Socioloski Diskurs Br. 10.

Slavo Kukić naslov rada
SOCIOLOŠKI DISKURS
NAUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI DRUŠTVENIH NAUKA
Godina V, broj 10
Banja Luka, decembar 2015.
1
Sociološki diskurs, godina 5, broj 9 / oktobar 2015. 21-27
Izdavač:
Naučno udruženje Sociološki diskurs,
Bulevar Vojovode Petra Bojovića 1A,
78 000 Banja Luka, Republika Srpska, BiH
Za izdavača:
Prof. dr Ivan Šijaković, redovni profesor
Redakcioni odbor:
Prof. dr Ivan Šijaković, redovni profesor, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci
Dr Jagoda Petrović, docent, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci
Prof. dr Lazo Ristić, redovni profesor, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci
Prof. dr Nenad Suzić, redovni profesor, Filozofski fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci
Charalambos Tsekeris, profesor, Pantenon univerzitet za društvene i političke nauke, Atina
Prof. dr Dragoljub B. Đorđević, redovni profesor, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu
Prof. dr Sergej Flere, redovni profesor, Filozofski fakultet, Univerzitet u Mariboru
Prof. dr Gabriela Klajn, redovni profesor, Odsjek za kineziologiju, Univerzitet u Hamburgu
Prof. dr Chris Baldry, redovni profesor, University of Stirling, Scotland, Velika Britanija
Prof. dr Slavo Kukić, redovni profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Mostaru
Prof. dr Dželal Ibraković, redovni profesor, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Sarajevu
Sekretar redakcionog odbora:

Vanja Nišić, master
Uređivački odbor:
Prof. dr Ivan Šijaković, redovni prodesor (glavni i odgovorni urednik)
Dr Jagoda Petrović, docent (urednik)
Dr Dragana Vilić, docent (urednik)
Milovan Tatić (operativni urednik)
Tamara Straživuk (prevodilac)
Kontakt podaci uredništva:

Bulevar Vojovode Petra Bojovića 1A, 78 000 Banja Luka
E-mail: naucnicas@gmail.com, isijakovic@yahoo.com
Web: www.socioloskidiskurs.com

Štampa:
MARKOS design and print studio, Banja Luka
Tiraž:
400
Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srpske sufinansira izdavanje ovog naučnog časopisa
Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske br: 07.030-053-85-6/11, od 12.05.2011. godine,
„Sociološki diskurs“ Banja Luka upisan je u Registar javnih glasila pod rednim brojem 616.
2
Slavo Kukić naslov rada
SADRŽAJ
BOJAN MACUH
Korištenje kvalitetnih obrazovnih pristupa za primenu novih veština . . . . . . . . . . . . 5
DANIJELA LAHE
Sociološki pogled na prevenciju nasilja u porodici i zlostavljanje
starijih osoba u Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
DRAGANA VILIĆ, VANJA NIŠIĆ

Jedan pogled na položaj sociologije prava u Rusiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
IVAN ŠIJAKOVIĆ
Uloga motivacije u organizacionom ponašanju -
iskustvo preduzeća u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
MIRJANA ČEKO
Sociolog kao izvidnica - Ivo Andrić i albansko pitanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
3
Sociološki diskurs, godina 5, broj 9 / oktobar 2015. 21-27
4
Korištenje kvalitetnih obrazovnih
Bojan Macuh pristupa za primenu novih veština
Bojan Macuh1 Originalni naučni rad

Fakultet FKPV UDC 316.722:316.647.5
Celje DOI 10.7251/SOCSR1510005M
Slovenija Accepted: 25. 8. 2015.
Korištenje kvalitetnih obrazovnih pristupa za

primenu novih veština
Apstrakt
Mogu se svi zainteresovani uključiti u proces obrazovanja, ali pri-

stupi i metode svakog pojedinca zavise od prirode njegovog posla,
potreba, mogućnosti i sposobnosti. Primarna socijalizacija ima
uticaj na to koliko je sposobnosti i znanja čovek stekao da bi kroz
dalji život mogao neprekidno da ih nadograđuje i ažurira. Ovde
ćemo sprovesti istraživanje metodom ankete i statističkom obra-
dom podataka prikupljenih u okviru rukovodećeg osoblja iz obra-
zovnih organizacija.
Nova saznanja pojedincu mogu biti obezbeđena kroz Delorsova
četiri stuba obrazovanja:
- Naučite da biste znali;
- Naučite da biste mogli da znanje unapređujete;
- Naučite da znate kako da živite u zajednici i među drugima;
- Učite da biste postojali.
Mi se edukujemo tokom celog našeg života. U zavisnosti od naše
sposobnosti, podrške za osnovno i srednje međuzavisnosti životne
sredine, finansijske sposobnosti, će, Elan i treba da unapredimo
svoja ukupna znanja, kao i ona koja nam se javljaju kao potreba
na radnom mestu. Doživotno učenje ne poznaje starosne grani-
ce, već je i dalje samo težnja da se nauči nešto novo, drugačije.
Društvo, na osnovu doživotnog učenja, može da obezbedi bolju
budućnost i bolji kvalitet života.
Ključne reči: komunikacija, nastava, znanje, obrazovanje, doživotno učenje.
1
Senior lecturer, Ma in Sociology, e-mail: bmacuh@gmail.com
5
Sociološki diskurs, godina 5, broj 10 / decembar 2015. 5-21
Uvod
Vreme u kome živimo je vreme postmodernog i multikulturnog društva

koje se stalno suočava sa ekonomskim, kulturnim, političkim i tehnološkim
promenama. Postoji sve veća količina znanja koja se stalno razvija. Imajući u
vidu da, u našem obrazovnom periodu možemo da akumuliramo zalihe koje
bi se mogle kasnije iskoristiti tokom života. Pojedinac mora da produbljuje ili
obogaćuje ovo primarno znanje celog svog života kako bi znao da se prilagodi
svetu koji se stalno menja. Veštine i kompetencije mogu se razvijati tokom
života, ne samo za nečiju ličnu ispunjenost, već i da se čovek aktivno uključi
u društvo, ali i da bude uspešniji u svetu rada, koji se, takođe, stalno menja.
To je stvar doživotnog učenja, koje danas, bez obzira na starost, niko ne može
izbeći.
1. Učenje i obrazovanje
1.1. Učenje
Mi učimo tokom celog našeg života. Učenjem da stiču znanja i veštine,

koje nam omogućavaju da postignemo bolji kvalitet života i da živimo u skla-
du sa našim potrebama. Drugim rečima, jedna od ljudskih potreba je i po-
treba da se uči i nauči. Jasno, to je drugačije u odrasloj dobi nego što je bilo u
mladosti. U odraslom dobu, učenje je fokusirano na “upravljanje promenama
u životnom ciklusu, na porodicu i rad, kao i na stil života i tačke gledišta”.2 On
takođe govori o ličnom razvoju.
1.2. Doživotno učenje
Zbog starenja stanovništva, koncept doživotnog obrazovanja postaje sve

važniji. Takođe, taj koncept je imao pozitivan uticaj na ekonomski rast, druš-
tveni razvoj, a posebno na kvalitet života starih lica, ili penzionera. Doživotno
učenje više ne predstavlja samo aspekt obrazovanja i obuke. To mora da po-
stane vodeći princip ponude i učešća u potpunom kontinumu sadržaja uče-
2
Zoran Jelenec, Strategija vseživljenjskosti učenja v Sloveniji. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo
in šport Republike Slovenije, Javni zavod Pedagoški inštitut, 2007.
6
nja. Svi koji žive u Evropi trebalo bi, bez izuzetka, da imaju jednake moguć-
nosti da se prilagode zahtevima društvenog i ekonomskog života i da aktivno
učestvuju u projektovanju evropske budućnosti.3
Ako uzmemo u obzir učenju uopšte, kao što je navedeno od strane Breč-
ka4, mi ne samo da učimo u školama (institucionalizovano učenje) gde se
školujemo, već mi to radimo svakodnevno. Svaki dan, dobijamo nove delove
informacija koje moraju da se klasifikuju, izaberu, tumače i uklapaju u logički
smisao. Mi svuda učimo: kod kuće, na radnom mestu, u društvu prijatelja,
putem medija, čak smo učili od naših neprijatelja. Jedna zanimljiva izreka
kaže: “Živimo da bi učili”. Svet je tako velika učionica u kojoj je svako uče-
nik i učitelj u isto vreme. Učenje odraslih je “aktivnost kojom licima koja su
intelektualno, fizički, i socijalno nedovoljno zrela, stiču nova znanja, vešti-
ne i ponašanje” (Jelenc5). Jelenc i Krašovec6 kažu da odrasla osoba može da
nauči sve dok ne dođe do kognitivnih oštećenja, dok je učenje fokusirano
na lično bogaćenje i harmoniji u životu. Osim toga, Jarvis7 naglašava da je
učenje određeno većom širinom u nekoliko dimenzija: to se dešava svuda,
ono obuhvata sve pozicije, okolnosti i mogućnosti. Sadržaji se prepliću. Mi
takođe učimo jedni od drugih a ne samo u stručnim organima. Ućenje je po-
stalo deo našeg života, ono traje celog života. Ovo je mesto gde potiče termin
celoživotno učenje. Illers8 navodi da je učenje trostruki proces: kognitivni,
emocionalni i socijalni. Kod kognitivnog procesa radi se o sticanju veština
i znanja, dok učenje kao emocionalni proces predstavlja psihološku energi-
ju prenosa osećanja sa tačke gledišta motivacije, o kojoj će biti reči kasnije.
Učenje kao socijalni proces definisano je kao interakcija između pojedinca i
životne sredine.
1.3. Kompetencije kvaliteta i efikasnost obrazovanja
Radna grupa Evropske komisije (obrazovanje u Evropi do 2010. godine) je

utvrdila osam (multifunkcionalnih i transdisciplinarnih) kompetencija koje
imaju za cilj da poboljšaju kvalitet i efikasnost, kao i veštine u razvoju društva
znanja:
3
Komisije Evropske skupnosti. Data retrieved: http://linux.acs.si/memorandum/html/, 2000.
4
Daniela Brečko, Kako se odrasli spreminjamo? Radovljica: Didatka, 1998.
5
Zoran Jelenec, Terminologija izobraževanja odraslih. Ljubljana: Pedagoški inštitut, Univerza
v Ljubljani,1991.
6
Zoran Jelenc i Sabina Krašovec, Strategija vseživljenjskosti učenja v Sloveniji. Ljubljana: Mini-
strstvo za šolstvo in šport Republike Slovenije: Javni zavod Pedagoški inštitut, 2007.
7
Peter Jarvis, Globalisation, lifelong learning and the learning society: sociological perspectives.
London, New York: Routledge, 2007.
8
Knud Illers, The three dimensions of learning. Frederiksberg: Roskilde University Press, 2004.
7
- Komunikacija na maternjem jeziku, komunikacija na stranom jeziku /

jeziku životne sredine, matematička pismenost i osnovne kompetencije u di-
gitalnoj nadležnosti prirodnih nauka i tehnologije, naučiti kako se uči, lične i
socijalne kompetencije, preduzetništvo, kulturna svest.
Što se tiče svega toga, ljudi treba da budu upoznati sa globalnim ciljevima
naučiti kako se uči:
- Unutrašnja motivacija i relevantne emocionalne i motivacione strategije
koje podstiču učenje;
- Sposobnost da se razume uži kao i širi društveni kontekst učenja i rele-
vantnih ličnih karakteristika i socijalnih kompetencija koje su potrebne za
učenje u okviru grupe;
- Relevantne kognitivne strategije učenja - kognitivne strategije sa efika-
snim metodama i tehnikama učenja; biti u stanju da razviju sposobnost da
prepoznaju svoj sopstveni stil shvatanja i učenja i da ih prilagode ciljeva uče-
nja u različitim situacijama;
- Meta-kognitivne strategije - orijentacija, planiranje, monitoring, evalua-
cija i efekat sopstvenog učenja.9
Svaki pojedinac treba da dobije ključne kompetencije za celoživotno uče-
nje. U globalizovanom društvu, ponekad izgleda da gubimo bitku za komuni-
kaciju na maternjem jeziku u odnosu na druge, veće jezika. Moramo biti sve-
sni činjenice da komunikacija na maternjem jeziku je jedan od osnovnih pra-
va i obaveza svakog građanina u vezi sa drugim jezičkim grupama. Važno je
imati na umu da, uprkos tendencijama za održanjem suvereniteta maternjeg
jezika, komunikacija na stranom jeziku postaje sve važnija. Svima u društvu
treba da bude omogućeno da nauče i da poboljšaju poznavanje stranih jezika.
2. Obrazovanje
2.1. Kljućne kompetencije za obrazovanje
Doživotno učenje je ključni element svake generacije u društvu, štaviše,

ono dobija važnu ulogu u trećoj i četvrtoj godini. U nastavku ćemo ukazati
na značaj početnih kompetencija za doživotno učenje.
Zbog uticaja globalizacije, svet u trećem milenijumu karakterišu brze i od-
lučne promene u društvu, privredi i međuljudskim odnosima. Evropljani su
već klasifikovani kao neki od najobrazovanijih stanovnika u svetu, međutim,
9
Tanja Bezič, Učenje učenja – ena od osmih ključnih kompetenc. Postojna, 2007.
8
Ujedinjena Evropa je utvrdila veoma važnu prednost u oblasti obrazovanja

i obuke. U 2010. godini, Evropa je postala najkonkurentnija i najdinamič-
nija ekonomija u svetu, zasnovana na znanju, koja će biti u stanju stalnog
ekonomskog rasta sa većim brojem boljih radnih mesta i višom socijalnom
kohezijom.10
U cilju razvoja veština neophodnih za društvo znanja (poboljšanje pisme-
nosti, baze znanja i veština, sposobnosti učenja), nakon nekoliko godina ko-
ordinacije, 2006. godine, Evropska unija je prihvatila referentni okvir ključ-
nih kompetencija doživotnog učenja, kao preporuke Evropskog parlamenta i
Evropskog saveta. Evropski referentni okvir ključnih kompetencija određuje
osam ključnih kompetencija važnih za nečiju ličnu ispunjenost (zadovolj-
stvo), aktivno građanstvo, socijalnu koheziju i zapošljavanje. Detaljni opisi se
mogu naći u prilogu, odnosno Službenom listu Evropske unije L 394 / 30.12.
2006 SL.11 Razmotrimo ukratko ove vrste utvrđenih nadležnosti i njihovih
osnovnih karakteristika.
1) Komunikacija na maternjem jeziku;

2) Komunikacija na stranim jezicima;
3) Matematička kompetencija i osnovne kompetencije u nauci i tehnolo-
giji;
4) Digitalna pismenost;
5) Naučiti kako se uči;
6) Socijalne i građanske kompetencije;
7) Osećaj inicijative i preduzetništva
8) Kulturna svest i izražavanje.
Nadležnosti doživotnog učenja su važne u svim okvirima obrazovanja i

učenja, za sve generacije - za mlade i starije osobe.
2.2. Delorsovi stubovi obrazovanja i školovanja
Obrazovanje mora da masovno i uspešno komunicirati sa sve višim nivo-

om znanja koje se stalno razvija. Ono treba da uključi direktno primenjivo
znanje potrebno za civilizaciju i njen razvoj. Obrazovanje i školovanje mora
10
Milena Ivšek, Vzgoja in izobraževanje (3). Ljubljana: Zavod RS za šolstvo, 2004.
11
Key Competemces for Lifelong Learning. European Reference Framework. Data retrieved:
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2006/l_394/l_39420061230en00100018.pdf
9
da - kao što je to bio slučaj u prošlosti - osigura »mape« ovog komplikovanog

sveta i, istovremeno, i da bude kompas koji će pomoći ljudima da pronađu
pravi put do uvođenja »četiri stuba obrazovanja i školovanja«, na koja uka-
zuje Delores.12
»Četiri stuba« obrazovanja i školovanj« (pomenuta u apstraktu ovog rada)
ne odnose se samo na jedan deo života ili samo na jedno mesto. Obrazovanje
i školovanje su unutrašnja putovanja, nivi koji odgovaraju periodima kon-
stantnog unutrašnjeg sazrevanja.
2.3. Visoko obrazovanje za odrasle
U visoko razvijenim zemljama, značaj visokog obrazovanja odraslih je

u porastu. Iako je visoko obrazovanje odraslih dugo vremena tretirano od-
vojeno i smatralo se različitim od tradicionalnog visokog obrazovanja na-
menjenog za odabranu populaciji mladih ljudi, priroda odnosa između vi-
sokog obrazovanja, odraslih i društva u celini se menja. Suočava sa velikim
društvenim i tehnološkim promenama, inicijalno obrazovanje i formalno
obrazovanje postaju osnova za dalje učenje i usavršavanje. Uprkos brojnim
preprekama, sve veći broj odraslih integriše se u visokom obrazovanje, bilo
povremeno ili učestalo. Veća stopa odraslih uključenih u visoko obrazovanje
je takođe pove zana sa širim faktorima koji proističu iz demografskog, druš-
tvenog i tehnološkog razvoja 13.
U Sloveniji razlikujemo javne i privatne nezavisne institucije visokog ob-
razovanja. Prema slovenačkom Institutu za obrazovanje odraslih14, 235 or-
ganizacija obavljalo je obrazovanje odraslih sa 4.041 obrazovnih programa
školske 2013/2014 godine (vidi sliku 1 i 2). Većina organizatora obrazovanja
predstavili su svoje obrazovanje programe ranije, dok je 27 organizatora po-
javilo se po prvi put.
Zabilježili smo smanjen broj organizatora koji promovišu obrazovanje i
obrazovne programe. Statistički podaci pokazuju da su investicije u obrazo-
vanje i obuku smanjene tokom prethodnih nekoliko godina, štaviše, dolazi
do smanjenja eksternih oblika obrazovanja i obuke za zaposlenih. U osnovi
unutrašnje obrazovanje i obuka zaposlenih se i dalje vrše, dok broj upisa u
12
Jaques Delores, Učenje - skriti zaklad: poročilo Mednarodne komisije izobraževanju za enain-
dvajseto stoletje. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport, 1996.
13
Bogomir Mihavec, Jelenc, Zoran, Kump, Sonja, Podmenik, Darka, Zagmajster, Margerita.
Visokošolsko izobraževanje odraslih. Ljubljana: Andragoški center Slovenije, 1995.
14
Pregled ponudbe izobraževanja odraslih v Sloveniji 2013/2014. Andragoški zavod Slovenije.
Data retrieved: http://arhiv.acs.si/porocila/Pregled_IO_2013.pdf
10
eksterno obrazovanje opada, što je uticalo na zatvaranje nekoliko obrazovnih

organizacija.
U proteklih nekoliko godina, broj narodnih univerziteta i srednjih škola
za obrazovanje odraslih je smanjen, dok se nekoliko srednjih škola stopilo sa
standardnim srednjoškolskim centrima. Osim toga, smanjen je i broj obrazo-
vanja odraslih i obrazovnih programima za odrasle.
3. Empirijsko istraživanje
3.1. Svrha istraživanja
U okviru ovog rada želimo da utvrdimo značaj obrazovanja koje teži za

znanjem a što bi trebalo da bude ojačano svakodnevno tokom našeg života.
Na osnovu istraživanja smo predstavili značaj percepcije obrazovanja među
rukovodećim zaposlenima i njihovim saradnicima u obrazovnim ustanova-
ma.
3.2. Istraživačke hipoteze
U okviru istraživanja se, na osnovu provedenog upitnika i njegove analize,

dokazuju ili opovrgnuti sledeće hipoteze:
H1: Pretpostavljamo da su mnogi prosvjetni radnici i rukovodioci u obla-
sti obrazovanja uključeni u kontinuiranu edukaciju.
H2: Verujemo da se, u odnosu na muškarce, žene na vodećim pozicijama
više odlučiti za doživotno učenje.
H3: Pretpostavljamo da samo retke institucije finansiraju nastavak eduka-
cije za svoje zaposlene.
H4: Pretpostavljamo da odnosi i porodični život “trpe” zbog permanentne
edukacije.
3.3. Istraživački cilj
Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi da li obrazovanje zaista predstavlja

najvažniji element svakog pojedinca, sa naglaskom na zaposlene u obrazova-
nju i školovanju.
11
3.4. Metodologija
3.4.1. Istraživački metod
U cilju prikupljanja podataka koristili smo opisni metod empirijskog pe-

dagoškog istraživanjima.
3.4.2 Istraživački uzorak
Učesnici u ovom istraživanju bili su direktori i direktorice u obdaništima,

osnovnim i srednjim školama (15 muškaraca i 24 žene) u Pomurju prosečne
starosti od 50,3 godina. Pitali smo ih za odnos prema sopstvenom obrazova-
nju i obrazovanju svojih saradnika.
3.4.3 Analiza upitnika
Upitnik daje odgovore na 11 otvorenih pitanja. Zatim ćemo predstaviti

analizu odgovora ispitanika.
Slika 3: Koliko imate godina radnog staža u oblasti obrazovanja i školovanja?
Slika 1: Koliko imate godina radnog staža u oblasti obrazovanja i školovanja?
70 %
60 %
50 %
40 %
30 %
20 %
10 %
0 %
Up to 10 years Up to 14 years Up to 25 years More than 25
years
Izvor: Autorova kreacija tabele

12
Na osnovu dobijenih rezultata, jasno je da 64,2% ispitanika koji su bili zaposleni u
obrazovanju sa više od 25 godina, zatim 23,1% je onih koji su bili zaposleni do 25 godina i
10,3% onih koji su radili na tom području do 15 godina. Odgovori predstavljeni u tabeli se
Na osnovu dobijenih rezultata, jasno je da 64,2% ispitanika koji su bili

zaposleni u obrazovanju sa više od 25 godina, zatim 23,1% je onih koji su
bili zaposleni do 25 godina i 10,3% onih koji su radili na tom području do
Slika 4: Da li mislite da rukovodioci u obrazovanju moraju biti najmanje diplomirani
15 godina. Odgovori predstavljeni u tabeli se odnose na iskustva potrebna za
pedagozi?
obavljanje pedagoškog rada.
Slika 2: Da li mislite da rukovodioci u obrazovanju moraju biti najmanje di-

plomirani pedagozi?
Od svih ispitanika, 82,1% njih bili su mišljenja da upravljanje obrazov-

Od svih
nom ispitanika,zahteva
ustanovom 82,1% njih bili stručnu
visoku su mišljenja da upravljanje
spremu pedagoškogobrazovnom ustanovom
smera. Univer-
zahteva visoku stručnu spremu pedagoškog smera. Univerzitetska diploma
zitetska diploma iz oblasti pedagogije je potpuno razumljiva i prihvatljiva iz oblasti
za
pedagogije je potpuno razumljiva i prihvatljiva za
oblast rada i upravljanja u obrazovnim institucijama.oblast rada i upravljanja u obrazovnim
institucijama.
13
Slika 5: Da li se slažete sa činjenicom da zaposleni u obrazovanju, uključujući i
Sociološki diskurs, godina 5, broj 10 / decembar 2015.
rukovodeće osoblje, treba konstantno da unapređuju svoja znanja i edukacije se?
5-21
Slika 3: Da li se slažete sa činjenicom da zaposleni u obrazovanju, uključujući i

rukovodeće osoblje, treba konstantno da unapređuju svoja znanja i edukacije se?
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Other Yes No. I don’t think
this is
necessary
SviSvi ispitanici
ispitanici (100%)(100%) su odgovorili
su odgovorili da je neophodna
da je neophodna kontinuirana
kontinuirana edukacija eduka-
rukovodilaca
cija rukovodilaca
i zaposlenih i zaposlenih
u obrazovnim ustanovama. u obrazovnim ustanovama.
Ovo je čest slučaj u obrazovnimOvoinstitucijama,
je čest slučaj
jer u
nastavni plan i program je orijentisan na način da zaposleni moraju da
obrazovnim institucijama, jer nastavni plan i program je orijentisan na način se pojedinačno
obrazuju
Slika 6:kod
da zaposlenikuće,
Koje dokdodatne
vam u grupnom
moraju se obrazovanju
daveštine nedostajuučestvuju
pojedinačno unutar
naobrazuju
radnom i izvan
kod
mestu institucija.
kuće, dokliudagrupnom
i smatrate ih trebate
nadograditi?
obrazovanju učestvuju unutar i izvan institucija.
Slika 4: Koje vam dodatne veštine nedostaju na radnom mestu i smatrate li da

ih trebate nadograditi?
14
Source: Author's own graphical display
Ispitanici su odgovorili koje vještine lično nemaju na svom radnom mestu. Većina
Ispitanici su odgovorili koje vještine lično nemaju na svom radnom me-

stu. Većina njih treba da steknu dodatne veštine u oblasti upravljanja (33,4%).
Većina zaposlenih u obrazovnim ustanovama su prosvetni radnici koji ne po-
Slika 7: Da
seduju li ćete nastaviti
veštine postdiplomske
u upravljanju i stogastudije?
i dalje treba da ih steknu kroz praktičan
rad.
Slika 5: Da li ćete nastaviti postdiplomske studije?
50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
Yes No I’m thinking Other
about
continuing it
30,8% ispitanika su već angažovani na post-diplomskim studija-

ma ili imaju nameru da to učine u budućnosti (20,6%), dok 44,2% ispitanika
nije zainteresovano zaSource: Author's own graphical display
postdiplomske studije. S obzirom na potrebu kontinu-
iranog30,8%
obrazovanja u budućnosti će biti povećan brojstudijama
ispitanika su već angažovani na post-diplomskim te vrsteiliobrazovanja
imaju nameruili
da
toćeučine
se nadograđivati postojeće.
u budućnosti (20,6%), dok Ovo
44,2%ne samo da
ispitanika nijećezainteresovano
uključivati nastavak post-
za postdiplomske
studije.
diplomskih studija već i sve veće individualno samoobrazovanje. Na osnovu
S obzirom na potrebu kontinuiranog obrazovanja u budućnosti će biti povećan broj te
odgovora,
vrste smoilisaznali
obrazovanja da rukovodeće
će se nadograđivati osoblje
postojeće. Ovouglavnom
ne samo da ima visoku stručnu
će uključivati nastavak
spremu u pedagoškoj
postdiplomskih studija već oblasti.
i sve većeJer mnogi odsamoobrazovanje.
individualno njih nemaju menadžerske spo-
Na osnovu odgovora,
sobnosti,
smo saznali postdiplomske studijeuglavnom
da rukovodeće osoblje u toj oblasti
ima mogu
visoku da predstavljaju
stručnu spremu u izazov za
pedagoškoj
oblasti.
njih. Jer mnogi od njih nemaju menadžerske sposobnosti, postdiplomske studije u toj
oblasti mogu da predstavljaju izazov za njih.
Slika 8: Ako je vaš odgovor bio DA - Ko finansira ili sufinansira vaše postdiplomske studije?
15
Slika 6: Ako je vaš odgovor bio DA - Ko finansira ili sufinansira vaše postdi-
plomske studije?
Na ovo pitanje su odgovarali samo ispitanici čiji je odgovor na prethodno

pitanje bio DA. Više odSource: polovine (56,5%) ispitanika sami pokrivaju troškove
Author's own graphical display
svojih postdiplomskih studija. Ovo nije iznenađujuće, jer Ministarstvo obra-
zovanja, Nanauke i sporta
ovo pitanje ne pokriva
su odgovarali samo troškove studija
ispitanici čiji zaposlenih
je odgovor u obrazovnim
na prethodno pitanje bio
DA. Više od polovine (56,5%) ispitanika sami pokrivaju troškove
ustanovama. Potrebni uslovi za popunu mesta menadžera u vrtićimaa ili ško- svojih postdiplomskih
studija. Ovo nije iznenađujuće, jer Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta ne pokriva
lama
Slika 9:nisu
Da livezani isključivo
podržavate za obrazovanje.
kontinuiranu Jedini uslov je postignuti rezultati
obuku vaših zaposlenih?
troškove studija zaposlenih u obrazovnim ustanovama. Potrebni uslovi za popunu mesta
umenadžera
polju obrazovanja.
u vrtićimaa ili školama nisu vezani isključivo za obrazovanje. Jedini uslov je
postignuti rezultati u polju obrazovanja.
Slika 7: Da li podržavate kontinuiranu obuku vaših zaposlenih?
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Yes No I strongly I don’t find it
support it necessary
16
Svi ispitanici daju podršku (75,6%) ili snažnu podršku (24,4%) obrazo-
vanju svojih zaposlenih. To je ohrabrujuće i sasvim razumljivo. Bez obrazo-
vanja, kontinuiranog ažuriranja i unapređenja stečenog znanja, praktično je
nemoguće obrazovati mlade generacije.
Slika
Slika8:10:Šta
Štamislite dali se
mislite da li se
viševiše miškarci
miškarci ili ženeili žene kontinuirano
kontinuirano obrazuju i una-
obrazuju i unapređuju
svoje veštine?
pređuju svoje veštine?
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Women Men I don’t know The same
Smatramo da nije iznenađenje štoown

Source: Author's 71,8% ispitanika
graphical display smatra da je kontinu-
irano obrazovanje češće kod žena a samo 7,7% njih misli da više muškarci
Smatramo da nije iznenađenje što 71,8% ispitanika smatra da je kontinuirano
stalno unapređenje svoje obrazovanje.
Slikaobrazovanje češće da
11: Da li mislite kodporodica
žena a "trpi"
samo zbog
7,7% edukacije
njih mislijednog
da više muškarci stalno unapređenje
partnera/roditelja?
svoje obrazovanje.
Slika 9: Da li mislite da porodica “trpi” zbog edukacije jednog partnera/roditelja?
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%
Other Yes No I don’t know Often
17
Odgovori na ovo pitanje su, kao što smo očekivali, prilično difuzni. Za neke ljude,
kontinuirana edukacija jednog od roditelja ili partnera ne predstavlja nikakve probleme (25,
Odgovori na ovo pitanje su, kao što smo očekivali, prilično difuzni. Za
neke ljude, kontinuirana edukacija jednog od roditelja ili partnera ne pred-
stavlja nikakve probleme (25, 7%), međutim za 23,1% postoje uočene po-
sledice. Iz rezultata vidimo da preko 50% ispitanika sumnja kada odgovora
na12:
Slika ovoAko
pitanje.
je vaš Verujemo da obrazovanje
prethodni odgovor zahteva
bio DA – Molimo vaspuno vremena
odgovorite i odricanja,
na sledeće
samim timstavove
i uticajpotvrdno
na ukupan porodični život.
Slika 10: Ako je vaš prethodni odgovor bio DA – Molimo vas odgovorite na
sledeće stavove potvrdno
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%
Na osnovu odgovora ispitanika, može se primetiti da nemaju dovoljno

slobodnog vremena, Source: iako jeAuthor's
ono tesno povezano sa drugim aktivnostima
own graphical display
(29,8%). Imaju manje vremena za rekreaciju (10,9%) i manje vremena za
decu (8,2%).
Problem
Na osnovu našeg slobodnog
odgovora vremena
ispitanika, može ne potiče samo
se primetiti od naših
da nemaju obaveza,
dovoljno već
slobodnog
jednako
vremena, i od
iako raspodele
je ono ukupnog
tesno povezano sa vremena na svakodnevne
drugim aktivnostima (29,8%).radne
Imajuimanje
drugevremena
oba-
za veze.
rekreaciju (10,9%)vreme
Slobodno i manjepredstavlja
vremena za problem
decu (8,2%).
savremenog društva čija dinamika
Problem
stvara utisaknašeg
da namslobodnog vremena
ono stalno ne potiče Često
nedostaje. samo od naših u
nismo obaveza,
stanju već jednako
da ga i od
raspo-
raspodele ukupnog vremena na svakodnevne
delimo proporcionalno u odnosu na druge obaveze. radne i druge obaveze. Slobodno vreme
predstavlja problem savremenog društva čija dinamika stvara utisak da nam ono stalno
nedostaje. Često nismo u stanju da ga raspodelimo proporcionalno u odnosu na druge
3.4.4 Diskusija istraživačkih hipoteza
obaveze.
Ovde ćemo kratko tumačiti naše hipoteze od kojih smo pošli i na osnovu
3.4.4 Diskusija istraživačkih hipoteza
kojih smo tumačili rezultate dobijene upitnikom:
Ovde ćemo kratko tumačiti naše hipoteze od kojih smo pošli i na osnovu kojih smo
tumačili
18 rezultate dobijene upitnikom:
H1: Pretpostavili smo da su mnogi prosvetni radnici i rukovodioci u

oblasti obrazovanja uključeni u kontinuiranu edukaciju.
Na osnovu rezultata istraživanja, evidentno je da je 100% ispitanika odgo-
vorilo da se stalno ili povremeno obrazuju s. Na osnovu dobijenih rezultata
pomoću upitnika, možemo da potvrdimo našu prvu hipotezu (H1).
H2: Verujemo da žene na vodećim pozicijama češćeodmuškaraca se
odlučiti za doživotno učenje.
U okviru istraživanja uočeno je da je 71,8% žena i samo 7,7% muškaraca
uključeno u kontinuirano obrazovanje. To znači da H2 može biti potvrđena
na osnovu ovih podataka.
H3: Pretpostavljamo da institucije retko finansiraju nastavak edukaci-
je svojih zaposlenih.
Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta ne finansira ili sufinansira di-
plomske ili post-diplomskie studijske programe zaposlenih u obrazovanju
i školstvu. Rezultati dobijeni upitnikom su pokazalo da većina ispitanika
(56,5%) sama pokriva svoje troškove studija. Na osnovu toga, možemo reći
da je potvrđena i treća hipoteza (H3).
H4: Pretpostavili smo da porodični odnos i porodični život se »trpi«
zbog kontinuiranog obrazovanja.
Pedagoški rad je veoma zahtevan. To zahteva od pojedinca da bude posve-
ćen u celini. U slučaju da pedagoški radnik odluči da nastavi sa studijama, to
ne samo da zahtevaja odricanja na finansijskom planu, već i u porodici. Zani-
mljivi odgovori su dato pod »nešto drugo« (5,1%): »To zavisi od pojedinca i
njihovog odnosa sa svojim partnerom«. »Sam studijem odnos nije uskraćen,
već suprotno«. »To je stvar dogovora i uzajamne podjele rada između članova
porodice«.
Dakle, obrazovanje zahteva puno vremena i odricanja, samim tim utiče na
porodični život. Na osnovu dobijenih rezultata, mogžemo konstatovati da je
potvrđena i naša četvrta hipoteza (H4).
Zaključne napomene
Obrazovanje je polazna osnova za sve aktivnosti u životu pojedinca. S ob-

zirom na to, veoma je važno kako se ono ostvaruje, jer ljudi se razlikuju jedni
od drugih, te i obrazovni pristupi trebaju biti različiti.
Kontinuirano obrazovanje, učenje i dokvalifikacija omogućavaju da se ste-
knu nove veštine potrebne u svakodnevnom stručnom radu, kao u našem
19
životu uopšte. Za tu svrhu, obrazovanje je od velikog značaja i moramo biti

svesni da nisu svi u stanju da to urade. Pedagoška profesija i rad nastavnika
je neka vrsta čovekove misije. Potreban je visok nivo kvaliteta kadrova, dok s
druge strane, imamo sve manje onih koji se odlučuju za nastavničke profesije
jer je njihovu jedina šansa na tržištu rada škola i univerzitet. Institucije koje
obrazuju ljude za nastavničke profesije, treba da osiguraju da njihova zapo-
slenja budu izvesna. Oni treba da obezbede nastavnicima onoliko treninga i
usavršavanja koliko je neophodno da bi njihov rad bio kreativniji i sadržajniji.
Na osnovu prikupljenih podataka jasno je da broj žena koje zauzimaju
rukovodeće položaje u obrazovnim institucijama veći od muškaraca. Žene i
dalje predstavljaju većinu zaposlenih u obrazovanju i školstvu. Međutim, ovo
nije tako kada su pitanju samo vodeće pozicije, na kojima se, još uvek, češće
susreću muškarci nego žene.
Rezultati istraživanja su pokazali da su stalno obrazovanje i obuka redov-
ne potrebe i karakteristike našeg vremena. Iako je istraživanjem obuhvaćeno
nešto manje od 10% direktora i direktorica u školama u Pomurju (Slovenija)
utvrđeno je da se zaposleni na menadžerskim pozicijama stalno obrazuju i
podržavaju obrazovanje svojih saradnika unutar kolektiva. Pošto više žena
nego muškaraca su zaposleni u obrazovanju i edukaciji, ovo utiče na mnoge
druge oblasti. Gotovo polovin njih nastavlja ili nameravaju da nastave sa da-
ljim studijama, što je najverovatnije da će ih finansirati sami, navodeći u tom
smislu da to treba da bude sporazumno sa partnerom. U svakom slučaju, do-
punsko obrazovanje smanjuje količinu slobodnog vremena i druge aktivnosti
koje se odnose na pojedinca i na njegov sadašnji porodični život i odnose.
Menadžeri zaposleni u školama podržavaju obrazovanje svojih saradnika,
kao što žele i nadogradnju za svpje obrazovanje. Zbog porasta nivoa znanja
i potreba učenika, dodatni treninzi su veoma potrebni. Problem se javlja jer
ove aktivnosti utiču na lični život pojedinca kod kuće, u porodici, kao i na
provođenje svog slobodnog vremena, koje, međutim, ne bi trebalo da pred-
stavlja prepreku, jer prosvetni radnici upravo treba da teže kontinuiranom
obrazovanju i obuci.
20
Literatura
Bezič, Tanja. Učenje učenja – ena od osmih ključnih kompetenc. Postojna, 2007.
Brečko, Daniela. Kako se odrasli spreminjamo? Radovljica: Didatka, 1998.
Delores, Jaques. Učenje - skriti zaklad: poročilo Mednarodne komisije izobraže-
vanju za enaindvajseto stoletje. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport,
1996.
Illers, Knud. The three dimensions of learning. Frederiksberg: Roskilde Uni-
versity Press, 2004.
Ivšek, Milena. Vzgoja in izobraževanje (3). Ljubljana: Zavod RS za šolstvo,
2004.
Jarvis, Peter. Globalisation, lifelong learning and the learning society: sociologi-
cal perspectives. London, New York: Routledge, 2007.
Jelenc, Zoran. Terminologija izobraževanja odraslih. Ljubljana: Pedagoški in-
štitut pri Univerzi v Ljubljani, 1991.
Jelenc, Zoran. Strategija vseživljenjskosti učenja v Sloveniji. Ljubljana: Mini-
strstvo za šolstvo in šport Republike Slovenije: Javni zavod Pedagoški in-
štitut, 2007.
Jelenc Krašovec, Sabina. Strategija vseživljenjskosti učenja v Sloveniji. Ljublja-
na: Ministrstvo za šolstvo in šport Republike Slovenije: Javni zavod Peda-
goški inštitut, 2007.
Mihevc, Bogomir, Jelenc, Zoran, Kump, Sonja, Podmenik, Darka, Zagmaj-
ster, Margerita. Visokošolsko izobraževanje odraslih. Ljubljana: Andragoški
center Slovenije, 1995.
Požarnik Marentič, Barica, Plut Pregelj, Leopoldina. Moč učnega pogovora -
Poti do znanja z razumevanjem. Ljubljana: DZS, 2009.
Internet izvori/Websites
Key Competemces for Lifelong Learning. European Reference Framework.

Data retrieved: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2006/
l_394/l_39420061230en00100018.pdf
Pregled ponudbe izobraževanja odraslih v Sloveniji 2013/2014. Andragoš-
ki zavod Slovenije. Data retrieved: http://arhiv.acs.si/porocila/Pregled_
IO_2013.pdf
Komisije Evropske skupnosti. Data retrieved: http://linux.acs.si/memoran-
dum/html/, 2000.
21
22
Sociološki pogled na prevenciju nasilja u porodici
Danijela Lahe i zlostavljanje starijih osoba u Sloveniji
Danijela Lahe1 Original research paper

University of Maribor UDC 316.346.32-053.9(497.4)
Faculty of Philosophy DOI 10.7251/SOCSR1510023L
Slovenia Accepted: 18.9.2015.
Sociološki pogled na prevenciju nasilja u porodici i

zlostavljanje starijih osoba u Sloveniji
Apstrakt
Ovaj rad se bavi pitanjem nasilja i zlostavljanja starijih osoba koji,

zbog povećanog nivoa javne osetljivosti i stalnih pominjanja od stzra-
ne vladinih i nevladinih institucija, postaje predmet sa povećanom
pažnjom. Autor se fokusira na nasilje u porodici i sadašnje zlostavlja-
nje i opisuje različite načine moguće zaštite od nasilja i zlostavljanja
starijih osoba sa aspektima zakona, ljudskih prava i uloge slovenačke
policije.
Ključne reči: porodica, starije osobe, nasilje i zlostavljanje, preventivne aktivnosti.
Uvod
Populacija starih u zapadnim kulturama naglo raste, a samim tim otvara

se više mogućnosti za zloupotrebe starijih osoba. Zbog toga, u dva prethod-
ne decenije, ovo pitanje nasilja i zlostavljanja zauzima sve više i više pažnje
u kontekstu istraživanja, politike i u praksi. Takođe, u Sloveniji je problem
nasilja i zlostavljanja izgleda sve više i više prisutan i posvećuje mu se pa-
žnja od strane medija i šire javne politike. Razlozi za to su stalna upozorenja
nevladinih organizacija na probleme nasilja u porodici, posebno statistički
podaci koji ukazuju na povećanje trendova nasilja u privatnoj sferi. Sve to je
podiglo na viši nivo javni senzibilitet za ovu pojavu, što je dovelo do toga da
se to pitanje reguliše Krivičnim zakonom Republike Slovenije2, koji u članu
1
Assistant at the Department of Sociology, Faculty of Philosophy, University of Maribor,
e-mail: danijela.lahe@um.si
2
Kazenski zakonik 1, Uradni list Republike Slovenije, št. 55/2008.
23
191. tretira “nasilje u porodici kao krivično delo” i na kraju, ali ne najmanje
važno, donesen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.3
Norme ponašanja u postmodernom društvu, među kojima je, nažalost,
takođe i predrasuda protiv starijih osoba, seksizam, i pomirenje sa nasiljem
u društvu, su važni faktori u formiranju nasilja nad starijim osobama. Sta-
rije osobe se često opisuju kao slabe, bespomoćne, zavisne, ukratko, manje
vredne da im se posvetiti pažnja, od države i njihove porodice. Kvalitet života
starih sigurno ne zavisi samo od materijalnih uslova, ali za njihovo zdravlje,
psihosocijalno blagostanje je od velikog značaja bezbednost i prihvatanje od
porodice i šireg društvenog okruženja.
Nasilje nad starijima je veoma ozbiljan i čest problem u zajednicama i do-
movima za zbrinjavanje lokalnih porodica. Oba pola su izloženi tome, one
zdravi i bolesni u svim etičkim i društvenim grupama. Nasilje u porodici
obuhvata sve oblike nasilja koje koriste članovi porodice (na primer odrasla
deca i ostali članovi porodice, kao što su unuci, stariji partneri) superiornost
/ prevaga koja ugrožavaju prava i integritet osobe, što je dovelo do njihove
patnje i povrede. Ipak, nasilničko ponašanje može biti i posledica zahtevne
promene u društvu i njegovih uticaja na porodični svakodnevni život zbog
zdravlja i starosti, kao i promene uloge u porodici i novim, ponekad suprot-
nom međusobnom zavisnosti. Tu se mogu pojaviti potpuno novi izazovi koji
se često opisuju kao opsežni zahtevi koji se suočavaju sa ograničenim moguć-
nostima podrške.4
Nasilje nad starijima, koje je postalo od javnog interesa mnogo kasnije
nego druge vrste nasilja5, trenutno izgleda da su postali predmet interesova-
nja velikog broja istraživača. Na kraju, trenutni podaci su od izuzetne vredno-
sti za svaku državu koja je spremna da se nosi sa ovim problemom. U ovom
trenutku, bitno je da se upozori na ograničenja u istraživanju ovog fenomena.
Stručnjaci širom sveta daju drugačiju definiciju starosti, što otežava isticanje
uporednih empirijskih podataka. Drugo ograničenje je neprecizna i nejasna
3
Ovo je ujedno i prvi zakon u istoriji Slovenije, koji u članu 3. jasno definiše različite vr-
ste nasilja u porodici. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici definiše nasilje kao bilo kakvu
upotrebu fizičkog, seksualnog, psihološkog i ekonomskog nasilja jednog člana porodice protiv
drugog člana porodice ili zanemarivanja člana porodice, bez obzira na starost, pol ili bilo koju
drugu okolnost žrtve ili počinioca nasilja (Zakon o sprečevanju nasilja u društvu, Službeni list
RS, br.16 / 2008).
4
Šlajmer Japelj, Blažun Helena and Kokol Peter. (ur.). Breakingthetaboo: nasilje nad starejšimi
ženskami v družini: prepoznavanje in ukrepanje, Dunaj, Avstrija: Šlajmer InfoMedia, 2010.
5
In the eighties of the previous century attention was paid to the elderly, who experienced vi-
olence within the family and outside it. Family violence against the elderly was first mentioned
in the year 1975 in the British research reviews, named “granny battering” (A.A. Baker, Gran-
nyBattering, Modern Geriatrics, Vol 5, no 8, 1975, p. 20-24; G.R. Burston, Do yourelderlypatient
live in fearofbeingbattered? Modern Geriatrics, Vol 7, no 5, 1977, p. 54-55).
24
terminologija u vezi nasilja i zlostavljanja starijih osoba. Različita termino-

logija donosi mnogo definicija, koje variraju od studije do studije toliko da
su njihovi rezultati često neuporedivi. Sledeći problem je primena različitih
metoda tokom prikupljanja podataka. Većina istraživanja su vršena na osno-
vu evidencije već prijavljenog zlostavljanja nadležnim državnim institucija
ili su bile samo pretpostavke o mogućim zloupotrebama pojedinaca (lekara,
socijalnih radnika, ili nasumično odabranih ljudi).
U izveštaju, koji je bio obelodanjen juna 2011. godine, Svetska zdravstvena
organizacija6 navodi da je te godine u svetu 2,7% (4 miliona) osoba starijih
od 60 godina ili više, bilo žrtva fizičkog nasilja, 19.4% (29 miliona) doživeli
su psihičko nasilje, 3,8% (6 miliona) finansijsko nasilje i 0,7% (1 milion) sek-
sualno nasilje. Treba istaći da su javni podaci o nasilju nad starijim osobama
samo vrh ledenog brega.7 Problemi su iza “četiri zida”, jer ni starije osobe lično
ne žele da javno iznesu podatke.
Određenje nasilja i zlostavljanja starijih osoba
Potrebno je spomenuti na samom početku da u slovenačkoj literaturi po-

stoje mnogi primeri gde nije moguće izvući jasnu, nesumnjivu granicu izme-
đu nasilja i zlostavljanja. Međutim, između ova dva koncepta postoje bitne
razlike. Nasilje se smatra bilo koji akt protiv druge osobe i protiv volje tog
lica. Dakle, nasilje nad starima obuhvata sve oblike ponašanja lica (govora ili
radnje) koje demonstriraju nad njim / njom superiornost, a da to ne mora da
bude odnos između počinioca i žrtve8. Prema definiciji Ujedinjenih nacija9
zloupotreba je “jednokratan ili ponovljen akt neadekvatnog ponašanja, koju
čini osoba na osnovu ranijeg poverenja, što šteti staroj osobi i dovodi je u
stanje da oseća opasnost”. Dakle, ono što pravi razliku između nasilja i zlo-
stavljanja jeste lični odnos između žrtve i počinioca, kada se taj čin ponavlja.
Što se tiče raznih neželjenih ponašanja i njihovog sličnog, ako ne i istog
značenja, odlučili smo da koristimo oba izraza - nasilje i zlostavljanje. Nakon
6
WHO, 2011 http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs357/en/.
7
National Center ofElderAbuse (NCEA), 2015
http://www.ncea.aoa.gov/ncearoot/Main_Site/index.aspx.
8
Barbara Oražem in Ksenija Ramovš, Odločen »ne« nasilju in zlorabam, V Starič, M. (Ur.),
Praktični vodnik za upokojence: pravice, možnosti, priložnosti, Ljubljana, Založba Maks Viktor,
2004, str. 90-91.
9
United Nations, Abuse of older persons: recognizing and responding to abuse of older persons
in a global context – Report of the Secretary General, Economic and Social Council. UN E/
CN.5/2002/PC/2, 2002, p. 4.
25
razmatranja doprinosa stranih stručnjaka koji se bave ovim pitanjem širom

sveta, očigledno je da različita terminologija se koristi u zemljama sa istim
jezikom. U SAD i Velikoj Britaniji, najčešći izrazi su: “zlostavljanje”, “mal-
tretiranje”, “zapostavljanje”, “napuštanje”, ređe “zloupotreba”, “maltretiranje”.
Zanimljivo je da u literaturi na engleskom, najčešći izraz je “nasilje”, kada
govore o opštem / zajedničkom porodičnom nasilju ( “nasilje u porodici”). U
Nemačkoj i Austriji se uglavnom često koristi izraze “Gevalt”, “Missbrauch” i
“Misshandlung”.
Da bi se sprečilo nasilje, neophodno je da se prepozna, dakle, potrebni su
kratki opisi najčešćih tipičnih oblika nasilja i zlostavljanja u porodici sa koji-
ma se suočavaju starije osobe.10
Fizičko zlostavljanje: znači upotrebu fizičke sile nad starim osobama, što
može dovesti do telesnih povreda, bolova ili stvaranja fizičkih nedostataka.
Psihički ili mentalno zlostavljanje: nanošenje patnje, emocionalne patnje ili
tuge. Osim toga, tretirati stara lica kao da su deca, kao i zabranjivati im kon-
takte sa porodicom i prijateljima, ignorisati ih ili prisiljavati da budu izolova-
ni od društvenog života. Sve su ovo primeri psihičkog zlostavljanja. Nemar:
odbacivanje ili neispunjavanje bilo kakve obaveze prema starima, koju neko
mora da uradi za stare osobe. Postoje aktivni i pasivni oblici nemara. Pasiv-
ni nemar znači neželjeni nedostatak nege i pomoći, izazvane nedostatkom
znanja ili informacija. Aktivni nemar se sprovodi namerno / svesno. Finan-
sijsko ili materijalno zlostavljanje: je oblik nezakonite ili nepravilne upotrebe
/ eksploatacije štednje stare osobe, posedovanje ili korištenje novčane goto-
vini bez dozvole, falsifikovanje potpisa, krađa novca ili imovine, potpisivanje
dokumenta pod prisilom (na primer ugovor o poklonu, izdržavanju i slično),
odbijanje prava da nadgleda svoju imovinu, prevare, zloupotrebe položaja za-
štitnika i čuvara. Seksualno zlostavljanje: ne ostvarivati seksualni čin sa stari-
jom osobom bez njene saglasnosti. Ovde je takođe uključeno dodirivanje bez
pristanka, kao i prisilno snimanje golišavih fotografija. Neki autori11 takođe
govore o samo nemaru: to je oblik zlostavljanja kada stara osoba zanemari
10
The National Center on Elder Abuse, 1998, The national elder abuse incidence study, Wash-
ingtonhttp://aoa.gov/AoA_Programs/Elder_Rights/Elder_Abuse/docs/ABuseReport_Full.
pdf; WHO, The Toronto declaration on the global prevention of elder abuse, 2002 http://www.
who.int/ageing/projects/elder_abuse/alc_toronto_declaration_en.pdf; Manfred Lachs and
Karl Pillemer, Elder abuse. Lancet 364(9441), 2004, p. 1263-1272; Garre-Olmo, et al., Preva-
lence and risk factors of suspected elder abuse subtypes in people aged 75 and older, Journal of The
American Geriatrics Society, Vol 57, no 5, 2009, p. 815-822
11
Bridget, Penhale and Jonathan, Parker, Elder abuse and older men: towards and understand-
ing. COE-Strasbourg, 1999; Metka, Pentek, Nasilje, zloraba in starejšiljudje. V: Nasilje, zloraba
in starejši ljudje. Otočec,Gerontološko društvo Slovenije, 2000; Vinko, Razboršek, Oblike zlor-
abljanja starejših ljudi, Kakovostna starost, Vol 5, no 1-2, 2002, p. 31-35.
26
samu sebe, stavljajući tako u opasnost svoje zdravlje i život. Medicinsko zlo-
stavljanje: ovo je neka vrsta zlostavljanja, kada se staroj osobi propisuju lekovi
koji joj nisu hitno potrebni ili joj se nerazumno odbije dalja adekvatna tera-
pija (prestari sa određenim tretmanom). Medicinskom zloupotrebom starih
takođe se smatra agresivno testiranje koje može da dovede u smrtnu opasnost
stare ljude.
Pored svega navedenog o nasilju i zlostavljanju, bitno je da se više vrsta
zlostavljanja desi u isto vreme, da su isprepleteni i intenzivirani (na primer:
eksploatacija, ograničenja, i na kraju nasilje). Starije osobe su, pored pome-
nutih oblika nasilja, podložne drugim negativnim pojavama: diskriminacija,
kršennje ljudskih prava i sloboda, nedostupnost materijalnih i drugih usluga
i za životne potrebe.
Pored oblika zlostavljanja, takođe je važno prepoznati faktore rizika koji
mogu dovesti do nasilja u porodici. Bez obzira da li su faktori rizika posledica
uticaja okoline, psiho-fizičkog ili kulturnog i društveno-ekonomskog uticaja,
oni su prisutni u porodičnim odnosima (intimanost, blagostanje, nega) gde
stari žive u kući rođaka ili oni brinu o njihovoj kući. Oba ova rešenja, naža-
lost, ne nude pravi dom za starije osobe. Umesto očekivanog razumijevanja,
sigurnost, sklonište i toplinu, oni često susreću hladnoću, nerazumevanja i
loše odnose, pa čak i konflikte.12
Zlostavljanje je realnost za mnoge stare ljude. Međutim, mnogi od njih ne
žele da otvoreno priznaju da su razne zloupotrebe prisutne i da će biti prisut-
ne u institucijama kao i u privatnim porodičnom okruženjeu.
Oblici pomoći za (potencijalne) zrtve nasilja i zlostavljanja
Zlostavljenim ljudima u porodici redovno je potrebna podrška u vidu za-

štite, savetovanja ili lečenja. Čak i tako savršene konsultantske i tretmanske
usluge i programi ne mogu da promene kulturne vrednosti i norme koje idu
u korist nasilja i zlostavljanja u porodici. Pre nego što zaista počnemo ra-
čunati na značajno smanjenje nasilja u porodici, moraju da se dese značaj-
ne promene u društvu: prvo, norme koje daju legitimitet nasilju u društvu
i porodici treba eliminisati a stres koji izaziva nasilje treba da bude smanjen
na minimum.13 Takođe je od velike važnosti smanjenje društveno izolovanih
porodica i patrijarhalnih principa razvoja društva.
12
Simona Hvalič Touzery in Polona Felicijan, Dogaja se njej in dogaja se mnogim: ne bi se
smelo: raziskava o zlorabi starih ljudi v Sloveniji, Kakovostna starost, Vol 7, no 1, 2004, p. 12-20.
13
Hester, Henderson, Domestic Violence andChildAbuse, Sourcebook, Detroit, Omnigraphics,
2010.
27
Kome moramo da se okrenemo ako želimo da izađemo iz začaranog kru-

ga ćutanja u Sloveniji? Na državnom nivou, to su institucije koje imaju važnu
ulogu u lečenju krivičnih dela i nasilja: sudovi (okružni i regionalni), javni
tužilac, policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove. Tu su i nevladi-
ne organizacije koje se bave žrtvama krivičnih dela, nasilja i različite nevolja:
Centri za žrtve krivičnih dela, Institut Papilot, SOS telefon za žene i decu -
žrtve nasilja, Društvo za nenasilne komunikacije, Konsalting kancelarije za
žene, Pravno informativni centri , Društvo za pomoć kod mentalnih obolje-
nja i Karitas. Na žalost, pristup različitim oblicima pomoći nije regionalno
ravnomerno raspoređen.
Prevencija nasilja i zlostavljanja starijih osoba
Zakon o sprečavanju nasilja14 u porodici je prvi zakon u Sloveniji, koji

jasno definiše različite vrste nasilja u porodici. Zakon posebnu pažnju posve-
ćuje pitanju nasilja nad starijim osobama, pored dece i osoba sa invaliditetom
koje su najugroženije. Zakon definiše i nameće obavezu svakog pojedinca da
prijavi nasilje i pruži pomoć žrtvama nasilja. Usvajanje ovog zakona, daje dve
jasne poruke za celo društvo: prvo, da nije prihvatljiv bilo kakav oblik nasilja,
drugo, da su svi članovi porodice jednako pravni zaštićeni i ravnopravni i
zaslužuju zakon koji će ih zaštiti od nasilja koje se dešava u četiri zida.15
Na osnovu člana 11. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u 2009. go-
dini usvojena je Rezoluciju o Nacionalnom programu za prevenciju nasilja u
porodici 2009 - 2014.16 Ovaj strateški dokument definiše ciljeve, mere i ključ-
ne nosioce politike za prevenciju i smanjenje nasilja u porodici u Republici
Sloveniji u periodu od 2009. do 2014. Osnovni ciljevi ovog dokumenta su
da se povežu različite mere i da obezbede efikasno obavljanje aktivnosti za
smanjenje nasilja u porodici na nivou prepoznavanja, kao i sprečavanja. Do-
kument daje brojne strategije za prevenciju nasilja u porodici.
Slovenija je takođe usvojila strategiju za kvalitetno starenje i solidarnost
i dobre odnose između generacija za period od 2011. do 2015. godine, kao
odgovor na uticaj starenja i evropske zahteve da se obezbedi solidarnost i sa-
radnja između generacija. Svrha strateških dokumenata je da nastave politiku
14
Zakon o preprečevanju nasilja v družini, 2008. Uradni list RS, št.16/2008.
15
Ministrstvo za delo, družino, socialne zadeve in enake možnosti, 2008
http://www.mddsz.gov.si.
16
o nacionalnem programu preprečevanja nasilja v družini 2009-2014, 2009
http://zakonodaja.gov.si.
28
prethodne strategije - da usklade i integrišu rad nadležnih organa kako bi se

povećala saradnja i kvalitet ljudskih odnosa između generacija i da se osigura
kvalitetno starenje starijeg stanovništva.17
Nasilničko ponašanje izazva veliku štetu ne samo za pojedinca koji je su-
očen sa njim, već i za šire društvo, jer umanjuje zdrave supstance osnovnih
ljudskih vrednosti i ostavlja dugotrajne posledice. Stoga, neophodno je uzeti
u obzir prevenciju nasilja nad starijim osobama holistički, gde ključnu ulo-
gu ima partnerstvo između učesnika. U dosadašnjoj praksi, saradnja između
različitih organa države (Centar za socijalni rad (CSR), konsultantske usluge
u školama, policiji, tužilaštvu, zdravstvenih usluga) i nevladinog sektora je
omogućena.
Na međunarodnom nivou, kreatori politike i terenski radnici su izrazili
zabrinutost o ovom pitanju i povezali sa ciljem da se poboljša razumevanje
nasilja nad starijim osobama i metode potrebne za sprečavanje nasilja. Evrop-
ski projekat, koji takođe uključuje i Sloveniju, ima za cilj da razvije evropski
referentni okvir za prevenciju nasilja nad starijim osobama.18
Projektni tim je formiran na tri vrste programa prevencije nasilja, svaki
opet fokusiran na tri specifične ciljne grupe: 1. Primarna zaštita obuhvata
aktivnosti usmerene na prevenciju nasilja nad starijim osobama. Ciljna grupa
su stariji ljudi koji nisu izloženi nasilju, ali mogu biti suočiti u budućnosti. 2.
Druga vrsta prevencije obuhvata postupke koji se fokusiraju na identifikaciju
i otkrivanje nasilja nad starijim osobama u ranoj fazi, pre nego što postane
potpuno ispoljeno. Glavni akcenat je da se zaustavi povećanje nasilja i ubrza
prevencija. Ciljna grupa ove prevencije se sastoji od starijih koji prolaze kroz
rane faze prevencije nasilja. 3. Treća vrsta prevencije obuhvata programe u
cilju poboljšanja života žrtava koje trpe nasilje nad starijim osobama sma-
njenjem težine posledica i sprečavanjem da postanu ponovne žrtve nasilja u
budućnosti.Ovu ciljnu grupu čine stariji ljudi koji su žrtve već nasilja.
Projekt grupa je zaključila, da je efikasna borba protiv nasilja nad starijim
osobama zahteva priznanje da nasilje kao privatna stvar treba da bude javna
stvar.19
Važnu ulogu u prevenciji nasilja nad starijim osobama svakako ima po-
licija. U skladu gledištem Ombudsmana, policija je dužna da postupa efika-
17
Strategija za kakovostno staranje, solidarnost in sožitje generacij v Sloveniji za obdobje 2011 do
2015, Delovno gradivo za pomoč ožjim delovnim skupinam, Ljubljana: interno gradivo, 2011.
18
EUROPEAN, Nasilje nad starejšimi v Evropi, Povzetek: Ozadje in stališče projekta
EUROPEAN, 2010, p. 18-19.
19
More of the recommendations on the prevention of violence and abuse against the elderly
EUROPEAN, Nasilje nad starejšimi v Evropi, Povzetek: Ozadje in stališče projekta EUROPEAN,
2010, p. 22-28.
29
sno i odlučno prilikom obavljanja poverenog zadatka u vezi sa prevencijom

i lečenjem nasilja u porodici.20 Slovenačka policija, u skladu sa Zakonom o
policiji21, mora da obrati posebnu pažnju na kvalitet rada u pogledu preven-
cije i otkrivanja najtežih krivičnih dela, među kojima je i nasilje u porodici.
U 2003. godini, policiji je dato puno ovlašćenje da zaštiti žrtvu, tako da je
počiniocu zabranjeno da uđe u stan dva dana, a sud može da produži ovaj
period do 10 dana22.
Uprkos ovim ovlašćenja, policija ne može sama da efikasno i dugoročno
rešava probleme nasilja u porodici. Oni su samo u stanju da smire situaciju
privremeno, da spreče trenutnu opasnost. Njihove mere ne mogu obezbedi-
ti dugotrajanu sigurnost žrtvama nasilja. U ovim slučajeva policiji nedostaje
saradnja sa drugim institucijama koje su u mogućnosti da učestvuju “odmah
i sada” i stručnjacima koji mogu da daju podršku žrtvama u trenutku kada je
to potrebno, koji mogu posmatrati situaciju i umešati se kada je to potrebno.23
Policija je tokom svog praktičnog rada otkrila da je slovenačko društvo u
celini prilično tolerantno prema nasilju u porodici i stoga ne deluju u korist
žrtava porodičnog nasilja.24 Porodica je još uvek prilično zatvorena ćelija, a
porodica u kojima postoji nasilje je još više zatvorena, kao što je i porodična
privatnost tradicionalno nedodirljiva. To je jedna od oblasti sa najvećim bro-
jem predrasuda i stereotipa, uključujući i stručnjake koji se bave ovim pitanji-
ma. S druge strane, oni profesionalci koji se bave nasiljem u porodici, proce-
njuju da se stav policije prema nasilju odnedavno menja u pozitivnom smeru.
Međutim, treba reći da je slovenačka policija uradila veliki posao i poboljšala
svoju poziciju na ovom polju u poređenju sa drugim institucijama. Međutim,
posebno je dobra ulogu našeg Ombudsmana u zaštiti starijih osoba.
Takođe, Evropska unija priznaje i poštuje pravo na život, dostojanstvo i
nezavisnost i da osoba učestvuju u društvenom i kulturnom životu.25 Cilj Po-
velje nije da zameni, već da dopuni i da podršku drugim merama koje su već
uspostavljene u nekim zemljama Evropske unije. Svrha Povelje je takođe da
se poveća svest, i skrene pažnja na prava većeg broja starijih ljudi.26
20
Varuh človekovih pravic: Letno poročilo, 2002. http://www.varuh-rs.si.
21
Zakon o policiji, 2003. Uradni list RS, št. 110/2003.
22
Ibid.
23
Ministrstvo za notranje zadeve, 2014. http://www.mnz.gov.si/.
24
Ibid.
25
Listina Evropske unije o temeljnih pravicah (2010/C 83/02).
http://eurlex.europa.eu/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0389:0403:sl:PDF.
26
EUROPEAN, Nasilje nad starejšimi v Evropi, Povzetek: Ozadje in stališče projekta
EUROPEAN, 2010. http://www.preventelderabuse.eu/doc/293pdf.
30
Zaključak
Nasilje nad starijima postaje sve više se prepoznaje kao glavni društveni
problem, koji će kao takav i u budućnosti rasti sa rastom stanovništva. Iako
nasilje i zlostavljanje nad starijim osobama ima dugu tradiciju u društvu, ono
je tek nedavno priznato. U zapadnim zemljama to je pomenuto negde šez-
desetih godina prošlog veka, pre nego što je smatrano kao tabu tema. Čak i
danas nasilje je skriveni čin i stoga se veoma teško otkriva. Glavni problem je
u tome šta se u suštini dešava, kao što je slučaj kod većine zlostavljanja, sve se
dešava između četiri zida i u velikoj meri je skriveno od očiju javnosti a time i
kontrole. Izložiti jedan akt, koje se dešava unutar intimnog područja, kao jav-
nu stvar, predstavlja problem delimično zbog zalaganja za porodična prava,
koja štite privatnost porodice protiv državne intervencije, a delimično zato
što postoji duboko ukorenjeno uverenje da porodica pruža toplo, bezbedno
okruženje za pojedinca.
Istovremeno je neophodno kontinuirano razvijati preventivne društvene
aktivnosti nad starijim osobama, kao što su udruženja i druge nevladinih or-
ganizacije koje ujedinjuju starije građane. Sastanci i međugeneracijski pro-
grami za kvalitet starenja su odlične mogućnosti za starije da govore u pove-
renju o svojim tamnim stranama života. Svaka država koja ima nameru da se
bavi ovim problemom treba da primenjuje holistički pristup problemu nasilja
i zlostavljanja starijih osoba i da provodi detaljnu analizu i tumačenje stvar-
nih podataka. Što se tiče istraživanja ovog fenomena, takođe treba istaći da
postoje ograničenja zbog kojih je poređenje podataka nemoguće. Zbog toga
bi bilo od velike pomoći, barem na području Evropske unije, da se pripremi
jedinstven upitnik sa uporednim skalama za ispitivanje nasilja i zlostavljanja,
pod pretpostavkom da sadrži sve vrste nasilja i zlostavljanja starijih osoba.
Da bi se obezbedio dostojanstven i kvalitetan život starima u demokrat-
skoj državi, pre svega, ljudska prava moraju da se poštuju, kao i da se pove-
ća osetljivost države na nasilje i zlostavljanje. U svakom društvu u kome su
nasilje i zlostavljanje starih osoba predmet sistema vrednosti i smatraju se
kao nešto uzeto “zdravo za gotovo”, nezbežno će se to pojaviti kao problem,
zbog toga je od izuzetnog značaja podizanje društvene svesti o tome da nasi-
lje i zlostavljanje starih osoba nisu prihvatljivi, niti su nešto što se toleriše kao
društveno ponašanje.27
27
Danijela Lahe, Nekateri sociološki vidiki nasilja in zlorabe nad starejšimi ljudmi v družinskih,
partnerskih in sorodstvenih razmerjih, Magistrsko delo, Maribor, Filozofska fakulteta Maribor,
2009, p. 14.
31
Literatura
Baker, A.A., GrannyBattering,Modern Geriatrics, Vol 5, no 8, 1975.

Breakingthetaboo: nasilje nad starejšimi ženskami v družini: prepoznavanje in
ukrepanje, Šlajmer Japelj, M., Blažun, H., Kokol, P. (ur.). InfoMedia, Du-
naj, Avstrija, 2010.
Burston, G.R., Do yourelderlypatient live in fearofbeingbattered? Modern Ge-
riatrics, Vol 7, no 5, 1977.
EUROPEAN, Nasilje nad starejšimi v Evropi, Povzetek: Ozadje in stališče pro-
jekta EUROPEAN, 2010.http://www.preventelderabuse.eu/doc/293pdf
(30.5.2015).
Garre-Olmo, Josep., Planas-Pujol, Xenia, López-Pousa, Secundino, Juvinya,
Dolors, Vilà, Antoni, Vilalta-Franch, Joan, Frailty and Dependence in
Girona Study Group, Prevalence and risk factors of suspected elder abuse
subtypes in people aged 75 and older, Journal of The American Geriatrics
Society, Vol 57, no 5, 2009.
Henderson, Hester, Domestic Violence and Child Abuse, Sourcebook, Detroit,
Omnigraphics, 2010.
Hvalič Touzery, Simona. in Felicijan, Polona, Dogaja se njej in dogaja se mno-
gim: ne bi se smelo: raziskava o zlorabi starih ljudi v Sloveniji, Kakovostna
starost, Vol 7, no 1, 2004.
Kazenski zakonik 1, Uradni list Republike Slovenije, št. 55/2008.
Lachs, Manfred and Pillemer, Karl,Elder abuse. Lancet 364(9441), 2004.
Lahe, Danijela, Nekateri sociološki vidiki nasilja in zlorabe nad starejšimi ljud-
mi v družinskih, partnerskih in sorodstvenih razmerjih, Magistrsko delo,
Maribor, Filozofska fakulteta Maribor, 2009.
Listina Evropske unije o temeljnih pravicah (2010/C 83/02). http://eurlex.eu-
ropa.eu/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0389:0403:sl:PDF (22.3.2015).
Ministrstvo za notranje zadeve, 2014.
http://www.mnz.gov.si/(16.8.2015).
Ministrstvo za delo, družino, socialne zadeve in enake možnosti, 2008.
http://www.mddsz.gov.si (20.6.2014).
National Center of Elder Abuse (NCEA), 2015 http://www.ncea.aoa.gov/ncea-
root/Main_Site/index.aspx (15.9.2015).
32
Oražem, Barbara in Ramovš, Ksenija, Odločen »ne« nasilju in zlorabam, V

Starič, M. (Ur.), Praktični vodnik za upokojence: pravice, možnosti, prilož-
nosti, Ljubljana: Založba Maks Viktor, 2004.
Penhale, Bridget. in Parker, Jonathan, Elder abuse and older men: towards and
understanding. COE-Strasbourg, 1999.
Pentek, Metka, Nasilje, zloraba in starejši ljudje. V: Nasilje, zloraba in starejši
ljudje. Otočec: Gerontološko društvo Slovenije, 2000.
Razboršek, Vinko, Oblike zlorabljanja starejših ljudi, Kakovostna starost, Vol
5, no 1-2, 2002.
Resolucija o nacionalnem programu preprečevanja nasilja v družini 2009-
2014,2009. http://zakonodaja.gov.si (02.09.2011).
Strategija za kakovostno staranje, solidarnost in sožitje generacij v Sloveniji za
obdobje 2011 do 2015. Delovno gradivo za pomoč ožjim delovnim skupi-
nam.2011. Ljubljana: interno gradivo.
The National Center on Elder Abuse, 1998. The national elder abuse incidence
study. Washington, http://aoa.gov/AoA_Programs/Elder_Rights/Elder_
Abuse/docs/ABuseReport_Full.pdf. (29.4.2015).
UnitedNations, Abuseofolderpersons:recognizingandresponding to abuseofol-
derpersons in a global context – ReportoftheSecretary General.Economi-
cand Social Council. UN E/CN.5/2002/PC/2, 2002.
Varuh človekovih pravic: Letno poročilo, 2002. http://www.varuh-rs.si
(20.1.2015).
Zakon o policiji, 2003. Uradni list RS, št. 110/2003.
Zakon o preprečevanjunasilja v družini, 2008. Uradni list RS, št.16/2008.
WHO, The Toronto declaration on the global prevention of elder abuse,
2002http://www.who.int/ageing/projects/elder_abuse/alc_toronto_decla-
ration_en.pdf (10.2.2015).
WHO, 2015 http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs357/en/ (3.2.2015).
33
34
Dragana Vilić i ostali Jedan pogled na položaj sociologije prava u Rusiji
Dragana Vilić1 Pregledni rad

Univerzitet u Banjoj Luci UDC 316.334.4(470)
Ekonomski fakultet DOI 10.7251/SOCSR1510035V
Banja Luka Prihvaćeno: 10.09.2015.
Vanja Nišić2
Banja Luka
Jedan pogled na položaj sociologije prava u Rusiji
Apstrakt
Kao sociološka disciplina koja proučava ulogu i mjesto prava u druš-

tvu, sociologija prava je nastala sredinom 19. vijeka. Ova discipli-
na proučava uslove i okolnosti koji dovode do konstituisanja prava i
pravnog sistema u jednoj državi, zatim pravnu aktivnost u društvu,
kao i posljedice svih vidova pravnog djelovanja u društvu. Od polo-
vine 20. vijeka u sociologiji su uklonjene brojne nedoumice u vezi s
društvenom ulogom prava, od ovog perioda pravo se proučava kao
normativni fenomen. U radu se analizira položaj sociologije prava,
njen istorijski razvoj i institucionalizacija u Rusiji, kao i aktuelne
teme ruskih teoretičara. Navodeći ruske teoretičare koji su se bavili
pravno-sociološkim temama, kroz ovaj rad analiziraćemo pitanja i
probleme koji su se našli u procesu institucionalizacije sociologije pra-
va u Rusiji krajem XX i početkom XXI vijeka. U radu dajemo kratak
pregled stanja sociologije prava u nekim zemljama bivše Jugoslavije
kao moguće poređenje sa stanjem sociologije prava u Rusiji.
Ključne riječi: pravo, sociologija, sociologija prava, društvo, nauka, Rusija.
1
Doktor socioloških nauka, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci.
e-mail: dragana.vilic@efbl.org
2
Magistar sociologije, email: vanjanisic@gmail.com
35
Uvod
Kao rezultat razvoja sociologije kao nauke i širenja njenog predmeta

istraživanja, konstituisano je više posebnih i pojedinačnih sociologija koje
istražuju posebne društvene oblasti, a među njima i sociologija prava. Ova
mikrosociološka disciplina se razvila sredinom 19. vijeka u okviru sociologije
politike kao posebne sociologije, a proučava mjesto i ulogu prava u društvu,
sadržaj pravnih normi, način njihove primjene.3 Sociologija prava proučava
uslove i okolnosti koji dovode do konstituisanja prava i pravnog sistema u
jednoj državi, zatim pravnu aktivnost u jednoj državi (teorijsku i praktičnu),
kao i posljedice svih vidova pravnog djelovanja u društvu.4 S jedne strane,
proučava društvenu stranu prava, uticaj različitih društvenih faktora (eko-
nomski, politički, kulturološki) na pravo i njegove ključne aspekte (pojam
prava, porijeklo prava, karakter pravnih normi i sl.), a s druge strane, kako
pravo utiče na društvo (čovjeka, strukturu društva i kretanja u društvu).5 Na
fizionomiju sociologije prava imale su uticaja izvijesne tendencije u razvoju
pravne teorije: pravne teorije (“društvenog prava”) po kojma se pravni pore-
dak društva razlikuje od državnog prava (osim države, postoje i druge soci-
jalne snage koje stvaraju pravo – crkve, korporacije i sl.) i “teorija kontrole”
razvijena u SAD (E.A. Ros) po kojoj je pravo jedna od tehnika društvene
kontrole. Uslovi za razvoj sociologije prava kao sistematične i metodološki
konstituisane discipline stvoreni su na kraju 19. vijeka i na početku 20. vijeka
3
Prije pojave sociologije prava jedini teorijski okvir za objašnjenje prava nalazio se u oblasti
filozofije prava (najčešće, to su bile prirodno-pravne teorije). Još u antičkom periodu, u djelima
grčkih mislilaca nalazimo nastojanja da se pravo dovede u određeni odnos s društvom/drža-
vom (sofisti, Herodot, Plutarh, Tacit, Aristotel). U teorijama društvenog ugovora u 17. vijeku
nalazimo korjene sociologije prava, kao i u teorijskom pristupu Š. L. Monteskjea u 18. vijeku,
koji zakone stavlja u odnos s društvenim činjenicama. Podsticaj za razvoj sociologije prava od
početka do sredine 19. vijeka dala su kriminološka istraživanja francuskih i italijanskih istraži-
vača, kao i uvidi njemačke istorijsko-pravne škole, te iskustvena građa pravne istorije i pravne
etiologije iz tog perioda. Ivan Šijaković i Dragana Vilić, Sociologija za pravnike, Banja Luka:
Udruženje sociologa Banja Luka, 2013, str. 305.
4
Sociološka analiza prava zasniva se na tri osnovna teorijska principa: prvi se odnosi na prirodu
prava posmatranu iz sociološke perspektive (pravo je iskustvena pojava i sve karakteristike
prava proističu iz specifičnosti ljudske prirode i života u zajednici); drugi princip se odnosi
na strukturu prava posmatranu iz sociološke perspektive (pravo je šire od pravnog pravila,
ne može se svesti na poredak normi, zakone i druge opšte i pojedinačne akte, već, pored njih,
ravnopravni elementi u strukturi prava su društveni činioci prava - društveni odnosi, izvijesne
vrijednosti i sl.; i treći princip se odnosi na pravo kao iskustvenu, složenu i razvojnu cjelinu.
Saša Bovan, Sociologija prava, u: Milovan Mitrović i Saša Bovan, Osnovi sociologije i sociologija
prava, Beograd: Službeni glasnik, 2009., str. 230 – 231.
5
Saša Bovan, Isto.
36
na evropskom prostoru (Dirkem, Veber, Erlih, Digi, Gurvič) i na američkom

prostoru (Ros, Holms, Kordoza i dr.).6
Od sredine 20. vijeka pravo se proučava kao normativni fenomen (prili-
kom primjene na društvene činjenice društvenog života ispoljava svoje spe-
cifičnosti, kao i probleme), čime su uklonjene brojne nedoumice u sociologiji
prava u vezi s društvenom ulogom prava.7
Najvažnija karakteristika sociologije prava poslije Drugog svjetskog rata
jeste široka i sveobuhvatana institucionalizacija (osnivanje komiteta, institu-
ta, katedri, sekcija i časopisa iz ove oblasti).8
Značajan napredak sociologije prava u svijetu, posebno u anglosakson-
skom jezičkom, društvenom i teorijskom prostoru, ostvaren je u prethodne
tri decenije. Predmet istraživanja i izučavanja se stalno širi - obuhvata nove
probleme, pitanja, fenomene i aktivnosti koji se mogu svrstati u oblast prava
i njegovog odnosa sa ostalim elementima društva. Ova sociološka disciplina
sve više ulazi u strukturu pravnog sistema, proučava njegovo unutrašnje dej-
stvo, prati pojedine njegove dijelove kroz prizmu društvenog odnosa, usmje-
rava svoju pažnju na pravnu praksu, pravne događaje, kao i posljedice prav-
nih odluka.9 Tako se u savremenom periodu njen predmet usmjerava na šest
osnovnih problema: porijeklo prava, pojam prava, funkcije prava, stvaranje
prava, primjena prava, pravnička profesija, a uočava se diferencijacija unu-
tar ove discipline u skladu s pojedinim granama prava (sociologija krivičnog
prava, sociologija građanskog prava i sl.). Iako podvojenost teorijskih i em-
pirijskih istraživanja nije izražena kao u prethodnom periodu, u savremenoj
sociologiji prava ona i dalje opstaje.10
Na Balkanskom poluostrvu značajan doprinos sociologiji prava dali su
Valtazar Bogišić, rukovođen osnovnim postulatima istorijsko-pravne škole,
i Sreten Vukosavljević koji je u svom istraživanju poredio običaje i pozitivno
pravo.11 U bivšoj Jugoslaviji, između dva svjetska rata nekoliko nastavnika
6
Saša Bovan, Isto, str. 253.
7
Sociologija prava, Aleksandar Molnar, Sociološki rečnik, Beograd: Zavod za udžbenike, 2007,
str. 558.
8
Saša Bovan, Sociologija prava, u: Milovan Mitrović i Saša Bovan, Osnovi sociologije i sociolo-
gija prava, Beograd: Službeni glasnik, 2009, str. 258.
9
Ivan Šijaković i Dragana Vilić, Sociologija za pravnike, Banja Luka: Udruženje sociologa
Banja Luka, 2013, str. 335.
10
Postoji veliki broj okolnosti koje otežavaju razvoj sociologije prava u budućnosti (blago
zatvaranje sociologije prava u nacionalne okvire, nepostojanje dovoljnog broja sociologa iz ove
oblasti, postojanje nepovjerenja prema ovoj disciplini u akademskoj zajednici i sl.). Saša Bo-
van, Sociologija prava, u: Milovan Mitrović i Saša Bovan, Osnovi sociologije i sociologija prava,
Beograd: Službeni glasnik, 2009, str. 258 – 259.
11
Aleksandar Molnar, Društvo i prava, knjiga 2, Novi Sad: visio mundi, 1994.
37
na Pravnom fakultetu u Beogradu (Jovan Đorđević, Radomir Lukić, Božidar

Marković) dali su doprinos sociologiji prava, čije je glavno obilježje bilo ra-
zvijanje teorije društvenog prava po uzoru na francusku orijentaciju u soci-
ologiji prava, bez relevantnih empirijskih istraživanja. Poslijeratni period na
ovom prostoru nije bio plodonosan za razvoj ove discipline, a tek empirijskim
istraživanjima samoupravnog prava i pravosudnog sistema provedenim se-
damdesetih i osamdesetih godina prošlog vijeka uočili pokušaji obnavljanja
ove discipline. Ova nastojanja nisu dala veliki doprinos u pogledu rehabilita-
cije sociologije prava na ovom prostoru. Predmet Sociologija prava, čiji status
je “izborni”, postojao je od 1935. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu,
kada je osnovana Katedra za sociologiju i Društvo za pravnu filozofiju i so-
ciologiju. Rad ovoga Društva obnovljen je poslije šezdesetih godina, a rad
Jugoslovenskog udruženja za teoriju, sociologiju i filozofiju prava počeo je
1996. godine u Beogradu, a poslije 2000. godine njegov rad je utihnuo. Kao
i na institucionalnom planu, literatura iz oblasti sociologije prava na ovim
prostorima je oskudna. Doprinos razvoju sociologije prava dale su Srpska
akademija nauka i umetnosti i Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti
- publikovale su određeni broj radova relevantnih za ovu oblast.12 Period po-
slije Drugog svjetskog rata obilježen je u srpskom (i u jugoslovenskom) pravu
napuštanjem tradicije pravnih susreta sa razvijenim evropskim kulturama –
prekid s demokratskom pravnom kulturom Evrope. Ovo je bilo uzrokovano
ideološko-političkim razlozima – samodovoljnošću i „zatvorenošću“ samo-
upravne socijalističke pravne kulture. U ovome poluvjekovnom razdoblju
nije moguće jasno prepoznati radove iz oblasti sociologije prava, jer su često
zamagljeni pravno-teorijskom analizom ili pravno-filozofskim sadržajem. Ni
danas u pravno-kulturološkom prostoru u Srbiji i u zemljama bivše Jugosla-
vije nema razvijene naučne produkcije iz oblasti sociologije prava.13 Dok je u
12
Saša Bovan, Osnovi sociologije prava, Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
2015.
13
Rudolf Legradić, profesor na beogradskom, skopskom i zagrebačkom univerzitetu, objavio
je prvi poslijeratni udžbenik Sociologija prava (Univerzitetska knjiga, Beograd, 1965.). Knjiga
profesora Ljubomira Tadića Predmet pravnih nauka sadašnjeg akademika (Institut društve-
nih nauka, Beograd, 1966.), izražava autorovu senzibilnost ka modernoj pravno-sociološkoj
sociološkoj jurisprudenciji i uglednim evropskim predstavnicima pravno – sociološke misli.
Dvije decenije kasnije istovremeno se objavljuju djelo slovenačkog autora A. Igličar Uvod v
sociologijo prava (Ljubljana, 1986) i rad srpskog autora M. Petrovića Pojam pravne sociologi-
je u “Zborniku za teoriju prava” (III, Beograd, 1987). U dešavanjima poslije raspada SFRJ, u
Srbiji se objavljuju knjige beogradskog sociologa i pravnika A. Molnara, dva toma, Društvo i
prava – Istorija klasičnih sociološkopravnih teorija (1994) u kojem je obuhvaćena sociologija
prava u Francuskoj, Rusiji/SSSR, Engleskoj, SAD, Skandinaviji, Nemačkoj i Austriji kao i neki
“pokušaji konstituisanja sociologije prava u Jugoslaviji”, i knjiga crnogorskog autora Dragana
K. Vukčevića Sociološkopravna misao u Rusiji (Iskustvo XX vijeka) (Novi Sad, Cetinje, 1994).
Profesor Jugoslav Stanković objavljuje knjigu Osnovi opšte sociologije prava (I dio, 1996), koja
38
nekim evropskim pravnim kulturama sociologija prava razvijana, na našem

prostoru ona je više od pola vijeka potiskivana i marginalizovana – ni u po-
stsocijalističkom period ona nema naučnu i analitičku poželjnost, i udaljena
je od konkretuma prava: zakonodavstva, izvršenja zakona, presuđivanja po
zakonima, izdržavanja kazne, korupcije, procesa privatizacije i sl.14
Na ovim prostorima postoje prevodi ključnih dijela iz sociologije prava
autora: Renera, Dirkema, Vebera, Digija, Pašukanisa, Gurviča, Karbonijea i
sl.15
U akademskom pravnom prostoru SFRJ dominirala su integralistička sta-
jališta o pravu, gdje je postojala disciplinarna i diskurzivna otvorenost i pove-
zanost između sociologije i prava.
U Bosni i Hercegovini, poslije raspada SFRJ, normativistički obrazac (re)
konstrukcije postaje dominantan u pogledu identiteta prava, što je imalo
za posljedicu gubitak statusa nauka o pravu u akademskom prostoru BiH.
Doktorska disertacija „Posebne metode u metodologiji prava i stvaranje
prava“ Vjekoslava Miličića, odbranjena 1990. godine, na Pravnom fakultetu
Univerziteta u Sarajevu bila je jedan od posljednjih integralističkih radova.
Međutim, danas se u BiH, kako to zapaža Samir Forić, ne može „govoriti o
postojanju naučne komunikacije između prava i sociologije jer integralizam
više nije aktuelan pa niti je dijelom identiteta prava, niti je sociologija prava
kao posredujuća komunikacija između njih dovoljno razvijena i afimirana
kako bi preuzela tu funkciju. Samim tim, ne postoji, što je evidentno, komu-
nikacija između sociologa i pravnika o bitnim društveno-pravnim pitanjma
u specifičnom društveno-pravnom kontekstu BiH.“16 Ovaj sociolog nam još
se pojavljuje iz projekta “Konstituisanje Srbije kao pravne države” na Pravnom fakultetu u
Beogradu, drugi deo ove knjige pojavljuje se 1998, a treći 2000. godine. Rad profesora Lukića
O pojmu sociologije prava objavljen u Arhivu za pravne i društvene nauke 1941. godine, koji
se bavi predmetom, metodom sociologije prava, sociološkim metodama u pravnim naukama
i “mogućnostima da sociologija prava daje zakone pravnog razvitka”, izvukao je iz zaborava
profesor Basta u hrestomatiji Preobražaji ideje prava. Видјети у: Радивој Степанов и Ана
Нешић, Социологија права у правној култури Србије, Сто година социологије у Србији
– Посебни издање часописа Социолошки преглед: часопис Српског социолошког друштва
(ур. Слободан Антонић), Vol. XLVI (2012), no. 3-4, Београд: Српско социолошко друштво,
2012, стр. 1009 – 1012.
14
Vidjeti više u: Радивој Степанов и Ана Нешић, Социологија права у правној култури
Србије, Сто година социологије у Србији – Посебни издање часописа Социолошки пре-
глед: часопис Српског социолошког друштва (ур. Слободан Антонић), Vol. XLVI (2012),
no. 3-4, Београд: Српско социолошко друштво, 2012, стр. 1012 – 1013.
15
Saša Bovan, Sociologija prava, u: Milovan Mitrović i Saša Bovan, Osnovi sociologije i sociolo-
gija prava, Beograd: Službeni glasnik, 2009, str. 261.
16
Samir Forić, „Sociologija prava i problem normativnog zatvaranja pravnog diskursa“, So-
ciološki diskurs, Banja Luka: Udruženje sociologa Banja Luka, godina 4, broj 7, 2014, str. 54.
39
ukazuje na epistemološku vezanost savremenog sociološkog pristupa pravu u

Bosni i Hercegovini, to jest sociološko – pravnog pristupa aktuelnom ustav-
no-pravnom statusu „konstitutivnih naroda“ i „Ostalih“, vladajućom prav-
nom paradigmom dogmatskog prava u smislu da je samo pravo, kroz vla-
stite operacije, osposobljeno da može dâ istinsko rješenje nekog društvenog
problema.17 Studija pod nazivom „Građani/ke u kolektivističkoj ideologiji:
sociološko-pravna analiza položaja „Ostalih“ u Bosni i Hercegovini“ autorki
Admire Sitnić i Amile Ždralović objavljena 2013. godine, predstavlja prvu
naučno stručnu sociološko-pravnu studiju u kojoj se ustavnopravna katego-
rija „ostali“ u BiH tretira kao sociološka kategorija, gdje se identifikuju pro-
blemi ove ustavnopravne kategorije u BiH – njihova ustavnopravna pozicija,
posljedice njihovog isključivanja ili ograničavanja u pogledu učestvovanja u
procesu političkog odlučivanja, kao i njihova trenutna pozicija u vlasti; te an-
lizira mogućnost da se formira zajednički interes i daju im kolektivna prava.18
S reformom obrazovanja koju je donio Bolonjski proces sociologija pra-
va se na pravnim fakultetima u nekim državama nastalim raspadom SFRJ
(Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Makedonija, Republika Srpska) predaje sa
opštom sociologijom čime je njen status poboljšan.19
Sociologija prava u ruskim društvenim naukama je mlada naučna disci-
plina, koja naglašava da se bez analize sociološko pravnih problema teško
mogu analizirati sadašnji izazovi i trendovi u razvoju pravnog sistema, kao
i njegove uloge u složenim društvenim odnosima. Ona istražuje društvene
odnose koji se formiraju u procesu nastajanja pravnih akata i otkriva proble-
me formiranja i razvoja pravnog sistema i različite pravce borbe za vladavinu
prava. Važan segment ruske sociologije prava su studije slučaja koje zapra-
vo prestavljaju simbiozu sociologije i prava. Analiza društvenih fenomena u
pravnoj nauci usmerena je ka konkretnim sociološkim (empirijskim) istraži-
vanjima i ukazivanjima na koristi i efikasnosti dobijenih rezultata. Sociologija
prava ima jedan sistemski pristup pri analizi aktuelnih pitanja države i prava
u ruskom društvu. Aktuelnost sociologije prava poklapa se sa promjenama
pravnog sistema Ruske federacije, nakona nestanka SSSR. U tom periodu
dolazi do brojnih promjena državne i društvene strukture, kada počinju in-
tencije za pravnom reformom i zahtjevom za vladavinom prava u ruskom
17
Samir Forić, Ibidem.
18
Admira Sitnić i Amila Ždralović, Građani/ke u kolektivističkoj ideologiji: sociološko-pravna
analiza položaja „Ostalih“ u Bosni i Hercegovini, Sarajevo: Centar za političke studije, 2013.
19
Teme iz oblasti sociologije prava koje se izučavaju na ovim fakultetima, uglavnom, se od-
nose na: sociološki pristup pravu, pravnim ustanovama i pravnoj praksi, na pravo i društvene
promjene, na pravo, pravdu i moć, na pravo i politiku, na ljudska prava, na sociologiju prava i
srodne discipline, na savremene tendencije u sociologiji prava i sl.
40
društvu. Promjena stavova i ideja ljudi u svim sferama javnog života, rastanak
sa starim idealima i sve veće produbljivanje sociološkog pogleda na društvo,
takođe su doprinijeli razvoju sociologije prava u Rusiji.
Sociološko istraživanje prava ima za cilj da analizira društvene funkcije
prava i složene procese implementacije pravnih normi u svakodnevnom po-
našanju, kao i da analizira odnos prava prema političkom sistemu i raznim
društvenim fenomenima. Ruski predstavnici sociologije prava u svojim dje-
lima, analizama i diskusijama posvećuju pažnju sljedećim temama: norme
i principi u pravnim odnosima u ruskom pravu, uloga i značaj sociologije
prava, odnos pravne i moralne svijesti, analiza evropskih tendencija u oblasti
sociologije prava, itd. Cilj ovog rada je da analizira položaj sociologije prava u
Rusiji i da predstavi aktuelne teme ruskih sociologa prava.
S obzirom da u sociološkom diskursu na našem prostoru pažnja nije (do-
voljno) usmjerena na analize sociološko pravnih problema ruskih sociolo-
ga, opredijelili smo se da u ovom radu iznesemo najvažnije segmente ruske
sociologije prava ukazujući na okolnosti u ruskom društvu zbog kojih ova
disciplina dobija na značaju u i van akademske zajednice (promjena pravnog
sistema, promjene državne i društvene strukture, promjene u svim sferama
života, produbljivanje sociološkog pogleda na društvo i sl.), ali uvažavajući i
karakteristike pravne kulture20 ruskog društva.
Istorijski razvoj sociologije prava u Rusiji
U svom diskursu o pravu ruski sociolozi su postavili pitanje u vezi sa

(ne)mjestom drugih nauka u ovoj oblasti, što je pokrenulo razne diskusije
i otvorilo mnogobrojna pitanja kao što su: Zašto zakon reguliše ponašanje
pojedinaca? Kolika je njegova moć uticaja na pojedince i na društvo? Kako
zakon reguliše ponašanje pojedinaca u društvu? Koji su uslovi efikasnosti ili
20
»Pravo i sociologija susreću se i pronalaze u pravnoj kulturi društva, tu se međusobno pre-
pliću i nadopunjuju. Pravna kultura je daleko stariji pojam od političke kulture. A neuporedivo
manje je pravnoj kulturi poklonjeno naučne (i druge) pažnje u odnosu na političku kulturu.
Pravna kultura je, po rečima Nemca V. A. Rozenbauma, način kojim se iskazuje set pravnih
vrednosti, znanja i ponašanja koji omogućavaju funkcionisanje pravnog i društvenog poretka
i daju formu i supstanciju pravnim procesima. Pravna kultura nije “pravna ideologija”, ljudi
se mogu razlikovati prema ideološkim opredelenjima i afinitetima, ali ipak dele zajedničku
pravnu kulturu.« Радивој Степанов и Ана Нешић, Социологија права у правној култури
Србије, Сто година социологије у Србији – Посебни издање часописа Социолошки
преглед: часопис Српског социолошког друштва (ур. Слободан Антонић), Vol. XLVI
(2012), no. 3-4, Београд: Српско социолошко друштво, 2012, стр. 1001 – 1002.
41
neefikasnosti zakona? Ova pitanja upućivala su da pravo treba posmatrati iz

domena drugih nauka jer njihova formulacija izlazi iz okvira prava i traga za
odgovorima iz drugih nauka. Značajno pitanje koje se postavilo u početku
institucionalizacije ruske sociologije prava jeste njen odnos prema drugim
naukama, naročito prema teoriji prava i filozofiji prava.
Među prvim autorima koji su se bavili odnosom sociologije i prava u Ru-
siji u drugoj polovini 19. i početkom 20. vijeka, bio je Sergej Muromotcev21
koji je insistirao da se pravo mora posmatrati kao društveni fenomen. Zastu-
pao je stav da se pozitivni zakon može uspješno posmatrati i razvijati jedino
ako se posmatra u sintezi sa sociologijom. Smatrao je da je teorija prava u
osnovi sociološka disciplina i da se sociološke studije prava trebaju sprovoditi
kao posebne naučne discipline. Prvi teoretičari ruske sociološke škole prava
bili su još i Nikolaj Karejev22, Bogdan Kistjakovski23, Maksim Kovalevski24,
Nikolaj Korkunov25 i Pavel Novgorodcev26. Ovi teoretičari dali su značajan
doprinos razvoju sociološko pravne misli i veliku pažnju posvetili su metodo-
loškim pitanjima, kao što su: determinizam u društvenim naukama, značaj i
uloga vladavine prava, pitanje obrazovanja kroz kategorije sociologije i prava
i slično. Od tada vrijednost sociološke teorije prava dolazi do izražaja i imala
je sve više podrške od strane naučnika, institucija i akademskih krugova, što
je doprinijelo njenom daljnjem razvoju.
Mihail Kapustin27 zastupao je stav da djelovanje zakona u društvu utiče
na stvaranje povoljnih okolnosti za život ljudi. Stvaranje povoljnih okolnosti
vidio je kroz pomirenje načela jednakosti i slobode. Slijedeći Kapustina, Go-
rovotsov je tvrdio da pravo štiti osnovne interese svih članova društva, bez
obzira na njihov status i klasu. Sličan stav slijedio je i Evgenij Spektorski28 u
svojoj knjizi ,,Hrišćanstvo i kultura“ govoreći o pravnom ponašanju pojedi-
21
Серге́й Андре́евич Му́ромцев (1850-1910), Определение и основное разделение права,
М., 1879 (переиздание — СПб., 2004)
22
Кареев Николай Иванович (1850-1931), Основы русской социологии: Социологические
исследования, (переиздание — СПб., 1995).
23
Кистяковский Богдан Александрович (1868-1920), Право как социальное явление: Со-
циологические исследования - М., (переиздание — 1990).
24
Макси́м Макси́мович Ковале́вский (1851-1916) Социология. 2 тома (глава „Социоло-
гия и право“) Спб. 1910.
25
Николай Михайлович Коркуно́в (1853-1904), Лекции по энциклопедии права, читан-
ные проф. СПБ. университета Н. М. Коркуновым в 1879/80 акад. году. — СПб.: лит.
Пазовского,1880.
26
Новгородцев Павел Иванович (1866-1924), Введение в философию права: Кризис совре-
менного правосознания, РАН, Ин-т государства и права, М.: Наука, (переиздание-1997).
27
Михаил Николаевич Капустин (1828—1899), История права, Ч. 1.-Ярославль: Тип.
Губ. земск. управы, 1872.
28
Евгений Васильевич Спекторский (1875-1951), Государство. Пг., 1918.
42
naca s aspekta duhovnih vrijednosti kao što su dužnost, pravda, samilost i

slično. Takođe, Boris Čičerin29 koji je bio stručnjak u oblasti filozofije i soci-
ologije prava, bio je protivnik naturalizma u jurisprudenciji, bez obzira što
je ta tema bila aktuelna na Zapadu. Čičerin je smatrao da sloboda postaje
jedini zakon kada je priznata zakonom i da uspostavljanje zakona pripada
državi. Boris Višeslavcev30 je istraživao ulogu prava kao društvenog alata za
uspostavljanje odnosa s javnošću. Po njemu, zakon ne može biti vrhovni vođa
života, jer je zakon samo apstraktna norma. Značajan doprinos razvoju so-
ciologije prava dao je i ruski istraživač Vladimir Solovljev31. Njegova istraži-
vanja su bila usmjerena na odnos prava i morala u društvu, kao i na pitanje
kakva je ulogu prava u ljudskom životu. Prema njegovom mišljenju, najviši
zadatak zakona u državi treba da bude postizanje moralnog napretka u druš-
tvu i da pomogne širenju morala među ljudima. Sličan stav zastupao je i Pavel
Novgorodcev32, tvrdeći da su društvo i pojedinci povezani pravnim normama
i visokim stepenom moralnih normi, jer moral ujedinjuje ljude u duhu so-
lidarnosti i jedinstva. U razvoju sociologije prava značajno mjesto zauzima
i Lav Petražickij33. Osnovu zakona i njegovog razvoja u društvu Petražickij
vidi u psihologiji ličnosti. On ističe da su psihička iskustva glavni pokretači
interakcije pojedinaca i društvenih grupa u društvu psihička iskustva. Oni
su središte društvenog djelovanja ljudi, ili kako on tvrdi da emocije određuju
ponašanje osobe sa spoljnim svijetom. Petražickij je posebnu pažnju posve-
tio tumačenju pravnih normi i zastupao je stav da se vladavina prava javlja
kao jedinstvo između obaveze i potrebe. Dakle, može se reći da je Petražickij
preneo individualno psihološko stanovište iz opšte sociologije i društvenih
nauka u sociologiji prava.
Veliku pažnju ruski teoretičari prava (začetnici sociologije prava) posvetili
su ulozi države u društvu. Naglašavali su da je potrebna stabilna država i jaka
vlada za razvoj ruskog društva, posmatrano sa svih aspekata. Međutim po-
smatrajući istorijske uslove Rusije, psihologiju ljudi, razvoj kulture, tradiciju
i običaje, uvidjeli su složenost realizacije pitanja izgradnje stabilne države i
29
Чичерин Борис Николаевич (1828—1904), Опыты по истории русского права, М.,
1858.
30
Бори́с Петро́вич Вышесла́вцев (1877—1954), Гаранти и прав гражданина, М., 1917.
31
Влади́мир Серге́евич Соловьёв (1853-1900) Метафизика и положительная наука, M.,
1887.
32
Новгородцев Павел Иванович (1866-1924), Введение в философию права: Кризис совре-
менного правосознания, РАН, Ин-т государства и права, М.: Наука, (переиздание-1997).
33
Петражицкий Лев Иосифович (1867–1931), Права добросовестного владельца на до-
ходы с точек зрения догмы и политики гражданского права, С.Петербург: Типография
М. М. Стасюлевича, 1897; Очерки философии права. Вып. 1. Основы психологической
теории права. Обзор и критика современных воззрений на существо права, С.-Петер-
бург: Типография Ю. Н. Эрлих, 1900.
43
vlade. Vladimir Solovljev je istraživao konstruktivnu ulogu države u razvoju

društva. On zastupa stav da bez stabilne države nije moguć kulturni napredak
društva. Ukazao je na ograničenja i prepreke koje ima vlada kada su u pitanju
ljudsko ponašanje, duhovni motivi i interesi pojedinaca. Takođe, skrenuo je
pažnju na veliki značaj podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao i
koherentan rad tih delova vlasti ka istom cilju - opštoj dobrobiti ruskog druš-
tva.
Za vrijeme sovjetskog i post-sovjetskog perioda, sociologija prava je imala
specifičan i težak put razvoja. Jevgenij Pašukanis34 u knjizi ,,Opšta teorija pra-
va i marksizam“ iznosi gledište da je pravo mehanizam za utvrđivanje mate-
rijalnih odnosa među ljudima. U 20-im godinama prošlog vijeka smatralo se
da treba izbjegavati sociološki pristup pri analizi prava. To je period u kojem
se dešavaju promjene kao što su: specifična uloga robno-novčanih odnosa u
razvoju socijalističkog društva, slabljenje analize pravnih normi i formalnih
izvora prava, uzdizanje revolucionarne svijesti i dominacija autoritarne sud-
ske presude. Konflikti mišljenja u oblasti filozofije, prava, sociologije i drugih
srodnih nauka ovog perioda brzo su se pretvarali u političku borbu, pa i u
poilitički progon neistomišljenika.
Proces koji se odvijao u ruskom društvu poslije socijalističke revolucije,
značajno je uticao na institucionalizaciju sociologije prava. Dvadesetih go-
dina XX vijeka u akademskim krugovima vladalo je mišljenje da treba da se
izbjegava sociološki pristup pri analizi pravnih fenomena. Ovom stavu do-
prinijela je i izgradnja socijalističkog društva i atmosfera koja je vladala u
društvu u tom periodu. Teorijski sukobi u oblasti sociologije i prava u tom
periodu osporavali su (i usporavali) razvoj sociologije prava. Tridesetih go-
dina XX vijeka razvoj prava uključujući i sociologiju prava postao je predmet
političke borbe tadašnjih vlasti i akademskih krugova. Ono što je značajno
uticalo na razvoj sociologije prava jeste tranzicioni proces ruskog društva u
tom periodu. Preorijentacija zakona kao i fundamentalna promjena u pristu-
pu proučavanju prava usporavali su razvoj sociologije prava.35
Od sredine 50-tih godina XX vijeka promjene u nauci počinju da se kreću
u pozitivnom smijeru. Naučnici počinju da uviđaju da je neophodan socio-
loški pristup pravu, vladavini prava i ulozi pravde u društvu. Na potrebu za
sociološko pravnom analizom pitanja i problema ukazali su: Mihael Karejev,
Stepan Kečekijana i Andrej Piontkovski. U periodu 60-tih i 70-tih tih godi-
na proučavanje prava iz domena sociološke analize dobilo je veliki podstrek
od strane zvaničnih akademskih institucija i naučnika. Na Petom međuna-
34
Евгений Брониславович Пашуканис (1891- 1937), Учение о государстве и праве, 1932.
35
Više o tome vidjeti u: Николай Сергеевич Тимашев,Что такое социология права?
(reprint izdanje) Москва. 2004.
44
rodnom kongresu sociologije, održanom 1962. godine sociolozi i pravnici su

pokrenuli inicijativu da se uspostavi sociologija prava kao samostalna naučna
disciplina, a diskutovali su o problemu sadržaja i metoda sociologije prava.
Ovaj prijedlog je usvojen, nakon čega je osnovan istraživački odbor socio-
logije prava koji je djelovao u okviru međunarodnog sociološkog udruženja.
Teme kao što su teorijska pitanja sociologije prava i društveni mehanizam
prava došli su u fokus diskursa ruskih naučnika i teoretičara. Situacija koja
je vlada u političkom i pravnom pogledu tadašnjeg sovjetskog društva nije
negativno uticala na daljnji razvoj sociologije prava, što je doprinijelo da se
podrže i razvijaju nove konstruktivne ideje iz ove oblasti.
Prethodni period odražava se pozitivno je dao pozitivan podsticaj za dalj-
nji razvoj sociologije prava. i na drugu polovinu 80–tih godina XX vijeka. U
drugoj polovini 80-ih godina XX vijeka ovom periodu sovjetskog društva u
sovjetskom društvu su se javile mnoge brojne diskusije koje su se odnosi-
le na probleme u vezi s problemima u teoriji i praksi prava što je pozitvno
uticalo na razvoj sociologije prava. Mnoga djela koja su se odnosila na ove
teme prevedena su na strane jezike i mnogo se pridavalo pažnje i teorijskoj i
praktičnj analizi ovih tema. U akademskim krugovima vladalo je mišljenje da
bez detaljne sociološko pravne analize nije moguće dati teorijske osnove za
sprovođenje političke reforme ruskog društva, tzv. „perestrojke“. Ovakav stav
ruskih naučnika doprinio je još većoj afirmaciji sociologije prava.
Od svog nastanka pa sve do danas, sociologija prava nailazila je na mnoge
otpore od strane državnih, političkih i akdemskih krugova. Međutim, takav
korak je neophodan u naci da bi se postavila mnoga pitanja, kao i da bi se tra-
galo za adekvatnim odgovorima, a samim tim i opravdao naučni i društveni
doprinos sociologije prava kao samostalne naučne discipline. U savremenom
ruskom društvu sociologija prava našla se pred bavi se mnogim temama, kao
što su: jačanje vladavine prava, garancije ustavnih prava i sloboda, efikasnost
zakona u društvu i slično. Ova i mnoga druga pitanja od samog početka ra-
zvoja sociologije prava, pa sve do danas našli su se u diskursu ruskih teore-
tičara.
Aktuelne teme ruskih teoretičara sociologije prava
Teme koje privlače pažnju današnjih ruskih naučnika, teoretičara i anali-

tičara su: sociologija prava kao nauka; sociologija prava na prelazu iz XX u
XXI vijek; sociologija prava u uslovima sovjetskog i postsovjetskog razvoja
društva; američka škola sociologije prava; sociologija pravde; pravno pona-
45
šanje pojedinaca; sociologija pravne organizacije; sociologija prava i druge

pravne nauke. Kroz ove teme pokrenuta su razna pitanja, kao što su: koncept
sociologije prava kao nauke; sociološka istraživanja i razvoj pravne nauke;
odnos sociologije prava i pravne teorije; pravci i trendovi sociologije prava u
Rusiji; objektivni i subjektivni preduslovi za razvoj sociologije prava u Rusiji
na prelazu iz XX u XXI vijek; uloga zakona u regulisanju ljudskog ponašanja;
pravna svijest u javnosti i njena uloga u ruskoj državi; specifičnost pravde kao
sociološke kategorije; specifičnost pravne organizacije u Rusiji, kao i druga
pitanja iz ove oblasti koja su se našla u diskursu ruskih teoretičara.
Kao naučna disciplina, sociologija prava u savremenoj Rusiji orijentisana
na pitanja kao što su: efikasnost zakonodavstva, mehanizam pravde, proble-
mi formiranja osjećaja pravde u društvu, sprovođenje pravne socijalizacije i
slično. Razvoj današnjeg sociološkog pristupa pravu u Rusiji, znači stavljanje
u stranu pravnog pozitivizma dominantnog do kraja 80-tih godina XX vijeka.
Nasuprot njemu, sociologija prava istražuje određene zakonske akte i propise
uzimajući u obzir sve društvene regulative, uključujući i moralne vrijednosti,
običaje, javno mnjenje itd. Takođe, postavljaju se i pitanja efikasnosti zakona i
propisa, glavnih društvenih funkcija zakona, analiza javnog mnjenja i pravde
u društvu, uloga pravnih institucija i slično. Predmet sociologije prava uklju-
čuje istraživanje socijalnih faktora koji se odnose na pravo, odnosno sistema
socijalnih faktora koji su u interakciji sa pravnim pojavama i procesima, kao i
pitanje mehanizama njihove interakcije. Na tim temeljima izražena je potreba
za formiranjem sociologije prava i pojavila se potreba za diskursom na ovu
temu na koju su odgovorili mnogi ruski teoretičari.
U modernom razvoju ruskog društva bez detaljne analize socioloških za-
kona teško je dati teorijske osnove prava, kao i uticati na reformu političkog
sistema u ruskom društvu, tvrde ruski teoretičari. Ciljevi trebaju biti fokusi-
rani u smjeru jačanja vladavine prava, zagarantovanih ustavnih prava i slo-
boda, kao i da se znaju i uočavaju jasne razlike između sudske, zakonodavne
i izvršne vlasti.
Prema Valentini Lapaevoj ruska sociologija prava obuhvata opšta pitanja
sociologije prava, zatim pravce i pristupe sociološkog proučavanja prava, kao
i aktuelne teme moderne sociologije prava. Ova teoretičarka zastupaju stav
da se sociologija prava najkvalitetnije može razvijati u okviru proučavanja
nastanka i djelovanja zakona u društvu36. Na osnovu njene teorijske analize
pokrenuto je pitanje da li je razvoj sociologije prava u okviru opšte sociologije
moguć? Na osnovu teorijskih shvatanja Lapaeva zaključuje da razvoj sociolo-
gije prava kao samostalne naučne discipline uslovljavaju tri stvari: prvo, pred-
36
Валентина Лапаева В. В. Социология права: в поисках новой парадигмы , Москва: „Го-
сударство и право“. 1992. N 7. с. 20.
46
met i metod ove discipline mora se uskladiti sa predmetom i metodom soci-

ologije kao opšte nauke; drugo, potrebno je da se formuliše sociološki pojam
zakona; treće, da se konceptualne odredbe o predmetu sociologije prava, kao
sociološke discipline, moraju implementirati u empirijskim istraživanjima.37
Prema Vladik Nersesjancu predmet sociologije prava je pravo kao oblik izra-
žavanja, zaštite i ostvarivanja interesa zakona, te socijalnih interesa saglasnih
sa principom formalne ravnopravnosti.38 Na osnovu toga, metod sociologije
prava kao pravne discipline je proučavanje i poznavanje zakona u kontek-
stu društvenih veza i društvenih vrijednosti iz perspektive principa formalne
jednakosti.39 Vidimo da ovaj autor sociologiju prava svrstava u pravne a ne u
sociološke discipline.
Jedna od značajnih tema u procesu savremene intitucionalizacije sociolo-
gije prava jeste i pitanje uloge pravde u društvu, zatim konstituisanje poseb-
nih mikro disciplina sociologije prava kao što su sociologija prestupa, kao i
teme uslovno kažnjavanje, problemi pravnih konflikata, pravoslavlje i soci-
ologija prava i metodološki postupci u savremenoj sociologiji prava. Ovim
temama ruski teoretičari posvetili su značajnu pažnju40. Kao komponenta
društvene svijesti, pravda predstavlja njenu specifičnu strukturalnu forma-
ciju, odnosno moralnu komponentu prava. Ona predstvalja odraz društve-
nih odnosa koji zahtjevaju regulaciju i odražavanje društvenih odnosa koji
nisu samo propisani zakonom. Pravna svijest pojedinaca dolazi do izražaja
ne samo u direktnom odnosu sa zakonom i zakonskim normama, već i u
različitim društvenim kategorijama (ekonomija, poslovanje, socijalni odnosi,
komunikacije, kultura). Realizacija interesa pojedinaca pod uticajem vlada-
vine prava, zakonskih prava i odgovornosti predstavlja jednu od najvažnijih
specifičnosti pravde. Na osnovu kategorije „društvena pravd“ ocjenjuje se
interakcija i ponašanje pojedinaca u društvu kao legitimno ili nelegitimno.
Kategorija pravde je u stalnom naučnom i istraživačkom fokusu u okviru
ruske sociologije prava. Njena dimenzija i prisutnost varira sa promjenama
koje se dešavaju u društvu. Među najvažnijim funkcijama pravne svijesti je
37
Лапаева Валентина Викторовна, Конкретно-социологические исследования в праве,
Moskva, 1992, стр.15. Takođe, o stavovima Lapajeve o savremenim problemima sociologije
prava vidjeti u njenim udžbenicima: Социология правa, Moskva, 2000 i Российская социоло-
гия права, Moskva, 2005.
38
Više vidjeti u: Вла́дик Сумба́тович Нерсеся́нц, Философия права. Москва., 1997; Вла́дик
Сумба́тович Нерсеся́нц, Общая теория права и государства. Москва., 1999, с.40.
39
Вла́дик Сумба́тович Нерсеся́нц, Общая теория права и государства. Москва., 1999,
с.42.
40
Posebno vidjeti: Касьянов В. Владимир, Нечипуренко В.Николай, Социология пра-
ва. Ростов н/Д: Феникс, 2001., zatim, Лапаева Валентина Викторовна Социология права,
Moskva:Под. ред. акад. РАН В.С. Нерсесянца, 2000. kao i Облап. Т.С. Социологијя права,
Краснодар: Гасударственый универзитет, 2003.
47
kognitivna funkcija, koja podrazumijeva poznavanje društvenog i pravnog

života. Ova funkcija pravde govori o manifestaciji društvene sredine u odre-
đenim društvenim odnosima i o tome na koji način su ti odnosi regulisani.
Druga važna funkcija pravde koja se posmatra u ruskoj sociologiji prava je-
ste pogled na svijet, što, zapravo, govori koliko određeni društveni fenomeni
koji su koncentrisani u određenim društvenim procesima, kao što su odnos
pojedinca i društva, komunikacija između nacija, problem rata i mira, pred-
stavljaju odraz društvenih pojava i trendova. U Rusiji ova pitanja posebno su
značajna (pored sociologije prava) u oblasti socijalne psihologije, ekonomije,
sociologije i političkih nauka.
Posmatrajući pravdu i pravnu svijest kao specifičan fenomen društvenog
života iz ugla sociološke perspektive jasno je da se stalno nalazimo u domenu
sociologije prava. Da bi bili realizovani neophodni ekonomski, politički i mo-
ralni zahtjevi, oni moraju da prođu kroz prizmu pravne svijesti da bi dobili
svoj konačan oblik. Stanje pravde u društvu predstavlja proces promišljanja i
razumijevanja različitih društvenih fenomena, takođe ona predstavlja odraz
potrebe socijalnog razvoja a koja je, opet, preduslov kontrole individualnog
ponašanja. Ono što je takođe važno napomenuti jeste da pravda ima značajan
uticaj na pojedince prilikom donošenja njihovih odluka u svakodnevnoj inte-
rakciji. Prilikom tranzicije ruskog društva dvedesetih godina XX vijeka treba
posmatrati aspekte koji se odnose na stanje pravosuđa u reformisanju druš-
tva. Proučavanje razvoja pravne svijesti zapravo predstavlja značajan faktor
koji utiče na razvoj odnosa u društvu, kao i zakonsku regulativu ponašanja
pojedinaca u različitim oblastima društva.
Ruski teoretičari sociologije prava u svom diskursu postavili su i pitanje
uloge pravne organizacije u društvu. Vladavina prava u svakom društvu u
velikoj mjeri zavisi od društvene uloge ukupne pravne organizacije. Problemi
kao što su provođenje zakona, sankcionisanje neprimjerenog ponašanja poje-
dinaca i djelovanje sistema društvene kontrole u velikoj mjeri zavise od efika-
snog djelovanja pravne organizacije. Takođe, među najvažnijim pitanjima u
diskursu savremenih ruskih teoretičara jeste pitanje: koji je naučni i društveni
doprinos institucionalizacije sociologije prava u ruskim akademskim krugo-
vima? Kao naučna disciplina ona doprinosi proučavanju interakcije između
zakona i društva i na taj način doprinosi riješavanju problema sa kojima se su-
očava rusko društvo u svom tranzicionom procesu. Zainteresovanost ruskih
teoretičara za diskurs u domenu sociologije prava doprinio je njenom razvoju
i institucionalizaciji a to je dalje omogućilo analiziranje brojnih problema sa
kojima se suočava rusko društvo. Različite sfere društvenog života u direktnoj
su vezi sa društvenim odnosima uključujući i činioce kao što su ekonomski,
politički, moralni i pravni. Posmatranje društva iz sociološko-pravne per-
48
spektive znači analizu svih ovih činilaca koji utiču na pojedince i društvo.
Na osnovu ovog pristupa može da se analizira i jačanje uloge demokratskih
institucija države kao i unapređenje metoda pravnog regulisanja društvenih
odnosa da bi se zadovoljile potrebe pojedinaca i društva što doprinosi opštem
društvenom dobru a time širi prostor za razvoj sociologije prava.
Savremene perspektive sociologije prava u Rusiji
U savremenom ruskom društvu i dalje su aktuelne teme koje prate socio-

logiju prava od njenog nastanka pa sve do danas. Danas se analiziraju stavovi
prvobitnih teoretičara ruske sociološke škole prava poput Korkunova, Kova-
levskog, Muromotseva, Kistjakovskog, Karejeva i drugih, koji su govorili o
problemu razvoja sociološkog koncepta prava, dilemama razvoja sociološkog
pristupa u oblasti krivičnog prava ruskih advokata, kao i idejama o jedinstvu
prava i pravnih odnosa što je uticalo na oživljavanje interesovanja za socijalne
teme kada je u pitanju sociologija prava 60-tih i 70-tih godina XX vijeka, kao
i pitanje perioda stagnacije ali i cjelokupne instizucionalizacije te discipline
od nastanka pa do danas. Nakon perioda uspona i padova, sociologija prava
je uvedena kao poseban predmet na mnogim fakultetima u Rusiji čime je i
ojačala svoju poziciju kao naučna disciplina. Teme koje obuhvata u prvoj de-
ceniji XXI vijeka su: efikasnost socijalnog prava, pravna socijalizacija, istorija
sociologije prava, sociologija prava kao nauka, metode i tehnike sociološkog
istraživanja zakona, takođe, obuhvata i teorijske i empirijske osnove pozna-
vanja zakona. Danas se u Rusiji postavlja i pitanje mjesta sociologije prava u
odnosu sa drugim naukama što govori da još uvijek postoje određene kontro-
verze po pitanju ove teme.
U savremenim uslovima proširenje pravaca naučnih istraživanja doveli su
do pojave novih naučnih pitanja u sociologiji prava. Povezanost sociologije i
prava daje mogućnost da se analizira povezanost sociologije sa zakonom, za-
tim društvenim funkcijama zakona, kao i da se analizira proces transformaci-
je pravnih normi sa aspekta društvenog ponašanja na svim nivoima, počevši
od pojedinaca, preko grupa i kolektiva. Usmjerenje sociologije prava ka prou-
čavanju socijalne funkcije zakona uslovljava pitanja kao što su: Koji su socijal-
ni izvori prava? Kakvi su socijalni uslovi pravnih odnosa? Da li je efikasnost
zakona i institucija na adekvatnom nivou kada je u pitanju regulisanje druš-
tvenog ponašanja pojedinaca i društvenih struktura kao predmeta sociološko
pravnog istraživanja. Takođe, u ovom proučavanju se pažnja usmjerava na
nove oblasti u sociologiji prava i u drugim pravnim disciplinama, na razgra-
49
ničenje sociologije prava i kriminologije, kao i na analizu prava zaštite životne

sredine, analizu odnosa socio-pravnog istraživanja i pravne prakse, kao i na
postavljanje društvene prakse kao osnove za teorijske radove iz oblasti sudske
prakse. Istorijski posmatrajući nastanak i razvoj sociologije prava, teoretičari
u Rusiji u savremenim uslovima nastoje da izbjegnu stare probleme i da idu u
korak sa novim temama, pitanjima i analizama u korist rješavanja postojećih
problema. U skladu s tim uloženi su napori za uvođenje novih metodoloških
i istraživačkih postupaka, kao i uvođenje širih teorijskih pristupa (struktur-
no-funkcionalni, socio-psihološki, logičko-semantički) u proces i postupak
društveno pravnih istraživanja. Istaknute su i prednosti sociološkog pristupa
pravu kao što su proširenje domena istraživanja sobjektivnog prava, obogaći-
vanje metodoloških osnova za istraživanje pravnih fenomena i slično. Teme
u fokusu interesovanja ruske sociоlogije prava su: uloga zakona u sistemu
društvenih funkcija; mehanizmi djelovanja zakona; ciljevi pravnog sistema u
organizovanju društva; stvaranje i održavanje reda i zakona u društvu; uticaj
zakona na društvene odnose; sociološke karakteristike prava; jačanje društve-
nih odnosa kroz zakonsku regulativu; podsticanje osjećaja pravne odgovor-
nosti i motivacije u društvu; faktori pravne aktivnosti građana; disfunkcija
socijalnih institucija; interakcija društvenih procesa; deformacija neformalne
društvene strukture; kršenje društvenih normi; sankcionisanje prestupnika i
sl.41 Sve ove teme doprinose razvoju sociologije prava kao i sociološko prav-
noj analizi društvenih tokova i procesa. Na osnovu prethodnog pregleda ak-
tuelnih tema u ruskoj sociologiji prava, može se konstatovati da se najvažnija
pitanja u ovoj disciplini odnose na opšte principe izgradnje i funkcionisanja
zakona i pravnog razvoja ruskog društva. Takođe, akcent je stavljen na teorij-
ske i metodološke osnove sociologije prava; osnovne koncepcije sociologije
prava; pitanje predmeta sociologije prava; metode sociološkog istraživanja u
oblasti sociologije prava i aktuelne probleme sociologije prava u Rusiji.
Zaključak
Sociologija prava u Rusiji (ranije SSSR-a) od svog nastanka pa do danas

suočila se sa mnogim izazovima. Kroz svoj proces razvoja i institucionaliza-
cije prošla je mnoge uspone i padove, prihvatanje i odbijanje kako kod strane
41
Više o tome vidjeti u: Бори́с Льво́вич Васи́льев, Юридическая психология, СПб.: Питер,
2009; Юрий Иванович Гревцов, Очерки теории и социологии права, СПб: ПИВС, 1996;
Геннадий Васильевич Мальцев Социальные основания права, Москва: Норма, 2007;
Александр Васильевич Малько,Субочев Виталий Викторович, Гарантии осуществле-
ния законных интересов, Москва: Правоведение, No 6, 2007. с.138-148.
50
ruskih naučnika, tako i kod ostalih akademskih zvaničnih institucija i države.

Tranzicioni procesi u Rusiji (u dva perioda tokom XX veka) odraziili su se na
cjelokupno društvo, pojedince, pa i na razvoj sociologije prava što je u jed-
nom trenutku uticalo na stagnaciju sociologije prava. Sva zbivanja u ruskim
državnim i društvenim sistemima tražila su se adekvatna objašnjenja a soci-
ologija prava kao mlada naučna disciplina pokušala je da ponudi adekvatne
odgovore za aktuelna pitanja i probleme.
Istorijski posmatrajući, kao naučna disciplina, sociologija prava podstakla
je interesovanje mnogih ruskih naučnika, akademika i advokata. U periodu
dvadesetih godina prošlog vijeka njen razvoj i prihvatanje kao samostalne
naučne discipline tekao je dosta usporeno i uglavnom je nailazila na odbijanje
od strane ruskih naučnika iz oblasti prava uz navođenje brojnih argumenata
protiv. To nije dovelo do njenog potpunog ukidanja, iako je taj period njene
stagnacije trajao nekoliko decenija. Od sredine pedesetih godina dolazi do
pozitivnih promjena za sociologiju prava jer postaje prihvaćena i podržana
od strane naučnika i akademika u Rusiji. To je rezultiralo njenim usponom u
budućnosti. U procesu njene institucionalizacije pokrenuta su mnoga pitanja
kao što su: koncept sociologije prava kao nauke? Njen odnos prema drugima
naukama? Odnos sociologije i prava? Sociološka istraživanja i razvoj pravne
nauke? Pravci i trendovi sociologije prava u Rusiji i slično.
U savremenom periodu sociologija prava je uvedena na mnoge fakultete
čime je ojačala svoj položaj u Rusiji. Danas su i dalje aktuelne neke stare teme
i pitanja koja su interesantna za istraživanje, komparaciju i preispitivanje, ali
je došlo i do značajnog proširenja naučnih pogleda i tema u istraživanjima,
koja su nametnuli novi svjetski tokovi (posebno globalizacija) i trendovi u
sociologiji prava, ali i zbivanja u savremenom ruskom društvu – u pravnoj,
političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi.
Kao što smo mogli da vidimo i na primjeru Rusije i Srbije (i uopšte pro-
stora bivše SFRJ), zaista, susret sociologije i prava ostvaruje se u pravnoj kul-
turi jednog društva. U srpskom (i u jugoslovenskom) pravu period poslije
Drugog svjetskog rata obilježen je prekidom s evropskom demokratskom
pravnom kulturom, uzrokovano ideološko-političkim razlozima. Dok je u
nekim evropskim pravnim kulturama sociologija prava razvijana, na našem
prostoru ona je više od pola vijeka potiskivana i marginalizovana – ni u po-
stsocijalističkom period ona nema naučnu i analitičku poželjnost, i udaljena
je od konkretuma prava: zakonodavstva, izvršenja zakona, presuđivanja po
zakonima, izdržavanja kazne, korupcije, procesa privatizacije i sl.42 U aka-
42
Vidjeti više u: Радивој Степанов и Ана Нешић, Социологија права у правној култури
Србије, Сто година социологије у Србији – Посебни издање часописа Социолошки пре-
глед: часопис Српског социолошког друштва (ур. Слободан Антонић), Vol. XLVI (2012),
no. 3-4, Београд: Српско социолошко друштво, 2012, стр. 1012 – 1013.
51
demskom pravnom prostoru SFRJ dominirala su integralistička stajališta o

pravu, gdje je postojala disciplinarna i diskurzivna otvorenost i povezanost
između sociologije i prava. Poslije raspada SFRJ, naročito u BiH, ovaj inte-
gralizam nije više aktuelan.43 Iako je uvođenjem sociologija prava na nekim
fakultetima na prostoru bivše SFRJ njen položaj nešto poboljšan, ipak ona
nema istaknuto mjesto u korpusu socioloških disciplina i nauke uopšte.
Literatura
Bovan, Saša. Sociologija prava. u: Milovan Mitrović i Saša Bovan, Osnovi soci-
ologije i sociologija prava, Beograd: Službeni glasnik, 2009.
Forić, S. „Sociologija prava i problem normativnog zatvaranja pravnog dis-
kursa“, Sociološki diskurs, Banja Luka: Udruženje sociologa Banja Luka,
godina 4, broj 7, 2014.
Гревцов, И. Юрий. Очерки теории и социологии права. СПб: ПИВС. 1996
Иванович, K. Николай. Основы русской социологии: Социологические ис-
следования. 1995.
Иванович, П. Новгородцев. Введение в философию права: Кризис со-
временного правосознания. РАН, Ин-т государства и права, М.: На-
ука.1997.
Кистяковский, A. Богдан. Право как социальное явление: Социологиче-
ские исследования - М.1990.
Ковале́вский, M. Макси́м. Социология. 2 тома (глава „Социология и пра-
во“) Спб., тип. М.М.Стасюлевича.1910.
Коркуно́в, M. Николай. Лекции по энциклопедии права. читанные проф.
СПБ, университета Н. М. Коркуновым в 1879/80 акад. году. — СПб.:
лит. Пазовского.1880.
Касьянов, В.В., Нечипуренко, В.Н.Социология права. Ростов н/Д: Фе-
никс. 2001.
Капустин, H. Михаил . История права. Ч. 1.-Ярославль: Тип. Губ. земск.
управы. 1872.
Molnar, Aleksandar. Društvo i pravo ( knjiga 2). Beograd: visio mundi. 1994.
Molnar, Aleksandar. Sociologija prava. Sociološki rečnik. Beograd: Zavod za
udžbenike. 2007.
43
Samir Forić, „Sociologija prava i problem normativnog zatvaranja pravnog diskursa“, So-
ciološki diskurs, Banja Luka: Udruženje sociologa Banja Luka, godina 4, broj 7, 2014, str. 54.
52
Малько, В. Александр, Викторович,В. Субочев. Гарантии осуществле-

ния законных интересов. Москва: Правоведение, No 6, 2007.
Мальцев, В. Геннадий.Социальные основания права. Москва: Норма.
2007.
Му́ромцев, A. Серге́й. Определение и основное разделение права. М., 1879
(переиздание — СПб., 2004).
Нерсеся́нц, C. Вла́дик. Философия права. Москва.1997.
Нерсеся́нц, C. Вла́дик. Общая теория права и государства. Москва:И-
норма.1999.
Новгородцев, И. Павел. Введение в философию права: Кризис современ-
ного правосознания. РАН, Ин-т государства и права,М.: Наука. 1997.
Николаевич, Б. Чичерин. Опыты по истории русского права. М.1858.
Петражицкий, И. Лев. Права добросовестного владельца на доходы с
точек зрения догмы и политики гражданского права. С.Петербург:
Типография М. М. Стасюлевича. 1897.
Петражицкий, И. Лев. Очерки философии права. Вып. 1. Основы пси-
хологической теории права. Обзор и критика современных воззрений
на существо права. С.-Петербург: Типография Ю. Н. Эрлих. 1900.
Пашуканис, Б. Евгений. Учение о государстве и праве. 1932.
Спекторский, B. Евгений. Государство. Пг., 1918.
Sitnić, А., Ždralović, А. Građani/ke u kolektivističkoj ideologiji: sociološ-
ko-pravna analiza položaja „Ostalih“ u Bosni i Hercegovini, Sarajevo: Cen-
tar za političke studije, 2013.
Степанов, Р., Нешић, А. Социологија права у правној култури Србије,
Сто година социологије у Србији – Посебни издање часописа Соци-
олошки преглед: часопис Српског социолошког друштва (ур. Слобо-
дан Антонић), Vol. XLVI (2012), no. 3-4, Београд: Српско социолошко
друштво, 2012.
Šijaković, Ivan i Dragana Vilić. Sociologija za pravnike. Banja Luka: Udruže-
nje sociologa Banja Luka. 2013.
Тимашев, С. Николай. Что такое социология права?. (reprint izdanje)
Москва. 2004.
Вышесла́вцев, П. Бори́с . Гаранти и прав гражданина. М. 1917.
Викторовна, Л. Валентина. Социология права: в поисках новой парадиг-
мы. Москва: „Государство и право“. 1992.
53
Викторовна, Л. Валентина. Конкретно-социологические исследования в

праве. Moskva. 1992.
Викторовна, Л. Валентина. Социология правa. Moskva.2000.
Викторовна, Л. Валентина. Российская социология права. Moskva.2005.
Васи́льев, Л. Бори́с.Юридическая психология. СПб.: Питер. 2009.
54
Ivan Šijaković iskustvo preduzeća u Bosni i Hercegovini
Ivan Šijaković Originalni naučni rad

Univerzitet u Banjoj Luci UDC 005.336.3(497.6)
Fakultet političkin nauka DOI 10.7251/SOCSR1510057S
Prihvaćeno: 23.8.2015.

iskustvo preduzeća u Bosni i Hercegovini
Apstrakt
Ovaj rad analizira ulogu i značaj motivacije u privatnim preduze-

ćima i drugim poslovnim subjektima u Bosni i Hercegovini. Rad se
zasniva na istraživanju koje je provedeno pomoću upitnika u predu-
zećima u najvećim gradovima BiH. Analiza rezultata prikupljenih
upitnikom na uzorku od 1239 ispitanika, pokazuje da su zaposleni
svesni značaja i uloge motivacije, da shvataju da ona utiče na zado-
voljstvo na poslu, da gradi dobre međuljudseke odnose, da podstiče
lojalnost kompanijama i poslovnim subjektima i da očekuju da me-
nadžeri i lideri stalno unapređuju oblike i načine motivacije zapo-
slenih.
Ključne reči: motivacija, organizaciono ponašanje, lojalnost kompaniji, međuljud-

ski odnosi, demotivisanost, motivatori i tipovi motivacije.
Uvod
Čovekov rad, ponašanje i svaka druga aktivnost, značajno su uslovljeni

stepenom njegove motivacije, bez obzira da li je poreklo motiva unutrašnje
(impuls unutar čoveka, pojedinca) ili spoljašnje (podsticaj od strane spoljaš-
njih uticaja). Savremena preduzeća i drugi poslovni subjekti posvećuju veliku
pažnju unapređenju oblika, načina, tehnika i instrumenata motivacije zapo-
slenih. Nauka i iskustvo su pokazali da zaposleni koji su dobro motivisani po-
kazuju više želje, htenja, kreativnosti, inovativnosti, veću lojalnost kompaniji
i povećano zadovoljstvo u radu. Dobra motivacija zaposlenih stvara dobru
poslovnu klimu, jača međuljudske odnose i gradi dobro i održivo organiza-
55
ciono ponašanje. Brojna istraživanja u razvijenim društvima i velikim kom-

panijama pokazuju da motivacija predstavlja ključnu komponenetu organi-
zacionog ponašanja, a da je organizaciono ponašanje glavni stub dinamike
poslovanja, dobrog upravljanja preduzećem i uspešnih i brzih organizacionih
promena i prilagođavanja novim uslovima poslovanja i tržišnim zahtevima.
Istraživanje uloge i značaja motivacije zaposlenih posebno je interesan-
tno i važno u preduzećima zemalja koje se nalaze u tranzicionom periodu
od jednog društvenog sistema ka drugom. Karakterističan i dobar primer za
takvo istraživanje predstavljaju preduzeća u Bosni i Hercegovini. Mi ćemo
se u ovom radu fokusirati na privatna preduzeća u BiH i analizirati stanje i
karakteristike motivacije i njen uticaj na organizaciono ponašanje zaposlenih
koji nisu na poziciji menadžera i lidera. Opredelili smo se da posmatramo
motivaciju isključivo u privatnim preduzećima jer su ona nastajala na tri spe-
cifična načina: prvo, privatizacijom bivših društvenih i državnih preduzeća;
drugo, osnivanjem preduzeća od strane građana BiH kao green field inve-
sticije i treće, privatna preduzeća koja su osnovala strana lica ili kompanije,
kupovinom bivših državnih (društvenih) preduzeća ili green field investici-
je. Preduzeća nastala kroz ova tri oblika imaju svoje specifičnosti u pogledu
organizacije rada, načina rukovođenja, položaja zaposlenih, odnosa prema
okruženju, vizije, misije i konačnih namera njihovih osnivača. Zbog toga
smatramo da je važno istražiti percepciju uloge i značaja motivacije zaposle-
nih u tim preduzećima na specifičnoj grupi kao što su zaposleni koji nisu na
menadžerskim pozicijama.
1. Značaj motivacije
Motivacija je pokretačka snaga, unutrašnja energija i motor čovekovih po-

treba. Potrebe su osnova, temelj razvoja čoveka i društva. One su suštinska
snaga svake generacije, od njihove razvijenosti direktno zavisi kvalitet druš-
tva i sposobnost pojedinca u društvu. Potrebe mogu biti zadovoljene, neo-
stvarene, potisnute ili kompenzovane nekom drugom (obično nametnutom)
potrebom. Potrebe i motivi nisu sinonimi, već dve zaličite mentalne, duhvne
i fizičke aktivnosti svakog pojedinca. One se sinhrono ispoljavaju i međusob-
no podstiču, uslovljavaju, zaustavljaju, pokreću, nastaju, razvijaju, stagniraju
i nestaju. Šta će se desiti sa čovekovim (pojedinačnim, grupnim i društvenim)
potrebama, zavisi od stepena motivacije koja pokreće, pomaže i utiče da se
potrebe ostvare. Bez dobre motivacije, mnoge potrebe će ostati neostvarene
ili biti samo delimično ostvarene. Uvek se postvlja pitanje - “šta nekoga mo-
56
tiviše da radi, uči, stvara, pokreće nešto, daje ideje ili stalno postiže uspehe”?
Zbog toga govorimo o velikom značaju motivacije u čovekovom radu, poslo-
vanju, stvaranju i uspehu.
Motivacija je “količina energije i snage” koju neka osoba poseduje tokom
svoje aktivnosti. To je “briga za ostvarenje postavljenih ciljeva” koji utiču na
čovekovu aktivnost, pažnju i “ukupne kognitivne aktivnosti”.1 Da je motiva-
cija pokretač želje i potrebe da se nešto postigne, potvrđuje stav Nazarija i
Gilanija (Nazari, Guilani) koji kažu da je motivacija “pokretačka snaga kojom
ljudi ostvaruju svoje ciljeve. Ustvari, to je kombinacija napora plus želje da se
postigne cilj koji vodi do svesne odluke da se deluje” kroz kontinuirani umni
i/ili fizički napor, “kako bi se postigli ptrethodno postavljeni ciljevi”.2 Moti-
vacija je “sila koja usmerava ponašanje” i stvara tendenciju da akter “nešto
postigne, ostvari, dođe do cilja koji je sebi prethodno postavio”.3 Motivacija je
unutrašnji pokretač fizičkih, fizioloških i psiholoških resursa pojedinca koji
su usmereni ka prevazilaženju nedostataka i uklanjanju prepreka ka ostvare-
nju postavljenog cilja, zadovoljenja neke potrebe.
U ovih nekoliko prethodnih stavova i određenja motivacije vidimo da do-
minira njena psihološka strana i dimenzija. Tu se motivacija posmatra kao
pokretač, receptor, orjentir i usmerivač čovekovog ponašanja i delovanja.
Sociološko posmatranje motivacije podrazumeva da se motivacija sagleda-
va kao deo čovekove interakcije, čovekovog odnosa prema drugim ljudima,
grupama i zajednici. Tu se posmatra motivisanost pojedinaca i grupa da svo-
ju aktivnost usmeravaju ka uzajamnom, zajedničkom, koordinisanom, ali i
konkurentskom, takmičarskom, različitom postizanju cilja i zadovoljenju po-
jedinačnih i kolektivnih potreba. Motivacija sagledana iz ekonomskog ugla
podrazumeva “veštinu koja pomaže ljudima da fokusiraju svoje misli i ener-
giju na posao i da rade tako da budu što efikasniji”.4 Motivacija je, pre svega,
kognitivna, misaona i emocionalna dimenzija svakog čoveka, zbog toga je
ona pomalo mistična, skrivena, tajna i promenljiva komponenta ljudskog po-
našanja i delovanja.
1
David Yun Dai; Robert J. Sternberg, Motivation, Emotion, and Cognition: Integrative Per-
spectives on Intellectual Functioning and Development, Mahwah, New York: Lawrence Erlbaum
Associates, 2004. p.39.
2
Atefeh Nazari and Abdollahi-Guilani, Mohammad, Motivation and Attitude towards Learn-
ing English: A Case Study of Rasht Islamic Azad University, Modern Journal of Language Teach-
ing Methods. Volume: 5. Issue: 4 December 1, 2015.p.585.
3
Manzoor, Quratul-Ain, Impact of Employees Motivation on Organizational Effectiveness,
Business Management and Strategy, Vol. 3, No. 1 , January, 2012.
4
Saul W. Gellerman, Motivation in the Real World: The Art of Getting Extra Effort from Every-
one-Including Yourself, New York: Dutton, 1992. pp. 3-7
57
1.1. Oblici i nivoi motivacije
Ovde treba napomenuti da svaka rasprava o značaju i ulozi motivacije

u aktivnostima pojedinaca i grupa podrazumeva uključivanje tri osnovna
elementa tog procesa: motiv kao kognitivni impuls; motivacija kao postupak
pretvaranja motiva u akciju i motivator kao akter koji pokreće, podstiče, izazi-
va, budi i usmerava motivaciju kao proces koji se kontinurano odvija, dostiže
ciljeve, obavlja zadatke i zadovoljava potrebe.
Prema mestu nastanka i/ili pokretaču, motivaciju možemo podeliti na
unutrašnju (intrinzičnu) i spoljašnju (ekstrinzičnu). Unutrašnja motivacija
podrazumeva da pojedinac, akter dobija iznutra, iz vlastitog kognitivnog i
fizičkog habitusa motiv (impuls) da pokrene svoje snage, znanje, sposobnosti
i veštine da zadovolji neku spoznatu, osvešćenu, jasnu i ispoljenu potrebu, da
postigne neki uspeh, da dostigne postavljeni cilj. Unutrtašnja motivacija se
može označiti i kao samomotivacija, jer dolazi od kombinacije želje i energije
koju pojedinac oseća i koja se pretvara u težnju da se naka potreba zadovolji,
interes ostvari i da se dođe do postavljenog cilja. Unutrašnja motivacija je
ponašanje za koje “ne postoji očigledna nagrada osim same aktivnosti”5 i gde
ne postoje jasni spoljašnji faktori koji pokreću na aktivnost.
Unutrašnja motivacija ima nekoliko nivoa ispoljavanja. Prvo je nivo egzi-
stencionalne motivacije, motivacije preživljavanja koja pokreće proces zado-
voljenja egzistencijalnih potreba (hrana, odevanje, stanovanje, reprodukova-
nje). Drugi nivo čini motivacija socijalizacije koja podrazumeva puteve i nači-
ne uključivanja u okruženje i opstanak u okruženju. Treći nivo podrazumeva
stvaralačka, razvojna i inovativna motivacija, koja se karakteriše nastojanjem
pojedinca da se obrazuje, da radi, stvara i unapređuje sebe i svoje okruženje.
Četvrti nivo predstavlja motivacija postignuća koja podrazumeva uspeh u ka-
rijeri, uticaj i moć, stalno postavljanje novih ciljeva, dokazivanje i potvrđiva-
nje. Peti nivo predstavlja motivacija zadovoljstva koja podrazumeva uživanje
u materijalnim i duhovnim delima, predmetima i aktivnostima. Gelermen
ukazuje na dve grupe važnih unutrašnjih motiva koja pokreću čovekovo de-
lanje, stvaranje, rad i poslovanje, to su motivi ekonomskog opstanka ili pre-
življavanja (bezbednost, sigurnost, zavisnost) i motivi udobnosti i usklađe-
nosti.6 Unutrašnja motivacija predstavlja ličnu pokretačku i stvaralačku moć
5
Judy Cameron; W. David Pierce, Rewards and Intrinsic Motivation: Resolving the Controversy,
Westport, CT: Bergin & Garvey, 2002.
6
Saul W. Gellerman, napred citirano delo. Ovde namerno nećemo pominjati čuvenu Moslov-
ljevu (Abraham Moslow) “teoriju hijerarhije motiva” (potreba), jer smatramo da je ograničena,
zatvorena i nefunkcionalna i posebno, Moslov nije napravio razliku između motiva i potreba.
58
pojedinca, ali može predstavljati i izostanak te moći ili njeno pretvaranje u

destruktivnu ili razarajuću aktivnost.
Spoljašnja motivacija nastaje kada pojedinac ili grupa budu podstaknuti
od strane spoljašnjeg aktera da deluju u pravcu postizanja nekog cilja, zado-
voljenja potreba, ostvarenja zadataka, korištenja vlastitih resursa, energije i
sposobnosti. Spoljašnji motivator može biti pojedinac, grupa, sistem ili neki
drugi akter i subjekt. Spoljašnja motivacija je svaki motivacioni postupak koji
dolazi izvan pojedinca i u kojoj je pojedinac predmet motivacije. Pojedinac
je ponekad svestan motiva koji spoljašnji akter pokreće, ali ponekad nije u
stanju da dobije unutrašnji podsticaj za motivacionu aktivnost.
Spoljašnja motivacija ima različite oblike i nivoe ispoljaavanja. Najčešće
je to radna motivacija koja pokreće ljude da više rade, da se obrazuju, da po-
štuju pravila, procedure, običaje, zakone i norme. Zatim postoji takmičarska
motivacija koju podstiču spoljašnji akteri (menadžeri, treneri, učitelji, lide-
ri) u želji da pojedinci i/ili grupa postižu bolje rezultate. Govorimo takođe i
o motivaciji dokazivanja ili skretanja pažnje kojom spoljašnji akter motiviše
pojedince da drugima služe kao primer ili orjentir. Sledeći oblik spoljašnje
motivacije bi bila motivacija lojalnosti, kojom spoljašnji akter, zahteva, pod-
stiče ili očekuje lojalnost pojedinaca nekoj grupi, kolektivu ili vođi, lideru
menadžeru. Ova motivacija je preduslov za izgradnju kolektivnog identiteta
i osećaja pripadnosti jednoj grupi (poslovnoj, radnoj, profesionalnoj, politič-
koj, verskoj).
U ovom radu ćemo posvetiti pažnju motivaciji i motivatorima u poslov-
nim subjektima i pokušati da sagledamo njihovo delovanje, učešće i značaj u
stvaranju povoljne (nekada i nepovoljne) organizacione klime, organizacione
kulture i organizacionog ponašanja.
2. Motivacija i organizaciono ponašanje
Prethodno rečeno o značaju i ulozi motivacije u radu i delovanju pojedina-

ca i grupa pokazuje da je motivacija značajan faktor ukupnog ponašanja ljudi
u nekom kolektivu, prostoru, okruženju, te da je ona nezaobilazan instrument
izgradnje međuljudskih odnosa, postizanja dobrih rezultata i efikasnog po-
slovanja u savremenim uslovima. Dobra motivacija pomaže zaposlenim i me-
nadžerima da su stalno svesni kvaliteta i značaja svog rada, da mogu koriste
potrebne resurse, da su upoznati sa efektima svog rada i da očekuju priznanje
i korist od svog povećanog napora i zalaganja na poslu. Postoje brojne tehni-
ke, taktike i strategije motivacije koje se primenjuju u savremenim kompani-
59
jama i poslovnim subjektima kako bi zaposleni stalno bili motivisani da bolje

i efikasnije rade. Većina ljudi očekuje da bude motivisana (samomotivisana
i/ili motivisana spolja), kako bi dobili satisfakciju za svoj rad i napor. Pored
toga što je motivacija pokretač za veći napor i želja za dostizanje postavljenog
cilja, ona je već, sama po sebi, neka vrsta priznanja akterima i pojedincima za
njihovu aktivnost. Zbog toga su motivatori, menadžeri i lideri kao motivatori,
veoma važan elemenat u svakoj organizaciji i organizacionoj strukturi. “Real-
na motivacija je ključ za efikasno liderstvo, a rukovodstvo je ključ za efikasnu
motivaciju”.7 Sve ovo skupa čini dobru pretpostavku za razvoj poželjnog or-
ganizacionog ponašanja kao ključnog elementa efikasnog rada i poslovanja.
Dakle, motivacija je jedan od navažnijih faktora organizacionog ponašanja,
pored organizacionog dizajna, organizacionih promena, upravljanja konflik-
tom, upravljanja timovima i upravljanja stresom. Zašto? Zato što motivacija
učestvuje i u svim ovim delovima organizacionog ponašanja.
Organizaciono ponašanje ćemo kratko definisati kao skup mišljenja, sta-
vova, vrednosti, postupaka i aktivnosti ljudi (svih zaposlenih) u jednoj or-
ganizaciji. Dakle, organizaciono ponašanje čine pojedinci (karakteristike lič-
nosti, percepcija, vrednosti, stavovi i organizaciono učenje) grupe (članovi,
vođstvo, moć, interakcija, konflikti) i organizaciona struktura jednog poslov-
nog subjekta. Organizaciono ponašanje kao događanje, delovanje i proces
može se posmatrati dvostruko: prvo, kao ponašanje ljudi unutar organizacije
i drugo, kao ponašanje organizacije u svom neposrednom okruženju.8 Tako-
đe, organizaciono ponašanje je teorijska i empirijska, akademska disciplina
čiji je zadatak da proučava oblike i principe ponašanja zaposlenih kako bi se
stvorili uslovi za poboljšanje svih performansi i efikasnosti organizacije.
Poznavanje karakteristika i principa organizacionog ponašanja “pomaže
menadžerima da indentifikuju probleme, da otkriju njihove uzroke, da pro-
nađu načine njihovog rešavanja” i shvate kompleksnost odnosa, potreba i
vrednosti unutar organizacije i u njenom okruženju. Organizaciono pona-
šanje daje instrumente menadžerima, liderima i zaposlenima u preduzeći-
ma i kompanijama da saznaju i tumače “zašto se ljudi ponašaju na određeni
način” ili “zašto je neka grupa ili pojedinac vredniji, motivisaniji i efikasniji
od drgog”9, kao i zašto su neke organizacije fleksibilnije, mobilnije i lakše od
drugih prihvataju promene.
7
Richard C. Maddock; Richard L. Fulton, Motivation, Emotions, and Leadership: The Silent
Side of Management, Westport, CT: Quorum Books, 1998. p. 7.
8
John B. Miner, Organizational Behavior: Foundations, Theories, and Analyses, Oxford: Oxford
University Press, 2002. p. 7.
9
Ronald R. Sims, Managing Organizational Behavior, Westport, CT: Quorum Books, 2002.
pp. 3-7
60
3. Motivacija u preduzećima u Bosni i Hercegovini
U BiH nema dovoljno relevantnih istraživanja o motivaciji zaposlenih,

kao ni o karakteristikama organizacionog ponašanja, organizacione kulture
i organizacionih promena. Ipak, možemo uočiti tri nivoa gde postoji inte-
resovanje za temu motivacije u preduzećima u BiH. Prvi nivo se odnosi na
istraživanja koja prate neku drugu temu pa onda posredno dotaknu i temu
motivacije. Tako, recimo, u jednoj analizi “ograničenja poslovanja u Bosni
i Hercegovini” autor pominje da su menadžeri i vlasnici motivisani da vrše
promene u preduzećima i prelokaciju raesursa, boljim izgledima za uspeh na
tržištu, racionalizacijom troškova i nedovoljnošću postojećih kapaciteta. Au-
tor napominje da su “motivacije povezane sa snagama, slabostima, prilikama
i strahovima kompanije”.10 Hasić dalje konstatuje da je motivisanost radnika
u preduzećima u BiH veoma niska i da to uslovljava i nisku produktivnost, a
to se dalje reflektuje na niske plate u odnosu na “standarde zapadnih zemalja”.
Takođe, postoji i nekoliko magistarskih radova na poslovnim fakultetima koji
su za predmet istraživanja uzeli problem strategija motivacije i uticaja moti-
vacije na produktivnost rada i zadovoljstvo zaposlenih.
Drugi nivo interesovanja za probleme motivacije u preduzećima i moti-
vacije zaposlenih odnosi se na konferencije, okrugle stolove i tribine na ko-
jima se raspravlja o mogućnostima poslovanja preduzeća, uvođenju sistema
kvaliteta, širenju preduzetničke klime i razvoju malih i srednjih preduzeća. U
okviru tih rasprava pominje se uloga i značaj motivacije zaposlenih, posebno
uloge menadžera i lidera kao motivatora.
Treći nivo interesovanja za pitanja i probleme motivacije vezan je za pre-
duzeća koja primenjuju neke od strategija motivacije i razvoja organizacionog
ponašanja u cilju podizanja nivoa produktivnosti i stvaranja osećaja zadovolj-
stva kod radnika. To se posebno odnosi na banke, osiguravajuće kompanije
i agencije, kao i na neka predstavništva uspešnih inostranih kompanija. Ovi
poslovni subjekti primenjuju instrumente motivacije, uglavnom nemateri-
jalne (nagrade, pohvale, putovanja, unapređenja i odlazak na dodatne edu-
kacije), kako bi razvili poslovni identitet zaposlenih i zadovoljstvo poslom i
poslovnom klimom.
10
Duljko Hasić, Analiza ograničenja poslovanja u Bosni i Hercegovini, Ekonomski pregled, 52
(5-6) 667-691 2001.
61
4. Metodološki pristup istraživanju
Predmet i cilj istraživanja
Za potrebe ovog rada postavili smo predmet istraživanja u obliku pitanja:

da li je i u kojoj meri prisutna motivacija zaposlenih u privatnim preduzećima
u Bosni i Hercegovini? Pitanje se može dalje operacionalizovati u vidu do-
datnih pitanja: da li su zaposleni u preduzećima svesni potrebe primene mo-
tivacije kao instrumenta stvaranja dobrih međuljudskih odnosa, povećanju
zadovoljstva u radu i produktivnosti rada? Koje oblike motivacije ispitanici
percipiraju kao najvažnije? Da li su svesni uloge manadžera i lidera kao moti-
vatora za stvaranje dobre poslovne klime i poslovne organizacije?
Cilj ovog istraživanja je da pokaže da li postoji svest kod zaposlenih (koji
nisu menadžeri) o potrebi razvoja motivacije u privatnim preduzećima u
BiH, odnosno, cilj se proširuje na opis stanja motivacije (kao važnog dela
organizacionog ponašanja) u privatnim preduzećima u BiH.
Hipoteze
H1. Polazimo od osnovne pretpostavke da su zaposleni u privatnim pre-

duzećima u BiH svesni uloge i značaja motivacije kao faktora razvoja organi-
zacionog ponašanja i stvaranja dobre organizacione kulture i poslovne klime.
H2. Zaposleni preferiraju materijalne oblike motivacije.
H3. Dobra motivacija utiče na povećanu lojalnost preduzeću i bolje me-
đuljudske odnose.
H4. Zaposleni u privatnim preduzećima u BiH očekuju da menadžeri i
lideri posvete više pažnje motivaciji zaposlenih.
Uzorak
Naše istraživanje se oslanja na Upitnik koji je proveden u gradovima Bo-

sne i Hercegovine (Gradiška, Prijedor, Banja Luka, Doboj, Bijeljina, Trebinje,
Tuzla, Zenica, Sarajevo i Mostar). Upitnik je obuhvatio zaposlene u privatnim
preduzećima koji nisu na poziciji menadžera. Na teren je poslato 1500 upit-
nika a nakon provedenog ispitivanja dobili smo 1239 ispravnih primeraka
upitnika.
62
Upitnik je obuhvatio preduzeća različitog tipa, od malih, preko srednjih

do velikih preduzeća. Takođe, istraživanjem su obuhvaćena preduzeća u proi-
zvodnoj i uslužnoj delatnosti, bilo da su njihovi vlasnici građani BiH ili stran-
ci.
Obrada podataka dobijenih upitnikom izvršena je putem softverskog sta-
tističkog programa SPSS.
Analiza rezultata
Istraživanjem smo želeli da saznamo da li je motivacija važan deo orga-

nizacione kulture i organizacionog ponašanja zaposlenih u preduzećima u
Bosni i Hercegovini. Interesovalo nas je kako zaposleni, koji nisu menadžeri,
shvataju motivaciju, da li je razumeju, šta misle ko treba da razvija i održava
dobru motivaciju zaposlenih i da li motivacija predstavlja važan faktor me-
đuljudskih odnosa, organizacione klime i organizacionog ponašanja u privat-
nim preduzećima u BiH.
1. Važnost motivacije zaposlenih

Kada se postavi pitanje “da li je motivacija zaposlenih važna za poslovanje
preduzeća?”, većina ispitanika (54%) smatra da je “veoma važna”, dok 8% njih
smatra da motivacija “uopšte nije bitna” za poslovanje preduzeća. Između ova
dva granična stava smestili su se stavovi ostalih ispitanika (Tabela 1). Shva-
tanje važnosti motivacije od strane zaposlenih upućuje na prisustvo njihove
svesti o pokretačkoj snazi motiva za posao, kvalitet posla, odnos prema poslu
i radu. Ovo je posebno važno ako se ima u vidu da su istraživanjem obu-
hvaćena privatna preduzeća u kojima menadžeri i vlasnici ne pokazuju, tako
često, spremnost da motivišu radnike da bolje i produktivnije rade, već se,
pretežno, služe instrumentima pretnji i kazni u smislu smanjenja plata ili ot-
puštanja sa posla. Dobra motivacija stvara zadovoljstvo kod zaposlenih, pa bi
tako motivacija trebalo da bude značajan deo modernog načina upravljanja i
važan instrument rada kod savremenih menadžera u BiH.
63
prisustvo njihove svesti o pokretačkoj snazi motiva za posao, kvalitet posla, odnos prema poslu
i radu. Ovo je posebno važno ako se ima u vidu da su istraživanjem obuhvaćena privatna
preduzeća u kojima menadžeri i vlasnici ne pokazuju, tako često, spremnost da motivišu radnike
da bolje i produktivnije rade, već se, pretežno, služe instrumentima pretnji i kazni u smislu
smanjenja plata ili otpuštanja sa posla. Dobra motivacija stvara zadovoljstvo kod zaposlenih, pa
Sociološki diskurs, trebalo
bi tako motivacija godinada 5, bude
broj značajan
10 / decembar 2015. načina upravljanja i važan
deo modernog 55-79
instrument
rada kod savremenih menadžera u BiH.
Tabela
Tabela1.1.Važnost motivacijezaza
Važnost motivacije poslovanje
poslovanje preduzeća
preduzeća
Da li je motivacija zaposlenih važna za poslovanje preduzeća?

Frequency Percent Valid Cumulative
Percent Percent
Valid Veoma je važna 675 54.0 54.4 54.4
Važna je, ali nije 327 26.2 26.4 80.8
odlučujuća
Nije uvek važna 139 11.1 11.2 92.0
Nije uopšte bitna 98 7.9 8.0 100.0
Total 1239 100,0 100.0
Ako se posmatra percepcija ispitanika o značaju motivacije prema polu,

vidimo da dve trećine muškaraca smatra motivaciju “veoma važnom”, dok je
tome sklona jedna trećina zaposlenih žena (Tabela 1a). Ovo predstavlja izne-
nađenje za istraživače, jer je spontano očekivanje bilo da su žene senzibilnije
i da više pažnje poklanjaju motivaciji. Žene vide motivaciju kao “važnu, ali ne
odlučujuću”, podjednako kao i da “nije uvek važna”, što ukazuje na na njihov
specifičan odnos prema radu i zaposlenju, možda kao samo jednom segmen-
tu ukupnog života i rada. Razlozi ovakvog stava kod zaposlenih žena mogu
biti različiti: shvatanja posla kao apriori nužnog i neophodnog načina za pri-
bavljanje sredstava za egzistenciju; posvećenost poslu bez obzira na dodatne
faktore koji olakšavaju posao; važnost zaposlenja kao socijalne promocije bez
obzira na kvalitet posla i težinu rada; trpeljivost žena kao osnovno svojstvo i
oblik kulturnog nasleđa na istraživanom prostoru; kolegijalnost i tolerancija
prema ženama kao opšti stav zaposlenih, što može da predstavlja jedan oblik
motivacije i slično.
Na drugoj strani, muškarci motivaciju doživljavaju kao odlučujući faktor
u poslovanju i radu, jer im ona pruža dodatni stimulans za radno i profesi-
onalno potvrđivanje. Motivacija kod muškaraca pobuđuje takmičarski duh,
spremnost na dodatno angažovanje, lakše podnošenje većih radnih napora i
povoljna očekivanja od budućeg rada.
64
posvećenost poslu bez obzira na dodatne faktore koji olakšavaju posao; važnost zaposlenja kao
socijalne promocije bez obzira na kvalitet posla i težinu rada; trpeljivost žena kao osnovno
svojstvo i oblik kulturnog nasleđa na istraživanom prostoru; kolegijalnost i tolerancija prema
ženama kao opšti stav zaposlenih, što može da predstavlja jedan oblik motivacije i slično.
Uloga doživljavaju
Na drugoj strani, muškarci motivaciju motivacijekao u organizacionom ponašanju
odlučujući faktor u poslovanju i -
Ivan
radu,Šijaković iskustvo
jer im ona pruža dodatni stimulans za radno preduzeća
i profesionalno u BosniMotivacija
potvrđivanje. i Hercegovini
kod
muškaraca pobuđuje takmičarski duh, spremnost na dodatno angažovanje, lakše podnošenje
većih radnih napora i povoljna očekivanja od budućeg rada.
Tabela 1a.Pol
Tabela 1a. Polispitanika
ispitanika i motivacija
i motivacija
Pol ispitanika
Da li je motivacija zaposlenih važna za poslovanje preduzeća?
ženski muški Total
Veoma je važna
36.5% 63.5% 100.0%
Važna je, ali nije odlučujuća
57.6% 42.4% 100.0%
Nije uvek važna
57.1% 42.9% 100.0%
Nije uopšte bitna
80.0% 20.0% 100.0%
Total Count 516 723 1239
% 42.4% 57.6% 100.0%
Posmatrajući
Posmatrajući motivaciju zaposlenih
motivaciju zaposlenih u preduzećima
u preduzećima u BiH kroz uprizmu
BiH starosne
kroz prizmu
dobi,
starosne
uočavamodobi, uočavamo
da pripadnici da pripadnici
najmlađe (mlađi od 25najmlađe (mlađidobi
godina) i najstarije od 25 godina)
(56-65 godina)i ne
naj-
starije dobimotivaciju
doživljavaju (56-65 godina)
kao "veomanevažnu"
doživljavaju motivaciju
za poslovanje preduzeća kao “veoma
(Tabela 1b). Zavažnu”
najmlađe za
se može rećipreduzeća
poslovanje da tek počinju da shvataju
(Tabela 1b). značaj i ozbiljnost
Za najmlađe se rada
može i poslovanja i dapočinju
reći da tek mogu dada
promene posao, pa i mesto rada i stanovanja ako im se ne dopada. Pretpostavljamo da najstarija
shvataju značaj i ozbiljnost rada i poslovanja i da mogu da promene posao, pa
grupa ispitanika razmišlja kako da privede kraju svoju radnu i profesionalnu karijeru, tako da
i mesto rada i stanovanja ako im se ne dopada. Pretpostavljamo da najstarija
grupa ispitanika razmišlja kako da privede kraju svoju radnu i profesionalnu
karijeru, tako da motivacija ne zauzima mnogo prostora u njihovoj ukupnoj
percepciji posla. Naravno, veliko radno iskustvo ih je usmerilo ka rutinskom
obavljanju posla, tako da dodatna motivacija ih ne pokreće na veći rad ni veća
očekivanja od rada. Na to nas, posebno, upućuje podatak da je od svih ispi-
tanika koji su podržali stav da motivacija “nije uopšte bitna” 40% njih iz ove
starosne grupe. Na drugoj strani, pripadnici mlađe generacije (26-35 godina)
i srednje generacije zaposlenih (36-45 godina) vide motivaciju kao “veoma
važnu” ili “važnu, ali ne i odlučujuću” u procentu koji se kreće oko 60% (zbir
oba stava). Njima motivacija predstavlja značajnu pokretačku snagu za bolje
angažovanje na poslu, za veću posvećenost poslu i bolju priliku za napredo-
vanje u karijeri. Bolja motivisanost predstavlja stil i način života mladih u sa-
vremenom svetu, pa se može konstatovati da je to slučaj i sa mladima u BiH.
65
radno iskustvo ih je usmerilo ka rutinskom obavljanju posla, tako da dodatna motivacija ih ne
pokreće na veći rad ni veća očekivanja od rada. Na to nas, posebno, upućuje podatak da je od
svih ispitanika koji su podržali stav da motivacija "nije uopšte bitna" 40% njih iz ove starosne
grupe. Na drugoj strani, pripadnici mlađe generacije (26-35 godina) i srednje generacije
zaposlenih (36-45 godina) vide motivaciju kao "veoma važnu" ili "važnu, ali ne i odlučujuću" u
procentu koji se kreće oko 60% (zbir oba stava). Njima motivacija predstavlja značajnu
Sociološki diskurs,
pokretačku snagu zagodina 5, broj 10
bolje angažovanje na /poslu,
decembar 2015. poslu i bolju priliku za 55-79
za veću posvećenost
napredovanje u karijeri. Bolja motivisanost predstavlja stil i način života mladih u savremenom
svetu, pa se može konstatovati da je to slučaj i sa mladima u BiH.
Tabela 1b.
Tabela 1b.Motivacija i godine
Motivacija i godine starostistarosti
Da li je motivacija zaposlenih važna za Godine starosti

poslovanje preduzeća? mlađi od 25 26-35 36-45 46-55 56-65 Total
Veoma je važna
10.3% 39.7% 23.5% 10.3% 16.2% 100.0%
.0% 24.2% 36.4% 24.2% 15.2% 100.0%
Nije uvek važna
14.3% 28.6% 14.3% 42.9% .0% 100.0%
Nije uopšte bitna
.0% 20.0% 20.0% 20.0% 40.0% 100.0%
Total Count 89 406 317 229 198 1239
% 7.2% 32.8% 25.6% 18.4% 16.0% 100.0%
Ukrštanjem percepcije ispitanika o značaju motivacije sa njihovim obra-

Ukrštanjem percepcije ispitanika o značaju motivacije sa njihovim obrazovnim nivoom,
zovnim nivoom,
uočavamo uočavamo
da ispitanici da ispitanici
sa fakultetskim, master, sa fakultetskim,
magistarskim master,nivoom
i doktorskim magistar-
skimobrazovanja
i doktorskim nivoom
doživljavaju obrazovanja
motivaciju značajnijom zadoživljavaju
poslovanje, nego motivaciju značajnijom
što to misle ispitanici sa
srednjim i višim nivom obrazovanja (Tabela 1c). Zanimljivo je da svi ispitanici sa zvanjem
za poslovanje, nego što to misle ispitanici sa srednjim i višim nivom obrazo-
magistra (10 ispitanika) i svi ispitanici sa zvanjem doktora nauka (10 ispitanika) podržavaju
vanja (Tabela
jedino stav da1c). Zanimljivo
je motivacija "veomajevažna"
da svi za ispitanici sa zvanjem
dobro poslovanje preduzeća imagistra
zadovoljstvo(10 is-
pitanika) i sviMožemo
zaposlenih. ispitanici sa zvanjem
pretpostaviti doktora
da ova grupa nauka
ispitanika (10bolje
razume, ispitanika)
od ostalih,podržavaju
značaj
motivacije
jedino stav zaposlenih kako sa pojedinačnog
da je motivacija “veomastanovišta,
važna”tako za idobro
sa stanovišta preduzeća, odnosno
poslovanje preduzeća i
poslovnog subjekta. Najveću raspršenost stavova vidimo kod ispitanika koji imaju diplomu
zadovoljstvo zaposlenih.trajanju.
fakulteta u četvorogodišnjem Možemo Izmeđupretpostaviti
ostalog, ta grupa da ova učestvuje
sa 35,7% grupa međuispitanika
onim ra-
zume, bolje od ostalih, značaj motivacije zaposlenih kako sa pojedinačnog
ispitanicima koji podržavaju stav da motivacija "nije uvek važna" za poslovanje preduzeća
stanovišta, tako
(Tabela 1c). i sa stanovišta
Posebno preduzeća,
je karakteristično odnosno
da ispitanici sa srednjomposlovnog
školom ne subjekta.
percipiraju Naj-
veću raspršenost stavova vidimo kod ispitanika koji imaju diplomu fakulte-
ta u četvorogodišnjem trajanju. Između ostalog, ta grupa sa 35,7% učestvuje
među onim ispitanicima koji podržavaju stav da motivacija “nije uvek važna”
za poslovanje preduzeća (Tabela 1c). Posebno je karakteristično da ispitanici
sa srednjom školom ne percipiraju motivaciju kao značajan elemenat poslo-
vanja i rada. Naime, u grupi koja podržava stav da motivacija “nije uopšte
bitna”, 70% su zaposleni sa srednjom školom. Razlozi mogu biti u tome da
su njihova radna mesta rutinskog karaktera, bez kreacije i inovacije koja bi
mogla biti nagrađena dodatnom motivacijom, da nisu imali prilike da ose-
te dobrobiti nekog motivacionog postupka od strane menadžera ili vlasnika
preduzeća ili da su svesni da njihov posao ne može nikakva motivacija učiniti
zanimljivijim i sadržajnijim.
66
motivaciju kao značajan elemenat poslovanja i rada. Naime, u grupi koja podržava stav da
motivacija "nije uopšte bitna", 70% Uloga motivacije
su zaposleni u organizacionom
sa srednjom školom. Razlozi mogu biti uponašanju
tome -
da su njihova radna mesta rutinskog karaktera, bez kreacije i inovacije koja bi mogla biti
nagrađena dodatnom motivacijom, da nisu imali prilike da osete dobrobiti nekog motivacionog
postupka od strane menadžera ili vlasnika preduzeća ili da su svesni da njihov posao ne može
nikakva motivacija učiniti zanimljivijim i sadržajnijim.
Tabela Tabela
1c. Motivacija
1c. Motivacija iiobrazovni
obrazovninivo nivo
Obrazovni nivo
Da li je motivacija Viša ili
zaposlenih važna za visoka becelor diplomirani
poslovanje preduzeća? Srednja strukovna (fakultet (fakultet 4 Speci- doktor
škola škola trogodišnji) godine) jalist master magistar nauka Total
Veoma je važna
13.2% 22.1% 17.6% 27.9% 1.5% 14.7 1.5% 1.5% 100.0%

21.2% 24.2% 6.1% 27.3% 3.0% 18.2 .0% .0% 100.0%
Nije uvek važna
28.6% 28.6% .0% 35.7% 7.1% .0% .0% .0% 100.0%

Nije uopšte bitna
70.0% 20.0% .0% 10.0% .0% .0% .0% .0% 100.0%

Total 268 287 139 337 30 158 10 10 1239
21.6% 23.2% 11.2% 27.2% 2.4% 12.8 .8% .8% 100.0%

Zanimalo nas je kako radno iskustvo ispitanika utiče na njihovu percep-
ciju značajaZanimalo
motivacije za poslovanje preduzeća. Uočili smo da zaposleni sa
nas je kako radno iskustvo ispitanika utiče na njihovu percepciju značaja
motivacije za poslovanje preduzeća. Uočili smo da zaposleni sa radnim iskustvom od 6 do 10
radnimgodina
iskustvom od 6 do 10
i zaposleni sa iskustvom godina
od 11 i zaposleni
do 20 godina sa iskustvom
najviše podržavaju od 11 do 20
stav da je motivacija
godina najviše podržavaju stav da je motivacija “veoma važna”, odnosno da
"veoma važna", odnosno da je "važna, ali nije odlučujuća" (Tabela 1d). Ovo se može tumačiti
njihovim dovoljnim iskustvom i saznanjem o tome šta pokreće ljude na bolji rad i kakvo
je “važna, ali nije
zadovoljstvo možeodlučujuća” (Tabelaako
pružiti bolja motivacija 1d).
se Ovo
koristi se
kao može tumačiti
instrument njihovim
nagrađivanja
dovoljnim iskustvom
zaposlenih i saznanjem
i upravljanja o tome
poslovnim subjektom. Sličnošta
kao pokreće
i kod godinaljude
starosti,na boljikoji
ispitanici rad i ka-
imaju blizu ili više od trideset godina radnog iskustva, manje su skloni da podrže stavove o
kvo zadovoljstvo može pružiti bolja motivacija ako se koristi
važnosti motivacije za poslovanje preduzeća. Među ispitanicima koji podržavaju stav da
kao instrument
nagrađivanja
motivacijazaposlenih i upravljanja
"nije uopšte bitna" poslovnim
za poslovanje preduzeća, polovinasubjektom. Slično
njih pripada grupi kao i kod
koja ima
godina blizu
starosti, ispitanici
ili više od kojiiskustva.
30 godina radnog imajuJošblizu ili višezaslužuje
jedan momenat od trideset godina
da se istakne u ovom radnog
iskustva, manje su skloni da podrže stavove o važnosti motivacije za poslo-

vanje preduzeća. Među ispitanicima koji podržavaju stav da motivacija “nije
uopšte bitna” za poslovanje preduzeća, polovina njih pripada grupi koja ima
blizu ili više od 30 godina radnog iskustva. Još jedan momenat zaslužuje da
se istakne u ovom delu, a to je podatak da stav motivacija “nije uopšte važna”
ne podržavaju ispitanici sa radnim iskustvom do 5 godina. Ovo upućuje na
razmišljanje da zaposleni koji su na početku karijere očekuju da će motivacija
pomoći njihovom radnom anagažovanju, da će predstavljati kompenzaciju za
njihove napore i biti podstrek za dalji radni angažman.
67
delu, a to je podatak da stav motivacija "nije uopšte važna" ne podržavaju ispitanici sa radnim
Sociološki diskurs,
iskustvom godina
do 5 godina. 5, brojna10
Ovo upućuje / decembar
razmišljanje 2015.koji su na početku karijere 55-79
da zaposleni
očekuju da će motivacija pomoći njihovom radnom anagažovanju, da će predstavljati
kompenzaciju za njihove napore i biti podstrek za dalji radni angažman.
Tabela 1d. Motivacija i radno iskustvo

Tabela 1d. Motivacija i radno iskustvo
Ukupno radno iskustvo

Da li je motivacija zaposlenih važna preko
za poslovanje preduzeća? do 2 3-5 6-10 11-20 21-30 30
godine godina godina godina godina godina Total
Veoma je važna
4.4% 11.8% 32.4% 25.0% 17.6% 8.8% 100.0%
Važna je, ali nije
odlučujuća .0% .0% 24.2% 42.4% 24.2% 9.1% 100.0%
Nije uvek važna
7.1% 7.1% 28.6% 14.3% 42.9% .0% 100.0%
Nije uopšte bitna
.0% .0% 10.0% 40.0% 30.0% 20.0% 100.0%
Total Count 40 89 347 367 287 109 1239
% 3.2% 7.2% 28.0% 29.6% 23.2% 8.8% 100.0%
Možemo

zaključiti da zaposleni u privatnim preduzećima u BiH percipi-
raju motivaciju kao važan
Možemo zaključiti momenat
da zaposleni u ukupnom
u privatnim preduzećima uposlovanju
BiH percipiraju preduzeća.
motivaciju Po-
kao važan momenat u ukupnom poslovanju preduzeća. Posebno je važno naglasiti da ispitanici
sebno je važno naglasiti da ispitanici muškog pola, mlađi, sa prosečnim de-
muškog pola, mlađi, sa prosečnim desetogodišnjim radnim iskustvom i višim stepenom
setogodišnjim radnimmotivaciju
obrazovanja doživljavaju iskustvom i višim
kao važan stepenom
pokretač obrazovanja
rada, poslovanja doživljavaju
i poslovne klime i
motivaciju kao važan
kulture u preduzećima pokretač
i drugim poslovnimrada, poslovanja i poslovne klime i kulture u
subjektima.
preduzećima
i drugim poslovnim subjektima.
2. Oblici i način motivacije

2. Oblici i način
Istraživanje smomotivacije
usmerili ka tome da saznamo koji oblici motivacije su važni za
ispitanike i kako se opredeljuju prema njima. Ponudili smo nekoliko najčešćih i karakterističnih
oblika motivacije koje, prema našoj pretpostavci, mogu biti prisutne u preduzećima u BiH
Istraživanje smonematerijalna
(novčana motivacija, usmerilimotivacija,
ka tome da saznamo
priznanje koji obliciu motivacije
su
i pohvale i napredovanje karijeri).
Trećina ispitanika se opredelila za naovčanu stimulaciju kao oblik motivacije a trćina za
važni za ispitanike i kako se opredeljuju prema njima. Ponudili smo nekoliko
najčešćih i karakterističnih oblika motivacije koje, prema našoj pretpostavci,
mogu biti prisutne u preduzećima u BiH (novčana motivacija, nematerijalna
motivacija, priznanje i pohvale i napredovanje u karijeri). Trećina ispitanika
se opredelila za naovčanu stimulaciju kao oblik motivacije a trćina za nema-
terijalne oblike motivacije (Tabela 2). Ako uzmemo u obzir da su plate zapo-
slenih koji nisu menadžeri u privatnim preduzećima veoma skromne, onda
je razumljivo da zaposleni očekuju da budu motivisani povećanjem plate ili
nekim dodatnim bonusima i honorarima. Pretpostavljamo da su zaposleni
upoznati sa mogućnostima da im poslodavci neće povećavati plate, bez obzi-
ra na njihove povećane napore i radne doprinose, te su onda ispitanici skloni
da se opredele nematerijalnoj motivaciji kao očekivanom i pretpostavljenom
obliku motivacije u privatnim preduzećima u BiH. Zapažamo da jedna pe-
68
Ivannematerijalne
Šijaković oblike motivacije (Tabela 2).iskustvo
Ako uzmemopreduzeća
u obzir udaBosni i Hercegovini
su plate zaposlenih koji
nisu menadžeri u privatnim preduzećima veoma skromne, onda je razumljivo da zaposleni
tina očekuju
ispitanika vidimotivisani
da budu “priznanje i pohvale”
povećanjem plate kao vid motivacije
ili nekim zaposlenih.
dodatnim bonusima To
i honorarima.
Pretpostavljamo da su zaposleni upoznati sa mogućnostima da
nam govori da zaposleni očekuju priznanje za svoj uspešan rad od strane me-im poslodavci neće povećavati
plate, bez obzira na njihove povećane napore i radne doprinose, te su onda ispitanici skloni da
nadžera i vlasnika, ali verovatno i od strane kolega. Priznanje i pohvala je
se opredele nematerijalnoj motivaciji kao očekivanom i pretpostavljenom obliku motivacije u
najčešći i osnovni
privatnim motivacioni
preduzećima i motivišući
u BiH. Zapažamo da jednačinilac za svakog
petina ispitanika vidičoveka.
"priznanje i pohvale"
Istraživanje pokazuje
kao vid motivacije da To
zaposlenih. zaposleni
nam govori sadaviše radnog
zaposleni staža,
očekuju posebno
priznanje za svojmuš-
uspešan
karci, preferiraju novčani oblik motivacije, a posle toga nematerijalne oblike je
rad od strane menadžera i vlasnika, ali verovatno i od strane kolega. Priznanje i pohvala
najčešći i11osnovni motivacioni i motivišući činilac za svakog čoveka.
Na drugoj
motivacije.Istraživanje strani, zaposleni muškarci sa radnim iskustvom do
pokazuje da zaposleni sa više radnog staža, posebno muškarci, preferiraju
pet godina više se opredeljuju
novčani oblik motivacije, a posle zatoga
“priznanja i pohvala”,
nematerijalne a potom11 za
oblike motivacije. Na“napredo-
drugoj strani,
vanjezaposleni
u karijeri”. Mlađi
muškarci ispitanici
sa radnim ženskog
iskustvom pola
do pet najviše
godina višeočekuju “nematerijalnu
se opredeljuju za "priznanja i
motivaciju”
pohvala", akao nagradu
potom za dobaru karijeri".
za "napredovanje rad i podsticaj za buduće
Mlađi ispitanici ženskogangažovanje na
pola najviše očekuju
"nematerijalnu motivaciju" kao nagradu za dobar rad i podsticaj za buduće angažovanje na
poslu.
poslu.
Tabela 2. Oblici
Tabela 2. Oblicimotivacije
motivacije odod značaja
značaja za zaposlene
za zaposlene
Koji oblik motivacije ima najveći Frequency Percent Valid Cumulative

značaj za vas? Percent Percent
Novčana stimulacija 364 29.4 29.5 29.5
Nematerijalna motivacija 384 31.0 31.1 60.6
(slob.dani, putovanja)
Priznanja i pohvale 266 21.5 21.7 82.3
Napredovanje u karijeri 223 17.7 17.7 100.0
Total 1237 99.8 100.0
Missing System 2 0.2
Total 1239 100.0
Najbolji
Najbolji pokazateljpokazatelj da da zaposleni
zaposleni u privatnim
u privatnim preduzećima
preduzećima u Bosni iosećaju
u Bosni i Hercegovini Her- i
razumeju značaj motivacije za dobro poslovanje
cegovini osećaju i razumeju značaj motivacije za dobro poslovanje jeste po- jeste podatak da nešto više od polovine naših
ispitanika smatra da "uvek" treba "unapređivati oblike i način motivacije zaposlenih" (Tabela
datak da nešto više od polovine naših ispitanika smatra da “uvek” treba “una-
3). Ako se tome doda i stav da ispitanici sa 34.1% podržavaju stav da "često" treba posvetiti
pređivati
pažnju oblike usavršavanju i način oblikamotivacijei načina zaposlenih” (Tabela
motivacije, onda možemo 3).konstatovati
Ako se tome doda
da zaposleni
i stav da ispitanici sa 34.1% podržavaju stav da “često” treba posvetiti pažnju
usavršavanju oblika i načina motivacije, onda možemo konstatovati da zapo-

11
Zbog ograničenog prostora i namene teksta, nismo u mogućnosti da prikažemo sve tabele i sva ukrštanja
slenivarijabli,
instiktivno i intuitivno osećaju značaj motivacije i potrebu da ona bude
pa ćemo izneti samo neke karakteristične podatke.
prisutna u poslovanju i radu njihovih preduzeća.
11
Zbog ograničenog prostora i namene teksta, nismo u mogućnosti da prikažemo sve tabele i
sva ukrštanja varijabli, pa ćemo izneti samo neke karakteristične podatke.
69
instiktivno
Sociološki i intuitivno
diskurs, godinaosećaju značaj
5, broj 10 /motivacije
decembari potrebu
2015. da ona bude prisutna u poslovanju
55-79 i
radu njihovih preduzeća.
Tabela 3. Unapredjenje oblika i načina motivacije

Tabela 3. Unapredjenje oblika i načina motivacije
Treba unapređivati Frequency Percent Valid Percent Cumulative

oblike i načine Percent
motivacije zaposlenih
Valid Uvek 649 52.4 52.8 52.8
Često 422 34.1 34.2 87,2
Ponekad 157 12.2 12.2 99,2
Nikad 10 0,8 0,8 100,0
Total 1238 99.2 100.0
Missing 1 0.5
System
Total 126 100.0
Da bismo dodatno proverili percepciju motivacije kod naših ispitanika

uključili smododatno
Da bismo pitanjeproverili
o tomepercepciju
šta utičemotivacije
na njihovukod slabu motivaciju
naših ispitanika na poslu,
uključili a o
smo pitanje
time i na ukupno ponašanje i odnos prema poslu i poslovnim subjektima uodnos
tome šta utiče na njihovu slabu motivaciju na poslu, a time i na ukupno ponašanje i
prema poslu i poslovnim subjektima u kojima rade. Uočili smo da najviše ispitanika smatra da
kojima rade. Uočili smo da najviše ispitanika smatra da ih “neredovne plate”
ih "neredovne plate" demotivišu na poslu, a zatim dolazi "nesigurnost zaposlenja" (Tabela 4).
demotivišu na poslu, a zatim dolazi “nesigurnost zaposlenja” (Tabela 4). Ovi
Ovi elementi su karakteristični za mnoga privatna preduzeća u BiH, jer zarade skoro uvek
elementi
kasne, asui otpuštanja
karakteristični za mnoga
prete zaposlenim zbogprivatna preduzeća
teških uslova poslovanjauiliBiH, jer zarade
manipulacije poslovnim
skoro uvek kasne,
rezultatima a i otpuštanja
od strane prete zaposlenim
vlasnika i poslodavaca. Ispitanici zbog teških
ženskog pola, uslova
posebnoposlova-
starosna grupa
nja između
ili manipulacije poslovnim
36 i 45 godina, rezultatimazaposlenja"
ističu "nesigurnost od stranei "slabe
vlasnika i poslodavaca.
međuljudske odnose" kao
Ispitanici ženskog
dominantne pola,
faktore posebnoutiču
koji negativno starosna grupa
na njihovu između
poslovnu 36 i 45 godina,
motivaciju. ističu da je
Pretpostavljamo
“nesigurnost zaposlenja” i “slabe međuljudske odnose” kao dominantneobaveze,
ovde reč o ženama koje su već stvorile porodicu i "utonule" u radne i profesionalne fak- pa
im svaka neizvesnost oko radnog mesta deluje demotivišuće, a i loši međuljudski odnosi mogu
tore koji negativno utiču na njihovu poslovnu motivaciju. Pretpostavljamo da
da im dodatno crpe radnu energiju. Ispitanici mlađi od 25 godina ističu loše uslove kao glavni
je ovde reč o ženama koje su već stvorile porodicu i “utonule” u radne i profe-
demotivišući faktor u poslovanju. Ovo se može tumačiti kao njihova želja da pronađu što bolje
sionalne
uslove obaveze,
poslovanja, padok
im svaka
za sve neizvesnost
ostalo imaju oko radnog
dovoljno mestai deluje
vremena energije demoti-
da poprave i
višuće, a i loši međuljudski odnosi mogu da im dodatno crpe radnu energiju.
kompenzuju.
Ispitanici mlađi od 25 godina ističu loše uslove kao glavni demotivišući faktor
u poslovanju. Ovo se može tumačiti kao njihova želja da pronađu što bolje
uslove poslovanja, dok za sve ostalo imaju dovoljno vremena i energije da
poprave i kompenzuju.
70
Tabela 4. Uzroci slabe motivacije zaposlenih

Tabela 4. Uzroci slabe motivacije zaposlenih
Šta utiče na vašu slabu motivaciju Frequency Percent Valid Cumulative

na poslu? Percent Percent
Neredovnost plate 510 41.2 41.6 41.6
Nesigurnost zaposlenja 253 20.4 20.4 62.0
Slabi uslovi rada 230 18.6 18.6 80.6
Loši međuljudski odnosi 100 8.1 8.2 88.8
Slabe mogućnosti za 78 6.3 6.3 95.1
napredovanje
Preopterećenost poslom 32 2.6 2.7 97.8
Prestroga kontrola 16 1.3 1.3 99.1
Rutinski posao 12 0.9 0.9 100.0
Total 1231 99.4 100.0
Missing 8 0.6
System
Total 1239 100.0
Iz prethodnih stavova ispitanika možemo primetiti da skoro podjednak

Iz prethodnih stavova ispitanika možemo primetiti da skoro podjednak značaj pridaju
značaj pridaju materijalnoj i nematerijalnoj motivaciji, dok je priznanje i na-
materijalnoj i nematerijalnoj motivaciji, dok je priznanje i napredovanje u karijeri znatno iza ta
predovanje u karijeri znatno iza ta dva dominantna motivaciona faktora. Na
dva dominantna motivaciona faktora. Na drugoj strani, ispitanici su pokazali da imaju potrebu i
drugoj
očekivanje daispitanici
strani, su pokazali
se stalno unapređuju da motivacije
oblici imaju potrebu i očekivanje
u njihovim da se
preduzećima. stalno
Uočili smo da
unapređuju oblicidemotiviše
ispitanike najviše motivacije u njihovim
neredovna preduzećima.
plata i strah Uočili smo da ispita-
od gubitka zaposlenja.
nike najviše demotiviše neredovna plata i strah od gubitka zaposlenja.
3. Uloga lidera i menadžera u motivisanju zaposlenih
3. Uloga lidera i menadžera u motivisanju zaposlenih

Istakli smo ranije da je motivacija jedan od najvažnijih faktora organizacionog ponašanja u
savremenim poslovnim subjektima, a da je poverenje zaposlenih, međusobno i u odnosu na
Istakli smo ranije da je motivacija jedan od najvažnijih faktora organiza-
lidere i menadžere važan elemenat ukupnog stepena motivacije zaposlenih. Naše istraživanje
cionog ponašanja
potvrđuje u savremenim
ovu polaznu poslovnim
pretpostavku, jer nešto manjesubjektima, a da je se
od polovine ispitnika poverenje za- sa
"potpuno slaže"
poslenih, međusobno i u odnosu na lidere i menadžere važan elemenat
stavom da je "poverenje menadžera u zaposlene esencijalno važno za njihovu motivaciju" uku-
pnog stepena
(Tabela motivacije
5). Ovaj zaposlenih.
stav posebno podržavajuNaše istraživanje
ispitanici potvrđuje
starosne dobi od 26 do ovu polaznu
45 godina, posebno
pretpostavku, jer nešto manje od polovine ispitnika se “potpuno slaže” sa sta-
vom da je “poverenje menadžera u zaposlene esencijalno važno za njihovu
motivaciju” (Tabela 5). Ovaj stav posebno podržavaju ispitanici starosne dobi
od 26 do 45 godina, posebno muškog pola. Smatramo da je to generacija koja
dostiže vrhunac svoje poslovne karijere i oseća potrebu da njihovi pretpo-
stavljeni imaju poverenje u njihov rad, kako bi to bio dodatni stimulans za
dalje angažovanje, a i kako bi zadovoljili svoju potrebu da se dokazuju drugi-
ma u svom okruženju i stiču bolje takmičarske performanse.
71
muškog pola.
Sociološki Smatramo
diskurs, da5,
godina je broj
to generacija koja dostiže
10 / decembar vrhunac svoje poslovne karijere
2015. 55-79i oseća
potrebu da njihovi pretpostavljeni imaju poverenje u njihov rad, kako bi to bio dodatni
Nasuprot
stimulans za njima, generacijaa istarija
dalje angažovanje, kako biod 46 godina
zadovoljili svoju(posebno
potrebu dastariji od 55drugima
se dokazuju go- u
svom okruženju i stiču bolje takmičarske performanse.
dina) nešto manje (25,35) podržavaju stav da je poverenje menadžera “esen-
Nasuprot
cijalno važno za njima,
njihovu generacija starija od
motivaciju”. 46 godina
Važno (posebno stariji
je napomenuti da od 55 godina)
petina ispita-nešto
manje (25,35) podržavaju stav da je poverenje menadžera "esencijalno važno za njihovu
nika iskazuje neodlučnost kada je u pitanju poverenje menadžera u zaposlene
motivaciju". Važno je napomenuti da petina ispitanika iskazuje neodlučnost kada je u pitanju
(Tabela 5), menadžera
poverenje a među njima se posebno
u zaposlene (Tabela 5),ističu žene
a među u sestarosnoj
njima dobižene
posebno ističu iznad 46
u starosnoj
godina.
dobi iznad 46 godina.

Tabela 5. Poverenje i motivacija
Tabela 5. Poverenje i motivacija
Poverenje menadžera u zaposlene Frequency Percent Valid Cumulative

je esencijalno važno za njihovu Percent Percent
motivaciju
Potpuno se slažem 580 46.8 47.2 47.2
Dobrim delom se slažem 393 31.7 32.0 79.2
Niti se slažem, niti se ne 245 19.8 20.0 99.1
slažem
Značajno se ne slažem 10 0.8 0.8 100.0
Total 1228 99.1 100.0
Missing Syitem 11 0.9
Total 1239 100.0
Poznatoje jedadaorganizaciono
Poznato organizaciono ponašanje
ponašanje značajnoznačajno
zavisi odzavisi od ponašanja
ponašanja lide- u
lidera i menadžera
svakom poslovnom subjektu. Menadžeri i lideri koji su upoznati
ra i menadžera u svakom poslovnom subjektu. Menadžeri i lideri koji su upo- sa principima dobrog
organizacionog ponašanja i koji su sposobni da ga primenjuju u svakodnevnom radu sa
znati sa principima dobrog organizacionog ponašanja i koji su sposobni da ga
zaposlenima imaju mogućnosti da utiču na zadovoljstvo zaposlenih a time, posredno, na ukupno
primenjuju u svakodnevnom radu sa zaposlenima imaju mogućnosti da utiču
organizaciono stanje preduzeća, kao i na konačne poslovne rezultate. Naši ispitanicu u
na potpunosti
zadovoljstvo zaposlenih
potvrđuju a time,
ove teorijske posredno,
i iskustvene na ukupno
stavove. Naime, organizaciono
79,2% njih podržavastanje
stav da
preduzeća, kao i na konačne poslovne rezultate. Naši ispitanicu u potpunosti
"lideri treba da motivišu zaposlene da bolje rade", dok se 16% ispitanih "dobrim delom slaže" sa
potvrđuju ove teorijske
tom konstatacijom (Tabelai iskustvene
6). Koreni stavove. Naime,mogu
ovakvih stavova 79,2%
bitinjih podržava
višestruki: stav su,
zaposleni
da posebno
“lideri utreba da motivišu
privatnim preduzećima, zaposlene
prepuštenida boljedarade”,
liderima dok se
im kreiraju 16%zaposleni
posao; ispitanihsu više
skloni da
“dobrim budu "čovek
delom slaže” zadatka", nego inicijator i kreator;
sa tom konstatacijom (Tabelazaposleni u privatnim
6). Koreni ovakvihpreduzećima
sta-
očekuju samo da rade ono što im se prezentuje; zaposleni očekuju da ih lideri primete i
vova mogu biti višestruki: zaposleni su, posebno u privatnim preduzećima,
podstaknu na bolji rad; zaposleni očekuju da budu dodatno motivisani za svoj posao, jer time
prepušteni liderima da im kreiraju posao; zaposleni su više skloni da budu
potvrđuju da su na dobrom putu i otklanjaju strah od neizvesnoati zaposlenja. Važno je
“čovek zadatka”,
napomenuti da stav negoda inicijator
lideri treba idakreator; zaposleni
igraju glavnu ulogu u
u privatnim preduzećima
motivisanju zaposlenih najmanje
očekuju samo da rade ono što im se prezentuje; zaposleni očekuju da ih lideri
primete i podstaknu na bolji rad; zaposleni očekuju da budu dodatno motivi-
sani za svoj posao, jer time potvrđuju da su na dobrom putu i otklanjaju strah
od neizvesnoati zaposlenja. Važno je napomenuti da stav da lideri treba da
igraju glavnu ulogu u motivisanju zaposlenih najmanje podržavaju mlađi od
35 godina, skoro podjednako muškarci i žene sa diplomom četvorogodišnjeg
fakulteta.
72
podržavaju mlađi od 35 godina, skoro podjednako muškarci i žene sa diplomom
četvorogodišnjeg fakulteta.

Tabela 6. Lideri i motivacija
Tabela 6. Lideri i motivacija
Lideri treba da motivišu zaposlene Frequency Percent Valid Cumulative

da bolje rade Percent Percent
Valid Potpuno se slažem 974 78.6 79.2 79.2
Dobrim delom se 197 15.9 16.0 95.2
slažem
Niti se slažem, niti se 59 4.8 4.8 100.0
ne slažem
Total 1230 99.3 100.0
Missing 9 0.7
System
Total 1239 100.0
Najbolji način da se proveri kvalitet organizacionog ponašanja i uloga mo-

tivacije u njemu jeste saznanje o stepenu lojalnosti zaposlenih preduzeću u
Najbolji način da se proveri kvalitet organizacionog ponašanja i uloga motivacije u njemu jeste
kome rade. Da bismo ove stavove proverili, postavili smo našim ispitanicima
saznanje o stepenu lojalnosti zaposlenih preduzeću u kome rade. Da bismo ove stavove
pitanje da lipostavili
proverili, bi pokazali punuispitanicima
smo našim lojalnost pitanje
preduzeću ako
da li bi zapadne
pokazali punuulojalnost
krizu, pod
preduzeću
uslovom da suudobro
ako zapadne krizu, motivisani
pod uslovom za da svoj posao.
su dobro Nešto manje
motivisani za svoj od polovine
posao. Nešto an-
manje od
ketiranih
polovineje pokazaloje spremnost
anketiranih da “uvek”
pokazalo spremnost pokaže
da "uvek" pokaže lojalnost
lojalnost preduzeću
preduzeću akoako zapadne
zapadne u krizu, ako su prethodno bili “dobro motivisani” (Tabela 7). Ovde da
u krizu, ako su prethodno bili "dobro motivisani" (Tabela 7). Ovde ćemo napomenuti
ćemomuškarci pokazuju da
napomenuti znatno viši stepen
muškarci lojalnostiznatno
pokazuju od žena,višidokstepen
najmanju lojalnost pokazuju
lojalnosti od
ispitanici mlađi od 25 godina.
žena, dok najmanju lojalnost pokazuju ispitanici mlađi od 25 godina.
Jedna četvrtina zaposlenih je spremna da pokaže "često" lojalnost preduzeću u krizi, a među
Jednaječetvrtina
njima zaposlenih
najlojalnija starosna grupaje spremna
od 46 doda55pokažegodina. “često”
Zanimljivolojalnost predu- sa
je da obrazovani
zeću u krizi, a među njima je najlojalnija starosna grupa od 46
magistartskim i doktorskim titulama pokazuju punu lojalnost preduzeću, dok zaposleni sa do 55 godina.
Zanimljivo je da obrazovani
srednjoškolskim obrazovanjemsapokazuju
magistartskim i doktorskim
malu spremnost da budu titulama
lojalni pokazu-
ako preduzeće
ju punu
zapadnelojalnost
u teškoćepreduzeću,
bez obzira na dok zaposleni
visoku sa srednjoškolskim
motivisanost koju bi im pružiliobrazovanjem
menadžeri i lideru u
preduzeću.
pokazuju maluPretpostavljamo
spremnostdadaje budu reč o grupi čiji su
lojalni akoposlovi rutinskog
preduzeće karakterau(usluge,
zapadne teškoćeprevoz,
bez obzira na visoku motivisanost koju bi im pružili menadžeri i lideru u pre- posto
prodaja i slično), te da su oni skloni da češće menjaju posao. Važan podatak je i to da 11,3
duzeću. Pretpostavljamo da je reč o grupi čiji su poslovi rutinskog karaktera
(usluge, prevoz, prodaja i slično), te da su oni skloni da češće menjaju posao.
Važan podatak je i to da 11,3 posto ispitanika nije “nikada” spremno da izrazi
lojalnost preduzeću ako zapadne u krizu, bez obzira što su pretnodno dobro
motivisani da rade i ispunjavaju poslovne zadatke. Možemo konstatovati da
zaposleni u privatnim preduzećima u BiH pokazuju spremnost na lojalnost
preduzećima uz odgovarajuću dobru motivaciju koju bi im pružili menadže-
ri, lideri i vlasnici preduzeća, što može biti ohrabrujući pokazatelj za stvaranje
dobre poslovne klime i organizacionog ponašanja u tim preduzećima.
73
ispitanika nije "nikada" spremno da izrazi lojalnost preduzeću ako zapadne u krizu, bez obzira
što su pretnodno dobro motivisani da rade i ispunjavaju poslovne zadatke. Možemo konstatovati
da zaposleni u privatnim preduzećima u BiH pokazuju spremnost na lojalnost preduzećima uz
odgovarajuću dobru motivaciju koju bi im pružili menadžeri, lideri i vlasnici preduzeća, što
može biti ohrabrujući pokazatelj za stvaranje dobre poslovne klime i organizacionog ponašanja
Sociološki diskurs, godina 5, broj 10 / decembar 2015.
u tim preduzećima. 55-79
Tabela 7. Motivacija i lojalnost zaposlenih

Tabela 7. Motivacija i lojalnost zaposlenih
Ako sam dobro Frequency Percent Valid Cumulative

motivisan/a, imaću Percent Percent
punu lojalnost prema
organizaciji ukoliko
ona zapadne u teškoće
Valid Uvek 600 48.4 48.8 48.8
Često 322 26.0 26.1 74.9
Ponekad 167 13,5 13.6 88.5
Nikada 141 11.3 11.5 100.0
Total 1230 99.2 100.0
Missing 9 0.8
System
Total 1239 100.0
Da bismo upotpunili naše saznanje o stepenu motivacije zaposlenih u na-

šemDaistraživanju,
bismo upotpunilitražili
našesmo od ispitanika
saznanje da se izjasne
o stepenu motivacije o tome
zaposlenih da li jeistraživanju,
u našem i koliko tražili
motivacija prisutna u njihvoim kontaktima i komunikaciji sa kolegama unanjihvoim
smo od ispitanika da se izjasne o tome da li je i koliko motivacija prisutna
kontaktima
poslu. i komunikaciji
Interesovalo nas je sa dakolegama
li su našinaispitanici
poslu. Interesovalo
spremninas da je“slobodno
da li su našidis-ispitanici
kutuju sa kolegama o pitanjima motivacije”. Pretpostavili smo da slobodna smo da
spremni da "slobodno diskutuju sa kolegama o pitanjima motivacije". Pretpostavili
slobodna diskusija sa kolegama o pitanjima motivacije govori o kvalitetu međuljudskih odnosa
diskusija sa kolegama o pitanjima motivacije govori o kvalitetu međuljudskih
u preduzeću, ali i o posebnom obliku svesti i osećaja za potrebe bolje poslovne motivacije
odnosa u preduzeću, ali i o posebnom obliku svesti i osećaja za potrebe bolje
zaposlenih. Jedna trećina zaposlenih (naših ispitanika) "potpuno se slaže" sa stavom da treba
poslovne motivacije zaposlenih. Jedna trećina zaposlenih (naših ispitanika)
slobodno da diskutuje sa kolegama o svim pitanjima motivacije zaposlenih (Tabela 8). Ovaj
“potpuno se slaže”
stav posebno sa stavommuškarci
jasno podržavaju da treba slobodno
iz starosne grupedaizmeđu
diskutuje
26 i 35sa godina
kolegamastarosti, dok
o svim pitanjima
su najmanje sklonemotivacije
ovom stavuzaposlenih (Tabela
žene iz starosne grupe8). Ovaj
iznad 55 stav posebno
godina. Ako ovomejasnododamo i
podržavaju
podatak damuškarci
se više od izpedeset
starosne grupeanketiranih
procenata između 26 i 35 godina
izjasnilo starosti,
da se "dobrim dokslaže" sa
delom
su najmanje sklone
stavom da "žele ovomdastavu
slobodno ženesaizkolegama
diskutuju starosneo pitanjima
grupe iznad 55 godina.
motivacije", onda jeAko
jasno da je
ovome dodamo i podatak da se više od pedeset procenata anketiranih izja-
motivacija snažno prisutna u razmišljanjima i željama zaposlenih u privatnim preduzećima u
BiH, te da bi dobra motivacija mogla biti značajan faktor izgradnje
snilo da se “dobrim delom slaže” sa stavom da “žele slobodno da diskutuju sa dobrih međuljuskih odnosa i
dobre organizacione klime i organizacione kulture u preduzećima.
kolegama o pitanjima motivacije”, onda je jasno da je motivacija snažno pri- Ovakvo očekivanje moglo bi
sutna u razmišljanjima i željama zaposlenih u privatnim preduzećima u BiH,
te da bi dobra motivacija mogla biti značajan faktor izgradnje dobrih među-
ljuskih odnosa i dobre organizacione klime i organizacione kulture u pre-
duzećima. Ovakvo očekivanje moglo bi se realizovati u nekim preduzećima
čiji su vlasnici strane privatne kompanije (banke, osiguravajuća društva, neka
predstavništva stranih kompanija iz oblasti usluga), dok je manje verovatno
da će se nešto tako desiti u privatnim preduzećima čiji su vlasnici građani
BiH, jer tradicionalna kultura i dosadašnje ponašanje vlasnika, menadžera i
lidera tih privatnih preduzeća ne daju dovoljno indikatora za takav zaključak.
74
se realizovati u nekim preduzećima čiji su vlasnici strane privatne kompanije (banke,
osiguravajuća društva, neka predstavništva stranih kompanija iz oblasti usluga), dok je manje
verovatno da će se nešto tako desiti u privatnim preduzećima čiji su vlasnici građani BiH, jer
tradicionalna kultura i dosadašnje Uloga motivacije
ponašanje u organizacionom
vlasnika, ponašanju
menadžera i lidera -
tih privatnih
Ivan Šijaković
preduzeća iskustvo
ne daju dovoljno indikatora za takav preduzeća u Bosni i Hercegovini
zaključak.
Tabela 8. Medjuljudski odnosi i motivacija

Tabela 8. Medjuljudski odnosi i motivacija
Želim slobodno da diskutujem sa Frequency Percent Valid Cumulative

kolegama o pitanjima motivacije Percent Percent
Dobrim delom se 697 56.3 56.8 90.4
slažem
ne slažem
Total 1239 99.2 100.0
Total 1239 100.0
Na kraju nas je interesovalo da li zaposleni u privatnim preduzećima u BiH

Na kraju nas je interesovalo da li zaposleni u privatnim preduzećima u BiH doživljavaju
doživljavaju dobru motivaciju zaposlenih kao važan elemenat organizacione
dobru motivaciju zaposlenih kao važan elemenat organizacione kulture i organizacione klime u
kulture i organizacione
svojim preduzećima. Pokazalo klime u svojim
se da preduzećima.
55.6% posto Pokazalo
anketiranih percipira se da 55.6%
motivaciju zaposlenih
posto anketiranih
kao "važan elemenatpercipira
organizacionemotivaciju zaposlenih
klime", odnosno kao “važan
organizacione kulture elemenat
u preduzećuor-
(Tabela
ganizacione klime”,primećujemo
9). Ovu percepciju odnosno organizacione kulturegrupe
posebno kod starosne u preduzeću (Tabelaali9).i kod
36 do 45 godina,
Ovu percepciju
anketiranih primećujemo
koji imaju obrazovanjeposebno kod magistra
nivoa mastera, starosnei doktora
grupe nauka.
36 doMožemo
45 godina,
zaključiti
ali i kod anketiranih koji imaju obrazovanje nivoa mastera, magistra i dok-važan
da mlađi zaposleni i oni sa visokim stepenom obrazovanja doživljavaju motivaciju kao
deonauka.
tora organizacione
Možemo kulture i organizacionog
zaključiti da mlađi ponašanja u preduzećima
zaposleni u BiH. stepenom
i oni sa visokim
obrazovanja doživljavaju motivaciju kao važan deo organizacione kulture i
organizacionog ponašanja u preduzećima u BiH.
Tabela 9. Motivacija i organizaciona klima
Tabela 9. Motivacija i organizaciona klima
Dobru motivaciju zaposlenih Frequency Percent Valid Cumulative

smatram važnim elementom Percent Percent
ukupne organizacione klime i
ponašanja u preduzeću
Dobrim delom se 285 23.0 23.0 79.0
slažem
ne slažem
Total 1229 99.2 100.0
Missing 10 0.8
System
Total 1239 100.0
Iz prethodnog izlaganja vidimo da zaposleni u privatnim preduzećima u BiH 75shvataju

značaj motivacije zaposlenih za ukupan poslovni ambijent i poslovni uspeh preduzeća. Takođe,
ispitanici pokazuju da je kod zaposlenih koji nisu menadžeri, prisutna želja da se stalno
unapređuju oblici motivacije, te da u tome treba da značajno učešće imaju menadžeri i lideri tih
Iz prethodnog izlaganja vidimo da zaposleni u privatnim preduzećima u

BiH shvataju značaj motivacije zaposlenih za ukupan poslovni ambijent i po-
slovni uspeh preduzeća. Takođe, ispitanici pokazuju da je kod zaposlenih koji
nisu menadžeri, prisutna želja da se stalno unapređuju oblici motivacije, te
da u tome treba da značajno učešće imaju menadžeri i lideri tih preduzeća.
Zaposleni percipirju motivaciju kao važan faktor ukupnog organizacionog
ponašanja i pretpostavku ličnog napretka i dobrih međuljudskih odnosa.
4. Diskusija rezultata istraživanja
Analiza rezultata istraživanja pokazuje da zaposleni u privatnim predu-

zećima u Bosni i Hercegovini percipiraju motivaciju kao značajan faktor iz-
gradnje dobrog poslovnog ambijenta, poslovne klime i međuljudskih odno-
sa. Proučavanjem iznesenih stavova ispitanika, može se uočiti da motivacija
nije često prisutna u njihovim preduzećima kao uobičajeni i kontinuirani
instrument podsticanja zaposlenih na bolji, kreativniji, sadržajniji i odgovor-
niji rad. To se može tumačiti kao posledica transformacije bivših društvenih
preduzeća u privatna preduzeća i nagle promene uslova rada, poslovanja i
ukupnog poslovnog ambijenta, kao i odnosa vlasnika i menadžera prema za-
poslenima. Naime, mnoga privatna preduzeća su nastala kupovinom (priva-
tizcijom) preduzeća koja su imala društveni (kolektivni) oblik svojine i ko-
lektivno upravljanje. Novi vlasnici su nastojali da potpuno raskinu sa starim
oblikom rada, upravljanja i starom poslovnom kulturom u kojoj je motiva-
cija zaposlenih bila prisutna kroz dodatne novčane naknade, povećani broj
dana odmora, pohvale, odavanje priznanja i davanjem poklona za posebno
zalaganje i doprinost produktivnosti rada. Novi vlasnici, menadžeri i lideri
motivišu zaposlene nekom vrstom straha od smanjenja plate, gubitka radnog
mesta, pogoršanja uslova poslovanja, teškim položajem poslovnog subjekta
na tržištu, dugovanjima okruženju, pa čak i stalnom pretnjom da će zatvo-
riti preduzeće ukoliko zaposleni ne budu radili bolje, ostajali na poslu duze
od zvaničnog radnog vremena i pristajali na druge oblike skromnih uslova i
štednje. Ovakav način motivacije označavamo kao “motivacija strahom” za
razliku od motivacije stimulacijama, nagradama i unapređenjima koja je uo-
bičajena u razvijenim zemljama. U našem istraživanju je primećeno da po-
stoje preduzeća koja razvijaju motivaciju zaposlenih putem stimulacije kroz
pohvale, nagrade, unapređenja, novčane bonuse i slično. Uglavnom je reč
o bankama, osiguravajućim kompanijama, nekim predstavništvima drugih
uslužnih stranih kompanija i raznim agencijama.
76
Analza upitnika pokazuje da su zaposleni u privatnim preduzećima u BiH

svesni da motivacija ima veliki značaj za zaposlene, da im pomaže da bolje
rade i postižu dobre poslovne rezultate, te da dobro motivisani pojedinci gra-
de organizacionu kulturu koja podržava stvaralački, kreativan i inovativan
rad koji će zaposlene učiniti zadovoljnim. Ovakva percepcija ispitanika po-
tvrđuje našu osnovnu hipotezu da zaposleni doživljavaju motivaciju kao važan
instrument poslovne klime i organizacione kulture, a time i efikasnog poslo-
vanja njihovih poslovnih subjekata.
Istraživanje je pokazalo da nešto manje od jedne trećine zaposlenih perci-
pira materijalnu motivaciju kao najvažniju, dok dve trećine zaposlenih pred-
nost daje nematerijanim oblicima motivacije (pohvale, nagrade, napredak
u karijeri, dodatno slobodno vreme). Ovim stavom nije potpuno i jasno po-
tvrđena naša druga hipoteza koja je pretpostavljala dominaciju materijalnih
oblika motivacije zaposlenih u privatnim preduzećima u BiH. Korekcija ove
hipoteze bi uključila stav da su zaposleni svesni da je materijalna motivacija
limitirana ili teško očekivana, te zbog toga traže kompenzaciju u nematerijal-
nim oblicima motivacije.
Osnovni elemenat u izgradnji dobre poslovne klime i održivog organiza-
cionog ponašanja u svakom preduzeću, odnosno poslovnom subjektu jeste
stepen lojalnosti zaposlenih. Teorijska i empiriska istraživanja u svim delo-
vima sveta pokazala su da dobra poslovna motivacija značajno utiče na veći
stepen lojalnosti zaposlenih svojoj kompaniji, menadžerima, liderima i celoj
organizaciji. Ispitanici u našem istraživanju, takođe, porvrđuju (48% “uvek”
a 26% “često”) da dobra motivacija uslovljava lojalnost preduzeću ukoliko za-
padne u krizu. Ovim stavom je potvrđena naša treća hipoteza o vezi motiva-
cije i lojalnosti preduzeću.
Istraživanje pokazuje da percepcija naših ispitanika upućuje na stav da
zaposleni u privatnim preduzećima u BiH očekuju da ih njihovi menadžeri
i lideri motivišu, stimulišu i podstiču na kreativniji, sadržajniji i bolji rad,
te da na taj način stvore povoljne uslove za razvoj dobre organizacione kli-
me, bolje međuljudske odnose, a onda i kvalitetno organizaciono ponašanje,
koje će dalje uticati na veću efikasnost rada i dobre poslovne rezultate. Ovom
percepcijom ispitanika, potvrđena je i naša četvrta hipoteza koja je pošla od
tvrdnje da zaposleni u posmatranim preduzećima očekuju da ih menadžeri i
lideri kontinuirano motivišu kako bi postizali bolje rezultate, razvijali dobre
međuljudske odnose, ispoljili lojalnost kompaniji i postali svesni značaja mo-
tivacije za ukupno organizaciono ponašanje.
77
Zaključak
Istraživanje provedeno u privatnim preduzećima u Bosni i Hercegovini na

uzorku od 1239 ispitanika, zaposlenih koji nisu na menadžerskim pozicijama,
pokazuje da je motivacija važan činilac uspešnog, kreativnog i stvaralačkog
rada i da povećava zadovljstvo kod njih i utiče na njihovu lojalnost preduze-
ću. Zaposleni su svesni značaja motivacije kao instrumenta unapređenja rada
i poslovanja, dobre poslovne klime i dobrih međuljudskih odnosa. Utvrdi-
li smo da ispitanici muškog pola, mlađe starosne grupe (do 45 godina), sa
prosečnim desetogodišnjim radnim iskustvom i višim stepenom obrazovanja
doživljavaju motivaciju kao važan pokretač rada i poslovanja u preduzećima
u kojima su zaposleni.
Kada se sagledaju preferencije oblika i načina motivacije, dolazimo do za-
ključka da naši ispitanici skoro podjednako očekuju da budu motivisani ma-
terijalnim i nematerijalnim sredstvima, posebno boljom platom i dodatnim
slobodnim danima, dok su im znatno manje težnje ka priznanjima, pohvala-
ma i unapređenju na menadžerske pozicije. Ovo nas upućuje na dodatni za-
ključak da zaposleni u posmatranim preduzećima nemaju velika očekivanja
od svog rada u smislu da će im omogućiti dodatno napredovanje u karijeri.
Stavovi naših ispitanika pokazuju da zaposleni u privatnim preduzećima
u Bosni i Hercegovini osećaju nedostatak motivacije, posebno spoljašnje, te
da očekuju (priželjkuju) da ih menadžeri i lideri bolje motivišu (unapređuju
oblike i sadržaj motivacije), kako bi njihov rad i dodatno zalaganje ispunio
svrhu i omogućli više ličnog i kolektivnog zadovoljstva u radu. Na taj način bi
motivacija povoljno uticala na poboljšanje efikasnosti rada, bolje međuljud-
ske odnose, lojalnost preduzeću, održivo organizaciono ponašanje, a time i
povećanje ukupnih rezultata njihovih poslovnih subjekata.
Literatura
Cameron, W. Judy and David Pierce. Rewards and Intrinsic Motivation: Re-
solving the Controversy. Westport, CT: Bergin & Garvey. 2002.
Gellerman, W. Saul. Motivation in the Real World: The Art of Getting Extra
Effort from Everyone-Including Yourself. New York: Dutton. 1992.
Greenberg, Jerald. Organizational Behavior: The State of the Science. Mahwah,
New York: Lawrence Erlbaum Associates. 2003.
78
Hasić, Dujko. Analiza ograničenja poslovanja u Bosni i Hercegovini. Ekonom-

ski pregled. 52 (5-6). 2001.
Maddock, C. Richard and Richard L. Fulton. Motivation, Emotions, and Lead-
ership: The Silent Side of Management. Westport CT: Quorum Books. 1998.
Miriam Erez,Miriam; Uwe Kleinbeck and Henk Thierry. Work Motivation in
the Context of a Globalizing Economy. Mahwah, New York: Lawrence Erl-
baum Associates. 2001.
Miner, B. John. Organizational Behavior: Foundations, Theories, and Analyses.
Oxford: Oxford University Press. 2002.
Nazari, Atefeh and Abdollahi-Guilani, Mohammad. Motivation and Attitude
towards Learning English: A Case Study of Rasht Islamic Azad University.
Modern Journal of Language Teaching Methods. Volume: 5. Issue: 4. De-
cember 1. 2015.
Quratul-Ain, Manzoor. Impact of Employees Motivation on Organizational
Effectiveness. Business Management and Strategy. Vol. 3, No. 1 , January,
2012.
Sims, Ronald R. Managing Organizational Behavior. Westport, CT: Quorum
Books. 2002.
Yun Dai David and Robert J. Sternberg. Motivation, Emotion, and Cognition:
Integrative Perspectives on Intellectual Functioning and Development. Mah-
wah, New York: Lawrence Erlbaum Associates. 2004.
79
Mirjana Čeko Sociolog kao izvidnica - Ivo Andrić i albansko pitanje
Mirjana Čeko1
Osvrt
Banja Luka UDC 341.71:929ANDRIC’1
DOI 10.7251/SOCSR1510083C
Prihvaćeno 28.9.2015.
Sociolog kao izvidnica - Ivo Andrić i albansko

pitanje2
Sloboda, puna sloboda, to je san, kome ponajčešće nije suđeno

da se ostvari, ali jadnik je svaki onaj koji ga nikad nije sanjao.3
- Ivo Andrić
Uzimajući u obzir sam kontekst knjige autora Milojice M. Šutovića jasno

je uočljiva duboko ukorijenjena veza sociologije i književnosti, što je prepo-
znatljivo i iz samog naslova ovog vrlo zanimljivog sociloško - istorijsko - knji-
ževnog djela. „Hteo bih samo da pokažem, parafrazirajući moju slabost Ni-
čea, kako se možda može bez Andrića, ali sociologu nije dopušteno da bude
- bez Andrića, kao što filozofu nije (bilo) dopušteno da bude bez Vagnera.
... Kako bi Niče kazao, pa estetika nije drugo do primenjena psihologija
isto kao što je i književnost, još i primenjena sociologija ispunjena životom i
imaginacijom... “4
Prije osvrta na samo djelo važno je ukazati na osnovno značenje pojmova
sociologije književnosti i književne sociologije. Sociologija književnosti dio je
posebne sociologije koja se, u osnovi, bavi proučavanjem spoljnog konteksta
književnosti, pri tome ne uzimajući u razmatranje književne forme i samu
ocjenu i vrijednost književnog djela. Sa druge strane, književna sociologija,
zpravo, je posebna metoda nauke o književnosti, pri tome, označavajući knji-
ževnost kao društveno - istorijski fenomen. S tim u vezi, najjednostavnije re-
čeno - sociologija književnosti je način i vrsta proučavanja književnosti koja
1
Magistar sociologije - smjer Sociologija na FPN Banja Luka. miraceko@gmail.com
2
Šutović, M. Sociolog kao izvidnica - Ivo Andrić i albansko pitanje. Beograd: Čigoja štampa.
2013.
3
Andrić, I. Znakovi pored puta. Beograd: „Rad“. 1980. str 39.
4
Isto. str 9.
81
istražuje odnos književnog djela i društvenog konteksta u kojem je to djelo

nastalo.5
U ovom djelu autor, citirajući Figena, navodi sledeće: „Mogućnost da se
književno delo kao dokument, uz odgovarajuće metodično rukovanje, učini
korisnim za sociologiju, ne možemo uopšteno osporavati. Od takvog postup-
ka i posebna sociologija književnosti može imati samo koristi. Jer književno-
sociološki iskaz, tiče se ponašanja pisca nasuprot njegovoj socijalnoj sredini.“
Svakako treba imati u vidu da se književna djela, pa i sama književnost,
kao takva, mogu vrlo uspješno „povezati“ i sa drugim društvenim naukama
i disciplinama, pa u tom smislu prepoznajemo i politiku književnosti. „Sva-
kako je Andrić mnogo vodio računa o onom što se izražava kao politika knji-
ževnosti, koja podrazumeva da se književnost bavi politikom ostavljajući knji-
ževnost, i pretpostavlja postojanje suštinske veze između politike kao naročitog
oblika kolektivne prakse i književnosti kao utvrđene prakse umetnosti pisanja.“6
Šutović nas upoznaje sa politikom samog Andrića, naglašavajući pri tome
da politika književnosti nije ono što je politika pisca, a da je, zapravo, politika
pisca Andrića bila i ostala veoma tajanstvena i mistifikovana, objašnjavajući
da je u određenim istorijskim periodima mistifakcija često upotrebljavana
kao „tehnika upravljanja utiscima u dramaturgiji društvenog života“.
Autor ovog djela sveobuhvatno pokušava prikazati Andrićevu ličnost i
karakter sa različitih aspekata, uvrštavajući u svoju knjigu opažanja velikog
broja uticajnih pojedinaca, kako Andrićevih savremenika, tako i onih koji su
svoju „slavu“ stekli poslije njegove smrti. Ono što je važno naglasiti, a kako
navodi i sam autor, je „Andrićeva moć prilagođavanja spoljašnjem okruženju
i sposobnost adaptacije, uprkos teških lomova i promena društvenih pore-
daka i njihovih ideologija“. Jer svakako trebamo imati u vidu da je Andrić
živio u doba velikih društvenih previranja i političko ideoloških promjena.
Kako i sam autor ističe, ustaljeno je mišljenje da je upravo ona pragmatič-
nost, lojalnost, politička korektnost, strpljivost i povučenost, kao i uzdržavanje
od glasnog i transparentnog opredjeljivanja za određenu stranu omogućila
Andrićev uticaj u svim političkim režimama koji su se mijenjali na prostoru
Balkana za vrijeme njegovog životnog vijeka. „Kao čovjeku izuzetne samo-
kontrole Andriću nije bilo nevažno imati, a znao je da je najvažnije biti, ne
samo spoznati samoga sebe, nego i ostati ono što jesi.“7 Upravo ovakav pri-
stup društvenoj i političkoj stvarnosti Andriću je omogućio položaj visokog
5
Izvor: http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=56945 Preuzeto: 21.02.2016.
6
Prema: Šutović, M. Sociolog kao izvidnica - Ivo Andrić i albansko pitanje. Beograd: Čigoja
štampa. 2013. str 11-12
7
Isto str 12.
82
službenika ministrstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije, između dva

svjetska rata, kao i pripadnika jugoslovenske diplomatije u vladi Milana Sto-
jadinovića (1937. godine).
U tom periodu, tačnije 1939. godine nastaje i Andrićev Elaborat o Albani-
ji, koji Šutović u ovoj knjizi stavlja na centralno mjesto kao temu koja ne gubi
na aktuelnosti, posebno ako imamo u vidu današnje uslove u kojima se na-
lazi Srbija kada se radi o pitanju podjele Kosova. „...Polazeći od tradicionalne
politike Srbije „Balkan balkanskim narodima“, Andrić u zaključku (Elaborata
o Albaniji) predlaže: izbegavanje sukoba sa Italijom i sprečiti da sama okupira
celu Albaniju, dopuštajući njenu podelu kao „nužno i neizbežno zlo kome se
ne može odupreti“, kao „jednu veliku štetu“ iz koje treba izvući korist, onoliko
koliko se može..“8
Već u predgovoru ove knjige autor smatra da je Andrić svakako bio svje-
stan istorije i sociologije u svom, kako kaže, „književnom i diplomatskom
spomeniku“, pa se tom mišlju vodi u cjelokupnom djelu, pozivajući se ne
samo na Andrića, već i brojne velikane kako u oblasti književnosti, tako i
filozofije, umjetnosti, politike i naravno sociologije.
Knjiga Sociolog kao izvidnica - Ivo Andrić i albansko pitanje podijeljena je
u 18 poglavlja ukoliko izuzmemo predgovor i prilog u kojem se nalazi ori-
ginalni tekst Ive Andrića pod nazivom „Referat G.Andrića 30. I 1939.“ Kao
što je već naglašeno, autor sveobuhvatno dočarava lik i djelo ovog nobelov-
ca, pri tom smještajući njegovo diplomatsko i književno djelovanje u različite
društveno - istorijske kontekste pod različitim političkim i ideološkim okol-
nostima. U tom smislu Šutović kaže: „U građevini svog životopisa Andrić je
nesumnjivo, poput starih Helena, gajio ljubav prema književnosti, dijalektici,
razmišljanju, kontemplaciji, originalnosti i meri. Poslovično ćutljiv, naroči-
to o svojoj diplomatskoj prošlosti, načitan i obavešten, ambiciozan i osetljiv,
učtiv i uljudan u ponašanju, Andrić je čovek kompromisa, a ne sukoba, čo-
vek tolerancije i čekanja, čovek zlatne sredine u kojoj se presecaju ekstremi
... jedna povučena, diskretna i moćna figura mislioca kome je sociolog samo
izvidnica“.
Mišljenja sam da je to jedan od razloga zašto se autor, kada govorimo o
ovom osjetljivom pitanju koje se odnosi na albanski narod i sada aktuelnu
podjelu Kosova, opredijelio upravo za elaborat odnosno referat Ive Andrića o
albanskom pitanju, računajući na njegovu nepristrasnost i racionalan prijed-
log (u to vrijeme po pitanju Albanije), naročito ako imamo u vidu radikalne
stvove kako tadašnjih, tako i današnjih pojedinaca javnog života. Međutim,
8
Isto str 27-28
83
važno je naglasiti da su Andrićevu nepristrasnost i „ćutljivost“ mnogi tuma-

čili na različite načine, pa čak i u negativnom kontekstu nazivajući ga (poseb-
no za vrijeme njegove diplomatske misije u Berlinu) „njemačkim čovjekom“,
i kako navodi autor: „On je prema sudu nekih savremenika u svom poslu
vrlo oprezan, prevrtljiv, neiskren, primeran učenik Makijavelija i Gvičardini-
ja, koji su mu poslužili kao obrazac za razumevanje mehanizma istorije i bili
uputsvo u diplomatskom poslu...“
Poseban doprinos razumijevanju, kako samog djela Sociolog kao izvidnica,
pozivajući se u prvom redu na Andrićev prijedlog rješenja „albanskog pita-
nja“ sa kojim se Srbija suočava i danas, tako i prijedlogu rješenja istog, pružila
je upravo Šutovićeva detaljna analiza kako Andrićevog referata i njegove lič-
nosti uopšte (sa različitih aspekata), tako i istorijsko - političkih okolnosti u
kojima se nalazio Balkan, sa naglaskom na Srbiju.
Jasno je da pitanje o kojem Andrić govori, ne samo u referatu već i u
svojom književnim ostvarenjima uopšte, danas suštinski isto, prikazujući se
samo u drugačijim oblicima, u nemalo drugačijim okolnostima, gdje „nužno
i nezbežno zlo kome se ne može odupreti“ svako razumije i tumači na sopstveni
način, ali nam svakako pruža uvid u stanje stvari kako je bilo i kako jeste.
Pružajući nam uvid u Andrićev opis stanovnika „Proklete avlije“, Šutović
ukazuje na paralelu sa stanovnicima Kosova, na koje drugi gledaju „kao na
karantin, a njegove stanovnike kao na opasne i teško izlečive bolesnike koje
raznim merama, kaznama i strahom, fizičkom i moralnom izolacijom treba
držati što dalje od takozvanog zdravog i poštenog sveta. Ne dati im da izađu
iz svog kruga, ali i ne dirati ih bez potrebe, jer se od tog dodira ništa dobro ni
pametno ne može izroditi“.9 Jedan nestvaran prostor, za koji je teško povje-
rovati da postoji u tzv. demokratsko vrijeme, gdje Karađoza - „upravnika te
čudne i strašne ustanove“ - predstavlja upravo međunarodna zajednica.
„...I danas stodvadeset godina od Andrićevog rođenja i jedan vek od oslo-
bođenja Kosova, istoričar, a Andrića su mnogi smatrali piscem - istoričarem
niti sociolog, a bez sumnje usuđujem se reći Andrić je pisac - socolog, ne bi
mogli nešto preciznije dodati, na samo u opisu društvene stvarnosti Kosova,
nego i u dijagnozi njegove budućnosti, i ne samo Kosova, već i problema sa-
vremenog društva, posebno tehnološkog razvoja, pojava na filmu, naročito
američkom.“10
U drugom redu doprinosa ovog djela, ali jednako značajno, svakako je
međusobna veza između književnika i sociologa, za šta kako u oblasti knji-
9
Andrić, I. Prokleta avlija. Beograd: Prosveta. 1968.
10
Šutović, M. Sociolog kao izvidnica - Ivo Andrić i albansko pitanje. Beograd: Čigoja štampa.
2013. str 89.
84
ževnosti, tako i sociologije, imamo mnogo primjera, posebno ukoliko govo-

rimo o književnim djelima i stvaraocima koji su ostavili neizbrisiv pečat u
vremenu i prostoru, kakav je sasvim sigurno bio i Ivo Andrić.
Literatura
Šutović, Milojica. Sociolog kao izvidnica - Ivo Andrić i albansko pitanje. Beo-
grad: Čigoja štampa. 2013.
Andrić, Ivo. Prokleta avlija. Beograd: Prosveta. 1968.
Andrić, Ivo. Znakovi pored puta. Beograd: „Rad“. 1980.
Escarpit, R. Sociologija književnosti. Zagreb: Matica Hrvatska. 1970.
Internet izvori:
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=56945
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:544163
-Ivo-Andric-Albaniju-bi-trebalo-podeliti
85

Socioloski Diskurs Br. 10.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Socioloski Diskurs Br. 10.

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Socioloski Diskurs Br. 10.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Slavo Kukić naslov rada

Banja Luka, decembar 2015.

Sekretar redakcionog odbora:

Kontakt podaci uredništva:

DRAGANA VILIĆ, VANJA NIŠIĆ

Bojan Macuh1 Originalni naučni rad

Korištenje kvalitetnih obrazovnih pristupa za

Mogu se svi zainteresovani uključiti u proces obrazovanja, ali pri-

Ključne reči: komunikacija, nastava, znanje, obrazovanje, doživotno učenje.

Vreme u kome živimo je vreme postmodernog i multikulturnog društva

Mi učimo tokom celog našeg života. Učenjem da stiču znanja i veštine,

1.2. Doživotno učenje

Zbog starenja stanovništva, koncept doživotnog obrazovanja postaje sve

1.3. Kompetencije kvaliteta i efikasnost obrazovanja

Radna grupa Evropske komisije (obrazovanje u Evropi do 2010. godine) je

- Komunikacija na maternjem jeziku, komunikacija na stranom jeziku /

2.1. Kljućne kompetencije za obrazovanje

Doživotno učenje je ključni element svake generacije u društvu, štaviše,

Ujedinjena Evropa je utvrdila veoma važnu prednost u oblasti obrazovanja

1) Komunikacija na maternjem jeziku;

Nadležnosti doživotnog učenja su važne u svim okvirima obrazovanja i

2.2. Delorsovi stubovi obrazovanja i školovanja

Obrazovanje mora da masovno i uspešno komunicirati sa sve višim nivo-

da - kao što je to bio slučaj u prošlosti - osigura »mape« ovog komplikovanog

2.3. Visoko obrazovanje za odrasle

U visoko razvijenim zemljama, značaj visokog obrazovanja odraslih je

eksterno obrazovanje opada, što je uticalo na zatvaranje nekoliko obrazovnih

3.1. Svrha istraživanja

U okviru ovog rada želimo da utvrdimo značaj obrazovanja koje teži za

3.2. Istraživačke hipoteze

U okviru istraživanja se, na osnovu provedenog upitnika i njegove analize,

3.3. Istraživački cilj

Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi da li obrazovanje zaista predstavlja

3.4.1. Istraživački metod

U cilju prikupljanja podataka koristili smo opisni metod empirijskog pe-

3.4.2 Istraživački uzorak

Učesnici u ovom istraživanju bili su direktori i direktorice u obdaništima,

3.4.3 Analiza upitnika

Upitnik daje odgovore na 11 otvorenih pitanja. Zatim ćemo predstaviti

Izvor: Autorova kreacija tabele

Na osnovu dobijenih rezultata, jasno je da 64,2% ispitanika koji su bili

Slika 2: Da li mislite da rukovodioci u obrazovanju moraju biti najmanje di-

Izvor: Autorova kreacija tabele

Od svih ispitanika, 82,1% njih bili su mišljenja da upravljanje obrazov-

Slika 3: Da li se slažete sa činjenicom da zaposleni u obrazovanju, uključujući i

Izvor: Autorova kreacija tabele

Slika 4: Koje vam dodatne veštine nedostaju na radnom mestu i smatrate li da

Izvor: Autorova kreacija tabele

Ispitanici su odgovorili koje vještine lično nemaju na svom radnom me-

Slika 5: Da li ćete nastaviti postdiplomske studije?

Izvor: Autorova kreacija tabele

30,8% ispitanika su već angažovani na post-diplomskim studija-

Izvor: Autorova kreacija tabele

Na ovo pitanje su odgovarali samo ispitanici čiji je odgovor na prethodno

Izvor: Autorova kreacija tabele

Izvor: Autorova kreacija tabele

Smatramo da nije iznenađenje štoown

Izvor: Autorova kreacija tabele

Izvor: Autorova kreacija tabele