RAČUNARSKI SOFTVER

 Softver = skup različitih programa na osnovu kojih računar izvršava određene zadatke
- Program = niz instrukcija (komandi) koje obavijaju aritmetičke i logičke operacije
- Niz instrukcija se zapisuje u obliku fajla (datoteke)
- Programi se izvršavaju u procesoru, a skladište u memoriji računara
 Podela softvera:
 sistemski - softver za upravljanje računarskim sistemom
za upravljanje sistemom (operativni sistem)
za podršku sistemu (alatke za servisiranje računara)
za razvoj sistema (programski jezici , editori, kompajleri, linkeri)

 aplikativni - softver namenjen za specifične potrebe korisnika

 PODELA SOFTVERA

naučno-
baze
APLIKATIVNI office tehnički razonoda …
podataka
programi
editori kompajleri linkeri za servisiranje
Programski jezici računara
SOFTVER

SISTEMSKI OPERATIVNI SISTEM

drajveri uređaja

mikro programi (ugrađeni su u ROM hardvera)

HARDVER
RAČUNAR KAO FIZIČKI UREĐAJ
SISTEMSKI SOFTVER
OPERATIVNI SISTEMI (OS)
OS upravlja i kontroliše rad računara.

 OS obezbeđuje interfejs korisnika ka računaru.

 Način implementacije OS:

- instalacija OS (jednom)
- učitavanje OS u RAM (svaki put po
pokretanju računara)
KLASIFIKACIJA OS
Kriterijumi za klasifikaciju i klasivikacija OS

1. Prema broju programa koji može da se izvršava istovremeno:

monoprogramski (nekada) multiprogramski (danas)

2. Prema broju korisnika koji može da radi pod jednim OS:

jednokorisnički (PC) višekorisnički (serveri)

3. Prema načinu zadavanja komandi:

komandni (DOS) grafički (Windows)

4. Prema mogućnosti rada OS na različitim hardverskim konfiguracijama računara:

prenosni neprenosni
STRUKTURA OS
 Komponenate OS:
1. jezgro (kernel) – osnovne komponente OS
2. Ijuska (shell) – interfejs ka korisniku

 Jezgro (kernel) OS upravlja:

1. procesorom
2. memorijom
3. ulazno-izlaznim uređajima
4. podacima

 Jezgro OS radi u zaštićenom režimu rada –

bez direktnog uticaja korisnika

 Ljuska - komandni interfejs - prozori, dijalozi, …

(može biti promenjena od strane korisnika)

 Više ljuski --- jedno jezgro OS

UPRAVLJANJE PROCESOROM
 Prva i najvažnija uloga OS.
 Problem: Kako kontrolisati mutiprogramski rad
procesora?
 Program - je pasivni entitet koji predstavlja
sadržaj neke datoteke na HD.
 Proces - je aktivni entitet koji predstavlja
program ili deo programa koji je učitan u RAM
memoriju.
 Rešenje multiprogramskog rada: Instrukcije
procesa se ili trenutno izvršavaju u procesoru ili
se nalaze u redu za čekanje na izvršenje.
 Shodno tome, jedan proces se tokom svog
životnog veka može naći u više stanja.
STANJA PROCESA
http://williamstallings.com/OS-Animation/Queensland/PROCESS.SWF

START
novi proces se STOP
proces završio
Pošetak
novog Završetak
procesa Oduzimanje procesa

proces je pripravan i proces je aktivan i

čeka u redu za izvršava se u RUN
READY
izvršenje procesoru
Dodela

desio se prekid procesa

(npr. zahtev za štampu)
proces čeka
izvršenje programa
za dati prekid
izvršavanje programa za dati
prekid WAIT
(štampanje)
(štampač je slobodan?)
UPRAVLJANJE MEMORIJOM
Upravljanje memorijom (memory management) podrazumeva rešavanje
problema dodele RAM memorije procesima.
Osnovne funkcije sistem za upravljanjem RAM memorijom:
1. Evidencija memorije - vodi računa o slobodnim i zauzetim delovima RAM
memorije
2. Alokacija memorije - dodela memorije novom procesu.
3. Dealokacija memorije - oduzimanje memorije procesu.

Alokacija memorije:
1. kontinualna (nekada)

2. diskontinualna (danas)
metoda straničenja
metoda segmentacije
DISKONTINUALNA ALOKACIJA MEMORIJE

METODA STRANIČENJA
 Memorija se deli na okvire fiksne veličine (0.5 KB ili 8KB ili 16 KB).
 Proces se deli na stranice fiksne veličine koja odgovara veličini okvira memorije.
 Stranice procesa se skladište u odgovarajuće okvire RAM memorije.

… …
upisivanje okvir 23
stranica 3
stranica 4 okvir 24

stranica 5 okvir 25

stranica 6 okvir 26
… …

proces RAM

http://cs.uttyler.edu/Faculty/Rainwater/COSC3355/Animations/pagingmodel.htm
VIRTUELNA MEMORIJA
Problem:
Veličina Programa > Veličina Fizičke memorije ?

Rešenje:
korišćenje virtualne memorije (VM)

 sve stranice ili deo stranica aktivnog procesa

smeštaju se u RAM memoriju,
 sve stranice ili deo stranica neaktivnih
procesa smeštaju se na HD.
UPRAVLJANJE ULAZNO-IZLAZNIM UREĐAJIMA
Prenos podataka: PROCESOR <---> RAM PROCESOR <---> U/I

Magistrala podataka

SPOLJAŠNJI
UREĐAJI
CPJ

Adresna magistrala

Upravljačka magistrala
generator takta

Nedostaci U/I uređaja:

1. često se zaustavljaju nakon pokretanja,
2. rade na znatno manjim brzinama u odnosu na procesor,
3. brzine variraju od uređaja do uređaja,
4. koriste različite prenose (paralelni ili serijski prenos),
Rešenje:
1. upotreba kontrolera uređaja (hardver) i
2. upotreba drajvera uređaja (softver).
KONTROLER UREĐAJA
Namena kontrolera:
1. upravljanje radom uređaja
aplikativni
2. povezuje uređaj sa magistralom podataka softver Proces

DRAJVER UREĐAJA
- komponenta sistemskog softvera
sistemski
- povezuje U/I uređaj sa procesom softver Drajver
uređaja
- prevodi instrukcije procesa u komande koje
U/I uređaj razume
Kontroler uređaja
- omogućava pisanje programa koji su
nezavisni od hardvera računara
UPRAVLJANJE PODACIMA NA HARD DISKU

 Podaci se skladište na HD u obliku sistema datoteka (fajl sistema - file systems).

 Sistem datoteka čine:
 datoteke (files) i
 direktorijumi (directory) - katalozi.
U datotekama se smeštaju
 podaci i programi

Direktorijumi su zaduženi za:

 organizuju datoteka i
 čuvanje svojstava datoteka.

 Sistem datoteka:
- obezbeđuje mehanizam evidencije, upisa i čitanja podataka na HD.
- predstavlja deo OS koji upravlja datotekama i direktorijumima.
FORMATIRANJE I PARTICIONISANJE DISKOVA

Neophodne pripreme HD za upis i čitanje datoteka:

 Fizičko formatiranje diska

(formatiranje niskog nivoa)

 Kreiranje particija
(deljenje HD na delove)

 Logičko formatiranje diska

(kreiranje sistema datoteka- file systems)
FIZIČKO FORMATIRANJE DISKA staza
(formatiranje niskog nivoa) sektor

 Vrši se u toku procesa proizvodnje.

 Cilj je podela diska na osnovne elemente:

 staze i glave

 sektore

Struktura jednog sektora nakon fizičkog cilindar

formatiranja

Zaglavlje, Podaci Zaglavlje,

(adresa (prazan prostor (kod za korekciju
sektora) veličine 512 B) greške)

sektor
PARTICIONISANJE HARD DISKA (Logička podela diska)

 HD se deli na više logičkih delova (particija)

 Maksimalni broj particija na HD je 4.

- OS vidi svaku particiju kao poseban disk. Particija #1
Primarna sa
Win OS
 Vrste particija: primarna i proširena.
Particija #2
Proširena sa
 Primarna particija (min 1, a max 4) je 3 logička
drajva
particija u kojoj se može instalirati OS.

 Proširena particija (min 0, max 1) je particija Particija #3

Primarna sa
na kojoj se mogu uskladištiti samo podaci. Linux OS

 Proširena particija se može podeliti na veći

Particija #4
broj logičkih delova (drajv-a). Primarna sa
OS/2 OS
 OS svakoj particiji i logičkom drajvu,
dodeljuje po jedno slovo abecede počevši
od C (C, D, E, F...)
LOGIČKO FORMATIRANJE DISKA (za svaku particiju)

 Logičko formatiranje particije kreira njen sistem datoteka (fajl sistem).

 Fajl sistem omogućava skladištenje podataka u obliku fajlova na particiji.

 Prilikom logičkog formatiranja upisuju se određeni sistemski podaci u prvi sektor

(but sektor) date particje.

Za dati OS, svaka particija se logički formatira u određenom fajl sistemu.

File sistemi Windows OS:

- FAT16, FAT32, (nekada)

- NTFS (danas)
DATOTEKE

Datoteka = skup povezanih podataka smeštenih na HD (spoljašnjoj memoriji).

Datoteka = najmanji logički segment HD:

Podaci se na HD zapisuju samo u obliku datoteke!!!

Tipovi podataka u datoteci:

programi (izvorni, objektni ili izvršni)

podaci (numerički, tekst, slike, zvučni zapis itd).

ATRIBUTI DATOTEKE

Ime. Simboličko ime datoteke je jedina informacija o datoteci koja se smešta u obliku
pristupačnom korisniku.

Tip. Ova informacija je potrebna operativnim sistemima koji podržavaju različite tipove
datoteka.

Lokacija. Pokazivač na uređaj i mesto na uređaju gdje je datoteka skladištena.

Veličina. Trenutna veličina datoteke; obično se izražava u B, kB, MB ili GB.

Zaštita. Informacije o pravu pristupa datoteci, odnosno prava ko može menjati, čitati, itd.
datoteku.

Vreme, datum i identifikacija korisnika. Ove informacije zapisuju se u fazi stvaranja,

poslednje promene ili poslednjeg korišćenja datoteke.
OPERACIJE NAD DATOTEKAMA

 Kreiranje datoteke (NEW)

 Upis u datoteku (SAVE, SAVE AS)

 Čitanje datoteke (OPEN)

 Brisanje datoteke (DELETE)

 Promena imena datoteke (RENAME)

 Kopiranje datoteke (COPY, CAT, PASTE)

 Pregled i promena svojstava datoteke (PROPERTIES)

NAČIN PRISTUPA DATOTEKAMA

Sekvencijalni pristup

- Da bi se pristupilo željenom zapisu u datoteci, mora se redom proći kroz sve

zapise koji prethode željenom zapisu
- Predstavnik magnetnog medijuma: magnetne trake

Direktni pristup
- Svakom bloku ili zapisu moguće je direktno pristupati poznavajući njegov broj
počevši od početka datoteke.
- Predstavnik magnetnog medijuma: hard disk
SISTEM DIREKTORIJUMA
 Namenjen je za organizuju i čuvanje svojstava datoteka.
 Rešava problem organizacije datoteka i drugih direktorijuma na spoljašnjoj memoriji.
Sistem direktorijuma se sastoji iz:
- korenog direktorijuma (iz njega izviru direktorijumi date particije) i
- sistema povezanih poddirektorijuma (tipa roditelj-dete)

DIREKTORIJUMI U OBLIKU STABLA

korijen
KORENI DIREKTORIJUM korisnik1 korisnik2 korisnik3 Dir. roditelj

Podirektorijumi Dir. dete

progr data prog data prog data
korenog Dir. roditelj
direktorijuma

Podirektorijumi prog1 prog2 data1 data2 prog1 prog2

Dir. dete
podirektorijuma
Programi za rad sa direktorijumima i fajlovima
fajl menadžeri (Windows Exploer, Total Comander, …)
RAD SA DIREKTORIJUMIMA

Komande za rad sa direktorijumima obuhvataju:

 Kreiranje direktorijuma (NEW)

 Brisanje direktorijuma (DELETE)

 Promena imena direktorijuma (RENAME)

 Kopiranje direktorijuma (COPY, CAT, PASTE)

 Pregled i promena svojstava direktorijuma (PROPERTIES)

 Prelaz iz jednog na drugi direktorijum

 Prikazivanje sadržaja direktorijuma

NAJPOZNATIJI OS
 MS Windows
 Unix, Linux
 Mac OS

MS WINDOWS
 Grafički OS
 Verzije Windows-a:
1. Windows 3.1
2. Windows 95/98
3. Windows
NT/Me/2000/2003
4. Windows XP
5. Windows Vista Zadavanje komandi u Windows OS
6. Windows 7 1. tastatura
7. Windows 8 2. miša
8. Windows 10 3. tačped
4. tačskrin
Karakteristike OS Windows

1. Zajednički izgled.

2. Aplikacija se vizuelno izvršava u prozoru.

3. Deljenje podataka pomoću Clipboard-a.

4. Nezavisnost od uređaja.

5. Višeprogramski rad (multitasking).

6. Kompaktibilnost sa starim programima.

7. Elementi prozora:
- naslovna linija
- statusna linija
- okvir prozora
- meni
- palete sa alatima
- radna površina prozora
- trake za skrolovanje
- dugmad za zumiranje i
zatvaranje prozora

8. Operacija nad prozorima:

- otvaranje,
- zatvaranje,
- uvećavanje,
- smanjivanje
- pomeranje
9. Ostali elementi Windows-a
- desktop sa prečicama za pokretanje programa
- korpa za otpatke (Recycle Bin)
- traka sa zadacima
- start dugme
- programski meni
10. Podešavanje Windows-a: CONTROL PANEL
PROGRAMSKI JEZICI
Služe za pisanje sistemskih i aplikativnih programa.
Podela programskih jezika:
 Proceduralni jezici (klasični)
Koriste procedure, funkcije, podprograme.
Predstavnici: Fortran, Basic, Algol, Pascal, C
 Objektno-orjentisani programski jezici (napredni)
Koriste klase - složene programske strukture.
iz klase se izvode objekti
Predstavnici: C++ , DELPHI, JAVA, C#, ...
 Problemski orijentisani jezici
- Za rešavanje usko specijalizovanih problema.
- Predstavnici: Visual Studio, Matlab, Aspen, …
EDITORI, PREVODIOCI, LINKERI

Editori
za pisanje i editovanje softvera u odgovarajućem programskom jeziku
u editoru su ugrađene odgovarajuće programske alatke za pisanje programa.
Prevodioci (kompajleri)
prevode izvorni program u binarni oblik.
Linkeri
vrše povezivanje prevedenih programskih modula i/ili odgovarajućih programskih
biblioteka u jednu celinu.
APLIKATIVNI SOFTVER
obrada teksta (Word, KingSoft Writer, LaTex)

rad sa tabelama (Excel, vežbe)

crtanje (CorelDraw, AutoCad)

obrada slika (Paint, Photoshop)

izrada prezentacija (PowerPoint, Publisher, Adobe Suite)

rad sa bazama podataka (Access, SQL, Oracle)

animacije (Adobe Flash, 3D Studio Max)

obradu zvučnih zapisa (SONY – Sound Forge, Adobe Audition)

proračuni u nauci i tehnici (Matlab, Mathematica, Maple)

igre

virusi
BEZBEDNOST I ZAŠTITA RAČUNARA
VIRUSI
Skriveni maliciozni računarski program čija je funkcija namerno ometanje, promena rada
ili oštećenje računara bez dopuštenja ili znanja korisnika.

Vrste virusa:
 klasični virusi,
 trojanski konji,
 crvi (worm)
 spyware
KLASIČNI VIRUSI

 Samokopirajući programi koji ubacuju svoj izvršni kod u druge fajlove.

 Šire se prenošenjem i pokretanjem „inficiranih

datoteka“.

 Virus iz inficirane datoteke se učita u memoriju

računara i počinje njegovo izvršavanje - aktivacija
virusa.

 Aktivirani virus inficira nove programe ili datoteke ubacujući svoj kod u njih.
 Vrste virusa:
- boot sеktоr virusi — nаpаdајu but sektore hard diska
- pаrаzitski — napadaju .EXE, .COM, .SYS, .OVL izvršne tipove fajlova

- virusi prаtiоci - npr. za dati .EXE fajl kreiraju virusni

.COM fajl istog imena, tako da se umesto originalnog
programa pokreće program zaražen virusom

- mаkrо virusi — inficiraju datoteke koje imaju

mogućnosti korišćenja makro jezika (MS Office)
- ……………..
CRVI

 Crvi su zasebni programi koji se prenose i izvršavaju koristeći slabosti

operativnog sistema.
 Crvima za širenje i delovanje nije potreban domaćin (izvršna ili druga datoteka).
 Šire se putem računarskih mreža i Interneta (e-maila).
 Aktivnosti crva:
- brisanje podatke na računaru
- slanje zaraženih dokumente putem elektronske
pošte
- zaguše mrežnog saobraćaja
 Vrste:
 email crvi (prenose se preko elektronske pošte)
 Internet crvi (napadaju i iskorišćavaju druge mrežne servise na Internetu)
TROJANSKI KONJ

 Trojanski konj („trojanac“) je maliciozni računarski program koji se lažno predstavlja

kao neki drugi program.

 Nakon pokretanja, preuzima kontrolu nad nekim funkcijama OS

 Šire se putem elektronske pošte, preko raznih servisa za preuzimanje na Internetu i

na brojne druge načine.

 Može izvoditi razne aktivnosti:

- krađa korisničkih lozinki, brojeva kreditne kartice i
drugih osetljivih informacija
- zauzimanje resurse računara usporavajući ga na taj
način
SPYWARE
 Prikuplja i šalje informacije o ponašanju korisnika računara bez njegovog znanja.
 Tipične aktivnosti:
 prikazivanje neželjenih pop-up reklama;
 krađa ličnih informacija (uključujući brojeve kreditnih kartica i lozinke);
 praćenje aktivnosti na internetu za marketinške svrhe;
 preusmeravanje HTTP zahteva na reklamne stranice.
 usporavanje internet veze,
 promena početne stranice internet pregledača.
MERE ZAŠTITE OD VIRUSA

1. Koristiti neki od antivirusnih programa.

2. Redovno dopunjavati bazu antivirusnog programa.

3. Koristiti neki od zaštitnih zidova koji onemogućavaju pristup sa Interneta nekom

računaru u mreži.

4. Proveriti datoteke na viruse prilikom razmene.

5. Izbegavati preuzimanje datoteka sa nepoznatih mesta na mreži.

6. Ne otvarati datoteke pristigle putem elektronske pošte od nepoznatih korisnika,

7. Koristiti programe sa licencom.

PROGRAM KAO PROIZVOD
Program treba da ima:
1. garanciju za ispravni rad,
2. uputstvo za korišćenje,
3. rok upotrebe,
4. podršku korisniku,
5. obuku.

AUTORSKA PRAVA PROIZVOĐAČA

Tipovi programa sa gledišta autorskih prava:

1. proizvođač je vlasnik softvera,

2. deljeni (shareware) softver,

3. javni (freeware) softver