UVOD U MENADŽMENT

1
 POTREBA ZA MENADŽMENTOM
Potreba za menadžmentom se javlja uvek kada postoji određeni
zadatak koji svojom kompleksnošću prevazilazi mogućnosti
pojedinca. Da bi sa što manje utrošenog vremena i energije ostvario
postavljeni cilj, čovek razmišlja, kombinuje i kreira.

Sve te aktivnosti čovek ne može obaviti sam. Ljudska egzistencija nije

moguća bez organizacije. Ljudi ulaze u organizaciju zbog
ostvarivanja sopstvenih ciljeva!
Udružen sa drugim ljudima, čovek povećava svoje mogućnosti, lakše i
brže obavlja određeni zadatak, a samim tim i lakše zadovoljava
sopstvene potrebe. Da bi u tome uspeo, odnosno da bi se njegovo
delovanje uskladilo sa delovanjem drugih ljudi i organizacija postala
svrsishodna, potrebni su ljudi određenih specijalnosti i zanimanja.
Tu grupu ljudi, koja članovima organizacije pomaže da njihove
želje uz pomoć organizacionog napora postanu vidljive,
nazivamo menadžerima!
2
 Određenje pojma – MENADŽMENT!?
Koren reči "menadžment" je u latinskom jeziku - "manu agere"
što znači "voditi rukom".

Reč "menadžment" je prvi put upotrebljena u starofrancuskom

jeziku - "ménagement“ što na francuskom znači "umeće
(sposobnost) upravljanja (usmeravanja).”

Pod menadžmentom se danas obično podrazumeva "proces

upravljanja i usmeravanja organizacije (ili delova organizacije)
kroz alokaciju i upravljanje resursa (ljudski, finansijski, materijalni,
informacije...)".

Reč "menadžment" se, takođe, koristi da opiše upravljački

sloj organizacije, tj. skup svih (ili samo onih na vrhu)
menadžera u jednoj organizaciji.

3
 Pitanje koje se onda postavlja je:
“ŠTA JE MENADŽMENT?"
I pored pokušaja velikog broja teoretičara menadžmenta da
definišu ovaj pojam, važno je napomenuti da ne postoji opšte
prihvaćena definicija menadžmenta.
Jedna od definicija koja se najčešće navodi je ona koju je
početkom XX veka dala Meri Parker Folet (Mary Parker
Follett), filozof menadžmenta: "Menadžment je umeće
izvršenja posla pomoću drugih ljudi".

4
 DEFINICIJE MENADŽMENTA
U “LEKSIKONU MENADŽMENTA” MENADŽMENT SE DEFINIŠE KAO “SKUP AKTIVNOSTI
(POSLOVA) VEZANIH ZA UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM KORIŠĆENJEM OSNOVNIH
UPRAVLJAČKIH FUNKCIJA: PLANIRANJA, ORGANIZOVANJA, VOĐENJA I KONTROLE”;

“MENADŽMENT JE PROCES PLANIRANJA, ORGANIZOVANJA, VOĐENJA I KONTROLE

NAPORA ORGANIZACIJE DA SE POSTIGNU POSTAVLJENI CILJEVI” (J. STONER);

“PROCES MENADŽMENTA SE SASTOJI OD ČETIRI POVEZANE FUNKCIJE:

PLANIRANJE, ORGANIZOVANJE, MOTIVACIJA I KONTROLA” (H.FAYOL);

“MENADŽMENT JE PROCES U KOME GRUPA USMERAVA AKTIVNOSTI ZAPOSLENIH U

ORGANIZACIJI KA POSTIZANJU ZAJEDNIČKIH CILJEVA” (M. RAJKOV);

PROCES U KOME SE NEPOVEZANI RESURSI ORGANIZACIJE INTEGRIŠU U CELOVIT

SISTEM ZA POSTIZANJE CILJEVA (KAST I ROZENWEG);

PROCES DONOŠENJA ODLUKA USMERENIH NA IZVRŠENJU CILJEVA (W. HILL)

5
6
 FUNKCIJE MENADŽMENTA
PLANIRANJE – prva u lancu funkcija menadžmenta. Osnovni zadatak ove funkcije
je formulisanje ciljeva organizacije i razvoj strategija za njihovo dostizanje.

ORGANIZOVANJE – nakon što su utvrđeni ciljevi i programi, menadžeri dizajniraju

odgovarajući model organizacione strukture koji će omogućiti ostvarenje planiranih
ciljeva.

VOĐENJE – podrazumeva uticaj menadžera kao lidera na pojedince kako bi se

“preko ljudi” ostvarili ciljevi. Prilikom vođenja, menadžeri koriste autoritet i liderske
sposobnosti, kao i motivaciju zaposlenih kako bi postigli odgovarajući cilj.

KONTROLA – treba da omogući menadžeru uvid u to da li se odgovarajući proces

odvija u skladu sa planiranim (željenim) ciljevima. U slučaju odstupanja menadžeri
preduzimaju korektivne akcije.
 FUNKCIJE MENADŽMENTA

Proces menadžmenta obuhvata više

različitih funkcija koje treba da omoguće
ostvarivanje ciljeva organizacije.

Među brojnim i ponekad različito

formulisanim funkcijama menadžmenta
istog sadržaja, u literaturi se, takođe
navode sledeće:

PLANIRANJE
ORGANIZOVANJE
KADROVSKI MENADŽMENT
VOĐENJE
KONTROLA
 PRIRODA I SVRHA MENADŽMENTA

Ključnopitanje na koje menadžment treba da odgovori je:

"U kojem poslu se preduzeće nalazi?“
("What business are we in?").

Dabi lakše razumeli suštinu posla u kojem se preduzeće nalazi,

menadžment postavlja tri pitanja:
Koju potrebu zadovoljavamo? (Ko su naši kupci?)
Kojim proizvodom zadovoljavamo tu potrebu?
Kako proizvodimo proizvod? (Koja je tehnologija proizvodnje?

„Osnovni zadatak menadžmenta“, prema Piteru Drakeru (Peter

Drucker), ekspertu menadžmenta, „je da učini ljude efikasnim,
da ostvaruju svoje definisane i merljive ciljeve“ i da je posao
menadžera da “pretvara društvene potrebe u prilike (šanse)9 za
profitabilan biznis”.
 Različiti aspekti posmatranja
menadžmenta
 Menadžment – društveni fenomen
 Menadžment kao proces
 Menadžment – posebna grupa ljudi
 Menadžment kao teorija i praksa
 Menadžment kao aktivnost
 Menadžment – tehnika upravljanja
privrednom organizacijom

10
 PRIRODA I SVRHA MENADŽMENTA

Prema Mincbergu, menadžment predstavlja kombinaciju:

Umetnosti - najvažnije osobine su kreativnost, intuicija i
posedovanje vizije
Zanata - ključna stvar je iskustvo
Nauke - red se upostavlja kroz sistematsku analizu

Menadžment je određen sa tri glavna obeležja:

Proces
Organizacioni cilj
Ljudski resursi

11
 POSAO I ULOGA MENADŽERA
Da bi mogli da razumemo proces menadžmenta, prvo pitanje koje
treba da postavimo je: "Šta rade menadžeri?"

Kada bi dete menadžera upitalo svog roditelja: "Šta si radio

danas?", menadžeru bi bilo veoma teško da odgovori.
Menadžerski posao je teško opisati, a odgovori poput "Bio sam na
jednom sastanku.", "Podneo sam izveštaj." ili "Razgovarao sam sa
Markom", ne daju baš najbolji opis jednog radnog dana. Deca više
vole da čuju nešto uzbudljivo, nešto što sportisti, astronauti, policajci,
vatrogasci rade svakog dana.

12
 POSAO MENADŽERA
Iako se na prvi pogled može učiniti da menadžeri ne rade
interesantne stvari, njihov posao je u suštini vrlo izazovan i zahvalan.

"Onaj sastanak" kojem je menadžer prisustvovao je možda bio

posvećen donošenju presudne odluke o budućnosti organizacije.

"Onaj izvještaj" koji je podneo se možda odnosio na revolucionarno

novi proizvod i njegovu pouzdanost i sigurnost u upotrebi. Ili možda
na osvajanje novog tržišta?!

A "onaj Marko" je možda bio važan klijent čije poslove je

organizacija htela da vodi.

Pokušaji da se opiše posao menadžera onima sa malo ili bez

imalo radnog iskustva izgledaju neodgovarajuće!

13
 POSAO MENADŽERA
 Teoretičari menadžmenta su na dva načina pokušali da
daju odgovor na pitanje - "Šta je posao menadžera?".

1. Prvi pristup posmatra posao menadžera kao skup

osnovnih menadžment funkcija. Autor ovog pristupa je
Anri Fejol (Henri Fayol), francuski menadžer jedne
velike kompanije za ugalj i čelik, koji je kasnije svoje
ideje o menadžmentu zasnivao na svom praktičnom
iskustvu. Fayol je još početkom XX veka govorio da
menadžeri planiraju, organizuju, zapovedaju,
2. koordiniraju i kontrolišu i da ove funkcije čine
3. proces menadžerskog posla.

14
 POSAO (ULOGA) MENADŽERA

2. Drugi pristup proističe iz rada Henrija Mincberga (Henryja

Mintzberga) (1973.), koji je govorio o "ulogama
menadžera".
"Uloga" je skup ponašanja koji je karakterističan za osobu
na određenom položaju.
Mincberg je proučavajući brojne menadžere došao do
zaključka da menadžeri "igraju" deset osnovnih uloga,
koje se mogu podeliti u tri kategorije:
 Interpersonalna (međuljudska) uloga
 Informaciona uloga
 Uloga u odlučivanju
15
1.Interpersonalna (međuljudska) uloga
 Čelni čovek ("Figurehead") - predstavlja
organizaciju pred drugima, na različitim
skupovima i ceremonijama;
 Vođa (lider) - bavi se obukom, motivacijom,
vođenjem i pružanjem podrške zaposlenima;
 Veza ("Liasion") - održava kontakte sa drugim
osobama
u organizaciji.

16
 2.Informaciona uloga

 Pratilac zbivanja - konstantno prati, prima i skladišti

informacije koje prima iz unutrašnjih i spoljašnjih izvora;
 Prenosilac – prenosi (distribuira) informacije ostalim
članovima organizacije;
 Spiker (“Spokeperson") - prenosi informacije grupama
"izvan" organizacije (bordu direktora, akcionarima,
dobavljačima...).

17
3.Uloga onoga koji donosi brojne odluke
 Preduzetnik - trudi se da usavrši organizaciju; oseća
promene iz okruženja i sam započinje planirane promene;
 Kontrolor problema - upravlja izazovima iz okruženja i
stupa na scenu u kriznim situacijama (štrajkovi,
nezadovoljstvo potrošača...);
 Alokator resursa - odlučuje o tome kako i kome će resursi
biti stavljeni na raspolaganje;
 Pregovarač - predstavlja organizaciju u pregovorima sa
drugim grupama (dobavljači, sindikat...); učestvuje u
sklapanju i sprovođenju ugovora sa ovim grupama.

18
 ŠTA STVARNO MENADŽERI RADE U
ORGANIZACIJI?
MENADŽERI REŠAVAJU PROBLEME!
PRIRODA PROBLEMA (prema Isaku Adižesu):
NORMALNI PROBLEMI – ispoljavaju se kao propratne
pojave i prelazni problemi. Organizacija ih može sama
rešiti (OČEKIVANI I NEOČEKIVAN);
NENORMALNI PROBLEMI – organizaciji je za njihovo
rešavanje potrebna profesionalna pomoć spolja.
(KOMPLIKACIJE, PATOLOGIJA); Menadžeri ne smeju da
ignorišu probleme ili da odgovornost za njihovo rešavanje
prebacuju na nekog drugog!

19
 ADIŽESOV PRISTUP MENADŽMENTU

ISAK ADIŽES PRAVI RAZLIKU IZMEĐU MENADŽMENTA I UPRAVLJANJA:

 MENADŽMENT OZNAČAVA PROCES!
 UPRAVLJANJE OBUHVATA ORGANIZACIJU I IZVRŠENJE!

 ZA UPRAVLJANJE VAŽI DA “SVE ŠTO NIJE DOZVOLJENO TO JE

ZABRANJENO!”
 ZA MENADŽMENT VAŽI DA “SVE ŠTO NIJE ZABRANJENO TO JE
DOZVOLJENO!”
 KO SU ZAPRAVO MENADŽERI?
MENADŽERI SU OSOBE KOJE:
Poseduju menadžerska znanja i veštine;
Su zadužene i ovlašćene da obavljaju rukovodeće poslove;
Su odgovorne za rad i rezultate poslovanja organizacije u
celini ili njenog dela;
USPEŠAN MENADŽER TREBA:
Da zna šta je cilj organizacije i da je sposoban da to objasni
drugima;
Da raspolaže zavidnim fondom znanja i veština;
Da poseduje sposobnost da uoči problem;
Da je dobro informisan o konkurenciji, kupcima, dobavljačima.
Da zna da zadobije poverenje drugih;
On ne sme da potcenjuje saradnike ni konkurenciju; 21
 MENADŽMENT KAO PROFESIJA, NAUKA,
VEŠTINA...
MENADŽMENTU SE PRISTUPA SA RAZLIČITIH ASPEKATA:

MENADŽMENT KAO SKUP LJUDI (MENADŽERA)

Menadžeri vs Nemenadžeri (izvršioci – radnici)
MENADŽMENT KAO NAUKA - XX vek- cilj, predmet, metode
Menadžment je društvena, realna i praktična nauka
MENADŽMENT KAO VEŠTINA
Primena znanja stečenog na bazi iskustva. To je
natprosečna spretnost u obavljanju nekog posla. U tom
smislu menadžment je star koliko i ljudska civilizacija.
MENADŽMENT KAO PROFESIJA
Danas je menadžment sve više profesija tj. zanimanje koje22
služi drugima. Omogućava finansijsku korist, ugled, moć i sl.
 KARAKTERISTIKE SAVREMENE
MENADŽMENT PROFESIJE

 Najznačajnija profesija
 Najstarija profesija
 Najbrojnija profesija
 Najsložanija profesija
 Najnapornija profesija
 Najriskantnija profesija
 Najkontraverznija profesija
 Najplaćenija profesija
23
“Menadžment je sposobnost obavljanja posla pomoću
drugih ljudi!”
Meri Folet, prva dama menadžmenta

“Menadžeri su organizaciji potrebni prvenstveno zbog

rešavanja problema!”
Isak Adižes, ekspert menadžmenta

24
PAUZA ILI NE??

25