Professional Documents
Culture Documents
Poziv Za Ucesce 48.NSSUVD
Poziv Za Ucesce 48.NSSUVD
Савет и Управа Међународног славистичког центра имају част да Вас позову да будете
учесник 48. Meђународног научног састанка слависта у Вукове дане који ће се одржати од 13. до
16. септембра 2018. године, на Филолошком факултету у Београду. Савет Међународног
славистичког центра и Наставно-научно веће Филолошког факултета усвојило је теме 48.
Међународног научног састанка слависта у Вукове дане:
Молимо Вас да нам електронском поштом на приложеном формулару (у rich text и pdf
format-у) пријавите своје учешће и пошаљете наслов реферата (са краћим образложењем), најкасније
до 1. априла 2018. године, на адресу: msc@fil.bg.ac.rs. Пријем Ваше пријаве потврдићемо
електронском поштом на адресу са које је пријава упућена.
У прилогу Вам достављамо шире образложење тема овогодишњег научног састанка.
Котизацију од 50 евра (у динарској противвредности) у складу са захтевима Министарства
просвете и науке које суфинансира наш међународни симпозијум, можете уплатити на рачун
факултета: 840-1615666-26, са сврхом уплате „Котизација за учешће на 48.МНССУВД“. Потврда о
уплати котизације (за прихваћене теме) доставља се до почетка скупа (поштом, скенирана
електронском поштом или лично).
Важне напомене:
1. Савет МСЦ-а разматраће пријаве тема оних колега којима је позив за учешће упућен на име.
2. Теме се пријављују искључиво индивидуално (не у коауторству).
3. Неопходно је попунити све тражене податке на формулару приложеном уз позивно писмо.
4. Молимо да се назначи уколико је тема која се пријављује за реферат са неког пројекта који финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Ако Ваш реферат буде прихваћен, удео у
трошковима објављивања рада ићи ће на терет пројекта.
5. Домаћи учесници који нису из Београда сами сносе трошкове свога боравка у Београду.
Управник МСЦ-а
Употреба језичких јединица свих нивоа доводи до нарочитог наглашавања појединих њихових
граматичких или семантичких својстава, а понекад и до модификација њихових системских
својстава. Изучавање контекста пружа могућност за сагледавање досад неуочених или недовољно
истражених појава. Ова тема се тиче језичких јединица свих нивоа, тако да омогућава уочавање,
посматрање и решавање различитих питања, као што су, на пример:
1. на фонолошком плану – фонема (као системска јединица) и алофони (као резултат
употребе фонеме у контексту), речи без акцента (у систему) и акценатске целине –
проклитике и енклитике (као резултат говорне праксе), гласовне алтернације (као резултат
говорне праксе) итд;
2. на морфолошком плану –однос морфема и аломорфи, употреба аориста и имперфекта у
тексту, промена бројева у језичкој пракси, употреба синонимских творбених модела у
језичкој пракси (нпр. читалац и читач, спасилац и спаситељ) и сл.;
3. на лексичко-семантичком и синтаксичком плану – утицај контекста на значење лексема
(лексеме које независно од контекста нису у синонимском, антонимском, хипонимском
односу, а у контексту остварују ту релацију), неуобичајени (несистемски) спојеви речи и
семантички, стилски и синтаксички резултати тих спојева, законитости конгруенције и
реална употреба, падежна синомија и др.;
4. проучавања на стилистичком плану, као и питања норме српског стандардног језика и
њене динамичке природе.