Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

SADRŽAJ

1
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

UVOD

Da bi preduzeće obavljalo svoje poslovanje neophodna su mu određena novčana sredstva.

Tako da svako preduzeće za svoje svakodnevne, neophodne manje isplate, organizuje svoje
blagajničko poslovanje. S obzirom na to da novčana sredstva poslovnih sredstava, naročito
obrtnih, bitno utiču na svakodnevo obavljanje zadataka preduzeća i da se bez njih ne može
zamisliti postojanje ni jednog preduzeća, neophodno je ispravno korišćenje ovih sredstava.

Da bi moglo normalno obavljati svakodnevde poslovne aktivnosti preduzeće mora da

raspolaže novčanim sredstvima. To su najlikvidnija sredstva jer se u svakom trenutku mogu
pretvoriti u bilo koji drugi oblik sredstava. Najveći dio obrtnih novčanih sredstava nalazi se na
računu kod banke u obliku depozita po viđenju. To su bezgotovinska novčana sredstva a plaćanje
ovim sredstvima se obavlja izdavanjem naloga banci za njihov prenos sa računa dužnika na
račun povjerioca. Međutim, svakodnevne manje isplate i naplate obavljaju se u preduzeću
gotovim novcem (novčanice i kovani novac). Za gotovinske naplate i isplate u preduzeću se
organizuje blagajničko poslovanje.

Blagajničko poslovanje obuhvata primanje, čuvanje i izdavanje gotovog novca odnosno

promet gotovine. Preduzeća drže samo manji deo gotovine u svojoj kasi a ostatak drže u
bankama. Propisi o blagajničkom poslovanju ograničavaju isplate u gotovini do određenog
propisanog iznosa. Izuzetak čine isplate u gotovom za zarade radnika i lična primanja, za
dnevnice i putne troškove.

Vođenje blagajne u preduzeću je onaj spor i jednolican posao koji zahtjeva od nas da
jedan isti podatak prepisujemo dva - tri puta, da tražimo greške kada ustanovimo da se ne slaže
dnevnik blagajne sa stvarnim stanjem i slično. U preduzećima uglavnom postoje programi koji
nas oslobađaju svih ovih muka jer automatizuju veći dio blagajničkog posla. Kroz programe se
knjiže nalozi blagajni za isplatu i uplatu a sami programi kreiraju dnevnik blagajne. Pošto se
prilikom knjiženja koriste "šifra plaćanja" moguće je kasnije vršiti pregled po istim tim šiframa
te imati informacije tipa koliko je uplaćeno ili isplaćeno po raznim osnovama. Razne varijacije
ne ove programe su raspoložive i u svim preduzećima pa čak omogućuju vodenje blagajnu za
više preduzeća.

2
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

1. POJAM I VRSTE BLAGAJNE

1.1.Pojam blagajne

Blagajna predstavlja posebno mjesto ili odjeljenje u peduzeću preko koga se obavljaju
uplate i isplate gotovog novca. Za čuvanje novca u blagajni koristi se specijalizovana kasa sa
sigurnosnim bravama. Za otključavanje kase koriste se dva različita ključa. Lica kojima su
povjereni ključevi nazivaju se saključari. Jedan od tih lica je blagajnik. Korišćenjem različitih
ključeva postiže se sigurnost rukovanja gotovim novcem.

Sve uplate i isplate gotovog novca kao i evidencija koja se u vezi sa tim vodi
predstavljaju blagajničko poslovanje. Lice koje obavlja blagajničke poslove naziva se blagajnik.
Dužnost blagajnika povjerava se odgovornom, savesnom i stručnom licu koje je u stanju da
odgovorno, pošteno i stručno upravlja gotovim novcem. Pored toga što je odgovoran i stručan
blagajnik treba da bude vešt u brojanju novca, miran pouzdan i ljubazan u ophođenju sa
strankama.

Blagajna je domen upravljanja likvidnošcu banke. Balagajna je mesto u organizaciji

preduzeća (najčešće u okviru finansijske funkcije) koje obavlja poslove s gotovim novcem,
surogatima novca i eventualno s drugim vrednosnim papirima (npr. menicama, čekovima,
blagajničkim zapisima, komercijalnim zapisima, obveznicama i deonicama).

Maksimalan iznos novca koji se može držati u blagajni reguliše se blagajničkim

maksimumom. Blagajna je obavezna voditi blagajnički dnevnik. Sve uplate i isplate gotovog
novca evidentiraju se u blagajničkom dnevniku koji se još naziva i knjiga blagajne ili blagajnički
izvještaj. U toj knjizi blagajne na prvom listu (blagajničkom dnevniku) provodi se originalno
knjiženje a kopija ostaje u knjizi blagajne.

Blagajnik je lice u preduzeću koje rukuje gotovim novcem (gotovinom) i koje obavlja
blagajnicke poslove. Duznost blagajnika poverava se savesnom i strucnom licu koje ce moci
posteno odgovorno da rukuje gotovim novcem. On treba da bude vest u brojanju novca,
pouzdan, miran I ljubazan sa strankama. Pri izboru blagajnika narocitu paznju treba obratiti na
njegove moralne kvalitete.

Blagajničko poslovanje sastoji se u primanju, čuvanju i izdavanju gotovog novca i ostalih

vrijednosti. Blagajna je služba koja obavlja novčana primanja i plaćanja. U zavisnosti od vrste
djelatnosti preduzeća, veličine i broja zaposlenih kod poslodavca, određuje se vrsta i obim
poslova blagajnika. U skladu sa tim blagajničko poslovanje najčešće obuhvata poslove primanja,
čuvanja, vršenja uplata i isplata u gotovom novcu, primanje, čuvanje i izdavanje ostalih
vrijednosti, podizanje novca sa žiro računa za isplate koje treba da se vrše, polaganje gotovine na
žiro račun iznad iznosa određenog kao blagajnički maksimum, vođenje evidencija o primanju,
izdavanju i stanju gotovog novca i ostalih vrednosti, vođenje blagajničke evidencije o primanju i
3
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

izdavanju gotovog novca i ostalih vrednosti, kao i ostale evidencije potrebne za vođenje
blagajničkog poslovanja.

1.2.Vrste blagajne

U većim preduzećima, kao i preduzećima sa većim gotovinskim prometom, može da se

formira nekoliko blagajni. U tom slučaju postoji glavna i pomoćne blagajne. Preko glavne
blagajne obavlja se cjelokupan promet gotovine ( čekovima, mjenicama, priznanicama itd. ).
Pomoćne blagajne imaju zadatak da rasterete glavnu blagajnu na taj način što preuzimaju
određenu vrstu uplata i u utvrđenim vremenskim razmacima podnose obračun svojih isplata.
Pomoćne blagajne u slučaju nedostatka dobijaju novac od glavne blagajne a viškove novca
uplaćuju u glavnu blagajnu.

U skladu sa poslovanjem pomoćnih blagajni u preduzeću mogu da se organizuju:

 porto blagajna; za plaćanje PTT troškova

 transportna blagajna; za plaćanje transportnih troškova
 blagajna ekonomata; za sitne nabavke materijala
 blagajna prodavnica; gotovinske naplate u prodavnicama koje se nalaze u
sastavu preduzeća.
 blagajna stovarišta i sl. (zavisi od organizacije blagajničkog poslovanja u
preduzeću).

U preduzeću treba da bude odvojena blagajna u domaćoj valuti od devizne blagajne.

Gotovinski promet u preduzećima je bio ograničen blagajničkim maksimumom. To je bio

najveći iznos gotovog novca koji se smije držati u blagajni. Višak iznad blagajničkog
maksimuma preduzeće je bilo obavezno da položi na račun kod banke. Visinu blagajničkog
maksimuma određivalo je samo preduzeće i o tome obavještavalo banku. Danas se gotovinske
isplate mogu vršiti bez ograničenja. Blagajnički maksimum kao ograničenje sada ne postoji
međutim to samo povećava potrebu da ovaj segment bude uređen internim aktom preduzeća. Za
podizanje sa računa gotovine preko određenog propisanog iznosa klijent mora banci podnijeti
orginalnu dokumentaciju iz koje se može vidjeti namjena plaćanja, kao npr. :

 ugovor o kupoprodaji, kod prometa nepokretnosti, automobila i slično;

 ugovor o otkupu poljoprivrednih, šumskih i drugih proizvoda, sekundarnih
sirovina i sličnih isplata fizičkim licima;
 obračun zarada ako se ispoljavaju gotovinom;
 rješenje ili odluka o plaćanju štete pri isplati naknade štete;
 ugovor o kooperantskim odnosima za isplate kooperantima;
 nalog za službeno putovanje za isplatu dnevnica i troškova službenog
putovanja;

4
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

 ugovor o djelu, autorskom honoraru, privremenim i povremenim poslovima,

drugim vidovima angažovanja radnika i slično.

U svakom slučaju, blagajnik treba da poznaje sve zakonske propise kojima se reguliše
promet gotovog novca, i da ih se u svom radu strogo pridržava.

2. BLAGAJNIČKA DOKUMENTACIJA I EVIDENCIJA

2.1. Blagajnički dnevnik

Preduzeća koja imaju svakodnevni promet novca u blagajni vode blagajnički dnevnik.
Vodi se dnevno u povezanoj knjizi čije su strane duplo numerisane. Promene novca u blagajni se
sastoje od naplata i isplata gotovog novca. Uglavnom su svakodnevne i brojne pa je neophodno
organizovati proces evidentiranja tako da se obezbedi što lakši uvid i što bolja kontrola lica koja
rukuju tim gotovinskim novcem. Cilj procesa evidentiranja je smanjenje broja istovremenih
uknjiženja u dnevniku i glavnoj knjizi kako bi se postigla što veća preglednost poslovnih knjiga.

Blagajničko poslovanje sastoji se u tome da se pojedinačni dokumenti na osnovu kojih su

vršene isplate i naplate gotovog novca ne knjiže direktno u dnevnik i glavnu knjigu nego se
prethodno evidentiraju u knjizi blagajne (blagajnički izveštaj ili dnevnik blagajne). Ona se vodi
hronološki, što omogućava svakodnevno utvrđivanje knjigovodstvenog stanja gotovine.
Upoređivanjem tog stanja sa stvarnim stanjem gotovog novca, koje se dobija prebrojavanjem
gotovine, vršimo kontrolu rada blagajnika. Ukoliko se ta dva stanja slažu vidimo da je
poslovanje gotovinom dobro obavljeno i da nije došlo do pojave blagajničkog viška ili manjka.
Vođenje blagajne u preduzeću je spor i jednoličan posao koji traži stalno proveravanje. Danas
ima sve više progama koje preduzeća koriste, a koji olakšavaju blagajničko
poslovanjeautomatizovanjem većeg dela blagajničkog posla. Kroz programe se knjiže nalozi
blagajni za isplatu i uplatu, a sami programi kreiraju dnevnik blagajne.

Prilikom knjiženja koriste se šifre plaćanja, pa je moguće kasnije vršiti pregled po njima i
imati informacije tipa koliko je uplaćeno ili isplaćeno po raznim osovama. Postoje razne
varijacije ovih programa. Neke čak omogućuju vođenje blagajni za više preduzeća. Novčana
obrtna sredstva kojim raspolaže neko preduzeće nalaze se u blagajni organizacije te na žiro
računu.

Najčešća dokumenta koja prate blagajničko poslovanje, a javljaju se pri naplati su

gotovinski ili blagajnički računi, priznanice, uplatnice. Dokumenta koja se javljaju pri isplati su
uglavnom računi za kupljenu robu ili uslugu, isplatne liste zarada, putni nalozi i računi,
poštanske uplatnice. Savremeno blagajničko poslovanje teži tome da se plaćanje gotovim
novcem svede na najmanju moguću meru i da se platni promet obavlja u bezgotovinskom obliku.
5
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

Gotovinske naplate i isplate mogu se obavljati samo na osnovu propisanih i uredno

popunjenih dokumenata. Prije naplate ili isplate blagajnički dokument mora da bude kontrolisan.
Kontrolu vrši lice ovlašćeno za ovaj posao, koje se zove likvidator ili kontrolor. On svojim
potpisom potvrđuje da je dokument ispravan sa formalne, računske i suštinske strane.

Sa formalne strane dokument je ispravan ako sadrži sve potrebne podatke i ako je uredno
popunjen. Računska kontrola knjigovodstvenih dokumenata sastoji se u tome što se kontrolišu
računske radnje i na taj način se provjerava tačnost svih brojeva. Suštinska kontrola ima zadatak
da provjeri potpunu tačnost, pravilnost i istinitost sadržine svih podataka unijetih u dokument (
npr. da li su unijete stvarne vrste, količine i cijene ).

Po izvršenoj kontroli dokumenata likvidator obično izdaje i pismeni nalog da naplata ili
isplata može da se izvrši. Na osnovu toga razlikuju se nalozi i pravdajuća dokumenta.

Nalozima se olakšava posao blagajniku. Razlikuju se nalozi za naplatu i nalozi za isplatu.

Da bi se mogućnost greške svela na minimum nalozi za naplatu i isplatu se međusobno razlikuju
po boji. Blagajnik sme da naplati i isplati novac samo na osnovu propisanih i kontrolisanih
dokumenata. Kontrolu blagajničih dokumenata vrši lice ovlašćeno za ovaj posao koje se zove
likvidator ili kontrolor.

Na osnovu prethodnih izlaganja procedura od izvornog dokumenta do njegovog knjiženja

u dnevniku i glavnoj knjizi bila bi slijedeća:

Nalog
blagajne za
naplatu

knjiga dnevnik i glavna

Dokument
blagajne knjiga

Nalog
blagajne za
isplatu

On svojim potpisom potrđuje da je dokument ispravan s formalne, računske i suštinske

strane i da na osnovu njega može da se izvrši naplata ili isplata.

6
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

Likvidator, po ovako završenoj kontroli dokumenata, obično izdaje i pismeni nalog da

naplata ili isplata može da se izvrši. Međutim, treba praviti suštinsku razliku između ovih naloga
i dokumenata kojima se pravda naplata ili isplata – pravdajuća dokumenta.

Pravdajuća dokumenta predstavljaju osnov za naplatu ili isplatu, dok se nalozima

pismeno vrši naredba tih radnji. Blagajničkim nalozima olakšava se posao blagjniku, a
istovremno brže i tačnije se evidentiraju nastale naplate i isplate. Pravdajuća dokumenta, kao i
nalozi blagajne, najčešće se formiraju na štampanim obrascima, radi jasnoće i preglednosti.

Najčešća dokumenta koja se javljaju u vezi sa naplatom novca u blagajni su:

 nalog za gotovinsku naplatu,

 račun za prodatu robu, proizvode i usluge,
 priznanica za primljeni novac,
 uplatnica.

Pravdajuća dokumenta pri isplati najčešće su:

 račun za kupljenu robu, materijal, uslugu,

 isplatna lista zarada,
 putni nalog i putni račun,
 poštanska uplatnica,
 nalog za uplatu.

Blagajnički nalozi izdaju se i numerišu hronološki, aritemetičkim nizom i to posebno

za naplatu, a posebno za isplatu.

Popunjavaju se u dva primjerka (jedan primera se pripaja dokumentu, a drugi ostaje u

bloku-blagajni), a međusobno se ralikuju (radi lakšeg rukovanja) ne samo po sadržaju, već i po
boji.

2.2. Blagajnička evidencija

Kada se na osnovu pravdajućeg dokumenta izvrši primanje ili izdavanje novca, blagajnik
je dužan da sprovede i odgovarajuću evidenciju tih naplata i isplata. Ova evidencija naziva se
blagajnička evidencija i vodi se u knjizi blagajne (koja može imati oblik folije ili pagine) ili, što
je uobičajena praksa naših preduzeća, u blagajničkom dnevniku – blagajničkom izvještaju.

Za blagajničku evidenciju je bitna evidencija naplate (primaanja novca) i evidencija

isplata (izdavanje novca) i utvrđivanje postojeće gotovine u blagajni.

7
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

Blagajnički dnevnik vode prduzeća koja imaju svakodnevni promet novca u blagajni.
Blagajnički dnevnik se vodi dnevno u povezanoj knjizi čije su strane duplo numerisane, jer su to
dva istovetna primerka – orginal i kopija.

Orginal (prvi primjerak) sa pravdajućom dokumentacijom i originalima naloga za naplatu

i naloga za isplatu, blagajnik na kraju radnog dana dostavlja knjigovodstvu na knjiženje, a drugi
primjerak (kopija) blagajničkog dnevnika ostaje u blagajni.

U širem smislu, funkcionalna cjelina blagajničkog poslovanja započinje procesom

otvaranja blagajne. Svaki proces u blagajničkom poslovanju, pa i proces otvaranja blagajne prati
određeni dokument u kome se konstatuje stanje blagajne pri otvaranju, broj otvorenih
blagajničkih mesta i početni parametri za mesto, organizacionu celinu i izvršioce na konkretnim
radnim mestima, zaduženih za operativni rad i kontrolu rada.

U užem smislu operativni rad blagajnika svodi se na prijem određene temeljnice na

osnovu koje se obavlja proces obrade finansijskog dokumenta. Pri tome blagajnik mora da
kontroliše i ispravlja moguće greške i na osnovu takvog - obrađenog, ispravanog dokumenta,
izvršiti proces isplate ili naplate. Komunikacijom sa klijentom koji vrši finansijsku transakciju,
blagajnik konstatuje kojim se sredstvom plaćanja vrši proces prenosa sredstava. Na osnovu
određenog sredstva plaćanja, sastavlja se specifikacija za određeni dokument za izabrano
sredstvo plaćanja. Na taj način, u blagajničkom dnevniku se razvrstavaju stavke po određenim
sredstvima plaćanja. Na kraju se vrši overa dokumenata, tako što se ispisuje datum i vreme
obavljenog procesa i brojevi iz odgovarajućeg blagajničkog dnevnika. Potpisom i pečatom
blagajnik potvrđuje verodostojnost dokumenta.

Nakon pripremnih radnji i procesa otvaranja blagajne, pristupa u skladu sa frekvencijom

opsluživanja klijenata, blagajnik obavlja validnu obradu finansijskih dokumenata.

Na kraju svog rada u toku definisanog radnog vremena, blagajnik obavlja proces fizičkog
prebrojavanja finansijskih sredstava i u skladu sa grupom određenog sredstva plaćanja podnosi
izveštaj koji predaje kontrolnom organu. Usvajanjem pojedinačnog izveštaja, overom i potpisom
od strane izvršioca i od strane kontrolnog organa – šefa ili rukovodioca, blagajnik završava svoj
deo posla. U slučaju završetka radnog vremena svi blagajnici podnose izveštaj o svom radu i vrše
prebrojavanje i saldiranje po određenim sredstvima plaćanja. Na kraju se za određenu lokaciju
formira jedinstveni izveštaj u kome se pojedinačno i sumarno prikazuju podaci o prikupljenim
sredstvima, sa konstatacijom realnog stanja, eventualnog viška ili manjka, kao i odgovarajućih
dokumenata koji prate pomenute situacije.

Dobro podešena kombinacija potreba okruženja koje su u velikoj meri obuhvaćene

modelom i veština korisnika, njihovih vremenskih okvira, planova i postojeće tehnologije, treba
zajedno da stvore solidan funkcionalno podešen tim koji će postići dobre rezultate.

8
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

3. BLAGAJNIČKI MANJAK I VIŠAK

3.1. Blagajnički manjak

Blagajnički manjkovi i viškovi imaju specifičnu karakteristilku u donosu na istoimenu

kategoriju zaliha . Razlika se sastoji u tome što se prebrojavanje gotovog novca i kontrola stanja
gotovine mora obavljati svakodnevno, dok kod zaliha npm. materijala , gotovih proizvoda i
slično rijeđe odnosno samo prilikom inventarisanja. Zbog toga se manjkovi i viškovi mogu
pojavljivati češće neovisno od sprovođenja inventarisanja ostalih delova imovine. Svaki put kada
se nakon prebrojavanja novca ustanove manjkovi i viškovi neophodno je da se u potpunosti
sprovede procedura iznalaženja i konstatovanja uzroka njihovog nastanka, načina pokrića
manjka i raspoređivanja viška te sprovođenja odgovarajućih knjiženja.

Blagajnički manjak postoji u slučaju kada se konstatuje da je stanje gotovine u kasi manje
od proknjiženog stanja na računu blagajne, a višak u slučaju kada je stanje u kasi veće od
proknjiženog stanja.

Kada se konstatuje blagajnički manjak neophodno je ustanoviti koji su uzroci njegovog

nastanka. Neophodno je da se izvrše sve provjere formalne i materijalne ispravnosti sprovedenih
knjiženja i provjeru dokumentacione podloge. Na osnovu toga se određuje način pokrića manjka,
odnosno izvrše se odgovarajuća knjiženja. U formalne greške uslijed kojih se pojavljuje manjak
spadaju i slučajevi kada uplata nije proknjižena, kada je isplata knjižena kao uplata, uplata
knjižena dva puta i drugi slični slučajevi.

Materijalni razlog nastanka manjka je akda je na primer otuđen novac, kada je isplaćemo
više nego što treba, uplaćeno manje nego što treba i slično.

Manjak koji je nastao uslijed formalne greške u kniženju otklanja se odgovarajućim

knjiženjima. U slučaju kada je manjak realno nastao na osnovu uvida u uzroke nastanka
procjenjuje se da li je odgovoran blagajnik ili je u pitanju neki razlog objektivnog karaktera. Ako
ne postoje objektivni razozi blagajnik je dužan da nadoknadi manjak a u slučaju objektivnih
razloga na prijer provala ili krađa ili neobezbjeđeni standardni uslovi za rad blagajne treba
odrediti način pokrića manjka.

Kniženje se sprovodi u dvije faze prvo vrši se prevođenje knjigovodstvenog na stvarno

stanje i prenos manjka na poseban račun sa istoimenim nazivom i drugo vrše se knjiženja pokrića
manjka prema konsatovanim uzrocima. U ovoj drugoj fazi se vrši zatvaranje računa (zaključak)
računa manjkova time što se ukupni iznos rasporedi na nekoliko odgovarajućih računa.

Sva plaćanja u vezi sa poslovnim transakcijama čija vrijednost prevazilazi iznose za koje
su prikladna plaćanja gotovim novcem a to znači najveći dio robno novčanog prometa obavlja

9
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

se bez upotrebe gotovine (efektivnog novca) odnosno bezgotovinski. Toj svrsi služe računi
depozitnih novčanih sredstava koje kod poslovnih banaka vode svi privredni i vanprivredni
subjekti. Radi obezbjeđenja primene jedinstvene zakonske regulative i jedinstvene organizacije
funkcionisanja platnog prometa u državnoj zajednici ta delatnost je kod nas povjerena
poslovnim bankama za koje se opredele pojedini privredni subjekti ili drugi subjekti. Ranije su
platni promet obavljale posebne institucije služba za platni promet u služba društvenog
knjigovodstva.

Propisi o blagajničkom poslovanju ograničavaju isplate u gotovini do određenog iznosa.

Izuzetak čine isplate u gotovom za zarade radnika i druga lična primanja, za dnevnice, putne
troškove i drugo. Da bi se spriječilo da se novac nagomilava u blagajni utvrđuje se blagajnički
maksimum koji predstavlja najveći iznos gotovog novca ukoji smije da se drži u blagajni. Visina
blagajničkog maksimuma zavisi od vrste poslovanja, prosečnih dnevnih isplata u gotovu,
udaljenosti preduzeća od banke i ostalih specifičnosti koje su karakteristične za svako predueće.
Blagajnički maksimum može odrediti smo preduzeće i o tome obavjestiti banku kod koje ima
otvoren račun.

Prednosti bezgotovinskog plaćanje se sastoje u sledećem:

 Izmirivanje obaveza u transakcijama sa većim iznosima vrijednosti, bilo bi

neracionalno, neekonomično i sa rizikom, ukoliko bi se oslanjalo gotovim novcem
(brojanje novca, prenošenje, slanje na dislocirane destinacije i sl.),

 Bezgotovinskim plaćanjima se otklanjaju pomenuti tehničko-organizacioni nedostatci

upotrebe gotovine, podiže se sigurnost u funkcionisanju platnog prometa, skraćuje se
trajanje operacija plaćanja,

 Smanjuje se količina efektivnog novca u opticaju što ima niz prednosti za regulisanje
privrednih i robnonovčanih tokova privrede jedne zemlje i omogućuje ekonomično
funkcionisanje monetarnog sistema u cjelini;

 Omogućena je jedinstvena zakonska regulativa kao i tehničko organizaciona riješenja

i upotreba kompjuterskih sredstava, što donosi efikasnosti i ekonomičnosti ove
delatnosti;

 Obezbjeđena je kontrolna funkcija.

Računovodstveno metodološka podloga za funkcionisanje bezgotovinskog plaćanja su

žiro računi, računi namenski izdvojenih novčanih sredstava i rečuni hartija od vrijednosti
privrednih preduzeća kao i institucija vanprivredne delatnosti.

10
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

3.2.Blagajnički višak

Blagajnicki višak predstavlja pozitivnu razliku izmedju stanja gotovog novca u blagajni i
salda u knjizi blagajne i u finansijskom knjigovodstvu. Blagajnicki visak, isto kao i blagajnicki
manjak, ukazuje na neurednost poslovanja u blagajni, pa blagajnik odgovara disciplinski,
narocito ako visak nije odmah prijavio. Visak u blagajni moze da nastane ako blagajnik isplati
manje ili primi vise novca nego sto je prema dokumentima trebalo (stvarni visak). Ako uvede u
blagajnicki izvestaj veci iznos nego sto je stvarno isplatio ili manji iznos nego sto je stvarno
naplatio (fiktivni visak).

Ako se prilikom ispitivanja karaktera blagajnickog viška utvrdi da je u pitanju stvarni

višak , iznos viška isplacuje se onome ko je više uplatio, odnosno kome je manje isplaćeno. Ako
je u pitanju fiktivni visak sprovodi se postupak za ispravku knjizenja saglasno blagajnickim
dokumentima. Ako se visak kroz duze vreme nije mogao objasniti, knjizi se kao vandredan
prihod.

Blagajnični višak postoji kada je stanje novca u kasi veće od proknjiženog salda na
računu blagajne. Uzroci nastanka takođe mogu biti formalnog i realnog karaktera. U formalne
razloge spadaju slučajevi kao na primer kada neka uplata nije proknjižena, ako je uplata
proknjižena kao isplata ili ako je neka isplata proknjižena dva puta i slični slučajevi.

U nematerijalne uzroke spadaju kao na primer uplata knjižena u manjem iznosu ili isplata
knjižena u većem iznosu nego što se stavrno dogodilo. Proceduru ustanovljavanja uzroka
nastanka viška treba sprovesti na način kao i u vezi sa manjkom.

Kao jedna od bitnih karakteristika blagajničkog poslovanja jeste blagajnički maksimum

koji predstavlja zakonom propisan iznos gornjeg limita držanja gotovine u blagajni. Ukoliko se
slučajno zateče višak iznad propisanog iznosa na kraju dnevnog radnog vremena polaže se u
trezor banke. Razlozi potpisivanja blagajničkog maksimuma su bezbjedonosnog karaktera.

11
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

4. STRUKTURA SISTEMA U FUNKCIJI BLAGAJNIČKOG POSLOVANJA

Struktura sistema blagajničkog poslovanja zavisi od organizacionih i materijalnih

preduslova određenog poslovnog sistema. U slučaju da su jedinična mesta u okviru jednog
objekta i jedne prostorne jedinice, nije potrebno voditi računa o parametrima koji se za
jednostavan sistem podrazumevaju. Kada to nije slučaj, ukoliko postoji više objekata u kojim se
obavljaju blaganički poslovi, posredstvom dobro definisane strukture budućeg sistema, ovaj
slučaj se prevazilazi i svodi na jednostavan slučaj korišćenja.

Na taj način se za određenog poslodavca može voditi neograničen broj blagajni, tako da
se za svaku blagajnu i za svakog blagajnika, vode posebni blagajnički dnevnici. Pri tome se
blagajnički izveštaj može sačiniti po izvršiocima radi kontrole usled preuzimanja smene –
završetka rada blagajnika i po blaganičkom mestu, objektu, odnosno jedan blagajnički dnevnik
za određeno sredstvo plaćanja po lokaciji.

Sistem za blagajničko poslovanje treba da u što većoj meri zadovolji potrebe izvršilaca na
jediničnim radnim
mestima blagajnika.

Sl.1. Dio strukture sistema blagajničkog poslovanja

Nakon završetka rada na svim blagajnama na kraju radnog vremena, u slučaju da je

sistem lociran na više lokacija, potrebno je fizički pripremiti prikupljena novčana sredstva po
svim sredstvima plaćanja i uz blagajnički izveštaj proslediti ih u glavnu blagajnu. Na osnovu
pojedinačnih blagajničkih izveštaja formira se jedinstveni blagajnički izveštaj po određenim

12
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

sredstvima plaćanja i kao takav se uz adekvatnu kontrolu overava i potpisuje od nadležnih lica. U
okviru određenog blagajničkog izveštaja za bezgotovinsko plaćanje treba klasifikovati grupe, po
bankama ili drugim finansijskim institucijama. Na osnovu sumarne informacije o određenim
iznosima za sredstva bezgotovinskog plaćanja na primer čekova, za određenu finansijsku
organizaciju formira se nalog za prenos u iznosu i roku predviđenom propisima. Prenosom
sredstava i realizacijom bezgotovinskih sredstava plaćanja stvara se osnov za zatvaranje povratne
sprege u određenom finansijskom sistemu. Elektronski zapisi formirani u okviru odgovarajućih
blagajničkih dnevnika dovoljno su kvalitetni za automatsko formiranje naloga za knjiženje i
ažuriranje glavne knjige određenog finansijskog knjigovodstva.

5. PRIMJER RADA BLAGAJNE

U nastavku će biti predstavljen proces rada u blagajničkom sistemu sa dobro definisanim,

odnosno predefinisanim temeljnicama za naplatu komunalnih usluga. Jednostavno, sve funkcije
potrebne za unos određene temeljnice moguće je obaviti samo provlačenjem računa komunalnih
usluga ispod bar kod čitača. Za takav primer neophodno je postaviti nekoliko parametara kojim
se dodatno definišu kriterijumi za automatski unos temeljnice kojom se vrši naplata.

Prije svega moraju da se klasifikuju temeljnice po kriterijumima datuma dospeća za

naplatu i ostvarenih popusta, odnosno subvencija. Pošto se u okviru temeljnice – računa za
komunalne usluge, na osnovu koje se vrši naplata, u bar kodu nalaze sve informacije neophodne
za prepoznavanje datuma dospeća, iznosa, popusta, subvencija, vrlo je jednostavno, za redovne
uplate, provlačenjem računa ispod bar kod čitača, evidentirati iznos koji korisnik treba da plati.
Tako se postiže velika brzina unošenja preko bar kod čitača, pri čemu je obezbjeđena
automatizacija unosa bez naknadnih intervencija blagajnika.

Izborom sredstva plaćanja blagajnik formira specifikaciju kojom evidentira

bezgotovinsko sredstvo plaćanja i vezuje ga za određeni račun u određenom iznosu. Pri tome
treba imati u vidu da se jednim apoenom – može platiti više pojedinačnih računa, a da se pri
tome mora paziti da se iznosi po svim računima slažu sa iznosom na uplatnici. Ovakvim načinom
rada blagajnik još mora da ovjeri finansijski dokument (štampom na prednjoj strani računa
datum i broj dnevnika, potpisom i pečatom), i da vrati odsečak računa korisniku

13
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

Sl.2. Obrada temeljnice-gotovinska uplata

Svi potrebni blagajnički izvještaji neophodni kao prateća dokumentacija novčanim

sredstvima, pregled viška ili mogućeg manjka u blagajni, su na osnovu prethodno obavljenih
poslova jednostavni. Sve stavke određene temeljnice pregledno su date u okviru jedne maske,
gde je moguće na osnovu potrebnih kriterijuma doći do željene informacije ili izvještaja.

Zapravo jednom dobro obavljen posao na blagajničkom radnom mestu daje validne
izveštaje za dalji operativni rad drugih izvršilaca, kao i dobru osnovu za automatsko formiranje
naloga knjiženje u okviru finansijskog knjigovodstva.

14
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

ZAKLJUČAK

Blagajna je služba koja obavlja novčana primanja i plaćanja. U zavisnosti od vrste

delatnosti preduzeća, veličine i broja zaposlenih kod poslodavca, određuje se vrsta i obim
poslova blagajnika. U skladu sa tim blagajničko poslovanje najčešće obuhvata poslove primanja,
čuvanja, vršenja uplata i isplata u gotovom novcu, primanje, čuvanje i izdavanje ostalih
vrednosti, podizanje novca sa žiro računa za isplate koje treba da se vrše, polaganje gotovine na
žiro račun iznad iznosa određenog kao blagajnički maksimum, vođenje evidencija o primanju,
izdavanju i stanju gotovog novca i ostalih vrednosti, vođenje blagajničke evidencije o primanju i
izdavanju gotovog novca i ostalih vrednosti, kao i ostale evidencije potrebne za vođenje
blagajničkog poslovanja.

Na osnovu ciljeva savremenih poslovnih sistema u interesu menadžera je da su mu kupci

zadovoljni i da odmah dobiju ono što žele. Na osnovu predstavljenih principa rada blagajne,
moguće je obraditi više kupaca u jedinici vremena. Samo na taj način, može se postići željeni
rezultat i osigurati sigurno mesto na tržištu. U skladu sa izloženim primerom rada blagajni
uočava se:

 jednostavnost rada,

 brzina unosa,

 preglednost podataka,

 kompleksnost više sredstava plaćanja,

 povezanost.

Ukratko, automatizacijom blagajničkog poslovanja obezbeđuje se jedinstveno radno

okruženje, koje se zasniva na korišćenju savremenih tehnolgija, olakšavajući organizaciju
podataka i kvalitetnije obavljanje poslova i radnih zadataka u realnom sistemu

15
Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

LITERATURA

1. Pantelić M. „Korisničko upustvo za podsistem blagajničkog poslovanja“

Infostan, Beograd 2008. godina.

2. Škarić-Jovanović K, Tatić B., Medojević M., Samardžić, Računovodstvo, Viša

poslovna škola, Beograd 2000. godina.

3. Vukša S. „Finansijsko računovodstvo“ Beograd 2008. godina.

16