Pjer Burdije

KLASNI UKUSI I ZIVOTNI SТILOVI

Pjer Burdije (Pierre Bourdieu, 1930-2002), fraoruski sociolog, antropolog,

filozof, aktivni uCesnik и druStvenom i pOlitiClrom Zivotu Evrope u drugoj
polovini ХХ veka. Smatra se jednim od najznaёajnijih sociologa i intelek-
tualaca u velikoj francuskoj socioloSkoj tradiciji. Medunarodno sociolo-
sko udruzenje uvrstilo ga је и deset najznacajnijih sociologa ХХ veka. Bio је
Sef Katedre za sociologiju na College de France. U javnom govoru Ьiо је
radikalan kritiCar neoliberalizma i globalizacije. Na sasvim osoben naCin
u svom delu је spajao najbolje teorijske tradicije marksizma i struktu-
ralizma. Bio је izuzetno plodan pisac, а mede najznaCajnija Burdijeova
dela ubrajaju se: Nacrt za jednu teoriju prah.e (Esquisse d'une thiorie de
la pratique, 1972), Razlika: druiitveпa kritika akusa (La distiпcioп, Criti-
que sociale du jugement, 1979), Sta znaCi govariti: ekonomija jezic1cih таz­
тепа (Се que parler veut diтe: economie des edшnges linguistiques, 1982),
Vladavina muiikarca (La domiпatioп masculine, 1998), Pravila umetnosti
(Les ri!gles de l'art, 1992), Signalпa svetla: prilozi za otpor пео/iЬеrа/пој
invaziji ( Contтe-feux: propos pour seтviт а la тesistance contre l'invasion
пeo-liblra/e, 1998).

И svom izuzetno uticajnom delu "Razlika: druStrena kritika. ukusa«, odalde је

izdvojeп ovaj tekst, Burdije uvodi tezu ро kojoj kulturne razlike meiiu razli-
iitim klasama imaju posebno znaiajnu ulogu u borhi izmedu dominantnih
i podredeпih grupa. Оп dokazuje da пе postoji ll€iito sto se пaziva prirodпim
ukusom, vet da је оп uvek arЬitraran, ali dubo!o povezan sa klasnom struk-
turom, па osnovu kojeg se same klase i legitimii.u. Uvodeti ројат kulturnog
kapitala, оп pokazuje kako razlitite druiitve= k/ase formiraju ukus koji se
ogleda и izboru odete, umetniikih dela, muzih koja se sluSa, hrane i pita,
sporta koji se gleda, programa koji se Ьiraju па televiziji itd. Na osnovu kul-
tuтnog kapitala, dominantne druStvene grupe mmetu svoj ukus kao "priro-
daп" i opiitevaiea stvarajua razliku izmedu sebei drugih, obitno niZih grupa.
156 Studije kulture

Definicija onoga sto је пајЬо/је и kulturi, и stvari, zavisi od drustvene grupe

koja gradi tu definiciju. И tom smislu kultura ima veoma va!inu u/ogu и legi-
timisanju druStvene nejednakosti. Pored ove osnovne teze, koju su posebno
prihvatile studije kulture, Burdije је razvio i pojmove kao sto su haЬitus, ро/је,
ekonomsЦ kulturni, socijalni kapita~ bez kojih је gotovo nemogute zamisliti
savтemeno razmiSljanje о odnosu izmedu kulture i druStva.

RazliCitim pozicijama u druStvenom prostoru odgovaraju Zivotni stilovi)

sistemi diferencijalnili odstupanja koji su simbolicki prevod objektivnih, egzi-
stencija!Ыh riizlika. Aktivnosti'i piedmeti viasnistva (potrosnja), cine sistema-
tican izraz oblika egzistencije (ono sto se naziva zivotnim stilom... ) Ukus, sklo-
nost i sposobnost т.а (materijalno Цili sim~o_liCko) p;iSVajanje odredene vrste
predmeta ili delatnosti (razvrstanih ро klasama, ili pak razvrstaV'1jucih) jeste
stvaralacka formula koja se nalazi u nacelu zivotnog stila; to је jedinstven skup
distinktivnih preferencija koje pokazuju, u specificnoj logici svakog simbo!iC-
kog potprostora - nameStaja, odeCe, jezika ili telesnog drZanja - istu izraZajnu
nameru, naCelo jedinstva stila; опо se saznaje neposrednim opaZanjem, dok ga
analiza razara, izdvajajuCi и njemu posebne univerzume. Na taj naCin, pogled
па svet jednog starog zanatlije, naCin па koji on raspolaZe svojim budZetom,
svojim vremenom ili svojim telom, njegova upotreba jezika i izbor odeCe pot-
puno su prisutni u njegovom savesnom i besprekornom radnom moralu valja-
nog, doteranog, dovr.Senog proizvoda, kao i u njegovoj estetici rada zbog rada,
usled koje оп meri lepotu svojih proizvoda marljivoSCu i strpljenjem potreb-
nim za njihovu izradu. Pars totalis, svaka dimenzija Zivotnog stila simbolizuje,
zajedno sa svima drugima, i ujedno simbolizuje sve druge; suprotnosti izmedu
klasa podjednako se izraiavaju u upotrebl fotografije ili u ko!iCini i kakvoCi tro-
Senih alkoholnih piCa, kao i и preferencijarna u podruCju slikarstva ili muzike:
isto tako kao Sto suprotnost izmedu u:Zivanja alkohola i uzdr:Zavanja, neume-
renosti i trezvenosti, kafea i kuCe, simbolizuje Citav jedan vid suprotnosti _iz-
medu Sirokih slojeva naroda i sitne bur:Zoazije, koja poistoveCuje svoje teZnje
za usponom i svoje staranje za vlastiti ugled sa odbacivanjem svega onoga Sto
dovodi и vezu sa svetom koji prezire; па isti naCin, u unutraSnjosti sveta ,,znala-
ca", koji smatraju pitanjem Casti posedovanje podruma sa biranim vinima i ukra-
Savanje zidova platnima majstora, suprotnost izmedu Sampanjca i viskija, kao
i paralelne suprotnosti izmedu narneStaja Luj XIV i Кnolovog name.Staja, ili izme-
du galizma i antlantizma, saiima sve опо Sto razdvaja staru od nove bur:Zoazije.
Osnovne druStvene razlike nesumnjivo uspevaju podjednako da se iskaZu po-
moCu jednog simboliCkog aparata od svega Cetiri ili pet elemenata kakvi su
Pemo, penuSavo vino, Bordo, Sampanjac, viski, kao i pomoCu izra:Zajnog siste-
ma slo:Zenijih i istanCanijih pojava kakve briga oko druStvenog razlikovanja na-
lazi u muzici ili slikarstvu.
Klasni ukusi i iivotni stilovi 157

Raskos i nuinost
NaCelo najvaZnijih razlika u oЫasti Zivotnog stila i) joS viSe, "stilizacije Zi-
vota", preblva u varijacijama distance prema svetu, prema njegovim mat~rijal­
nim prinudama i neodloinil!1 zahtevima vremena, koje zavise, u isti mah, od
objektivne urgentnosti u datom trenutku i od dispozicije da se ostvari distanca
prema toj situaciji; ta se dispozicija teSko moZe nazvati subjektivnom: опа је
pounutarnjena objektivnost i moie se izgraditi samo u uslovima egzistencije
koja je,relativno slobodna od nuinosti,_a zavisi od бtavog druStvenog kretanja.
Stoga radnici, CeSCe nego druge klase, usmeravaju swj izber ka Cistom i pristoj-
nom enterijeru, lakom za odrZavanje, ili ka praktitnoj odeCi klasiCnog kroja
koju im, u svakom sluCaju, nameCe ekonomska nuZnost. ТапiО gde najSiri sloje-
vi naroda, svedeni па dobra i vrline "prve nuZnosti" 2'.ahtevaju prikladnost i udob-
nost, srednji slojevi, koji su и veCoj meri oslobodeni od nuinosti, Zele topao,
intiman enterijer, udoban ili prefinjen, odnoSno modernu ili originalnu odeCu.
PoSto su pripadnici privilegovane klase odavno naviknuti па ove vrednosti,
опе im izgledaju kao neSto prirodпo, Sto dolazi samo ро sebl, ра su ih prognali
u drugi plan; ove klase posveCuju se druStvenim iotencijama koje su priznate
kao estetiCke, kakve su istraZivanje harmonije i kompozicije, zato Sto пе mogu
da zasnuju svoju razliCitost па posedovanju, delatnostima ili "vrlinama« koje пе
mogu viSe da budu trafene, јег se dugo imaju; nema viSe smisla polagati pravo
па njih, zato Sto опе, zadriavajuCi svoju upotrebnu vrednost, gube svoju distink-
tivnu vrednost. Ukusi se, па taj naCin, upravljaju ро nekoj vrsti uopStenog En-
gelovog zakona: na svakom nivou raspodele, опо St:o је za prethodne ili niZe
stupnje пedostiian luksuz ili apsurdna maStarija, postaje banalno i Ьiva progna-
no и podruCje nuZnosti onoga Sto se samo ро sebi razume, zahvaJjujuCi pojavi
novih predmeta potroSnje, koji su redi, te dakle distinktivniji.
BuduCi da su prilagodene klasnoj situaciji, kao skup moguCnosti i nemo-
guCnosti, dispozicije su povezane i sa jednom pozicijom, rangom u strukturi kla-
se, dakle uvek upuCene, barem objektivno, па dispozicije pridruZene drugim po-
zicijama. Usled jedne vrste sekundarnog pristajaпja па nufnost, razliCite klase
uzimaju za svoj etiCki ideal implicitne izbore etosakoji im ta nufnost паmеС:е,
odbacujuCi istim udarcem "vrline" koje iziskuju dmge nuZnosti. Nema tog sit-
no-burZ.oaskog propovedanja asketizma, pohvale trezvenosti, vlasniStva i istaп­
Canosti, koje пе sadrZe preCutnu osudu prljavStine i nepodobnosti (bilo u reCi-
ma ili и stvarima), neumesnosti i nepredvidljivosti, bestidnosti ili bezoCпosti,
kao da пjegovi akteri mogu da prepoznaju svoje vrednosti samo u krajпjoj razli-
ci spram drugih -koja је, takode, i'esto, krajnja роЬеdа и genetskom i struktu-
ralnom rastojanju koje ih istinski definiSe. Isto tako, nema burZoaskog zahteva
za Ыagostanjem ili diskrecijom, za ravnoduSnoSCu il.i bezinteresnoSCu, koji nema
za metu "pretenzije" (uvek oznaCeпe kao prevelikeili premalene) sitnog burZu-
ja, sneblvljivog ili razmetljivog, oholog ili preterano uslufnog, neprosveCenog
158 Studije kulture

ili sitniCavog. Sto se tiCe pozivanja па red ("Sta ti misliS, ko si ti?'\ "to nije za ljude
kao Sto smo mi«), gde se oglaSava naCelo konformiteta - jedina gotovo izriCita
norma masovnog ukusa koja ima za cilj da ohrabri ,,skromne" izbore u svakoj
objektivno nametnutoj situaciji - on predstavlja straZu protiv te:Znji za poisto-
veCivanjem sa drugim grupama, Zelju za izdavanjem i uvaZavanje distance koju
uspostavlj.a grupa; teZnje ka prekoraCenju granica grupe naroCito se osuduju
kod muSkaraca: svako staranje za jezik i odeCu trenutno Ьiva opaZeno ne samo
kao znak malogradanskog stava, vec i kao znak mekustva. Vidimo da је svaki
pokusaj da se proizvede jedan eti&i organon koji Ьi Ьiо zajedni&i za sve klase,
unapred, osuden- па propast, barem- ka:o neSto sistematiCno, kakvim ga, pak,
Cini svaki univeтzalni :щoral, zbog toga Sto је jezik u isti mah zajedniCki za raz-
liCite klase i kadar da ·~ nekim upotrebama poprimi razliCita, Cak i suprotna,
antagonistiCka znaCenja.
Grupe se potpuno zaodevaju, zajedno sa svim onim Sto ih suprotstavlja
drugim grupama, и zajedniCke reCi kojima se izra.Zava njihov identitet, to jest
njihova razliCitost. Uprkos prividnoj neutralnosti, oЪiCne reCi kakve su delat-
nost, trezvenost, prikladan, funkcionalan, smeSan, intiman, otmen, takode su
и sebl podeljene, bilo zbog toga Sto im razliCite klase pridaju razliCita znaCenja,
ili zato Sto, pri istim znaCenjima, pridaju razliCitu vrednost imenovanim stva-
rima: па primer, reC marljiv, usrdno prihvataju oni koji njome izraZavaju svoje
uva:Zavanje dobro obavljenog posla, dovrSenosti (svekolikog merila estetskog
savrSenstva, koje је naЪijeno druStvenim konotacijama), dok је drugi oseCaju
kao nedovoljno odredenu i odbacuju.
Estetska dispozicija koja, sa odgovarajuCom specifiCnom sposobnoSCu
sudenja, Cini uslov legitimnog prihvatanja umetniCkog dela, jeste jedna dimen-
zija Zivotnog stila, и kojoj se, па nerazgovetan naCin, izraiavaju specifi.Cna obelei-
ja jednog stanja. Uopstena mogucnost neutralizovanja ljudskili potreba i stavlja-
nja и zagradu praktiCnih ciljeva, sklonost i trajna sposobnost za delatnost koja
nema praktiCnu funkciju, nastaje samo и jednom iskustvu sveta liSenog nu:Zno-
sti i и obavljanju aktivnosti Ciji је cilj sadr:Zan u njima samima, kao Sto su Skol-
ske ve:Zbe ili posmatranje umetniCkih dela. Drugim reCima, опа pretpostavlja
distancu prema svetu (jedna posebna dimenzija te distance је, ро Gofmanu,
"distanca prema ulozi"), koja је princip gradanskog do:Zivljavanja sveta. Mate-
rijalna ili simboliCka potroSnja umetniCkog dela Cini jednu od vrhunskih ma-
nifestacija lagodnosti, и smislu uslova i dispozicije и isti mah, koji oЪiCan jezik
pridaje ovoj reCi. Nepristrasnost Cistog pogleda пе mo:Ze se razdvojiti od opSte
dispozicije bezrazlo:Znog, bezinteresnog, paradoksalnog proizvoda jednog
ekonomski negativnog uslovljavanja koje rada distancu prema nu:Znosti. Zbog
toga se estetska dispozicija definiSe, objektivпo i subjektivno, i odnosom prema
drugim dispozicijama: objektivna distanca prema nuZnosti, i prema onima koji
su njom obuhvaCeni, udvostruCuje se jednim svesnim postavljanjem па clistancu,
dvostruko nameravanim, prema slobodi. U onoj meri и kojoj raste objektivna
Klasni ukusi i iivotni stilovi 15~

distanca prema nu:Znosti, Zivotni stil sve vi.Se postaje proizvod jedne "stilizacije
Zivota'', sistematiCna odluka koja usmerava i organizuje najraznovrsnije aktiv-
nosti, izbor vina iz odredene berbe, izbor sira ili URdenje letпjikovca. Као po-
tvrdivaпje moCi nad prevladano1n nu:ZnoSCu, Zivotni stil uvek sadr:Zi polaganje
prava па superiornost u odпosu na опе koji, пе znajuCi da potvrde ovo prezi-
ranje kontingencija и bezrazloZпoj rasko.Si i razmedjivom troSenju, stoje u vla-
sti zemaljskih interesa i prinuda: slobodni ukusi mogu se potvrditi kao takvi
samo џ odnosu spram uslovljenih, koji su time uvedeni u estetiCki poredak, i na
taj naCin konstituisani kao vulgarni. Ovu pretenziju је пajteZe osporiti, poSto
relacija "Ciste'' i "bezinteresne« dispozicije, koja јој stoji u osnovi, и uslovima
koji је Cine moguCom (odnosno, и onim materijalnim uslovima egzistencije
koji su najrecti, zato Sto пajmanje zavise od ekonomske пu:Znosti), mofe lako
da ostane neopaZeпa; па taj naCiп Ьi privilegija koja u пајvеСој meri odreduje
klasu izgledala kao najprirodnija.
PoznajuCi genezu i strukturu proizvoljпOg i, kao takvog, najmanje prizna-
tog (dakle, legitimnog) distinktivnog Cinioca klase, koji u univerzumu izradenih
predmeta izdvaja predmete druStveno oznaCeпe lao umetniCka dela, to jest,
kao neSto Sto iziskuje i zavreduje da mu se pristupi sa Cisto estetskih pozicija-
kadrih da ga priznaju i konstituiSu kao umetniCko delo - Zeleli Ьismo da empi-
rijski ustanovimo druStveпe uslove koji omoguCuju estetsku dispoziciju, па taj
naCin Sto Сето pokazati kako varira sposobnost za prihvatanje ove dispozicije.
U nemoguCnosti da se posluZimo pravim eksperimentalпim aparatom, poku-
Sali smo da posredno izmerimo estetsku dispozicijn kao sposobnost da se pri-
zna nu:Znost estetskog poimanja nekog predmeta, koji jeste estetski konstituisan
u datom trenutku, putem umetniCke proizvodnje; ()Va sposobnost funkcioniSe
kao znanje, to jest nauka, koja ne povlaCi nu:Zпo odgovarajuCu aktivnost; izjave
ispitanih о onome Sto smatraju "prildadnim za fotografisanje« definiSu polje
onoga Sto је, и njihovim oCima, podloZno estetskom konstituisanju (nasuprot
onome Sto је iz tog polja iskljuCeno, Ьilo zbog svoje beznaCajnosti ili, pak, iz
etiekih razloga). То znaCi da se sposobnost za usvajanje estetske dispozicije
meri razmakom izmedu onoga Sto је estetski konstituisala data grupa i onoga
Sto је estetski konstituisala umetniCka avangarda (и polju proizvodnje koje
evoluira ро zakonu dijalektike razlikovanja, taj razmak је и isti mah i vremensko
rastojanje, jedno ka.Snjenje). U predanketi) postavili smo ispitanicima zadatak
da ocene podobnost za fotografisanje njima pozпatih predmeta nazvanih prosto:
oЫutak, trudna zena i tako dalje; reakcije zabeleiene pred fotografijom, poka-
zale su se sliCne onima koje Ьi izazvala realizovana slika; pribegli smo fotogra-
fijama zato da Ьismo izbegli efekte nametanja legitimnosti koje Ьi imala slika,
а i zbog toga sto се, budu6 da se fotografska delatoost opaia kao pristupacnija,
formulisani sudovi Ьiti realniji.
U stvari, ni.Sta пе razdvaja tako strogo razliCite klase kao dispozicije i spo-
sobnosti koje objektivno iziskuje legitimna potrosnja legitimnih dela; i, jos reda
160 Studije kulture

od ove relativno opSte sposobnosti - moCi da se usvoji jedno и pravom smislu

estetiCko glediSte о predmetima koji su veC estetski konstituisani, dakle, prepo-
ruceni divljeпju ljudi koji su пaucili da prepozпaju zпake - sposobпosti rezervi-
sana za "stvaraoce", naime, da se estetski konstituiSe ma koji, Cak i "vulgaran"
preЩnet, ili sposobnost da se principi_jedne "Ciste<< estetike anga.Zuju-.u najoblC-
nijini-egzistencijalnim izborima, па primer, и pitanjima kuhinje, odevanja ili
uredenja stana. Kada se nadu pred delom legitimne umetnosti, oni koji imaju
пajmanje specificпe merodavnosti primeпjuju па пјеgа opste etiCke sheme, iste
опе koje strukturiraju njihovo opafunje predmeta u svetu: oni obracaju tek se-
kuпdaпш pa2nju na foпnu, ne mogu da ukloпe eti(ke zastore koji ometaju opa-
zan)e kao talcVб, а naшisve sri liiehl sredSfuva za pounanje disilriktivnifi svojstiva
maпira i stila, koja delu pridoJaze iz njegovog odпosa prema drugim oЬlicima
(to jest, и upuCivanju, i pomocu пјеgа, na polje deJa i njegovu istoriju); zbog
toga-im Пе preostaje niSta drugO do da~pfionU zЭ. predstavljeiiu stvar, pitajuCi
se Sto ta Stvar "hoCe da ka:le« i poriCuCi јој svaku vrednost ako ne ispunjava
svoju prvu funkciju, naime, da kaZe Sta ima da ka.Ze, da prikaZe опо Sto prika-
zuje. Ali, ma kako savrSeno ispunjavala tu furikciju pl-edstavljanja, ona је savrSe-
na samo ako uopste zasJиZuje da bude predstavljena, ako је funkcija predstav-
ljanja podredena jednoj viSoj funkciji, na primer da veliCa i uzdiZe, uCvrSCujuCi
је i ovekoveCujuCi, jednu stvarnost koja zavreduje da bude suЬlimirana. То је
osnov ovog "varvarskog ukusa(( о kojem је govorio Kant i na koji se uvek ne-
gativno pozivaju najsuprotstavljenije forme vladajuCeg ukusa: ovaj realistiCk.i
funkcionalizam priznaje samo realistii'ko predstavljanje predmeta koji se od-
likuju lepotom i druStvenim znaCenjem, iskljuCujuCi moguCnost da Ьi jedna
ruzna stvar (zmija) mogla da bude predmet !ере predstave, ili da jedna verno
predstavljena Јера stvar (zalazak sunca) ne mora automatski Ьiti i Јера. Zanirna-
nje za formu, ako se uopSte izrazi, joS је zasnovano u shemama etosa, pri Cemu
etiCke dispozicije stvaraju proizvode jedne neZeljene sistematiCnostii potpuno
suprotstavljene naCelima koja је manje-vi.Se zaokruZeno iskazala jedna estetiCka
struja: опо ima svoj pravi smisao samo ako se dovede u vezu sa svojim istin-
skim naCelom, па primer, uvaZavanjem marljivog rada; to se naCelo izraZava i
и svim drugim aktivnostima, u hiperkorektnosti jezikai strogoj ispravnosti ode-
Ce i standardnom uredenju enterijera.
Sposobnost da se smatraju lepima, ili, taCnije, dostojnima umetniCkog
uoЫicavanja (preko fotografije, najdostupnijeg oruda umetnicke proizvod-
nje), svakojaki oЬiCni predmeti (kora, metalna grada, kupus), odnosno pred-
meti na prvi pogled odvratni (zmija), ili druStveno tabuisaпi (trudna Zena ili
saobraCajna nesreCa) Cvrsto је povezana sa nasledenim ili и Skoli steCenim
kulturnim kapitalom. Samo manjina, saCinjena od proizvodaCa umetniCkih
deJa, profesora visokog skolstva i kuJturnih posrednika, prosuduje u skladu sa
legitimnom definicijom ("nije Ьitna zmija ... ") da svaka stvar moZe Ьiti predmet
!ере fotografije.
 Юаsпi ukusi i iivotni stilovi 161

Pripadnici пajsirih пarodnih slojeva i frakcija sredпjih slojeva sa пajskrom­

nijim kulturnim kapitalom sistematiCno odbljaju prava estetiCka istraZivanja kada
ih sretnu и priredbama koje su im najbliZe, naroCito u televizijskim zabavnim ma-
gazinima: "Nikako ne volim te trikove rezanja, vidi se jedna glava, jedan nos, јеd­
па поgа... Vidi se izduienipevaC, tri metra dugaCak, sa rukama od dva metra, zar
vam se пе Cini da је to besmisleno? Ne volim to, gromo је, пе vidim za.Sto Ьi se
iskrivljavale stvari" (pekar, GrепоЫ). Razlicite aпketepotvrduju ovo пeprijatelj­
stvo prema svim vrstama fonnalnih istraZivanja. Za razlikui od toga, pozdravlja se
опо· Sto inia ;,atmosfera", to jest Sto poseduje izvestan kvalitet odnosa uspostavlje-
ni_h i~edu puЬlike i umetnika; odsustvo zabavljaCa sa Zalj,enjem se ocenjuje kao
,. riOO:OStatcik- toiJ1ine. znan16; iSto· tak6, da se U Ьioskopu masovnoj puЫici (Cesto
zЬuпјепој flach-backom) dopadaju zapleti koji logi&i i hronoloski vode ka sree-
nom zavrSetku, i da se опа bolje "snalazi" u jednostavno opisaпim situacijama
i liCnostima, ·nego u viSesmislenim i simboliC~im "priCama«, u Cijem ustrojstvu
nema vidljivog reda, i koje upuCuju па doZivljaje i proЫeme izпad sfere svako-
dnevnog iskustva. lz svih ovih primera vidi se da princip odbljanja пе proizlazi
samo iz manjka tehпiCke kompetencije, veC i iz prianjanja za Citav jedan skup
"vrednosti" koje odbacuju istraZivanje forme. Na taj naCin, ljubav koju masovna
puЬlika najcesce pokazuje za najspektakularпije priredbe (mjuzikl, bulevarsko
pozoriSte, cirkus, filmske spektakle i tako dalje) i za пajspektakularпije vidove tih
priredbl (kostime, muziku, dinamiCпu radnju, kretanje, elemeпte Cudesnog),
i пadasve strast za sve oblike komiCnog, pogotovo опе koje se zasnivaju na paro-
diji ili satiri па raCun "velikih" (imitatori, pevaCi itd.)- to su dimenzije, jednog
etosa svetkovine, raspusne zabave, nesputaпog smeha koji oslobada na taj naCin Sto
postavlja naglavce druStveпi svet, preokreCuCi konvencije i konvenijeпcije. Sto se
tiCe preferiranja figurativnog slikarstva i vemog predstavljanja prirodne lepote -
lepog deteta, !ере devojke, Јере zivotiпje ili lepog predela - опо se oCigledno na-
dahпjuje odbljaпjem formalizma koji, postavljajuci furmu, оdпоsпо umetnika,
и prvi plan, zajedno sa njegovim namerama, igram~ efektima, odbacuje samu
stvar па odstojanje i onemoguCuje neposredno i potpuno sjedinjenje sa lepotom
sveta, koja је foпna par excellence masovnog estetskog doZivljaja. NiSta nije toliko
suprotno ovom kultu lepote i radosti sveta kao osnovnog materijala umetniCkog
stvaranja, koliko su to istraZivanja kublstiCkog slikarstva, jedпodu.Sпo ocenjena
kao agresije protiv prirodnog poretka i, nadasve, protiv ljudskih оЬiСаја.
Rastojanja izmedu klasa podjednako su upadljiva i kada se razmatra spe-
cifiCпa kompetencija koja је јеdап od (precutпih) uslova potrosпje dobara le-
gitimne kulture. Tako је broj prepoznatih kompozitora neposredno zavisan od
skolskog kapitala (otuda, па primer, razmak izmedu industrijalaca i velikih trgo-
vaca i umetnika ili sitпih trgovaca): dok nijedan od ispitivaпih radnika ili sluZbe-
пika nije Ьiо kadar da pogodi 12 ili manje kompozitora, autora 16 ponudeпih
dela, 52' odsto umetnika i profesora (а 78 odsto profesora visokog skolstva)
postigli su taj rezultat,
162 Studije kulture

Stopa izostalih odgovora na pitanje о omiljenom slikaru ili muziCkim deli-

ma tesno је skopCana sa nivoom obrazovanja; najSiri slojevi naroda, zanatlije
i sitni trgovci oStro su suprotstavljeni viSim klasama. Isto tako, sluSanje ,,uCe-
nijih" radio-emisija, France-Musique i France-Culture, i muziCkih i kulturnih
emisija, posedovanje gramofona, sluSanje ploCa, poseCivanje muzeja i nivo kom-
petentnosti и pitanjima slikarstva - sva ta obeleZja, i sva medusobno poveza-
na, tesno su skopCana sa kulturnim kapitalom i brutalno hijerarhizuju razliCite
klase i frakcije unutar njih.

Distanca рипа postovanja i poznavanje

Dru.Stvene klase manje se razlikuju ро stepenu priznavanja, а viSe ро stepe-
nu poznavanja legitimne kulture: izjave о ravnoduSnosti su retke, а joS је rede
neprijateljsko odbacivanje - barem и situaciji nametanja legitimnosti, koju је
stvorila relacija ankete о kulturi, sliCna ispitu. Jedno od najverodostojnijih sve-
doCenja о priznavanju legitimnosti poCiva na teZnji ispitanika da prikriju svoje
neznanje ili ravnoduSnost, i da na silu iznesu miSljenja i aktivnost koje su sa-
glasnije sa legitimnom defmicijorn: dovoljno је uporediti miSljenja о muzici sa
pozпavaпjem muzi&ih dela da Ьi se videlo kako dobar deo (dve treCine) onih
koji Ьiraju "пajotrneniji« odgovor ("volim svaku kvalitetnu muziku«) ima osred-
nje znanje о muziCkim delima; isto tako, па "drugom пivou, neki ispitanici koji
izjavljuju da vole "Strausove valcere" пalaze se medu onima koji su и пајvеСој
meri liSeпi kulturne kompetencije; oni izraZavaju poStovanje prema kulturnoj
legitimnosti, koju и njihovim oCima predstavlja anketar, na taj naCin Sto iz svoje
baStine Ьiraju опо Sto im se Cini najsaobraZenije legitimnoj definiciji. Medutim,
izvesno је da ovo prizпanje пе iskljuCuje oseCanje iskljuCenosti. Za viSe od polo-
vine ispitivaпih osoba, uСепа kultura је tud svet, udaljen, nedostupan, i tek па
nivou viSeg obrazovaпja оsеСапје da је Covek na ravnoj nozi sa legitimnim deli-
ma prestaje da bude privilegija manjiпe, da Ьi postalo statusno obeleZje.
Moglo Ьi se reCi da је distanca prema legitimnim delima saobra:Zena sa
distancom prema Skolskom sistemu, kada и prenoSenju oruda za usvajaпje kul-
ture, i to legitimno usvajaпje, domaCe obrazovaпje ne Ьi igralo nezameпljivu
ulogu zahvaljujuCi tome Sto prethodi drugim vidovima obrazovanja. Nije slu-
Cajпa pojava to Sto ankete о delatnostima i mnjenjima и pitanjima kulture teZe
da poprime oЬlik ispita и kojem ispitanici, koji su se uvek oseCali saobraZeni
jednoj normi, postiZu hijerarhizovane rezultate и skladu sa stepenom posveCe-
nosti Skoli, i izraZavaju preferencije koje uvek priliCno taCno odgovaraju njiho-
vim zvanjima, kako ро sadrZaju tako i ро modalitetu. Istina је, na prvi pogled
paradoksalna, da Sto se viSe penjemo na druStvenoj lestvici, to viSe istina ukusa
poCiva na organizaciji i funkcionisanju Skolskog sistema, zaduZenom da usa-
duje program (u smislu skole i informatike) koji vlada duhovima "kultivisaпih",
sve do istraZivaпja "liCnog dara" i teZпje ka ),originalnosti". Iako su vezana za
Klasni ukusi i iivotn.i stilovi 163

dru.Stveno kretanje, и suStini zavisna od prenoSenja kultumog kapitala koje nije

sankcionisano obrazovnim sistemom, rastojanja izmedu Skolskih kvalifikacija
i kulturne kompetencije, ipak) su odveC Cesta da Ьise moglo govoriti о nesvo-
divosti "autentiCne kulture«, koju sama Skola primaje) na "Skolsku" uCenost,
ukoliko је ova tako obezvredena.
Ne Ьi bilo potrebno dokazivati da se kulturaslice - ili da је posebna for-
ma kompetencije koja se naziva ukusom proizvod obrazovanja, odnosno da
niSta nije tako banalno kao istraZivanje originalnosti - da Citav skup druStve-
nih mehanizama nije prikrivao te osnovne istine, lroje nauka mora ponovo da
ustanovi, uspostavljajuCi, pored njih, i funkcije njihovog prikrivanja. Upravo па
taj nai'in ideologija prirodnog ukusa, zasnovaua na poricanju svih ovih oi'igled-
nosti, izvlaCi svoju pojavu i svoju delotvornost iz tO§i Sto, poput svih ideoloSkih
strategija koje nastaju и svakodnevnoj klasnoj borЬi_, naturalizuje realne razlike,
preobraCa и prirodne razlike ono Sto su, u s~ari, razlike и naCinima sticanja
kulture. То se dobro vidi па primeru jednog estetekulinarske umetnosti, koji
govori isto Sto i Frankastel kada ovaj, и jednoj izjaЦ samorazarajuCoj za istori-
Cara umetnosti, ne priznaje druge legitimne kompctencije и pitanju slikarstva
osim onih koje omoguCuju da se delo oseti, пе da se razшne: "Ne treba meSati
ukus sa gastronomijom. Ako је ukus prirodni dar da se upozna i zavoli savr-
Senstvo, gastronomija је, sa svoje strane, skup pтaviltв koja upravljaju kulturom
i obrazovanjem ukusa. Gastronomija је za ukus опо Sto su gramatika i knjiiev-
nost za liteтarno osetanje. Na taj naCin postavljeno је suStinsko pitanje: budu-
Ci da је gunnan prefinjeni poznavalac, da li је ondagastronom uCeni pedant? ...
Gurman је svoj vlastiti gastronom, kao Sto је Covek od ukusa svoj vlastiti gra-
matiCar... Nisu svi ljudi gurmani, zbog toga su potreЬni gastronomi. О gastro-
nomima treba da mislimo опо Sto mislimo о pedagazima uopSte: da su ponekad
nepodnoSljive cepidlake, ali da su i korisni. Oni sluie inferiornom i skromnom
rodu, i na njima је da ga poboljSaju slu:ZeCi se taktmn, merom i otmenom la-
koCom ... Postoji i rdav ukus... prefinjeni to nagonsii oseCaju. Onima, pak, koji
to пе mogu da osete, potrebno је pravilo" (Р. de Presak, Razmatranja о kuhi-
nji; uporedi sa: Р. Frankastel, "ProЫemi sociologije umetnosti", и Z. GurviC,
Kurs sociologije). Tako ono sto ideologija prirodnog ukusa suprotstavlja, kroz
dva modela kulturne kompetencije, jesu и stvari dva modela sticanja kulture,
celokupno uCenje, rano i neosetno и okviru porodice, koje poCinje и najrani-
jem detinjstvu, i kasnije uCenje, metodiCno, ubrzano, za koje se stara jedna izri-
Cita i svesna pedago.Ska delatnost. ToboZnje prirodno i svesno uCenje kulture
razlikuje se od svih oЬ!ika prisiljavanja na kulturu. ali ne toliko kao sto Ьi to
htela ideologija kulturne "g!azure" - ро duЬini i trajnosti ovih efekta, koliko ро
modalitetu odnosa prema kulturi koji podstice. Опо pruia sigurnost u sebe,
povezanu sa izvesnoSCu zadrZavaпja kulturne legitimnosti, istinski princip lagod-
nosti s kojom,se poistoveCuje izvrsnost; "опо stvara odnos veCe Ыiskosti) и isti
mah prisniji i neusiljeniji, sa kulturom; to је neka vrna porodicnog dobra, koje
164 Studije kulture

јеneko oduvek poznavao i cijim se legitimnim naslednikom oseca: muzika nisu

ploee i gramofon, dostupni u poslednjih dvadeset godina, pomocu kojih је neko
otkrio Baha i Vivaldija, vec porodicni kiayjr slusan od detinjstva i neobavezno
sviran do adolescencije; slikarstvo, to nisu muze iznenada otkrivene u nastavku
Skolovanja, vt;:C dekor porodiCnog univerzuma.
'Pored toga kao Sto pristalice prirodnog ukusa dobro znaju, ovako racio-
nalno ucenje pretpostavlja minimum racionalizacije koja ostavlja svoj trag u (in-
telektualnijem) odnosu prema kulturnim dobrima. Vrhunsko zadovoljstvo este-
te gubl se u pojmu. Опо se podjednako suprotstavlja ;,naivnom" zadovoljstvu
Ье~ misljeµja (koje ta ideologija uzdiZe kroz mit novog gledanja i detinjstva),
kao' i (procerijenom} inШjenju bez zadovoljStva, karakteristicniina ·za sitnog
bur:luja i "skoroje\~Ca", koji su uvek izloZeni ovim oЫicima asketskog zastra-
njivanja, jer oni v~d~ isticanju znanja па uStrb doZivljaja, raspravljanja о delu
na ustrb kontemplacije dela; dobra ilustracija su ljuЬitelji filma koji uvek znaju
sve Sto se ·moZe znati о jednom filmu, а da ga nisu ni gledali.
Zna se da Skolski sistem пе ostvaruje и potpunosti svoju istinu: suStina
onoga Sto prenosi Skola stiCe se takode i kroz: sistem rangiranja kojeg Skolski
sistem uspostavlja naCinom рrепоSепја i oceпjivanja, znaпja, ili kroz samu or-
ganizaciju skole (hijerarhija, disciplina, sekcije, veZЬe, i tako dalje). Ali skola
mora da racioпalizuje опо Sto preпosi: па taj пaCin опа praktiCne sheme razvr-
stavanja, uvek delimiCne i povezane s praktiCnim kontekstima, zamenjuje eks-
plicitnom i standardizovanom taksonomijom, utvrdenom jednom za svagda
u oЫiku sinoptickih shema ili dualisti&ih tipologija (na primer, klasicno/ro-
mantiCno ), i svesno usadenih, dakle, oCuvanih u pamCenju u oЬliku znaпja pod-
loZnog obnavljanju, па bezmalo istovetan naCin za sve uCenike, za sve koji su
podvrgnuti njenom dejstvu. PruZajuCi oruda izraZavanja koja dopuStaju da se
и red kvazi sistematiCnog diskursa uvedu praktiCne preferencije i da se опе sve-
sno organizuju oko izreCenih principa, опа omoguCuje ovladavanje (manje ili
viSe adekvatno) praktiCnim principima ukusa, (pomoCu operacija analognih
onima koje omoguCuje gramatika), racionalizujuCi "oseCanje lepote" kod onih
koji ga imaju, dajuCi im umesto kretanja neizvesnim putem improvizacije -
norme, pravila i uputstva, kao referentna sredstva. Ali опа time nalazi zamenu
za neposredпi doZivljaj (Sto izaziva gnev esteta protiv pedagoga i pedagogije),
nudi skraCenje dugog puta upoznavanja, omoguCuje delatnosti koje su proizvod
poznavanja pojma i pravila, umesto da izviru iz toboZnje spontanosti "prirod-
nog ukusa", nudeCi ujedno pribeZiSte svima onima koji se nadaju da Се moCi
da nadoknade izguЫjeno vreme.

Кu/turna nemastina
Uklapanjem odnosa prema kulturi и Zivotni stil, Ciji је оп Ьitna dimenzi-
ja (kao visokodistinktivan princip druStvenog razvrstavanja и klase), moZe se
Klasni ukusi i Zivotni stilovi 165

opisati Zivot11i stil razliCitih klasa, njihova »kultura... н Si i·okom, etnoloSkom

smislu, i u njemu obuhvatiti posedovanje ili oskudica "kulture« u ograniCe-
nom i normativnom znaCenju koji toj reCi pridaje obitнJ ·1potreba. Bilo Ьi uza-
ludno pokuSavati da se definiSe vladajuCi ukus, а da se оп pri tom пе umetne
u zivotni~til,~jeje- medu ostalima- ispoljavanje, kao i nastojati (iz straha od
opisivanja pomoCu nedostatka) da se definiSe ро эеЬi i za sebe, izvan svakog
upuCivanja па Iegitimnu kulturu - i time na vladajuб Zi:vottmi stil - jedan Zivot-
ni stil koji, poput onog niZih slojeva, upravo liSavanjudugЩc veб.nu svojih obe-
leija, Kult ,;masovne kulture" mogao bi Ьiti samo slшoaj jednog prikrivenog
oЫika klasnog rasizma, koji vodi. ratifikovanju kultnme nemaStine ( opravda-
VijUCi tirile odbacivanje obrazOvПOg siSienla). Zivomi stil: najSirih slojeva na-
roda duguje svoja osnovЛa obelezja ukljucujuCi i ова naizgled najpozitivnija,
Cinjenici da predstavJja jeddn oЬ/ik prilagoaavanja nadatu poziciju u druStvenoj
stfukturi i da uvek obuhvata, makar to Ьilo samo о obliku osetanja nemoCi,
nesposobnosti, poraza ili, ovde, kulturne nedostOjnosti, jednu formu prizna-
vanja vladajuCih vrednosti. Опо Sto razdvaja najSire slojeve naroda od ostalih
klasa manje је i, nesumnjivo, sve manje i manje - su/Jjektivna intencija njihovog
Zivotnog stila, а viSe ekonomska i kulturna sredstvakoja mogu da uloZe u re-
alizaciju dela, pri Cemu је nedostatak moCi da se postave vlastiti ciljevi (i, s tim
u skladu, nametanje vestackih potreba) bez sumnje najsuJ!>tilniji oЫik otude-
nja. Na taj naCin, narodni Zivotni stil definiSe se koliko od'sustvom svake po-
troSnje luksuzne robe, viskija ili slika, Sampanjca ili koncerata, krstarenja ili
izloZЬi, kavijara ili starina, toliko i Cinjenicom da sudate zamene tih roba pe-
nuSac umesto Sampanjca, ili imitacija koZe umesto ko:Ze, pokazatelji oskude-
vanja i u drugoj vrsti moCi.
и stvari, odnos pripadnika sirokih slojeva naroda prema vladajucoj kul-
turi, knjiZevnoj ili umetniCkoj, ali i nauCnoj, ne razlikuje se mnogo od njihovog
odnosa prema svetu rada. IskljuCeni iz posedovanja oructa za proizvodnju, oni
su liSeni i oruda simboliCkog prisvajanja maSina koje opsluZuju, u nedostatku
nematerijalnog kulturnog kapitala, а оп је uslov odgovarajuCeg prisvajanja
(barem u legitimnoj definiciji) kulturnog kapitala oЬjektiviranog u tehnickim
predmetima: upravo u oЫiku suprotnosti izmedu kompetencije - znanja koje
podrazumeva moC, kako sama reC kaZe - i inkompetencije, izmedu praktiCnog
i teorijskog vladanja, saznanja principa i njihovih teorijskih obrazloZenja, kon-
kretno se pokazuje njihova nemaStina. Pod vlaSCu rna.Sina koje opsluZuju i onih
koji zadriavaju legitimna, to jest, teorijska sredstva da njima vladaju, oni susre-
Cu kulturu (u fabrici kao i и Skoli koja uCi poStovanjunekorisnih i bezinteresnih
znanja) kao princip poretka, kOji ne mora da dokaZesvoju praktiCnukorisnost
da Ьi Ьiо opravdan. UmetniCko delo, izvesno, duguje dobar deo svoje legitimno-
sti Cinjenici da iskustvo koje о njemu mogu imati ljudi liSeni nekorisnih znanja
s kojima је опо povezano, jeste samo granica jednog fundamentalnЏeg i oЬiCni­
jeg iskustva, iskustva jaz<i izmectu praktiCnog snalaZenja, deHп1iCnog i preCutnog,
166 Studije kulture

i teorijskih saznanja, sistematiC.nih i izreCenih (koja te:Ze da se reprodukuju па

podruCju politike), izmedu nauke i tehnike, izmedu "zamisli" i ),izvodenja",
izmedu "stvaraoca", koji daje svoje ime svom ,,originalnom" i "liCnom" delu,
а опо mu se tako pripisuje kao "vlasniStvo" i "posao" - stvaraoca kao prostog
sluge jedne intencije koja ga prevazilazi, razvlaSCenog izvrSioca misli sadrZane
u vlastitoj delatnosti.
"BaS kao Sto su izabranici ispisivali па Celu da pripadaju Jehovi, podela
rada utiskuje manufaktumom radniku Zig koji ga obeleZava kao vlasniStvo ka-
pitala". Ovaj zig о kojem govori Marks, taj beleg, upravo је sam stil zivota; preko
njega se najprikraCeniji neposredno oglaSavaju, sve do svog naCina koriSCenja
slobodnog vremena, zavetujuCi se tako da Се sluZiti kao probojac и svim nasto-
janjima oko razlikovanja i tiffie doprineti, na potpuno negativan naCin) dijalek-
tici pretenzije i razlikovanja koja stoji u naCelu neprestanih promena ukusa.
Nezadovoljni time Sto ne uspevaju da zadrZe gotovo nikakva znanja ili naCine
ponaSanjЗ koji se vrednuju na trZiStu Skolskih ispita ili mondenskih razgovora,
Sto poseduju samo snalaZljivost koja па ovom trZiStu nema nikakvu vгednost,
nezadovoljпi, jednom reCju, zato Sto oskudevaju и znanjima i umeCu Zivljenja
- to su опi koji "ne znaju da Zive", oni koji se najviSe staraju za materijalnu
hranu, i to пajteZu, najgruЬlju, koja najvi.Se goji - hleb, krompir, masпoCe -
najprostiju, takode, kao vino, oni koji najmanje polaZu па odevanje i staranje
о telu, па kozmetiku i estetiku, oni koji "пе znaju da se odmaraju", "koji uvek
iznalaze пe.Sto da rade«, koji razapinju svoje Satore и pretrpanim kampovima,
odlaze па piknik па granice пacioпalnih parkova, koji se sa svojim "reпoima 5«
i "simkama" zaglavljuju и saobraCajпim guZvama kad podu na odmor, koji se
odaju zabavama koje im, па njihovu inicijativu, smi.Sljaju inZenjeri kulturne
proizvodnje velikih serija, oni koji svim svojim lo.Sim izborima potvrduju klasni
rasizam, ako је to uop.Ste potrebno, и uverenju da imaju опо Sto zasluZuju.

Radnik i sitni burzuj

Zar nije indikativno to Sto su najvidljiviji principi zvaniCnih razlika (na-
znaCenih и statusu i platama) koje se opaZaju и samoj radniCkoj klasi radni
staZ i sprema (tehniCka ili op.Sta); moZemo se pitati da li se oni vrednuju kao
garancije kompetentnosti ili "morala" (pogotovu kod poslovoda, medu kojima
10,3 odsto poseduje neko Skolsko zvanje, naspram 4,4 odsto kvaliflkovanih
radnika). Broj pojedinaca koji nemaju nikakvu potvrdu о zavrsenoj skoli (od-
nosno, njihov otac nema takvu potvrdu) izrazito opada kada se ide od manuel-
nih radnika ka poslovodama, preko specijalizovanih i kvaliflkovanih radnika;
pokazatelji kulturne dobre volje, koja se iskazuje и obllaZenju zamkova ili spo-
menika, poseCivanju pozori.Sta ili koncerata, posedovanju ploCa ili uClanjeno-
sti и ЬiЫioteku, variraju и obrnutom pravcu. Medutim, ne Ьi trebalo izvesti
zakljuCak da se radnici sa vrha radniCke hijerarhije stapaju sa niZim slojevima
Klasni ukusi i iivotni stilovi 167

sitne burZoazije. Oni se od nje razlikuju па viSe naбna, а pre svega Cinjenicom
da su navedeni da rade fiziCke poslove Cak i u svomslobodnom vremenu (53,9
odsto poslovoda, 50,8 odsto kvalifikovanih radnikaooavljaju svakojake poslove,
naspram 35,4 odsto sluZЬenika, odnosno 39,5 odsto srednjih administrativnih
kadrova). Oni teZe uspostavljaju distancu prema tipiCnim masovnim zabava-
ma razblbrigama, kakve su vaSarske sveCanosti i sportske priredbe (60,4 od.sto
kvalifikovanih radnika, 58,2 odsto specijalizovanih i manuelnih radnika bar
jednom tokom godine poseCuje vaSar naspram 49~odsto sluZbenika, 49,6 od-
sto srednjih kadrova); znamo, inaC.e, i to da radnici u celini neSto CeSCe gledaju
sportske emisije i cirkuske predstave dok srednji hdrovi i sluZbenici mnogo
viSe gledaju nauC.ne, istorijske ili knjiZevne emisije. Ova solidamost sa stilom
narodnog Zivota, sa onima koji su njegovi nosioЦispoljava se u svim domeni-
ma, а naroCito u onima koji dotiCu simbolizaciju druStvenog poloZaja, kao Sto
је odeCa. Кvalifikovani radnici i poslovode, iako imaju manje ekonomskih briga
od specijalizovanih i nekvalifikovanih radnika, ne-юde viSe raCuna о odevanju
Sto inaCe odlikuje nemanuelna zanimanja, poCev od sluZbenika.
Pri gotovo jednakim prihodin1a radnici viSt troSe па ishranu, а manje
vode raCuna о onome Sto је vezano za liC.nost (о odlelu, higijeni, frizuri, faпna­
ceutskim preparatima): muSkarci troSe па odeCu 85,6 odsto od onoga Sto troSe
sluibenici, а Zene 83,7 odsto. Oni kupuju istu odefu ро niZoj ceni (na primer,
83 odsto za mantile, 68,7 odsto sakoe, 83,5 odsto 1'.а obuCu - razlika је mnogo
izraienija kod Zena) i naroCito za razliCitu оdеСп:: jakne od koZe ili imitacije
koZe i "kanadanke", naspram sluibeniCkih mantiЬ; komЫnezone, pregaCe ili
plava radniCka odela, naspram radnih Ьluza i maotila, jakni, sakoa i Ыejzera.
Kvalifikovaпi radnici, jedina izdvojena kategorija 11 raspoloiivoj statistici, go-
tovo isto toliko se razlikuju od sluibenika, premda imaju iste prihode, koliko
i radnici и celini (osim u jednoj taCki - troSkovirm za Ьioskop i ploCe).
Ukratko, sve ukazuje na to da izmedu radnilia i sluZbenika postoji jedna
prava granica, barem u poretku Zivotnog stila. Radnici и celini, bez obzira па
profesionalni status i pol, ostaju podredeni princifu konforrniteta, koji Cesto
prestaje da bude negativni princip, da Ы postao plincip koji vodi aktivnoj soli-
darnosti. Ipak, na podruCju kulture ne moiemo oбdcivati distancu (osim nega-
tivne, izraiene manjkom) prema vladajuCoj klasi i njenim vrednostima: postoji,
bez sumnje, sve опо Sto pripada poretku umetnosti Zivljenja, mudrost preka-
ljena nuZno.SCu, patnjom, poniZenjem, i poloZenam jedan nasledeni jezik, gust
Cak i kada је stereotipan, jedan smisao za uiivanjf i svetkovanje, izraiavanje
sebe i praktiCnu solidarnost sa drugima (sve опо Sto је sa:leto u izrazu veseljak,
u kojem se prepozпaju najSiri slojevi пaroda, ukrad:o sve опо Sto se rada u rea-
listii'kom (а ne pomirenom) hedonizmu koji, u istimah, predstavlja jedan oblik
prilagodavanja uslovima egzistencije i odbranu priltiv tih uslova: tu је i sve опо
.Sto spada и politiku, u tradiciju sindikalnih borЬi~ gde moZe naCi utoCi.Ste jedi-
ni pravi pricip kontrakulture. No, oni koji veruju о postojanje jedne "masovne
168 Studije kulture

kulture", istinskog saveza reCi kroz koji se nameCe, hteli to rni ili ne, vladaju-
Ca definicija kulture, moraju Ьiti spremni па to da Се naCi, ako uopSte Zele da
је vide, samo jednu osakaCenu, oslaЫjenu, osiromaSenu, suZenu formu vlada-
juce kulture, а пе kontrakulturu koju traze, kulturu stvarno роЬuпјепu protiv
vladajuce kulture, kulturu koja se svesпo zahteva kao simbol programa ili pro-
povedanja zasene egzistencije.
Ako пе postoji "narodna umetnost" u smislu umetnosti gradske radniCke
klase, moguCe је da опа, iako ima svoje hijerarhije, и osnovi negativne, odre-
_dene фstan~oщ prema_ apsolutnoj bedi ј nesiguщosti potproletarijata, ostaje
ьitil~ o·dr~de~З. Odnosdffi onog koji nCma prema o~om koji irna i odnosom
koji је - u stvarima kulture, а i drugde- ,:.jedinjuje sa burzoazijom. Опо sto se
oЬicno zove narodnom umetnoscu umetnost seljackiЬ klasa u kapitalistiCkim
i pretkapitalistickim drustvima, jeste proizvod tezпje ka stilizaciji koja је tesпo
povezana sa postojanjem hijerarhije: izolovane zajednice, relativno autonomne
u odnosu·na lokalnu bazu imaju, takode, svoju hijerarhiju raskoSi, koju izra-
Zavaju simboliCka obeleZja - odeCa, name.Staj i nakit. I tu umetnost obeleZava
razlike koje pretpostavlja. Nije slucajno to sto jedini domeп delatпosti najsirih
spojeva naroda u kojem stil ustupa pred stilizacijom, jeste dornen jezika, sa Zar-
gonom, jezikom voda, "kaida", koji istiCe jednu protivzakonitost, па primer,
time Sto teZi ismevanju i obesveCivanju "vrednosti" vladajuCeg morala i estetike,
Cak i u podrucju kakvo је umece zivljenja.
Zaborav]ja se da svaka specifiCna logika simboliCke dominacije Cini da
jedno snaZno priznavanje kulturne legitimnosti moZe da koegzistira, i Cesto
koegzistira, sa vrlo radikaJnim osporavanjem politiCke legitimnosti. StaviSe,
politiCko osveSCivanje је Cesto solidarno sa pravim poduhvatom obnavljanja
kulturnog dostojaпstva koji, videп kao oslobodilacki (sto uvek i jeste), podra-
zumeva jedan vid podredivanja vladajuCim vrednostima i principima na kojima
vladajuCa klasa zasniva svoju vlast, kakav је priznanje hijerarhije povezane sa
skolskim zvaпjima ili moguenostima koje skola garaпtuje. u ovoj taCki (а опа
Ьi sama iziskivala jedno istraZivanje koje Ьi dovelo и vezu poloZaj и podeli rada,
politiCku svest i predstave kulture), anketa је ustanovila da је priznanje vlada-
juCe kulture, ispoljeno, na primer, kroz stid od neznanja ili nastojanje za po-
tvrdivanjem, gotovo opSte i da se, ako se ostave ро strani istorijska i politiCka
kultura - koje ovde nisu merene, по njihove varijacije ро svoj prilici slede iste
principe - najizraZeпije razlike, koje opaZamo unutar radniCke klase, tiCu stepe-
na znanja о vladajuCoj kulturi, te su, dakle, povezane sa razlikama u Skolovanju.
Stariji od specijalizovanih i nekvaJifikovanih radnika i neSto malo Skolo-
vaniji od njih, kvalifikovani radnici i poslovode pokazuju poneSto viSu kultur-
nu kompetenciju: nema ih viSe od 17,5 odsto koji пе poznaju ро imenu barem
dva muzicka dela, naspram 48,5 odsto prvih koji se (u vrlo visokom proceпtu)
uzdrZavaju od odgovora па pitanje о slikarstvu i muzici; oni najCeSCe navode
kanonizovane slikare, Leonarda (38 odsto naspram 20 odsto), Vatoa, Rafaela,
Klasni ukusi i tivotni stilovi 169

dok specijalizovani radnici gotovo nasumice pominju poznata imena - Pikaso,

Brak, Ruso, meSajuCi bez sumnje carinika s piscem. I nadasve, dok specijalizo-
vani i nekvalifikovani radnici bez ustezanja priznaju da ih slikarstvo пе zanima,
ili da im klasiCna muzika izgleda "komplikovana", kvalifikovani radnici, pod-
redeпiji kulturnoj legitimnosti, prepoznaju se пајСеSСе u izraZavanju priznanja
koje је praCeno prizпavanjem пеzпаnја ("volim klasiCnu muziku, ali је пе po-
zпajem", ili ,,slikarstvo је dobro, ali teSko").
Sve navodi па miSljenje da najsvesniji deo radniCke klase ostaje duboko
pot~injen, -u pitanjima.kulture._i jezika,, vladajuCim normama i vrednostima:
dakle, vrlo osetljiv па efekte nametanja autoriteta, ukljuCujuCi i politiCki, od
strane svih posednika kulturnog autoriteta onima kojima је Skolski sistem utis-
nuo priznavanje bez poznavanja (а to је jedna od 4!11Stvenih funkcija osnov-
nog obrazovanja).

Kulturna dobra volja

Svaki odnos prema kuJturi, koji је пesumnjivo najkarakteristiC.niji elemeпt
Zivotnog stila sitne burZoazije, moZe se па neki naCin izvesti iz vrlo пaglaSenog
razmaka izmeO.u poznavanja i priznavanja, najC.eSCe bezuslovnog, u kojem se
izraZava stvarna pozicija i, naroCito, predeni put i moguCi put ("karijera"), kao
i dispozicija u pogledu odgovarajuCe buduCnosti, koja uistiпu defiпiSe ovu kla-
su. Ovo rastojanje stoji и osпovi kulturne pretenzije koja poprima razliCite obli-
ke prema stepenu Ыiskosti sa legitimnom kulturom, to jest prema druStveпom
poreklu i odgovarajuCem пaCinu sticanja kulture: hiperkorektnost sitпe burZo-
azije и usponu, koja пagomilava poluznanja unapred (relativпo) obezvredeпa
uslovima пjihovog sticanja i koja ulaZe svoju ogoljeпu dobru volju и niZe oblike
kuJturпo legitimnih delatnosti i dobara, и poseCivanje spomeпika i zamkova
(пaspram muzeja i umetniCkih zЬirki), Citaпje popularnih revija, upraZnjavanje
fotografije, sticaпje filmske kulture; usiђena lagodnost u поvој sitпoj burZoaziji
bur:Zoaskog porekla, koja u strategijama kulturnog Ыefiranja traZi drugi naCin
razreSavanja teпzije stvorene rastojanjem izmedu poznavaпja i priznavaпja, па
isti naCin па koji razvija Cuda eпergije i domiSljatosti da Ьi Zivela, kako se to kaZe,
,)iznad svojih moguCпosti", па primer, sa - и ravni stanovanja- ))ugaoпim name-
Stajem" C)ugaonom kuhinjom", "ugaonom sobnom garпiturom", "kutkom za
odmor" iz Zenskih Casopisa), smiSljenim da umnoZi prostor, ili sa trikovima
koji ga poveCavaju- "regali", pokretljive pregrade, ),kanabe" -da i пе govorimo
о svim oЫicima imitacije i svim onim stvarima koje mogu) kako se to kaZe, da
izigravaju druge stvari (,,kuhinjica" koja sluZi kao "kutak za odmor'\ ili kuhinj-
ski sto koji se pretvara и "salon") toliko је naCiпa da malo "izigrava" veliko.
Kulturna dobra volja izraiava se, izmedu ostalog, naroCito Cestim izborom
пajbezuslovпijih svedoCanstava о kulturnoj prijemCivosti (izbor prijatelja koji
"imaju obrazovanje", prihvatanje "obrazovnih" ili "pouCnih" priredaba); taj izЬor
170 Studije kulture

је Cesto praCen oseCanjem nedostojnosti ili ustuknuCem ("slikarstvo је dobro

ali teSko", i tako dalje). Nesvesni svog razvгstavanja i razapeti izmedu svojih
pravih i voljnih ukusa, oni prave disparatne izbore (nova sitna burZoazija, Zeljna
da rehabilituje folklor, egzotiCnu muziku i dZez, predstavlja jednu umetniCku
i egzistencijalnu stranku): па radiju sluSaju zabavne magazine i kulturne emi-
sije, dve vrste dobara koja se nalaze па dva kraja druStvenog prostora i uzajamno
iskljuCuju; и pitanjima umetniCkih dela, navode u istom dahu Petjulu Klark,
Madarsku rapsodiju, Dobro temperiran,i klf-lvir, Cetiri godiSnja doba, Rafaela,
Leonarda, Vatoa; Sto se tiC.e Zivotnog stila, Zele za prijatelje umetnike koji iz-
vesno imaju duha; kazu da vole Arlezijanku, Rapsodiju и рШvот, Cetiri godii!nja
doba, Goju, Renoara, V an Goga, Brasansa, Edit Pjaf i Zaka Brela, usmeravajuCi
svoje izbore ka originalnim i egzotiC.nim platnima i uravnOte:tenim i dinamiC-
nim prijateljima. Sitni bur:Zuji se naroCito posveCuju srednjim umetnostima,
oni Cine vetinu strasnih fotografa, vrsnih poznavalaca d:Zeza i filma, ljubltelja
opereta (i.i oCima srednjih klasa, opereta predstavlja klasiCnu muziku); zapaZa
se da oni u celini (relativno) mnogo bolje poznaju filmske reZisere nego muziC-
ke kompozitore. Isto tako, па podruCju najlegitimnije umetnosti, njihov izbor
se usmerava па "srednja(( dela: Bifea i Vlamenka и slikarstvui ,,Seherezadu",
"Rapsodiju и plavom" ili "Travijatu" u muzici, gde gotovo imaju monopol па
,,niZerazredna" dela kakva su "Arlezijanka" i "Igra saЫjama".
Disparatnost sistema preferencija, zbrka Zanrova i hijerahija, operete i ope-
re, vulgarizacije i nauke, nepredvidljivost znanja i neznanja, gledanje па nauku
kao na niz sluCajnih biografija - sve to upuCuje na osobenost jednog natina
sticanja. Ova se kultura stiCe nasumice iz susreta, sluSanja radija, Citanja novina
ili knjiga, bez razvrstavanja u Zanrove, epohe, periode, stilove koje stvara i usa-
duje Skolska tradicija - Goldoni moZe da stoji uz Cehova ili Robera Lamнrea;
опа је jedna vrsta idealne Palate za poStara Sevala, gde se stavljaju jedni uz
druge lavirinti i galerije, stepeniSta i peCine, Veleda Druidska i Inice, 1 podrumi
и saracenskom stilu i srednjovekovni zamkovi, peCina device Marije i indijski
hrarn, Svajcarska drvena kuCa i Bela kuCa, dZamija i alZirski kvart "Maison carree",
feljtonska bajka siSla sa gravira о Slamarevom bdenjui oni stoje rame uz rame bez
ikakvog drugog razloga osim Ciste strasti prema radu zbog rada, koju zidar sim-
bolizuje kolicima, kofom, prskalicom i mistrijom, izloZenima и jednoj niSi, Sto
jasno izraZavaju gesla upisana и delo: "Tvrdoglaviji od mene dајн se па posao«,
"Budnom srcu niSta nije nemoguCe", "ReCi Сето novim nara:Stajima da si ti sam
podigao ovaj hram'<, "U radniku vidim svog pobedioca", "Zivot bez cilja је var-
ka". Prisilni elektricizarn, nesvestan ove objektivno sistematiCne kulture, koji
za princip svog jedinstva ima kulturnu dobru volju, kolica poStara Sevala, koji go-
mila, natrpava i dalje prenosi lepa dela sluCajno nadena па putu, suprotstavljen

Jedno od imena grCke boginje Demetre. (Prim. prev.)

Klasni ukusi i iivotni stilovi 171

је, za nekoga ko је interiorizovao legitimni sistem razvrstavanja (to jest, treba

li reCi, proizvoljan i nepriznat kao takav), jednom uCenom eklekticizmu koji
mo:Ze da pronad:e u meSavini Zanrova i remeCenju hijerarhije priliku da ispolji
svu moC estetske dispozicije: na naCin odgajenog bilingvizma koji vlada dvama
kodovima, to jest razlikom izmedu kodova, estetizam pretpostavlja svesno i eks-
plicitno vladanje jednom vrstom kodova nad kodovima, gramatikom Zanrova
i stilova koja omoguCuje da se obrazovana dispozicija znalaeki primeni izvan
polja uoЬiCajene primene.
Da Ьi se Covek zaStitio od ovih interferencija, koje odaju nesigurni ukus
autodidakta, mora da poseduje sistem razvrstavanja i tehnike uoCavanja distink-
tivnih simbola - praktiCno vladanje pokazateljima "klase" - kao ._i druStvene
hijerarhije osoba i predmeta, koje odreduju опо Sto se naziva dobrim ukusom;
treba da poznaje liCnosti, pisce, re:Zisere, kompozitore, ili mesta, pozoriSta, kon-
certne sale, izdavaCke kuCe, revije, galerije, r~dio-stanice, odnosno institucio-
nalna zvanja, univerzitetska, akademska, koja, kako se kaZe, "garantuju kvalitet":
ovi pokazatelji uvek funkcioniSu kao "elitni magazini« kojima, kako su poka-
zale ankete, burZoazija Sjedinjenih Dr:Zava (i drugih zemalja) poverava sve опе
izbore za koje se zahteva ukus, kao Sto је kupovina nameStaja i ukrasnih pred-
meta, dok se oЬiCnim predmetima, koji nisu estetski obele:Zeni - па primer,
friiiderima ili maSinama za pranje veSa, snabdeva и velikim robnim kuCama i па
rasprodajama. То ne znaCi da sitni bur:Zuji nemaju, kao sav svet, svoje taste ma-
kers: predmeti njihovih preferencija i njihovog divljenja takode su im propisani
preko treCih posrednika Ciji se ugled i autoritet prenose па predmete podaruju-
Ci im vrednost. А kako da se опi пе prepoznaju u novim kulturnim meSetarima
koji, usled svog nestabilnog poloZaja u kulturnom univerzumu i svoje ambl-
valentne povezanosti sa kulturnim autoritetima, vole da izvode delimiCne re-
volucije u hijerarhijama, kakva је rehabilitacija legitimnog statusa (filma, dteza,
stripa), ili niZi oЬlici legitimne umetnosti, ра Cak da iz ovih Cudnovatih meSa-
vina koje dobro definiSu jedan kulturni Zargon proizvode "aranZmane" klasiCnih
tema za Sansonu ili dZez, pesniCke Sansone objavljene kod Segera, "intelektual-
ne" nedeljnike u velikom tira:Zu, povezujuCi, ро oprobanoj formuli televizijskih
triblna, vulgarizatore koji izigravaju autoritete i autoritete koji su se vulgarizo-
vali, najzad televizijske emisije koje udruiuju diez i simfonijsku muziku, mjuzik-
-hol i kamernu muziku, gudaCke kVartete i ciganske orkestre, violiniste i seoske
sviraCe, operske pevaCice i Sansonjere, "Pas de deux" iz "Labudovogjezera" i Ro-
sinijev "Duet maCaka". Ova meSavina rodova, zbrka poredaka, ova telalnica
u kojoj jedni uz druge stoje "laki" i "prevazideni" proizvodi legitimne umetno-
sti, demodirani, drugorazredni, dakle obezvreG:eni -jer, sa zaka.Snjenjem usvojen
distinktivni simbol guЬi sve Sto Cini njegovu distinktivnu vrednost - i "sred-
njih" proizvoda iz podruCja velike produkcije, jeste objektivna slika jedne sit-
nobur:Zoaske kulture. NiCeg manje revolucionarnog od ovog remeCenja hijerar-
hija koje odaje najpotpunije priznanje hijerarhija, ali liSeno znakova poznavanja,
 172 Studije kulture

anarhieno i ogorceno; niceg manje subverzivrюg od ovih pobedenih prestupanja

koja se nadahnjuju staranjem za rehabilitaciju i doЬijanje otmenosti. То do-
bro razumeju oni gledaoci koji и predstavnicama legitimne kulture, akademi-
cima i profesorima sa Sorbone, uCesnicima televizijskih rasprava, Menjuhinu
i Torteljeu, umeju da prepoznaju "kvalitetne" varijetetske priredbe, garante
· distinktivnosti. Srednja kultura, ako se ne varamo, sebe odred:uje preko su-
protnosti prema vuJgarnom.
A1i ta kultura koja se Zivi kao Supljikava, diskontinuirana, nejedinstvena,
slaba је za8tita protiv stalne strepnje od ne0 prostive pogre8ke i neznanja koje se ne
moze priznati: oiiOme StO niu izgJ.eda kaO ispit iz "opStC kulture", u Skolskom
smislu reC:i', sitni burZuj, kOji se· oseta: ·obaveznim da se dokazuje, ne moze da
suprotstavi ni ravnoduSnost onih koji nisu u toku, ni slobodnu neobayeznost
onih kojima zvanja daju pravo da priznaju, ра cak i istaknu svoje sup 1 jiю.e.
Obelezena zrtva strategija distinkcije, on је predodreden da bude gledan s vi-
sine: on uvek zna premalo ili previse, poput junaka televizijskih igara koji zbog
lo.Se plasiтane erudicije ispadaju smeSni u oCima "kultivisanih duhova". BuduCi
da se naCin sticanja proteZe па modalitet steCenog, оп је uvek и opasnosti da
se oda kvalitetom svojih znanja i naCinom па koji se njima sluZi, kao Hofma-
nov majrnun koga је jedan kancelar odgajio kao svetskog Coveka, ali оп ipak,
ne moZe da se uzdrZi da пе dipi kada С.ије kako se krcka orah. Metafora о maj-
munu sadrZi istinu о svakom rasizmu. Na taj naCin, и simboliCkoj ЪоrЬi klasa
koja posednike diploma о kulturnoj kvalifikaciji suprotstavlja "pretencioznim"
pretendentima, gde је bolniCar stavljen naspram lekara, а tehniCar naspram po-
litehniCara, kadar koji је uSa-a па "mala vrata" u konkurenciji sa kadrom prispe-
lim па "velika vrata" videCe, ро svoj prilici, kako se njegova znanja i njegove
tehnike obezvгeёluju kao preusko podredena praktiCnim ciljevima, odveC "obu-
zeta ekonomskim interesima", odveC obeleZena, и svom modalitetu, pritiskom
nuZde, а и naCinu sticanja uZurbanom revnoSCu - и korist dubljih i neobaveznijih
saznanja (izmedu ostalog, i и tom smislu da se na probl konkretnosti пе moZe
opaziti nikakav njihov efekat, osim efekta legitimnosti); potcenjuju ili upravo
oni koji svoj dominantan polozaj duguju potvrdama о kulturnoj kompetenciji.
Bilo Ьi uzaludno (ili opasno) pokuSavati da se razume Zalostan odnos pre-
ma kulturi koji karakteriSe frakcije sitne burZoazije - Ciji poloZaj poCiva na po-
sedovanju malog kulturnog kapitala napaЬircenog jednim autodidakti&im
nastojanjem - а da se pri tom taj odnos пе dovede и vezu sa delovanjem koje
samim svojim postojanjem obavlja obrazovni sistem, koji pruZa, vrlo nerav-
nopravno, moguCnost izuCavanja institucionalno organizovanih napredova-
nja prema standardizovanom kursu i programima (па Sta ukazuje i Cinjenica
da ovde izloZene analize veC mnogo manje vaZe za naraStaj koji uZiva Ыagodeti
dostupnijeg sekundarnog obrazovanja). Korespondencija izmedu hijerarhizo-
vanih znanja (manje-viSe proizvoljno hijerarhizovanih ро oЫastima i discipli-
nama i, takode, hijerarhizovanih zvanja, Cini da se, па primer, posedovanje
Klasni ukusi i Zivotni stilovi 173

najviSeg Skolskog zvanja smatra garancijom svih znanja koja garantuje zvanja
niZeg ranga, ili joS da Се dva pojedinca koji imaju jednake praktiCne kompe-
tencije (to jest, znanja neophodna za obavljanje njihove funkcije) Ьiti razdvo-
jena jednom prirodnom razlikom (а, dak:ako, i tretmanom, pri Cemu se-samo
kompetencija potvrdena viSim zvanjima smatra garancijom moguCnosti pri-
stupa pravim uslovima (Cuvenim "bazama") koji, kao prvi pokretaC, zasnivaju
sva znanja niZeg ranga; to ne znaCi toliko razvijati paradoks, koliko videti u auto-
didaktu jedan proizvod skolskog sistema, koji је jedini kadar da prenese ovaj hi-
jerarhizovani skup sposobnostii znanja od kojih se sastoji legitimna kultura i da
posveti, pomoCu ispita i zvanja, pristupanje jednom unapred odredenom nivou:
zЗ.to Sto ne zna za pravo da se nё zПЗ~ privilegiju virtouza, i zato Sto nije stekao
svoju kulturu u legitimnom poretku Skolske institucije, on neprestano odajf,~­
iz straha od pogreSnog razvrstavanja, proizvoljnost svojih· razvrstavanja, а time
i svojih saznanja, sliCnih Ьiserima bez konca koji Ьi ih povezao и nisku, priku-
pljenih tokom svog osobenog i jedinstvenog uCenja, nevezanih za institucio-
nalizovane i standardizovane etape, programe i napredovanja koji od Skolske
kulture Cine jedan strogo hijerarhizovani i hijerarhizujuCi skup implikativnih
znanja. Njegovi nedostatci, njegove praznine, njegova proizvoljna razvrstavanja
postoje samo u odnosu prema Skolskoj kulturi koja је kadra da prizna arЬitrar­
nost svojih razvrstavanja i da se prepozna upravo u svojim Supljinama.
Ali, osnove najsvedenijih predstava koje "izuzetni duhovi" stvaraju о sit-
nim gradanima i njihovom bojaZljivom i grCevitom odnosu prema kulturi mogu
se, bez velike muke, pronaCi и stvarnosti. Dirljivo nastojanje kultumo osiro-
ma.Senih da se domognu svojih aktivnosti i da obnove svoje dostojanstvo uvek
ima и sеЫ neCeg beznadeZnog. Disparatna i Cesto deklasirana znanja koja oni
prikupljaju, za Iegitimna znanja su опо Sto је zblrka malih predmeta neznat-
nevrednosti (maraka, minijatumih tehnickih predmeta, i tako dalje), kojoj po-
sveCuju svoje vreme i klasifikatorsku pedantnost, za zЬirke umetniCkih dela
i luksuznih predmeta kakve poseduju krupni burruji: kultura u malom. Kada
nedostaje specifiCna kompetencija koju iziskuje legitimno prisvajanje najlegi-
timnijih oЫika Iegitimne umetnosti, dispozicije i taksonomije, koje zahteva pri-
stupanje umetniC:kom delu samo su jedna dimenzija sistema dispozicija koji
poverava svoju objektivnu sistematiCnost skupu subjektivno, iH objektivno estet-
skih preferencija i, opStije, skupu ak:tivnosti. Asketsko zastranjivanje filmofila
ili ljuЫtelja dZeza koji, terajuCi do granice, to jest do apsurda, опо Sto se pod-
razumeva и legitimnom odredenju obrazovane kontemplacije, zamenjuju po-
troSnju umetniCkog dela potroSnjom prateCih znanja (о nastanku dela, sastavu
orkestra, datumu registrovanja, i tako dalje) ili ogorCenim ismevanjem svih ko-
lekcionara neiscrpnih znanja о druStveno beznaCajnim predmetima, odajuCi
odveC oCigledno eti&e dispozicije па kojima se zasniva Zivotni stil sitnog bur-
Zuja, njegov asketizam, njegovu krutost, njegovo maltuzijanstvo, njegove sklo-
nosti ka Stednji i svim oЫicima gomilanja. Postoji oCigledna srodnost izmedu
174 Studije kulture

strepnje od kulturnog konformiteta koja uzrokuje pomno traganje za autorite-

tima i modelima ponaSanja, i koja naginje izboru sigurnih i potvrdenih proiz-
voda (kakvi su klasici i dela ovenCana knjiZevnirn nagradama) i teZnje ka strogoj
pravilnosti jezika koja navodi da se uCini suviSe iz straha da se nije uCinilo do-
voljno, i da ·setraZe greSke kod sebe i drugih, nepravilnosti - kao i moralne
nepravilnosti i nedostaci - ili gotovo neugasiva Zed za tehnikama i pravilima
pona.Sanja koja vodi podredivanju Citave egzistencije, па primer, и pitanjima
ishrane, krutoj disciplini, kao i za pravilima i propisima prema kojima Ьi se
moglo upravljati и svim stvarima.

Pretenzija i distinkcija
Da Ьi se pokrenula dijalektika pretenzije i distinkcije- princip permanent-
nog preobra.Zavanja ukusa - potrebno је joS samo uvesti distinkciju onih koji se
u legitimhom umeCu Zivljenja oseCaju kao kod kuCe, posednika monopola na
lagodnost i samouverenost koji daju poznavanje i kompetencija obezbedena
najranijim i najduZim нCenjem. U ovoj igri odbljanja drugih odbljanja, prevazi-
laZenja drugih prevazilaZenja, uCestvuju temeljne dispozicije Zivotnog stila koje,
Cak i kada se konstituiSu и sistem eksplicitnih estetiCkih principa, ostaju uko-
renjene u umeCu Zivljenja. BuduCi da se nadahnjuju izvesnom estetiCkom pre-
tenzijom, preferencije su krajnja potvrdivanja jednog umeCa Zivljenja koje pret-
postavljaju odbojnost prema drugim umeCima Zivljenja ( u rasudivanju tipa "to
је to ... "): odbojnost nastavnika i tehniCkih struCnjaka, а pre svega sitne burZoa-
zije (sloja izkojeg Cesto potiCu strasni fotografi) prema narodski obojenim tema-
ma, planinskom predelu, zalasku sunca, proplanku sa jelenima, ili fotografskim
suvenirima, prvoj priCesti, folklornoj igri, spomeniku ili poznatom slikarskom
platnu; odbojnost nekih profesora i umetniCkih proizvodaCa prema sitnobur-
Zoaskoj estetici fotografskog amatera, prvom stupnju estetizma usmerenog ka
predmetima koji su srodni predmetima narodne estetike, ali veC napola neu-
tralizovanom pomoCu izriCitog upuCivanja na slikarsku tradiciju, ili pomoCu
vidljive namere da se istraZuje, bilo tematski (tkaC па svom poslu, folklorna
igra) ili formalno (oЬ!utak, kanap, kora drveta); najzad, odbojnost umetni&e
avangarde prema svim ovim odbljanjima i prihvatanje, u isti mah suЫimantno
i parodiCno, svih predmeta koje Ьira. Umetnik se и joS jednoj taCki slaZe sa "bur-
Zujem": оп viSe voli "naivnost" nego "pretencioznost".
То dobro pokazuje cinjenica da је pored predmeta ponudenih sudu ukusa
koji su и vreme ankete veC bili konstituisani nekom slikarskom tradicijom (kao
LeZeova ili Gromerova metalna grada, kloSarske kavge, varijanta jedne stare
teme realistiCkog slikarstva koju su fotografi uveliko preuzeli), ili, pak, fotograf-
skom tradicijom (tkaC za razbojem, folk.lorna igra, kora drveta), veCina predme-
ta konstituisana posle vremena ankete kod nekih avangardnih sikara (kao zala-
zak sunca па moru kod RiSea, prema fotografijama, koji slika tipiCno romantiCne
Klasni ukusi i iivotni stilovi 175

predele, zatim kod engleskih slikara Longa i Fultona koji rade "konceptualno"
obojene fotografije predela ili Cak Land Art, automoЬilska nesreca kod Endija
Vorhola, ili kloSarska svada na Boueriju kod tipiCno ameriCkih hiperrealista,
ili prva pricest kod Boltanskog uradena u duhu porodiCnog albuma, i tako dalje).
Jedini "neprihvaCeni« i privremeno "neprihvatljivi« p1edmeti- povlaSCene teme
estetizma prvog stupnja: tkaC za razbojem, folklorna igra, Zena koja doji dete -
nisu dovoljno udaljeni i manje su pogodni za pokazivanje apsolutne moCi estet-
skog oЫikovanja; poSto su manje podesni za pokazivanje distance, preti opasnost
da oni budu shvaCeni kao intencije prvog stupnja. Ponovno prihvatanje је uto-
liko teZe ukoliko estetika ро sebl, na koju se oslanja.. oCiglednije odaje prizna-
vanje vladajuce estetike, te Ьi se lakSe moglo dogoditi da distinktivni razmak
ostane neprimeCen.
То Sto је legitimnost Ciste dispozicije tako potpuno priznata navodi da se
zaboravi da је definicija umetnosti, а preko nje i umetnosti Zivljenja, jedan ulog
klasne borbe; utoliko viSe Sto suprotne umei:nosti Zivljenja, pri datim uslovi-
ma koji su ih i stvorili, imaju slabe izglede da dospeju do svog izraza. PoSto se
uvek posmatraju sa destruktivnog ili redukcionog stanoviSta vladajuCe estetike,
опе su predmet jednog nesporazuma koji nije niSta manje potpun ni kada se
nadahnjuje Zeljom za rehabilitacijom: etnocentriCna teZnja da se podari vred-
nost aktivnostima i funkcijama jednog tudeg sistema vrednosti poriCe sistem
vrednosti koji ih је proizveo isto tako odluCno kao i suprotna Zelja za obezvre-
divanjem. Kako је moguCe пе videti da estetizam koji umetniCku nameru Cini
principom umetnosti Zivljenja povlaCi jednu vrstu moralnog agnosticizma, savr-
Senu antitezu etiCkoj dispoziciji koja podreduje umetnost vrednostima umet-
nosti Zivljenja? UmetniCka intencija moZe samo da protivreCi dispoziciji za etos
ili etiCke norme, koja u svakom trenutku odreduje, za razliCite dru.Stvene klase,
predmete i legitimne naiine predstavljanja, iskljuCujuCi iz univerzuma onog Sto
moZe Ьiti predstavljeno izvesne realitete i izvesne naCine njihovog prikazivanja:
ne sastoji li se najelementarniji (dakle, najCeSCi i najvideniji) vid dokazivanja do-
ma.Saja estetske konstitucije, u stalnom, sve radikalnijem prekoraCivanju etiC-
kih zabrana (па primer, u domenu polnosti), koje se nameCu drugim klasama
upravo па tlu onoga Sto vladajuCa dispozicija konstituiSe kao estetsko? Ili, dovi-
tljivo, u konstituisanju kao estetskih onih predmeta i naCina predstavljanja koji
su vladajuCom estetikom iskljuCeni iz trenutka ili iz predmeta estetski konsti-
tuisanih od strane datih "estetika«? Ova odluka о simbolic1com prekoraiivanju,
Cesto povezana s politiCkom neutralno.SCu ili revolucionarnim estetizmom, pred-
stavlja gotovo savrSenu antitezu moralizmu sitnih burZuja ili onih koje је Sartr
nazvao "ozblljnim" revolucionarima.
EtiCka ravnoduSnost koju podrazumeva estetska dispozicija, kada postane
princip umetnosti Zivljenja nesumnjivo dobrim delom objaSnjava etiCku od-
bojnost prema umetniku koja se naroC:ito snaZno ispoljava u srednjim klasama,
pogotovo medu zanatlijama i trgovcima, opadajuCim i ugroZenim frakcijama
176 Studije kulture

koje pokazuju regresivne i represivne dispozicije u svim domenima aktivnosti

(а posebno и pitanjima obrazovanja mladih, ili и pogledu studenata i njihovih
manifestacija).
Kod Prudona se mo:Ze pronaCi jedan izraz, sistematiCan u svojoj naivnosti,
sitnoburioaske estetike koja, podredujuCi umetnosti fundamenta!nim vredno-
stima шnеСа Zivljenja, vidi u ciniCkom izvrtanju umetniCkog umeCa Zivljenja
princip davanja apsolutne prednosti formi: "Pod uticajem vlasniStva, umetnik,
pokvaren и duhu, raspustan и navikama, potkupijiv i Ъеz dostojanstva, jeste bestid-
na slik:a egoizma." (Р. Z. Prudon, Eђ:onomske.:protivu·retnosti (Contradictions
ecoriomique, Paris, Riviere, str. 226) "PoSto nema и sebl svoju legitimnost, u_met-
nosi' radi u:rrietnoSti, Kak6 se·nЗziva~· Пе pOdva-ni 'па ce·mu, nije-niSta·. То Је raz-
vratnost srca i raspusnost duha. Odvojena od prava i duZnosti, negovana i traZena
kao najuzviSenija пrisao duSe i vrhunsko ispoljavanje CoveCnosti, umetnost ili
ideal, liSena svog najboljeg dela, svedena па puki nadraZaj maSte i Cula, jeste
naCelo greha, Wor svekolikog ropstva, zatrovani Wor iz kojeg, ро BiЬliji, navi-
ru svaki Ыud i skrnavljenje па zemlji ( ... ) Umetnost radi umetnosti, kazem ја,
stih radi stiha, stil radi stila, forma radi foirne, maSta radi maSte, sve ove bolesti
koje nagrizaju, kao vaSljivost, na.Su epohu, jesu porok u svoj njegovoj preprede-
nosti, zlo и svoj njegovoj sustini" (IЪid., str. 71). Опо sto se ovde osuduje jeste
autonomija forme i pravo umetnika па formalna istraZivanja pomoCu kojih оп
sebl pribavlja ve.Stinu u onome Sto Ьi trebalo da bude svedeno па ,,izvoctenje":
,,Ne Zelim da raspravljam ni о plemenitosti, ni о otmenosti, ni о stavu, ni о stilu,
ni о potezu, ni о Сети Sto saCinjava izvoG:enje jednog umetniCkog dela i Sto
predstavlja uoЬicajeni predmet kriticke painje" (Ihid., str. 166). Podredeni
zahtevima koji se tiCu izbora teme, umetnici se osveCuju u izvodenju: "Postoje
sli.kari crkve, slikari istorijskih scena, slikari Ьitaka, Zanrovskog, odnosno aneg-
dotskog ili farsiCnog slikarstva, slikari portreta, slikari predela, slikari Zivotinja,
slikari mora, slikari Venere, slikari fantastii'nih prizora. Jedan neguje akt, drugi
draperiju. Onda se svi upinju da se razlikuju od drugih pomocu sredstava koja
uCestvuju u izvodenju. Jedni se late crteZa, drugi Ьоје; ovaj se stara za kompo-
ziciju, onaj za perspektivu, drugi za odeCu ili lokalnu boju; ovaj Ьlista oseCajno-
SCu, onaj idealnoSCu ili realnoSCu svojih figura; onaj drugi savrSenoSCu detalja
iskupljuje niStavnost teme. Svaki se upinje da nade neki tтik, neki Sik, neki naCin,
а kako moda pripomaZe, reputacije se radaju i umiru" (IЬid., 271).
Za razliku od ove umetnosti bez vere i zakona, odvojene od druStvenog
Zivota, umetnost dostojna tog imena mora da se podredi nauci, moralu i pravdi;
опа sеЫ treba da postavi za cilj da podstiCe moralnu osetljivost, da izaziva do-
stojanstvena i tanana oseCanja, da idealizuje stvarnost, stavljajuCi ideal stvari
namesto same stvari, slikajuCi istinito, а пе stvarno. Ukratko, опа treba da podu-
Cava; stoga, пе treba da prenosi "liCпe utiske" (kao David и Zakletvi na Jeu de
Paume ili Delakroa), veC da uspostavlja druStvenu i istorijsku istinu koju svi
mogu da prosude (kao Kurbe u Seijacima iz Flazija). "Bilo Ьi dovoljno da svako
Klas11i ukusi i Zivomi stilovi 177

od nas promisli sam za sebe, da Ьi Ьiо u stanju da, posle kratkog obaveStavanja,
sam donese sud о svakom umetniCkom delu" (Р. Z. Prudon, О naCelu umet-
nosti i пјепој druStvenoj svrsi, "Du principe de l'art et de sa destination sociale«,
Paris, Riviere str. 49). А kako da пе navedemo, za kraj, jednu hvalu maloj za-
sebnoj kuCi koja Ьi jednim udarcem priЬavila odobravanje jednog niieg sloja
srednjih i narodnih klasa: "Dao Ьih muzej u Luvru, Tiljerije, Notr Dam - i stub
pride - da Ьih stanovao u svom domu, и та/ој kuti naprav/jenoj ро тојој meri,
и kojoj bih Ziveo sam, u srediStu malog ograd:enog imanja od desetak hektara,
gde bih iinao vodu, senku, travu i tisinu. Ako Ьi mi palo na pamet da tu posta-
vim пeku statuu, to пе Ьi l?io пi Jupite.r ni Apolon: пе znam Sta bih radio s tom
goipodom; niti bi bile lepote Londona, Rima, Konstantinopolja ili Venecije:
boZe, saCuvaj me od Zivota u njima! Ти Ьih stavio опо Sto mi је potrebno: breg,
z.
vinograd, livadu, koze, krave, pastire" (Р. Prudon, Ekonomske protivreenosti).
Treba, takode, imati па umu Ciпjenicu ~а se estetska dispozicija, iako se
Zivi kao univerzalna, ukorenjuje u posebnim egzistencijalnirn uslovima i da Cini
najredu, najdistinktivniju, najotmeniju dimenziju jednog Zivotnog stila, kako bi
se shvatilo da se опа moZe opisati samo u jeziku "distance prema Zi~i kulturnih
vrednosti«) dragom Halbwachsu, to је odnos koji imaju razliCite klase prema
umetniC:kom delu ili, taCnije, odnos izmedu druStvenih klasa preko njihovog
odnosa prema umetniCkom delu. Odnos, neosporno, prinudan, ali toliko nerav-
nopravan da ima malo izgleda da se pokaZe kao takav onima koji u svom od-
nosu prema umetnosti i umetnicima - tom nerazaznatljivom oЫiku klasne
borbe - nesvesno brane svoje umeCe Zivljenja.
Prevela sa francuskog Slavica MiletiC
Pjer Burdije "Кlasni ukusi i Zivotni stilovi", Gradina br. 9-10, NiS, 1987, str. 41-61.