Prevodna ekvivalencija i formalna korespodencija

Kada smo definisali prevođenje, bez obzira o kom koncepcijskom pristupu je reč, sve
definicije su se slagale po pitanju toga da prevođenje znači zamenjivanje nečega nečim drugim,
što je ekvivalentno onom prvom. Autori se među sobom razlikuju u shvatanju šta je to što se
zamenjuje (jedni tvrde da se zamenjuju lingvistički obrasci, drugi misle da se zamenjuju tekstovi,
a treći smatraju da se zamenjuju komunikacijske poruke), ali svi se slažu da zamenjivanje mora
osigurati ekvivalentnost, da ono što zamenjuje mora predstavljati ekvivalent onoga što se
zamenjuje.

Ekvivalencija je ključni pojam u prevođenju. Veoma je važno uočiti razliku između

formalne korespodencije i prevodne ekvivalencije. Formalna korespodencija se uspostavlja na
nivou jezičkih sastava, a prevodna ekvivalencija na nivou komunikacijskih situacija.

Formalnu korespodenciju možemo definisati kao odnos između neke lingvističke jedinice
jednog jezika i njoj odgovarajuće jedinice drugog jezika. Formalni korespodenti se ne mogu
izjednačiti sa prevodnim ekvivalentima. Npr. u rečenici :

Ugrozili ste mu život

Nalazimo dativ lične zamenice on (mu ) za koji u engleskom postoji formalni

korespodent him, ali je on ovde kao prevodni korespodent neupotrebljiv i mora se zameniti
prisvojnim pridevom:

You've endangered his life

dok bi rečenica You've endangered him the life

bila neprihvatljiva kao rečenica engleskog jezika. U nekim drugim slučajevima je teško odrediti
formalne korespodente jednog jezika u drugom. Npr. nije jasno šta je formalni korespodent našeg
glagolskog aspekta u engleskom, ili šta je formalni korespodent englekog člana u srpskom. Ipak, i
pored toga prevodna ekvivalencija se ostvaruje i onda kada ne postoji formalna korespodencija
ove vrste.

Druga vrsta formalne korespodencije ostvaruje se među jedinicama koje vezuje isti
semantički sadržaj. To znači da na primer englesko trajno glagolsko vreme (progressive tense)
može biti formalni korespodent našega glagolskog aspekta, ili da naš dativ može biti formalni
korespodent engleskog prisvojnog oblika. Tako na primer engleskom prisvojnom pridevu his u
srpskom moze odgovarati bar cetiri formalna korespodenta:
I took his advice. – Prihvatio (Primio) sam njegov savet.

He took his books and left. – Uzeo je svoje knjige i otisao.

You've endangered his life. – Ugrozili ste mu zivot.

He shrugged his shoulders. – Slegnuo je ramenima.

Ovi se formalni korespodenti uspostavljaju tekstualno (na temeljima prevodne ekvivalentnosti

tekstova) a uslovi njihove korespodentnosti odredjuju se prema sintakticko-semantickim
kriterijumima. Razlika izmedju ove dve vrste formalne korespodencije se sastoji u tome stoo prva
podrazumeva identicnost funkcije formalnih korespodenata u dva jezika, a drugi pretpostavlja
njihovu identicnu funkciju kao nosilaca jednakog znacenja u dva teksta.