitura za harfu?
_____________________________________________________________________
9. Da li je harfa temperovani instrument?
_____________________________________________________________________

10. Kako zvuči harfa u odnosu na napisanu partituru?

_____________________________________________________________________

20
 2. DUVAČKI INSTRUMENTI

DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

KAKO SE DOBIJA ZVUK NA DRVENIM DUVAČKIM INSTRUMENTIMA?

• Svirač uduvava vazduh u cev instrumentan i time stvara oscilovanje vazušnog
stuba u cevi.

 kod flaute oscilovanje vazdušnog stuba nastaje kada svirač duva

ravni snop vazduha preko malog otvora na jednom kraju
instrumenta

 kod ostalih drvenih duvačkih instrumenata, vazdušni stub zaosciluje

kada svirač duva u usnik u kome je jednostruki ili dvostruki jezičak.

• Visina tona određena je dužinom vazdušnog stuba.

• Dužina vazdušnog stuba može se menjati otvaranjem i zatvaranjem rupica koje su

trajno napravljene u telu instrumenta:

• Boja tona drvenih duvačkih instrumenata zavisi od oblika cevi instrumenta i vrste
piska.

Cev može biti cilindrična ili konusna.

Kod instrumenata sa trskom, na boju tona utiče i vrsta trske.

• Drveni duvački insrumenti se veoma razlikuju po izgledu i konstrukciji. Zbog toga

im se razlikuje i boja tona.

Zbog svoje raznovrsnosti koriste se za solo deonice mnogo češće nego za

zajedničko sviranje (za razliku od gudača koji mogu da sviraju zajedno i da se
njihove boje tona slažu).

• Nisu svi drveni duvački instrumenti napravljeni od drveta. Flauta i saksofon se

prave od metala. Zajednički im je način na koji se dobija zvuk.

CEVI DRVENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA. REGISTRI.

• Zvuk na drvenim duvačkim instrumetnima dobija se kada se vazdušni stub unutar

cevi instrumenta natera da osciluje duvanjem kroz usne ili kroz trsku.

• Dužina vazdušnog stuba u cevi instrumenta može se menjati otvaranjem ili

zatvaranjem niza rupica koje se nalaze duž tela instrumenta.

21
  kada su sve rupice zatvorene, dobija se najniži mogući ton. Tada
osciluje najduži vazdušni stub – u celoj cevi.

 kada su sve rupice otvorene, dobija se najviši mogući ton. Tada

osciluje najkraći vazdušni stub.

• Kod većine instrumenata je interval između tona kada su sve rupice zatvorene i
tona kada su sve rupice otvorene oko oktave.

Za postizanje viših nota koristi se preduvavanje.

 oblikovanjem usana prilikom uduvavanja vazduha u cev

 jačinom uduvavanja vazduha u cev

Ovako se vazduh u cevi dovodi u stanje oscilovanja na II, III, IV ili nekom višem
harmoniku.

• Tonovi koji se dobijaju sviranjem bez preduvavanja čine osnovni registar

instrumenta.

Tonovi koji se dobijaju preduvavanjem čine više registre instrumenta.

U svim registrima se iste note proizvode kao i u osnovnom registru, jedino zvuče
transponovano u višim oktavama. Koristi se i isti prstored.

• Kod klarineta se preduvavanjem ne dobijaju tonovi za oktavu viši, već viši za

duodecimu (8+5).

ARTIKULACIJA I TEHNIKE SVIRANJA

• Artikulacija tonova se kod drvenih duvačkih instrumenata postiže upotrebom

jezika i diafragme.

• Da bi se nota naglasila, svirač koristi kratke reči: da, ta, ka – koje izgovara kroz jezik
na usniku.

 note koje nisu povezane lukom uvek se naglašavaju

 kod nota koje su povezane lukom samo prva se naglašava

 pauze u frazama prave se tako što se zaustavlja uduvavanje vazduha

 povezivanje nota može se dobiti promenom prstoreda pri

kontinuiranom uduvavanju vazduha

22
  povezane note naviše se lako proizvode promenom registra

 kada treba odsvirati veliki interval, lakše je učiniti to ako se sviraju

note odvojeno i to od sporijeg ka srednje-brzom tempu

Ta promena je teška u brzom tempu jer je teško brzo menjati

registre, a ostati u čistoj intonaciji.

• Artikulacija instrumenata sa trskom

 instrumenti sa trskom mogu svirati onoliko brzo koliko brzo se

jezikom može reći: „ta“.

 u brzim pasažima svirač mora da koristi lažno sviranje jezikom u

kome se sviranje kombinuje sa povezivanjem nota. To se uobičajeno
ne čuje, sem ako slušalac nije posebno koncentrisan na to.

• Dvostruko i trostruko sviranje jezikom

 veoma brze note mogu se odsvirati ako se naizmenično brzo

izgovara TA-KA-TA-KA-TA-KA

• Flutter sviranje

 izvodi se tako što svirač izgovara „kotrljajuće r“ sve vreme. Visina

tona može brzo da se menja ovakvim načinom sviranja.

Na flauti se flutter može svirati u celom dinamičkom opsegu.

Na instrumentima sa trskom flutter se može svirati samo glasno.

• Glissando na flauti

 na flauti glissando nije pravilan. Simulira se naglim otvaranjem rupica

klapnama. Zato neki delovi glissanda zvuče bolje od ostalih.

• Portamento

 na flauti je moguće odsvirati klizajuće tonove koji su blizu.

• Glissando na oboi

 oboa je okretan instrument za sviranje. Može se simulirati odličan

glissando izuzetno brzim sviranjem velike grupe povezanih nota.

• Glissando na klarinetu

 na klarinetu se može izvesti pravi glissando izmeću tonova koji nisu

previše udaljeni.

23
 Lažni glissando se svira naglim otvaranjem rupica pomoću klapni.

• Glissando na saksofonu

 kod saksofona se pravi glissando izvodi teže nego kod klarineta, jer je
trska veća i duža. Teže je odsvirati povezanu grupu nota različitih po
visini nego kod klarineta.

U niskom registru glissando zvuči bezoblično.

• Udaranje klapnama i jezikom

 ako se klapne instrumenta pritiskaju dovoljnom silom, čuje se

perkusioni zvučni efekat. To se čuje samo dok se svira pianissimo.
Može biti i znatno glasnije ukoliko je instrument ozvučen.

Udarac jezikom se postiže brzim uvlačenjem vazduha, jezikom preko

trske.

• Oduzimajući i sabirajući tonovi

 to su posebni nežni tonovi koji se proizvode mumlanjem ili

pevanjem istovremeno sa sviranjem.

Visina rezultujućeg oduzimajućeg tona je niža od visine i svirajućeg i

pevajućeg tona.

Visina sabirajućeg tona je veća i od svirajućeg i od pevajućeg tona.

Ovi tonovi, lako se proizvode na flauti, a mnogo teže na

instrumentima sa trskom.

Naročito je popularan oduzimajući ton koji se svira i mumla na tonu

iste visine, kod saksofona.

• Polifonija kod drvenih duvača

 polifoni tonovi su kod ovih instrumenata nestabilni. Stvaraju se

određenim kombinacijama prstoreda i sviranja u pisak. Posledica je
da više od jednog registra instrumenta zvuči istovremeno.

Polifono sviranje se smatra efektom, a ne načinom sviranja, jer se

teško izvodi. Zvuči kao akord.

Najviše se koristi polifono sviranje na klarinetu. Najbolje je da se

kompozitor konsultuje sa izvođačem oko prstoreda koji treba biti
upotrebljen da bi moglo da se izvede polifono sviranje.

24
• Zviždajući tonovi

 zviždajući tonovi su harmonici flaute i pikola.

Dobijaju se sviranjem pianissimo possibile (ppp).

• Mikro tonovi

 to su četvrt-tonovi koji se mogu dobiti na drvenim duvačkim

instrumentima promenom duvanja u pisak i određenom
kombinacijom prstoreda.

Kod flaute i pikola ovo može da se odsvira u celom opsegu. Treba

ostaviti flautisti da izabere odgovarajući način za dobijanje željene
visine tona.

• Disanje

 sviraču mora biti dozvoljeno da diše dok kompozicija traje. To može

biti i u deliću sekunde, dok svira pasaž.

Problem nastaje kod odluke gde uzeti vazduh. Ne može se lako

proceniti unapred koliko dugo traju „duge note“ i da li to može da se
odsvira u kontinuitetu sa prethodnom frazom. Najbolje je vežbati
tako što se fraza prvo otpeva da bi se stekla orijentacija.

Kod klarineta i saksofona note se mogu držati onoliko dugo koliko

svirač može da zadrži vazduh.

Oznake za mesto na kojima treba uzeti vazduh:

− ’
veliki zarez iznad notnog sistema

− √

znak iznad notnog sistema

Stavljanjem znakova za uzimanje vazduha u notni tekst može se

olakšati sviraču da ne mora sam da procenjuje gde je najzgodnije da
udahne.

25
FLAUTA|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Flauta je jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih

instrumenata.

• Koristi se u Evropi još od srednjeg veka, kao vojni

instrument.

• Postaje član simfonijskog orkestra od XVIII veka.

• U niskom delu opsega flauta ima pun, bogat, topao,

plišan zvuk.

• U srednjem registru ton je nežan i jasan.

• U visokom registru flauta zvuči svetlo i prodorno.

• Flauta je veoma okretan instrument. Često se koristi za solističko sviranje u kome

napredni muzičari izvode dvostruko, trostruko i flutter sviranje jezikom.

• Nekada se flauta pravila od drveta.

Danas se proizvodi od srebra, nikla i nerđajućeg čelika.

26
• Opseg flaute:

 za početnike d1 - c3

 za prosečnog svirača c1 - a3

 za napredne h1 - d4

• Note za flautu pišu se u violinskom ključu.

• Flauta zvuči kao što je napisano u partituri.

27
PIKOLO|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Pikolo je mala flauta.

• Postaje član simfonijskog orkestra u XVIII veku. To je

instrument koji svira najviše tonove u orkestru.

• Pikolo zvuči za oktavu više od flaute.

• Ima izuzetno svetao, prodoran ton u gornjem

registru koji se zato mora s pažnjom upotrebljavati.

• U srednjem i niskom registru pikolo zvuči hladnije

nego flauta.

• Iako je član familije flauta koje su veoma okretne za sviranje, pikolo je poznat po
svojoj sposobnosti za naglim intervalnim skokovima.

• Opseg pikola:

 za početnike d2 - d4

 za prosečnog svirača d2 - g4

 za napredne d2 - c5

• Note za pikolo pišu se u violinskom ključu.

• Pikolo zvuči za oktavu više nego što je napisano u partituri.

28
OBOA|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Oboa postaje član simfonijskog orkestra početkom

XVIII veka.

• Zvuk oboe je nežan i nazalan.

• Ton oboe najbogatiji je u srednjem i visokom

registru.

• Nazalna boja tona je naročito karakteristična u

niskom registru gde se tonovi ne mogu svirati
nežno.

• Oboa se koristi i kao solistički i kamerni instrument.

• Nije okretna kao flauta, ali se na oboi mogu svirati čista legata i veoma precizna
sttacata.

• Trileri, tremolo i ornamenti odsvirani na oboi zvuče čisto.

• Oboa se pravi od afričke ebanovine.

• Opseg instrumenta:

 za početnike d1 d3

 za prosečnog svirača b fis3

 za napredne b g3

• Note za obou pišu se u violinskom ključu.

• Oboa zvuči kao što je napisano u partituri.

29
ENGLESKI ROG|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Engleski ili uglasti rog je u simfonijskom orkestru od

1830. godine.

• Razlikuje se od oboe po tome što ima kruškasto

zvono. Zato je ton dublji, nežan i melanholičan,
naročito u niskom registru.

• Registri su slični kao kod oboe.

• U simfonijskom orkestru engleski rog svira III oboista.

• Opseg engleskog roga:

 e - a2

• Note za engleski rog pišu se u violinskom ključu.

• Engleski rog zvuči za čistu kvintu niže nego što je napisano u partituri.

30
FAGOT|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Fagot u današnjem obliku potiče iz XVII veka.

• Član je simfonijskog orkestra od kraja XVII veka.

• Boja tona je nazalna, melanholična.

• U visokom registru ponekad zvuči kao oboa.

• Niske note su glatke i mračne.

• Ako izuzmemo najniže i najviše tonove, fagot je

veoma okretan instrument za sviranje.

• Deonice fagota su karakteristične po velikim skokovima i naglim uduvavanjima

vazduha jezikom.

Takođe se koristi ili za unisono dupliranje deonica gudača ili za dupliranje za oktavu
niže.

• Fagot ima najsnažniji staccato.

• U srednjem registru fagot je jednako izražajan kao i svi ostali drveni duvački
instrumenti.

• Fagot se pravi od javora, jasena.

• Nemački fagoti imaju prsten od slonovače na vrhu.

• Fagot nije pogodan za transponovanje.

• Opseg fagota:

 za početnike B -
1 f1

 za prosečnog svirača 1B - g1

 za napredne B - d2
1

• Note za fagot pišu se u bas i tenor ključu.

• Fagot zvuči za kao što je napisano u partituri.

31
KONTRAFAGOT|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Kontrafagot ima cev dva puta dužu od fagota.

• Opseg kontrafagota:

 B - h

• Note za kontrafagot pišu se u bas i tenor ključu.

• Kontrafagot zvuči za oktavu niže nego što je napisano u partituri.

32
KLARINET|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Klarinet je usavršen u XVIII veku.

• Postaje član simfonijskog orkestra krajem XVIII veka.

• Klarinet se pravi od ebanovine, kokosovog drveta,

ebonitne smole, metala ili plastike.

• Ima širok prilagodljiv opseg i okretan je kao flauta.

• Ton klarineta je:

 veoma bogat i mračan u niskom

registru (chalumeau)

 jasan u srednjem registru (clarion)

 flautast, ponekad skičav u visokom registru (altissimo)

Najviše se koristi srednji registar klarineta

• Za klarinet su karakteristični legato i jednostruko uduvavanje vazduha jezikom.

• Dvostruko, trostruko i flutter uduvavanje vazduha je moguće.

• Na klarinetu su trileri i tremolo efektni.

• Specijalni efekti su udaranje po klapnama i sviranje samo na usniku.

• Postoje grleni tonovikod klarineta A i klarineta B koje je teško svirati u štimu.

• Vrste klarineta su:

 sopran Es klarinet

 A klarinet

 B klarinet

 alt Es klarinet

 bas B klarinet

33
• Opseg sopran Es klarineta:

 za prosečnog svirača g - B3

• Sopran Es klarinet zvuči za malu tercu više nego što je napisano u partituri.

• Opseg A klarineta:

 za početnike cis - ais2

 za prosečnog svirača cis - dis3

 za napredne cis - gis3

• Aklarinet zvuči za malu tercu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg B klarineta:

 za početnike d - h2

 za prosečnog svirača d - e3

 za napredne d - a3

• Bklarinet zvuči za veliku sekundu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg alt Es klarineta:

 za prosečnog svirača Ges - as2

 za napredne Ges - b2

34
• Alt Es klarinet zvuči za veliku sekstu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg bas B klarineta:

 za prosečnog svirača 1B - es2

 za napredne od 1 B - f2

• Bas B klarinet zvuči za veliku nonu (Č.5+V.2) niže nego što je napisano u partituri.

• Note za sve tipove klarineta pišu se u violinskom ključu.

35
SAKSOFON|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Saksofon je najmlađi instrument u familiji drvenih

duvačkih instrumenata.

• Konstruisao ga je Belgijanac Adolf Saks 1846.

godine.

• Povremeno se koristi u simfonijskom orkestru od

1872. godine.

• Saksofon ima boju tona sličnu ljudskom glasu.

• Ton je pun i snažan.

• Boja tona je izjednačena kroz registre.

• Visoki tonovi su bogati kao kod gudača i flaute.

• Saksofon je najlakši instrument za sviranje od svih drvenih duvačkih instrumenata:

 ima fleksibilni sistem prstoreda

 ima odličnu dinamičku kontrolu

 moguće je odsvirati složene melodijske deonice

 moguće je različito uduvavanje vazduha (jednostruko, dvostruko,

trostruko, flutter), mada samo najveći virtuozi mogu svirati dvostruko
i trostruko.

• Svi saksofoni mogu svirati transponovano.

• Vrste saksofona su:

 sopran saksofon

 alt saksofon

 tenor saksofon

 bariton saksofon

• Opseg sopran saksofona:

 za prosečnog svirača as - b3

• Sopran saksofon zvuči za veliku sekundu niže nego što je napisano u partituri.

36
• Opseg alt saksofona:

 za početnike des - as2

 za prosečnog svirača des - b2

 za napredne des - c3

• Alt saksofon zvuči za veliku sekstu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg tenor saksofona:

 za početnike As - es2

 za prosečnog svirača As - f2

 za napredne As - g2

• Tenor saksofon zvuči za veliku nonu (Č.8+V.2) niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg bariton saksofona:

 za početnike Des - a1

 za prosečnog svirača Des - b1

 za napredne Des - c2

• Bariton saksofon zvuči za tredecimu (Č.8+V.6) niže nego što je napisano u partituri.

37
LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

KAKO SE DOBIJA ZVUK NA LIMENIM DUVAČKIM INSTRUMENTIMA?

• Limeni duvački instrumenti najčešće se prave od legura različitih metala.

• Sastoje se od cevi koja je savijena u odgovarajući oblik.

• Unutrašnji oblik cevi može biti cilindričan ili konusan.

• Na početku cevi nalazi se usnik, a na drugom kraju cev se širi u zvono.

• Usnik može biti oblika levka – konusan (horna), okruglast – oblika šoljice (truba).

• Kod limenih duvačkih instrumenata zvuk se dobija oscilovanjem vazdušnog stuba.

Svirač pritisne usne uz usnik i izduvavanjem vazduha usne vibriraju.

Vibracije usana prenose se na vazdušni stub u cevi i čine da on zaosciluje i

proizvede zvuk.

• Usne svirača limenih duvačkih instrumenata imaju istu ulogu kao jezičak od
dvostruke trske kod oboe ili fagota.

• Različita visina tona dobija se različitom jačinom duvanja vazduha u cev.

Opuštenije usne daju sporije vibracije (tj. niži ton), a zategnutije usne daju brže
vibracije (tj. viši ton).

• Osnovni tonovi dobijaju se za određenu dužinu cevi koja je kod svakog

instrumenta drugačija.

• Kod savremenih limenih duvačkih instrumenata dužina cevi se menja:

 klizno (trombon)

 ventilima (truba, horna, tuba)

• Otvaranjem ventila produžava se cev i dobijaju se niži tonovi.

• Viši harmonici dobijaju se jačim ili slabijim uduvavanjem vazduha u cev (manji ili
veći pritisak).

• Boja tona kod limenih duvačkih instrumenata zavisi od:

 oblika i dimenzija zvona

 oblika i prečnika cevi

38
  usnika

Horna ima mnogo mekši ton od tube zahvaljujući svom širokom zvonu, konusno
izdubljenoj cevi i velikom levkastom usniku.

HARMONICI KOD LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA

• Osnovni tonovi se dobijaju kada se vazdušni stub u cevi pokrene i zaosciluje

vibriranjem usana tokom uduvavanja vazduha.

• Prečnik cevi je manji kod limenih nego kod drvenih duvačkih instrumenata. To
znači da se veliki broj harmonika može proizvesti različitim pritiskom usana na
usnik.

• Na svakom osnovnom tonu može se dobiti alikvotni niz:

w ) w
) (b
(b
w itd.
ww w #
? & w wbw ww ( )
w
w
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

alikvotni tonovi tona C

CEVI I PRSTORED

• Ako izuzmemo prvi interval između osnovnog tona i prvog harmonika, najveći
interval koji se pojavljuje između harmonika je Č.5.

To znači da je potrebno napraviti mehanizam štimovanja ili prstored, ili da se

proizvede 6 polustepena za sve preostale intervale u alikvotnom nizu (Č.5=7x ½).

Svi ostali harmonici mogu se dobiti preduvavanjem ovih tonova.

• Postoje dva načina za dobijanje tih 6 polustepena:

1: klizna cev

 Upotrebljava se kod trombona

Može se postići produženje cevi trombona za bilo koji interval od

ovih 6 polustepena.

2: ventili

39
  Koristi se kombinacija 3 ventila za dobijanje 6 polustepena. Ventili
su:

− ½ stepena

− 1 stepen (2 x ½)

− 1 ½ stepen (3 x ½)

polustepeni
kombinacije ventila 1 2 3 4 5 6

½ stepena
• • •
1 stepen
• • •
1 ½ stepen
• • • •

Horna ima i 4. ventil kojim se postiže sviranje nekoliko nižih tonova i

poboljšanje zvuka ostalih tonova.

• Kompozitori ne upisuju prstored u kompoziciju. To se ostavlja sviraču da sam

proceni.

ARTIKULACIJA

• Artikulacija na limenim duvačkim instrumetnima postiže se upotrebom jezika i

dijafragme.

Svirač koristi kratke reči: la, ta, ka, da za dobijanje različito artikulisanih tonova, od
nežnog do oštrog.

Kompozitor daje samo naznake artikulacije i stila sviranja.

• Note koje nisu povezane uvek se naglašavaju sviranjem jezikom.

• Note koje su povezane se ne naglašavaju, osim prve u grupi.

• Note se mogu odsvirati povezano tako što se menja prstored ili položaj usana.

40
 • Note se mogu svirati nežno ili oštro upotrebom jezika za artikulaciju.

• Note se mogu svirati i staccato.

DISANJE

• Svirači limenih duvačkih instrumenata moraju uzimati vazduh češće nego svirači
drvenih duvačkih instrumenata. To je zato što im je potrebna veća količina vazduha
za sviranje.

• Vazduh svirač uzima u delu sekunde.

• Svaki svirač mora za sebe da nauči da proceni koliko će dugo trajati nota. Onda je
malo skrati da bi uzeo vazduh za dalje sviranje.

To se najbolje vežba tako što se nota prvo otpeva, a onda se malo skrati.

• U partituri se može upisati mesto za uzimanje vazduha velikim zarezom.

USNIK LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA

• Usnik instrumenta je jako važan da bi se proizveo ton određene visine na limenom

duvačkom instrumentu.

Zato svirač unapred mora da ima odličnu predstavu o noti koju treba da odsvira.

• Postoje levkasti i okruglasti usnik.

• Što je udaljenost između alikvota veća, teže je odsvirati ih u brzom skoku.

• Postoje pasaži i skokovi koje je moguće izvesti.

Postoje skokovi koje je nemoguće izvesti na bilo kom limenom duvačkom

instrumentu.

41
TEHNIKE SVIRANJA NA LIMENIM DUVAČKIM INSTRUMENTIMA

• Trileri

 Trileri su na limenim duvačkim instrumentima veoma intenzivni i

izražajni. Obično se sviraju promenom visine tona, ventilima ili
klizećom cevi kod trombona.

 Triler se može izvesti i usnama ako se sviraju dva alikvotna tona

bliska po visini. Ova tehnika je mnogo teža.

 Svirači sami odlučuju o tehnici kojom će svirati trilere.

• Dvostruko sviranje jezikom

 Brze note se sviraju naizmeničnim izgovaranjem TA-KA-TA-KA.

• Trostruko sviranje jezikom

 Veoma brze note mogu se izvesti promenom konsonanata

TA-KA-DA-TA-KA-DA

• Flutter

 Svirač izgovara „kotrljajuće r“.

Visina tona može naglo da se menja.

 Flutter može da se svira na jednoj nota ili na više nota.

Na više nota može da se svira odvojeno ili povezano.

• Vibrato

 Svirač očekuje od kompozitora da naznači kada treba svirati vibrato.

On tada automatski doda vibrato na lirsku deonicu.

• Oduzimajući tonovi (diferencijalni tonovi)

 Ovi tonovi dobijaju se mumlanjem ili pevanjem tonova istovremeno

sa sviranjem istih ili drugih tonova.

 Lakše se dobijaju na niskim učestanostima u nižem registru

instrumenta, pogotovo ako otpevan i odsviran ton pripadaju istom
alikvotnom nizu.

 Oduzimajući ton dobija se na nižoj frekvenciji od oba (odsviranog i

otpevanog tona): f=f1- f2, f=2f1- f2, f=3f1- 2f2...

42
  Zbirni tonvi se dobijaju na višoj frekvenciji od oba ova tona
(odsviranog i otpevanog).

• Glissandona horni

 Glissando se može svirati na 3 načina:

− zvono se delimično zatvori rukom za glissando, do jedne

polovine stepena

− delimičnim pritiskanjem ventila (jednog ili više)

− usnama

 Svirač će odlučiti kako da iskombinuje ove tehnike u zavisnosti od

toga kakav glissando treba da odsvira.

 mnogo je teže odsvirati glissando naniže jer se vazdušni stub teško

vraća na niže alikvote.

• Glissandona trubi

 najčešće se svira usnama

 u zavisnosti od vrste glissanda svirač može da kombinuje usni

glissando sa glissandom na ventilima

 i na trubi je teško odsvirati glissando naniže kao i na horni (otežano

vraćanje na niže alikvote)

• Glissandona trombonu

 često se smatra da na trombonu može da se izvede bilo koji

glissando. To nije tačno jer klizajuća cev može da proizvede samo 6
polustepena.

 veliki glissando se svira kombinovanjem glissanda usnama i klizeće

cevi.

• Prigušeno sviranje:

 kompozitor naglasi u partituri kada želi da instrument svira

prigušeno „con sord.“ ili „mute“.

 kada treba prekinuti prigušeno sviranje napiše se „sensa sord.“ ili

„without mute“.

 postoje:

43
 − otvoreno zvono Kada su neke note prigušene,
a neke ne.
− zaustavljene note

− otvorena pozicija (= otvoreno zvono)

Harmon prigušivač (Wah - wah) − uobičajeno zatvorena pozicija

− najviše zatvorena poziija (= zaustavljene note)

• Prigušivač za hornu

 na horni se note najčešće prigušuju stavljanjem šake u zvono

 koriste se i dve vrste prigušivača:

− regularni

− zaustavni (koristi se u niskom registru)

• Prigušivač za trubu

 za trubu se koristi nekoliko vrsta prigušivača:

− direktan - metalni prigušivač

− šoljasti

− harmon (wah – wah) prigušivač

• Prigušivač za trombon

 kod trombona se može koristiti nekoliko vrsta prigušivača:

− direktan - metalni prigušivač

− šoljasti

− harmon (wah – wah) prigušivač

− plunger

− bucket

44
FRANCUSKA HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Horna je direktan potomak lovačkog roga.

• Član je simfonijskog orkestra od početka XVII veka.

• Horna je veoma raznovrstan instrument. Postoji čitav

spektar različitih emocija koje se mogu dočarati
sviranjem na horni. Od herojskog do tužnog.

• Horna ima konusnu cev i levkasti usnik.

• Zvuk horne je gladak i najmekši od svih limenih

duvačkih instrumenata.

• Pozicija u orkestru je takva da zvono instrumenta nije okrenuto ka publici.

• Često se drži desna šaka u zvonu da bi se pridržao instrument. To istovremeno

prigušava zvuk.

• Niski registar zvuči kao sirena.

• U srednjem registru tihe note zvuče toplo i pevljivo, raspevano i melodično.

Glasne note zvuče neprijatno.

• U visokom registru horna proizvodi zvuk specijalne lepote. Najviše note nemaju
jaku dinamiku.

• Opseg horne:

 za početnike c - b1

 za prosečnog svirača 1H - Es2

 za napredne 1G - E2

• Note za hornu pišu se u violinskom i bas ključu.

• Horna zvuči za čistu kvintu niže nego što je napisano u partituri.

45
TRUBA |LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Truba se prvi put pojavljuje u simfonijskom orkestru

početkom XVII veka, postaje stalni član 1813.
godine, sa pojavom ventila.

• Truba ima okruglast usnik.

• Cev trube je cilindrična i na kraju se širi u zvono.

• Truba ima najviši zvuk od svih limenih duvačkih

instrumenata u orkestru. Ton je svetao, jasan i
prodoran. Visoki registar ima briljantnu boju, a niski
malo mutnu.

• Vrste truba su:

 Es truba

 B truba (najčešće je u upotrebi),

 C truba

 D truba

 pikolo truba

 tenor truba

 bas truba

• Opseg Es trube:

 za početnike a - as2

 za prosečne i napredne svirače a - es3

• Es truba zvuči za malu tercu više nego što je napisano u partituri.

• Opseg B trube:

 za početnike e - es2

 za prosečne i napredne svirače e - b2

• B truba zvuči za veliku sekundu niže nego što je napisano u partituri.

46
• Truba ima širok dinamički opseg: može dominirati celim orkestrom, a može biti i
veoma tiha.

• Moderna truba ima mogućnost za sviranje velikih skokova, dvostruko, trostruko i

flutter duvanje jezikom, a lako se izvode trileri i tremolo.

• Note za sve trube pišu se u violinskom i bas ključu.

47
TROMBON (TENOR TROMBON)|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Trombon je nastao u XV veku.

• Monteverdi ga je upotrebio u simfonijskom orkestru

1607. godine.

• Stalni član orkestra je od druge polovine XIX veka.

• Trombon se koristi i u raznim drugim ansamblima.

• Trombon ima bogat i prijatan zvuk kada se svira

umerenom jačinom. Ako se svira jako, još je
škripaviji od trube.

• Klizeća cev se može precizno pozicionirati.

• Dvostruko, trostruko i flutter sviranje se lako izvodi.

• Opseg trombona:

 za početnike i prosečne G - f1

 za napredne E - b1

• Note za trombon pišu se u bas ključu.

• Trombon zvuči kao što je napisano u partituri.

BAS TROMBON |LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Bas trombon je nešto većih dimenzija od tenor trombona.

• Manje je pokretan instrument, ali je ton moćniji, naročito u niskom registru.

• Opseg bas trombona:

 1B - b1

• Note za bas trombon pišu se u bas ključu.

• Bas trombon zvuči kao što je napisano u partituri.

48
TUBA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Orekstarska tuba je napravljena 1835. godine.

• Postaje član simfonijskog orkestra u drugoj polovini

XIX veka.

• Ima snažan ton u solističkom sviranju, a član je i

različitih ansambala.

• U viskom registru, srednje jako i tiho odsvirane note

imaju blag prijatan zvuk, slično horni.

• Ako se svira fortissimo ton je snažan i bogat.

• U srednjem registru zvuk je gladak i topljiv. Dinamički opseg je standardan.

• U niskom registru tonovi nisu precizni.

• Artikulacija je dobra: na tubi se mogu svirati dvostruki, trostruki i flutter tonovi.

• Vrste tuba su:

 B tuba

 C tuba

 F tuba

• Opseg B tube je:

 za početnike 1E - f

 za prosečnog svirača 1E - b

 za napredne 1D - d1

• Opseg C tube je:

 za prosečnog svirača 1D - f1

• Opseg F tube je:

 za prosečnog svirača 1D - a1

• Note za sve vrste tuba pišu se u bas ključu.

• Sve vrste tuba zvuče kao što je napisano u partituri.

49
VAGNER TUBA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Vagner tuba je poseban tip horne, koju je Vagner

poručio za „Nibelunški prsten“.

• Koristili su je Brukner, Štraus, Stravinski.

• Ovaj instrument kombinuje pokretljivost korneta i

boju zvuka tube.

• Vrste vagner tube su:

 B tuba

 F tuba

• Opseg B vagner tube:

 za prosečnog svirača E - f2

• B vagner tuba zvuči za veliku sekundu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg F vagner tube:

 za prosečnog svirača 1H - f2

• F vagner tuba zvuči za čistu kvintu niže nego što je napisano u partituri.

• Note za sve vrste vagner tuba pišu se u violinskom i bas ključu.

50
BUGLES|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Stari bugles

 Potiče od signalnog instrumenta u

evropskoj vojsci iz XVIII veka.

 Ima konusnu cev.

 Nema ventile. Zato može da svira

samo alikvote jednog tona.

• Savremeni bugles

 Ima ventile, pa je samim tim opseg

jako proširen.

 Soprano bugles, bariton, eufonijum, kontrabas bugles čine zajedno

familiju bugles-a sa ventilima.

51
KORNET|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Korneti u B i Es liče na trubu. Imaju širu konusnu cev

i širi usnik.

• Opseg instrumenta je isti kao kod trube.

• Zvuk je više melodičan. Liči na flugel hornu.

• Ima 3 ventila.

52
FLUGEL HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Potomak je bugles-a.

• Ima šire izdubljenu cev i dublji usnik od trube.

• Zvuk joj je bliži horni, mračniji je.

Flugel horna ima prstored i opseg trube.

• Neki instrumenti imaju 3, a neki 4 ventila.

Četvrti ventil širi opseg instrumenta za nekoliko

niskih nota.

53
MELOFON|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Potomak je bugles-a.

• Ima konusnu cev, sličnu ali širu nego kornet.

• Zvono liči na zvono kod horne.

• Zvuk je više agresivan nego kod horne.

• Ima 3 ventila.

• Vrste melofona su:

 Es melofon

 F melofon

• Opseg Es melofona:

 za početnike A - as1

 za prosečne i napredne A - (više od) c2

• Opseg F melofona:

 za početnike H - b1

 za prosečne i napredne od H - (više od) d2

54
ALT HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Postoji alt horna u Es i F.

• Cev je više cilindrična. Ton je između trube i francuske horne.

• Ima 3 ventila.

BARITON HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Bariton horna ima više cilindričnu cev od eufonijuma.

• Zato je ton jasniji i više izražajan, negde između francuske horne i trombona.

• Ima 4 ventila.

EUFONIJUM|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Nastao je od bugles-a sredinom XIX veka.

• Ima konusnu cev. Ton je penast, naročito u niskom

registru.

• Više je okretan, i zahteva manje vazduha za sviranje

od tube.

• Lako se svira u niskom registru.

• Ima 3 ventila.

55
SUZAFON|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Nastao je krajem XIX veka.

• Dizajniran je da bude moderna tuba, tako da može

lako da se svira tokom marširanja.

• Karakteristično je veliko zvono okrenuto napred.

• Ima isti opseg kao vagner tuba.

• Note za suzafoni kao što je napisano.

• Suzafon zvuči kao što je napisano u partituri.

56
OPŠTE|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se na drvenim duvačkim instrumentima proizvodi ton?

_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
2. Čime je određena visina tona kod drvenih duvačkih instrumenata?
_____________________________________________________________________
3. Od čega zavisi boja tona kod drvenih duvačkih instrumenata?
_____________________________________________________________________
4. Kakav jezičak mogu imati drveni duvački instrumenti?
____________________________________________________________________
5. Kako se menjaju registri kod drvenih duvačkih instrumenata?
_____________________________________________________________________
6. Koje su sve tehnike sviranja na drvenim duvačkim instrumentima?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

OPŠTE|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se na limenim duvačkim instrumentima proizvodi ton?

_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
2. Kako se dobija različita visina tona kod limenih duvačkih instrumenata?
_____________________________________________________________________
3. Od čega zavisi boja tona kod limenih duvačkih instrumenata?
_____________________________________________________________________
4. Kakav usnik mogu imati limeni duvački instrumenti?
_____________________________________________________________________
5. Kakav jezičak mogu imati limeni duvački instrumenti?
_____________________________________________________________________
6. Kako se dobijaju harmonici kod limenih duvačkih instrumenata?
_____________________________________________________________________
7. Kako se postiže hromatsko sviranje kod limenih duvačkih instrumenata?
_____________________________________________________________________
8. Koje su sve tehnike sviranja na limenim duvačkim instrumentima?
_____________________________________________________________________

FLAUTA|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala flauta?

_____________________________________________________________________

57
 2. U kom opsegu svira flauta?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi flaute?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi flauta?
_____________________________________________________________________
5. Koliko se jači zvuk dobije ako šest flauta svira zajedno?
_____________________________________________________________________
6. U kom ključu se piše partitura za flautu?
_____________________________________________________________________
7. Kako zvuči flauta u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
8. Da li je flauta temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
9. Koju vrstu jezička ima flauta?
_____________________________________________________________________
10. Za koji interval je preduvan II registar flaute u odnosu na I (osnovni) registar?
_____________________________________________________________________

PIKOLO|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao pikolo?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira pikolo?

58
 _____________________________________________________________________
3. Koji su delovi pikola?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi pikolo?
_____________________________________________________________________
5. Koliko se jači zvuk dobije ako sedam pikola svira zajedno?
_____________________________________________________________________
6. U kom ključu se piše partitura za pikolo?
_____________________________________________________________________
7. Kako zvuči pikolo u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
8. Da li je pikolo temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
9. Koju vrstu jezička ima pikolo?
_____________________________________________________________________
10. Za koji interval je preduvan II registar pikola u odnosu na I (osnovni) registar?
_____________________________________________________________________

OBOA|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala oboa?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira oboa?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi oboe?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi oboa?
_____________________________________________________________________
5. Koliko se jači zvuk dobije ako osam oboa svira zajedno?
_____________________________________________________________________
6. U kom ključu se piše partitura za obou?
_____________________________________________________________________
7. Kako zvuči oboa u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
8. Da li je oboa temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
9. Koju vrstu jezička ima oboa?
_____________________________________________________________________
10. Za koji interval je preduvan II registar oboe u odnosu na I (osnovni) registar?
_____________________________________________________________________

59
ENGLESKI ROG|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao engleski rog?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira engleski rog?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi engleskog roga?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi engleski rog?
_____________________________________________________________________
5. Koliko se jači zvuk dobije ako deset engleskih rogova svira zajedno?
_____________________________________________________________________
6. U kom ključu se piše partitura za engleski rog?
_____________________________________________________________________
7. Kako zvuči engleski rog u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
8. Da li je engleski rog temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
9. Koju vrstu jezička ima engleski rog?
_____________________________________________________________________
10. Za koji interval je preduvan II registar engleskog roga u odnosu na I (osnovni)
registar?
_____________________________________________________________________

FAGOT, KONTRAFAGOT|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao fagot?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira fagot?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi fagota?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi fagot?
_____________________________________________________________________
5. Koliko se jači zvuk dobije ako dvadeset fagota svira zajedno?
_____________________________________________________________________
6. U kom ključu se piše partitura za fagot?
_____________________________________________________________________
7. Kako zvuči fagot u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
8. Da li je fagot temperovani instrument?

60
 _____________________________________________________________________
9. Koju vrstu jezička ima fagot?
_____________________________________________________________________
10. Za koji interval je preduvan II registar fagota u odnosu na I (osnovni) registar?
_____________________________________________________________________
11. U kom opsegu svira kontra fagot?
_____________________________________________________________________
12. U kom ključu se piše partitura za kontra fagot?
_____________________________________________________________________
13. Kako zvuči kontra fagot u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________

KLARINET|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao klarinet?

_____________________________________________________________________
2. Koji klarineti postoje?
_____________________________________________________________________
3. U kom opsegu sviraju ti klarineti?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi klarineta?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi klarinet?
_____________________________________________________________________
6. U kom ključu se piše partitura za klarinet?
_____________________________________________________________________
7. U kom ključu se piše partitura za alt klarinet?
_____________________________________________________________________
8. U kom ključu se piše partitura za bas klarinet?
_____________________________________________________________________
9. Kako zvuče klarineti u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
10. Da li je klarinet temperovani instrument?
_____________________________________________________________________
11. Koju vrstu jezička ima klarinet?
_____________________________________________________________________
12. Za koji interval je preduvan II registar klarineta u odnosu na I (osnovni) registar?
_____________________________________________________________________

61
SAKSOFON|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao saksofon?

_____________________________________________________________________
2. Koji saksofoni postoje?
_____________________________________________________________________
3. U kom opsegu sviraju ti saksofoni?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi saksofona?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi saksofon?
_____________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za sopran saksofon?

_____________________________________________________________________
7. U kom ključu se piše partitura za alt saksofon?
_____________________________________________________________________
8. U kom ključu se piše partitura za tenor saksofon?
_____________________________________________________________________
9. U kom ključu se piše partitura za bariton saksofon?
_____________________________________________________________________
10. Kako zvuče saksofoni u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
11. Da li je saksofon temperovani instrument?
_____________________________________________________________________

62
 12. Koju vrstu jezička ima saksofon?
_____________________________________________________________________
13. Za koji interval je preduvan II registar saksofon u odnosu na I (osnovni) registar?
_____________________________________________________________________

FRANCUSKA HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala francuska horna?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira francuska horna?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi francuske horne?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi francuska horna?
_____________________________________________________________________
5. U kom ključu se piše partitura za francusku hornu?
_____________________________________________________________________
6. Kako zvuči francuska horna u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
7. Koju vrstu usnika ima francuska horna?
_____________________________________________________________________
8. Koju vrstu jezička ima francuska horna?
_____________________________________________________________________
9. Kako se postiže hromatsko sviranje na francuskoj horni?
_____________________________________________________________________

63
 10. Kako se postiže prigušeno sviranje na francuskoj horni?
_____________________________________________________________________

TRUBA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala truba?

_____________________________________________________________________
2. Koje trube postoje?
_____________________________________________________________________
3. U kom opsegu sviraju te trube?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi trube?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi truba?
_____________________________________________________________________
6. U kom ključu se piše partitura za trubu?
_____________________________________________________________________
7. Kako zvuče trube u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
8. Koju vrstu usnika ima truba?
_____________________________________________________________________
9. Koju vrstu jezička ima truba?
_____________________________________________________________________
10. Kako se postiže hromatsko sviranje na trubi?
_____________________________________________________________________
11. Kako se postiže prigušeno sviranje na trubi?
_____________________________________________________________________

TROMBON, BAS TROMBON|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao trombon?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira trombon?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi trombona?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi trombon?
_____________________________________________________________________
5. U kom ključu se piše partitura za trombon?
_____________________________________________________________________
6. Kako zvuči trombon u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________

64
 7. Koju vrstu usnika ima trombon?
_____________________________________________________________________
8. Koju vrstu jezička ima trombon?
_____________________________________________________________________

9. Kako se postiže hromatsko sviranje na trombonu?

_____________________________________________________________________
10. Kako se postiže prigušeno sviranje na trombonu?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
11. U kom opsegu svira bas trombon?
_____________________________________________________________________
12. Kako zvuči bas trombon u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________

TUBA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala tuba?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira tuba?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi tube?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi tuba?
_____________________________________________________________________

65
5. U kom ključu se piše partitura za tubu?
_____________________________________________________________________
6. Kako zvuči tuba u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
7. Koju vrstu usnika ima tuba?
_____________________________________________________________________
8. Koju vrstu jezička ima tuba?
_____________________________________________________________________
9. Kako se postiže hromatsko sviranje na tubi?
_____________________________________________________________________

66
 3. INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

• U simfonijskom orkestru postoji nekoliko instrumenata sa klavijaturom koji se

sviraju preko mehanizma klavijature i zahtevaju od izvođača tehniku sviranja na
dirkama.

• Instrumenti sa klavijaturom su istovremeno i žičani instrumenti (udarni ili trzani) i

udaraljke.

• Kod klavira i čeleste način dobijanja tona je udarom po žicama kao kod udaraljki.

• Žice hapsikorda se okidaju kao kod harfe.

• Kod klavira i hapsikorda zvuk se dobija oscilovanjem žice kao kod žičanih
instrumenata. Čelesta ima metalne pločice u koje se udara prenosnim
mehanizmom nakon pritiskanja dirki. To je definitivno udarački instrument.

HARPSIKORD|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

• Harpsikord je bio popularan od XVI do XVIII veka.

• U orkestrima toga vremena uloga mu je bila da

obezbedi ritam i liniju basa.

• Harpsikord je uvek bio smešten u sredinu orkestra i

odatle je kao dirigent vodio ceo orkestar.

• Krajem XVIII veka prvobitnu ulogu harpsikorda

preuzeo je klavir.

• Sa oživljavanjem sviranja barokne muzike na

originalnim instrumentima, harpsikord je danas ponovo u upotrebi.

• Zvuk se dobija preko mehanizma:

 pritisne se dirka

 dirka dalje aktivira polugu

 poluga pomeri trzalicu (kožnu, metalnu ili od pera. Danas od

plastike.)

67
  trzalica okine žicu

• Ton harpsikorda je jedinstven i nema dinamiku.

• Dobar forte može se postići sviranjem većeg broja nota zajedno.

• Akordi se sviraju arpegio.

• Brzina kojom se akordi sviraju utiče na dinamiku.

• Harpsikord često ima dve klavijature kojima se mogu svirati različite žice.

• Postoje pedale kojima se kontroliše koliko žica svira neka dirka. Tako se varira u
dinamici.

• Opseg harpsikorda:

 F - e3
1

• Note za harpsikord pišu se u violinskom i bas ključu.

• Harpsikord zvuči kao što je napisano u partituri.

68
KLAVIR|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

• Prvi klavir sa mehanizmom današnjeg klavira

konstruisao je Bartolomeo Kristifori 1709. godine.

• Početkom XIX veka, jača i čvršća engleska mehanika

zamenila je lakšu i mekšu bečku mehaniku.

• Godine 1825. uvodi se gvozdeni ram koji može da

izdrži veliki pritisak žica. Tako je omogućen briljantan
i masivan ton debljih žica.

• Klavir se koristi i kao solistički i kao prateći

instrument.

• Od sredine XIX veka često gostuje u simfonijskom orkestru.

• Klavir ima najveći opseg od svih instrumenata (osim velikih orgulja).

• Dinamički opseg je veliki. Moguće je izvesti veoma briljantne, a i snažne tonove.

• Boja tona varira od tonova sličnih gongu u niskom registru, pa do staklastih tonova
u visokom registru.

• Odlično zvuči i staccato.

• Kada ton ne traje dugo, pritisak na desni pedal oslobađa prigušivače i ton
oslobođeno traje duže.

• Ako se pritisne levi pedal, čekić udara dve od tri žice po tonu. Tako se dobija mekši i
nežniji zvuk.

• Specijalni efekti se mogu postići tako što se:

 pritisne tiho jedna dirka, a sviraju se druge dirke

 sviraju žice direktno

 preparira klavir

• Savremeni veliki klavir ima žice od čelika i bakra pričvršćene za gvozdeni ram.

Sve je to smešteno u drveni rezonator.

• Rezonatorska ploča pravi se od smreke.

• Klavir je elegantan instrument, ima oblik krila.

69
• Opseg klavira (najčešće) je:

 2A - c5

• Note za klavir pišu se u violinskom i bas ključu.

• Klavir zvuči kao što je napisano u partituri.

70
ČELESTA|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

• Čelesta podseća na mali pianino.

• Napravljena je 1886. godine.

• Mehanizam stvaranja zvuka kod čeleste je drugačiji

nego kod klavira:

 pritisne se dirka

 dirka aktivira čekić

 čekić udara čeličnu pločicu

 čelične pločice su povezane sa drvenim rezonatorom

• Ton je veoma svetao i delikatan. Jako kratko traje i naglo prestaje.

• Moguća je samo tiha sviranje.

• Zbog svog mehanizma čelesta se tretira kao udarački instrument, ali je za sviranje
potrebna pijanistička tehnika.

Opseg čeleste:

 c - e4

• Note za čelestu pišu se u violinskom i bas ključu.

• Čelesta zvuči za oktavu više nego što je napisano u partituri.

71
OPŠTE|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

1. Kako se proizvodi ton na instrumentima sa klavijaturom?

_____________________________________________________________________
2. U koju grupu instrumenata spadaju instrumenti sa klavijaturom?
_____________________________________________________________________

HARPSIKORD|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

1. Kada je nastao harpsikord?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira harpsikord?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi harpsikorda?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi harpsikord?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
5. Kako radi mehanizam za dobijanje zvuka kod harpsikorda?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. Kako se sviraju akordi na harpsikordu?
_____________________________________________________________________
7. Kako radi pedalni sistem harpsikorda?
_____________________________________________________________________
8. U kom ključu se piše partitura za harpsikord?
_____________________________________________________________________
9. Kako zvuči harpsikord u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
10. Kako se postiže dinamika kod harpsikorda?
_____________________________________________________________________
11. Da li je harpsikord temperovani instrument?
_____________________________________________________________________

KLAVIR|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

1. Kada je nastao klavir?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira klavir?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi klavira?
_____________________________________________________________________

72
 _____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi klavir?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
5. Kako radi mehanizam za dobijanje zvuka kod klavira?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. Kako se sviraju akordi na klaviru?
_____________________________________________________________________
7. Kako radi pedalni sistem klavira?
_____________________________________________________________________
8. U kom ključu se piše partitura za klavir?
_____________________________________________________________________
9. Kako zvuči klavir u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
10. Kako se postiže dinamika na klaviru?
_____________________________________________________________________
11. Da li je klavir temperovani instrument?
_____________________________________________________________________

ČELESTA|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

1. Kada je nastala čelesta?

_____________________________________________________________________

73
2. U kom opsegu svira čelesta?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi čeleste?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi čelesta?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
5. Kako radi mehanizam za dobijanje zvuka kod čeleste?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. U kom ključu se piše partitura za čelestu?
_____________________________________________________________________
7. Kako zvuči čelesta u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________

74
 4. UDARAČKI INSTRUMENTI

KAKO SE DOBIJA ZVUK NA UDARAČKIM INSTRUMENTIMA?

• Iako su veoma različitog izgleda, na svim udaračkim instrumentima zvuk se dobija

ili udarcem ili trešenjem.

• Zvanična podela je na instrumente sa membranom (bubnjevi) i instrumente kod

kojih osciluje čvrsti deo (pločice, činele, zvečke, štapići).

• Za kompozitora je najvažnija podela na instrumente koji proizvode određenu

visinu tona (timpani, metalofon, ksilofon...) i instrumente koji nemaju određenu
visinu tona (triangl, bas bubanj, giro...).

Ova grupa druga grupa čini ritam sekciju ili se upotrebljava za zvučne efekte.

VRSTE UDARACA NA UDARAČKIM INSTRUMENTIMA

• Postoji mnogo načina da se izvrši udarac na udaračkom instrumentu.

Osnovni je jednostruki udarac.

Složeni udarci su različite kombinacije osnovnog udarca.

 rolls - kontinuirani niz udaraca koji daje konstantan zvuk

Kontinuirani zvuk može biti akcentovan.

Može biti obeležen tako da se završi naglo ili da se

završi pojedinačnim udarcem.

 drag - tri nagla udarca za redom.

 ruff - četiri ili više udaraca za redom.

 rim shot - udarac u ram bubnja.

 scraping - grebe se po površini instrumenta.

75
ZAPISIVANJE TRAJANJA TONA

• Udarački instrumenti su veoma različiti. Nekad je teško predvideti koliko će tačno

trajati neki ton.

Postoje neki uobičajeni načini za obeležavanje dužine trajanja tona. To su ritmičke

oznake zajedno sa dodatnim komentarom za udarac.

ZAPISIVANJE VISINE TONA

• Visina tona instrumenata kao što su ksilofon, marimba... beleži se u linijskom

sistemu.

• Mnogi instrumenti imaju svoju relativnu visinu tona: visok, srednji, niski ton. To
često zavisi od dimenzija instrumenta.

• Često se koristi linijski sistem sa jednom linijom za varijaciju visine zvuka od 3 tona i
linijski sistem od dve linije za varijaciju zvuka od 5 tonova.

PALICE UDARAČKIH INSTRUMENATA

• Postoji veliki broj različitih palica za udaranje na instrumentima. Na taj način dobija
se mnogo različitih boja tona.

• Kompozitor bi trebalo da poznaje što više varijanti raličitih palica i da kreativno

kombinuje udarce različitim palicama. Tako se postiže veća raznovrsnost zvuka.

• Postoje:

 gumena, loptasta palica

 čekići za zvona

 dvoglava palica za bas bubanj

 palice za roll udarac na bas bubnju

 plastične palice

 drvene palice

76
 gumene palice

 koncertne palice za doboš

 jazz palice za doboš

 četkice

 grebalica za giro

 palice za timpane: drvene, gumene...

77
TIMPANI|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Timapni su kičma orkestarske sekcije udaraljki još od sredine XVIII veka.

• Kvalitet tona timpana zavisi od zategnutosti membrane.

Membrana se zateže i otpušta mehanizmom unutrašnjeg obruča koji je povezan sa

pedalama.

• Mogu se dobiti jasni i precizni tonovi u visokom registru ako je membrana

zategnuta.

• Ako je membrana opuštena dobijaju se dugi monotoni tonovi u niskom registru.

Različiti tonovi dobijaju se i u zavisnosti od toga u koji deo membrane udarimo.

Mračniji zvuk postiže se ako udarimo u centar, a zamagljen zvuk ako udarimo preko
maramice prostrte na membranu.

• Dinamički opseg timpana je od jedva čujnog pianissima do izražajnog fortissima.

Zato se timpani koriste da naglase udarac, da dodaju kontinuiranu bas liniju

akordu, ili da dominiraju orkestrom.

• Moguće je izvesti:

 glissando – pedalnim mehanizmom

78
  arpegio akord – upotrebom 3 ili 4 palice

• Nekad se koristila prava koža za glavu timpana, a danas se upotrebljava plastika.

• Kotao se pravi od bakra.

• Pedale, poluge i noge su metalne.

• Opseg timpana je:

 u intervalu čiste kvinte

• Timpan zvuči kao što je napisano u partituri.

BAS BUBANJ|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Bas bubanj je bubanj sa najnižim tonom u simfonijskom orkestru. To je veliki

bubanj kružnog oblika.

• Može imati jednu ili dve glave.

• Bas bubanj proizvodi mračan zvuk u širokom dinamičkom opsegu, kada se svira
tiho deluje da je ton još niži nego što stvarno jeste.

• Obično se udara teškim palicama sa filcanom glavom.

• Za dobijanje tonova različite visine koriste se bubnjevi različite veličine.

• Koriste se različite vrste udaraca kao i kod drugih bubnjeva.

• Bas bubanj se koristi i u jazz i rock’n’roll bendovima, ali i u vojnim orkestrima i

orkestrima plehane muzike kao ritam sekcija.

TENOR BUBANJ|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Tenor bubanj je veliki doboš.

• Proizvodi se u različitim veličinama. Tako se postiže raznovrsnost u visini tona.

• Tenor bubanj je sastavni deo marširajućih, vojnih i orkestara plehane muzike

zajedno sa bas bubnjem, dobošem i tom-tomom.

79
DOBOŠ – SNARE DRUM|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Doboš se koristi u sklopu seta bubnjeva u mnogim tipovima ansambala.

• To je kružni bubanj sa dve glave. Ima metalni ram i dve membrane zategnute sa
gornje i donje strane.

• Svilene ili crevne žice, obmotane metalnom žicom su razapete preko donje
membrane.

• Kada se palicama svira po gornjoj membrani, donja membrana vibrira zajedno sa

žicama i čuje se zvečeći zvuk.

• Zvuk doboša je kratak i hrskav, zvonak i pogodan je za izvođenje ritmičkih deonica i

figura.

• Postoje različiti udarci na dobošu.

80
TOM – TOM|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Tom-tom je okrugao bubanj bez rama.

• Proizvodi šupalj zvuk.

• Može imati jednu ili dve glave (jednostrani ili dvostrani).

• Jednostrani tom-tom

 Oni imaju preciziranu visinu tona.

 Često se koristi set jednoglavih tom-tomova zvuka različite visine.

• Kvintni tom-tom

 Koristi se u orkestrima za marširanje.

 To je nekoliko lakih jednoglavih tom-tomova povezanih na jednu

šipku tako da mogu da se nose i sviraju tokom marširanja.

 Može ih biti 4 do 6 bez obzira na ime.

• Dvostrani tom-tom

 Mogu se štimovati promenom zategnutosti membrane na ram.

 Prave se u različitim veličinama da bi se dobili različiti opsezi.

 Nalaze se u postavci seta bubnjeva koji se koriste u jazz i rock’n’roll

muzici.

81
BONGOSI|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Bongosi su mali bubnjevi. Prave se uvek u paru.

• Bongosi imaju veoma zategnutu membranu.

• Prave hrskavi suvi zvuk koji je veoma bogat i pun.

• Sviraju se palicama ili šakama.

82
ČINELE|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Činele su konveksni metalni tanjiri koji kada se udare jedan o drugi stvaraju zvuk
dodirujući se po obodu.

• Prvi put je Hajdn upotrebio činele u orkestru krajem XVIII veka.

• Orkestarske činele

 Orkestarske činele se drže u rukama i zvuk se dobija udaranjem ili

blagim proklizavanjem jedne činele o drugu.

Imaju prirodno dugo vreme opadanja zvuka koje može da se ostavi

da bude čujno ili može da bude ugušeno. O tome odlučuje
kompozitor ili izvođač.

Mogu se postići i roll efekti ukoliko se ponavlja udarac sa male

razdaljine kružnim pokretima činela.

• Činele iz seta bubnjeva

 Postoje različiti modeli ovih činela:

− suspended činele

Na njima se mogu dobiti različiti zvukovi ako se

koriste različite vrste palica i batića.

Roll efekti se dobiju ako se svira mekim batićima.

− sizzle činele

To su činele napravljene da zveče pri udarcu. Vreme

opadanja zvuka je duže nego kod običnih činela.

− hi-hat činele

To je par činela koje su prikačene zajedno u

horizontalnom položaju. Udaraju se jedna o drugu
mehanizmom pedale. Može se udarati i po njima
palicama za doboš ili metalnim četkicama.

83
CROTALES - ANTIČKE ČINELE|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Ove male činele, najverovatnije potiču iz prvog milenijuma pre nove ere. Bronzani
primerci su pronađeni u Starom Egiptu, Grčkoj i Rimu.

• Debljina crotales-a onemogućava dobijanje visokih harmonika i time obezbeđuje

definisanu visinu zvonjenja.

• Boja tona crotales-a je između metalofona i triangla.

• Vreme opadanja zvuka je oko 5 sekundi.

• Potpuni prestanak tona čuje se kao suvi klink.

• Impresionisti su koristili crotales koje su se morale držati dvema rukama zbog velike
težine. Položene su horizontalno i udaraju se obod u obod.

• U savremenom orkestru postoji set crotales-a poređanih na horizontalnu ploču. Po

njima se udara raznim palicama, čak i štrikaćim iglama.

• Imaju snažan dvostrukooktavni harmonik (III alikvota).

• Opseg crotales-a (najčešće) je:

 c2 - c3

GONG|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Gong ima izdignut, ispupčen, centralni deo.

• Ima definisanu visinu tona ukoliko se udari u centralno ispupčenje.

Ukoliko gong udarimo dalje od centra visina tona se ne može odrediti.

• Okačen je vertikalno.

84
TAM-TAM|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Tam-tam je veliki, kružni metalni disk, kao velika činela.

• Postoji u različitim veličinama, od 45cm do 100cm u prečniku.

• Nema definisanu visinu tona.

• Zvuk je mračan i mističan.

• Može se svirati udaranjem ili gudanjem.

• Okačen je vertikalno.

ARTIKULACIJA NA GONGU I TAM-TAMU

• Udarci na tam-tamu i velikom gongu su veoma spori. Prođe i po dve, tri sekunde da
se ton u potpunosti razvije.

• Veoma jak ton može se dobiti udarcem ppp, a fff se dobija nakon crescendo-a.

• Vreme opadanja zvuka je 15 do 30 sekundi, u zavisnosti od veličine instrumenta.

• Batići su metalni, presvučeni ovčijom kožom.

85
• Ako se zahteva precizan ritam, koriste se drvene palice. One daju briljantan
precizno definisan udarac.

• Može se koristiti i gudalo. Dobija se škripav metalan ton bogat harmonicima.

86
METALOFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Metalofon se sastoji od mnogo naštimovanih metalnih pločica poređanih u dva

reda po visini tona.

• Na metalofonu se svira drvenim batićima:

• Opseg metalofona je:

 f2 - c5

• Note za metalofon pišu se violinskom ključu.

• Metalofon zvuči za dve oktave više nego što je napisano u partituri.

KSILOFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Ksilofon se sastoji od mnogo naštimovanih drvenih pločica poređanih u dva reda

po visini tona.

• Ton ksilofona je drven i suv.

• Opseg ksilofona je:

 a1 - h4

• Note za ksilofon pišu se violinskom ključu.

• Ksilofon zvuči za oktavu više nego što je napisano u partituri.

87
MARIMBA|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Marimba je veliki ksilofon koji ima naštimovane drvene pločice na vrhu cevnih
metalnih rezonatora.

• Pločice se udaraju batićima od filca ili gume i dobija se topao, penast zvuk.

• Opseg marimbe je:

 c - h3

• Note za marimbu pišu se violinskom i bas ključu.

• Marimba zvuči kao što je u napisano u partituri.

VIBRAFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Vibrafon ima naštimovane metalne pločice raspoređene u dva reda po visini tona.

Ispod svake pločice nalazi se metalna cev na čijem gornjem kraju je poklopac koji
se aktivira motorom. Dok rotira poklopac proizvodi vibrato efekat po čemu je
vibrafon i dobio ime.

• Niski i čvrsti tonovi se dobiju kada motor nije aktiviran.

• Prirodno dugo vreme opadanja zvuka kontroliše se mehanizmom pedala za

prigušivanje tona, slično kao kod klavira.

• Potpuno prigušenje postiže se rukom ili palicom.

• Iako je prvobitno počeo da se koristi 1920. godine zbog specijalnih efekata,

vibrafon se kasnije razvio u solistički instrument.

Nekoliko kompozitora je napisalo dela za vibrafon i orkestar.

• Opseg vibrafona je:

 f - f3

• Note za vibrafon pišu se violinskom ključu.

• Vibrafon zvuči kao što je u napisano u partituri.

88
TUBULARNA ZVONA|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Tubularna zvona čine metalne cevi pričvršćene u ramu i poređane po visini tona,
slično kao kod klavira. Na donjoj prečki su pričvršćene tzv. bele dirke, a na gornjoj
tzv. crne dirke.

• Udaraju se jednim ili sa dva batića po vrhu.

• Pedale kontrolišu prigušenje zvuka.

• Batići za tubularna zvona imaju kraj od sirove kože i proizvode penast zvuk. Mogu
se koristiti batići za ksilofon, zvona i plastične palice. Oni proizvode zanimljiv
kliktast ton.

• Ako se udara batićima za marimbu i vibrafon, ton je nežniji.

• Udaranje prstima ili metalnim četkicama daje misteriozan ton, ne jači od

pianissima.

• Može se proizvesti i glissando prelaskom batića preko niza cevi redom.

• U orkestarskim kompozicijama tubularna zvona koriste se da dočaraju zvona crkve

ili zvono starih satova.

89
• Opseg tubularnih zvona je:

 f - g2

• Note za tubularna zvona pišu se violinskom ključu.

• Tubularna zvona zvuče kao što je u napisano u partituri.

90
TRIANGL|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Triangl je mala čelična šipka, cilindričnog preseka savijena u jednakostranični

trougao. Jedan ugao je otvoren.

• Udara se metalnom šipkom.

• Triangl se koristi u orkestru od kraja XVIII veka.

• Zvuk triangla je jasan, zvonak. Ima dugo vreme opadanja.

• Na trianglu se mogu izvesti i dugi pasaži.

• Specijalni efekti:

 može se postići naglo prigušeni zvuk i naglo odsvirani zvuk

 može se postići veoma nežan zvuk ako se udara gumenim batićima

 zanimljiv zvuk dobija se ako se koriste štrikaće igle, četkice ili prsti

 triangl se može spustiti u vodu. Time se spušta visina tona. Čak se i

glissando može dobiti na ovaj način.

91
ZVEČKE

KRAVLJE ZVONO|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Kravlje zvono ima delimično određenu visinu tona.

• Pravi se u različitim veličinama da bi se dobili tonovi različite visine.

• Kravlje zvono ima metalni zvuk.

• Vreme opadanja zvuka je kratko.

• Može se udarati palicama za doboš, gumenim palicama ili žičanim metlicama.

PRAPORCI|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Praporci su mala zvona u kojima su sa unutrašnje strane žičice pričvršćene za

ručkice.

• Praporcima ze zvecka.

DAIRE|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Daire spadaju u zvečke. Ako imaju razapetu membranu, onda su i vrsta bubnja.
Mogu se tretirati i kao male činele.

• Daire mogu imati membranu, razapetu preko drvenog, okruglog rama.

• U samom ramu su prorezi u kojima su male metalne činele raspoređene u

parovima i okrenute jedna drugoj.

• Daire se sviraju zveckanjem ili udaranjem rukom ili kolenom.

92
KABASA|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Kabasa je zvečka.

• Zvuk je ili zvečeći, ako se zvecka instrumentom ili krckajući, ako se uvija instrument
oko svoje ose.

GREBALICE

GIRO|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Giro je kutija (najčešće drvena) na kojoj su izdubljena rebra.

• Rebra gira se prevlače štapom. Dobija se drveni grebeći zvuk.

93
LUPKALICE

KASTANJETE|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Kastanjete se prave od tvrdog drveta.

• Imaju oblik školjke.

• Mogu biti prikačene na drvenu ručku, a ne moraju.

• Kada se kastanjete udare, šuplje strane sabiju vazduh i proizvedu jasan i prodoran
klap zvuk.

• Roll sviranje je veoma efektno.

BLOKOVI|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Blokovi su drvena zvona.

• Izdubljeni su iznutra i daju šupalj, klank ton.

• Obično se prave u setu od pet, raspoređenih po visini tona u okviru oktave.

CLAVES|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Claves su štapovi od palisanderovog drveta.

• Proizvode jasan i bogat, prodoran zvuk.

94
DRVENI BLOKOVI |UDARAČKI INSTRUMENTI

• Drveni blokovi su drvene šuplje kutije sa dugačkim uskim prorezom iz kojeg izlazi
zvuk. Prave se u različitim veličinama i daju tonove različite visine, ali nisu
naštimovani.

• Ako se udara tvrdom palicom zvuk je hrskav i suv.

• Ako se udara mekom palicom zvuk je puniji.

95
OPŠTE|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se mogu podeliti udarački instrumenti?

_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
2. Kako se dobija zvuk na instrumentima sa membranom?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na instrumentima sa tanjirom?
_____________________________________________________________________
4. Kako se dobija zvuk na instrumentima sa pločicama?
_____________________________________________________________________
5. Kako se dobija zvuk na zvečkama?
_____________________________________________________________________
6. Kako se dobija zvuk na grebalicama?
_____________________________________________________________________
7. Kako se mogu podeliti udarački instrumenti prema visini tona?
_____________________________________________________________________
8. Koje vrste udaraca na udaračkim instrumentima postoje?
_____________________________________________________________________
9. Koje vrste palica i batića postoje?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
10. Koji instrumenti spadaju u grupu zvečki?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
11. Koji instrumenti spadaju u grupu grebalica?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
12. Koji instrumenti spadaju u grupu lupkalica?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

TIMPANI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada su nastali timpani?

_____________________________________________________________________

96
 2. Da li timpani imaju definisanu visinu tona?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na timpanima?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi timpana?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se prave timpani?
_____________________________________________________________________
6. Kako zvuče timpani u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
7. Kako se postiže različita visina tona kod timpana?
_____________________________________________________________________
8. Kakav je dinamički opseg timpana?
_____________________________________________________________________

BAS BUBANJ, TENOR BUBANJ|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li bas bubanj ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. Kako se dobija zvuk na bas bubnju?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi bas bubnja?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi bas bubanj?
_____________________________________________________________________
5. Kako se postiže različita visina tona kod bas bubnja?
_____________________________________________________________________
6. Kakav je dinamički opseg bas bubnja?
_____________________________________________________________________
7. Koji su delovi tenor bubnja?
_____________________________________________________________________
8. Kako se postiže različita visina tona kod tenor bubnja?
_____________________________________________________________________

DOBOŠ|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li doboš ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. Kako se dobija zvuk na dobošu?
_____________________________________________________________________

97
 3. Koji su delovi doboša?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se pravi doboš?
_____________________________________________________________________
5. Kakav je dinamički opseg doboša?
_____________________________________________________________________

TOM-TOM|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li tom-tom ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. Kako se dobija zvuk na tom-tomu?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi tom-toma?
_____________________________________________________________________
4. Koje vrste tom-tomova postoje?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi tom-tom?
_____________________________________________________________________
6. Kakav je dinamički opseg tom-toma?
_____________________________________________________________________
7. Da li bongosi imaju definisanu visinu tona?
_____________________________________________________________________

98
BONGOSI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na bongosima?

_____________________________________________________________________
2. Koji su delovi bongosa?
_____________________________________________________________________
3. Od čega se prave bongosi?
_____________________________________________________________________

ČINELE|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada su nastale činele?

_____________________________________________________________________
2. Da li činele imaju definisanu visinu tona?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na činelama?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
4. Koje vrste činela postoje?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se prave činele?
_____________________________________________________________________

99
 6. Kakav je dinamički opseg činele?
_____________________________________________________________________

CROTALES|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada su nastale crotales?

_____________________________________________________________________
2. Da li crotales imaju definisanu visinu tona?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na crotales-u?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi crotales-a?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi crotales?
_____________________________________________________________________
6. Kako se postiže različita visina tona na crotales-u?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
7. Kakav je dinamički opseg crotales-a?
_____________________________________________________________________

GONG|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao gong?

_____________________________________________________________________
2. Da li gong ima definisanu visinu tona?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na gongu?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi gonga?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi gong?
_____________________________________________________________________
6. Kako se postiže različita visina tona na gongu?
_____________________________________________________________________
7. Kakav je dinamički opseg gonga?
_____________________________________________________________________

100
TAM-TAM|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao tam-tam?

_____________________________________________________________________
2. Da li tam-tam ima definisanu visinu tona?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na tam-tamu?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi tam-tama?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi tam-tam?
_____________________________________________________________________
6. Kakav je dinamički opseg tam-tama?
_____________________________________________________________________
7. Koji se specijalni efekat pravi na tam-tamu?
_____________________________________________________________________

METALOFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li metalofon ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira metalofon?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na metalofonu?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi metalofona?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi metalofon?
_____________________________________________________________________
6. Kako zvuči metalofon u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
7. Da li je metalofon temperovan instrument?
_____________________________________________________________________
8. Kakav je dinamički opseg metalofona?
_____________________________________________________________________
9. Kojim se palicama svira na metalofonu?
_____________________________________________________________________

101
KSILOFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li ksilofon ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira ksilofon?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na ksilofon?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi ksilofona?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi ksilofon?
_____________________________________________________________________
6. Kako zvuči ksilofon u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
7. Da li je ksilofon temperovan instrument?
_____________________________________________________________________
8. Kakav je dinamički opseg ksilofona?
_____________________________________________________________________
9. Kojim se palicama svira na ksilofonu?
_____________________________________________________________________

102
MARIMBA|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li marimba ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu svira marimba?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na marimbi?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi marimbe?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi marimba?
_____________________________________________________________________
6. Kako zvuči marimba u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
7. Da li je marimba temperovan instrument?
_____________________________________________________________________
8. Kakav je dinamički opseg marimbe?
_____________________________________________________________________
9. Kojim se palicama svira na marimbi?
_____________________________________________________________________

VIBRAFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao vibrafon?

_____________________________________________________________________

103
 2. Da li vibrafon ima definisanu visinu tona?
_____________________________________________________________________
3. U kom opsegu svira vibrafon?
_____________________________________________________________________
4. Kako se dobija zvuk na vibrafonu?
_____________________________________________________________________
5. Koji su delovi vibrafona?
_____________________________________________________________________
6. Od čega se pravi vibrafon?
_____________________________________________________________________
7. Kako zvuči vibrafon u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
8. Da li je vibrafon temperovan instrument?
_____________________________________________________________________
9. Kakav je dinamički opseg vibrafona?
_____________________________________________________________________
10. Kojim se palicama svira na vibrafonu?
_____________________________________________________________________
11. U čemu je specifičnost zvuka vibrafona?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

TUBULARNA ZVONA|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li tubularna zvona imaju definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. U kom opsegu sviraju tubularna zvona?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na tubularnim zvonima?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi tubularnih zvona?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se prave tubularna zvona?
_____________________________________________________________________
6. Kako zvuče tubularna zvona u odnosu na napisanu partituru?
_____________________________________________________________________
7. Da li su tubularna zvona temperovan instrument?
_____________________________________________________________________
8. Kakav je dinamički opseg tubularnih zvona?
_____________________________________________________________________

104
 9. Kojim se palicama svira na tubularnim zvonima?
_____________________________________________________________________
10. U čemu je specifičnost u izgledu tubularnih zvona?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

TRIANGL|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao triangl?

_____________________________________________________________________
2. Da li triangl ima definisanu visinu tona?
_____________________________________________________________________
3. Kako se dobija zvuk na trianglu?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi triangla?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi triangl?
_____________________________________________________________________
6. Kako se postiže različita visina zvuka kod triangla?
_____________________________________________________________________
7. Koji se specijalni efekti izvode s trianglom?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

KRAVLJE ZVONO|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li kravlje zvono ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. Kako se dobija zvuk na kravljem zvonu?
_____________________________________________________________________
3. Kako se postiže različita visina zvuka na kravljem zvonu?
_____________________________________________________________________
4. Koji su delovi kravljeg zvona?
_____________________________________________________________________
5. Od čega se pravi kravlje zvono?
_____________________________________________________________________

PRAPORCI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na praporcima?

_____________________________________________________________________

105
 2. Koji su delovi praporaca?
_____________________________________________________________________
3. Od čega se prave praporci?
_____________________________________________________________________

DAIRE|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na dairama?

_____________________________________________________________________
2. Koji su delovi daira?
_____________________________________________________________________
3. Od čega se prave daire?
_____________________________________________________________________

KABASA|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na kabasi?

_____________________________________________________________________
2. Koji su delovi kabase?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
3. Od čega se pravi kabasa?
_____________________________________________________________________

106
GIRO|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na giru?

_____________________________________________________________________
2. Koji su delovi gira?
_____________________________________________________________________
3. Od čega se pravi giro?
_____________________________________________________________________

KASTANJETE|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na kastanjetama?

_____________________________________________________________________
2. Koji su delovi kastanjeta?
_____________________________________________________________________
3. Od čega se prave kastanjete?
_____________________________________________________________________

BLOKOVI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li blokovi imaju definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. Kako se dobija zvuk na blokovima?
_____________________________________________________________________

107
 3. Koji su delovi blokova?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se prave blokovi?
_____________________________________________________________________
5. Kako se postiže različita visina tona kod blokova?
_____________________________________________________________________

DRVENI BLOKOVI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li drveni blokovi imaju definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________
2. Kako se dobija zvuk na drvenim blokovima?
_____________________________________________________________________
3. Koji su delovi drvenih blokova?
_____________________________________________________________________
4. Od čega se prave drveni blokovi?
_____________________________________________________________________
5. Kako se postiže različita visina zvuka kod drvenih blokova?
_____________________________________________________________________

CLAVES|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na claves-u?

_____________________________________________________________________
2. Koji su delovi claves-a?
_____________________________________________________________________
3. Od čega se pravi claves?
_____________________________________________________________________

108
 ANSAMBLI

simfonijski orkestar ranog perioda klasicizma

simfonijski orkestar simfonijski orkestar srednjeg perioda klasicizma
simfonijski orkestar kasnog perioda klasicizma
simfonijski orkestar ranog perioda romantizma
simfonijski orkestar srednjeg perioda romantizma
simfonijski orkestar kasnog perioda romantizma
savremeni simfonijski orkestar

gudački kvartet
gudački kvintet
ansambli

klavirski trio
kamerni ansambli

klavirski kvartet
klavirski kvintet
duvački kvintet
duvački oktet
uobičajeni kvartet limenih duvačkih instrumenata
uobičajeni kvintet limenih duvačkih instrumenata

jazz bend
bendovi

big band

109
SIMFONIJSKI ORKESTAR|ANSAMBLI

• Simfonijski orkestar nastao je u periodu baroka (1600-1740). Sastav instrumenata

menjao se sve do perioda klsicizma (1740-1815), kada se ustalio u današnjem
obliku.

• Iako su se instrumenti razvijali sve do kraja XIX veka, izgled simfonijskog orkestra je
definisan do kraja perioda klasicizma.

• Orkestar perioda romantizma (1815-1915) varira u veličini u zavisnosti od zahteva

pojedinih kompozitora. Orkestar u Vagnerovim operama zahtevao je preko 100
svirača, dok je Bramsov orkestar bio mnogo manji (veličine Betovenovog). Ova
različitost u veličini orkestra, u zavisnosti od kompozitora, postoji do današnjih
dana.

• Osim instrumentalnog muziciranja, simfonijski orkestar je često deo i složenijeg

umetničkog dela. On je sastavni deo horskih pevačkih nastupa, a baletske i operske
predstave se ne mogu zamisliti bez orkestarske muzičke podrške.

110
SIMFONIJSKI ORKESTAR RANOG PERIODA KLASICIZMA (1740-1780)|ANSAMBLI

• Kompozicija orkestra je standardizovana do sredine XVIII veka. Dirigent je ujedno i

svirač harpsikorda i nalazi se u sredini orkestra.

• Gudači su raspoređeni kao baza oko harpsikorda.

• Drveni duvači osim pratećih deonica počinju da dobijaju i vodeće melodijske linije.

Često je oboista svirao i flautu tako da ovi instrumenti nisu svirani zajedno.

• Horne su služile za pratnju svirajući početne i završne deonice.

• Istu liniju u basu svirali su violončela, kontrabasi, fagoti i klavijature.

• Povremeno su violončela i kontrabasi svirali pasaže, a harpsikord je improvizovao

harmonije iznad linije basa.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

 1 harpsikord (ima i  2 flaute

ulogu dirigenta)
 2 oboe
 8 prvih violina
 2 fagota
 6 drugih violina
 2 francuske horne
 4 viole
 2 trube
 2 violončela
 timapni
 1 kontrabas

111
SIMFONIJSKI ORKESTAR SREDNJEG PERIODA KLASICIZMA (1780-1800)|ANSAMBLI

• Broj gudača je proporcionalno porastao i istražuju se novi načini sviranja. Otkriven

je pizzicato.

• Prestaje upotreba basso continuo linije do kraja XVIII veka.

Linija basa razvila se u nezavisne linije violončela, kontrabasa i fagota.

• Dominacija harpsikorda u orkestru prestaje.

• Prva violina preuzima ulogu dirigenta.

• Flauta, klarinet, truba i bubnjevi postaju stalni član orkestra.

• Horna je retko izostavljena u celoj kompoziciji osim tria u menuetu.

• Klavir se često pojavljuje kao solistički instrument.

• Drveni duvači postaju sve više nezavisni i dobijaju svoje solo deonice umesto da
stalno prate gudače kao ranije.

• Flauta postaje dominantna u odnosu na obou i fagot.

• Klarinet se ponekad koristi češće nego oboa.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

 dirigent (prvi  2 flaute

violinista orkestra)
 2 oboe
 10 prvih violina
 2 klarineta
 8 drugih violina
 2 fagota
 6 viola
 2 francuske horne
 4 violončela
 2 trube
 2 kontrabasa
 timpani

112
SIMFONIJSKI ORKESTAR KASNOG PERIODA KLASICIZMA (1800-1815)|ANSAMBLI

• Orkestar nastavlja da raste po broju i raznovrsnosti instrumenata.

• Betoven u svjim srednjim i kasnim simfonijama upotrebljava pikolo, kontra fagot,

više horni i trombona. Takođe uvodi duplu konfiguraciju drvenih duvača.

• Gudači su ravnoteža orkestru.

• Klavir je čest kao solistički instrument.

• Trombon se pojavio u Betovenovoj V simfoniji, ali još nije stalni član orkestra.
Upotrebljava se u operi i crkvenoj muzici.

• Kompozitori eksperimentišu sa instrumentima za dobijanje različitih atmosfera.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

 dirigent (prvi  2 oboe

violinista orkestra)
 2 klarineta
 14 prvih violina
 2 fagota
 10 drugih violina
 2 francuske horne
 8 viola
 2 trube
 6 violončela
 timpani
 4 kontrabasa
 bas bubanj
 2 flaute
 činele
 1 pikolo
 doboš

113
SIMFONIJSKI ORKESTAR RANOG PERIODA ROMANTIZMA (1815-1830)|ANSAMBLI

• Izum ventila i mehanizma klapni u mnogome utiče na novu ulogu duvačkih

instrumenata.

• Limeni duvači sa ravnim presekom cevi su unapređeni.

• Trombon se ustalio kao član orkestra.

• Prvi primerci tube koriste se da pojačaju donji registar.

• Harfa postaje član orkestra.

• Klavir se pojavljuje često kao solistički instrument.

• Dirigent se izdvojio kao samostalni član orkestra.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

 dirigent  2 klarineta
(samostalni)
 2 fagota
 14 prvih violina
 4 francuske horne
 10 drugih violina
 2 trube
 8 viola
 3 trombona
 8 violončela
 timpani
 4 kontrabasa
 tam-tam
 1 harfa
 bas bubanj
 2 flaute
 činele
 1 pikolo
 doboš
 2 oboe
 triangl
 1 engleski rog
 daire

114
SIMFONIJSKI ORKESTAR SREDNJEG PERIODA ROMANTIZMA (1830-1880)|ANSAMBLI

• Potpuno se razvila uloga dirigenta kao izvođača, a orkestra kao njegovog

instrumenta.

• Tokom ovog perioda klavir je češće član simfonijskog orkestra nego što je solistički
instrument.

• Tehnološki napredak je omogućio usavršavanje mehanizma klapni i samim tim

štimovanje drvenih duvačkih instrumenata. Tako su pikolo, kontra fagot i bas
klarinet postali stalni članovi orkestra.

• Ponekad je zbog jačeg zvuka broj gudača pojačan, a broj drvenih duvača
udvostručen.

• Tuba postaje stalni član orkestra posle 1835. godine.

• Horne i trube dobijaju ventile i mogu da sviraju u više tonaliteta. Ali još uvek se
koriste i stari oblici limenih duvačkih instrumenata.

• Ponekad se koriste kastanjete i činele za specijalne efekte.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

 dirigent  1 engleski rog

(samostalni)
 2 klarineta
 18 prvih violina
 2 fagota
 16 drugih violina
 1 kontra fagot
 14 viola
 4 francuske horne
 12 violončela
 2 trube
 6 kontrabasa
 3 trombona
 1 harfa
 1 tuba
 1 klavir
 timpani
 2 flaute
 tam-tam
 1 pikolo
 metalofon
 2 oboe
 tubularna zvona

115
  bas bubanj  triangl

 činele  daire

 doboš

SIMFONIJSKI ORKESTAR KASNOG PERIODA ROMANTIZMA (1880-1910)|ANSAMBLI

• Sve grupe instrumenata su se stabilizovale osim udaraljki.

• Instrumenti orkestra su do ovog perioda dobili svoj finalni oblik i tehničku

strukturu.

• Vagner, Maler i još neki kompozitori su koristili orkestar sa po 130 instrumenata.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

 dirigent  1 bas klarinet

(samostalni)
 4 fagota
 20 prvih violina
 1 kontra fagot
 18 drugih violina
 6 francuske horne
 14 viola
 2 vagner tube
 12 violončela
 4 trube
 8 kontrabasa
 4 trombona
 2 harfe
 1 tuba
 1 čelesta
 timpani
 1 klavir
 tam-tam
 3 flaute
 metalofon
 1 pikolo
 ksilofon
 4 oboe
 tubularna zvona
 1 engleski rog
 bas bubanj
 1 sopran klarinet
 činele
 3 alt klarineta

116
  doboš  kravlje zvono

 triangl  drveni blokovi

 daire  dvostruki tom-tom

 praporci

SAVREMENI SIMFONIJSKI ORKESTAR|ANSAMBLI

• Od XX veka, kompozitori eksperimentišu sa sastavom orkestra na najrazličitije

načine. Osnova je orkestar kasnog romantizma.

• Stravinski izbegava harfu, metalofon i klavir, a koristi crotales i giro.

Koristi duple timpane.

Drastično je povećao broj drvenih i limenih duvačkih instrumenata, a sve ostale

instrumente pojačava po broju kad god je potrebno.

Izbor limenih duvačkih instrumenata je selektivan. Koristi bas trubu, a ne bas

trombon, koristi dve tube itd.

KAMERNI ANSAMBLI|ANSAMBLI

• Kamerni ansambli su oformljeni za kamerno muziciranje.

Sastoje se od malog broja instrumenata iz iste grupe ili iz različitih grupa.

• Izvorno se sviralo u prostorijama koje su mogle da prime ograničen broj publike

(camera – soba).

• Danas ovi ansambli nastupaju i u koncertnim salama.

• Svi kamerni ansambli imaju uobičajen sastav instrumenata.

• Najčešće primenjeni kamerni ansambli su:

 gudački kvartet

 gudački kvintet

117
  klavirski trio

 klavirski kvartet

 klavirski kvintet

 duvački kvintet

 duvački oktet

 kvartet limenih duvačkih instrumenata

 kvintet limenih duvačkih instrumenata

GUDAČKI KVARTET|ANSAMBLI

• Gudački kvartet sačinjavaju:

 I i II violina

 viola

 violončelo

• Smatra se da je ovo najidealniji kamerni ansambl zbog svoje izražajnosti zvuka.

• Nastao je srednom XVIII veka.

• U početku je ovo bila orkestarska grupa sa po nekoliko instrumenata od svake

vrste.

• Od Hajdna je postao pravi kamerni kvartet.

• Komponuje se za kvartet i do današnjih dana (Stravinski, Bartok).

GUDAČKI KVINTET|ANSAMBLI

• Gudački kvintet sačinjavaju:

 gudački kvartet

 još jedna viola ili violončelo

118
 • Za gudački kvintet su komponovali Bokerini, Mocart, Betoven, Šubert, Brams.

KLAVIRSKI TRIO|ANSAMBLI

• Klavirski trio sačinjavaju:

 klavir

 violina

 violončelo

• Za klavirski trio su pisali: Hajdn, Mocart, Betoven, Šubert, Brams.

• U Hajdnovim kompozicijama gudači podržavaju deonicu klavira.

• Od Mocarta na ovamo, gudački instrumenti dobijaju više individualnosti u svojim

deonicama.

KLAVIRSKI KVARTET|ANSAMBLI

• Klavirski kvartet sačinjavaju:

 klavir

 violina

 viola

 violončelo

• Ovaj ansambl se razvio krajem XVIII veka.

• Za klavirski kvartet su komponovali: Hajdn, Mocart, Betoven, Brams, Elgar, Dvoržak.

• U savremeno doba pisali su i: Kopland, Šostakovič, Rihard Štraus, Sibelius.

• U klavirskom kvartetu ponekad se viola zameni klarinetom.

119
KLAVIRSKI KVINTET|ANSAMBLI

• Klavirski kvintet sačinjavaju:

 klavirski kvartet

 još neki gudački instrumenti, npr. II violina.

• Šubert je u „Pastrmci“ upotrebio kontrabas.

• Za klavirski kvartet su komponovali: Hajdn, Mocart, Betoven, Brams, Elgar, Dvoržak.

• U savremeno doba pisali su i: Kopland, Šostakovič, Rihard Štraus, Sibelius.

• U klavirskom kvartetu ponekad se viola zameni klarinetom.

DUVAČKI KVINTET|ANSAMBLI

• Duvački kvintet sačinjavaju:

 flauta

 oboa

 klarinet

 fagot

 francuska horna

• Nastao je krajem XVIII veka.

• U to vreme su drveni duvački instrumenti bili još neusavršeni, na njima se teško

sviralo. To je razlog što nije mnogo kompozitora pisalo za duvački kvintet sve do
kraja XIX i početka XX veka.

• Često se koristi duvački kvartet (duvački kvintet bez francuske horne).

120
DUVAČKI OKTET|ANSAMBLI

• Izvorno duvački oktet sačinjavaju:

 dve oboe

 dva engleska roga

 dva fagota

 dve francuske horne

• Kasnije su dva klarineta zamenila dva engleska roga.

• Ovaj ansambl je ulepšavao kamerno muzicirinje bečke aristokratije sve do 1830.

godine.

• Posebno je korišćen u operskim transkripcijama.

• Ponovo je oživeo naporima Riharda Štrausa i Stravinskog.

ANSAMBLI LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA|ANSAMBLI

• U kasnoj renesansi su uobičajeni mali, mešoviti ansambli koji uključuju limene

duvačke instrumente.

• Savrameni ansambli limenih duvačkih instrumenata nastali su u XIX veku.

• U skorije vreme su ansambli limenih duvačkih instrumenata u različitim oblicima

sve zastupljeniji u kamernoj muzici.

• Repertoar za ove ansamble uključuje adaptacije muzičkih dela iz renesanse, baroka,

klasicizma i savremenog perioda.

UOBIČAJENI KVARTET LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA|ANSAMBLI

• Uobičajeni kvartet limenih duvačkih instrumenata sačinjavaju:

 dve trube

121
  dva trombona

UOBIČAJENI KVINTET LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA|ANSAMBLI

• Uobičajeni kvintet limenih duvačkih instrumenata sačinjavaju:

 dve trube

 francuska horna

 trombon

 tuba

BENDOVI|ANSAMBLI

• Bendovi vode poreklo od srednjevekovnih evropskih ansambala koji su nastupali

na otvorenom i koristili glasne instrumente.

• U savremeno doba pod „bendom“ se podrazumeva bilo kakva grupa instrumenata

koja nema orkestarsku formu. To uključuje i veliki broj udaraljki.

• Bendovi mogu nositi ime prema:

 sastavu instrumenata (bend limenih duvača, bend duvača...)

 prema svojoj nameni (vojni)

 prema vrsti muzike koju sviraju (jazz, rock)

JAZZ BEND|ANSAMBLI

• Jazz se razvio početkom XX veka iz nekoliko prethodnih stilova američke muzike

(blues, ragtime).

• Jazz bendovi su nastali kao pratnja za ples, ali od 1920. nastupaju i kao samostalni
izvođači.

122
 • Neke forme savremenog jazz-a su toliko komplikovane da je nemoguće igrati uz
njih.

• Jazz bend sačinjavaju:

 ritmička sekcija (bubnjevi, kontrabas, klavir, gitara)

 melodijska sekcija (flauta,truba, trombon, klarinet, tenor i alt

saksofon)

• U jazz kompozicijima svaki instrument ima svoju solo deonicu, bez obzira da li je
član ritmičke ili melodijske sekcije.

BIG BAND|ANSAMBLI

• Big band se razvio od manjih jazz bendova početkom XX veka.

• To je tip orkestra za ples. Obeležio je eru swing-a koji se razvio 1920.

• Instrumenti se dele na:

 ritmičku sekciju (bubnjevi, kontrabas, klavir, gitara)

 melodijsku sekciju (4 trube, 4 trombona, 2 alt, 2 tenor i 1 bariton

saksofon)

• Savremeni big band može imati varirajući broj različitih instrumenata.

• Takođe uključuje: obou, flautu, klarinet, bas klarinet, francusku hornu, tubu,
vibrafon i žičane instrumente.

123
OPŠTE|ANSAMBLI

1. Koji sve ansambli postoje?

_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
2. Koji sve kamerni ansambli postoje?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
3. Kako se bendovi dele?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
4. Kada je nastao simfonijski orkestar?
_____________________________________________________________________
5. Kako izgleda simfonijski orkestar ranog perioda klasicizma? Koji su instrumenti
zastupljeni u orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. Kako izgleda simfonijski orkestar srednjeg perioda klasicizma? Koji su instrumenti
zastupljeni u orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
7. Kako izgleda simfonijski orkestar kasnog perioda klasicizma? Koji su instrumenti
zastupljeni u orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
8. Kako izgleda simfonijski orkestar ranog perioda romatnizma? Koji su instrumenti
zastupljeni u orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
9. Kako izgleda simfonijski orkestar srednjeg perioda romantizma? Koji su instrumenti
zastupljeni u orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

124
 _____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
10. Kako izgleda simfonijski orkestar kasnog perioda romantizma? Koji su instrumenti
zastupljeni u orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
11. Kako izgleda simfonijski orkestar danas? Koji su instrumenti zastupljeni u orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
12. Kakva je uloga dirigenta u simfonijskim orkestrima kroz epohe?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
13. U kom ansamblu se koristi violina?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
14. U kom ansamblu se koristi viola?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
15. U kom ansamblu se koristi violončelo?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
16. U kom ansamblu se koristi kontrabas?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
17. U kom ansamblu se koristi harfa?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
18. Nabroj drvene duvačke instrumente u simfonijskom orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
19. Nabroj limene duvačke instrumente u simfonijskom orkestru?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

125
20. U kom ansamblu se koristi flauta?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
21. U kom ansamblu se koristi pikolo?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
22. U kom ansamblu se koristi oboa?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
23. U kom ansamblu se koristi engleski rog?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
24. U kom ansamblu se koristi fagot?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
25. U kom ansamblu se koristi klarinet?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
26. U kom ansamblu se koristi saksofon?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
27. U kom ansamblu se koristi francuska horna?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
28. U kom ansamblu se koristi truba?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
29. U kom ansamblu se koristi trombon?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
30. U kom ansamblu se koristi tuba?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
31. Nabroj instrumente sa klavijaturom u simfonijskom orkestru tokom njegovog
razvoja?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
32. U kom ansamblu se koristi harpsikord?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

126
33. U kom ansamblu se koristi klavir?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
34. U kom opsegu svira čelesta?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
35. U kom ansamblu se koristi čelesta?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
36. U kom se ansamblu koriste timpani?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
37. U kom se ansamblu koristi bas bubanj?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
38. U kom se ansamblu koristi tenor bubanj?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
39. U kom se ansamblu koristi doboš?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
40. U kom se ansamblu koristi tom-tom?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
41. U kom se ansamblu koristi činela?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
42. U kom se ansamblu koristi crotales?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
43. U kom se ansamblu koristi gong?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
44. U kom se ansamblu koristi tam-tam?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
45. U kom se ansamblu koristi metalofon?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
46. U kom se ansamblu koristi ksilofon?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

127
47. U kom se ansamblu koristi marimba?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
48. U kom se ansamblu koristi vibrafon?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
49. U kom se ansamblu koriste tubularna zvona?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
50. U kom se ansamblu koristi triangl?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
51. U kom se ansamblu koriste zvečke?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
52. U kom se ansamblu koriste grebalice?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
53. U kom se ansamblu koriste lupkalice?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

128