Projektni zadatak

Izvršiti procenu rizika od udesa na objektima za snabdevanje naftom i naftnim derivatima primenom softverskog paketa
REHRA‐ 2.
Procenu rizika dokumentovati kroz Izveštaj o stanju bezbednosti datog postrojenja.
Izveštaj mora da sadrži:

 opis lokacije sa kartografskim prikazom u odgovarajućoj razmeri;

 opis postrojenja;
 opis tehnološkog procesa sa aspekta hemijskog udesa;
 popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i mestom u 
procesu;
 osobine opasnih materija;
 osobine opasnih materija koje nastaju u udesu;
 identifikaciju opasnosti;
 prikaz mogućeg razvoja događaja – scenario;
 analizu posledica od hemijskog udesa koja obuhvata:
 modeliranje efekata i određivanje širine povredive zone; 
 modeliranje efekata eksplozije i požara; 
 modeliranje efekata ispuštanja i širenja gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine opasnih materija;
 modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u zemljište, površinske i podzemne vode; 
 širinu povredive zone;
 analizu povredivosti: broj radnika u postrojenju ili kompleksu; broj ljudi izvan kompleksa, koji mogu biti izloženi
uticaju udesa – izvršiti procenu; 
 identifikacija ostalih objekata koji će biti izloženi uticaju udesa;
 dati komentar izvršene procene rizika
Analiza opasnosti od udesa

Elementi za procenu rizika

Polazeći od opšte definicije rizika kao mogućnosti realizacije neželjenog događaja, odnosno učestalosti ili verovatnoće
nastanka nepoželjnih posledica pri realizaciji neke opasnosti, rizik u životnoj sredini se može definisati kao verovatnoća
ugrožavanja ljudi i životne sredine pri nastajanju određene opasnosti. Pod opasnošću podrazumeva se takvo stanje
tehnološkog sistema pri kome je moguć nastanak pojava ili procesa koji bi mogli da ugroze ljude ili životnu sredinu.

Sistemska analiza rizika podrazumeva:

• Analizu opasnosti od udesa,
• Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i
• Otklanjanje posledica.

Cilj analize rizika je:

• definisanje problema koji su u vezi sa tehnološkom delatnošću, a praćeni su emisijom materijala i
oslobađanjem energije u životnoj sredini,
• izbor prioriteta za preduzimanje upravljačkih akcija i
• određivanje efektivnosti realizacije mera za umanjenje rizika.

Rizik se javlja kod svih tehnoloških sistema, a posebno je izražen kod procesa u kojima se odvijaju hemijske,
fizičkohemijske ili energetske transformacije.
Upoznavanje sa zakonskom regulativom

Dokumenti Republike Srbije
• Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09);
• Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, („Sl.glasnik RS”, broj 135/04);
• Zakon o proceni uticaja na zivotnu sredinu („Sl. glasnik RS”, br. 135/04);
• Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije broj 135 od 2004. god.,
• Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije broj 135 od 2004. god. I Zakon o postupanju sa otpadnim 
materijama („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 25/96);
• Zakon o zaštiti od požara („Službeni glasnik SRS”, broj 37/88); 
• Zakon o prevozu opasnih materija („Službeni list SFRJ”, broj 27/90);
• Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima (Službeni glasnik SRS, br. 44/77, 45/85 i 18/89, Službeni glasnik RS br. 53/93, 67/93 i 48/94); 
• Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju (Službeni list SFRJ, br. 41/80, 56/80 i 33/87);
• Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Službeni glasnik RS, br. 
60/94);
• Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju Sl glasnik R. Srbije 53/2002.
• Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Sl Glasnik RS br. 12/95,
• Pravilnik o označavanju otrova koji se stavljaju u promet na domaćem tržištu, (Službeni list SRJ, br. 18/92, 50/92);
• Uredba o ratifikaciji Evropskog sporazuma o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe (Službeni list SFRJ, dodatak, br. 59/72 i 35/71); 
• Uredba o ratifikaciji Aneksa A i B Evropske konvencije o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju (Službeni list SRFJ, br. 32/86); 
• Pravilnik o tehničkim normama za sisteme za ventilaciju i klimatizaciju (”Sl.list SFRJ”, br. 38/89)
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija („Sl.list SFRJ“, br. 24/87)
• Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i metodama za njihovo ispitivanje („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 11/90); 
• Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 54/92; 
Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 30/97); 
• Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti („Službeni list SFRJ”, broj 20/71 i 23/71); 
• Klasifikacija eksplozivnih gasova i para JUS NS.8.003;
• Karakteristike opasnih zapaljivih gasova, tečnosti i isparljivih čvrstih supstanci JUS Z.C0.010;
• Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru JUS Z.C0.005;
• Pravilnik o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa, „Službeni list SFRJ“, br. 24/71, 26/71;
• Pravilnik o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara, „Službeni list SFRJ”, br. 30/91;
• Pravilnik o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog rizika od požara, „Službeni list SRJ” br8/95;
• Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru, „Službeni list SFRJ”, br. 35/80;
• Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona, „Službeni list SFRJ”,br. 53/88;
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta, „Službeni list SFRJ”, br. 62/73;
• Pravilnik o tehničkim propisima o gromobranima, „Službeni list SFRJ”, br. 17/68;
• Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara, „Službeni list SRJ”, br. 87/93;
• Propisi o tehničkim merama za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja, „Službeni list SFRJ”, br. 13/78.
Upoznavanje sa zakonskom regulativom
Dokumenti EU
• European Directive 82/501/CEE‐ Seveso I,
• European Directive 96/82/CE‐ Seveso II,
• UN/ECE Helsinki Convention,
• European Directive 96/61/EC‐IPPC,
• APELL ‐ Publikacija programa UNEP IE/PAC,
• TransAPELL ‐ Publikacija programa UNEP IE/PAC,
• Direktiva o opasnom otpadu (91/689/EC)
• EIA Direktiva (85/337 i 97/11/EC)
• ADR–Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnih  materijala i konstrukcija;
materija u saobraćaju na putevima (Accord europeen relatif au  • SRPS ISO 1182/97  Građevinski materijali ispitivanje
transport international des marchandises dangereuses par route).
• UN/ECE Arhus Convention,
• UN/ECE Espoo Convention
Standardi
• SRPS N.S8.003/81  Klasifikacija eksplozivnih gasova i para;
• SRPS N.S8.007 Zone opasnosti prostora ugroženih 
eksplozivnim smešama gasova i para‐
• SRPS N.S8.007/1/92 Izmene;
• SRPS N.S8.008/82  Klasifikacija prostora ugroženih 
eksplozivnom prašinom;
• SRPS U.J1.240/94  Stepen otpornosti zgrade prema požaru;
• SRPS U.J1.010/73 Ispitivanje otpornosti prema požaru 
 
negorivosti
• SRPS ISO 834/94  Ispitivanje otpornosti prema požaru‐
elementi građevinskih konstrukcija;
• SRPS U.J1.030/76  Požarno opterećenje;
• SRPS U.J1.050/97  Ponašanje građevinskih materijala u 
požaru – Pregled i klasifikacija 
građevinskih materijala;
• SRPS ISO 3941/94  Klasifikacija požara;
• SRPS Z.C0.005/79  Klasifikacija materija i robe prema
ponažanju u požaru;
• SRPS Z.C0.007/78  Klasifikacija zapaljivih tečnosti prema 
temperaturi paljenja i temperaturi 
ključanja;
• SRPS Z.C0.010/79  Klasifikacija opasnih zapaljivih gasova, 
tečnosti i isparljivih čvrstih supstanci;
• SRPS Z.C0.012/79 Utvrđivanje kategorija i stepena opasnosti 
materijala prema požaru;
• SRPS Z.C2.020/80  Ručni prevozni aparati za gašenje požara.
 opis lokacije sa kartografskim prikazom u odgovarajućoj razmeri;
 opis postrojenja;
 opis tehnološkog procesa sa aspekta hemijskog udesa;
 popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i mestom u 
procesu;
 osobine opasnih materija;
 osobine opasnih materija koje nastaju u udesu;
 identifikaciju opasnosti;
 prikaz mogućeg razvoja događaja – scenario;
 analizu posledica od hemijskog udesa koja obuhvata:
 modeliranje efekata i određivanje širine povredive zone; 
 modeliranje efekata eksplozije i požara; 
 modeliranje efekata ispuštanja i širenja gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine opasnih materija;
 modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u zemljište, površinske i podzemne vode; 
 širinu povredive zone;
 analizu povredivosti: broj radnika u postrojenju ili kompleksu; broj ljudi izvan kompleksa, koji mogu biti izloženi
uticaju udesa – izvršiti procenu; 
 identifikacija ostalih objekata koji će biti izloženi uticaju udesa;
 dati komentar izvršene procene rizika
Opis SEVESO postrojenja, odnosno kompleksa i njegove okoline

Popis opasnih 
Opis lokacije sa  materija u skladu 
kartografskim  Opis tehnološkog  sa Pravilnikom o  Osobine opasnih 
Osobine opasnih 
prikazom u  Opis postrojenja procesa sa aspekta  listi opasnih  materija koje 
materija
odgovarajućoj  hemijskog udesa materija i njihovim  nastaju u udesu
razmeri količinama i 
mestom u procesu

Prikazati i nabrojati 
sve fizičko‐hemijske 
Iskoristiti grafički 
karakteristike 
Makrolokacija prilog Projektnog 
opasnih materija 
zadatka
zastupljenih u 
objektu

Za svaki deo objekta 
dati kratak opis 
(tehničke 
karakteristike, 
Mikrolokacija dimenzije, namena, 
broj ljudi koji 
obslužuju delove 
objekta)
Identifikacija povredivih objekata

Identifikacija povredivih objekata i dobara na udaljenosti od 1000 m od granice lokacije

Broj radnika za koje se procenjuje da su ugroženi u slučaju udesa na 
postrojenju

Procena broja ljudi izvan kompleksa koji mogu biti izloženi delovanju udesa

Idenfitifikacija predškolskih ustanova, škola, zdravstvenih ustanova, 
stambenih objekta, tržnih i sportskih centara, i drugih objekata koji 
eventualno mogu biti izloženi delovanju udesa

Identifikaciju ostalih objekata i dobara koji mogu biti izloženi efektima 
udesa u pogledu rušenja, paljenja ili kontaminacije (saobraćajnice, 
prirodna, kulturna i ostala dobra i dr.)
 opis lokacije sa kartografskim prikazom u odgovarajućoj razmeri;
 opis postrojenja;
 opis tehnološkog procesa sa aspekta hemijskog udesa;
 popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i mestom u 
procesu;
 osobine opasnih materija;
 osobine opasnih materija koje nastaju u udesu;
 identifikaciju opasnosti;
 prikaz mogućeg razvoja događaja – scenario;
 analizu posledica od hemijskog udesa koja obuhvata:
 modeliranje efekata i određivanje širine povredive zone; 
 modeliranje efekata eksplozije i požara; 
 modeliranje efekata ispuštanja i širenja gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine opasnih materija;
 modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u zemljište, površinske i podzemne vode; 
 širinu povredive zone;
 analizu povredivosti: broj radnika u postrojenju ili kompleksu; broj ljudi izvan kompleksa, koji mogu biti izloženi
uticaju udesa – izvršiti procenu; 
 identifikacija ostalih objekata koji će biti izloženi uticaju udesa;
 dati komentar izvršene procene rizika
Identifikacija povredivih objekata

Identifikacija opasnosti obuhvata identifikaciju kritičnih tačaka, odnosno mesta u procesu ili na
postrojenju koja predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja udesa. U
okviru identifikacije se posebno analizira ljudski faktor kao mogući uzrok udesa.

Identifikacijom kritičnih tačaka se proveravaju svi postupci odvijanja tehnološkog procesa i svi delovi
postrojenja, uređaja, sredstva transporta i opreme, uočavaju i definišu kritična mesta na postrojenjima,
uređajima i opremi, kao i uzroci koji mogu da izazovu poremećaje ili otkaze koji dovode do hemijskog
udesa.

To podrazumeva analizu:
 tehničko‐tehnoloških specifičnosti i nedostataka u proizvodnji, transportu i skladištenju;
 specifičnosti fizičko‐hemijskih osobina opasnih materija;
 mogućih otkaza komponenti i materijala usled dotrajalosti opreme i prekida snabdevanja
energentima;
 spoljašnjih izvora opasnosti (ekstremnih temperatura, vetra, padavina i poplava, požara,
zemljotresa i klizišta zemljišta), aktivnosti operatera u susedstvu i
 analizu prethodnih udesa.
 Identifikacija opasnosti

„Slabe tačke“ u sistemu

Uzrok događaja od značaja 
za procenu rizika

Redosled dešavanja 
događaja – stablo 
događaja

Analizirati i prikazati moguće faktore koji mogu dovesti do udesa, tj. do pojave požara i 
eksplozija na prisutnim objektima u kompleksu (rezervoari I, II i III, pretakalište, autocisterni i 
pumpnoj stanici)
Identifikacija opasnosti

Gde se opasne 
materije proizvode i 
koriste

Gde se opasne materije 
skladište

„Slabe tačke“  Kako se opasnim 
materijama rukuje u 
u sistemu objektima

Kako se rukuje 
opremom

Kako se transportuje 
opasna materija
Identifikacija opasnosti

• Pri određivanju „Slabih tačaka“ u sistemu odrediti sve objekte i

delove objekta koji učestvuju u tehnološkom procesu a na kojima
može doći do udesa.

Za svaki objekat ili delove objekta, 
Autopunioni
Rezervoar Pretakalište Autocisterna ca (točeći  prethodno dati opis i namenu 
automat) objekta, koji proces se odvija sa/na 
njima, koji su im sastavni elementi

Na osnovu tih elemenata 
odrediti „slabe tačke“ u sistemu
Identifikacija opasnosti
Potencijalni uzroci udesnih događaja uglavnom se mogu sistematizovati na sledeći način:

1. Faktor čovek:

•nesavesna manipulacija opasnom materijom
•ne pridržavanje propisanih procedura i uputstava o radu, zaštiti na radu i protivpožarnoj zaštiti sa opasnim materijama
•nehat i nemaran odnos prema radu sa TNG‐om,
•neznanje,
•rad pod dejstvom alkohola, droge i usled pušenja,
•koriščenjem neadekvatnih i nekvalitetnih materijala u toku remonta instalacija i postrojenja i 
•diverzije i sabotaže (namerno podmetanje požara, namerno oštečenja opreme i sl.);

2. Faktor starenje i zamor materijala na:

•opremi,
•cevovodima,
•transportnim sistemima i
•merno – regulacionaj opremi.

3. Faktor transport:

•Prilikom distribucije TNG‐a internim cevovodima do skladišnih rezervoara ili od skladišnih rezervoara do punionice i autopunionice usled 
curenjima na spojevima i armaturi,
•Prilikom pretakanja iz autocisterni prolivanje TNG‐a i
•Kretanje (vožnja) cisterne.

4. Elementarne nepogode (olujni vetrovi, grm i sl.),

5. Električne instalacije.
Identifikacija opasnosti
Potencijalni uzroci udesnih događaja uglavnom se mogu sistematizovati na sledeći način:

1. Faktor čovek:

•Neadekvatno povezivanje cisterne
•Pomeranje cisterne za vreme istakanja
•Kidanje creva za pretakanje
•Ne povezivanje uzemljenja
•Rad alatom koji varniči
•Rad sa otvorenim plamenom

2. Faktor starenje i zamor materijala na:

•Otkaz zapornih organa
•Procurenje creva
•Otkaz sistema za uzemljenje
•Otkaz spojne armature
•Otkaz na gromobranskog instalaciji

3. Faktor transport:

•Prilikom distribucije TNG‐a internim cevovodima do skladišnih rezervoara ili od skladišnih rezervoara do punionice i autopunionice usled 
curenjima na spojevima i armaturi,
•Prilikom pretakanja iz autocisterni prolivanje TNG‐a i
•Kretanje (vožnja) cisterne.

4. Elementarne nepogode (olujni vetrovi, grm i sl.),

•Atmosfersko pražnjenje

5. Električne instalacije.

•Pregrevanje električne instalacije
Identifikacija opasnosti

„Slabe tačke“ u sistemu
Na svakom objektu odrediti moguće 
događaje od značaja za procenu rizika 
Uzrok događaja od značaja za  i na osnovu tih definisanih događaja 
procenu rizika uraditi:
‐ Stablo događaja
Redosled dešavanja 
događaja – stablo događaja

1. isticanje opasne materije i stvaranje gasnog oblaka,
2. požar na instalaciji ili autocisterni,
3. eksplozija gasnog oblaka,
4. eksplozija rezervoara autocisterne.
Identifikacija opasnosti